Mr inž. ROMAN KOPANJSKI

UZGOJKUNI CA

PREVEO S POLJSKOG

OLIVER JANKOVIc

POGLAVLJE

ZASTlTA ZDRAVLJA I BOLESTI KUNICA

NAPISAO

Mr NIKOLA POPOVIc

--

NOLIT . BEOGRAD

NAZIV ORIGINALA:

Mgr. inž. ROMAN KOPANSKIRACJONALNY CRoW KROLIKOW

@ Copyright by: Panstwowe Wydawnictwo Rolnicze i Lesne,Warszawa 1984

I1..

KATAnorH3A~HJA y llYBJ[HKA~HJH (CIP)

636.92

KOllAlDCKH, PoMauUzgoj kunica / Roman Kopanjski ; preveo s poljskog Oliver

Jankovic; poglavlje Zaštita zdravlja i bolesti kunica napisaoNikola Popovic. - Beograd: Nolit, 1987. - 266 CTp. : HJIYCTp.;21 CM. - (Poljoprivredna literatura).llpeBo;u; ;u;eJIa: Racjonalny ch6w kr6lik6w / Roman Kopansld.ISBN 86-19-0151-4llK:a. 3eQeBH, llHToMu,fajelbe

06pabeHO y HapooHoj 6u6/luOTetju Cp6uje, Beozpao

ZAŠTITA ZDRAVLJA I BOLESTI KUNICA

Dobro i ekonomski uspešno poslovanje u kunicarstvu,kao i u drugim granama stocarske proizvodnje, moguce jejedino ako se gaje zdrave životinje. Pozitivan efekat uzgojaveoma cesto zavisi od sposobnosti uzgajivaca da bolest iuginuca svede na najmanju meru.

U našem klimatskom podrucju kod kunica se može javitioko 100 razlicitih oboljenja. U praksi se, medutim, srecemosa mnogo manjim brojem bolesti, koje se prema razlogunastanka najcešce dele na:

1. infektivne bolesti (koje izazivaju bakterije i virusi)2. parazitske bolesti (koje izazivaju paraziti)3. gljivicna oboljenja (koja izazivaju gljivice)4. bolesti koje su posledica nedovoljno kvalitetne ishrane5. bolesti vezane za skotnost i kocenje6. nezarazne bolesti unutrašnjih organa7. nasledne bolesti8. trovanja.

Posebno se izdvajaju i opisuju zoonoze, oboljenja kojase prenose na ljude, jer se u svakoj delatnosti zaštiti zdravljaljudi ipak mora posvetiti najveca pažnja.

Da bismo lako otkrili bolest, sprecili njeno širenje i navreme preduzeli lecenje, moramo dobro poznavati izgled inormalne životne funkcije kunica i razlikovati zdrave jedinkeod bolesnih.

14 Uzgoj kunica 209

ZDRAV I BOLESTAN KUNIC

Zdravi kunici su živahni i zanimaju se za dogadaje usvojoj okolini. Krecu se lako, strižu ušima i ocima pratepokretne objekte. Imaju glatku, sjajnu u gustu dlaku. Kožaim je meka, bledoružicasta i elasticna. Sve sluznice su vlaž-ne, glatke, sjajne i svetlocrvene boje. Životinje rado uzimajuponudenu hranu, a pri normalnoj ishrani i varenju izmetim je u obliku kugliea koje nisu slepljene. Disanje je rav-nomerno.

Bolesni kunici su, za razliku od zdravih, najcešce rav-nodušni prema svojoj okolini. Sede ili leže, ne strižu ušima,imaju mutne oci i tužan izgled. Dlaka je obicno nakostreše-na, bez sjaja, a cesto i mokra. Kod bolesnih životinja kožaobicno izgubi elasticnost i na njoj se mogu zapaziti otoci ignojna žarišta. U ušima se kod nekih bolesti nalaze krasteili naslage odumrlog tkiva. Sluzokožu cesto pokrivaju sluz,gnoj ili krv. Apetit je slab ili kunic uopšte ne uzima hranu.Ponekad pate od zatvora, ili imaju slabo oblikovanu i slep-ljenu stolicu. Kod nekih bolesti se javlja dijareja koja možebiti i sa primesama sluzi, krvi, gnoja ili delova sluzokožeereva. Disanje je obicno plitko, a telesna temperatura i brzi-na srcanog rada (puls) su kod mnogih bolesti povecani. Te-lesnu temperaturu kunica merimo u rektumu (zadnjem ere-vu), i ona se kod zdravih životinja krece od 38,3° do 39°C,što zavisi od velicine, rase i starosti. Puls merimQ tako štodlan prislonimo uz levu stranu grudnog koša životinje i ot-kueaje srca brojimo tokom jednog minuta. Kod zdravog ku-nica, vrednost pulsa je 120 do 150 otkueaja u minuti. Me-renje vrednosti telesne temperature, brzine srcanog rada idisanja veoma koristi kod otkrivanja raznih oboljenja, alitreba znati da se ovi elementi menjaju i kao posledica trud-noce, stresova razlicite prirode, promena spoljašnje tempe-rature itd.

Ponekad se, medutim, dogada da životinje boluju i nakraju Ugh1U bez spolja vidljivih simptoma. Obicno se kažeda su delovale zdravo, dobro jele i ponašale se normalno,a ujutro su pronadene mrtve. To samo znaci da se posto-janje bolesti ne može uvek ustanoviti posmatranjem i uoca-vanjem simptoma prisutnih kod žive životinje. Nekada jedo dijagnoze bolesti moguce doci jedino pregledom leša idaljom primenom posebnih laboratorijskih postupaka. Mada

1.i

tI

t\210

J

tacno utvrdivanje prirode bolesti treba u nacelu prepustitiveterinaru, uspešan uzgajivac bi trebalo sa sigurnošcu darazlikuje spoljašnji izgled, a takode izgled i položaj unutraš-njih organa zdrave i bolesne životinje. Do takvog iskustva senajlakše dolazi upornim pregledom leševa zdravih i zaklanihkunica i poredenjem sa leševima uginu1ih životinja od poz-nate ili nepoznate bolesti.

