1  

 

Слобомир П Универзитет у Бијељини

Правни факултет

Одељење Добој

ДИПЛОМСКИ РАД

ЗАСНИВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСА

Студент: Ментор: Липовчић Дијана Пр.Др.Мирослав Милосављевић

Број индекса:23/04

ДОБОЈ,2008.године

2  

САДРЖАЈ:

   1.  УВОДНЕ НАПОМЕНЕ...........................................................................................................3 

   2.  ПОЈАМ И КАРАКТЕРИСТИКЕ РАДНОГ ОДНОСА..................................................................4 

   3.  ЗАСНИВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСА..........................................................................................5 

   4.  УСЛОВИ ЗА ЗАСНИВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСА.......................................................................7 

   4.1.  Општи услови за заснивање радног односа...................................................................7 

   4.2.  Општи услови за пријем у радни однос у институцијама БИХ......................................1О 

   5.  ПОСЕБНИ УСЛОВИ ЗА ЗАСНИВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСА.....................................................11 

   6.  СПЕЦИЈАЛНИ УСЛОВИ......................................................................................................16 

- специјални  услови  за  малолетна лица........................................................................16 

- специјални  услови  за  инвалидна лица........................................................................17 

- специјални  услови  за  странце  и  лица  без држављанства...........................................17 

   7.  ПОСТУПАК ЗА ЗАСНИВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСА................................................................19 

- преговарање................................................................................................................20 

- уговор  о раду...............................................................................................................21 

- форма  и  садржина  уговора  о раду..............................................................................23 

- трајање  уговора  о раду................................................................................................24 

- ступање  на рад............................................................................................................25 

- заснивање  радног  односа  на  одређено време...........................................................26 

   8.  ПОСЕБНИ НАЧИНИ ЗАСНИВАЊА РАДНОГ ОДНОСА.........................................................28 

- заснивање  радног  односа  на  основу конкурса............................................................29 

   9.    ПРЕДХОДНА ПРОВЕРА И ОСПОСОБЉАВАЊЕ  РАДНИКА    ЗА    РУКОВАЊЕ    СРЕДСТВИМА РАДА И СРЕДСТВИМА ЗАШТИТЕ НА РАДУ..................................................................................30 

- пробни рад.......................................................................................................................31 

         10.  РАД ПРИПРАВНИКА И ВОЛОНТЕРА................................................................................32 

         11.  ДОПУНСКИ РАД..............................................................................................................35 

         12.  РАДНА КЊИЖИЦА..........................................................................................................35 

         13.  РАД КОЈИ НИЈЕ РАДНИ ОДНОС.....................................................................................36 

3  

- привремени  и  повремени послови.............................................................................36 

- омладинско  задругарство  као  облик  радног ангажовања.........................................38 

- уговор  о делу.............................................................................................................39 

   14. СУДСКА ЗАШТИТА ПОВОДОМ ЗАСНИВАЊА РАДНОГ ОДНОСА......................................40 

   15. ПРИЛОЗИ.........................................................................................................................42 

   16. ЗАКЉУЧАК.......................................................................................................................44 

   ЛИТЕРАТУРА..........................................................................................................................45 

 

1. УВОДНЕ НАПОМЕНЕ

Радни однос је основна најважнија институција радног права. Рад као

резултат свесног човековог деловања је основ за развој човечанства,и то у

свим друштвено-економским формацијама. Рад је основни услов

целокупног живота. Рад је створио човека, али човек не поступа

одвојено,него природа рада захтева да човек наступа у друштву. Дакле,

током обављања рада у току производног процеса радници ступају у

међусобне односе,који стварају посебну економску категорију производних

односа. Међутим, тек у капитализму тј. појавом најамног радника,

слободног радника који располаже само радном снагом, појавила се

потреба за правним уређењем производних односа путем посебних

прописа.

Под радним односом се подразумева однос по основу рада који се

заснива уговором о раду између радника са једне стране и послодавца са

друге стране. Истовремено, под радним односом у смислу Закона о

административној служби у управи Републике Српске као и Закона о

радним односима у државним органима, сматра се и однос по основу рада

између запосленог и државе, односно јединице локалне самоуправе као

послодавца који се заснива на основу управног акта надлежног органа.

Дакле радни односи запослених у Републици Српској уређени су:

а) Законом о раду-објављеним у Службеном Гласнику Републике Српске

2002.год. који регулише радне односе између радника и послодавца којим

се у смислу овог закона сматра предузеће,банка установа, агенција,као и

4  

                                                           

свако друго физичко и правно лице које раднику на основу уговора о раду

даје запослење.

б) Законом о административној служби- у управи Републике Српске који

регулише радне односе између државних органа и државних службеника.

в) Законом о радним односима- у државним органима-објављеним у

Службеном Гласнику Републике Српске 2002.год. који регулише права,

обавезе и одговорности запослених у судовима, јавним тужилаштвима,

јавним правобранилаштвима, службама народне скупштине, председника

Републике Српске и општинским органима управе.

2. ПОЈАМ И КАРАКТЕРИСТИКЕ РАДНОГ ОДНОСА

Радни однос се посматра са два аспекта. Један подразумева

одређивање појма радног односа као друштвеног односа док други аспект

подразумева одређивање појма радног односа као врсте правних односа.

Према томе, да би се одредио појам радног односа треба прво одредити

појам друштвено радног односа.

Друштвено радни однос је врста друштвеног односа који се

добровољно успоставља између послодавца, као лица које је власник

средства за рад или које средства за рад користи по другом основу, са

једне стране, и радника који у корист послодавца непосредно извршава

одређену врсту зависног рада у организованом раду применом својих

радних способности и за такав рад добија одређену накнаду у новцу или у

натури. 1Радно правни однос представља врсту правних односа који се

слободно и добровољно успоставља између радника и послодавца.

Под послодавцем се подразумева свако оно лице(физичко или правно)

које организује вршења одређене делатности и у том циљу запошљава

физичка лица(запослени) и управља процесом рада. За извршавање

преузетих обавеза према запосленим лицима послодавац гарантује својом

имовином. У радно-правном смислу посматрано, послодавци су, дакле

предузеће, установе, јединица локалне самоуправе и др.

 1 Др. Ратко Пешић:,,Радно право“,Београд, 1966. Године,страна 74. Са овог аспекта посматра институцију радног односа и др.Александар Балтић у свом уџбенику ‐ Радно право 1976. 

5  

Радником се сматра лице које изнајмљује своје радне способности

послодавцу. Радни однос настаје укључивањем радника у организовани

рад где он заузима радно место у оквиру кога лично извршава одређене

послове који су саставни и трајни део делатности послодавца уз обавезу

поштовања права на зараду, то јест плату и друга права.

Битни елементи радног односа су елементи без којих нема радног

односа, aко један од њих недостаје онда се не може говорити о радном

односу већ о некој другој врсти односа.

У битне елементе спадају:

1) Слободно и добровољно ступање на рад

2) Обавеза личног вршења рада

3) Укључивање у организацију рада и указивање на радно место

4) Подређеност радника послодавцу

5) Рад за зараду

Права и обавезе из радног односа настају с даном кад радник на

основу уговора о раду ступи на рад код послодавца. Радник своју радну

обавезу не може пренети на друго лице јер је она строго везана за њега.

3. Заснивање радног односа

Заснивање радног односа је посебан поступак који спроводи

послодавац ради запошљавања одређеног броја лица,која учествују у

њему ради остваривања права на рад. Учесници овог поступка су, дакле, с

једне стране послодавци,а с друге стране лица која су изразила своју

вољу да заснују радни однос. Радни однос се може успоставити само онда

ако субјекти испуњавају унапред прописане услове. Услови су одређена

својства и околности које треба да имају, односно да обезбеде субјекти да

би засновали радни однос.

6  

                                                           

Радни однос се заснива на неодређено или одређено време. У погледу

права, обавеза и одговорности радника, радни однос заснован на

одређено време изједначен јe са радним односом који ја заснован на

неодређено време.

Радни однос на одређено време може се засновати

ради замене привремено одсутног радника,ради извршења посла који

траје до шест месеци, као и кад се привремено повећа обим посла и код

заснивања радног односа са приправником ради обављања приправничког

стажа.

Радни однос заснован на одређено време ради извршења посла који траје

одређено време или ради обављања привремено повећаног обима посла

престаје с даном извршења посла.

Послодавац може одлучити да се са радником који је засновао однос

на одређено време ради замене привремено одсутног радника,или ради

обављања приправничког стажа,заснује радни однос на неодређено време

ако раднику кога је замењивао престане радни однос, односно ако

приправник у прописаном року положи стручни испит. 2Радни однос

заснован на одређено време,по правилу, престаје без сагласности

радника кад се стекну услови за то:

Повратком на рад радника који је замењиван за време привременог

одсуствовања с посла;

Завршавањем посла који је трајао одређено време;

Окончањем приправничког стажа;

Ако је радник због тога засновао однос на одређено време;

Фактичко продужење рада радника који је засновао радни однос на

одређено време након истека рока односно након завршетка посла, који је

трајао на одређено време, не даје право на продужење, односно на

заснивање радног односа на неодређено време, али послодавац може

 2 Бранко Барош:,,Радни односи и социјално осигурање у Републици Српској“,Српско Сарајево, 1999 година,страна 15. 

