ZAROBLJENICA LJUBAVI

*****

arla Landlen je bila toliko koncentrisana na muziku da

nije čula otvaranje ulaznih vrata niti korake koji su se

zaustavili. Uvek je bila u svom svetu kada je svirala

violinu. Naučila je to od majke koja je nekada bila član njujorške

filharmonije.

Njena majka se odrekla svega kada se udala za Darlinog oca.

Prešla je da živi u mali grad u Montani, a Darla nikada nije putovala

van Springstona. Iako je njena majka umrla pre tri godine, ona nije

mogla da napusti oca, pa je provodila vreme pomažući mu u poslu.

Zapravo, Darla nije želela da ode. Volela je taj mali grad u kojem

je odrasla, prijalo joj je to što je poznavala sve stanovnike i što je

mogla da uživa u slobodi prostranstva. Naravno, postojao je još

jedan, mnogo ražniji razlog, a upravo je taj “razlog” u tom trenutku

zastao iza nje.

Da se kojim slučajem okrenula, videla bi da njegovo lepo lice nije

odavalo nikakve lemocije, ali su njegove crne oči bile potpuno druga

priča. Darla je, kao i uvek, dozvolila svojim mislima i osećanjima da

izbiju na površinu dok je svirala.

Kada je zastala da okrene stranu notne sveske, shvatila je da više

nije sama i polako se okrenula. Ugledala je Spensera Krestona kako

stoji nedaleko od nje i netremice je posmatra. Njegova krupna prilika

ispunila je prostoriju.

Darla se zaljubila u njega još kao tinejdžerka, u početku je mislila

da je to samo simpatija, ali s vremenom je shvatila da je to ipak nešto

više. Sada, kao dvadesetjednogodišnja devojka, nije više sumnjala u

svoja osećanja.

D

Njeno telo uvek je burno reagovalo na Spenserovu blizinu, a to

joj se nikada nije dešavalo u prisustvu drugih muškaraca. Činilo joj se

da je vazduh uvek nekako gušći kada je on u prostoriji, a njeno srce

počinjalo je da tuče u luđačkom ritmu i imala je problema s disanjem,

kao sada.

Primetila je da se premestio s noge na nogu kao da mu je pomalo

neprijatno, što ju je začudilo. Nije bilo razloga da se tako oseća jer je

kuća u kojoj su njen otac Džet Landlen i ona živeli bila Spenserova

pošto je njen otac radio kao veterinar za njega i njegovu braću.

Darla je bilo samo godinu dana kada su njeni roditelji došli na

ranč Krestonovih, poznatih uzgajivača rasnih konja u zemlji. Danas je

ranč uglavnom vodio najmlađi brat Lorens zato što je Spenser bio

lekar, a Rajder advokat.

Sva trojica bili su pomalo grubi, mišićavi i veoma muževni, ali

Spenser je, ipak, bio drugačiji. Kao najstariji brat bio je glava kuće i

oko njega se širio oblak autoriteta koji niko nije mogao da ignoriše.

Nije bilo potrebe da Spenser bilo šta kaže jer je ona bila pod

njegovim uticajem čim ga je ugledala. On je uvek bio sila na koju je

trebalo računati, čak i sada dok je stajao u njenoj dnevnoj sobi u

farmerkama, teksas košulji i sa stetsonom na glavi, koji mu je

delimično zaklanjao lice.

Darla nije znala da li joj je zgodniji u toj ležernoj odeći ili u

poslovnom odelu. Pre tri godina provela je leto radeći u njegovoj

ordinaciji, ali je imala problema da se koncentriše na posao.

Spenser, kao i njegova braća, bio je pravi magnet za žene koje su

pokušavale sve u želji da ga osvoje. Darla nikada ne bi mogla da

dozvoli sebi ništa slično, čak ni zbog njega, jerjebilapreterano

ponosna.

I ma koliko hladno i nedostižno izgledao taj čovek, nikada mu nije

predstavljalo problem da privuče pažnju suprotnog pola. On je bio

zgodan i bogat doktor, a kružile su i priče da je izvanredan ljubavnik.

- Tražim tvog oca - konačno je izgovorio osvrćući se oko sebe.

Darla se osećala ranjivom jer ju je uhvatio dok je svirala, a to je za

nju bio intiman čin, nešto što je čuvala samo za sebe. To je doprinelo

nervozi koja se u njoj javljala svaki put kada joj se obratio.

- Otišao je u grad, u nabavku - trudila se da joj glas zvuči mimo.

- Star je počela da se ždrebi - skinuo je šešir i provukao prste kroz

kosu. – Možeš li da mu ostaviš poruku i da dođeš da nam pomogneš?

Ne očekujem nikakve probleme, ali za svaki slučaj.

Darli je trebalo nekoliko trenutaka da shvati šta je rekao jer je

njen pogled pratio njegove prste koji su nestali u gustoj, crnoj kosi.

Kada su im se pogledi sreli, osetila je da njena krv počinje da vri.

Odavno je bila besna na sebe zato što se čudno ponašala u

njegovom prisustvu ali, na sreću, on to nikada nije primetio.

Verovatno zato što su se žene uvek tako ponašale s njim u društvu pa

je na to bio sasvim naviknut.

- U redu - konačno je rekla odloživši violinu.

Kada se uspravila, opet je osetila probadajući bol u stomaku i

instinktivno se uhvatila rukama za bolno mesto. Bol je počeo jutros

kada je ustala, ali je popustio posle nekoliko tableta koje je popila.

- Šta nije u redu? - zabrinuto je upitao Spenser zakoračivši prema

njoj.

- Ma ništa to nije - podigla je ruku zaustavivši ga u pola pokreta.

- Negde sam navukla stomačni grip, ali dobro sam. Nemam

temperaturu, samo me malo boli.

- Kada je počelo? - zagledao se u nju namrštivši se.

- Jutros - prisilila je sebe da se osmehne. - Nemoj da budeš lekar

bar na nekoliko minuta.

- Možda bi trebalo...

- Ne - odmahnula je glavom. - Dobro sam.

Znala je da je hteo da joj kaže da ostane kod kuće i da se odmara,

ali ona to nije želela. Prošle su dve nedelje od kada ga je poslednji put

videla i mogla je da ignoriše bol u stomaku ako je to značilo da će

provesti neko vreme s njim.

- Ako si sigurna... - rekao je oklevajući.

- Ne bih hteo da te opterećujem.

Darla se ponovo osmehnula u pokušaju da ga umiri i brzo je

napisala ocu poruku da se Spenser ne bi predomislio. Vožnja nije

dugo trajala jer je kuća u kojoj je živela sa ocem bila u sklopu ranča

Krestonovih.

- Koliko ti je godina? - neočekivano ju je upitao.

Darla ga je zbunjeno pogledala jer Spenser nikada nije postavljao

lična pitanja, bar ne njoj. Njih dvoje su uvek razgovarali o konj ima

kada su bili nasamo, mada je on umeo ponakad da je zadirkuje.

- Dvadeset i jednu - odgovorila je uzalud pokušavajući da nešto

pročita s njegovog lica. - Zašto?

- Kada sam te malopre čuo kako sviraš, zapitao sam se kako to da

nikada ništa nisi uradila a toliko si talentovana - rekao je ne skrećući

pogled s puta.

- Nisam baš toliko dobra - rekla je tiho.

- Nije tačno, Darla - pobunio se pogledavši je iskona. - Pojma

nisam imao koliko si dobra do danas.

- Hvala ti.

Ako je Spenser želeo da joj udeli kompliment, ona se neće žaliti

zbog toga, pomislila je osmehnuvši se. Koji minut kasnije zaustavio je

terenac ispred jedne od tri duge, moderne konjušnice, baš u trenutku

kada je iz nje izlazio Stiv Arčer, jedan od njegovih rančera.

- Gotovo je, Spense - dobacio je veselo mladić. - Star je dobila

zdravo ždrebe.

- Zdravo - Darla se široko osmehnula Stivu. - Da li se već uspravilo

na noge?

- Jeste i sisa kao pravi ždrebac - Stivnu klimnu glavom odmerivši

je od glave do pete. - Izledaš divno, dušo.

Stiv je bio zgodan momak, samo nekoliko godina stariji od nje, i

koristio je svaku priliku da flertuje s njom. Ali, nažalost, ona nije

mogla da razmišlja o njemu na taj način jer je bila previše zaokupljena

Spenserom.

- Ne plaćam te da flertuješ - procedio je Spenser kroz stisnute

zube. - Vrati se u štalu i pobrini se za ždrebe.

- Da, gazda - promrmljla mladić i požuri nazad u štalu.

Spenser je gledao kako Stiv nestaje iza velikih drvenih vrata, a

onda se okrenuo Darli odlučan da joj objasni da ne treba da se vezuje

za tog mladića. Međutim, izraz bola na njenom licu za trenutak ga je

ostavio bez glasa.

- Darla, šta ti je? - upitao je zabrinuto kada se nagnula napred

uhvativši se za stomak.

- Moj bok... - procedila je boreći se s bolom koji je bivao sve jači.

- Kada je to počelo? - namrštio se spuštajući dlan na njeno čelo.

- Jutros?

- Ne znam - promrmljala je duboko uzdahnuvši. - Možda, ipak,

sinoć.

- Da li je počelo blizu stomaka? - upitao je profesionalnim tonom

primetivši da steže desni bok.

- Ne - odmahnula je glavom. - Sa strane. Uvek sa strane, ali sam

mislila...

- Grip? Taman posla! - procedio je kroz stisnute zube i odmah

startovao motor.

- Kuda si krenuo?! - uzviknula je zapa-njeno.

- U bolnicu! - odgovorio je pritisnuvši papučicu za gas do kraja.

- Zašto? - zažmurila je kada ju je novi bol presekao.

- To sigurno nije grip. Po tome kako stiskaš desni bok - objasnio je

zabrinuto - u pitanju je slepo crevo. Trebalo je da budem uporniji.

Spenser je opsovao sebi u bradu, trebalo je da posluša svoj

lekarski instinkt koji mu je još u njenoj kući rekao da nešto nije u

redu. Ali on je bio toliko zanesen njenim sviranjem da joj je dozvolio

da ga ubedi da zanemari to upozorenje.

- Imam utisak da mi neko zabada nož - prošaputala je drhtavim

glasom.

- Stižemo brzo, Darla - rekao je pogledavši je na trenutak. - Izdrži

još malo.

Spenseru se nimalo nije dopalo bledilo njenog lica i mogao je

jedino da se nada da slepo crevo neće pući pre nego što stignu u

bolnicu. Bio je užasno zabrinut kada je primetio novi grč bola na

njenom licu.

Sledećeg trenutka Darla je potpuno klonula u sedištu

onesvestivši se, a Spenser je ponovo opsovao, ovoga puta naglas.

Mogao je da zaustavi kola i da se pobrine za nju, ali ako joj je slepo

crevo puklo, to bi moglo da im oduzme dragoceno vreme.

- Drži se, mila - prevukao je prstima po njenom obrazu. - Ostani

sa mnom. Treba nam još samo desetak minuta da stignemo. Nemoj

slučajno da mi umreš!

Kada je Darla nakratko došla sebi, čula je Spensera kako se svađa

s lekarem u Hitnoj pomoći. Napregnula se da čuje o čemu pričaju, ali

su do nje dopirali samo delovi žučnog razgovora.

Spenser je insistirao na tome da je odvedu u operacionu salu bez

analize krvi i provere svih njenih simptoma. Trebalo joj je nekoliko

trenutaka da razazna njegov glas jer je bio van sebe od besa.

Darla nikada pre u životu nije čula da Spenser koristi takav ton u

obraćanju bilo kome. Nikada. Konačno, lekar je prjznao poraz i

naredio je sestri da padjentkinju odvezu pravo u operadonu salu i da

obaveste dežurnog hirurga i ekipu.

*****

Kada je sledeći put otvorila oči, Darla je ugledala svog oca kako

stoji pored nje sa zabrinutim izrazom na licu. Trebalo joj je nekoliko

trenutaka da shvati da leži u krevetu i još nekoliko sekundi da se teti

gde se nalazi.

Njeno sećanje bilo je maglovito i nejasno.

U mislima joj se pojavila slika Spensera kaj ko napada nekog

čoveka hvatajući ga za vrat i tresući ga kao vreću dok je

nekontrolisano vikao na njega.

Nesvesno je odmahnula glavom pokušavajući da odagna tu sliku

jer ju je smatrala običnim snom. Spenser je bio krupan i snažan

muškarac, ali on nikada ne bi uradio ništa slično. To je, jednostavno,

bilo nespojivo s njegovom ličnošću.

- Dobro došla nazad, mila - rekao je otac naginjud se nad njom.

- Tata? Šta se desilo? - upitala je hrapavim glasom jer joj je grlo

bilo suvo. - Boli me grlo...

- Morali su da te intubiraju zbog operacije - objasnio je

osmehnuvši se.

- Operacija? - pogledala ga je širom otvorenim očima. - O kakvoj

operaciji pričaš? Gde je Spenser?

- Polako! Jedno po jedno pitanje, dušo- nasmejao se. - Kao prvo,

perforiralo ti je slepo crevo. Spenser je to otkrio pre nego što je bilo

kasno. Hirurg kaže da si imala ludu sreću i da je moglo da te ubije.

- Pa, to objašnjava bol u stomaku - promrmljala je oblizavši suve

usne.

Darla je pomislila da je to verovatno iznenadilo Spensera i

očekivala je da svakog trenutka uleti u sobu i počne da joj prebacuje

što je ignorisala simptome. Bila je uverena i da je, isto tako, bio

zabrinut za nju.

- Imaš samo mali rez, ako te to brine - požurio je da je umiri otac

primetivši da se namrštila.

- Znaš da mi to ne smeta, tata | blago se osmehnula.

- Hirurg kaže da ćeš morati da ostaneš u bolnici nekoliko dana.

Zahvaljujući Spenseru, stigla si u poslednjem trenutku - njen otac

duboko uzdahnu. - Dušo, nasmrt si me preplašila. Da Spenser nije

došao po tebe, najverovatnije bih te zatekao mrtvu.

- Preteruješ, tata. Ipak, žao mi je - osvrnula se po bolničkoj sobi.

-Gde je Spenser?

- Razgovara s hirurgom. Izgleda da ga poznaje. Doći će kasnije. I

da znaš, i njega si presravila.

- Stvarno? - pogledala gaje iznenađeno.

To je neverovatno, pomislila je. Spenser je lekar i ona je bila

uverena da je video bezbroj hitnih slučajeva. Pretpostavljala je da je

zaprinut, ali ne i uplašen. Darla nije verovala da postoji bilo šta na

svetu što bi uplašilo Spensera.

- Onesvestila si se u njegovom automobilu - objasnio je Džet

videvši njeno zbunjeno lice.

- Znači, to se desilo. Sećam se samo inserata... - pokušala je da se

udobnije namesti i tiho je jeknula od bola.

- Lezi mirno, dušo - otac se brižno nagnuo nad njom. - Ne želim

da se povrediš.

- Gospodine Landlen, morate da potpišete neke papire - u tom

trenutku ušla je medicinska sestra.

- Naravno - klimnuo je glavom, a onda ponovo pogledao kćerku. -

Ostani u krevetu. Brzo se vraćam.

Darla je naterala sebe da se osmehne jer je znala da je sve ovo

veoma pogodilo njenog oca. Još uvek je osećala bol, ali nije i želela

ništa da mu kaže jer je već bio dovoljno zabrinut

Duboko je uzdahnula i, sklopivši oči, pokušala je da se izbori s

bolom, ali ih je otvotrila čim je čula da se vrata ponovo otvaraju.

Okrenula je glavu i ugledala Spensera kako se rukuje s nekim lekarom

držeći otvorena vrata.

Sledećeg trenutka ušao je u njenu bolesničku sobu i polako

zatvorio vrata za sobom. Osmehnuo se videvši da su joj oči ptvorene.

Istog trenutka ona je zaboravila ha bol i osetila leptiriće u stomaku.

Pomislila je da je on tim osmehom u stanju da baci na kolena svaku

ženu.

- Ako si htela da privučeš moju pažnju, uspela si - rekao je, nežno

je milujući po nadlaktici.

Iako je bila ošamućena od lekova, sva njena čula oživela su od

njegovog dodira i osmeha. Izgledao joj je još viši nego obično, valjda

zato što je ležala u krevetu. Osetila je da ju je oblilo rumenilo zbog

njegovih reči pitajući se šta one znače.

- Nema potrebe da budeš toliko zabrinuta - rekao je ugledavši

izraz njenog lica.

- Sada si dobro.

Darla je glasno odahnula shvativši da je on pogrešno protumačio

izraz zabrinutosti na njenom licu. Znala je da ne bi mogla da podnese

ukoliko bi Spenser nekako saznao šta ona oseća prema njemu jer je

znala da joj ta osećanja nikada ne bi bila uzvraćena.

- Hvala ti što si mi spasao život - osmehnula mu se. -

Pretpostavljam da ti dugujem...

- Kasnije ću razmisliti o naplati duga - rekao je zadirkujući je, ali

osmeh nije stigao do njegovih očiju. - Kako se osećaš?

- Ošamućeno i boli me stomak - nerado je priznala.

- Drago mi je što si ovoga puta iskrena - promrmljao je spustivši

se na stolicu pored njenog kreveta.

- Znala sam da ćeš me naterati da ostanem u kući i da se

odmaram da sam ti priznala da osećam jak bol, a znala sam koliko ti

je stalo do onog ždrebeta - nesvesno se namrštila. -I nije reč samo o

tome, Spensere, da nije bilo toga, ja bih...

- Daću ti nešto protiv bolova - prekinuo ju je. Brzo je ustao kao da

nije mogao da ponese pomisao na ono što je moglo da se dogodi.

- Možeš li da ostaneš još samo momenat? - molećivo ga je

pogledala. - Bar dok se tata ne vrati.

- Naravno - ponovo se spustio u stolicu.

- Ne volim bolnice, nekako su sterilne i čudno mirišu - smušeno je

priznala.

Spenser se nagnuo prema njoj. Ozbiljnog izraza na licu, zagledao

se netremice u nju. Nastupilo je nekoliko trenutaka tišine tokom kojih

nije skrenuo pogled s njenih očiju, pa je Darla stekla utisak da će joj

srce iskočiti iz grudi.

- Mogao bih da te povedem kući na nekoliko dana i da vodim

računa o tebi - neočekivano je izgovorio. - Tako ćeš biti opuštenija i

brže ćeš ozdraviti.

- Šta? - zbunjeno je zatreptala.

- Nema razloga da budeš toliko iznenađena - osmehnuo se. - Ja

sam lekar i verujem da mogu da vodim računa o jednoj devojčici.

- Stvarno? - promrmljala je krijući razočarenje koje su izazvale

njegove poslednje reči.

- Šta je bilo? - upitao je zadirkujući je. - Misliš da nisam u stanju?

Veruj mi da sam potpuno kvalifikovan za taj zadatak.

- Nije reč o tome, već...

Naglo je ućutala shvativši da se gotovo odala i da je malo

nedostajalo da mu kaže šta oseća prema njemu. Boravak u istoj kući s

njim, čak i samo nekoliko dana, bio je preveliko iskušenje za Darlu.

- Već? - podstaknuo ju je zainteresovano.

- Ti moraš da radiš i... - očajnički je tražila dobar izgovor.

- Danas je petak, a ti ćeš biti na nogama do ponedeljka -

odgovorio je s razoružavajućim osmehom na usnama. - Siguran sam

da ću nekoliko dana moći da se brinem o jednom pacijentu. Pogotovo

zato što si to ti.

Darla je više od svega na svetu želela da joj on objasni šta je time

tačno želeo da kaže mada je pomislila da već zna. Spenser ju je uvek

video samo kao kćerku svog veterinara i bilo mu je stalo do nje kao

do mlađe sestre.

-Kobila ti se tek oždrebila...

-Prekini da tražiš izgovore, Darla - namrštio se – Neko bi pomislio

da me se plašiš.

-Ne - brzo se pobunila. - Jednostavno znam da imaš druge

obaveze.

- Darla, pošla si da mi pomogneš kao prijatelj i završila si u bolnici

na hitnoj operaciji, zbog Čega se osećam pomalo odgovornim. Zato

budi dobra i pomozi mi da olakšam svoju savest - rekao je ustajući, jer

je njen otac u tom trenutku ušao u sobu. - Vratiću se s nečim protiv

bolova.

Darla je duboko uzdahnula pomislivši da je trebalo da zna da se

Spenser nikada ne bi smirio sve i da je bio beznadežno zaljubljen u

nju, a nije. Nekoliko trenutaka netremice je zurila u vrata koja su se

zatvorila za njim.