PREGLED UNUTRAŠNJIH ORGANA LEŠA KUNICA

Posmrtnom pregledu unutrašnjih organa kunica trebapostupiti nasledeci nacin: .

~otpuno ili delimicno ukloniti kožu, leš postaviti naleda i oštrim nožem ili makazama napraviti rez duž središnelinije trupa. Otvaranjem trbušnog zida i uklanjanjem delagrudriog koša dolazi se do organa utrobe. U grudnoj dupljise obavezno pregledaju srce i pluca. Zdrava pluca su.. svet-loružicaste boje. Ako je boja ovog organa ljubicasta, ili akopostoje ljubicaste i ružicaste mrlje, zatim žute ili bele fleke,najverovatnije je rec o bolesti. Promene plucnog tkiva usmislu crvene boje i krvarenja nastupaju obicno usled na-prezanja i otimanja u momentu uginuca. Nakon pregledaorgana grudne duplje treba pregledati organe smeštene utrbuhu, i to jetru, želudac i creva. Grudna i trbušna dupljaodvojeni su mišicnom pregradom - dijafragmom. Najveciorgan oslonjen o dijafragmu jeste jetra. Ova žlezda je kodzdravog kunica ljubicaste boje, veoma glatka i sjajna. Pro-mene boje ili prisustvo be1ih mrlja vec ukazuju na oboljenje.

Pregled digestivnog trakta obicno pocinje pregledom že-luca. Ovaj organ leži ispod jetre i redovno je ispunjen ka-šastom mešavinom hrane i vode. Na želudac se nastavljaveoma dugacko tanko crevo, obicno sa malo sluzavog sadr-žaja. Tanko crevo ulazi u prilicno veliku tvorevinu oznacenukao cekum ili slepo crevo. Sadržaj ovog dela creva je polu-cvrst. Ako se zapazi uvecanje tankog creva ili cekuma, a unjima vodenasti sadržaj, to govori o nekom od poremecajau procesu varenja. Na cekum se nastavlja kolon ili debelocrevo. Ovaj organ je manji od slepog creva, a normalnosadrži loptice izmeta. Kod oboljenja debelog creva u, njego-vom sadržaju obicno nema formiranih loptica izmeta, a sa-držaj podseca donekle na vaze1in.14* 2U

Nakon pregleda želuca i creva treba obratiti pažnju nabubrege. Ovi parni organi su smešteni ispod digestivnogtrakta i normalno su obloženi masnim tkivom. Velicine suoraha, a postavljeni su sa obe strane kicme. Boje su smededo ljubicaste, sa glatkom površinom. Promene u velicini iobliku bubrega, zatim pojava belih fleka na površini ili hra-pava površina obicno govore o bolesti.

I.,

Slika 93. Zapaljenje creva praceno nakupljanjem vece ko-licine gasova

Od organa leša koje uzgajivac može i treba sam da pre-gleda, ostaju još mokracna bešika i reproduktivni organi.Mokracna bešika je smeštena u zadnjem delu trbušne šup-ljine, i kada je ispunjena mokracom lici na mali balon. Zidmokracne bešike zdravih životinja je normalno tanak, a mo-kraca jemutna. Kunic s mokracom izlucuje velike kolicinekalcij uma, pa se u urinu cesto mogu zapaziti male granulekristala ovog elementa. Dalje se kod ženki pažnja obracana jajnike imatericu, a kod mužjaka na penis i testise.Jajnici su smešteni :ha kraju rogova materice, u blizini bu-brega. Veoma su mali, obicno ne veci od zrna pasulja. Tvo~revine slicne pliku koje se mogu zapaziti na površini jajnikasadrže jaje u razvoju. Boja materice je slicna boji trbušnogzida. Ako je ovaj organ povecan i pri tom sadrži i belicastsadržaj, verovatno je posredi neka bolest. ~

212

1-iI

Stalnim posmatranjem živih životinja, kao i opisanimpregledom uginulih ili zaklanih kunica, odgajivac ce imatineophodan uvid u stanje zdravlja svoga zapata. Osipl toga,u slucaju bolesti prikupice informacije koje veterinaru umno-gome olakšavaju postavljanje brze i tacne dijagnoze.

Pored toga što može izazvati uginuce, bolest ometa rasti razvoj. Bolesna životinja lošije napreduje i slabije koristihranu, što sve poskupljuje ili onemogucava uzgoj. Zbog togase u cilju obezbedenja zdravlja životinja stalno moraju spro-voditi mere zdravstvene zaštite. Ovaj pojam - zdravstvenazaštita, ukljucuje preventivu, tj. postupke koji imaju za ciljda sprece pojavu bolesti i lecenje, ako je do bolesti ipakdošlo.

SPRECAVANJE POJAVE BOLESTI - PREVENTIVA

~I

Pravilna nega i ishrana od prevashodne su važnosti usprecavanju pojave bolesti, kao što je u prethodnim poglav-ljima ove knjige podrobno opisano. Na ovom mestu posebnotreba ukazati. na mere sprecavanja zaraznih i parazitarnihoboljenja.

Ako odgajivac posumnja da se kod jedne ili više jedinkiu zapatu pojavila bolest, a ne zna o cemu se tacno radi,mora postupiti kao da je u pitanju zarazno oboljenje. Živo-tinje treba izolovati od zdravih životinja, ne treba odlazitiu druge kunicarnike i nabavljati nova grla sve dok veterinarne postavi tacnu dijagnozu. Ako je postojanje zaraze ipakustanovljeno, posebno kada je zaraza opasna po druge ži-votinje ili ljude, vlasnik kunica je dužan da postupi po za-konu koji se odnosi na suzbijanje jednog broja stocnih za-raza, a po uputstvima veterinara.