7  

                                                           

одлучити да се с радником који је замењивао одсутног радника, као и са

приправником, заснује радни однос на неодређено време ако раднику, кога

је новопримљени радник замењивао, престане радни однос, односно ако

приправник у прописаном року положи стручни испит.

Прећутна сагласност послодавца и у таквим случајевима без писменог

решења о заснивању радног односа на неодређено време нема никаквог

значаја у погледу промене статуса радника који је засновао радни однос

на одређено време.

Уколико одлучи да се у наведеним случајевима са радником заснује

радни однос на неодређено време, послодавац није дужан да подноси

пријаву Републичком заводу за запошљавање о потреби за радником, али

је обавезан да обавести Завод о заснивању радног односа са радником у

року од осам дана од дана доношења решења, односно од дана почетка

рада радника на основу тог решења.

3У складу са Законом о радним односима уместо решења о заснивању

радних односа које доноси овлашћени појединац у државном сектору,

приватни послодавац са радником заснива радни однос закључивањем са

радником уговора о запошљавању, који, према упутству о уговору о

запошљавању, мора доставити надлежном органу у општини који о тим

уговорима води посебну евиденцију.

4.0. УСЛОВИ ЗА ЗАСНИВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСА

Услови за заснивање радног односа деле се на опште и посебне.

Радник који ели да закључи уговор о раду мора да испуњава опште и

посебне услове. 4Терет доказивања да услови за заснивање радног

 3 Службени гласник Републике Српске‐Закон о запошљавању 2000.година,члан 23. 4 Службени гласник Републике Српске‐Закон о раду 2005 година,члан 16.  

8  

односа постоје, пада на радника. Ово је изричито одређено у члану

16.Закона о раду.

4.1. ОПШТИ УСЛОВИ И СМЕТЊЕ ЗА ЗАСНИВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСА

Опште услове мора да испуњава свако ко жели да заснује радни однос

без обзира које ће послове обављати. Уговор о раду може да закључи

лице које је навршило петнаест година живота и које има општу здравствену способност.

Петнаест година живота. Лице које није навршило петнаест година

живота не може да закључи уговор о раду. Уговор о раду са лицем које не

испуњава овај услов је ништав. Ове године старости,према

антрополошким стандардима, доња граница животног доба,која омогућује

да се неко укључи у процес рада без опасности по живот и здравље.

Али,уз посебну заштиту на раду које ће уживати све до пунолетства. Иако

је лице са навршених петнаест година живота малолетно оно ступањем у

радни однос стиче сва права и обавезе и одговорности из тог односа.

Тиме стиче пословну способност да располаже зарадом и другим

личним примањима из радног односа,као и процесну способност да

самостално учествује у поступцима остваривања и заштите права из

радног односа. Ове способности су ограничене јер се односе само на

право, обавезе и одговорности из радног односа. Уколико малолетном

лицу радни однос престане пре пунолетства, оно губи стечену пословну и

9  

                                                           

процесну способност осим у погледу остатка зараде и других личних

примања. Узраст од петнаест година доказује се изводом из матичне

књиге рођених или другом веродостојном јавном исправом.

Међутим у Закону о раду недостаје одредба којом би била уређена

пословна способност малолетника да закључи уговор о раду. У питању је

ограничена и делимична пословна способност малолетног радника, који је

пословно способан за закључивање и раскидање уговора о раду и за

преузимање правних радњи у вези са испуњењем права и обавеза из тог

уговора.

Лице млађе од осамнаест година може да заснује радни однос уз

уверење да има општу здравствену способност за рад.

Не може да закључи уговор о раду за обављање послова на којима постоји

повећана опасност од повреда на раду или повећан штетни утицај на

здравље. Забрана обављања послова са посебним условима рада је у

функцији заштите психофизичког развоја ових лица.

Општи услов за заснивање радног односа има заштитну функцију јер

забрањује рад лицима која нису у стању да га биолошки поднесу.

Упркос овој забрани догађа се да се радни однос заснује и са лицем које

не испуњава опште услове.Какав је правни положај ових лица о томе

постоје различита схватања.

Једни сматрају да се ова лица налазе у тзв. 5фактичком радном односу и да, док тај однос траје могу вршити права и извршавати обавезе

из радног односа, уколико законом није другачије одређено. Други

заступају гледиште да рад ових лица не може произвести никаква дејства,

пошто је испуњење општег услова од “битног значаја за постојање,како

равноправног, тако и фактичког радног односа“.

 5 Др Зоран Ивошевић:,,Радно право“друго измењено и допуњено издање,Београд,2006.година,страна 80. 

10  

Појам “фактички радни однос“ означава државину права из радног

односа, а не правни однос. Отуда лице које нема петнаест година није у

радном односу иако га је засновало. Оно је, док ради само у поседу права

из радног односа, па се зато и говори да је у “ фактичком радном односу“.

Док он траје лице које је ступило на рад врши садржину права из радног

односа, ако није њихов титулар. Обим вршења тих права,такође је

фактичко, а не правно питање. Врше се само она права и обавезе која

лице на раду има у државини. Баш зато што је вршење права из радног

односа засновано мимо општег услова, фактичко, а не правно питање,не

може се прихватити становиште да рад из тако заснованог радног односа

не производи никаква дејства. Радни однос заснован противно општим

правилима јесте ништав и не производи дејства правног односа.

Зато може бити прекинут у свако доба: довољно је да се лицу у фактичком

раду саопшти да више не долази на посао.

Међутим, прекид овог “односа“ не може да анулира фактичко вршење

права и обавеза из радног односа(обављен рад и сл.) јер су то чињенице

прошлости које будућност не може изменити.

Радни однос је правни однос јер настаје из одређеног правног односа

и чине га права, обавезе и одговорности запосленог и послодавца. Пошто

се “фактички радни однос“ не заснива ни на каквом правном основу овај

назив противречи садржини појма кога означава зато државина права из

радног односа више одговара назив- фактички рад.

                                                                                                                                                                                       

4.2. ОПШТИ УСЛОВИ ЗА ПРИЈЕМ У РАДНИ ОДНОС У ИСТИТУЦИЈАМА БИХ

6За пријем у радни однос у институцијама БИХ прописани су

другачији општи услови, који су слични условима за пријем службеника.

Услови су:

                                                            6Др.Жељко Мирјанић:,, Радни односи књига прва, Индивидуални радни односи“,друго измењено и допуњено издање,2004 година,страна 54.  

11  

                                                           

1. Навршених осамнаест година живота;

2. Држављанство БИХ или Републике Српске;

3. Да није покренут кривични поступак за кривично дело за које је

предвиђена казна затвора од три и више година;

4. Да није изречена затворска казна за кривично дело учињено са

умишљајем;

5. Да постоји физичка и психичка способност за обављање послова на

радном месту за које се врши пријем;

Сметње за заснивање радног односа у институцијама БИХ утичу на

пријем у радни однос и задржавање радно правног статуса- односе се на

лице које у месту живљења обавља самосталну професионалну делатност

односно има занатску радњу или властиту фирму. Лице које се прима даје

писмену изјаву приликом заснивања радног односа о овим околностима.

Такво лице се не може примити у радни однос.

Ако ове околности наступе за време трајања радног односа, запосленик је

дужан да се изјасни да ли ће отклонити сметњу или ће напустити радни

однос. Рок да се изјасни износи 15 дана од дана настанка околности.

5. ПОСЕБНИ УСЛОВИ ЗА ЗАСНИВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСА

7 Посебни услови за заснивање радног односа утврђују се законом или

општим актом послодавца зависно од врсте и својства послова. Закон

посебне услове утврђује ретко.

8Правилник о раду систематизује послове у њихове скупове. Скуп

послова се не одређује просторно,већ у организационом и функционалном

смислу. Зато се скупови послова групишу по врсти, сродности,

одговорности, условима рада и другим критеријумима.

 7 Александар Николић:,,Радни односи,Приручник за примену прописа о радним односима“, пето издање,Београд 1978 година,страна 715. 8 Др.Зоран Ивошевић:,,Радно право“,друго измењено и допуњено издање,Београд,2006.год.стр.87 

12  

За сваки скуп послова утврђују се и услови рада које радник мора да

испуњава да би их обављао. Ти услови чине посебне услове за заснивање

радног односа. Као посебни услови могу се предвидети:

1) Врста и степен стручне спреме; 2) Посебна специјалистичка стручна звања-уколико је потребно ради

обављања сложених и руководећих послова и послова заштите на раду; 3) Радно искуство; 4) Посебна здравствена способност-на радним местима са посебним

условима рада; 5) Одређена лична својства; 6) Пол; 7) Посебне године живота; 8) Положен стручни испит; 9) Објављене научне и стручне радове; 10) Знање страних језика,висока просечна оцена и др. услови.