Bilo je očigledno da ga je iznervirala i zato joj je bilo krivo. Mada

mu je bila zahvalna za ono što je učinio za nju, nije verovala da će

moći da podnese da bude u istoj kući s njim, čak i ako njegova braća

budu tamo sve vreme.

- Smatra sebe krivim - rekao njen otac skrećući joj pažnju na sebe.

- Zašto? Spasao mi je život - pogledala ga je odmahnuvši glavom.

- Osim toga, mislim da on nije u stanju da tako oseća.

- Ne? - Džet se značajno nasmejao. - U običnim situacijama

verovatno ne, ali ovde je reč o tebi.

- Šta to treba da znači? - upitala je borbeno.

- To znači da mu je stalo do tebe, Darla - odgovorio je njen otac i

dalje se smešeći.

- To je apsolutno očigledno.

- On samo oseća odgovornost, kao za bilo kog svog pacijenta -

pobunila se - i radi ono što je naučio da treba.

- Zar zaista veruješ u to? - otac ju je gledao pomalo zbunjeno.

- Vidim kako se ponaša prema drugim ljudima - slegnula je

ramenima.

- Da li Spenser zna šta osećaš prema njemu? - neočekivano ju je

upitao Džet

- Šta? - iskrivila je lice u bolnu grimasu jer je pokušala da se

uspravi.

- Polako, Darla - uhvativši je za rame, otac ju je naterao da

ponovo legne. - Dušo, otac bi morao da bude glup i slep da ne vidi

kada je njegova kćerka zainteresovana za nekog muškarca. Naročito

kada te svi slobodni momci u gradu jure, a ti ne obraćaš pažnju ni na

jednog od njih.

- To nije istina! - pokušala je još jednom da porekne, ali je

odustala kada je videla očev osmeh. - Dođavola!

- Tako - Džet je klimnuo glavom. - Da li si mu rekla?

-Nisam.

- A hoćeš li? - želeo je da zna.

- Neću, a nećeš ni ti! - pogledala ga je pravo u oči. - Ne bih to

preživela.

- Neću mu reći - promrmljao je posle kraće pauze. - Ali, dušo,

njemu je stalo do tebe. Možda bi sve bilo drugačije ako bi mu rekla.

Znam da mu je potrebno malo ljubavi u životu a, iskreno, ti si

savršena.

- To kažeš zato što sam tvoja kćerka - naterala je sebe da se

osmehne. - On je lekar i naravno da mu je stalo do ljudi. Već smo to

raspravili

Džet je zaustio da se pobuni, ali je odustao jer je u tom trenutku

u sobu ušao Spenser noseći u ruci pripremljen špric. Džet je

promrmljao izvinjenje rekavši da mu je potrebna kafa da smiri nerve.

Darla je pametno odahnula kada je njen | otac izašao jer je bila

uverena da bi umrla od stida kada bi odao njenu dugo čuvanu tajnu.

- Šta ćeš učiniti? - upitala je gledajući namršteno špric u

Spenserovoj ruci

- Ne brini, ovo ide u infuziju - odgovorio [je. - Siguran sam da se

ne plašiš male igle.

- To čudo nije malo - pratila je kako ubrizgava sadržaj injekcije. -

Šta je to?

- Morfin - osmehnuo se. - Trebalo bi da osetiš dejstvo otprilike...

To je bilo posiednje što je ćula pre nego što su joj se oči sklopile a

ona utonula u san. Spenser je nežnim pokretom sklonio pramen kose

s Dariinog lica, a zatim je lagano prevukao prstima preko njenog

obraza.

Darla je prelepa devojka, pomislio je osmehnuvši se. Da je malo

starija ili on malo mlađi, možda bi nečeg bilo između njih. Ali njemu je

trideset pet godina, a njoj jedva dvadeset i jedna.

Pored toga, on je nikada nije video s nekim mladićem, pa je

zaključio da je neiskusna i da nije poput žena s kojima je obično ulazio

u vezu. Znao je da je Darla od onih devojaka koje su morale da budu

zaljubljene da bi bile s nekim.

Isto tako, bila je neverovatno naivna i on se iskreno nadao da je

neće zavesti prvi slatkorečivi momak, poput Stiva Arčera. Nesvesno

se namrštio setivši se načina na koji je njegov rančer gledao devojku

kada bi se našla u njegovoj blizini

Zato je osećao potrebu da se ponaša posesivno, što nikada nije

radio kada su druge žene u pitan ju. Međutim, Darla mu je bila

posebna. I sam je bio iznenađen kada je tog jutra onako viknuo na

Štiva.

Spenserovi ljudi navikli su na njegovo autoritetativno ponašanje,

ali ovo je bilo nešto sasvim drugačije. Nesvesno je dodirnuo prstom

njene blago rastvorene usne i istog trena se trgnuo, svestan činjenice

da nema pravo da je dodiruje bez njenog znanja.

Pre svega, Darla nije navikla na muški dodir i on nije imao pravo

da koristi to što je trenutno omamljena od lekova. Osim toga, ona

nije njegova. I on i njegova braća ponašali su se zaštitnički prema toj

devojci jer su je gledali kako raste.

Međutim, negde usput, potpuno nesvesno, on je prestao da

razmišlja o njoj kao o devojčici Bio je potpuno svestan Darline

savršene figure vrhunskog top-modela zanosnih oblina.

Imala je divnu plavu kosu koja joj je dosezala do struka i sanjive

oči boje najdubljeg mora. Ali osim zanosnog izgleda, Darla je bila

snažna ličnost, bila je zabavna, nežna i inteligentna. Iskreno, kada bi

pokušao da opiše idealnu ženu, bila bi to Darla Landlen.

- Spensere...

Trgnuo se kada je čuo svoje ime, ali se već sledećeg trenutka

opustio shvativši da ona još uvek spava. I znao je da se ona može

probuditi dok on tu stoji poput tinejdžera i pokušava da zapamti

svaku crtu njenog lica.

Ne bi mu smetalo da ga ona uhvati dok joj se divi, ali znao je da bi

njoj bilo neprijatno. Odlično je znao kako ga doživljava suprotni pol i

kada se divio ženi, kao što se u tom trenutku divio Darli, to je uvek

bilo dobro prihvaćeno.

U njegovom životu i krevetu nikada nije nedostajalo žena.

Međutim, Darla im nije bila slična i zato je u njenoj blizini morao da

bude oprezan.

Kada bi znala koliko je vremena posvetio proučavanju njene

lepote, verovatno bi bila užasnuta. Ali morap je da se osmehne kada

se setio kako je u snu izgovorila njegovo ime. Mogao je da zamisli

kako bi bilo buditi se svakog jutra uz zvuk tog glasa.

Duboko je uzdahnuo i okrenuo se od zanosnog prizora pred

sobom prekorevajući sebe što razmišlja u tom smeru, jer je postojala

opasnost da se zaljubi u nju.

Spenser se zabavljao isključivo sa ženama koje su bile njena sušta

suprotnost baš zato da bi izbegao emocionalno vezivanje. On nije

imao loših iskustava, ali nije voleo komplikacije u životu, a emotivno

vezivanje je, po njegovom mišljenju, definitivno bilo komplikacija.

Voleo je svoj život onakav kakav jeste i voleo je to što kontroliše

sve njegove aspek-te. Ako bi se zaljubio u nekoga poput Darle,

izgubio bi kontrolu, a to nikako nije želeo. Volim svoj život, ponavljao

je u mislima dok je napuštao bolničku sobu.

*****

Narednog jutra je medicinska sestra u kolicima dovezla Darlu do

velikog džipa na parkingu ispred bolnice. Spenser je stajao nemamo

oslonjen na vrata terenca, ali se brzo uspravio i široko osmehnuo

kada ju je ugledao.

- Ti si to ozbiljno mislio? - pogledala ga je u neverici.

- Naravno - klimnuo je glavom i otvorio vrata na suvozačevoj

strani. - Ulazi, ali polako i pažljivo.

Nije se pobunila kada se sagnuo i pomogao joj da ustane iz

stolice, jer je bila uverena da je noge neće držati zbog njegove blizine.

Medicinska sestra je požurila da joj pomogne, ali ju je on zaustavio.

Pomogao je Darli da se smesti na suvozačevo mesto i, mada ju je

njegov dodir činio nervoznom, istovremeno joj se dopadao. Svoju

nežnu stranu Spenser je pokazivao u izuzetno retkim trenucima, a

ona znala da će to u narednim danima osetiti.

Darla je znala da se on oseća krivim mada zaista nije bilo razloga

za to jer joj je spasao život. Ali ona ga je odlično poznavala i znala je

da nema te sile koja će ga naterati da promeni mišljenje.

Kada je zatvorio vrata džipa, Darla je primetila da mu je

medicinska sestra dala nekakav papirić. Duboko je uzdahnula jer je

očigledno u pitanju još jedna obožavateljica koja mu je dala svoj broj

telefona.

Darla je bila van sebe od besa jer ta žena nijednog trenutka nije

pomislila da su možda ona i Spenser u vezi. Pored toga, bila je toliko

drska da mu da svoj broj telefona pred Darlinim očima.

- Njen broj telefona, zar ne? - upitala ga je čim je seo za volan.

- Da - klimnuo je glavom.

Darla ga je netremice gledala kako energičnim pokretom gužva

papirić i baca ga u pepeljaru a da ga ni pogledao nije. Upitala se da li

bi isto tako reagovao i da mu se ona tako otvoreno ponudila. Brzo je

odbacila tu misao znajući daje Spenseru zaista stalo do nje.

- Lepa je - rekla je nateravši sebe da se osmehne.

- Obično je tako - odgovorio je startujući motor.

- Šta to treba da znači? - zbunjeno je upitala.

- Darla, siguran sam da ne moram to da ti objašnjavam -

pogledao ju je iskosa, ali kada je video izraz njenog lica, jedva

primetno se osmehnuo i nastavio: - Žene poput nje jure me zato što

sam lekar, a za tvoju informaciju, ne izlazim s medicinskim sestrama.

Htela je da kaže da je on seksi, zgodan muškarac i da ga žene

zbog toga proganjaju, a to što je lekar zapravo je samo bonus. U

poslednjem trenutku ugrizla se za jezik shvativši šta je u stvari htela

da kaže.

- Imaš li dečka? - neočekivano ju je upitao.

- Šta? - zapanjeno je pogledala njegov profil.

- Znaš, ljudsko biće suprotnog pola od ženskog - pogledao ju je na

trenutak osmehnuvši se.

- Čula sam te - promrmljala je osetivši kako crveni.

- Pa? - bio je uporan.

- Nemam - u trenu je primetila nešto čudno u njegovim očima.

- Zašto? - upitao je zainteresovano. - Lepa si devojka, Darla. Znam

da vodiš računa o ocu, ali potrebno je i da se zabavljaš.

- Imam sasvim dovoljno vremena za sebe - promrmljala je znajući

da on pokušava da je oraspoloži. - Imam hobije.

- Zar je moguće da se nikada nisi zabavljala s nekim? - pogledao

ju je nakratko pre nego što je ponovo obratio pažnju na put.

Iz nekog razloga Spenser je morao da dobije odgovor na to

pitanje. Prosto mu je bilo neverovatno da je niko nikada nije pozvao

da izađe s obzirom na to kako je izgledala. Mora da je bar jednom bila

na sastanku.

- U stvari, nisam - odmahnula je glavom, bilo joj je neprijatno

zbog tog razgovora.

- Da li znaš da je, kada si prestala da radiš na klinici, svaki pacijent

od četiri do četrdeset i četiri godine pitao za tebe? - upitao je

osmehnuvši se kada je primetio da je pocrvenela. - Nije bilo isto kada

si otišla,

- Morala sam da se vratim u školu - rekla je tiho.

- Stvarno? - sumnjičavo ju je pogledao.

- Šta sad to treba da znači? - upitala je ratoborno.

- Ponudio sam ti posao i sledećeg leta, ali si ga odbila - podsetio

ju je.

- Tati je trebala pomoć - brzo je slagala.

- To su gluposti, Darla, i ti to znaš - rekao je prekomo.

- Spensere...

- Mia sledeće nedelje ide na porodiljsko, pa bi bilo lepo da dođeš

da je zameniš - pogledao ju je iskosa. - Znam da mogu da ti verujem,

nećeš pokušati da mi se nabacuješ. Bolje da zaposlim tebe nego da

provedem beskrajne sate razgovarajući s kandidatkinjama. I ne samo

to, ti znaš posao.

Spenser je znao da previše vrši pritisak na nju, ali nije mogao

drugačije. Posle ove nesreće želeo je da mu Darla bude blizu da bi

mogao da vodi računa o njoj. Bar je to uporno govorio sebi.

Darla je dobro znala da on uopšte nije bio uobražen ni sujetan

kada je to izjavio. Nije mu se jednom u prošlosti desilo da zaposli

neku ženu koja je u roku od nekoliko dana pokušala da ga zavede.

- Ne znam, Spensere - promrmljala je uzdahnuvši. - Možda ću biti

potrebna ocu.

- Tvoj otac ima u svakom trenutku pomoć. Na raspolaganju mu je

desetak momaka koji rade na rancu i koji se razumeju u konje -

pogledao ju je. - Prekini da smišljaš izgovore, Darla.

- U redu - konačno je priznala poraz. - Ali prvo moram da

razgovaram s tatom.

- Dobro - zadovoljno je klimnuo glavom koncentrišući se opet na

vožnju.

Spenser se osmehnuo skrećući na put koji je vodio na njegov

ranč. Znao je da joj nije dao mnogo izbora, ali želeo je da Darla bude

u njegovoj blizini i zato se nije ustručavao ni od čega da bi postigao

cilj.

- Rekao sam Džesiki da ti spremi jednu gostinsku sobu - rekao je

zaustavljajući džip ispred kuće. - Pomoći ću ti da se smestiš pa ću otići

da vidim kako je ždrebe.

- Mogu i sama - pobunila se izlazeći oprezno iz kola.

- Već sam ti rekao da ću se brinuti o tebi, Darla - u nekoliko

koraka obreo se pored nje. - Zato nemoj da se raspravljaš sa mnom.

Ton njegovog glasa izazvao je trzaje u njenom stomaku i želela je

da to pripiše lekovima i vožnji po neravnom sporednom putu, ali

znala je da bi to bila laž. Spenser joj se učinio gotovo opsesivno

privrženim, ali ona je dobro znala da je to samo privid.

Spenser nije bio privržen nikome, kao lekaru bilo mu je stalo do

ljudi, ali na ličnom nivuo bio je zaključan poput tvrđave. Znala je da se

ovako ponaša samo zato Što se osećao krivim i možda zato što mu je

na neki način stalo do nje, ali je isto tako znala da ne sme da se

zanosi.

- Možda bi trebalo da te odnesem u sobu - namrgodio se

ugledavši njeno bledo lice.

- Mogu sama - pobunila se, uverena da bi se onesvestila ako bi je

on podigao u naručje.

- Kako hoćeš - promrmljao je uhvativši je za ruku. - Ali ako se

zaneseš makar malo, preneću te na rukama do kuće.

Na njenu sreću, Darla se nijednom nije zanela i sela je na ivicu

velikog kreveta u svojoj sobi. Konačno je odahnula. Morala je da se

zapita da li je njena slabost posledica nedavne operacije ili

Spenserove blizine.

- Džet je sinoć doneo torbu s tvojim stvarima i Džesika ih je već

složila u orman - rekao je gledajući je netremice. - Da li ti treba

pomoć da se presvučeš?

- Spensere?! - pogledala ga je zaprepašćeno.

- Mislio sam da pozovem Džesiku da ti pomogne - rekao je brzo. -

Mada sam kao lekar navikao da viđam naga ženska tela.

- Ne i moje - pogledala ga je pocrvenevši. - Ne bi mi bilo prijatno

da me takvu vidiš.

- Da li još uvek osećaš bolove? - odlučio j je da promeni temu jer

je primetio da joj je neprijatno.

- Nisu više tako jaki - slagala je. - Ali i ne želim lekove. Od njih se

osećam čudno.

- U redu, dok god nemaš problema sa spavanjem - složio se

klimnuvši glavom. - Moja soba je preko puta i ako ti noćas nešto

zatreba, samo vikni.

- Važi, doco.

- Pokušaj da se odmoriš, Darla, a ja ću se i vratiti do večere -

rekao je.

A onda je iznenadio i sebe i nju nagnuvši I se i poljubivši je u čelo

da bi već sledećeg j trenutka izašao iz njene sobe zatvorivši vrata za

sobom. Darla je polako podigla ruku i dodirnula mesto na kojem su

malopre bile njegove usne.

Spenser se nikada pre nije tako ponašao u njenom prisustvu,

uvek je bio srdačan, ali nikada nežan. Koji god da je razlog njegovo

neuobičajno ponašanja, znala je da će nestati čim joj bude bolje.

Da je znao koliko joj je srce luđački tuklo zbog tog ovlašnog

poljupca, verovatno bije rekordnom brzinom vratio u bolnicu misleći

da ima srčani udar. Duboko je uzdahnula i polako ustala uhvativši se

za stomak.

Još uvek ju je sve bolelo, ali ipak je bilo mnogo blaže nego juče.

Nije želela lekove jer se pod njihovim dejstvom osećala potpuno

bespomoćnom. Uspela je da se presvuče stežući zube, a zatim je legla

i, udobno se smestivši, ubrzo je utonula u okrepljujući san.

*****

penser se uputio u štalu jer je poželeo da malo razbistri

misli, u stvari, hteo je da bude što dalje od Darle.

Zatekao je svog naj-mlađeg brata Lorensa naslonjenog

na vrata boksa kako, sa zadovoljnim osmehom na usnama, posmatra

novo ždrebe.

- Pravi je lepotan, zar ne? - rekao je Lorens čim je ugledao brata.

- Jeste - Spenser je klimnuo je glavom.

- Kako je Darla? - upitao je mladić iskreno zabrinuto.

- Preživeće - promrmljao je ne skrećući pogled sa ždrebeta.

- Boli li je?

- Da, ali to neće da prizna - rekao je du-boko uzdahnuvšL - Pustiću

je da se malo muči pre nego što joj dam nešto protiv bo-lova. To će je

naučiti pameti.

- Oduvek je bila tvrdoglava - Lorens od-mahnu glavom.

-I snažne volje - dodao je Spenser. - Prestravila me je kada mi se

onesvestila u kolima.

- Mogu da zamislim... Pitam se kako bi| smo se Rajder i ja snašli u

takvoj situaciji, i Verovatno bismo zaustavili automobil i ona bi umrla

pre nego što bi stigla u bolnicu. Šta bi onda bilo sa Džetom? Jedina je

sreća u nesreći to što si ti juče otišao po nju.

- Ipak sam se osećao bespomoćno kada se onesvestila - priznao je

Spenser.

- Svima nam je stalo do nje - promrmljao je Lorens zagledavši se u

brata. - Hteo ti to da priznaš ili ne, spasao si joj život.

S

- Znam da jesam - Spenser nervoznim pokretom provuče prste

kroz kosu. - Ali ljut sam na sebe što nisam brže reagovao. Trebalo je

odmah da prepoznam njene simptome.

- Dobar si lekar i niko ne sumnja u to - brat je požurio da ga

razuveri. - Problem je u tome što nam je ona bliska i ti si dozvolio

emocijama da se ispreče. U svakom slučaju, sada je dobro

zahvaljujući tebi.

- Pretpostavljam - rekao je zamišljeno.

Moj brat je bio u pravu, pomislio je Spen-ser uzdahnuvši duboko,

zaista mi je stalo do Darle. Obično je bio uzdržan i strog, ali

profesionalan u odnosu prema svojim pa-cijentima, međutim, ovoga

puta prešao je granicu. I ne samo to, dozvolio je da ga u bolnici

ponesu osećanja.

- Hoće li te tužiti onaj lekar iz Hitne pomoći što si ga gotovo

pretukao? - upitao je Lorens, kao da mu je pročitao misli.

- Neće - Spenserodmahnu glavom. - Rajder je već razgovarao s

njim.

- Isplati se imati advokata u porodici.

- Jednoga dana umoriće se od toga da nas stalno brani - nasmešio

se Spenser.

- Možda - Lorens sleže ramenima. - Ako vidiš Darlu pre mene, reci

joj da ću posle večere navratiti da je obiđem.

- Hoću - uzvratio je Spenser pre nego što se uputio nazad u kuću.

Spenser je znao da njegov brat sve drži pod kontrolom i daje Džet

pregledao ždrebe, pa on nije imao razloga da se zadržava u stali. Ušao

je u kuću i duboko je uzdahnuo shvativši da nije u stanju da detektuje

uzrok svog nemira i čudnog ponašanja.