Svaka zarazna bolest ima odredeno vreme inkubacije.To je period koji protekne od ulaza štetnog mikroorganizmau organizam životinje do pojave prvih simptoma bolesti.To vreme je nekada krace, nekada duže, ali se smatra dace se za 30 dana od infekcije kod najveceg broja oboljenjajaviti i vidljivi znaci. Zbog toga se smatra da novonabavljeneživotinje treba 30 dana držati izolovane od drugih kunica, tj.u karantinu. Stoga ih treba smestiti u poseban i prikladnoopremljen prostor. Tokom karantina pažljivo posmatramonjihov izgled i ponašanje radi procene. stanja zdravlja. Ako

~

+)

213

se tokom 30 dana ne pojave znaci oboljenja, smatra se dakunice možemo preneti iz izolacije u objekte za uzgoj. Dabi se sprecilo unošenje bolesti uzapat novonabavljenim grli-ma, preporucljivo je pri kupovini kunica tražiti od prodavcazdravstveno uverenje.

Od velike važnosti za sprecavanje i suzbijanje bolestijesu i higijenske mere koje ukljucuju, pored ostalog, dezin-fekciju i dezinsekciju, o cemu je ranije vec bilo više govora.

J'

INFEKTIVNE BOLESTI IZAZVANE VIRUSIMA

Virusi su veoma male cestice koje se mogu videti samopomocu specijalnih mikroskopa i cije se prisustvo dokazujeposebnim laboratorij skim postupcima. Grada virusa je to-liko jednostavna da još uvek nije izvesno da li su to uopšteživa bica. Oni medutim, izazivaju mnogobrojna opasna obo-ljenja ljudi, životinja i biljaka. Treba znati da vecina danaspoznatih lekova ne deluje na viruse u živom organizmu,tako da je pomoc lekara ili veterinara kod virusnih infekcijasamo delimicna i ne uvek dovoljno uspešna. Jedna od naj-pogubnijih bolesti koju izaziva virus i koja dovodi do ugi-nucavelikog broja životinja (90% do 99% jedinki na farmi)naziva se miksomatoza.

~,

MIKSOMATOZA

Uzrocnik miksomatoze pripada grupi takozvanih pax vi-rusa, koji je u Evropi prvi put uocen 1952. godine. Ova bo-lest, koja se tada pojavila na jednoj privatnoj farmi kunicau blizini Pariza, danas je rasprostranjena na 5 kontinenata.U Jugoslaviji je miksomatoza ustanovljena prvi put 1973.godine, i to u okolini Novog Sada, da bi se danas raširilapo celoj zemlji. Uzrocnik bolesti se prenosi kontakom bole-snih i zdravih životinja, ali je najcešce prenose insekti. Raznevrste komaraca, buva i krpelja, sisajuci krv bolesnih jedinki,mehanicki prenose virus sa životinje na životinju. Krpeljimogu biti rezervoar virusa i do 6 meseci, tj. kliconoše. Si-renju bolesti ponekad doprinose i druge životinje: glodari,macke, psi, ptice, itd., koje same ne obolevaju, vec samoprenose uzrocnik bolesti.

1

1

t

214

....

Vreme od unošenja virusa u organizam' do :pojave prvihznakova bolesti (inkubacija) traje kod miksomatoze3, do 7dana. Oboleli kunici su neveseli, uglavnom leže, slabo jedui mršave. Prvi karakteristicni znaci se javljaju na ocima uvidu ucestalog žmirkanja, koje je posledica preoset1jivosti

i

Slika 94. Miksomatoza kunica

'"I

na svet1ost. Sluznice ociju su usled zapaljenja zažarene, ajavlja se i otok ocnih kapaka. U ovoj pocetnoj fazi bolest,se obicno može ustanoviti pregledom ušnih školjki. Naime,ako se ušne školjke prosvet1e baterijskom lampom ili po-smatraju prema izvoru svet1osti, na njima se zapažaju manjeili vece crvene površine. U daljem toku bolesti dolazi doslepljivanja ocnih kapaka obilnim iscetkom, a na ušima sesa spoljašnje i unutrašnje strane javljaju otoci velicine zrnagraška do oraha. Otoci su najbrojniji u korenu ušiju. Ovecvorove cine takozvane »miksomske« celije po kojima jebolest i dobila ime. Pod težinom' cvorova ušne školjke nestoje upravno vec padaju na stranu, što je simptom koji selako zapaža. Nekoliko dana od pojave prvih znakova bolesti,slicne promene zahvataju usne i nos, pa glava pomalo 'licina glavu lava, i tada se naziva »lavlja glava«. Osim toga~bolesni 'kunici cesto šmrkcu, zapaža se sluzav ili gnojan izliviz nosa, neretko se razvija i zapaljenje pluca. Kod mužjaka+

.215

može nastati otok mošnica sa cvor6vima velicine zrna graška,a kod ženki otok stidnice. Sem na pomenutim mestima,za-debljanja kože se mogu naci i na ledima, šapama i drugimdelovima tela. Zbog neuzimanja hrane i naglog slabljenjavec 8. dana posle infekcije dolazi do uginuca. Mladi kuniciuginu i ranije, pre nego što su se razvili svi simptomi bo-lesti, a stariji kunici boluju nešto duže, da bi i kod njihsmrt nastupila obicno posle 10 do 14 dana.

Osim opisanog akutnog toka, ponekad se miksomatozajavlja i u hronicnoj formi. Tada bolest traje mnogo duže, ito ponekad bez karakteristicnih otoka po koži, a veci brojživotinja preživi.