Лице које жели да закључи уговор о раду дужно је да послодавацу достави

документа којима показује да испуњава тражене услове.

СТРУЧНА СПРЕМА КАО УСЛОВ. Стручна спрема је школска спрема

одређене струке која се стиче у верификованим одређеним установама.

Под стручном спремом сматра се оно образовање које је радник

стекао успешно завршеним верификованим програмом за обављање

послова, односно радних задатака одређене сложености. Струка је шири

појам од занимања. У оквиру правне струке постоје нпр. занимања судије,

адвоката, тужиоца и др. С тога стручна спрема омогућава бављење

групом сродних занимања, али не и занимања друге струке. Стручна

спрема се степенује, зависно од ступња образовања. Најновији прописи

стручну спрему сврставају одређију од првог од осмог степена.

РАДНЕ СПОСОБНОСТИ. Радне способности су гаранција успешног рада.

Онај ко не познаје послове или ко није способан да их обавља,не може да

13  

заснује радни однос да би их вршио. Оне се исказују као стручна

вештина,увежбаност,умеће,и друга радна својства.

Постојање овог услова,по логици ствари не утврђује се исправама и

другим сличним доказима, већ на посебан начин: пробним радом. Када

запослени на делу покаже шта зна и уме,послодавац ће моћи да оцени да

ли испуњава услов о коме је реч. Овај услов има изузетан значај за

запослене који обављају најсложеније послове. Они морају располагати

посебним знањима и способностима,које се процењују по оствареним

резултатима,објављеним радовима и слично.

РАДНО ИСКУСТВО. Радним искуством, сматра се рад проведен проведен

на истим или сличним пословима односно радним задацима. 9Искуство се

своди на знање, стручност, способност, умешаност и друге особине које

радник треба да има да би могао самостално да ради.

10Доказ за такво искуство нису године проведене на раду, него стварна

способност радника,што се утврђује увидом у његове дотадашње

резултате у раду и провером његових стручних и радних способности,пре

заснивања радног односа.

Радно искуство,као услов за вршење одређених послова односно

радних задатака утврђује се у зависности од стварних потреба (процес

рада, услови рада,степен сложености послова и одговорност за њихово

извршавање).

Радно искуство се, по правилу, стиче после одговарајуће стручне

спреме. Такви су рецимо послови и задаци лекара, инжењера и многих

других. Радно искуство се може стећи независно од стручне спреме и кад

је неко био у прилици да послове за које није имао стручну спрему обавља

с обзиром на његову радну способност. Радно искуство се стиче радом на

                                                            9 У образложењу Предлога Закона о радним односима БИХ наведено је да се искуство своди на знање,стручност,способност и друге особине које радник треба да има за самостално вршење послова,односно радних задатака а не на формални елеменат‐радни стаж.  10 Александар Николић:,,Радни односи,Приручник за примену прописа о радним односима“ пето издање,Београд 1978 година, страна 717. 

14  

одговарајућим пословима,али тај рад не мора бити праћен радним

односом. Радник може стећи потребно радно искуство и привременим или

повременим радом,волонтерским радом или радом у домаћинству.

Радно искуство може, али и не мора,бити условљено карактером

делатности. Искуство грађевинског инжењера може се стећи само у

грађевинској делатности, искуство руководиоца правних и општих послова

може се стећи у било којој делатности. Радно искуство треба процењивати

више по врсти,карактеру и сложености послова, а мање по звучности

њихових звања и другим формалним елементима.

ПОЛОЖЕН СТРУЧНИ ИСПИТ. Овај услов може бити предвиђен

законом,подзаконским актом и општим актом. Услови,начин и програм

полагања стручног испита се уређују законом, подзаконским актом и

општим актом. Најчешће се уређују општим актом. Законом је,нпр.уређено

полагање правосудног испита. Подзаконским актом уређено је полагање

возачког испита,испита за васпитаче, пројектанте, наставнике. Општим

актом се уређује полагање приправничког испита,ако законом или

подзаконским актом није другачије одређено.

ЗНАЊЕ СТРАНОГ ЈЕЗИКА. Ово је услов за заснивање радног односа на

пословима који се без тог знања не могу обављати, нпр. у : науци,спољној

трговини, туризму, новинарству и дипломатији. Постојање овог услова

доказује се писменим исправама,али и на други начин. То може бити и

непосредна провера знања. Примена овог услова мора бити рестриктивна,

па се не може прописивати за све, већ само за послове при чијем је

вршењу неопходно знање оба језика.

ПОСЕБНЕ ГОДИНЕ ЖИВОТА. Оне су потребне за посебне услове. Узраст

од петнаест година је општи услов за заснивање радног односа. Међутим

није довољан за заснивање радног односа на радним местима која су

изложена посебним условима рада у погледу опасности по живот и

здравље радника. Тек са навршеном осамнаестом годином живота радник

може засновати радни однос на пословима који се обављају уз велике

физичке напоре или,уопште,са повећаним ризиком по живот и здравље.

15  

Такви су, нпр. послови топљења гвожђа, управљања дизалицама, роњења

и др. Неки послови не могу бити поверени лицима млађим од двадесет

једне године. Такви су,нпр. послови који се обављају у прашини,пари,или

уз отровне гасове и др. Посебне године живота као услов рада имају

заштитну функцију.

НАРОЧИТА ЗДРАВСТВЕНА СПОСОБНОСТ. Без посебних здравствених

и психофизичких способности радник не може засновати радни однос на

пословима који се обављају у тешким условима. С обзиром на значај овог

услова при заснивању радног односа и с обзиром на последице које могу

да наступе у случају када радник не посједује прописану здравствену

способност,потребно је прибавити доказ о томе да радник,који заснива

радни однос,испуњава овај услов.

Нарочита здравствена способност може имати више значења.

Најчешће се схвата као потпуно физичко и ментално здравље радника.

Радници који заснују радни однос на пословима који захтевају нарочиту

радну способност, дужни су да се, све док их обављају, подвргавају

периодичним здравственим прегледима ради контроле здравља, односно

заштите на раду.

Овај услов за заснивање радног односа се доказује лекарским уверењем

да радник има посебну радну способност за обављање одређених послова

и задатака.

ПОЛ. Овај услов,у принципу,не може бити утврђен као посебан услов за

заснивање радног односа, јер су сви грађани пред законом једнаки.

Међутим, овде је реч о позитивној дискриминацији грађана женског пола,

који по Уставу,уживају посебну заштиту на раду. Посебну заштиту жена

изискују: послови у кесонима, чишћење канализације, подземни рад на

копању руде, ношење и дизање великих терета итд. Постоје и послови

које,по природи може да обавља само лице одређеног пола. Нпр:послови

певача,односно певачице;глумца,односно глумице;итд.

ОБЈАВЉЕНИ СТРУЧНИ И НАУЧНИ РАДОВИ. Законом о високом

образовању Републике Српске предвиђен је овај услов за заснивање

16  

радног односа на одређеним пословима у вишокошколским и

научноистраживачким установама.

Реч је о пословима редовних професора, професора и доцената на

факултетима,професора и предавача на вишим школама и научног

саветника, вишег научног сарадника и научног сарадника у

научноистраживачким организацијама.

ВИСОКА ПРОСЕЧНА ОЦЕНА. Статутом Високошколске установе

предвиђен је овај услов на пословима асистената у високошколским

установама, а може се општим актом предвидети и за приправнике у

научноистраживачким и другим научним, културним или уметничким

институцијама.

ОДРЕЂЕНА ЛИЧНА СВОЈСТВА. Ова својства могу бити услов рада за

обављање послова и задатака при чијем вршењу та својства долазе до

изражаја. Тако нпр. слух и боја гласа могу бити услов за члана хора, моћ

опажања и правилност изражавања за новинара итд.

ДРУГИ УСЛОВИ. Законом о раду не ограничава се број услова, али треба

водити рачуна да не буду дискриминаторски.

6. СПЕЦИЈАЛНИ УСЛОВИ

Специјални услови за заснивање радног односа утврђени су за

малолетна лица,инвалидна лица и странце. Кад је реч о малолетним и

инвалидним лицима, специјални услови су у функцији њихове посебне

заштите,а кад је реч о странцима,специјални услови су у функцији једнаког

и реципрочног третмана страних држављана и лице без држављанства.

6.1. СПЕЦИЈАЛНИ УСЛОВИ ЗА МАЛОЛЕТНА ЛИЦА. Лице млађе од

осамнаест година може да заснује радни однос уз писмену сагласност

законског заступника, ако такав рад не угрожава његово здравља, морал и

образовање,односно ако такав рад није забрањен законом.

17  

Сагласност се даје у писменој форми. Форма је задовољена ако је

сагласност написана и потписана. Дејство сагласности не зависи само од

воље родитеља, усвојиоца или стараоца.