- Spensere, spremila sam večeru za devojku - stara domaćica ga

je sačekala u vratima kuhinje. - Hoćeš li da joj odnesem?

- Neka, ja ću, ionako moram da je obiđem - rekao je. - Ostavi

poslužavnik na stolu, uzeću ga kada krenem gore.

Produžio je u svoju radnu sobu da uzme stetoskop i da pripremi

injekciju morfina. Mada je Darla poricala, on je znao da je muče jaki

bolovi. Prečesto je to primećivao kod svojih pacijenata da bi mu

promaklo.

Nekoliko puta nije uspela da prikrije bolnu grimasu, a da ne

pominje bledilo njene kože. Kada je ušao u gostinsku sobu, nešto ga

je dirnulo u srce ugledavši je sklupčanu na velikom krevetu.

- Da li si sada spremna da uzmeš nešto protiv bolova? - upitao je.

- Već sam ti rekla da se od toga čudno osećam - rekla je

pokušavajući da prikrije činjenicu da trpi jake bolove.

- Neću ti dati mnogo kao prošlog puta - spustio je poslužavnik na

noćni stočić.

- A po izrazu tvog lica rekao bih da ti je potrebno.

- U redu - klimnula je glavom.

- Pomakni se bliže ivici - rekao je uzimajući stetoskop. - Hoću da

te oslušnem pre nego što ti dam nešto da jedeš.

-Ja...

- Nema potrebe da se svlačiš ako ti je neprijatno - požurio je da

kaže. - Pregledaću te preko spavaćice, materijal nije debeo.

Darla ga je zbunjeno pogledala, ali ništa nije rekla. Na sebi je

imala pamučnu spavaćicu, ali neverovatno tanku i Spenser je mogao

da primeti obline njenih grudi.

Progutao je knedlu zamolivši je da legne na stranu, a onda je

spustio ruku na Darlin bok i prislonio stetoskop na njena leđa.

Nekoliko puta pomerio je stetoskop zahtevajući od nje da duboko

udahne.

- Kako je novo ždrebe? - upitala je trudeći te da ignorise njegov

prisan dodir.

- Ćuti - rekao je meko. Lezi na leda.

Poslušala ga je namrštivši se, jer ju je presekao bol a nadala se i

da on neće primetiti ubrzani rad njenog srca. Plašila se da će on čuti

njeno plitko disanje.

Spenser je pažljivo pomerao stetoskop preko njenih grudi i

naniže. Obično je takav pregled bio mnogo detaljniji, ali po onome što

je čuo njena pluća bila su u redu, a osetio je da opet reaguje na njenu

blizinu.

Darla nije bila sve sna toga da ga netremice posmatra sve dok on

nije podigao glavu i zagledao se u njene oči. Izraz njegovog lica bio je

potpuno nečitljiv i profesionalan. Odahnula je kada je sklonio

stetoskop.

- Možeš da večeraš, aJi tek pošto ti dam injekciju - rekao je

konačno. - Daj mi ruku.

- Ne volim igle - pobunila se.

- Obećavam da ću biti nežan - značajno se osmehnuo. - Ili

injekcija ili te vraćam u bolnicu. Moraću da ti pogledam i ranu.

Darla je osetila da je hvata panika kada je to izgovorio, pa nije

osetila ubod igle. Rana je bila veoma nisko na njenom stomaku a to je

značilo da će morati da se svuče da bi on mogao da je pogleda.

- Ali tek kada nešto pojedeš i kada lek počne da deluje - dodao je

pokazujući glavom poslužavnik

Darla se nadala da će biti kao i prošli put kada je dobila injekciju,

ali ovog puta osetila je tek blagu pospanost. Spenser ju je ostavio da

na miru jede, a kada se pola sata kasnije vratio, rekao joj je da legne

da bi mogao da pogleda ranu.

Uspela je sakrije veći deo svog tela pokrivačem, ali joj je to

pružilo slabu utehu. Nesvesno se ukočila kada je osetila njegove prste

na svojoj koži dok je menjao zavoj.

Spenseru nije promakla devojčina reakcija na njegov dodir, kao ni

ježenje njene meke, tople kože. On nijednog trenutka nije imao

problem da bude profesionalan do trenutka kada je ugledao

delimično skrivenu belu čipku njenog donjeg veša.

Jedva se uzdržao od želje da se nagne i spusti usne na njen

zategnuti stomak. Krišom je uzdahnuo skrečući pogled i koncentrišući

se na stavljanje čiste gaze. Samo su mu godine iskustva pomogle da

zadrži nečitljivi izraz lica dok su slike koje su se smenjivale u njegovim

mislima bile daleko od profesionalnih.

Bio je uveren da bi se njeno vitko telo savršeno uklapalo s

njegovim. Stežući zu-be, prisilio je sebe da obuzda maštu koja je

pretila da se otrgne kontroli i brzo je ustao povukavši pokrivač naviše.

- Hvala ti, Spensere - rekla je gledajući ga netremice.

- Odmori se, Darla - pokušao je bezbrižno da se osmehne i polako

je pošao prema vratima. - Doći ću kasnije da te obiđem.

*****

unčevi zraci dotakli su njene obraze i i probudili su

Darlu. Nije joj predtavljalo problem da sama ode u

kupatilo i, sve u svemu, osećala se kao nova, a to je

rekla Spenseru kada je došao da je obiđe.

- Siđi na doručak, a za kasnije ćemo videti - rekao je posle kraćeg

razmišljanja.

- Obuci trenerku i široku majcu umesto te nazovi spavaćice.

- Šta fali mojoj spavaćici? - zbunjeno ga je pogledala.

- Praktično je prozirna, a najmanje desetak rančera uvek se mota

po kući tokom dana - suvo je rekao i već sledećeg trenutka izašao iz

njene sobe.

Darla je neko vreme u neverici gledala vrata koja su se zatvorila

za njim verujući da je Spenser potpuno poludeo. Njena pamučna

spavaćica veoma je konzervativnog kroja. Konačno je odmahnula

glavom i presvukla se u komotnu trenerku i majcu pre nego što je

požurila u prizemlje.

- Hej, mala! - uzviknuo je Lorens čim ju je ugledao u vratima

trpezarije. - Drago mi je što vidim da ti je bolje. Navratio sam sinoć da

te obiđem, ali spavala si kao top i Spens mi je zabranio da te budim.

- Stvarno? - pogledala ga je podižući obrve.

- Sedeo je u fotelji pored prozora i čitao kada sam ušao u sobu -

objasnio je mladić osmehnuvši se kada je ugledao njen izraz lica. - Nisi

znala?

S

Darla je odmahnula glavom pitajući se koliko je Spenser sedeo u

njenoj sobi posmatrajući je. Osetila se nesigurnom i odlučila je da mu

više ne dozvoli da joj ubrizgava one jake lekove koji je ošamute.

Pomisao na to da je on proveo čitavu noć u njenoj sobi činila ju je

užasno nervoznom. Brzo je ispružila ruku i uhvatila naslon sto-lice.

Bio joj je potreban oslonac pošto su joj noge bile pomalo nesigurne

posle nekoliko dana ležanja.

- Da li se Spens složio s tim da ustaneš? - upitao je Lorens

pritrčavši da je pridrži.

- Zamisli, jeste - uspela je da mu se osmehne.

-I može normalno da jede - nadovezao se Spenser koji se upravo

u tom trenutku pojavio u trpezariji. - Pusti je, Lori, može sama.

- U redu - promrmljao je mladić pogledavši ga čudno.

- Ako ne može sama da hoda, onda ne može ni da ustane iz

kreveta - Spenser je požurio da objasni mnogo blažim tonom, a onda

je požurio da pomogne devojci da sedne.

- Stvarno? - Lorens ga pogleda iskosa i sede pored Darle smešeći

se značajno. - Pretpostavljam da to tebi ne bi odgovaralo - obratio se

devojci.

- Ni slučajno - odmahnula je glavom uzvrativši mu osmeh.

- Dobro jutro - rekao je Rajder, srednji brat, ulazeći u trpezariju. -

Kako se osećaš,

Darla?

- Zahvaljujući Spenseru, odlično - odgovorila je smešeći se. -

Verovatno bih sutra mogla da odem kući.

- Moraćeš da ostaneš još nekoliko dana - promrmljao je Spenser

sedajući u čelo stola.

Za razliku od Darle, on nije bio dobro raspoložen jer je cele noći

bio nemiran zamišljajući divne scene s njom. To ga je potpuno

izbacilo iz ravnoteže jer nikada ranije njegovi snovi nisu bili spunjeni

ženama.

- Ali tata je sam u kući - pobunila se devojka.

- Za početak, uzmi laganu hranu da ne bi preopteretila stomak -

mirno je rekao puned svoj tanjir. - A tvog oca što se tiče, on je po

čitav dan ovde. Sta misliš da bi se desilo ako ti slučajno puknu šavovi

ili dođe do infekcije? Sutra idem na posao, ali će zato Džesika biti

stalno uz tebe za slučaj da se nešto desi.

- U pravu je, Darla - Lorens je pogleda u oči.

- Slažem se - dodao je Rajder klimnuvši glavom.

- Vama trojici očigledno je potrebna nekakva zanimacija -

pogledala ih je mršteći se. - Predlažem da uzmete neko štene, a mene

da ostavite na miru.

- Kao tvoj lekar, zahtevam da ostaneš ovde -Spenserov glas nije

trpeo pogovor.

- Super - promrmljala je prevrnuvši očima.

Primetila je da su mu se uglovi usana izvili pre nego što se

potpuno posvetio hrani. U prvom trenutku učinilo joj se da je zbog

nečega ljut na nju, ali sada je znala da je samo zabrinut za njen

oporavak i da bio neraspoložen zbog nečeg drugog.

-Možeš li da doneseš moju violinu?-rekla je konačno - Danim

nisam svirala.

- Ne može da škodi - složio se slegnuvši ramenima. - Moram

nakratko u grad pa ću te u povratku odvesti kući da uzmeš violinu

Ubrzo su svi završili doručak i svako je krenuo za svojim poslom.

Spenser je morao na kliniku da uzme neke kartone a Darla ga je

čekala u automobilu. Na izlazu iz zgrade zaustavila ga je prelepa

brineta.

Darla je odmah prepoznala Stejsi Hartll i mada nije mogla da čuje

o čemu su pričali, nije joj promaklo brinetino prisno ponašanje. Ruka

joj je počivala na Spenserovim širokim grudima i nagnula se da bi mu

nešto rekla na uvo.

Darla je osetila neodoljivu želju da izađe iz kola i da počupa kosu

toj lepotici, pogotovo kada je videla da joj je Spenser uputio zanosan

osmeh. Taj osmeh mogao je glečeri da otopi.

Spenser je pogledao u njenom pravcu pre nego što je klimnuo

glavom Stejsi i rekao je nešto što Darla nije čula, ali je izmamilo

brinetin zadovoljan osmeh. Skrenula je po gled duboko uzdahnuvši, i

naterala je sebe i da bude strpljiva.

- Da li se zabavljaš sa Stejsi? - izletelo je iz nje čim je startovao

motor.

- Tako nekako - odgovorio je neodređeno.

- Tako nekako? - ponovila je namršteći se.

- Mani se toga, Darla - rekao je pogledavši je iskosa,

Spenser je pomislio da joj ni u ludilu ne bi priznao da je večeras

ugovorio sastanak sa Stejsi zato što je bio frustiran. Poslednjih

nekoliko dana u Darlinoj blizini bili su pakleni jer nije smeo da je

dodirne onako kako je želeo.

S druge strane Stejsi je iskuna žena koja ume da zadovolji

muškarca, a to je bilo upravo ono što mu je trebalo. Povremeno se

viđao s njom, ali tek onda kada više ne bi mogao da ignoriše svoje

potrebe.

Darla je dobro poznavala Spensera i znala je da niko normalan ne

bi pokušao da se pobuni kada bi mu se obratio takvim tonom. Bilo joj

je jasno kakav je njegov odnos sa Stejsi, ali nije očekivala da će je to

toliko zaboleti.

- Potrebna ti je injekcija - rekao je po-grešno protumačivši bolnu

grimasu na njenom licu.

- Dobro sam - pobunila se.

- Nikada nisi umela da lažeš, Darla - osmehnuo se. - Kada

stignemo kući, daću ti dozu dovoljnu da noćas lepo spavaš.

Zaustila je da se opet usprotivi, ali je u poslednjem trenutku

odustala. Bilo joj je potrebno da brzo zaboravi ono što je upravo

videla, a znala je da noćas ne bi oka sklopila bez lekova.

- To je to? - pogledao ju je izvivši obrvu.

Darla ništa nije odgovorila i to ga je nateralo da je malo bolje

pogleda. Posmatrajući njen profil, zapitao se da li ju je uznemirilo to

što ga je videla sa Stejsi. Duboko u sebi nadao se da je tako i da će

ona sada nešto reći.

Mada je znao da njih dvoje ne mogu biti ni u kakvoj vezi, kopkalo

ga je da sazna da li je privlači kao muškarac. Ako joj se dopada, onda

to dobro krije jer je uvek bila opuštena u njegovoj blizini i nikada nije

imala problema da mu kaže ono što misli.

Uvek je govorila ono što oseća i bez razmišljanja je pitala sve što

ju je interesovalo, ali nikada nije spominjala svoj ljubavni život.

Možda ju je baš zato toliko zadirkivao poslednjih nekoliko dana.

Uostalom, bila je dovoljno odrasla da uđe u ozbiljniju vezu.

Jedino mu se nije dopadalo osećanje koje bi ga obuzimalo na

pomisao da neki muškarac zauzima važno mesto u njenom životu.

Večeras treba da se nađe sa Stejsi jer želida se oslobodi napetosti

koju oseća zbog devojke koja sedi pored njega, a ljubomoran je na

svakog muškarca koji pokuša da se obrati Darli. Trgnuo se shvativši u

kom pravcu idu njegove misli. Ljubomora mu je bila potpuno strano

osećanje, on nikada nije bio ljubomoran. Šta god da oseća, to nije

ljubomora, uveravao je sebe iako nije mogao da ignoriše mučninu

koju je osećao u stomaku.

*****

ledećeg jutra Darla je čula kako Spenser tiho ulazi u

njenu sobu da je obiđe, ali se pretvarala da spava. Sinoć

je zaspala ubrzo pošto je otišao, ali se probudila u toku

noći i kroz prozor je videla da još uvek nema njegovog automobila.

Nije želela da Spenser primeti koliko je bila povređena time što je

on gotovo čitavu noć proveo sa Stejsi Hartli. Ona nije mogla da se

meri s njom jer je Stejsi bila prelepa i verovatno je znala tačno šta

treba da radi s muškarcem kakav je Spenser.

- Darla - tiho ju je pozvao dodirnuvši njenu ruku.

- Molim? - nerado je otvorila oči.

- Kako si spavala? - upitao je osmehnuvši se.

- Odlično - slagala je lenjo se protegnuvši se.

S

- Moram na kliniku - rekao je spuštajući papirić na noćnu

komodu. - Ovo je moja direktna linija za slučaj da ti zatrebam. Hoću

da me zoveš, a ne da se pretvaraš da te ništa ne boli.

- Biću dobro, Spensere - naterala je sebe da se osmehne. - Boli

me samo kada se krećem.

- Moraš da se krećeš da ne bi dobila upalu pluća - rekao je

profesionalnim tonom.

- Hoću da polako počneš da šetaš tokom dana, ah ne smeš da

podižeš ništa teško još najmanje četiri nedelje. A to znaci da ne smeš

da pomažeš svom ocu.

- Biću beskorisna mesec dana?! - pogledala ga je zapanjeno.

- To je nešto što nikada nećeš biti - promrmljao je odmahnuvši

glavom. - Prekini da sažaljevaš sebe.

Potom je izašao iz sobe ostavivši je da zuri za njim. Napetost koju

je osećao poslednjih dana nestala je, a za to je očigledno bila zaslužna

Stejsi. Darla je poželela da zna kako sve to funkcioniše da bi bolje

razumela Spensera. Kada je nešto kasnije sišla u trpezariju, zatekla je

samo Lorensa i odlučila je da sazna sve ono što ju je mučilo.

- Lori, da li muškarac postane nervozan ako duže vreme ne

upražnjava seks? - upitala je gledajući ga netremice.

Lorens je bio toliko iznenađen i zatečen njenim pitanjem, da se

zagrcnuo i počeo da kašlje. Bilo je potrebno nekoliko minuta da dođe

sebi i otpije veliki gudjaj vode. Polako je spustio čašu i zagledao se u

nju.

- Zašto bi tebe tako nešto interesovalo? - upitao je blago se

namrštivši. - Darla, to ne bi trebalo da pitaš nijednog muškarca.

- Ali to je jednostavno pitanje - trudila se da zvuči opušteno.

- Nije baš tako jednostavno kada ga postaviš muškarcu -

promrmljao je odmahnuvši glavom, - Ako odgovorim potvrdno na

tvoje pitanje ispašćemo površni, a ako poreknem lagaću. Osim toga,

to su stvari koje ti ne bi trebalo da znaš.

- Nemam koga drugog da pitam - reklaje duboko uzdahnuvši. -

Gotovo svi moji prijatelji otišli su na koledž, a moj život se vrti oko oca

i ovog ranča. Vas trojica ste me praktično podigli.

- Imaš Džesiku - rekao je osmehnuvši se.

Možeš li da zamisliš kakvo bi mi predavanje održala kada bih joj

postavila to pitan je? - pogledala ga je iskosa.

- Onda pitaj svog lekara sve što te interesuje u vezi sa seksom -

predložio je otpivšj još jedan gutljaj vode.

- Šališ se, zar ne?! - uzviknula je zapanjeno. - Spenser se

samoinicijativno proglasio mojim lekarom i video si kako se ponaša u

poslednje vreme. Jedva da mogu da dišem a da mi on ne kaže da

pripazim da se ne povredim.

- Oseća se krivim zbog onoga što se desilo, Darla - rekao je Lorens

meko.

- Znam, ali stvarno preteruje - duboko je uzdahnula i zagledala se

u njega. - Sinoć je izašao sa Stejsi Hartli.

Darla nije razumela tu iznenadnu potrebu da razgovara o onome

što je muči, ali nije imala bliske prijatelje, a Lorensu je verovala. Nije

joj bilo drago to što ga je postavila u takvu situaciju, ali mogla je da

razgovara još jedino sa Spenserom. A ovde je reč bila baš o Spenseru.

- Razumem - promrmljao je klimnuvši glavom.

- Baš sam glupa - rekla je zagnjurivši lice u dlanove.

- Nemoj - pružio je ruku i, uhvativši je za bradu, naterao ju je da

ga pogleda. - Dušo, i ne možemo da biramo koga ćemo voleti.

- Nemoj da mu kažeš - prošaputala je gledajući ga širom

otvorenim očima.

- Obećavam da neću - umirujuće se nasmešio. - Ali da se vratimo

na tvoje prvobitno pitanje sada kada znam o čemu je reč. Stejsi je tip

žene koja... je spremna i... Prokletstvo!

- Zaboravi da sam pitala - rekla je shva-tivši koliko mu je

neprijatno.

- Hteo sam da kažem da ti ona nije ni za nokat - tiho se nasmejao

ugledavši njen zapanjeni izraz lica. - Činjenica da to ne znaš čini te još

privlačnijom. Ne poričem da muškarci teže tome da zadovolje svoje

potrebe, ali žene poput tebe... Tačnije, žena poput tebe nikada ne

sme da pomisli da nije posebna samo zato što se ne ponaša kao

Stejsi. Darla, ti si veoma intelignetna i nežna, i da ne mislim o tebi kao

o mlađoj sestri, verovatno bih zbog tebe započeo nekoliko kafanskih

tuča.

- Lori...

- Ali ja o tebi mislim isključivo kao o mlađoj sestri - prekinuo ju je

nežno. - I hoću da znaš da si, uprkos svojim sumnjama, veoma lepa

devojka. Kada bi umela da koristiš svoju lepotu, mogla bi da baciš na

kolena svakog muškarca, uključujući i mog bandoglavog brata.

- Hvala ti, mislim da mi je baš to bilo potrebno da čujem - rekla je,

a rumenilo je oblilo njene obraze.

- Ipak - nastavio je namrštivši se - ako bilo ko pokuša da te

iskoristi, izbiću mu sve zube.

- Divan si! - nasmejala se opušteno.

Posle doručka Lorens je otišao, a ona je ostala sama i činilo joj se

da taj dan nikada neće proći. U nekoliko navrata kratko je prošetala,

kao što je Spenser rekao, ali se u međuvremenu užasno dosađivala.