U svakom slucaju miksomatoza se ne leci. Ako odgajivacposumnja na opisano oboljenje, po zakonu je dužan da iz-vesti mesnog veterinara. Veterinar o ovome obavešJava ve-terinarskog inspektora, koji vrši pregled kunica, a neku odobolelih ili uginulih životinja šalje u laboratoriju na pregled.Posle izvršenog pregleda veterinarski inspektor sastavlja za-pisnik i donosi REŠENJE O VETERINARSKO-SANITARNIMMERAMA ZA SPRECAVANJE ŠIRENJA, SUZBIJANJE I IS-KORENJIVANJE ZARAZNE BOLESTI KUNI CA - MIKSO-MATOZE. Ovim merama se zabranjuje bilo kakav transportkunica, mesa, sirovina, otpadaka ili proizvoda iz zaraženogdvorišta, kao i unošenje u dvorište novih kunica. Takode sezabranjuje i promet svih ostalih vrsta domacih životinja injihovih proizvoda. U zaraženo dvorište se zabranjuje pri-stup stranim osobama, a na ulaz se radi dezinfekcije postav-lja posuda sa 2% masne sode. Kunici koji ne izgledaju bo-lesni, moraju se odvojiti od obolelih u posebne, prethodnodezinfikovane kaveze, a uginuli kunici se moraju ukloniti(najbolje spaljivanjem). Svi bolesni kunici, ali i oni sumnjivina bolest, uništavaju se, a leševi zakopavaju ili spaljuju.Prostorije,kavezi, pribor, hranilice i pojilice se dezinfikujusa 2% masne sode. Ðubre se obicno stavlja u džakove, polijenaftom i zapali, i to obavezno u dvorištu gde se pojavilazaraza. Nakon svega se preporucuje temeljno cišcenje i po-novna dezinfekcija rastvorom masne sode ili 1-3% fonna-linom. Treba znati da je virus miksomatoze oset1jiv prematoploti, ali veoma otporan prema hladnoci, zbog cega zapranje treba koristiti samo vrelu vodu. Isto tako postojipodatak da je uzrocnik bolesti na ostacima uginulog kunicazadržao sposobnost infekcije 300 dana.

~

216

Nabavka novih grla je dozvoljena .'.tek" 14 dana od po-slednjegslucaja oboljenja, sprovedene završne dezinfekcije iodobrenja veterinarskog inspektora. ,

U cilju sprecavanja pojave miksomatoze primenjuju sesve mere opšte zaštite od zaraznih' i .parazitskih bolesti; alii specificna zaštita, tj. vakcinacija radi zaštite od miksoma-toze kunica. Uopšte mere zaštite, pre svega spada nabavkakunica samo iz zdravih zapata, držanja nabavljenih kunicanajmanje 10 dana u karantinu, redovna dezinfekcija kunicar-nika, hranilica i pojilica, i povremeno uništavanje komaracai drugih štetnih insekata. Ovo takode ukljucuje zabranu ula-ska u kunicarnik stranim licima i postavljanje dezinfekcionebarijere na ulazu u dvorište u kome se gaje kunici (plitaksud sa 2% rastvorom žive sode kroz koji prolaze svi kojiulaze i izlaze iz kunicarnika). Na prozore kunicarnika oba-vezno treba staviti mrežu koja sprecava ulaženje insekata.

Kao specificna zaštita od miksomatoze koristi se' vakcinaVeterinarskog zavoda u Zemunu pod nazivom »MIXOVET«.Vakcina je namenjena imunizaciji zdravih kunica. Životinjese vakcinišu najranije u uzrastu od 6 nedelja; pri cemu nijepreporucljivo vakcinisati skotne ženke. Vakcina se daje in-jekcijom u mišic, a imunitet (otpornost na infekciju) razvija:se za 10 dana i štiti životinju jednu godinu. Svakom kunicuse daje po 0,5 ml ove vakcine bez obzira na velicinu. :'

Kod ljudi koji su dolazili u kontakt sa kunicima obo-lelim od miksomatoze ponekad se javikonjuktivitis (zapa-ljenje sluznice oka), ali bez ikakvih težih posledica.

ZARAZNO ZAPALJENJE SLUZNICE USTA

Ovo oboljenje izaziva dermotropni virus (napada kožui sluzokožu) infektivan samo za kunice. Zaraza najcešce obu-hvata sve životinje na jednoj farmi ili u dvorištu, auginei do 50% od obolelih životinja. Posle inkubacije, koja traje3 do 17 dana, javlja se najpre visoka temperatura i slabapetit. Na sluznici usana, usta i jezika formiraju se zatimmehurici velicine zrna konoplje ili zrna sociva ispunjeni bi-strom tecnošcu. Ovi mehurici prskaju, ali se ubrzo stvarajunovi mehurici. Karakteristicno za ovu bolest je pojacanostvaranje pljuvacke (životinja balavi), pa je podrucjeI;1juške,guše, grudi i šapa stalno vlažno. Kunic jeneveseo, slabo jede

îïé

i brzo mršavi. Povrede' kože izazvane prskanjem mehuricamogu se naknadno inficirati bakterijama, što komplikujepocetnu bolest.

. Specificnog lecenjau ovom slucaju nema. Preporucljivoje ispirati usta blagim sredstvima za dezinfekciju, kao štoje 0,1% hipermangan (10 g preparata u 10 litara vode).

..,

BOGINJE

Boginje su takode opasna virusna bolest kunica koja sena srecu ne javlja cesto. Posle inkubacije koja traje do 14dana, po koži i sluzokoži se pojavljuju mehurici ispunjenimutnom tecnošcu ili gnojem. Ovi mehurici se mogu zapazitipo celom telu, a narocito na ušima, ocnim kapcima, okousana, na ledima i u predelu genitalija. Cesto je prisutani krvav gnojni sekret iz nosa. Promene izazvane virusom bo-ginja ponekad lice na miksomatozu. U slucaju pojave boginjanema nikakvog lecenja, a bolesne životinje treba izolovati ikaveze i opremu dezinfikovati.

Pored navedenih virusnih oboljenja postoje i druga kojanemaju prakticnog znacaja za odgajivace. Ovde ih pominje-mo ukratko, da bi informacija o virusnim bolestima bilapotpuna, a i zato što je njihova pojava ipak moguca.

AUJESKIJEVA BOLEST - LAzNO BESNILO(PARALYSIS BULBARIS INFECTIOSA)

Uzrocnik oboljenja je virus iz grupe herpes virusa, kojiuglavnom napada svinje. Kunici se zaraze preko usta kadaje hrana zagadena izlucevinama svinja, mada prenosioci uz-rocnika mogu biti i pacovi i miševi. Za bolesne kunice jekarakteristican izuzetno jak svrab .na pojedinim delovimatela. Životinja ceše ili zubima raskida mesta koja može dadohvati, a to su najcešce noge. Dijagnoza se kod opisanihkarakteristicnih simptoma lako postavlja. Medutim, trebaimati u vidu da se svrab može javili i pri infekciji gljivama,najcešce iz roda Trihofiton, tj. bolesti trihoficije.