Потребна су још три услова:

1) Да рад не угрожава здравље,морал и образовање малолетника,

2) Да рад малолетника није забрањен,

3) Да надлежни здравствени орган потврди да је малолетник способан

да обавља послове које ће вршити а да они нису штетни за његово

здравље.

Сагласност за заснивање радног односа са малолетником се може

опозвати. Ако законски заступници повуку сагласност, радни однос

запосленог млађег од осамнаест година престаје. Опозивање сагласности

је могуће све док малолетно лице не наврши осамнаест година.

6.2. СПЕЦИЈАЛНИ УСЛОВИ ЗА ИНВАЛИДНА ЛИЦА. Инвалидна лица се

запошљавају под истим условима као и сва друга лица ако посебним

прописима није другачије одређено. Уколико јесте примењују се посебни

прописи.

Радни однос не могу заснивати једино инвалидна лица код којих је

наступио потпун губитак радне способности. То су лица која су

потпуно неспособна за обављање било којег посла. И за инвалиде узраст

од петнаест година је општи услов за заснивање радног односа.

Посебни услови тичу се посебне заштите инвалида. Послодавац је

дужан да инвалидима обезбеди послове који одговарају њиховој

преосталој радној способности. То не би могли бити неки тешки послови и

послови штетни по здравље,ни послови који би могли бити узрок

18  

                                                           

погоршања здравственог стања запосленог. Неке категорије инвалидних

лица имају и предност у запошљавању на одређеним пословима.

Слепи инвалидима рада и друга слепа лица имају приоритет у

запошљавању на одређеним пословима. Нпр. посао телефонисте у

централама до одређене снаге, израде предмета од пластике, папира и

слично.

6.3. СПЕЦИЈАЛНИ УСЛОВИ ЗА СТРАНЦЕ И ЛИЦА БЕЗ ДРЖАВЉАНСТВА. Страни држављанин је лице које има држављанство

друге земље. Лице без држављанства нема држављанство ниједне

земље. 11Странац може да заснује радни однос ако испуњава опште и

посебне услове предвиђене посебним Законом о условима за заснивање

радног односа са страним држављанима.

Међутим од странаца се траже и додатни услови који се не траже од

домаћих држављана.

Додатни услови не умањују равноправност у радном односу и ова лица

имају иста права,обавезе и одговорности по основу рада као и запослени

држављани Републике Српске код домаћих послодаваца. Странац може

да заснује радни однос под следећим условима:

1) Да има одобрење за боравак на територији Републике Српске или

БИХ

2) Важећа радна дозвола.

Предуслов за издавање радне дозволе је предходно легализован боравак

кроз одобрење боравка. Странци који обављају послове утврђене

прописима о страним улагањима и овлашћени представници хуманитарне

организације нису обавезни да прибаве радну дозволу.

 11 Уредба о посебним условима за заснивање радног односа са страним држављанима и лицима без држављанства донесена на основу члана 5,став 2.Закона о радним односима.Службени гласник Републике Српске 

19  

Радну дозволу за закључивање уговора о раду са странцем, издаје

филијала Завода за запошљавање надлежна према седишту послодавца.

Дозвола се издаје на захтев послодавца који запошљава странца. Уз

захтев за издавање радне дозволе послодавац је дужан приложити:

1. Доказ о одобреном боравку,или доказ да странац поседује важећу

пословну визу;

2. Опис посла на коме се запошљава странац и врсту стручне спреме

која се тражи за обављање тог посла;

3. Пријаву о потребном броју радника.

Приликом заснивања радног односа странац даје писмену изјаву о

прихватању надлежности нашег суда, за случај спора са послодавцем.

7.0. ПОСТУПАК ЗА ЗАСНИВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСА

Поступак заснивања радног односа се своди на:

Преговарање радника и послодавца,

Закључење уговора о раду,

Ступање запосленог на рад.

Послодавац према новом концепту обавештавања о могућностима и

условима запошљавања може да бира да ли ће Заводу за запошљавање

да пријави потребу за радницима у циљу јавног објављивања потреба или

да тражи да му непосредно предложи кандидата за заснивање радног

односа. Завод може да предложи незапослено лице или лице које тражи

промену запослења. Предност има незапослено лице уколико испуњава

20  

услове подједнако као и лице које тражи промену запослења. Послодавац

доставља заводу пријаву о потреби за радницима.

Поред достављања пријаве, послодавац је дужан да Заводу подноси

извештај о запослењу радника, као и извештај о престанку рада радника.

Послодавац од Завода може да захтева да се оглашавање изврши на

различите начине. То може бити: путем локалних гласила,

обавештавањем на огласној табли Завода и сл. О избору кандидата за

заснивање радног односа послодавац одлучује самостално и није везан за

предлог Завода или агенције.

Послодавац има право да слободно одлучи с којим ће кандидатом који

испуњава услове закључити уговор о раду,али мора да поштује законске

забране.

У институцијама Босне и Херцеговине,одлуку о потреби пријема

запосленика у радни однос доноси послодавац.

Послодавац покушава да попуни слободно радно место спољним

премештањем запосленика који је вишак,а који ради на сличној позицији

код другог послодавца.

Пријем у радни однос без јавног огласа врши се у следећим случајевама:

• Запосленика који је проглашен као вишак код послодавца где је

запослен због престанка рада послодавца,смањења обима послова,

укидања радног места и сл.

• Запосленика који се распоређује на слободно радно место код истог

послодавца;

• Запосленика који се распоређује на рад од једног послодавца на рад

код другог послодавца, на основу споразума између њих и уз сагласност

запосленика;

• Пријема у радни однос на одређено време до три месеца када због

хитности није могуће благовремено спровести јавни оглас.

21  

На основу одлуке о потреби пријема запосленика расписује се јавни

оглас. Оглас се обавезно објављује у једном дневном листу. После истека

рока комисија за избор кандидата разматра пријаве,оцењује кандидате и

утврђује да ли испуњавају услове. После тога послодавац доноси одлуку о

пријему кандидата у радни однос. Приликом доношења одлуке послодавац

води рачуна о националној структури запослених,уз обавезу да поштује

начело забране дискриминације.

Оваква позиција послодавца условљена је одредбом Закона о раду у

институцијама Босне и Херцеговине да структура запосленика у овим

институцијама оквирно одражава националну структуру становништва

према последњем попису.

7.1. ПРЕГОВАРАЊЕ. Преговори се одвијају неформално између радника

и послодавца,тако да их свака страна може прекинути када хоће.

Преговори могу бити окончани и уговором о раду.

Радник који тражи запослење дужан је послодавца обавестити о свакој

врсти потенцијалне опасности која би могла да утиче на безбедност и

здравље на раду. Као нпр. алергијске сметње, страх од висине, фобије,

недовољно познавање компјутерске технике,одређене зависности и сл.

Уколико запослени пре закључивања уговора о раду не обавести

послодавца о опасностима и околностима који битно утичу на на

обављање посла, биће одговоран за штету која из таквог поступка

произилази,како за њега тако и за друга запослена лица.

Послодавац који нуди запослење дужан је да радника упозна са

правима, обавезама и одговорностима из радног односа, као и са

условима и организацијом рада. Послодавац путем разговора, анкете,

теста, аудиције проверава својства радника, јер то је од битног значаја за

делатност коју радник треба да обавља и којој мора бити прилагођен. Од

радника се не могу захтевати подаци о породичном,односно брачном

статусу,планирању породице, и другим околностима које нису од значаја

за обављање послова за које се заснива радни однос. Нпр. Продавац не

22  

може да условљава заснивање радног односа тестом трудноће, осим

ако треба да ради на пословима који су ризични за здравље жене и

детета. 7.2. УГОВОР О РАДУ. Радни однос се заснива закључењем уговора о

раду између радника и послодавца и ступањем радника на рад. Порекло

уговора о раду је из облигационог права јер радник изнајмљује на

неодређено или одређено време,своје радне способности послодавцу који

му заузврат плаћа одређену зараду, при чему се између њих успоставља

радни однос испуњен правима,обавезама и одговорностима.

Уговор о раду је правни основ заснивања радног осноса. И може да се

окарактерише као:

a) Формалан-јер се закључује у писменом облику,

b) Двострано обавезан-јер ствара узајамне обавезе странака,

c) Комутативан- јер су права и обавезе унапред одређени,

d) Са трајном престацијом- јер се права и обавезе остварују у времену,

e) Казуалан-јер је видно означен смисао обавеза,

f) Индивидуалан-јер се закључује између радника и послодавца.

Значи, странке у уговору о раду су послодавац и радник. Радник може бити

само физичко лице са најмање петнаест година старости, док послодавац

може бити физичко и правно лице.

Физичко лице је послодавац ако запошљава раднике као подузетник

или као грађанин коме је потребно кућно помоћно особље, док правна

лица су: предузећа, банке, поште, удружења, задруге, установе јавних

служби и сви други организациони облици рада којима је тај статус

признат. Права и обавезе из радног односа настају оног дана кад радник

ступи на рад код послодавца. Ако радник не ступи на рад онда није

засновао радни однос.