- Kako si provela dan? - upitao ju je Spenser kada se kasno po

podne vratio kući zatekavši je na verandi.

- Razmišljam o najpraktičnijem samoubistvu - rekla je široko se

osmehnuvši.

- Zar je toliko loše? - tiho se nasmejao.

- Ako nisi jela, vodim te u grad na večeru.

- Stvarno?! - oduševljeno je uzviknula. -Ne šališ se?

- Ni slučajno - odmahnuo je glavom. - Nazovimo to nagradom za

tvoje lepo ponašanje.

- Da li to znači da mogu da jedem pravu hranu? - upitala je s

nadom u glasu.

- Pravu hranu? - ponovio je zbunjeno.

- Umirem za dobrim biftekom - oblizala je usne.

- To je jedna od stvari koju volim kod tebe, Darla - rekao je

smejući se veselo.

-Svaka druga žena koju bih izveo na večeru poručila bi salatu, ali

ti želiš biftek.

- Veliki, sočni biftek - dodala je vragolasto. - Kad malo bolje

razmislim, mogla bih da poručim biftek veličine salate.

- Idi da se presvučeš - odmahnuo je glavom. - Imaš taćno

dvadeset minuta da se spremiš.

Požurila je uza stepenice i kada je nešto kasnije sišla, otkrila je da

je i on iskoristio priliku da se presvuče. Izgledao je ne verovatno

privlačno u tamnom večernjem odelu pa je dozvolila sebi da zamisli

da ju je pozvao na pravi sastanak.

Osećala se ponosnom što je u njegovom društvu kada su se

pogledi svih žena u restoranu zaustavili na Spenseru. Nije mogla ni da

ih krivi jer je bio visok, zgodan i samouveren, a prema njoj se ponašao

kao da je jedina žena na svetu.

Ako se svaka žena pored njega osećala tako, onda joj je bilo jasno

zašto nikada nije imao problema da nađe društvo i što su ga žene

poput Stejsi naprosto saletale. Spenser je poručio večeru za oboje i

ponovo je svu pažnju posvetio njoj.

- Izgledaš lepo večeras, Darla - rekao je smešeći se. - Nema ni

traga od one devojke koju sam pre nekoliko dana odvezao u Hitnu

pomoć, a bila je na ivici smrti.

- Nisam bila na ivici smrti - pobunila se odmahnuvši glavom. - Bila

sam s tobom i znam da ti ne bi dozvolio da mi se bilo šta desi.

- Devojko, činiš čuda za muški ego - priznao je gledajući je

netremice.

- Hvala - nasmejala se, a onda se naglo uozbiljila. - Stejsi je ovde.

Spenser se polako okrenuo i pogledao je preko ramena, a u tom

trenutku i Stejsi je njih primetila i uputila se prema njihovom stolu.

Darla je nakratko osetila olakšanje jer je lepa brineta bila u društvu

drugog muškarca, ali se trgnula kada je primetila da ju je pridošlica

prezrivo odmerila.

- Zvala sam te večeras - Stejsi se obratila Spenseru potpuno

ignorišući Darlu.

- Stvarno? - upitao je nemarno.

- Da, ali mi je tvoja kuvarica rekla da si izašao - objasnila je

osmehujući se zavodljivo.

- Očigledno - promrmljao je pogledavši Darlu.

Darla je primetila da on nije nimalo uznemiren Stejsinim

iznenadnim dolaskom ni njenim nagoveštajima. Sigurno je navikao da

mu se žene bacaju u naručje i bio je potpuno imun na njihove taktike.

- Tebe se sećam - Stejsi je iznenada skrenula pažnju na devojku. -

Zar nisi radila na klinici jedno leto? Dajana ili tako nekako.

- Darla - ispravila ju je suvo, svesna činjenice da ta žena dobro zna

njeno ime. - Da, radila sam na klinici.

-I učinila si mi se poznatom - rekla je brineta okrećući se ponovo

Spenseru.

- Darla je moja prijateljica - odgovorio je mirno.

-Naravno - Stejsi je krišom pogledala devojku. - Zaboravila sam

da ti zahvalim za prošlu noć, dragi.

Darli nije promakao izraz nezadovoljstva koji je preleteo

Spenserovim licem zbog brinetinih reči. Nasuprot njoj, Stejsi je bila

potpuno nesvesna toga igrajući se, naizgled odsutno, reverom

njegovog sakoa.

- Mogli bismo da odemo ovih dana na ručak - rekao je konačno.

- Zašto ne bi navratila u ponedeljak do moje ordinacije? Recimo,

oko podne?

- Baš bih volela - zavodljivim pokretom zabacila je kosu preko

ramena.

- Vidimo se - promrsio je i odmah se okrenuo Darli.

Darla je mogla da se zakune da se njegovo ponašenje prema

brineti promenilo kada je naglasila da je proteklu noć provela njim.

Naravno, Stejsi ni to nije pri metili, dobacila je Spenserovoj pratilji

trijumfalan osmeh pre nego što se udaljila.

- Šta se upravo desilo? - zbunjeno je pogledala Spensera kada su

ostali sami

- Ne lupaj glavu time, Darla - nemarno je odmahnuo rukom - Ne

treba da brineš o tome šta druge žene misle o našem prijateljstvu.

Darla je stekla utisak da joj srce puca napola i, za razliku od njega,

nije umela dobro da skriva svoja osećanja. Spenseru nije promakao

izraz povređenosti na njenom licu i pomislio je da ga možda nije

dobro razumela.

- Stejsi je tip žene koja... - pokušao je da pronađe prave reči. -

Pokušavam da i kažem da...

- Da je koristiš za seks - odlučila je da j mu pomogne.

- Vidim da razumeš - promrmljao je klimnuvši glavom. - Ali radi se

o obostranoj koristi.

- Razumem da si ti muškarac i da imaš potrebe, ali ne razumem

nju - rekla je iskreno.

Jutrošnji razgovor s Lorensom povratio joj je samopouzdanje, ali

sada kada je ponovo videla prelepu brinetu, osetila je da ga ponovo

gubi. Bez obzira na to šta joj je Lorens rekao, ona nije verovala da

može da se takmiči sa Stejsi.

Ta žena je bila privlačna, zavodljiva i prepuna samopouzdanja.

Praktično je pred njom rekla Spenseru da je odličan ljubavnik. Čak i

kada bi pokušala da bude | poput te žene, nikada ne bi iznosila

detalje iz svog privatnog života pred nepoznatima.

- Šta tačno ne razumeš? - upitao je j Spenser zaintere^ovano.

- Ona nije tvoj tip - promrmljala je slegnuvši ramenima.

-Stvarno? – izvio je obrve. – A kakav je, po tvom mišljenju, moj

tip žene?

- Neko ko je inteligentan i... - naglo je zaćutala shvativši da zvuči

ljubomorno.

- Stejsi je inteligentna - osmehnuo se.

- Nisam tako mislila - odmahnula je glavom pocrvenevši. - Htela

sam da kažem da žena za tebe mora da bude izazov. Da te stalno drži

napetog i da te nagoni na razmišljanje. Ona mora da bude neko za

koga bi odmah znao da tvoj život ne bi bio ni upola tako interesantan

i potpun ako bi je izgubio.

- To zvuči kao da opisuješ suprugu - primetio je.

- Pa zar nisi u godinama kada bi trebalo da razmišljaš o tome? -

upitala je, besna na sebe što je načela tu temu.

- Ne - odmahnuo je glavom. - Tek mi je trideset pet godina.

- Zar ne želiš decu? - nije mogla da prestane da postavlja glupa

pitanja.

- Volim decu - odgovorio je zamišljeno.

- To nije odgovor na moje pitanje.

- Voleo bih da imam decu - priznao je konačno. - A ti?

- Najmanje troje - odgovorila je ozbiljno.

- Ko bi rekao? - pogledao ju je pomalo iznenađeno.

- Zašto? - osmehnula.se. - Nisam više klinka i normalno je da

razmišljam o takvim stvarima.

- Zanimljivo - zavalio se u stolici. - Nikada o tebi nisam razmišljao

na taj način. Za mene si uvek bila pegava tinejdžerka.

- Nisam više tinejdžerka - tiho se nasmejala. -I nikada nisam bila

pegava.

- Tačno - klimnuo je glavom otpivši gutljaj vina. - Izrasla si u

prelepu devojku. Teško mi je da poverujem da se ne zabavljaš ni sa

kim.

- Još uvek nisam upoznala nekoga ko bi me dovoljno

zainteresovao - promrmljala je pomalo zbunjeno.

- Ne? - pogledao ju je iskosa. - Izašla si sa mnom.

- To je drugo - pobunila se tiho.

- Zašto? - upitao je iznenađeno.

- Zato što te oduvek poznajem - izgovorila je osetivši da još jače

crveni - Praktično sam odrasla s tobom i tvojom braćom.

- Ovo je mali grad, dušo, poznaješ svakoga.

- Vi ste jedini s kojima sam zaista bliska - nelagodno se

promeškoljila na stolici.

- Zaista? - netremice se zagledao u nju.

- Zašto?

- Ne znam - slegnula je ramenima.

- Još uvek si loš lažov - nasmejao se ve-selo. - Odgovori mi, Darla

zašto?

Neočekivano se nagnuo i, uhvativši je za ruku, netremice se

zagledao u nju. To ju je zbunilo. Spenser je shvatio da se nada da će

ona reći daje to zato što je on privlači iako među njima nikada neće

biti ničeg osim prijateljstva.

- Možda zato što si lekar i što smatram da uvek mogu da ti

verujem - odgovorila je posle kraće pauze.

- To nije sve, Darla - rekao pustivši njenu ruku. - Kao što si rekla,

odlično te poznajem.

U tom trenutku konobar je doneo porudžbinu i Darla je odahnula

jer je razgovor spontano skrenuo na druge teme. Iznenadilo ju je

Spenserovo interesovanje za njen ljubavni život, zapravo, to ju je

zateklo nespremnom. Crnilo se kao da je odjednom primetio da ona

vise nije dete i preuzeo je na sebe ulogu sianjeg brata.

Ostatak večen protekao je u opuštenijoj atmosferi i ona mu je

bila zahvalno što nije insistirao na odgovorima. Bila je toliko zbunjena

svime što se desilo da mu je lako uspelo da je nagovori da ponovo

počne da radi na klinici.

- Lepo sam se proveo - rekao je kada su stigli kući.

- I ja - priznala je pogledavši ga u oči.

Stajali su nepomično u holu njegove kuće i Darla je pomislila da

bi tu mogla večno ostati samo ako bi je on tako gledao. Pogled mu je

bio taman i pomalo nedokučiv, a ona je iznenada poželela da je

poljubi.

- Spensere? - Lorensov glas prekinuo je čaroliju trenutka. - Tata

hoće da te čuje!

- Videćemo se sutra - Spenser se osmehnuo Darli. - Idi u krevet i

pokušaj da se odmoriš jer si pomalo bleda. Hoću da se potpuno

oporaviš pre nego što počneš da radiš, a to bi trebalo da bude

sledeće nedelje.

- Laku noć - požurila je uza stepenice ne okrećući se.

*****

ledeća nedelja brzo je došla i njih dvoje su u ponedeljak

ujutro prvi stigli na kliniku. Čitavog dana vladala je

gužva, Darla je jedva uspevala da obavi sve obaveze i

bila je zahvalna Sari, koja je takođe radila na klinici, što joj je

pomagala.

- Vidim da ponovo ovde radiš - trgnula se kada je čula poznati

glas.

Polako je podigla pogled ugledavši pred sobom nadmeni izraz lica

Stejsi Hartli. Tada se setila da ju je Spenser pozvao na ručak i osetila

je da je ponovo obuzima ljubomora jer je brineta izgledala baš

zanosno.

-Dona, budi ljubazna i reci Spenseru da sam stigla - rekla je

dovoljno glasno da je svi čuju.

- Moje ime je Darla - procedila je kroz stisnute usne trudeći se da

ne prasne.

- Požuri, devojčice - dodala je Stejsi gledajući na sat. - Znam da

ima samo sat vremena slobodno.

- Odmah, gospođo - naterala je sebe da se osmehne.

S

Namerno je naglasila poslednju reč u želji da istakne razliku u

godinama između njih dve i zadovoljno se osmehnula kada je uhvatila

brinetin ljutiti pogled. Polako je ustala i obišla pult visoko podignute

glave, a onda se uputila u Spenserovu ordinaciju.

Darla je poželela da vrišti i da ošamari tu ženu, ali je odlučila da

se ponaša profesionalno. Osim toga, nije želela da joj pokaže koliko

se nesigurno oseća u njenoj blizini.

- Stejsi je stigla - rekla je provirivši u Spenserovu ordinaciju.

- Već? - zbunjeno je upitao pogledavši na sat.

Brzo je ustao. Skinuo je beli mantil uzevši sako koji je bio

prebačen preko naslona stolice. Prošao je pored Darle osmehnuvši joj

se, a ona je duboko uzdahnula i krenula za njim. Nije joj promakao

zanosan osmeh koji mu je Stejsi uputila pre nego što ga je uhvatila

podruku.

- Nemoj da se nerviraš zbog one žene, Darla - rekla joj je Sara

nešto kasnije.

- Ne nerviram se - slagala je.

- Kako ti kažeš - bilo je očigledno da joj starija žena ne veruje. - U

proteklih pet godina, koliko radim ovde, videla sam mnoge koje su

dolazile i odlazile. Na kraju ih se uvek zasiti. Ali dosad nisam videla

nijednu poput tebe.

- Poput mene? - pogledala ju je zbunjeno.

- Iskrenu i slatku, ali poput divlje mačke kada je neko satera u

ugao - objasnila je osmehnuvši se. - Ne brini, shvatiće on to pre ili

kasnije.

- Zar je toliko očigledno? - upitala je Darla tiho.

- Shvatila sam to još prošlog puta kada si radila ovde - nasmešila

se Sara.

Darla je otvorila usta da sve porekne, ali u tom trenutku ugledala

je Štiva Arčera kako im prilazi. Kada je stigao do pulta, skinuo je šešir i

uputio joj razoružavajući osmeh.

- Sviđa mi se ta uniforma, Darla - rekao je otegnuto.

-Zar ne bi trebalo nešto da radiš? - upi-tala je.

- Došao sam u nabavku i odlučio da navratim da vidim kako si -

objasnio je igrajući se šeširom. - Kako tvoja povreda?

- Bila je operacija - ispravila ga je veselo - i mislim da ću preživeti.

- Čuo sam da si pala u nesvest odmah posle razgovora sa mnom -

osmeh mu je postao širi. - Toliko sam se uzbudio misleći da je to bilo

zbog mene.

- Ne zanosi se - nasmejala se razdragano.

- Ne razbolevam se od ljubavi.

Darla ga je poznavala duže od godinu dana, zapravo, otkad je

počeo da radi na ranču Krenstonovih. Uvek je mogla s njim opušteno

da popriča i znala je da ga privlači, ali ona prema njemu nije osećala

isto iako je bio zgodan mladić.

- Pa... - počeo je otegnuto - pošto si mi slomila srce, dužna si mi

bar večeru ili boskop. Možda i jedno i drugo?

- Ne znam - promrmljala je zamišljeno jer je i njegova reputacija

bila slična Spenserovoj.

- Obećavam da ću se ponašati pristojno - brzo je dodao. - Mada,

priznajem da će to biti veoma teško u tvojoj blizini.

- A tebi je, kao, potreban izgovor - rekla je zadirkujući ga.

Darla je još uvek bila besna zbog načina na koji se Stejsi ponašala

prema njoj i zbog toga što je Spenser voleo takve žene. Ako on zaista

voli takav tip žena, onda ona nema nikakve šanse.

Osim toga, Spenser nikada nije pokazao da u njoj vidi nešto više

od prijateljice. Dakle, ona može samo da tuguje za nečim što nikada

neće imati ili da počne da živi život i da se viđa s drugim momcima.

- U redu - konačno je rekla. - Ali samo jedan sastanak

- Prihvatam! - uzviknuo je oduševljeno i nagnuo se da je poljubi u

obraz, a onda se okrenuo prema prepunoj čekaonici. - Pristala je da

izađe sa mnom!

- Stive! - osetila je daje obliva crvenilo.

On joj je namignuo, nimalo uznemiren tapšanjem i smehom

pacijenata, a onda je stavio šešir na glavu i izašao zviždućući. Darla je

promrmljala da mora da sredi kartone i brzo je nestala praćena

Sarinim smehom.

- Šta je toliko smešno? - upitao je Spenser pojavivši se u tom

trenutku.

- Stiv je bio ovde i napravio je čitavu predstavu jer je Darla

pristala da izađe s njim - objasnila je Sara i dalje se smejući.

- Pristala je? - pogledao ju je iznenađeno.

- A zašto ne bi? - starija žena ga pogleda iskosa. - Bio je toliko

šarmantan da mu ni ja ne bih odolela, a skoro mi je pedeset godina.

Spenser je požurio u svoju kancelariju i nesvesno se namrštio jer

mu se nije dopala ideja da Darla izlazi sa Stivom... bilo je očigledno da

mu se dopadala po načinu na koji ju je gledao, a Spenseru je smetalo

njihovo večito zadirkivanje.

Kako je dan odmicao, tako je njegovo raspoloženje postajalo sve

mračnije i sve je počelo da mu smeta. Nekoliko puta grubo se

obrecnuo na Darlu pa je ona bila potpuno zbunjena.

- Po tome kako se ponaša, izgleda da njegov sastanak nije bio baš

najuspešniji - rekla je naglas u jednom trenutku.

- Verovatno - Sara je značajno pogleda.

- Možda ne bi bilo loše da mu odneseš jaču kafu.

- Pa da mi ponovo odgrize glavu?! - Darla je zapanjeno pogleda.

- Ne, hvala. Zaslužio je da pati kad se zabavlja s takvom ženom.

Osim toga, možda neću moći da se uzdržim i prosuću mu vrelu kafu u

krilo.

Sat kasnije otišao je poslednji pacijent, a za njim i Sara. Darla je

zaključala ulazna vrata i završila odlaganje kartona čekajući da

Spenser obavi papirologiju. Prošlo jer više od pola sata pre nego što

se on konačno pojavio u vratima svoje ordinacije.

- Zašto si još uvek ovde? zbunjeno je upitao kada ju je ugledao.

- A šta misliš, kako sam ovamo stigla? - pogledala ga je iskosa.

- Koliko se sećam, ti si me dovezao.

- Zaboravio sam - promrmljao je prošavši prstima kroz kosu.

- Hajde, idemo.

Požurio je do parkinga i ne osvrnuvši se da vidi prati li ga ona.

Darla je progunđala sebi u bradu i odlučila da ćuti čitavim putem do

kuće. Spenser je očigledno odlučio da učini isto to jer je progovorio

tek kada je zaustavio automobil pred kućom.

- Sara mi reče da te je Stiv pozvao da izađete - rekao je vadeći

ključ iz kontakt brave.

- Da - klimnula je glavom; - Ono što si rekao pre neki dan navelo

me je na razmišljanje.

- O čemu? - upitao je nesvesno se na- mrštivši.

- O tome da mi je dvadeset jedna godina i da je vreme da počnem

da izlazim - od-govorila je slegnuvši ramenima.

- Ne sa Stivom - promrmljao je. - Momak je mlad i voli lepe

devojke.

-I? - zbunjeno je upitala.

- Darla, ti nemaš iskustva - namrštio se.

- Ne možeš da znaš...

- Znam - prekinuo ju je. - Upoznao sam dovoljno žena da mogu da

prepoznam onu koja je neiskusna čim je vidim. Stiv ne zna na šta si

navikla i...

- Obećao je da će se pristojno ponašati - prekinula gaje

razoružavajućim osmehom.

- Nema potrebe da toliko brineš, nisam više devojčica. .

- Naravno da nisi - duboko je uzdahnuo. Ako te uznemiri na bilo

koji način, zapamtiće me.

- Neće - odmahnula je glavom.- Stvarno nema potrebe da toliko

brineš. Ne sviđa mi se kao neko s kim bih želela da budem, pa se ništa

neće desiti..

- Kako to misliš? - upitao je pomalo zbunjeno.

- Nije mi baš prijatno da govorim o tome sa svojim prijateljem i

lekarom - uzdahnula je. - Stiv je samo prijatelj i ništa više.

- Stvarno? - upitno je izvio obrvu. - Može li onda tvoj drugi

prijatelj i lekar nešto da te pita?

- U redu - rekla je posle kraćeg oklevanja.

- Kakav te tip muškarca privlači? - upitao je iznenadivši i sebe. -

Pitam iz radoznalosti.

- U redu klimnula je glavom skrenuvši pogled. - Mora da bude

inteligentan, da voli konje i...