1

BORNA BOLEST

Izgleda da ova bolest kunica ima veze sa istim obolje-njem kod konja i ovaca. Izaziva je virus koji napada nervni

218

sistem i prakticno dovodi do zapaljenjaIT1()zga i kicmenemoždine. Zato vidljivi simptomi borne bolesti i jesu pore-mecajkretanja i ravnoteže, neprirodni položaji tela, a ne-kada je glava zabacena unazad i sl.

Ni ova bolest se ne leci, a obolele životinje se uništavaju.Po svemu sudeci virusi samostalno ili zajedno sa bakte-

rijama ucestvuju u nastanku još nekih oboljenja, kao štoje zapaljenje creva, što je ozbiljan problem u kunicarstvu,ili zapaljenje disajnih organa, ali za to još uvek nema do-voljno konkretnih dokaza.

×ÒÚÛÕÌ×ÊÒÛ BOLESTI IZAZVANE BAKTERIJAMA

Mnoga oboljenja kunica prouzrokuju bakterije, dalekosloženiji mikroorganizmi od virusa. U današnje vreme po-stoje antibiotici i drugi lekovi koji deluju na vecinu bakte-rija, tako da su efekti lecenja ovih bolesti znatno bolji negokod virusnih infekcija.

ÐßÍÌÛÎÛÔÑÆß

Pastereloza jeste cesta bolest kunica koja u našim uslo~vima izaziva velike gubitke na malim i velikim farmamakunica. Ovu zaraznu bolest uzrokuje mikroorganizam nazvanPasteurella multocida, koji može da se nade u organizmuvelikog broja domacih i divljih životinja. Ono što se oba-vezno mora imati u vidu kada se razmišlja o pasterelozisvih životinja, a posebno kunica, jeste cinjenica da su uzroc-nici bolesti najcešce prisutni i u zdravom organizmu. Bolestce se razviti tek kada se usled nepovoljnih okolnosti smanjeodbrambene sposobnosti organizma, nakon cega pocinje raz-množavanje i ispoljavanje štetnog delovanja prisutnih bak-terija. Faktori koji dovode do slabljenja otpornosti organi,z-ma najcešce su nepovoljni uslovi ambijenta u kome živ9-tinja živi: hladnoca, vlaga, loša ishrana, uznemiravanje, pai trudnoca. U takvim stresnim situacijama pasterele i nekidrugi. mikroorganizmi postaju virulentniji, opasniji, i prela-zeci sa životinje na životinju u kunicarniku stalno poveca-vaju mogucnost da izazovu oboljenje. Uzrocnici pasterelozeu »pritajenom« obliku najcešce se kod zravih kunica nalazeu sluznici nosa i ždrela. Zbog toga pastereloza najcešce i

219

pocinje kao zarazna kijavica, svim kunicarima vrlo dobropozn,at zdravstveni problem kunica. U no su životinje oboleleod zarazne kijavice, pored pasterela, obicno se nadu i drugebakterije kao hemofilus, mikoplazme, bordatele, stafilokoke,streptokoke, a po nekima i virusi. Postoji mišljenje da je20% do 70% svih kunica zahvaceno ovom bolešcu koja senajcešce pojavljuje u prolece i u jesen. Pored toga što kijaju,zapaža se bistar, sluzav ili sluzavo-gnojan iscedak iz nosa.Kunic teško diše, cuje se krkljanje, a deo nosnog iscetkase ponekad može videti i na prednjim šapama. Kiiavica seu pocetnoj fazi i u pojedinacnim slucajevima može leciti an-tibioticima. Iskustvo je pokazalo da najcešce pomaže peni-cilin dat injekcijom u dozi od 400000 i.j. uz 0,5 g streptomi-cina po životinji (doza se odnosi na kunica telesne mase3 do 5 kg). U istom smislu se mogu koristiti i antibioticiširokog spektra delovanja, kao što su hloramfenikol, tetra-ciklini i drugi. Americki veterinari preporucuju za vece far-me sulfakvinoksalin, i to 225 g na tonu hrane ili furazolidonu kolicini od 50 g na tonu hrane. Prema našem iskustvu,za pojedinacno lecenje životinja, pored antibiotika datih in-jekcijom, dobro je u obe nozdrve stavljati antibiotske kapiširokog spektra delovanja (na primer, otonazol kapi proiz-vodi »Krka«, Novo Mesto). Medutim, mora se znati da sepreparati penicilina kunicima nikako ne smeju davati s hra-nom ili vodom za pice. Na taj nacin uneseni u organizamdeluju veoma štetno i mogu izazvati uginuce.

..4

t1C»ZA1l,UNuT.

UHO

6U'%NleA OKA

P'\.U~A

SRCE.

·ÑÔËÝß

TEE-TI 61

ffMATE~ICA

ÖøòÑþ�ß

ÐÑÌÕ±¢ÒÑTKIVO

Slika 95. Šematski prikaz širenja uzrocnika pastereloze poorganizmu kunica

220

Ii'