У предходној фази развоја радног законодавства радни однос у

организацији (предузећу,банци, другој финансијској организацији итд.)

23  

радник је заснивао даном ступања на рад на основу писмене одлуке о

избору. Одлуку је доносио пословодни орган.

Предузетничка делатност је привредна делатност коју физичко лице

обавља производњом, прометом и пружањем услуга на тржишту и чије

обављање није уређено или забрањено посебним законом. Предузетник је

физичко лице које обавља делатност у своје име и за свој рачун ради

стицања добити.

Поред наведених субјеката, послодавци су и институције: локалне

самоуправе, ентитета Босне и Херцеговине.

Уговором о раду уређује се садржај права, обавеза и одговорности између

радника и послодавца. Уговор мора да буде у сагласности са законом,

колективним уговором и општим актом.

Правна природа уговора о раду је двострука: он је акт заснивања и акт

уређивања радног односа.

Као акт заснивања радног односа,уговор о раду има карактер појединачног

правног акта. Њиме се успоставља радни однос,са одређеним правима,

обавезама и одговорностима.

Као акт уређивања радног односа, уговор о раду има нормативно дејство,

јер одређује садржину права,обавеза и одговорности сваког запосленог и

сваког послодавца.

Уговор о раду не може да садржи одредбе којима се за радника уговарају

мања права или неповољнији услови рада, а могу се одредити повољнија

права од права утврђених законом.

Одредбе уговора које нису у складу за законом,колективним уговором,

правилником о раду, а којима се утврђују неповољнији услови рада, немају

правну снагу и уместо њих се примењују одговарајуће одредбе ових аката.

Законом о раду одређене су казне за прекршај за послодавца ако раднику

одреди мањи обим права, кршећи одредбу да се уговором о раду не може

одредити мањи обим права од оног који је одређен законом. Изузетак је

могућ само ако је изричито предвиђен законом.

У упоредном законодавству је присутно правило да се примењују

општи прописи облигационог права,односно општа правила грађанског

24  

                                                           

права за закључење, важност, престанак или друго питање у вези с

уговором о раду, и колективним уговором која нису уређена законом о

раду или другим законом.

7.3. ФОРМА И САДРЖИНА УГОВОРА О РАДУ. Уговор о раду је формалан

акт.Форма и садржина предвиђена је законом. Форма уговора о раду је

писмена и без ње уговор нема правно дејство ако Законом о раду није

другачије одређено. Захтев форме је задовољен ако је уговор о раду

написан и потписан. Уговор је написан ако је састављен рукописом,на

писаћој машини,компјутеру или било којем другом писаћем уређају. Уговор

се потписује својеручно. Уговарач који не зна да пише, ставља рукознак

оверен од два сведока, односно од суда или другог службеног органа.

Послодавац је дужан да примерак уговора о раду уручи раднику.

То је обавезан да уради пре ступања радника на рад. Ако послодавац не

закључи уговор о раду са радником,чини повреду права радника.

12 Уговор о раду садржи податке о следећем:

1. Називу и седишту послодавца,

2. Имену,презимену,стручној спреми и пребивалишту односно

боравишту радника,

3. Датуму ступања радника на рад,

4. Радном месту на коме се радник запошљава и месту рада, са

подацима о дужини и распореду радног времена,

5. Плати, новчаним накнадама и другим примањима радника по основу

рада,

6. Дужини годишњег одмора,

7. Трајању уговора, ако се закључује уговор о раду на одређено време,

 12Службени гласник Републике Српске‐ Закон о раду 2000 .година, члан 19 

25  

8. Роковима за отказивање уговора о раду закљученог на неодређено

време,

9. Пословима са посебним условима рада на радном месту, ако

постоје,

10. Другим подацима које послодавац и радник сматрају значајним за

уређивање односа који настају по основу рада радника.

13Поред обавезних података уговор о раду може да садржи и друге

податке које послодавац и радник сматрају значајним за уређење радног

односа,као што не мора обавезно да садржи све наведене податке.

У институцијама Босне и Херцеговине могу се уместо података у

уговору, назначити одговарајући закон, одлука Савета министара,

колективни уговор ,правилник или акт којим су уређена та питања.

Послодавац је дужан да примерак уговора о раду достави раднику пре

ступања радника на рад.

7.4. ТРАЈАЊЕ УГОВОРА О РАДУ. Уговор о раду може се закључити на

одређено или на неодређено време. По правилу радни однос се заснива

на неодређено време са пуним радним временом.

Уговор о раду у коме није назначено време трајања, сматра се уговором о

раду на неодређено време и производи правно дејство као уговор

закључен на неодређено време.

У институцијама Босне и Херцеговине уговор о раду се закључује на

неодређено време,осим ако законом није другачије одређено.

7.5. СТУПАЊЕ НА РАД. Изабрани кандидат,одлуком надлежног органа

поред обавештења о избору,обавештава се и о дану када треба да

                                                            13 Пр.Др. Петар Кунић,Доц.Др.Мирјана Рађеновић:,,Приручник за полагање општег дела стручног испита запослених са вишом и високом стручном спремом  у органима државне управе“,Бања Лука 2002. Година стр.555. 

26  

потпише изјаву о прихватању аката послодавца и о томе када треба да

почне да ради.

Одлука о избору кандидата не може се повући. У одређеном року

изабрани кандидат је дужан да да писмену изјаву да прихвата. Изјава се

може дати у просторијама основне послодавца, или у одређеном року

послати поштом. Потписивањем такве изјаве радник заснива радни

однос. Ступање на рад је укључивање радника у процес рада. Ако

радник ступи на рад одмах по закључењу уговора, он ће истог дана

засновати радни однос и почети да остварује права, обавезе и

одговорности из радног односа. После закључивања уговора о раду,

радник стиче правну могућност да ступањем на рад стекне права и преузме

обавезе и одговорности из радног односа. До тада радник не ради, не

прима зараду, не тече му стаж осигурања,не може се позвати на

одговорност. Радни однос постоји, али само као правно стање коме

недостаје чињеница ступања на рад, да би добио пуну садржину.

Када се то догоди, радник постаје носилац права, обавеза и

одговорности из радног односа. Послодавац је дужан да запосленог пре

ступања на рад упозна са условима рада, организацијом рада, као и

правима и обавезама из радног односа и по основу заштите на раду. Тако

радник упознаје организациони, технолошки, нормативни и безбедносни

амбијент рада.

Неступање на рад. Може се десити да радник не ступи на рад на дан који

је утврђен уговором о раду.

Дан ступања на рад се, одређује уговором о раду. Тим уговором је радни

однос заснован. Ако тога дана радник не почне са радом, узима се да

радни однос није био заснован.

Ова фикција делује увек, осим у два случаја:

1) кад до ступања на рад није дошло из оправданих разлога,

2) кад се запослени и послодавац друкчије договоре.

27  

Први разлог постоји кад је запослени био спречен да ступи на рад

болешћу, војном вежбом, одазивањем на позив суда, смртним случајем,

случајем више силе или другим оправданим разлогом. Други разлог

постоји кад се послодавац и запослени друкчије договоре о датуму

ступања на рад. Тај договор треба да има писмену форму. Ако послодавац

примени правну фикцију упркос постојању разлога који је искључује,

запосленом остаје да затражи судску заштиту.

7.5. ЗАСНИВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСА НА ОДРЕЂЕНО ВРЕМЕ. Остварујући своја права на рад,радник по правилу заснива радни однос на

неодређено време.

Међутим у одређеним случајевама радник може да заснује радни

однос и на одређено време. То се најчешће дешава кад из објективних

разлога не постоји могућност да заснује радни однос на неодређено

време. У којим ће слућајевима радни однос на одређено време бити

заснован зависи од стварних кадровских потреба,од тога да ли су у питању

послови који се обављају континуирани или с прекидима.

У предходној фази развоја радног законодавства радни однос на

одређено време било је могуће засновати:

a) Ради замене привремено одсутног радника,

b) Ради извршења посла који траје до шест месеци,

c) Кад се привремено повећа обим посла,

d) Код заснивања радног односа са приправником ради обављања

приправничког стажа.

Уговор о раду на одређено време може се закључити на период до две

године. Послодавац и радник могу се споразумети да се важност уговора о

раду на одређено време,једном или више пута продужи за одређени

период. Тај период може да износи најдуже две године од дана

закључивања уговора на одређено време.

28  

                                                           

У институцијама Босне и Херцеговине уговор о раду на одређено

време може се закључити за обављање ванредних,привремених или

повремених послова или послова чији се обим привремено и

непредвиђено повећао, а који нису трајног карактера.

То је могуће и ради замене одсутног запосленика уговор се може

закључити на дуже време док трају потребе за обављањем тих послова,

односно до повратка одсутног запосленика, а најдуже две године.

14Радни однос на одређено време може прећи у радни однос на

неодређено време споразумом радника и послодаваца,као и по самом

закону у одређеним случајевима у којима није потребна одлука

послодавца. Послодавац само констатује да је по закону,радни однос на

одређено време прешао у радни однос на неодређено време. На тај

начин,радник је засновао радни однос на неодређено време.