- Violinu? - dodao je kada je ona za- ćutala.

- Da - osmehnula se. - Mora da voli ozbiljnu muziku.

- Poput Debisija, Šopena, Baha - počeo je da nabraja - ili

Čajkovskog koga si svirala pre neki dan.

- Znao si? - pogledala ga je iznenađeno.

- Bilo je predivno, Darla - rekao je osmehnuvši se. - Ni slutio

nisam da si tako dobra. Neverovatno je da te za sve ove godine

nijednom nisam čuo kako sviraš.

I nije joj rekao da je ubedio njenog oca da pošalje snimak njenog

izvođenja Baha zajedno s prijavom za prestižni muzički koledž u

Njujorku. Uradio je to iz dva razloga. Prvo, zbog nje, da ode iz malog

grada i iskusi život, a drugo, zbog sebe, da je skloni što dalje pre nego

što učini neku glupost.

Zasad su obojica ćutali o toj prijavi jer su znali da neće biti

zadovoljna kada sazna da su joj radili iza leda. Ipak, iskreno se nadao

da će pre ili kasnije shvatiti da su to uradili za nju, zato što je vole.

- Priznajem da sam se osetio kao uljez - dodao je tiho.

- Činilo se kao da si u nekom drugom svetu.

- Ne smeta mi, Spensere - osmehnula se. - Drago mi je što si me

čuo kako sviram.

- Mogu li onda da te pitam nešto lično? i pogledao ju je iskosa.

- Mislim da..!

- Nijednu od tih muških osobina koje si navela - brzo je rekao

prekinuvši je - Stiv Arčer ne poseduje.

- Da, znam - klimnula je glavom.

- A ipak si pristala da izađeš s njim zbog onoga što sam ja rekao

pre neko veče? - upitao je pomalo iznenađeno.

- To je bio jedan od razloga - priznala je tiho.

Zbog činjenice da je voleo žene poput Stejsi želela je da stekne

malo iskustva da bi znala kako da mu se približi.

Bilo joj je dosta, da samo uzdiše za njim i leci svoje slomnjeno

srce svaki put kada ga vidi s nekom ženom.

- A koji su drugi? - želeo je da zna.

- Mislim da sam večeras dovoljno rekla - otvorila je vrata

automobila. - Umorna sam.

- Naravno - požurio je za njom. - Voliš li motore?

- Volim tvoj motor - odgovorila je osmehnuvši se.

- Šta misliš o tome da se malo provozamo u subotu? -

neočekivano je predložio.

- Volela bih - priznala je ne krijući oduševljenje.

- Onda smo se dogovorili - rekao je otvarajući ulazna vrata.

-Laku noć, Darla.

- Laku noć - promrmljala je gleda- jući za njim dok je nestajao u

pravcu dnevne sobe.

*****

petak uveče Stiv ju je izveo u bioskop, a posle toga u bar i

sve vreme poštovao je ono što je obećao. Ubrzo su im se

pridružili njegovi prijatelji i nekoliko devojaka uporno se

trudilo da privuče njegovu pažnju, kao da Darla ne postoji.

Njoj to nije smetalo i mirno je sedela zainteresovano gledajući

oko sebe i polako ispijajući pivo. Iznenada je shvatila da je popila tri ili

četiri piva jer je Stiv stalno naručivao nove ture.

- Izvini, dušo - rekao je u jednom tre-nutku. - Stvarno te ne

ignorišem.

- U redu je - osmehnula se meko. - Ne smetaju mi tvoj i prijatelji.

- Umeju da postanu zamorni - netremice se zagledao u nju.

- Da li bi htela da odemo odavde?

-Stive...

- Želim te malo samo za sebe - osmeh- nuo se. - Obećavam da ću

se pristojno ponašati.

U

Darla se pitala da li će nekoliko piva koje je popio uticati na to da

ipak zaboravi obećanje. Na kraju je klimnula glavom i dozvolila mu da

je povede do izlaza, ali im je Lorens preprečio put.

- Ne večeras, Stive - rekao je oštro.

- Zdravo, šefe - mladić ga je veselo pozdravio.

- Ne ideš nikud s Darlom - rekao je glasom koji nije trpeo

pogovor.

- Samo smo pošli u šetnju - pobunio se Stiv.

- Naravno - Lorens ih je namršteno pogledao. - Mislim da je

vreme da Darla pođe kući.

- Lori...

- Darla, ulazi u moja kola - naredio je. - Moram da porazgovaram

sa Štivom.

Dobro sam, zaista - rekla je zbunjena njegovim izrazom lica.

- Bez obzira, dušo - Lorens ju je pogledao osmehnuvši se. - Prošla

je ponoć.

- Stvarno nema...

- Darla, ako odmah ne uđeš u kola prebiću Stiva pred tobom -

zapretio je kroz stisnute zube.

-U redu je - Stiv se osmehnuo. - Mislim da znam o čemu je reč.

- Neću da te ostavim ovde s njim - pobunila se Darla odmahnuvši

glavom.

Darla je dobro znala za Lorensovu reputaciju, lako je uletao u

tuče i iz njih je najčešće izlazio kao pobednik. Mada je Stiv bio visok i

krupan, nije mogao da se meri s Lorensom po snazi i veštini, a nije

želela da tuča izbije zbog nje.

- Ako odmah uđeš u kola, neću ga ni dotaknuti - neočekivano je

rekao Lorens.

- To je ucena! - pogledala ga je besno.

- U redu je, Darla - Stiv se ponovo umešao puštajući njenu ruku.

- Vratiću se svojim prijateljima koji su još uvek unutra.

- Tako je - promrmljao je Lorens sarkastično. - Idi i nađi devojku

koja će ti pomoći da se osećaš bolje.

- Pogrešno si shvatio - Stiv odmahnu glavom i pogleda devojku.

- Videćemo se sutra, Darla.

- Stvarno si preterao, Lori! - viknula je Darla kada su ostali sami.

- Nisam - mirno je odgovorio. - Koliko si popila?

- Nekoliko piva - promrmljala je posle kraćeg razmišljanja.

- Osećam se odlično.

- Možda toga nisi svesna, ali jedva možeš da hodaš pravo —

primetio je. - Stiv bi te verovatno odveo nekud gde bi te iskoristio.

-Obećao je - pobunila se ulazeći u kola.

- Nije teško ubediti nekoga ko je naivan kao ti. Veruj mi.

- Nisam baš toliko glupa - rekla || uvređeno.

- Nisam to rekao - osmehnuo se star- tujući motor. - Iz iskustva

znam šta je potrebno da bi se devojka ubedila da je poželjna. A znam

i Stiva, video sam ga na delu.

- Već sam rekla Spenseru da mi se on ne dopada na taj način -

obrecnula se.

- Znam, rekao mi je - klimnuo je glavom.

- Mogu da ti kažem da je on prihvatio mnogo bolje od tebe to

kada sam mu rekla da izlazim sa Štivom - pogledala ga je iskosa.

- A šta misliš ko me je poslao da te pronađem i vratim kući? -

upitao je uz osmeh.

- Nije valjda?! - uzviknula je preneraženo.

- Jeste - klimnuo je glavom gledajući put pred sobom. - Pristao

sam samo zato što sam znao da bi on ubio Stiva od batina.

- Molim? - zapanjeno ga je pogledala.

- Poštedeo sam Stiva posete Hitnoj pomoći a sebe muka u potrazi

za novim rančerom.

- Šta to treba da znači? - upitala je mršteći se.

- Pitaj me ponovo sutra kada se otrezniš - promrmljao je suvo.

-Nisam... - naglo je zaćutala jer joj se stomak uskomešao. - Stani!

Lorens je istog trenutka pritisnuo kočnicu i zaustavio kola, a Darla

je istrčala napolje. Kada je ispraznila želudac, polako se uspravila i

pomalo nesigurnim korakom krenula prema automobilu.

- Dobro, možda nisam shvatila koliko sam popila - rekla je

pomirljivo. - Stvarno sam se dobro osećala.

- Kao i većina ljudi koji su popili previše - rekao je ozbiljno. -I sve

što urade ili pomisle, u tom stanju izgleda im savšeno logično i

ispravno.

Darla je bez reči klimnula glavom i ponovo sela na suvozačevo

mesto duboko uzdahnuvši. Kada je Lorens opet startovao motor,

zatvorila je oči i naslonila glavu na naslon sedišta jer je sve igralo oko

nje.

Ćutali su ostatak puta i Darla mu je bila zahvalna što nije nastavio

da je kritikuje mada je sada bila svesna svoje greške. Kada je kasnije

zaustavio kola ispred kuće, Lorens je brzo izašao da joj pomogne.

- Dalje mogu sama - rekla je uhvativši se za gelender.

- Koliko je loše? - upitao je Spenser stojeći na vratima radne sobe.

- Kao što si rekao da će biti - odgovorio je Lorens. - Razgovaraću

sutra sa Stivom i kazaću mu da se drži podalje od nje.

- Bilo bi dobro - Spenser se namrštio.

- Mogao bih da ga ubijem.

- Mislim da treba da znaš da je ozbiljan u vezi s njom - rekao je

Lorens oprezno.

- Nije kao s drugim devojkama, stvarno mu se dopada.

- Naravno, kada je savršena - promrmljao je Spenser iskreno. -

Lepa je koliko i naivna.

- Hteo sam samo da te upozorim da možda neće odustati bez

obzira na upo-zorenje - Lorens je slegnuo ramenima.

- Bolje bi mu bilo da odustane - procedio je Spenser kroz stisnute

zube. - U suprotnom ću ga otpustiti.

Spenser je bio svestan bratovljevog upornog pogleda, ali je

odlučio da ga ignoriše i požurio je u svoju sobu. Znao je da ga sutra

čeka pakao zbog onoga što su Lorens i on uradili, ali to je bilo za

njeno dobro.

Znao je i da laže sebe. On nije želeo drugog muškarca u njenoj

blizini jer je znao kako je njena koža meka na dodir, kako lepo miriše i

kako se oseća pored nje. Zeleo ju je, ali je bio kukavica da to prizna.

Nije mu bilo stalo do sopstvene reputacije, ali je zato brinuo o

njenoj pa je poslao Lorensa da je vrati kući. Znao je kako bi izgledalo

ako bi se on, kao njen lekar, pojavio u baru i pretukao svog radnika

zato što je izašao s devojkom koju je želeo.

Na sreću, Lorens nije oklevao ni trenutka kada ga je zamolio da

ode po nju, samo je klimnuo glavom i bez reči izašao iz kuće. A po

tome kako je Darla izgledala, stigao je u poslednjem trenutku.

*****

a šta je to? - upitala je Darla sle- dećeg jutra kada joj je

Spenser pružio dve tablete.

-Za tvoju glavobolju - objasnio je sedajući za sto.

- Hvala - promrmljala je i brzo ih popila. - Kako si znao?

- Lori mi je rekao da si sinoć malo popila - rekao je suzdržavajući

osmeh.

- Što ne znači da niste mogli da mi verujete da neću napraviti

neku glupost - uzvratila je uvređeno.

- Nikada nisam rekao da ti ne verujem - zagledao se netremice u

nju. - Samo ne verujem muškarcima u tvojoj blizini.

- Zašto? - uzvratila mu je pogled.

Z

- Zar ne znaš? - izvio je upitno obrvu.

- Ne mogu da razmišljam od ove parne lokomotive u glavi -

priznala je protrljavši slepoočnice.

- Nadam se da će ta lokomotiva otići do popodneva - nasmešio

se. - Nas dvoje imamo zakazanu vožnju. Budi spremna u dva.

Potom je ustao i izašao iz trpezarije, bio je zadovoljan. Iskreno je

očekivao da će biti mnogo ratobornija zbog onoga što se sinoć

dogodilo, ali je očigledno bila postiđena time što je previše popila.

Tablete su brzo delovale i Darla se odlično osećala kada je izašla

iz kuće u dogovoreno vreme. Ugledala je. Spensera kako stoji pored

svog moćnog motora obučen u kožne pantalone i jaknu pa je

pomislila da nikada privlačnije nije izgledao.

- Šta je bilo? - upitao je uhvativši njen zadivljeni pogled dok joj je

pomagao da namesti kacigu.

Toplina koja se širila Darlinim telom od Spenserovog dodira

podsetila ju je na to da je više nego jednom sinoć osetila mušku ruku

na svom kolenu. Stiv je koristio svaku priliku da je dodirne, ali ona

nije reagovala na njegov dodir kao na Spenserov.

- Lorens mi je sinoć ponešto rekao i mislim da je bio u pravu -

rekla je izbegavajući da ga pogleda. - Osećam se glupo zbog svega što

se desilo.

- Sve je u redu, Darla - rekao je meko.

Spenser je prošle noći mnogo razmišljao i zaista nije mogao da

krivi Štiva. A ako se pristojno ponašao prema Darli, sigurno mu je to

bilo teško. Pa i Spenseru je predstavljalo problem da se kontroliše

kada je ona u pitanju, a imao je mnogo više iskustva od tog momka.

- Upozorio si me - duboko je uzdahnula. - Stiv je zaista bio fin, ali

je očigledno mislio da sam navikla na mnogo više pažnje.

Spenser je odlučio da ne odgovori i seo je na motor dajući joj

rukom znak da zauzme mesto iza njega. Kada se smestila, povukao

je obe njene ruke oko svog struka pre nego što je startovao motor.

Vozili su se gotovo dva sata i Darla je uživala u svakom trenutku,

što zbog ose- ćaja slobode, što zbog Spenserove blizine. Konačno,

on je skrenuo na neku sporednu stazu i zaustavio se na litici iznad

jezera.

- Ovo je predivno! - uzviknula je čim je sišla s motora. - Otkad

znaš za ovo mesto?

- Braća i ja dolazili smo ovamo na plivanje kada smo bili klinci —

rekao je prilazeći joj: - Sviđa li ti se?

- Neopisivo - priznala je gledajući oduševljeno oko sebe.

- Kupio sam sve ovo prošle godine - pokazao je rukom

posmatrajući je netremice.

- Stvarno? - pogledala ga je preko ramena. -I šta si planirao?

- Doskora nisam znao - zamišljeno je odgovorio skrenuvši pogled

s nje. - Odlučio sam da ovde sagradim kuću.

- Divna ideja - prošaputala je pošmatrajući mirnu površinu

modrozelenog jezera.

- Trebalo bi da upišeš muzički koledž, Darla - odjednom je

promenio temu.

- Otkud sad to? -.okrenula se i zbunjeno ga je pogledala.

- Mnogo si bolja nego što misliš i ne bi trebalo da ostaneš ovde -

mirno joj je uzvratio pogled. - Trebalo bi da vidiš sveta i van našeg

gradića.

- Ali ja sam srećna ovde - pobunila se.

- Znam da jesi - klimnuo je glavom.

- Ali moraš živeti svoj život, Darla. Provodiš vreme tako što vodiš

računa o ocu i pomažeš njemu i meni na ranču. A neverovatno si

talentovana i treba to da iskoristiš.

Darla je zaustila da se opet pobuni ali je odustala shvativši da ne

može da mu kaže da nije u stanju da ostavi ni oca ni njega.

Provela je godine čekajući da se on vrati kući sa studija, a sada ju

je podsticao na to da ode. Sve što je želela u životu bilo je ovde.

- Ti hoćeš da odem... - prošaputala je jedva čujno. .

- Iskreno, ne želim - rekao je uzdahnuvši. - Odličan si radnik i

dobar prijatelj. .

-Zašto onda...

- Poslao sam prijavu u tvoje ime pre nekoliko nedelja - prekinuo

ju je vadeći kovertu iz džepa. - Džet je imao snimak...

- I moj otac je umešan u to?! - uzviknula je zaprepašćeno.

- Ovo je odgovor - dodao je kao da ona ništa nije rekla.

-Da li si ga pročitao? - upitala je osetivši odjednom znatiželju.

- Hteo sam da to ti uradiš - osmehnuo se.

- Ne mogu - odmahnula je glavom po-gledavši ga pravo u oči. -

Iskreno, plašim se onoga što piše.

- Onda ću ga ipak ja prvi pročitati - Spenser je otvorio kovertu.

- Spensere, besna sam na tebe - procedila je kroz stisnute usne

videvši da on odugovlači - ali umirem od znatiželje.

- Pa - počeo je polako - prva reč je: „Čestitamo“. Da li je to dobro?

Darla je oduševljeno uzviknula i bacila mu se u naručje obavivši

ruke oko njegovog vrata. Pre nego što je shvatila šta se dešava,

Spenser ju je čvrsto zagrlio i privukao sebi spustivši svoje usne na

njene;

- Nije trebalo ovo da uradim. - već u sledećem trenutku

odmaknuo se od nje.

- Zašto? - upitala je tiho.

- Zato što to nije bilo u redu - bilo mu je nelagodno i provukao je

prste kroz kosu.

- Prihvatila sam tvoj poljubac —pobunila se osetivši da joj se oči

pune suzama.

-Nemoj da kriviš sebe - promrmljao je videvši njen izraz lica. - Ja

sam kriv. Niša n smeo da te poljubim.

- Ali ja sam želela da poljubim tebe - priznala je. - Odavno to

želim...

- Darla.

- Molim te, pusti me da završim - prekinula ga je plašeći se da će

joj ponestati hrabrosti. - Ti želiš da me pošalješ daleko odavde i znam

da više neću biti u prilici da ti kažem ono što je odavno trebalo... Luda

sam za tobom. Oduvek si mi se dopadao i ako tata i ti insistirate da

odem, ja....

- Stani, Darla - prekinuo ju je pomalo grubo. - Ja ne osećam isto

prema tebi. Nas dvoje smo prijatelji i ne želim da se to promeni. Isto

tako ne želim da budem odgovoran za to što ostaješ ovde kada među

nama nema ničeg. Zaista si lepa devojka i jednostavno sam reagovao

na tvoju privlačnost kao što bi svaki nor-malan muškarac. Ja žene

koristim samo za jedno i ti to dobro znaš. Nemoj dozvoliti sebi da

postaneŠ još jedna u nizu. Ne želim da te povredim, ali moram da

budem iskren prema tebi. Nadam se da me razumeš.

- Savršeno - prošaputala je na ivici suza. - Možeš li sada da me

vratiš kući?

- Darla...

- Molim te, nemoj da mi još više otežavaš - zamolila ga je

očajničkim glasom.

- Već se osećam kao idiot.

- Nema razloga - odmahnuo je glavom.

- Trebalo je da znam da ne mogu da se merim sa ženama poput

Stejsi Hartli - rekla je izbegavajući da ga pogleda. - Bilo je glupo što

sam i pomislila da mogu.

Kada bi samo znala da je jedini razlog mojih susreta sa Stejsi bio

taj da makar nakratko skrenem misli s tebe, pomislio je Spenser

duboko uzdahnuvši. Po njegovom mišljenju, nijedna žena nije mogla

da se meri s Darlom, ali znao je da njih dvoje nikada ne mogu biti

zajedno.

*****

rošlo je tri meseca od kada je Darla otišla, a Spenser je

znao da je morao da je povredi da bi mogao da je pusti

da ode. Niko nikada neće saznati koliko je ga je to

bolelo. Nedostajala mu je više nego što je mogao i da zamisli, ali

stalno je ponavljao sebi da je tako bilo najbolje za nju.

Ipak, u nekoliko navrata poželeo je da sedne u avion nošen

željom da je vrati kući, ali je uvek u poslednjem trenutku odustajao.

Video je da i Džetu nedostaje i osećao se krivim zato što ga je baš on,

Spenser nagovorio da je pošalje na koledž.

P

Nije prošlo ni mesec dana od njenog odlaska kada je shvatio da

će teško podneti razdvojenost od Darle. Uporno je odbijao da prizna

poraz i sebi i drugima, pa da je vrati kući, ali se zato njegovo

raspoloženje potpuno promenilo.

Postao je toliko razdražljiv da je jedan od rančera otišao nakon

što se Spenser izvikao na njega zbog neke gluposti. Čak mu je i Lorens

prebacio da je postao nepodnošljiv naglasivši da Darla svima

nedostaje, ali da život ide dalje.

Rajder mu ništa nije rekao, kao i obično, ali nije ni morao jer je

Spenser i sam bio svestan činjenice daje napravio ogromnu grešku.

Gotovo uopšte nije spavao i stalno je brinuo o njoj pitajući se kako se

snalazi u velikom gradu i da li je nekoga upoznala.

Svaki put kada je pitao Džeta za nju, stari veterinar davao mu je

šture informacije gledajući ga značajno, kao da je tačno znao šta se

dešava u Spenserovoj glavi. Često je hvatao sebe kako želi da je

pozove, ali se plašio njene reakcije posle svega.