Iz nosne šupljine i ždrela pasterele, a i druge prisutnebakterije, bivaju prenesene putem krvi ili telesnih kanalado pluca, srca, materice, testisa, kože i potkožnog tkiva,zatim sluznice oka, srednjeg i unutrašnjeg uva i mozga. Nataj nacin se pastereloza, osim kao kijavica, pojavljuje i kaozapaljenje pluca, zapaljenje srednjeg i unutrašnjeg uva, moz-ga, testisa ili materice, kože i potkožnog tkiva, sluznice okaitd. Zapaljenje pluca je obicno praceno slabim apetitom, de-presijom životinja, otežanim disanjem, ali se može desiti dakunici bivaju nadeni mrtvi, mada su se dan pre toga pona-šali »normalno«. U oVoj fazi bolesti, lecenje se može poku-šati vec pomenutim antibioticima, ali je efekat uglavnomloš. Poboljšanje do koga ponekad dolazi obicno je privreme-nog karaktera. Vece kolicine antibiotika koje se moraju datida bi se postigao povoljan efekat uništavaju pri tom i ko-risne bakterije u crevima>kunica bez kojih je nemoguce va-renje hrane. Zbog,t6ga se javljaju prolivi i uginuca. Ako jedošlo do širenja l?olesti na srednje ili unutrašnje uvo, živo-tinja drži glavu nakrivljeno, slabo jede i mršavi, ali možeživeti prilicno dugo i biti izvor infekcije za druge jedinke.Takve kunice treba odmah odstraniti iz zapata. Cvorovi pokoži i potkožnom tkivu takode mogu biti izazvani pastere-lama, mada su cešce karakteristika bolesti stafilokokoze.Takvo stanje se pored davanja antibiotika leci i hirurškimotvaranjem i ispiranjem otoka. Ovaj postupak se u vecimzapatima svakako ne isplati, a može biti i nacin rasejavanjamikroorganizama po kunicarniku. Ako je bolest zahvatilatestise, matericu ili porodajne kanale, posledica može bitineplodnost ili radanje potomaka inficiranih pasterelom, teje lecenje i u ovom slucaju bez smisla. U suzbijanju paste-reloze, zbog svega navedenog, najvecu ulogu igra preven-tiva, tj. sprecavanje bolesti. U tom smislu treba strogo vo-diti racuna kod unošenja novonabavljenih životinja ti zapat.Kunici koji ne deluju apsolutno zdravo, nikako se ne smejumešati sa drugim životinjama. Ipak ce jedino bris iz nosai ždrela, što znaci bakteriološki pregled, sa sigurnošcu po-kazati da li je životinja nosilac pasterele ili nije. Uzimanjebrisa je dobro ponoviti dve nedelje kasnije i tek tada, uko-liko su rezultati pregleda negativni, možemo smatrati daštetan mikroorganizam nije prisutan.

Ako se bolest pojavi na manjem broju jedinki, najboljeje bolesna grla ukloniti iz kunicarnika i tako spreciti dalje

221

širenje infekcije. Kaveze treba dezinfikovati, a posebno po-jilice na kojima cesto ostaju uzrocnici bolesti. Metalne de-love (cucle) je najbolje prokuvati.

J

Slika 96. Krivljenje glave kao posledica pastereloze sred-njeg i unutarnjeg uha

U svakom slucaju problem pastereloze kao ambijentnebolesti treba rešavati pre svega vodeci racuna o životnimuslovima kunica, za koje su bitni odgovarajuca temperatura,vlaga, dobra ishrana i što manje uznemiravanja.

Jedno od važnih pitanja koja se postavljaju u razmatra-nju svake bolesti životinja jeste da li je rec o zoonozi, tj.da li se bolest može preneti i na ljude? Mada se oboljenjeljudi uzrokovano mikroorganizmom izazivacem pasterelozekunica javlja veoma retko, treba prihvatiti stav po komemeso sumnjivih ili bolesnih životinja nije za jelo.

ÐÍÛËÜÑÌËÞÛÎÕËÔÑÆß- RODENCIOZA

Ovo je bolest hronicnog toka (dugo traje), a pri tomse ne mogu uociti neki karakteristicni simptomi. Životinjapostepeno ,.slabi, sve manje uzima hranu, mršavi i na krajuugine. Kao izvor štetnih bakterija (nazvane su Jersinija

222

pseudotuberkulosis} smatraju se miševi koji svojim izmetomzagade hranu kunica. Tacna dijagnoza se može postaviti je-dino obdukcijom (pregledom leša) i dokazivanjem uzrocnikau laboratoriji. Pri obdukciji se na slezini, jetri, plucima izidu creva mogu naci mnogobrojni žuckastobelicasti cvorovisa sirastom masom u sredini.

Lecenje pseudotuberkuloze nema mnogo efekta. Ako sepostavi tacna dijagnoza na vreme, može se pokušati sa anti-biotikom iz grupe oksitetraciklina. Mere sprecavanja pojavebolesti i ovde ukljucuju karantin pri nabavci životinja, uni-štavanje štetnih glodara, izdvajanje obolelih kunica, dezin-fekcija sa 5% vrele masne sode uz temeljno cišcenje pro-storija. Upotreba mesa zaklanih bolesnih životinja se ne pre-porucuje, jer se, prema nekim informacijama, ova bolestmože preneti i na ljude..

NEKROBACILOZA

Da bi došlo do pojave ovog oboljenja, sluznica usta ilikoža moraju biti mehanicki ošteceni. Uzrocnik bolesti jebakterija Spherophorus necrophorus koja se može naci uhrani i koja kroz oštecenu kožu ili sluzokožu prodire u or-ganizam. Kod inficiranih životinja se uocava pojacano stva-ranje pljuvacke, otok usana, usne šupljine i delova glave.Kunic teško uzima hranu, brzo slabi i na kraju ugine. Po-nekad se otoci pojavljuju i u okolini anusa ili polnih organa.

Efikasnog lecenja nema. Mogu se koristiti antibiotici isulfonamidi u dozi odredenoj prema kg telesne mase živo-tinje, a sluznice se ispiraju blagim dezinficijensima (0,1%hipermangan). Preporucuje se izdvajanje bolesnih životinja,cišcenje i dezinfekcija, a svakako i promena hrane. Mesoobolelih kunica nije upotrebljivo u ishrani ljudi.

SPIROHETOZA

Ova bolest se naziva i sifilis kunica, jer napada polneorgane. Ne prenosi se na ljude i nema nikakve veze sa sifi-lisom ljudi, osim što su bakterije koje izazivaju obe bolestipo izgledu slicne. Do infekcije najcešce dolazi za vreme pa-renja, zatim dodirom i lizanjem ili :qjušenjem. Inkubacijaje duga i traje od nekoliko nedelja do nekoliko mesec:;i.Prvi

223

2naci bolesti. jesti crvenilo i otok vulve, tj. prepucijuma ipenisa i pojava sluzavog, odnosno .gnojavog sekreta.Kasnijena polnim organima nastaju cvorici velicine zrna sociva ilipirinca, koji prelaze u cireve. U daljem toku bolesti dolazido naseljavanja i drugih mikroorganizama sa teškim kom-plikacijama. Cirevi se mogu zapaziti oko cmara, vimena,ocnih kapaka; usana i na drugim delovima tela. U pocetkubolesti dobri rezultati lecenja postižu se penicilinom u doziod 100000 i.j; (internacionalnih jedinica) tokom tri uzastop-na dana.