• ако након истека рока од две године од дана закључења уговора о

раду на одређено време, уз сагласност послодавца настави да ради.

Сагласност послодавца може бити дата изричито или прећутно;

• ако се након прекида рада због истека рока из уговора о раду, више

пута запошљава код истог послодавца на основу уговора о раду на

одређено време и тако оствари 24 месеца рада у току последње три

године.

У институцијама Босне и Херцеговине, ако запосленик изричито или

прећутно обнови уговор о раду на одређено време са истим

послодавцем, односно изричито или прећутно закључи са истим

послодавцем узастопне уговоре о раду на одређено време на период

дужи од две године без прекида, такав уговор сматра се уговором о раду

на неодређено време.

 14 Глосариум:,,Радни односи“,Зборник радова Београд 2005. Страна 122. 

29  

Дакле,радни однос се заснива уговором о раду. Али, права, обавезе и

одговорности из радног односа не настају истовремено са закључењем тог

уговора. Њих радник, стиче тек даном ступања на рад.

8.0. ПОСЕБНИ НАЧИНИ ЗАСНИВАЊА РАДНОГ ОДНОСА.

Радни однос може бити заснован и на други начин, ако је то

предвиђено посебним прописом.Закон о радним односима у државним

органимa, предвиђа да радник може бити примљен у радни однос у

поступку објављивања огласа и без објављивања огласа. Први начин је

правило,а други изузетак. Кад се радни однос заснива путем огласа,

старешина органа, односно руководилац установе, доноси одлуку о избору

кандидата у року од 15 дана од истека рока за пријављивање. Та се одлука

доставља учесницима огласа који је могу побијати приговором истом

органу у року од осам дана од дана пријема одлуке о избору.Ако

приговор не буде поднет или ако буде одбијен, одлука о избору постаје

коначна.На основу ње старешина органа, односно руководилац установе

доноси решење о пријему у радни однос.

Радни однос мимо огласа може бити успостављен у два случаја:

кад се

запослени преузима из другог органа и

кад се

радни однос заснива са приправником.

8.1. ЗАСНИВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСА НА ОСНОВУ КОНКУРСА. Конкурс

је строжи облик јавног оглашавања потреба за новим радницима.У односу

на јавни оглас, строжи карактер конкурса се огледа у поступку за његово

спровођење.

30  

15Конкурс спроводи конкурсна комисија што код јавног огласа то није

случај.Када се одлучи да се распише конкурс за пријем новог радника,

увек се прво формира конкурсна комисија која спроводи конкурс

(прикупља и разматра пријаве,утврђује који кандидати испуњавају услове

и предлаже кандидата).

Начин образовања конкурсне комисије и поступак спровођења

конкурса прописан је само када се ради о конкурсу за именовање

пословодног органа у организацији удруженог рада.

Треба нагласити да ли је надлежни орган везан предлогом конкурсне

комисије у толикој мери да не може изабрати кандидата кога није

предложила конкурсна комисија, као и какав је поступак ако надлежни

орган не изабере предложеног кандидата: расписивања новог конкурса,

образовање нове конкурсне комисије,или утврђивање новог предлога од

стране исте конкурсне комисије комисије,уколико између пријављених

кандидата има радника који испуњавају прописане услове. Конкурс се

обавезно објављује у дневном листу, за разлику од јавног огласа који се

може објавити у сваком средству јавног информисања.

Закон о основама система образовања и васпитања предвиђа да се

радни однос у установама образовања и васпитања заснива у поступку

јавног конкурса или путем преузимања.Кад се расписује конкурс,

директор је дужан да одлуку о избору кандидата донесе у року од 15 дана

од истека рока за подношење пријава и да је достави свим кандидатима,

који је у наредном року од осам дана могу побијати приговором органу

управљања.

Ако приговор не буде поднет или ако буде одбијен, одлука о избору

постаје коначна. На основу ње директор установе доноси решење о пријему у

радни однос. Без конкурса се радни однос заснива преузимањем.Закон о

високом образовању, предвиђа да се радни однос наставника, сарадника и

                                                            15 Радни односи,Приручник за примену прописа о радним односима пето издање,Александар  Николић,Београд 1978 

31  

истраживача заснива на основу одлуке о избору у звање по расписаном

конкурсу.

9.0. ПРЕДХОДНА ПРОВЕРА И ОСПОСОБЉАВАЊЕ РАДНИКА ЗА РУКОВАЊЕ СРЕДСТВИМА РАДА И СРЕДСТВИМА ЗАШТИТЕ НА РАДУ

а)ПРОВЕРАВАЊЕ ОСПОСОБЉЕНОСТИ ПРЕ ЗАСНИВАЊА РАДНОГ ОДНОСА. Пре закључивања уговора о раду послодавац може да провери

оспособљеност лица које тражи запослење.

У питању је провера оспособљености, за руковање средствима рада и

средствима заштите на раду,која радник треба да користи при раду или која

су у непосредној вези с условима рада на радном месту.

Према општем колективном уговору, што је било предвиђено и

предходним Законом о радним односима, послодавац може да спроведе

предходну проверу стручних и радних способности радника за рад на

одређеном радном месту. Проверавање се врши извршењем одређених

послова, тестирањем или другим видом практичног рада. Проверавање

врши комисија или стручни радник кога одреди послодавац. Против оцене о

способностима радника не може се поднети приговор.

б)ДОПУНСКО ОСПОСОБЉАВАЊЕ ПРЕ ЗАСНИВАЊА РАДНОГ ОДНОСА. Послодавац може лице које тражи запослење, уз његову

сагласност, да упути на допунско оспособљавање за руковање средствима

рада и средствима заштите на раду. То може учинити ако је то неопходно за

безбедно руковање тим средствима и за њихово наменско коришћење. О

трајању и начину спровођења допунског оспособљавања одлучује

послодавац.

9.1. ПРОБНИ РАД

За време пробног рада раднику се поверавају задаци који се односе на

послове односно радне задатке за које је примљен,при чијем извршењу он

може да покаже своје способности. Оцену резултата пробног рада даје орган

који је пратио пробни рад радника а то може бити стручна комисија или

32  

стручни радник. Уколико радник добије негативну оцену из пробног

рада,орган који одлучује о пријему може одлучити да раднику престане радни

однос. Радник, за време трајања пробног рада има сва права и обавезе из

радног односа које имају други радници. И у току трајања пробног

рада,радник,из разних разлога,може да буде оправдано спречен да

извршава задатке пробног рада(нпр. болест, војне вежбе и сл). У том случају

трајање пробног рада мора се продужити за онолико дана за колико је радник

био одсутан са рада.

Уговор о пробном раду. Послодавац и радник могу да закључе уговор о

пробном раду. Поред података који се наводе у уговору о раду,уређује се

начин спровођења и оцењивања резултата пробног рада. На почетку пробног

рада, радник се упознаје са начином праћења и оцењивања резултата рада.

Пробни рад може трајати највише до три месеца. 16Изузетно рок се може

споразумно продужити још до три месеца. Трајање зависи од врсте и

сложености послова на одређеном радном месту.

У институцијама Босне и Херцеговине пробни рад не може трајати

дуже од шест месеци, а дужина трајања се одређује приликом

закључивања уговора о раду.

Отказивање и престанак пробног рада. Послодавац и радник имају право

да откажу уговор о пробном раду и пре истека рока на који је уговор

закључен. То је могуће уз отказни рок. Отказни рок износи седам дана.

У институцијама Босне и Херцеговине,у овом случају,отказни рок је

петнаест дана. Раднику који не удовољи на пословима радног места за

вријеме пробно рада, престаје радни однос с даном истека одређеног

уговором.

                                                            16Пр.Др.Петар Кунић,Доц.Др.Мирјана Рађеновић:,,Приручник за полагање општег дела стручног испита запослених са вишом и високом стручном спремом  у органима државне управе“,Бања Лука 2002.година,страна 553. 

33  

10. РАД ПРИПРАВНИКА И ВОЛОНТЕРА.

ПРИПРАВНИЦИ. 17Приправник је лице које после завршене средње

школе, вишe школe или факултетa, по први пут заснива радни однос у

одређеном занимању, које треба да положи стручни испит и којем је

потребно предходно радно искуство у његовом занимању или професији. 18Према ранијим прописима,пре измена Закона о раду под приправником

се сматрало лице које са завршеном средњом,вишом,високом школом или

факултетом, које се први пут запошљава у свом стручном звању, а коме је

положен стручни испит или предходно радно искуство у стручном звању,

услов за самосталан рад. За време приправничког стажа приправник стиче

радно искуство и оспособљава се за самостално вршење послова у својој

струци.

У институцијама Босне и Херцеговине, према Закону о раду,

приправник је лице запослено по први пут у професији за коју је

образовано, у циљу стручне обуке или самосталног рада.