Uza sve to, morao je i da joj nađe zamenu na klinici. Prva žena

koju je angažovao skinula se naga u njegovoj ordinaciji posle samo tri

dana i morao je da je otpusti. Druga je bila još gora i na kraju je

zaposlio stariju meštanku na koju se Sara svakodnevno žalila

zahtevajući da vrati onu prvu koja je bar umela da se javi na telefon

kako treba.

Prolazili su dani, nedelje, meseci a Spenseru je bivalo sve gore jer

više nije mogao da se koncentriše čak ni na posao. Trgnuo se iz

turobnih misli kada je Sara neočekivano uletela u njegovu ordinaciju

sa uspaničenim izrazom na licu.

- Šta je bilo? - obrecnuo se ljutito.

- Doktor Džekson iz njujorške državne bolnice je na liniji dva! -

glas joj je podrhtavao. - Darla je u bolnici!

Sara je još nešto rekla, ali je on više nije slušao, odmah je

podigao telefonsku slušalicu. Ni sam nije znao kako je preživeo taj

užasni telefonski razgovor posle kojeg je otkazao sve svoje obaveze

do daljeg i uhvatio prvi avion za Njujork čim je obavestio Džeta o

svemu što je znao.

Gotovo je zaplakao kada ju je ugledao u bolničkoj postelji, bledu,

punu modrica i prikopčanu na infuziju i aparate. To je bio - strašan

šok za njega jer je Darla uvek bila nasmejana, spremna za šalu i puna

života.

Osećao se užasno krivim, a taj osećaj se pojačao kada je ugledao

Džetovo bledo i zabrinuto lice. Zapravo ju je Spenser praktično oterao

od kuće nagovorivši njenog oca da je pustj i optuživši ga pritom da se

ponaša previše zaštitnički prema svojoj jedinici.

Trebalo je da je zadrži kod kuće, tamo je bar mogao da je štiti od

svega. Dotuklo ga je i to što prognoze u vezi s njenim oporavkom nisu

bile najbolje. Ali tokom narednih dana počela je da pokazuje blage

znake poboljšanja, što je on pripisao njenoj tvrdoglavosti.

Uspeo je da potisne to opterećujuće osećanje da je kriv i preuzeo

je na sebe ulogu njenog ličnog lekara. Lorens i Rajder došli su za njim i

Džetom ostavivši Stiva da upravlja rančem. Lorens im je obezbedio

sobe u obližnjem hotelu, a Rajder se pobrinuo za bolničke račune.

Zahvaljujući tome, Spenser je mogao potpuno da se posveti Darli

i njenom oporavku. Bolničko osoblje ubrzo je počelo da ga sluša i

uglavnom da mu se sklanja s puta naročito od trenutka kada se

Rajder pobrinuo za to da svi saznaju daje on advokat i da pomno prati

svaki njihov pokret.

Posle nekoliko dana Rajder i Lorens vratili su se kući, a Spenser i

Džet na smenu su bili uz Darlu. Spenser nije bio svestan sopstvene

napetosti sve dok se ona konačno nije probudila iz kome. Osetio je

ogromno olakšanje i shvatio da je upravo dobio drugu šansu.

- Zdravo, malena - rekao je trudeći se da mu glas zvuči veselo.

- Ne mogu da te ostavim samu ni tri meseca a da ne pokušaš da se

ubiješ.

- Da li je ovo san? - upitala je zatreptavši pod jakim svetlom.

- Nije - nagnuo se i poljubio ju je u čelo pre nego što je seo na

ivicu njenog kreveta. - Ovde sam.

- Zašto? - promrmljala je zbunjeno.

- Zato što sam tvoj lekar i prijatelj - rekao je pružajući joj čašu

vode. - Popij malo, zvučiš kao da ti je grlo potpuno suvo.

- Hvala - poslušno je popila nekoliko gutljaja. - Htela sam da

pitam zašto sam ovde?

- U bonici si - objasnio je strpljivo.

- Očigledno - slabašno se osmehnula.

- Ali zašto?

-Zar ne znaš šta se desilo? - upitao je spuštajući čašu na stočić.

-Ne - odmahnula je glavom. - Sećam se nekih ljudi koji su mi nešto

govorili, ali ne mogu da se setim šta. A po izrazu tvog lica rekla bih da

izgledam užasno.

- Udario te je automobil - uzdahnuo je. - Naprslo ti je nekoliko

rebara.

- Ne osećam noge - pogledala ga je uplašeno.

-Imaš i oštećenje nekih nerava - požurio je da objasni. - Međutim,

hirurg je uveren da ćeš se potpuno oporaviti.

- Hirurg? - duboko je uzdahnula i zagledala se u njega. - Koliko je

ozbiljno?

-Pored brojnih modrica imala si i naprslu jetru i probušeno plućno

krilo - rekao je, nežno stežući njenu ruku.

- Da li me zato toliko boli kada dišem? - upitala je. - Ničega se ne

sećam.

- Treba samo da znaš da nisi ti bila kriva i da si imala neverovatnu

sreću - osmehnuo se sklonivši joj pramen kose sa čela. - Vodim te kući

dok se ne oporaviš;

- Želim da se vratim kući, Spensere - promrmljala je osetivši kako

joj se suze slivaju niz obraze. - Ne dopada mi se ovde, tako sam

usamljena.

- Nemoj da plačeš, dušo - nežno joj je prstima obrisao suze. - Nije

trebalo da insistiram na tome da upišeš koledž i ne mogu da

prestanem da krivim sebe.

- Kada si poslednji put spavao? - upitala je ugledavši njegove

tamne podočnjake.

- Bili smo zabrinuti za tebe nekoliko dana - priznao je osmehnuvši

se.

- Nekoliko dana? - zbunjeno se namrštila. - Koliko sam dugo ovde?

- Ne razmišljaj o tome, molim te.

- Koliko dugo? - ponovila je pitanje.

- Deset dana - konačno je priznao.

- Tata...

- Poslao sam ga u hotel da se odmori - požurio je da kaže. - Rajder

i Lorens takođe su bili ovde, ali neko ipak mora da vodi računa o

ranču. Otišli su tek kada smo bili sigurni da ćeš se oporaviti. Neću da

te lažem, Darla. Imala si ozbiljnu povredu glave i bila si nedelju dana

na postoperativnoj u veštačkoj komi. Izvukli su te iz kome tek pre

desetak sati kada se hematom smanjio.

- Da li zato osećam ovu užasnu glavobolju? I podigla je ruku do

lica i uzdahnula raširivši oči u panici. - Sva sam otečena!

- Izgleda gore nego što jeste - pokušao je da je razuveri. - Meće ti

ostati nikakav ožiljak na licu, samo onaj na stomaku gde su ti

odstranili slezinu, kao i na stomaku od katetera.

- Izgledaću kao zakrpljena tkanina ako ovako nastavim - oprezno

je dodirnuta zavoj na grudima.

- Ožiljci će biti jedva primetni kada zarastu - ohrabrujuće se

osmehnuo. - Pošteno si nas zabrinula, malena - odjednom se

uozbiljio. - Mislim da je tvoj otac ostario, deset godina.

- Ni ti ne izgledaš baš najbolje - primetila je.

- Možda sam i ja bio malo zabrinut - uzvratio joj je osmehom. - Ali

ja sam sve vreme znao.da si ti jaka devojka..

- Kada ću moći da izađem odavde? - pogledala gaje kroz

poluspuštene trepavice.

- Za koji dan - odgovorio je polako. - Sutra ti skidaju šavove, a

onda ćemo videti kada ćeš moći da se osloniš na noge.

- Šta god treba, samo da se što pre vratim kući - čežnjivo je rekla.

Spenser je krišom uzdahnuo osetivši kako se polako opušta prvi

put za poslednjih desetak dana. Nikako nije želeo da izgubi Darlu i

mada ju je poslao daleko . ođ sebe, svaki dan bez nje bio je pravo

mučenje.

Ona je bila jedina koja je uspela da mu se uvuče pod kožu. Tokom

godina imao je brojne veze koje su bile isključivo fizičke, a ona je uvek

bila negde u pozadini. I sve to vreme budno je motrio na nju.

Uvek je verovao da je Darla zasluživala mnogo više od onoga što

je on mogao da joj pruži, ali ga je ova nesreća naterala da promeni

mišljenje. Znao je da će morati mnogo da se potrudi da popravi štetu

koju joj je naneo svojim ponašanjem onoga dana na litici.

Spenser nije bio ni sa jednom ženom od kada je Darla otišla,

nijedna mu nije bila potrebna. Poslednji put video je i Stejsi onog

dana kada je došla na kliniku, i to samo zato da bi prekinuo vezu s

njom.

Nažalost, Stejsi to nije baš najbolje primila iako je i ona u početku

tvrdila da ne želi ozbiljnu vezu. Očigledno je u i međuvremenu

promenila mišljenje jer je pobesnela kada joj je rekao da je među

]njima sve završeno.

Odluku da prekine sa Stejsi doneo je zbog njenog grubog

ponašanja prema Darli one večeri u restoranu. Nije podnosio

bezrazložnu ljubomoru jer je i svakoj ženi s kojom je bio u vezi još na

m početku stavljao do znanja da ne namerava da se vezuje.

Jedina žena bez koje nije mogao da živi bila je Darla i još uvek mu

nije bilo jasno kako ju je pustio da ode. Ali došlo je vreme da se ona

vrati kući i on će učiniti sve da mu oprosti.

- Zašto ovo radiš? - upitala ga je iznenada.

- Zato što smo prijatelji - odgovorio je osmehujući se.

- Ni prijatelj ne bi učinio ono što ti radiš za mene - rekla je

zagledavši se u njega.

- Onda očigledno ne znaš koliko malo prijatelja imam - pokušao,

je daje zadirkuje.

- Trebalo je da znam - vratila mu je istom merom. - U stvari,

koristiš me. Reci mi, ko te sada zamenjuje na klinici?

- Džejkob - odgovorio je.

- Zar to nije previše obaveza za njega?- upitala je mršteći se.

- Bar ne mora da brine o svim slobodnim ženama koje paradiraju

po klinici - primetio je uz smeh. - Siguran sam da ne radi mnogo

prekovremeno.

- Ja ne bih bila toliko sigurna - za trenutak se zamislila. -I on je

zgodan muškarac .

- Ćuti - Spenser se odjednom natuštio.

- Dobro - nasmejala se. - Od ovih lekova pomalo mi se vrti u glavi,

ali se zato osećam neverovatno hrabrom.

- Pretpostavljam da se još uvek duriš zbog Štiva - rekao je ne

znajući ni sam zašto.

- Rekla sam ti da nisam zainteresovana za njega - odmahnula je

glavom. - Izašla sam s njim samo zato da steknem malo iskustva.

- Ne treba ti iskustvo s njim, Darla.

- Nisam planirala da spavam s njim - pobunila se.

- Naravno da nisi - u Spenserovom glasu osećala se stegnutost. -

A nećeš to uraditi ni u budućnosti. Taj ima više recki na zidu od mene.

-I ti i ja znamo da je to nemoguće - nasmejala se tiho. - Ali bez

obzira na tvoju reputaciju, ja i dalje mislim da si neverovatan.

- Darla...

- Znam da smo samo prijatelji - prekinula ga je uz dubok uzdah. -

Ali možeš bar da pustiš devojku da mašta.

- Hajde da se dogovorimo - progovorio je tiho posle kraćeg

ćutanja. - Kada se vratimo kući, preispitaćemo naše prijateljstvo.

- Ne mogu ponovo da se nosim s time - zagledala se netremice u

njega.

- Provešćemo neko vreme zajedno da bismo se bolje upoznali -

predložio je. - Da li se slažeš?

- Molim te, nemoj da se šališ sa mnom- prošaputala je jedva

čujno.

- Nikada to ne bih uradio, Darla - nežno je prevukao vrhom prsta

po njenom obrazu. - Ozbiljno to mislim.

- Mislila sam... - zastala je da obliže suve usne. - Stejsi...

- Već sam ti objasnio za Stejsi - prekinuo ju je nežno. - Raskinuo

sam s njom onog dana kada si je videla na klinici.

- Zaista? - u neverici gaje pogledala. - Ali rekao si da želiš baš

takvu vezu.

-I ranije sam grešio, dušo - priznao je.

- Ali... - polako je odmahnula glavom. T Mislila sam da ti nije stalo

do mene.

- Naravno da mi je stalo. - nagnuo se i lagano usnama dotakao

njene. - Nadoknadicu ti sve, Darla. Vodim te svojoj kući i brinuću o

tebi dok se ne oporaviš. -

- Ne znam...

- Ne raspravljaj se sa mnom - njegov glas nije trpeo pogovor. - Od

sada ću voditi računa o tebi i bolje je da se navilcneš na to.

- Izgleda da od ovih lekova haluciniram-promrmljala je gledajući

ga netremice.

-Nadam se da ćeš se sećati ovog razgovora. Ako ne bude tako,

podsetiću te. Od sada smo nešto više od prijatelja.

Darla se osmehnula i obrzo utonula u san, a Spenser je ostao da

sedi na ivici njenog kreveta držeći je za ruku. Znao je da neće biti lako

jer kada se budu vratili kući, ona će morati da izdrži ogovaranje

lokalnog stanovništva.

Njemu ogovaranje nikada nije smetalo, ali Darla je nenavikla na

to jer je mlada i naivna, a njega je pratila određena repu-tacija. Ipak,

bio je spreman da učini sve što je u njegovoj moći da joj pomogne da

se izbori s tim.

*****

arla je sedela na verandi Sapense-rove kuće uživajući u

zalasku sunca. Ta slika nedostajala joj je sve vreme dok

je bila u Njujorku. Uskoro je oko nje zavladao mrak a

samo je svetlo iz ulaznog hola narušavalo potpunu tamu.

Posvuda je carovala tišina i ona je, po ko zna koji put za ovih

mesec dana otkad se vratila kući, utonula u razmišljanje. Onoga dana

u bolnici Spenser joj je rekao da više nisu samo prijatelji, ali nije to na

delu pokazao, nije se tako ponašao.

Mada je provodio mnogo vremena s njom, samo ju je ponekad

dodirnuo i poljubio u čelo ili obraz. Svakako se nije ponašao kao neko

kome je stalo do nje i ona se trudila da ovoga puta sačuva svoje srce.

Čak je poverovala da on sve to radi iz sažaljenja, da se pretvara

da se zabavlja s njom samo da bi što pre zaboravila ono što joj se

desilo.

- Hej! - trgnula se kada je čula poznati glas.

D

- Zdravo - osmehnula se ugledavši Stiva kako se penje na

verandu.

- Kako si? - upitao je sedajući u ple-tenu fotelju pored nje.

.- Super - pogledala ga je vragolasto.

- Osećam se kao da su me pregazila kola.

- Drago mi je što vidim da nisi izgubila smisao za humor -

nasmejao se uhvativši je za ruku. - Svi smo bili zabrinuti za tebe.

- Stive...

- Ne brini - osmehnuo se. - Veoma volim svoj posao.

- Šta to treba da znači? - pogledala ga je zbunjeno.

- Lorens mi je objasnio pravila kada si ti u pitanju - rekao je

ozbiljno.

- Fantastično! - duboko je uzdahnula.

- Nije važno - požurio je da doda.

- Počinjem da verujem da je više nas zainteresovano za tebe.

Osim toga, Lorens je u pravu, nisi ti devojka koju treba da jurim kada

ne nameravam da se skrasim.

- Ima li još nešto što bi mogao da dodaš mom poniženju? - upitala

je suvo.

- Ne, dao sam sve od sebe. Bolje da nestanem jer je Spenser

upravo stigao. Čuvaj se, lepotice.

Darla je tek tada primetila Spensera kako hitrim korakom prilazi

kući, namrštenog lica. Kada je Stiv stigao do njega, bilo je očigledno

da pričaju o njoj mada ništa nije mogla da čuje, ali je Spenser nekoliko

puta pokazao rukom u njenom pravcu.

- Volela bih da ljudi prestanu da se ponašaju kao da sam

nevidljiva - rekla je kada se Spenser konačno popeo na verandu. - Šta

si mu rekao?

- Veruj mi da ne želiš to da čuješ, Darla.

- Rekla sam ti da nisam...

- Ti možda nisi zainteresovana, ali to ne znači da nije i on -

obuhvatio je njeno lice dlanovima. - Neću dozvoliti da moji radnici

jure moju devojku čim okrenem leđa.

- Šta si to rekao? – promucala je zapanjeno.

- Čula si me, Darla - rekao je oštra,;

- Drži se podalje od Stiva.

Darla nije mogla da poveruje svojim, ušima Spenser je zvučao

ljubomorno.

Nekoliko trenutaka proučavala je izraz njegovog lica pa je

zaključila je da joj se nije učinilo i da se on nije pretvarao. Osetila je

da je preplavljuje sreća.

- Ozbiljan sam, Darla - podigao je prst. - Otpustiću ga.

Klimnula je glavom trudeći se da mu stavi do znanja da ga je

shvatila ozbiljno, ali više nije mogla da prikrije osmeh sreće. Ustala je,

obavila mu ruke oko vrata i potražila njegove usne.

- Hodaš po veoma opasnom terenu, dušo - prošaputao je kada se

odmaknula od njega. - Dosad sam se pristojno ponašao, ali ako

nastaviš ovako da me izazivaš, presaviću te preko kolena.

Darla se slatko nasmejala i krenula je za njim u kuću. Pod jakim

svetlom u hodniku primetila je njegov pomalo čudan pogled. Odmah

joj je bilo jasno da taj pogled nije ni u kakvoj vezi s onim što se

malopre desilo.

- O čemu je reč? upitala je namrštivši se.

- Moramo da razgovaramo - rekao je duboko uzdahnuvši.

- O čemu? - pogledala ga je zabrinuto.

- Stejsi me je večeras sačekala kada sam izlazio s klinike -

promrmljao je gledajući je netremice.

- Spensere...

- Ništa se nije desilo! - požurio je da kaže primetivši da je

pobledela, i brzo ju je privukao u zagrljaj.- Zar ne shvataš da druge

žene za mene više ne postoje?

- Ne - odmahnula je glavom zagnjurivši lice u njegovu košulju.

- Želim da porazgovaramo zato što verujem da Stejsi nije završila

s nama - uhvatio ju je za bradu nateravši je da ga pogleda. - Žao mi je

što sam te uvukao u ovo, ali očigledno je da je imala nerealne

planove sa mnom.

Nije joj rekao da se Stejsi pojavila u njegovoj ordinaciji samo s

kaputom na sebi i trebalo mu je više od pola sata da je se oslobodi.

Pokušala je na sve načine da ga ubedi u to da je Darla previše mlada i

neiskusna za njega.

Na povratku kući shvatio je da je krajnje vreme da se pobrine za

Darlino neiskustvo jer više nije bio u stanju da se koncentriše ni na

posao ni na bilo šta drugo. Sve vreme bio je zaokupljen mislima o

Darli.

-U redu - prošaputala je klimnuvši glavom.- Verujem ti, Spensere.

- Drago mi je - zadovoljno se osmeh- nuo. - Da li je još neko

budan?

- Svi su legli - odgovorila je uzvra-tivši mu osmeh. - Ja sam htela

da te sačekam.

-Odlično - veštim pokretom podigao ju je u naručje.

- Spensere! - zapanjeno ga je pogledala.

- Dušo, umorio sam se igrajući ulogu pristojnog momka -

promrmljao je žureći sigurnim korakom prema dnevnoj sobi. - Nisam

spavao kako treba otkad si u ovoj kući.

- Stvarno? - stidljivo se osmehnula.

- Stvarno - nežno ju je spustio na pod. - Vreme je da se ti i ja malo

intimnije upoznamo.

Nije joj dao priliku da bilo šta kaže jer je već u sledećem trenutku

zarobio njene usne svojima. Darla se potpuno prepustila poljupcu

neizmerno uživajući. Nesvesno je počela da mu otkopčava košulju.

- Samo malo, dušo - odmaknuo se od nje pruživši ruku da zaključa

vrata.

- Ne želim da nas bilo ko uznemirava.

Bez reči je klimnula glavom i nastavila da otkopčava dugmad

njegove košulje. Spenser je spustio ruke na njena ramena, a onda su

skliznle na njen struk i bokove. Zadrhtala je od tog laganog dodira i

oslonila se na njegove grudi jer joj je odjednom bio potreban oslonac.

- Volim kako mirišeš - prošaputao je tik uz njeno uvo.

Podigla je lice i ponudila mu svoje usne. Poljubac je u početku bio

nežan, ali je ubrzo postao vatren. Kada su im se usne razdvojile, oboje

su teško disali.Spenser je poljubio njeno čelo nežno joj mrseći kosu,

dok je pokušavao da se umiri.