U cilju sprecavanja pojave i širenja bolesti preporucujese pažljiv 'pregled svake životinje pred pripust.

STREPTOKOKNA SEPSA

Nepovoljni uslovi držanja i ishrane kunica, kao i prisu-stvo parazita, mogu uciniti da dode do razmnožavanja bak-terija streptokoka koje se ponekad nalaze u ustima, crevimai drugimdelovima aparata za varenje zdravih životinja. Bo-lesne jedinke se pokunje, nemaju apetit, imaju groznicu, aponekad i proliv. Uginuce' obicno nastaje u drugoj nedelji'bolesti.

Sigurna dijagnoza se može postaviti jedino laboratorij-skim dokazivanjem streptokoka, koje se najcešce nalaze posvim 'unutrašnjim organima bolesne životinje.

. Lecenje se sprovodi antibioticima, ali je uspešno samou pocetku bolesti. Obolele životinje treba izolovati, a kavezei ;prostorije dobro dezinfikovati.

STAFILOKOKNA INFEKCIJA

Ovo je bolest koja može u velikoj meri poremetiti pro-izvodnju, tj. uzgoj" i izazvati uginuca, posebno sasvim mla-dih životinja. Pojavi stafilokokoze takode pogoduju nepo-voljni faktori kao što su loša higijena, nekvalitetna ishranaitd; .Bakterija, tizrocnikoboljenja,. naziva se Stafilokokusatlreus, a u organizam dospeva pretežno preko povreda kožekoje su posledica ujeda, grebanjii sl. Raznosaci stafilokokamogu biti i razni insekti.

Kada uzrocnik sa mesta povrede prodre u krvotok, mo-že izazvati sepsu i brzo tiginuce. Ukoliko se to ne dogodi,

224

~

na koži životinja se obicno pojave manji apscesi (cvoroviispunjeni gnoj em) , najcešce u predelu vrata i leda. Ova for-ma bolesti se naziva kožna stafilokokoza. Kod životinja nasisi inficiranih stafilokokama cest je simptom gnojno zapa-ljenje sluznice oka i nosa. U nekim slucajevima dolazi i dotakozvane generalizovane stafilokokoze pracene zapaljenjempluca, gnojnim cvorovima po jetri i drugim unutrašnjim or-ganima, što takode ima najcešce i smrtni ishod.

U cilju lecenja bolesti kože i potkožnog tkiva mogu seotvarati apscesi i ispirati uz davanje antibiotika i pojacanemere higijene. Rezultati lecenja stafilokokoze su redovno loši,a uzrocnik bolesti se pri tom raznosi po kunicarniku. Ipak,bolje je životinje sa vidljivim simptomima bolesti žrtvovati,a kaveze i objekte dobro dezinfikovati.

Meso kunica obolelih od stafilokokoze nije za ishranuljudi. .

Pored nabrojanih bakterijskih bolesti kunica, postoje idruge koje se u našim uslovima javljaju samo izuzetno inemaju prakticnog znacaja za odgajivace. Takve su, na pri-mer, listerioza (po nekima mogu oboleti i ljudi), aktinomi-koza i druge. Zbog posebnog znacaja po zdravlje ljudi, sal-monelozu, tularemiju i tuberkulozu, bolesti takode izazvanebakterijama, opisali smo izdvojeno, u poglavlju o zoono-zama. Medutim, na ovom mestu treba nešto reci i o zapa-ljenju creva kunica koje je verovatno posledica delovanjaviše mikroorganizama i nepovoljnih faktora, pa ne predstav-lja jedinstvenu bolest. Zbog složenih razloga nastanka, ovobolesno stanje, ciji je simptom izrazit proliv, u strucnojliteraturi se naziva enteritis kompleks. Ispitivanjem je utvr-deno da štetno dejstvo na sluzokožu creva ispoljava celagrupa bakterija i neki paraziti, od kojih veci broj vec živiu aparatu za varenje zdravih životinja. Najviše uginuca jezapaženo kod mladunaca u starosti od 5 do 8 nedelja, madamogu oboleti mlade, a i starije životinje. Ako se enteritiskompleks javi kod kunica na sisi, obicno bivaju zahvacenikunici izmedu 7 i 14 dana starosti. Tada je prvi simptomžuta vodena stolica pracena zatvorom. Ovakvo stanje je na-zvano »žuti proliv kunica, na sisi«. Pregledom leša u želucuse nalazi zgrušano mleko, a sluznica creva je otecena i za-paljena. U slepom crevu se najcešce nalaze gasovi i sadržajžuckaste boje. Mada je iz vecine uginulih kunica izolovanabakterija Esherichia colli, davanje antibiotika radi sprecava-nja ili lecenja bolesti ne daje rezultate.

15 Uzgoj kunica 225

. Proliv koji se kod kunica javlja u periodu odbijanja odsise najizrazitija je posledica prelaza sa mlecne hrane nakoncentrovanu i zelenu hranu. Sadržaj želuca, tj. stepen že-ludac:he kiselosti se pri tom tako menja da ima za rezultatvecu mogucnost razmnožavanja i delovanja štetnih bakterija.

Lecenje ovog o1Joljenja (ili se radi o više bolesti) pro-menljivog' je uspeha. Kod prvih simptoma (proliv) , prepo-rucljiv{) je promeniti hranu. Dobro je davati kvalitetno li-vadsko seno, a od lekova kokcidiostatike i tetracikline. Uperiodu prelaza sa mlecne na drugu hranu, prema nekimpraktic~rima, u vodu za pice treba doclava,ti 2% sirceta.

GLJIVICNA OBOLJENJA

Uzrocnici ovih bolesti pripadaju velikoj grupi, u kojojse nalaze i svima poznate šumske gljive, zatim kvašceve glji.vice. itd. Štetno delovanje na organizam životinja i covekaimaju gljivice mikroskopske velicine od kojih neke žive kaoredovni stanovnici creva.