За време обављања приправничког стажа, приправник има сва права

по основу радног односа као и остали радници. Тако, приправник за време

трајања приправничког стажа има право на: плату,право на дневни одмор

у току дана,одмор између два узастопна дана,право на заштиту на раду, и

друга права по основу радног односа. Изменама Закона о раду је

одређено да за време трајања обављања приправничког стажа,

приправник има право на 80% минималне зараде пре полагања стручног

испита,што плаћа послодавац. Послодавац обезбеђује инвалидско

осигурање у случају повреде на послу.

Уколико послодавац приправнику не обезбеди прописане услове, односно

ако приправнику не обезбеди минимум права прописаних законом,

послодавац чини прекршај.

                                                            17 Службени гласник Републике Српске‐Закон о  раду 2007.година,члан 28. 18 Др. Ратко Пешић:,,Радно право“,Београд,1966.година 

34  

Приправник има право на здравствено осигурање када је то

регулисано у погледу незапослених лица, а што обезбеђује надлежни

завод за запошљавање.

Послодавац може закључити уговор о раду са приправником на онолико

времена колико траје приправнички стаж прописан за занимање на које се

односи.

Уговор се закључује у писменој форми и једна копија се подноси

надлежном заводу за запошљавање у року од пет дана од његовог

закључивања ради евиденције и контроле. Послодавац закључује са

приправником уговор о раду на одређено време. Пре измена Закона о

раду, приправнички стаж је могао да траје до једне године, ако законом,

правилником о раду или колективним уговором није било другачије

одређено. По правилу, приправнички стаж лица са завршеном средњом

школом може трајати до 6 месеци, а лица са завршеном вишом и високом

стручном спремом по годину дана. Стручно оспособљавање приправника

врши се према посебном програму прописаном од стране надлежног

органа или послодавца.

Послодавац је дужан да приправника упозна са садржином програма и

начином праћења оспособљавања. Након истека стажа,приправник

полаже стручни испит у стручном звању. Истеком приправничког стажа

приправнику престаје радни однос и не постоји обавеза закључивања

уговора о раду, независно од тога да ли је приправник положио стручни

испит. Ако постоји интерес послодавца, он може са приправником који је

положио стручни испит да закључи уговор о раду, у складу са разлозима и

стручно оспособљавање приправника.

ВОЛОНТЕРИ. Послодавац може са приправником да закључи уговор о

обављању приправничког стажа без заснивања радног односа.

Волонтерски рад је могућ ако су положен стручни испит или радно

искуство услов за заснивање радног односа приправника.

35  

Волонтером се сматра лице које је завршило средњу, вишу школу или

факултет а које по први пут заснива радни односу том занимању, које је

дужно према закону положити стручни испит и коме је потребно

предходно радно искуство у његовом занимању или професији.

Волонтерски рад може трајати онолико времена колико је за одређено

стручно звање прописано трајање приправничког стажа. Време

волонтерског рада рачуна се у приправнички стаж и и у радно искуство

као услов за рад на одређеним пословима.

Уговор се закључује у писменој форми. Једна копија се подноси

надлежном органу за запошљавање у року од пет дана од његовог

закључивања ради евиденције и контроле.

Положај приправника и волонтера су различити. За разлику од

приправника, волонтер има само поједина права. Волонтер има право на

здравствено осигурање како је то регулисано прописима у погледу

незапослених лица. Ове бенефиције обезбеђује надлежни завод за

запошљавање. Послодавац плаћа 35% минималне зараде за сваког

волонтера заводу за запошљавање који покрива осигурање волонтера у

случају повреде на раду или професионалне болести. Поред тога,

волонтери имају право на дневни одмор у току рада, као и између два

узастопна радна дана,као и право на заштиту на раду.

11. ДОПУНСКИ РАД.

19Допунски рад је уведен изменама и допунама Закона о раду. Пре

тога, према овом закону,радник није могао да обавља допунски рад код

                                                            19 Службени гласник Републике Српске‐Закон о изменама и допунама закона о раду‐2007 година 

36  

другог послодавца. И предходни закон о радним односима је познавао

овај институт.

Радник је могао да заснује радни однос код још једног послодавца,

највише са једном трећином пуног радног времена. За то му је била

потребна сагласност послодавца код кога ја запослен са пуним радним

временом. То је било могуће ако други послодавац није могао да

обезбеди радника одговарајућег занимања посредовањем Завода за

запошљавање. Допунски рад је на тај начин био ограничен, а основни

разлог за то је висока стопа незапослености.

Према допунама Закона о раду, радник може поред уговора о раду са

пуним радним временом, да закључи уговор о раду с другим послодавцем

и то до половине пуног радног времена. За то му није потребна

сагласност послодавца код кога је предходно ступио у радни однос с

пуним радним временом.

Услов за допунски рад јесте да се радно време код тих послодаваца

временски не подудара. То не могу да буду послови којима се крши

забрана конкуренције послодавцу код кога је радник запослен са пуним

радним временом.

12. РАДНА КЊИЖИЦА

Свако ко је засновао радни однос, дужан је да послодавцу преда

радну књижицу. Радна књижица је јавна исправа коју издаје надлежни

општински орган управе, по обрасцу који одређује министарство за

послове рада.

Поступак издавања, садржина, уписивање података, поништавање и

издавање нове радне књижице уређује се подзаконским актом. Захтев за

издавање радне књижице може поднети лице које је напунило петнаест

година живота. Радна књижица је јавна исправа, па се узима да су подаци

37  

у њој тачни. У радну књижицу се уносе подаци о запосленом, послодавцу,

стажу осигурања и другим чињеницама од значаја за остваривање права

из радног односа и социјалног осигурања.

По престанку радног односа, послодавац је дужан да радну књижицу

врати раднику. Не може да је задржи ни у случају да има потраживање

према раднику. Дужан је да у радну књижицу упише време које је радник

провео у радном односу.

Радна књижица садржи податке о накнадно признатом стажу, као и о

времену проведеном ван радног односа које се признаје као пензијски стаж.

У радну књижицу се уписује и стаж осигурања остварен у виду привремених

и повремених послова. Послодавац може уписати у радну књижицу само

податке о времену које је радник провео у радном односу код њега и не

може уписати друге податке. Послодавац не може уписати ништа што би

раднику отежало закључивање новог уговора о раду.

13.0. РАД КОЈИ НИЈЕ РАДНИ ОДНОС

Рад се може обављати без закључивања уговора о раду, као што је

случај код уговора о обављању привремених и повремених послова или

уговора о делу.

13.1. ПРИВРЕМЕНИ И ПОВРЕМЕНИ ПОСЛОВИ

Обављање привремених и повремених послова је облик радног

ангажовања који одговара променљивим условима који постоје на

тржишту рада и обезбеђује већу запосленост и бржу покретљивост

(флуктуацију) радне снаге. Обављање привремених и повремених

послова представља облик флексибилног рада.

Други облици флексибилног рада, за разлику од њих су облици рада где

се са запосленим заснива радни однос ( рад са непуним радним

38  

временом, рад ван просторија послодавца, рад са кућним особљем,

самозапошљавање).

20Уговор о обављању привремених или повремених послова не

успоставља се радни однос, али постоје сличности положаја извршиоца

ових послова са положајем радника у радном односу. Извршилац посла

има право на накнаду за извршени посао. Поред права на накнаду,

извршилац посла уколико посао обавља у радним простопијама

послодавца,има право на здравствено и пензијско инвалидско осигурање

за случај повреде на раду или професионалног обољења.

Разлике између привремених и повремених послова је у томе што су

привремени послови краткотрајни, континуирани послови нпр. сезонски

пољопривредни послови,продаја сладоледа итд. док повремени послови

су исто краткотрајни ,али се не обављају у континуитету као нпр.рад на

сајму и слично.

Привремени и повремени послови су временски ограничени. Трајање

привремених и повремених послова не може се продужити ван законског

ограничења када има потребе да се одређени привремени или повремени

послови послови обављају дуже од тог времена. Послодавац може за

обављање овакве врсте послова да закључи уговор о раду.

Привремени и повремени послови нису ограничени бројем лица

који ће их обављати,нити кроз количину и вредност тих послова. Уговор се

може закључити под условом:

1. да су привремени и повремени послови утврђени у

колективном уговору или правилником о раду;

2. да не представљају послове за које се закључује уговор о раду

на одређено или неодређено време,са пуним или непуним

радним временом;

3. да не трају дуже од 60 дана у току календарске године.

                                                            20 Пр.Др.Радоје Р.Брковић:,,Радно право“,Приручник за полагање правосудног испита. 

39  

Садржај уговора који за предмет има обављање привремених или

повремених послова је предмет подзаконског уређивања. Уговором се

одређују:

уговорне стране (наручилац и извршилац посла),

послови ради чијег се извршења закључује уговор,

рокови за отпочињање и извршење посла,

услови и начин његовог извршења,

висина,рок и начин исплате награде за извршени посао.

Законом о раду одређене су казне за прекршаје за послодавца ако

закључи уговор супротно законским одредбама о обављању повремених и

привремених послова.