- Reci mi ako je ovo prebrzo za tebe - prošaputao je privukavši

njenu glavu na svoje grudi. - Ukoliko poželiš da se zaustavimo, tako će

biti.

Darla nije mogla da progovori, osećala je njegov vreli dah na licu,

a njena osećanja bila su potpuno uskomešana. Jedino je bila sigurna u

to da želi da mu se preda i dušom i telom.

Spenserovi poljupci potpuno su zarobili sva njena čula i bila je

svesna samo njega. Njegova želja i glad za njom bili su toliko snažni

da nije mogla da učini ništa drugo nego da mu uzvrati.

Kada su se njegove usne ponovo spustile na njene, vrelina je

prostrujala njenim venama. Bila je potpuno zatečena snagom svojih

emocija. Činilo joj sekao da je svaki njen nerv oživeo u tom trenutku

pod uticajem njegovog milovanja.

Spenserove usne bile su nežne i iza-zivale su njenu apsolutno

voljnu reakciju. Osetila je želju da zauvek ostane u njegovom

zagrljaju. Prstima je snažno pritiskao njena leđa primoravajući je da

se potpuno privije uz njega.

Čitavo Darlino telo zadrhtalo je od neočekivanog uzbuđenja.

Usne su joj se same razdvojile i spremno dočekale njegov poljubac.

Osetila je nepoznato uzbuđenje i zadrhtala je kao da joj je postalo

hladno.

Već narednog trenutka vrućina je postala nepodnošljiva.

Zagrlila ga je puna čežnje i privila se uz njegovo čvrsto telo.

Spenser je bio tu pored nje, i to je jedino bilo važno. Zaboravila je na

sve drugo. U njoj se probudila sreća koja je bila uspavana svihovih

godina.

Usnama je počeo da prelazi po njenom vratu ostavljajući vreli

trag. Činilo joj se da joj krv nadire u glavu u talasima. Osetila je

neobičnu slabost i želju da mu se preda.

Zaneseno je obavila ruke oko njegovog vrata i usne su im se

ponovo divlje spojile. Ljubila ga je strasno i nežno, osećala je da

otkriva jedan novi, potpuno ii nepoznati svet. Spenserovi vreli dlanovi

milovali su njena leđa i bokove, a ona mu je strasno uzvraćala.

Klizila je prstima po njegovom vratu i ramenima prateći liniju

kičme. Zaustavila je dah kao da se plaši da će razbiti čaroliju koja je

lebdela među njima, Spenser se naže napred i obuhvati I njeno lice

rukama, a Darla oseti pritisak njegovih prstiju na svojim obrazima.

Primetila je da se i on predao emocijama. Sve se videlo u njegovim

očima i osećalo u zategnutim mišićima njegovog tela. Osetila je

toplinu njegovog daha na svom licu. Zadrhtala je kada su njegove

usne dodirnule njene slepoočnice. Osećala je da njen puls ubrzava

pod i njegovim usnama. Još više se privila uz njega i kao nikada pre

poželela je da je on poljubi.

Znala je da i on to želi jer je želja plamtela u njegovim crnim

očima. Ponovo je usne spustio na njene. Pod pritiskom njegovih

usana u njoj se razbuktala strast. Osećajući lupanje njegovog srca,

Ipustila se snazi njegovih ruku koje su raj držale u zagrljaju. Bila je

slaba, previše slaba. Poljubac se produbio i ona je tiho zaječala.

Zaboravila je i vreme, i mesto, i sve drugo na svetu osim njegovih

usana.

Među njima je buktala nesputana strast i Spenserove ruke

intimno su milovale njeno telo. Osetila je da u njoj plamte osećanja za

koja nije znala da postoje.

Njegovo lice bilo je tako blizu da je Darla dobro videla iskre u

njegovim očima. Znala je da on odlično zna šta radi, za razliku od nje.

U Spenserovim poljupcima osetila je takvu snagu i posesivnost da ju

je to nateralo da mu se sasvim preda.

- Tako si lepa, Darla - prošaputao je na njenim usnama.

Htela je da mu odgovori, ali je se ponovo obrušio na njene usne.

Zaboravila je sve drugo i bila je svesna samo dodira njegove ruke koja

joj je polako klizila po telu. Osećala je njegove usne na vratu i

grudima.

Kroz nju prostrujalo toplo, intimno osećanje iščekivanja i ona je

uživala u tome. Privila se uz njega obuzeta silnom strasti i željom za

njim. Zelela je da mu pripadne, da bude samo njegova.

Zagrlila ga je strasno. Osetila je ludo lupanje njegovog srca i

njihove usne ponovo su se spojile s još većom strašću. Njena odeća

nije predstavljala nikakvu prepreku.

Ubrzo su oboje bili nagi i Spenser ju je ponovo podigao u naručje

i poneo prema udobnoj sofi. Udisala je miris njegove kože dok je

drhtavim prstima stidljivo dodirivala njegove snažne, preplanule

grudi.

Nežno ju je spustio na sofu, a onda se opružio pored nje. Darla se

još jače privila uz njegovo mišićavo telo osetivši da je obuzima vrelina.

Noktima je pratila liniju njegove kičme.

Spenser je imao snage da njihovu igru produži i tako probudi u

njoj još veću želju. Polako se pridigao i nadneo nad njom. Dlanovima

je dotakao njene grudi, počeo je da ih ljubi, a Darlu je sve to dovodilo

do ludila.

Spremno ga je dočekala kada se ko-načno svom težinom spustio

na njeno uzdrhtalo telo. Obuhvatila ga je n.ogama oko struka i malo

se pomerila. U slede- ćem trenutku njihova tela bila su čvrsto spojena

ljubavlju i žudnjom. Zajedno su poleteli do neslućenih visina...

Darla je stekla utisak da je sve oko nje bilo maglovito i nejasno.

Zelela je da bude svesna samo Spenserovog prisustva. Telo joj je

drhtalo i grčilo se, a on je pokušavao da je obuzda i umiri svojim

snažnim rukama.

Ona nije osećala samo ogromno fizičko zadovoljstvo već nešto

mnogo više. Bila je zaljubljena u čoveka s kojim je upravo vodila

ljubav. Potom se potpuno opustila uživajući u slatkom umom koji ju

je obuzeo. Polako je okrenula glavu i poljubila ga u rame.

Šćućurila se u njegovom zagrljaju. Glavu je spustila na njegovo

rame a dlanom ga je nežno milovala po grudima i naniže. Osetila je

kako se snažni, naglašeni mišići njegovog stomaka zatežu pod njenim

dodirom, a telo počinje da mu podrhtava.

- Nemoj - promrmljao je nežno joj sklonivši ruku. - Za večeras je

dosta.

Čvrsto ju je zagrlio i spustio usne na njeno čelo svestan činjenice

da Darla nikada nije bila lepša nego u tom trenutku. Nijedna žena

koja je prošla kroz njegov život nije mogla da se poredi s njom.

Činjenica da joj je on bio prvi ljubav-nik izazvala je u njemu

osećanje privilegovanosti i posesivnosti. Tog trenutka znao je da bi

bio u stanju da zadavi svakog muškarca koji bi se usudio da je makar

pogleda.

- Potpuno si me zaludela - priznao je uz razoružavajući osmeh.

- Zaista? - pridigla se oslonivši se na lakat da bi mogla da ga

pogleda u oči. - Sad vidiš kako je meni godinama bilo.

- Iskreno, ne znam kako si uspela da se nosiš s tim - priznao je

sklonivši joj pramen kose sa čela. Vreme je da idemo u krevet. Ne

verujem da bi ti bilo prijatno da nas moja braća zateknu ovde ujutro.

-Nisam ni pomislila na to - brzo se oslobodila njegovog zagrljaja.

Skočila je i počela da prikuplja svoju razbacanu odeću usput se

oblačeći. Iznenada je zastala shvativši da u prostoriji vlada

neuobičajena tišina. Polako se okrenula i pocrvenela. Spenser ju je

netremice posmatrao.

- Spensere! - uziknula je.

- Ovaj prizor čoveka ostavlja bez daha - primetio je, a ona je još

jače pocrvenela. - Trebalo bi da iznajmiš stan, tako bismo mogli da

provodimo više vremena zajedno... noću.

- Onda će svi znati - pobunila se ne- ubedljivo.

- Ali zato nećemo morati da budemo tihi - potom je i sam počeo

da se oblači. - Osim toga, ne nameravam da se krijem. Za vikend te

vodim na igranku i svima ću pokazati da smo zajedno.

- Šta je ovo? - zbunjeno je upitala kada joj je pružio parče

plastike.

- Moja kreditna kartica - objasnio je. - Hoću da sutra odeš u grad i

kupiš sebi večernju haljinu. Potrudi se da bude nešto izazovno.

- Ne dolazi u obzir - odmahnula je glavom vraćajući mu karticu.

- Ti si moja devojka i hoću da mi svi zavide - odbio je da uzme

karticu.

- Imam svoj novac - promrmljala je uvređeno. - Da li svim svojim

devojkama daješ kreditnu karticu?

- Ne - namrštio se. - Želim da kupiš nešto zaista dobro i

kvalitetno, a ja to mogu sebi da priuštim.

- Ja nisam Stejsi Hartli - procedila je kroz stisnute usne. - Ne

možeš da me kupiš i neću ti dozvoliti da me ovako vređaš.

- Nikada nisam rekao da si ti poput Stejsi - duboko je uzdahnuo. -

Uzmi tu prokletu karticu i kupi sebi bezobrazno skupu haljinu.

- Ako ne možeš da me prihvatiš onakvu kakva jesam i u odeći koju

mogu sebi da priuštim, povedi drugu na tu zabavu - obrecnula se

ljutito.

- Ne izazivaj me, Darla! - planuo je.

- Mogao bih da te poslušam. . -

- Spensere...

- Nikada to ne bih uradio - brzo je rekao ugledavši bol u njenim

očima. - Žao mi je, dušo.

- Ni ja nisam bila slatka - priznala je uzdahnuvši.

- Ovo je novo i za mene - privukao ju je u zagrljaj. - Još uvek se ne

snalazili najbolje. Ovo što se upravo desilo među nama mnogo mi

znači. A što se tiče haljine, hoću da izabereš neku u kojoj ćeš zaseniti

sve žene na zabavi. Ako želiš, možemo to da smatramo pozajmicom.

Naplatiću ti dug u poljupcima i još po nečimu.

- Spensere! - pogledala ga je zapanjeno. - Ponašaj se pristojno.

- Ako ne nestaneš odavde u roku od? jednog minuta, možeš

slobodno da zaboraviš na odlazak - rekao je značajno 9e osmehnuvši.

- Laku noć - gotovo je istračala iz sobe praćena njegovim

zadovoljni smehom.

*****

penseru je bilo sasvim jasno da je zaljubljen u Darlu.

Trebalo mu je nekoliko dana da se njegova osećanja

prema njoj iskristališu, ali sada je znao da je to ljubav.

Za njega je postalo pravo mučenje kada je bio blizu nje a nije

mogao da je dotakne.

Znao je da će je gotovo svaki muškarac na večerašnjoj zabavi

gledati onako kako je on gleda. Bio je svestan činjenice da to što

oseća više nije čak ni ljubomora, to osećanje graničilo se sa

opsesijom, pomislio je zaustavivši automobil ispred njene kuće.

Darla se pre dva dana vratila u očevu kući i to ga je uništavalo.

Mislio je da je pravo mučenje boraviti pod istim krovom s njom, a

ne držati je stalno u naručju, ali ovo je bilo još gore.

- Prokletstvo! - rekao je kada ju je ugledao pred vratima.. -

Trebalo je da ponesem tešku artiljeriju.

Plava svilena haljina savršeno se slagala sa modrom bojom njenih

očiju i zapravo ih je još više isticala. Haljina je meko padala niz njeno

telo, diskretno naglašavajući devojačke obline. Dekolte nije bio

dubok, ali je dovoljan da otkrije bujne grudi.

S

Visoki šlic na levoj strani otvarao se svaki put kada bi zakoračila,

omogućavajući pogled na njene duge noge.

Tanke bretele haljine ukrštale su se nisko na leđima izlažući

pogledu mlečnobelu kožu.

Jedina šminka koju je upotrebila bila je maškara i senka koja je

naglašavala boju njenih očiju. Kosu je podigla u punđu i izvukla

nekoliko pramenova koji su uokvirivali njeno lice i nežno padali po

vratu. Darla mu je oduzela dah.

- O, ćuti - nasmejala se prilazeći mu. - I ti izgledaš opasno u tom

odelu. Večeras će mi zavideti svaka žena.

- Apsolutno si prelepa - rekao je naginjući se da je poljubi. - Bolje

da krenemo odmah inače ću te odneti u tvoju sobu iako ti je otac kod

kuće.

- Spensere...

- Ionako niko neće verovati da te već nisam odveo u krevet -

odmerio ju je od glave do pete. - Pogledaj se. I sveca bi navela na

greh.

- To nije istina - pocrvenela je još jače.

Danas sam zamalo udario Džejkoba zbog onoga što je rekao o

tebi - progunđao je otvarajući joj vrata automobila.

- Molim? - pogledala ga je zapanjeno.

- On je moj lekar...

- On je bio tvoj lekar, dušo - podsetio ju je zagledavši se u nju. -

Nažalost, i on je samo muškarac. Sada sam ja tvoj lekar i niko više ne

sme da te vidi bez odeće osim mene. Da li sam jasan?

Darla je zbunjeno zatreptala shvativši da je Spenser potpuno

ozbiljan, a znala je da nikada pre nije bio tako posesivan prema nekoj

ženi. Široko se osmehnula i podigla je ruku nežno ga pomilovavši po

glatko obrijanom obrazu.

- Darla? - pogledao ju je.

- Čula sam te, Spensere - konačno je potvrdila klimnuvši glavom.

-I nemoj to slučajno da zaboraviš, dušo - rekao je sedajući za

volan. - Večeras ne možeš plesati ni sakim drugim osim sa mnom.

- Neću - osmeh joj je postao još širi.

- Zaboga - duboko je uzdahnuo i startovao motor. - Bolje da

krenemo pre nego što promenim mišljenje i ipak te odvučem u tvoju

sobu.

Darla se tiho nasmejala, ali je njeno raspoloženje malo splasnulo

kada su nešto kasnije ušli u salu u kojoj se održavala zabava. Osećala

se pomalo nelagodno jer su ih pogledi svih prisutnih pratili dok su išli

do stola za kojim su ih čekali Rajder i Lorens sa pratiljama.

- Osećam se kao eksponat na izložbi - prošaputala je.

- Navikni se, Darla - Spenser se ohrabrujuće osmehnuo. - Večeras

si ovde najlepša žena.

Ta njegova izjava malo joj je povratila samopouzdanje i ubrzo

pošto su uopoznali Rajderovu i Lorensovu pratilju Spenser ju je poveo

na podijum za ples. Privukao ju je u zagrljaj i počeo polako da se kreće

u ritmu muzike.

Darla je osetila da njeno telo reaguje na njegovu blizinu. Iako nije

bila mnogo iskusna, naučila je da prepoznaje znake želje koja se budi.

I shvatila je da je Spenser zapravo zavodi na plesnom podijumu.

- Prekini - promrmljala je jedva čujno.

- Ne bi to zahtevala kada bi znala kako utičeš na mene - pokušao

je da se odbrani.

- Alio zato mogu da osetim kako utičem na tebe.

- Samo da znaš, uskoro odlazimo - glas mu je bio promukao od

emocija. - Želim te samo za sebe pre nego što se moja braća vrate

kući.

- Ti si nezasit - pogledala ga je kroz poluspuštene trepavice.

- Samo s tobom - jače ju je privukao sebi.

Darla je osetila kako uzbuđenje u njoj raste i duboko je

uzdahnula naslonivši glavu na njegove grudi. Posle nekoliko sporih

plesova izvinila se i požurila u toalet da se osveži.

Proveravala je šminku kada je u velikom ogledalu ugledala Stejsi

kako izlazi iz jedne kabine. Brineta joj je prišla i naslonila se na

mermernu ploču zagledavši se u Darlu koja je mirno uzvratila pogled.

- Nije li to mala namiguša? - glas joj je zvučao otrovno.

- Molim? - Darla je ipak bila pomala zatečena.

- Čula si me, devojčice - brineta se ledeno osmehnula. - Ako misliš

da možeš da ga zadržiš tim svojim neiskustvom grdno se varaš. Ja

dobro znam šta Spenser voli i u čemu uživa. Odlično poznajem

njegovo telo.

- Slušaj...

- A rekla bih da si ga i ti upoznala - nastavila je ne obazirući se na

Darlin pokušaj da nešto kaže. - Ukoliko iskusna žena poput mene ne

može da ga zadrži, zašto misliš da ćeš ti moći? Dosadićeš mu pre ili

kasnije i on će se vratiti meni.

- Ne poznaješ ga dobro - Darla je uspela da potisne kroz suvo

grlo.

- To ti misliš - Stejsi se nasmejala zabacivši kosu preko ramena. -

Još uvek imam nekoliko trikova u rukavu.

Još jednom je prezrivo odmerila Darlu od glave do pete pre nego

što je izašla iz toaleta zanosno njišući bokovima. Darli je trebalo

nekoliko minuta da se prebereji još nekoliko da ubedi sebe u to da

neće dozvoliti Stejsi da joj uništi veče.

Duboko je udahnula ponavljajući u sebi sve ono što joj je Spenser

rekao protekle nedelje, pre nego što se vratila u salu. Bilo joj je

potrebno samo nekoliko I sekundi da shvati da je sve bilo uzalud.

Spenser je bio na plesnom podijumu sa Stejsi i držao ju je isto

onako kako je malopre držao nju. Brineta je spustila glavu na njegovo

rame i bilo je očigledno da I dobro zna šta radi, baš kao što je rekla.

Nije joj promaklo to da su Stejsini prstimbili u Spenserovoj kosi i

ponovo je postala bolno svesna činjenice da ne može da se meri s

tom ženom. Nekako je uspela da dođe do njihovog stola za kojim

nikoga više nije bilo.

Sela je okrenuvši leđa plesnom podijumu i u jednom gutljaju

ispraznila je punu čašu vina. Desetak minuta kasnije Rajder je seo

pored nje i čudno ju je pogledao, verovatno zato što je upravo

ispraznila treću ili četvrtu čašu uporno odbijajući da pogleda plesni

podijum.

- Darla? - pozvao ju je tiho.

- Dobro sam - rekla je spuštajući pra-znu čašu na sto. - Gde ti je

pratilja? Čini se da je fina devojka.

- U toaletu - odgovorio je gledajući je netremice. - Nas dvoje smo

samo prijatelji.

- Šteta - progunđala je više za sebe.

- Spenser je lud za tobom - rekao je Rajder shvativši uzrok njenog

neraspoloženja. - Nemoj, dopustiti toj ženi da te uznemiri.

Darla je odmahnula glavom i krajičkom oka ugledala Spensera

kako razgovara s Lorensom dok se Stejsi uvijala oko njega. U

sledećem trenutku njih dvoje su krenuli prema izlazu i ona je morala

svim silama da se trudi da se ne bi pred svima rasplakala.

- Hajde da plešemo - predložio je Rajder ustajući.

Nerado je pristala i sat kasnije nije se osećala nimalo bolje,

naprotiv, bila je na ivici nerava i plašila se da će svakog časa briznuti u

plač. Lorens joj je rekao da je Spenser otišao da odveze brinetu kući,

ali još uvek se nije vratio.

Možda je Stejsi bila u pravu kada je rekla da zna kako treba s

njim, pomislila je očajno. Bila je zahvalna Stivu koji im se u

međuvremenu pridružio za stolom i neprestano je flertovao s njom.

Uspeo je da je nagovori da pleše s njim, a čak mu je pošlo za

rukom i da je na- smeje iako se užasno osećala. Posvetio joj je svu

pažnju uporno odbijajući pozive drugih devojaka da pleše s njima.

-Stive, možeš li da je odvezeš kući? - upitao je Lorens.

-Naravno - Stiv je pogledao Darlu. - Osim ako ne želiš da ostaneš.

- Ne - zahvalno se nasmešila obojici.

- Odlično, što se mene tiče, bilo je dosta - rekao je Stiv ustajući. -

Namerno sam došao sam i zato sad imam pun džep telefonskih

brojeva.

- Nemoguć si - odmahnula je glavom iznenađena time što je

ponovo uspeo da je nasmeje.

- Znam - pogledao ju je vragolasto.

Sat kasnije Darla je strgnula sa sebe skupocenu haljinu pocepavši

je, i sklupčala se na krevetu lica zagnjurenog u jastuk. Bila je srećna

što njen otac odavno spava jer nije imala snage da se ovako

neraspoložena suoči s njim.