13.2. ОМЛАДИНСКО ЗАДРУГАРСТВО КАО ОБЛИК РАДНОГ АНГАЖОВАЊА.

Деловање ових задруга се заснива на потреби послодавца да

одређене послове обаве на ефикасан и економичан начин и на потреби

младих људи да обезбеде неопходна средства за школовање,а у

последње време све више и за основне животне потребе. Задругари стичу

прва радна искуства и могућност да обезбеде стално запослење.

Делатност задруге је организовано обављање послова за потребе

послодаваца, који немају карактер радног односа као што су:привремени

и повремени послови, послови чији је обим повремено повећан, послови

одсутног радника и сезонски послови. Деловање задруге на тржишту је

одређено тако да она није посредник у запошљавању,нити је послодавац.

Задруга се јавља као послодавац само за лица запослена у задрузи за

обављање стручних,административних и сличних послова.

Радно ангажовање чланова задруге је уређено општим и посебним

законским прописима који за предмет имају правне односе који се

поводом привремених и повремених послова успостављају између

задругара и послодаваца. Закон о раду је општи законски пропис, а

посебни прописи налазе се у Закону о омладинским задругама.

40  

Законом о раду су одређене казне за прекршај за послодавца ако

закључи уговор супротно одредбама о обављању привремених и

повремених послова. Новчане казне предвиђене су и Законом о

задругама. Предвиђена је новчана казна за прекршај ако послодавац и

одговорно лице послодавца ангажује задругара за рад на пословима

супротно закону; ангажује задругара без утврђених права и обавеза за

задругом; не утврди идентитет ангажованих задругара.

Права и обавезе задругара су:

1) Право на накнаду за извршени рад,

2) Право на заштиту на раду,

3) Право на здравствену заштиту,

4) Право на пензијско и инвалидско осигурање за случај несреће

на послу и професионалне болести,

5) Право на учешће у управљању задругом и на аутономно

утврђивање правила задруге,

6) Право на накнаду штете коју је претрпео на раду или у вези с

радом

7) Право на информисање о пословању задруге.

13.3. УГОВОР О ДЕЛУ. Уговор о делу није уређен Законом о раду, за

разлику од уговора са привременим и повременим пословима, иако је

уобичајен у правној пракси. За разлику од овог уговора, уговор о делу се

не односи на послове из делатности послодавца,већ по правилу, на

послове ван делатности послодавца. Код овог уговора се не стичу права

из социјалног осигурања. Предмет овог уговора је дело.

41  

14. СУДСКА ЗАШТИТА ПОВОДОМ ЗАСНИВАЊА РАДНОГ ОДНОСА

Закон о раду ћути о судској заштити поводом заснивања радног

односа. 21У поступку заснивања радног односа остварује се уставно право

на рад. Ако ћути Закон о раду, не ћуте други закони. Спорове о заснивању

радног односа решавају у првом степену општински судови. 22Пошто

судови, на основу Закона о парничном поступку не могу одбити да одлучују

о захтеву за који су надлежни, они морају пружати заштиту и поводом

повреде права у поступку заснивања радног односа.

Као нпр. Радни однос се на основу Закона о раду, заснива уговором о

раду, док се права, обавезе и одговорности из радног односа стичу тек

даном ступања запосленог на рад. Ако послодавац онемогући радника да

по закључењу уговора о раду ступи на рад, овај може тражити да му суд

омогући почетак рада, како би стекао права и преузео обавезе и

одговорности из радног односа. Ако тражи тада долази до спора о

заснивању радног односа.

Лице које је ступило на рад, а није закључило уговор о раду, сматра

се, на основу Закона о раду, да је засновало радни однос на неодређено

време. Ко се у тој ситуацији нађе, може тражити да суд утврди да је тај

однос успостављен. Ако тражи и тада ће доћи до спора о заснивању

радног односа.

Радни однос се заснива уговором о раду, коме не претходи јавно

оглашавање слободног радног места. Међутим на основу Закона о

запошљавању и осигурању за случај незапослености, послодавац може

захтевати да се потреба за новим радником објави у средствима јавног

информисања. У том случају, сваком ко се пријавио на оглас мора бити

обезбеђена судска заштита, ако уговор о раду закључи и лице које не

испуњава објављене услове.

                                                            21 3оран  Ивошевић и М. Ивошевић:,,Коментар Закона о раду“, 2004.година 22 Службени гласник Републике Српске‐Закон о парничном поступку 2003.година члан 40. 

42  

У Закону о радним односима у државним органима, прописано је да

учесник огласа за заснивање радног односа може поднети приговор против

одлуке о избору у складу са одредбама тог закона које се односе на

заштиту права запослених, а те одредбе предвиђају и судску заштиту

поводом одлуке о приговору.  

Оглас је, по својој правној природи, једнострана изјава воље јавно

упућена неограниченом броју лица, и зато је онај ко га је расписао дужан

да се придржава објављених услова. Ако то не чини, учесницима огласа

ваља обезбедити судску заштиту, без обзира да ли је оглас објављен по

наредби закона или по захтеву послодавца.

43  

15. ПРИЛОЗИ

ОБРАСЦИ О ЗАСНИВАЊУ РАДНОГ ОДНОСА

Образац 1:

Оглас о слободном радном месту

Комисија за радне односе основне организације удруженог рада........................из........................................................

О Г Л А Ш А В А

слободна радна места

1) ...............................................

2) ...............................................

3) ...............................................

Услови:

За радно место под 1)

.................................................................

.................................................................

За радно место под 2)

.................................................................

.................................................................

Писмене пријаве подносе се на адресу...............................са назнаком радног места за које се пријављује,у року од...........дана.Обавештење о избору доставиће се кандидатима у року од...........дана.Ближа обавештења у вези са условима рада могу се добити у кадровској служби.............соба број..................или на телефон.................

44  

Образац 2:

Обавештење кандидатима о избору

...........................................................

..........................

Обавештавамо вас да је .................(назив органа) на седници од................. одлучио да на основу огласа-конкурса објављеног у .........................(назив листа) од ........................... за радно место ............................... изабере.....................(име кандидата) из............................(место).

Изабрани кандидат завршио је........................(назив школе) има признату.................(степен стручне спреме). Пре избора на ово радно место радио је .................................... година на следећим пословима: ..................................................................................................................................................................................................................................................

Поред наведеног кандидат има: ..........................................................

............................................................................................................................... (навести остале стручне спреме и друге радне способности)

Ако сматрате да је,приликом избора повређен поступак или да изабрани

кандидат не испуњава прописане услове можете у року од ..................... да

уложите жалбу.

Потпис овлашћеног радника

...................................................

45  

15. ЗАКЉУЧАК

Као што смо рекли, рад је створио човека и рад је саставни део

човековог живота. Главни циљ сваког човека уколико се не налази у

радном односу без обзира на године живота је да заснује радни однос.

Данас се често дешава да људи са факултетским образовањем не

успевају да заснују радни однос у својој струци и тако након извесног

времена покушавања прихватају било какав посао.

Незапосленост човека лишава могућности да својим радом обезбеђује

средства за сопствено издржавање као и издржавање чланова своје

породице иако хоће и има радну способност да се укључи процес рада.

Такође, незапосленост изазива тешке економске, политичке, социјалне,

психолошке и друге неповољне последице за појединца, чланове његове

породице и друштво.

Зато,млади људи усавршавају разне занате,похађају више школе,

факултете све у циљу да би једног дана засновали радни однос и да би

дошли до жељеног радног места што повлачи за собом боље плате и

бољи животни стандард.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

46  

ЛИТЕРАТУРА

1) Др. Зоран Ивошевић, Радно право, друго измењено и допуњено издање,Београд, 2006.

2) Др. Жељко Мирјанић, Радни односи књига прва, Индивидуални радни односи,друго измењено и допуњено издање, Бања Лука, 2004.

3) Бранко Барош, Радни односи и социјално осигурање у Републици Српској, Српско Сарајево, 1999.

4) Др. Александар Ђокић, Радни односи у радним заједницама државних органа, Сарајево 1983.

5) Александар Николић, Радни односи, Приручник за примену прописа о радним односима,пето издање,Београд,1978.

6) Др. Ратко Пешић, Радно право, Београд, 1966. 7) Др. Александар Балтић, Основи радног права Југославије, Београд

1976. Др. Милан Деспотовић 8) Др. Радоје Р. Брковић,Радно право, приручник за полагање

правосудног испита 9) Глосариум,Радни односи,Зборник радова, Београд, 2005.

10) Др. Жељко Мирјанић, Приручник за практичну примјену закона о раду, Др. Миле Дмичић

11) Др. Петар Кунић, Приручник за полагање општег дела стручног испита запослених са вишом и високом школском спремом у органима државне управе, Доц. Др. Мирјана Рађеновић

12) Др. Зоран Ивошевић, Коментар Закона о раду, 2004.

13) Закон о раду

14) Закон о радним односима

15) Закон о запошљавању и остваривању права незапослених лица