Nije mogla da se oslobodi užasnih slika koje su joj prolazile kroz

glavu, a u njima su Stejsi i Spenser bili zajedno. To je bio jedini

zaključak koji je mogla da izvede pošto se on toliko zadržao.

Setila se da joj je rekao da se Stejsi pojavila na klinici one večeri

kada su prvi put vodili ljubav. U njoj je proradio crv sumnje da se tada

možda ipak nešto desilo i konačno je dozvolila suzama da poteku.

Spenser je duboko uzdahnuo spustivši slušalicu kada mu se po

deseti put javila telefonska sekretarica. Znao je da nije trebalo da

ostavi Darlu, ali zaista nije očekivao da će se toliko dugo zadržati.

Dobro je poznavao Stejsi i znao je da je bila u stanju da napravi

užasnu scenu pa samo zbog toga nije mogao da je ostavi. Na kraju ju

je otpratio do vrata jer je odbijala da ga pusti kada joj je pomogao da

izađe iz automobila.

A onda je potapala da ga poljubi, ali je on odlučnim pokretom

sklonio njene ruke sa svog vrata. Posle toga počela je da plače i on je

bio potpuno zbunjen jer zaista nije želeo da je povredi bez obzira na

sve.

Njih dvoje su se od početka dogovorili kakav će biti njihov odnos i

činilo se da je Stejsi zadovoljna. Ipak, na neki uvrnut način osećao se

krivim i zato je ostao s njom dok se nije smirila. Kada se konačno

vratio na zabavu, saznao je da je Darla otišla sa stivom i poludeo je.

A onda je pogledao na sat i, shvativši da ga nije bilo gotovo dva

sata, znao je da nema pravo da se ljuti. Reagovao je ne razmislivši o

posledicama, i očito je očekivao da će Darla razumeti.

Međutim, kada je premotao u glavi sve što se dogodilo, shvatio

je koliko loše sve to izgleda. Darla je mlada i naivna, a on joj ništa nije

obećao niti joj je rekao šta zapravo oseća prema njoj.

*****

rošle su dve nedelje i Darla se nije osećala nimalo

bolje. Naprotiv, činilo joj se da joj je svakog dana sve

teže. Bilo joj je jasno da se Spenser vratio Stejsi jer bi

je, u suprotnom, pozvao telefonim ili bi navratio da je vidi.

Ako ništa drugo, bar je prestala da se svake večeri uspavljuje

suzama. Bila je zahvalna ocu na podršci koju joj je pružio. Čak se

ponudio da se pobrine za Spensera mada je istovremeno naglasio da

bi zbog toga verovatno ostao bez posla i završio u zatvoru. Tako je

uspeo i da je nasmeje.

Za sve to vreme nijednom nije izašla iz kuće i kada joj je otac

predložio da ručaju u gradu, prihvatila je. Nažalost, ubrzo se pokajala

jer je primetila sažaljive poglede. Očigledno se pročulo da ju je

Spenser ostavio na zabavi zbog druge žene.

- Možemo li da pođemo? - upitala je čim su ručali.

- Naravno - Džet je klimnuo glavom.

P

- Ti pođi, a ja ću za tobom čim platim račun.

Darla je glasno odahnula kada se obrela na ulici, i baš se

spremala da uđe u automobil kada je čula da je neko 1 doziva po

imenu. Polako se okrenula i Iugledala Lorensa kako joj se priblivaža.

Odmah je, gotovo instinktivno, pogle-dom potražila Spensera, ali

njega nije j bilo na vidiku.

- Dugo te nisam video - rekao je Lorens. - Da li nas izbegavaš?

- Ne, zaboga - iznenađeno ga je pogledala.

- Pa gde si onda? - upitao je naslanivši se leđima na kola. - Obično

navratiš nekoliko puta nedeljno, a nisam te video I još od zabave.

- Bila sam zauzeta poslovima u bašti l

- Darla, moraš da razgovaraš sa Spenserom - odmahnuo je

glavom. - Ovo postaje...

Naglo je zaćutao ugledavši Džeta koji mu je davao znak da

prestane da priča. Darla je pratila njegov pogled i ugledala oca kako

maše nekome na drugoj strani ulice. Duboko je uzdahnula i ponovo

se okrenula Lorensu.

- Šta postaje? - upitalaje podstičući ga da nastavi..

- Ništa - promrmljao je. - Nedostajala si nam.

- Možda tebi i Rajderu, ali Spenseru ne verujem - rekla je gorko. -

Izgleda da njemu uopšte nije stalo do mene. Stejsi je bila u pravu.

- Kako to misliš? - upitao je zbunjeno njen otac kada im se

pridružio.

- Kada si razgovarala sa Stejsi? - Lorens je pogleda sumnjičavo.

- Rekla mi je ponešto na zabavi - slegnula je ramenima. - Nije

trebalo daje slušam, ali...

- Kada se to desilo? - Lorens se naglo uozbiljio.

- Malo pre nego što su ona i Spenser otišli - priznala je.

- Vratio se, Darla, i tražio te je - zabrinuto ju je pogledao. - Da li si

dobro?

- Odlično sam - naterala je sebe da se osmehne.

- Spenseru nije stalo do Stejsi- pokušao je da je uveri.

- Nisam sigurna, Lorense - odmahnula je glavom. - Prošlo je dve

nedelje i da mu je bar malo stalo do mene, pokušao bi da mi objasni

šta se desilo. Nije me čak pozvao telefonom. A ja ne mogu ni da

spavam, ni da jedem, ni da radim bilo šta, stalno mi je on u mislima.

To je užasno!

- Dušo - Lorens ju je zagrlio pogledavši ljutito Džeta preko njenog

ramena. - Nemoj da plačeš, siguran sam da će se sve srediti.

- Mrzim ga - zajecala je.

- Zna li Spens šta ti je Stejsi rekla? upitao je kada se malo smirila.

- Neću da mu kažem - podigla je uplakane oči. - A nećeš ni ti! Ne

name-ravam da se ponašam kao ljubomorna tinejdžerka. Mogu da

izađem na kraj s tim!

- Da je znao, siguran sam da je ne bi odvezao kući - rekao je

oprezno.

- Bila je veoma ubedljiva - Darla se gorko osmehnula prisetivši se

kako se brineta uvijala oko Spensera.

- Video sam - Lorens je uzdahnuo. - Ali siguran sam da se ništa

nije desilo.

- Ne možeš to da znaš - prošaputala je slomljeno.

- Mogu - pobunio se. - Poznajem Spensera i način na koji te gleda

mnogo mi govori. Nemoj da slušaš ogovaranja.

- Baš me briga za ogovaranja - procedila je kroz stisnute usne. -

Ona nisu ni u kakvoj vezi s ovim. Da je samo došao i rekao mi da se

ništa nije desilo, poverovala bih mu. Znam da me Spenser nikada ne

bi lagao. Ali on nije došao i to može da znači samo jedno: da se nešto

ipak desilo i da on ne može da se suoči sa mnom.

- Možda bi trebalo da razgovaraš s njim i...

- Ne mogu da razgovaram s njim - odmahnula je glavom boreći se

ponovo sa suzama. - Ne mogu da ga pogledam znajući da je on... s

njom... Došao bi da me vidi da mu nešto značim.

- Darla - njen otac se konačno oglasio - on je došao.

- Molim?! - naglo se okrenula prema Džetu.

- Bila si mnogo povređena i smatrao sam da mu je potrebna

lekcija - priznao je Džet nelagodno.

- Nažalost, očekivao sam da će se malo više botiti za tebe. Rekao

sam mu da se drži podalje od tebe dok ga sama ne potražiš. -

Nisam znao da ti je Stejsi napunila glavu glupostima i da ćeš zbog

toga sve to tako teško podneti.

- Nisi valjda? - promucala je zapanjeno.

- Zvao te je desetak puta već sledećeg jutra i na kraju je došao

zato što se nisi javila - pogledao ju je izvinjavajući se.

- Isključio sam zvono telefona i izbrisao sve poruke koje je ostavio

na sekretarici.

- Verovatno misli da mi više nije stalo do njega! - očajno je

uzdahnula.

- Mogu da razgovaram s njim i da mu objasnim...

- Dovoljno si uradio, tata - promrmljala je odmahnuvši glavom.

Znala je da je njen otac sve to učinio u najboljoj nameri

pokušavajući da joj pomogne, ali ona je zbog toga živela u paklu

poslednje dve nedelje. Što je bilo najgore od svega, postojala je

mogućnost da je Spenser zaključio da može bez nje.

Osetila je mučninu u stomaku, a pomešala se s brojnim

emocijama koje su je preplavile. Duboko je uzdahnula pokušavajući

da se smiri, ali je ipak ispraznila želudac pre nego što je izgubila svest.

Lorens je uspeo da je uhvati u poslednjem trenutku da ne padne na

pločnik.

***

očinjem da verujem da koristiš ove male epizode da bi

mi privuka pažnju.

-Darla je izdaleka čula dobro poznati glas.

Polako je otvorila oči i ugledala Spensera kako se nadnosi nad

njom. Istog trenutka njeno srce počelo je da udara kao pobesnelo.

Bila je ljuta na njega, na sve koji su pokušali da se upliću u njen život,

ali znala je da ga voli.

- Da li se bolje osećaš bolje? - upitao je zabrinuto.

P

- Sve vas mrzim - rekla je jedva čujno.

- Oboje znamo da to nije istina - osmehnuo se. - Ti jednostavno

nisi u stanju da mrziš bilo koga.

Kada mu je Lorens javio da je Darla opet u bolnici, Spenser je seo

u automobil i dojurio. Čim je saznao šta se desilo, bio je previše

oduševljen da bi mogao da se ljuti na Džeta.

Do tog trenutka verovao je da je uništio svaku šansu da ponovo

bude s Darlom posle onoga što je učinio. U protekle dve nedelje

shvatio je da ne može da živi bez nje i možda je Džet bio u pravu kada

je pomislio da mu je potrebno vreme da raščisti sa sobom i svojim

osećanjima,

Nije želeo ni da se seća svega što mu je prolazilo kroz glavu dok

je žurio u bolnicu. Narednih sat vremena proveo je pokušavajući da

otkrije šta nije u redu jer Darla nije bila devojka koja tek tako pada u

nesvest.

Stoički je podnela sve što joj se desilo u proteklih nekoliko meseci

i nijednog trenutka nije pokazala slabost. Kada su analize krvi

konačno završene, bio je van sebe od sreće pitajući se kako će ona

ovoga puta prihvatiti novost.

- A najviše mrzim tebe - dodala je besno.

- Priznajem da sam to zaslužio - pro-mrmljao je kroz stisnute

zube. - Ali i ja sam patio, Darla.

- Gde sam ja zapravo? - upitala je u želji da promeni temu.

- U Hitnoj pomoći. Ponovo - odgovorio je osmehnuvši se. - I

ovoga puta nisam morao da napadnem doktora.

- Ovoga puta? - zbunjeno je ponovila.

- Gotovo sam prebio dežurnog lekara onda kada ti je puklo slepo

crevo - objasnio je kao da je to najnormalnija stvar na svetu.

- Nisi valjda?! - pogledala ga je zapanjeno, setivši se scene za koju

je verovala da je deo nekog njenog sna.

- Bio je Budala - slegnuo je ramenima. - Rajder je uspeo da ga

smiri i odgovori od podnošenja tužbe.

- Spensere, ti nisi normalan! - za- ključila je gledajući ga širom

otvorenim očima.

- U poslednjih nekoliko meseci zaista nisam normalan - složio se

nežno milujući njen obraz. - Moramo da popričamo.

- Ne sada - zvučala je umorno.

- Sada - njegov glas nije trpeo pogovor.

- Moraš da me saslušaš jer je sve ovo otišlo predaleko. Prvo,

nisam spavao sa Stejsi.

- Spensere...

- Znam da je ono što sam uradio, što sam te ostavio samu,

neoprostivo - nastavio je ne obazirući se na njenu upadicu. - Trebalo

je da shvatim šta ta žena pokušava da uradi. Lorens mi je rekao da ti

je napunila glavu glupostima neposredno pre toga. Nisam znao, veruj

mi. Da jesam, naterao bih je da bosa pešači do kuće.

- Rekla je da može opet da te osvoji - Darla se borila sa suzama.

- Priznajem da je pokušala - prisno se nagnuo prem njoj. - Ali,

dušo, nijedna ne može da se meri s tobom. Ti si jedina zbog koje moja

krv ključa.

- Spensere - suze su joj skliznule niz obraze.

- A drugo - zagledao joj se pravo u oči - moraš da se udaš za

mene, Darla, jer ja ne mogu da živim bez tebe. Volim te.

Pružila mu je obe ruke.

- Najgluplji sam čovek na svetu - rekao je privlačeći je u zagrljaj. -

Možeš li da mi oprostiš?

- Da - prošaputala je jedva čujno.

- Onda mi reci da me voliš i da pristaješ da se udaš za mene -

zatražio odmičući se od nje.

- Volim te - konačno je rekla. - Oduvek sam te volela.

- Dobro - odahnuo je. - A sada reci da pristaješ.

- Da li si siguran? - pogledala ga je pomalo nepoverljivo.

- Jesam - spustio je ruku na njen sto-mak. - Osim toga, nemaš

mnogo izbora pošto si trudna.

- To je nemoguće - zaprepašćeno ga je pogledala. - Beba...

- Moja beba - osmeh mu je postao širi.

- Naša beba i to prva jer, ako se dobro sećam, rekla si da želiš

najmanje troje dece.

- Zapamtio si - pogledala gaje sjajnim očima.

- Naravno - uozbiljio se. - Darla, dušo, ubijaš me.

- Oh! - tiho se nasmejala ugledavši izraz njegovog lica - Da! Udaću

se za tebe, Spensere.

- Hoćete li da dovezem kolica, doktore Krenston? - upitala je

medicinska sestra provirivši u tom trenutku u sobu.

- Nema potrebe - odgovorio je ne skidajući pogled s Darle.

Medicinska sestra se brzo povukla praćena Darlinim namrštenim

pogledom. Bila je to ista ona sestra koja mu je dala broj telefona

onoga dana kada je Darla izašla iz bolnice posle operacije slepog

creva.

- Nije smešno, Spensere! Žene te stalno spopadaju.

- Ništa više nego što muškarci spopadaju tebe, Darla.

- To nije tačno! - pobunila se.

- Jeste. Znaš li da me je desetak momaka zaustavilo na ulici u

protekle dve nedelje da me pitaju jesmo li nas dvoje raskinuli da bi

mogli da te pozovu na sastanak?

- Šališ se. I šta si im ti rekao?

- Rekao sam im da ćemo se venčati i da ću im izbiti zube ako

primetim da odmeravaju moju buduću ženu.

- Nisi valjda?! - uzviknula je zaprepašćeno.

- Darla, ti nisi svesna koliko si privlačna.

- Dobro, dosta - iznenađeno ga je pogledala. - Rekao si ljudima da

ćemo se venčati? Mislim, pre nego što si saznao za bebu?

- Naravno — klimnuo je glavom. - Hteo sam da se oženim tobom i

pre nego što smo prvi put vodili ljubav, ali toga nisam bio svestan do

pre neki dan. Sve ovo novo je i meni, Darla, jer nikada pre nisam bio

zaljubljen. Tvoj otac je bio u pravu što mi nije dozvolio da te vidim jer

mi je to vreme pomoglo da sagledam stvari iz pravog ugla.

- Nisi me posle toga nijednom pozvao niti si došao da me vidiš -

prebacila mu je.

- Tačno, ali sam zato bio zauzet organizovanjem našeg venčanja i

medenog meseca, kao i traženjem savršenog vereničkog prstena.

Angažovao sam i građevinsku kompaniju koja je već napravila temelje

za našu kuću na jezeru. Pripremio sam sve tako da ne možeš da me

odbiješ.

- Spensere...

- Nisi valjda pomislila da sam odustao od tebe? - izvukao je

plišanu kutijicu iz džepa. - Nosim ovo sa sobom već nekoliko dana.

Nameravao sam da te prebacim preko ramena i odnesem u crkvu ako

me slučajno odbiješ.

Gledala ga je u neverici.

- Tvoj otac će se onesvestiti kada mu budem rekao da će postati

deda.

- U životu nisam videla ništa lepše - zadivljeno je gledala prsten.

- Ja jesam - rekao je posmetrajući je netremice.

*****

ilo je već kasno veče kada su Spenser i Darla konačno

uspeli da ostanu nasamo. Svi su bili oduševljeni

novostima i njih dvoje morali su strpljivo da podnose

čestitke. Rajder i Lorens odmah su se ponudili da čuvaju bebu,

ukoliko bude dečak, sve dok ne uđe u pubertet.

- Konačno sami - rekao je Spenser zatvarajući vrata radne sobe.

- Kuća je puna gostiju! - uzviknula je Darla.

B

- Baš me briga - zaključao je vrata i privukao svoju nevestu u

zagrljaj. - Nedostajala si mi i ne tiče me se šta drugi misle. Nas dvoje

ćemo se venčati, a ti si trudna. Dakle, svima je jasno da nas dvoje I

odavno vodimo ljubav.

- Spensere, kada smo poslednji put bili zajedno, dva dana jedva

da sam mogla da hodam - pobunila se neubedljivo.

- Hajde da vidimo mogu li da postignem novi rekord - vešto ju je

podigao u naručje i sledećeg trenutka zajedno s njom spustio se na

sofu.

Rukama ju je čvrsto obuhvatio ne dozvoljavajući joj da se

odmakne. Podigla je glavu i potražila njegove usne koje su je

spremno dočekale. Osećala je njegov vreli dah na svom licu i prisnost

njegovog tela koje je bilo sasvim priljubljeno uz njeno.

Poljubio je njen vrat i počeo da joj ot- i kopčava košulju. Ni ona

više nije čekala. Zavukla je ruke pod njegovu košulju. Dodir sa

čvrstom i toplom kožom njegovih] grudi uzbudio ju je istog trena.

Spenser je nestrpljivo svukao odeću s nje i počeo je da se

oslobađa svoje. Vrtelo J joj se u glavi od siline osećanja koja su je

preplavila. Želja da ga oseti u sebi postala je neizdržljiva.

Željno ga je zagrlila osećajući snagu njegove želje na butinama.

Darla je ispružila ruku posežući za njim. Nije se stidela ničega kada je

bila u njegovom zagrljaju. Milovala ga je po grudima, ramenima,

napetom stomaku...

Tražila je njegove poljupce, ali je i uzvraćala. Gledali su se

pogledima zamučenim od strasti dok se nadnosio nad njom Spenser

ju je uzeo nežno, kao da je želeo da ona oseti svu lepotu spajanja.

Nežnost je izbijala iz svakog njegovog pokreta.

Osvajao ju je polako, kao da želi da se ti trenuci nikada ne završe.

Osećala je da nestaje pod njim, da se gubi i ponovo vraća. Svaki

pokret osećala je duboko u sebi. Svaki poljubac bio je uvod u

predavanje i uzimanje.

Prihvatila ga je vatreno, još više se privijajući uz njega. Ispunio ju

je celu, pokretao se čulno i strasno. Izazivao je pravu bujicu strasti u

njenom telu željnom ljubavi. Ostavljao ju je da bi joj se odmah vratio.

Uzimao ju je kao da proverava koliko joj je nedostajao.

Darla je bolno doživaljavala trenutke odvajanja, još intenzivnije

uživajući u onima kada joj se vraćao. Privijala se uz njega vatreno ga

milujući po snažnim leđima i bedrima. Oboje su znali da im se bliži

ekstaza.

Grčevito su tražili jedno drugo u želji da osete vrhunac. Pronašli

su se u grču, u deliću trenutka kada su zaista bili jedno. Sve drugo

prestalo je da postoji. Darla mu se predala začuđena snagom upravo

doživljene strasti.

Bila je iznenađena reakcijom sopstvenog tela, potpunom izdajom

svog razuma.

Još uvek je bio nad njom ne prestajući da se lagano pokreće,

produžavajući taj trenutak. Uzbuđenje ih nije napuštalo ni za tren.

Svaki novi dodir i poljubac, svaki pokret u njoj izazivao je sve jaču

požudu. Privlačila ga je sebi kao da želi da se stopi s njim. Spenser ju

je strasno ljubio tražeći produženje ljubavne igre.

Darla mu je obavila ruke oko vrata. Ubrzo je svet oko njih pfestao

da postoji. Jedino sto je za nju u tom trenutku postojalo bila je njena

ljubav prema Spenseru.

Znala je da nikada niko više neće moći da je odvoji od čoveka

koga voli.