SAHAROMIKOZA

Masovna pojava naduna pa i uginuca kunica može bitiizazvana baš jednom od gljivica koja obicno živi u crevimakunica, a koja se naziva Sacharomyces guttulatus. Ova kvaš-ceva gljiva se u oslabljenom organizmu razmnožava i ispo-ljava štetno dejstvo, a tacna dijagnoza se može postavitimikroskopskim pregledom izmeta. Radi lecenja treba datineko od sredstava koje delujena pražnjenje crevnog sadr-žaja, kao što je, na primer, gorka so.

Jedna od cešcih gljivicnih bolesti kunica jeste i trihofi-cija. Kako se u nekim okolnostima ona može preneti i naljude, opisana je u poglavlju o zoonozama.

BOLESTI KOJE IZAZIVAJUP ARAZITI

Paraziti su organizmi koji žive na racun domacina, uovom slucaju kunica. Hrane se njegovim tkivima ili telesnimsokovima. Parazite nacelno delimo na spoljašnje (žive naspoljašnjoj p()vršini tela) i unutrašnje (žive u telesnim šup-ljii1ama, organima.i tkivima domacina).

226

UNUTRAŠNJI PARAZITI

KOKCIDIOZA

U grupi bolesti kunica kofe su izazvane parazitima kok-cidioza zauzima prvo mesto. Ovo oboljenje prouzrokuje,znat-ne gubitke, najviše mladih životinja, Odrasli kunic, irpsilacparazita, izvor je infekcije za mlade ili druge odrasle jeginke.

Uzrocnici kokcidioze su jednocelijski organizmi i}evid-ljivi <golim okom, koji parazitiraju u jetri ili u sluzokožicreva> kunica. Zaražene životinje imaju slab apetit, osetnomršave, a cesta je i nadutost. Javlja se voden, pone).{ad ikrvav, proliv. Moguca je i oduzetost zadnjih nogu. Kunicine u~imaju hranu, sa stolicom gube tecnost i sali iz, 'orga-nizma i na kraju uginuo Dijagnoza ove bolesti se postavljalaboratorij skim pregledom stolice kunica ili pregledom' leša.Ako je u pitanju parazit kojinaseljava .creva (Eimeria, inte-stinalis, Eimeria magna, Eimeria media i dr.), na sll1zbkožise mogu naci zapaljive promene, krvarenja, nekroze, nadundebelog creva, itd. Kod kpkcidioze jetre uzrocnik Eimeriastiedae.Dštecuje,žucne .kanalice, tako da jejetrapovecana iposuta sivobelicastim mrljama.

Lecenje kokcidioze uspeva samo u pocetnoj fazi bolestii stoga se daju kokcidiostatici (sulfadimidin, sulfakvinoksalin,sulfametoksin). Da bi se onemogucila pojava bolesti, kokci-diostatici se daju u preventivnim dozama. Isto tako je važnona vreme odvajati mladunce od majki, a dezinfekciju kavezai opreme u slucaju postojanja bolesti sprovesti sa 10% ra-stvorom amonijaka.

METILJAVOST

U žucnim kanalima kunica kao paraziti žive veliki i da-leko rede mali metilj. Ovi pljosnati crvi lice na list lorbera,sa suženim zadnjim delom. Bolest se može pojaviti na jed-noj farmi kunica samo ako zelena hrana potice sa mocvar-nih pašnjaka na kojima bi mogla biti zagadena sa razvojnimstadijumima ovih parazita.

Promene izgleda i ponašanja bolesnih životinja nisu do-voljno karakteristicne da bi se postavila tacna dijagnoza.Kunici gube apetit, mršave, sluzokože su blede, aponekadi žute. Kada se u izmetu nadu jaja parazita, može se pre-duzeti lecenje sa preparatima na bazi hlorugljenika.15* 227

Radi sprecavanja pojave bolesti životinjama ne trebadavati sveže seno sa plavnih terena, vec ga prethodno trebasušiti bar 6 meseci.

Slika 97. Kraste u ušima kunica bolesnog od šuge

U crevima kunica može se naci jedan broj glistai pan-t1jicara koje ne predstavljaju veci problem u uzgoju, pa imovde i ne poklanjamo pažnju. Ako vlasnik posumnja ili za-pazi u izmetu parazite u vidu tankih, kratkih ili dužih belihglista, životinje ce tretirati preparatima piperazina ili tiaben-dazola i mebendazola.

SPOLJAŠNJI PARAZITI

Paraziti koji žive u koži, odnosnokrznu kuni~a, jesu,krpelji, šugarci, vaši i buve.

KRPELJI

To su insekti smede, odnosno crne boje. Hrane se si-sajuci krv životinja i na taj nacin mogu da prenesu mnoge,za ljude i životinje, opasne bolesti. Uspešno se uništavajusredstvima protiv insekata - insekticidima (alugan, neopi-troid i sL).

228

L

šUGARCI, "

Šugarci su paraziti, takode insekti, koji izazivaju šugukože i šugu ušiju. .

šuga kože u industrijskom uzgoju kunica, u odnosu nadruge parazitarne bolesti, ne predstavlja veliki problem. Doinfekcije dolazi direktnim kontaktom bolesnih životinja, alii preko posrednika: psa, macke, miša i dr. Prenošenju bo-lesti doprinosi nehigijensko držanje životinja, prljavština,slaba i nekvalitetna ishrana, gusto i dugacko krzno, nedo-voljno suncani objekti i sL Covek se može inficirati uzroc-nicima šuge kunica, dok se na druge domace životinje ovabolest ne prenosi. Simptomi bolesti kod ljudi su svrab ikraste, ali kako u ovom slucaju nije rec o težem i cestomoboljenju, nismo ga izdvojili u posebno poglavlje.

Promene kod obolelih kunica se uocavaju na koži glave(celo, osnova Dva, oko ociju) sa pojavom svraba, opadanjemdlake i stvaranjem krasta. Životinje postepeno mršave, dabi na kraju nastupila i smrt.

Lecenje celog zapata se vrši insekticidima (alugan, ekta-non i sL). Isto tako treba temeljno ocistiti prostorije i nekoristiti ih bar 5 do 6 nedelja. . .

Šuga ušiju je u uzgoju kunica mnogo cešca i opasnijabolest nego šuga kože. Ovaj parazit živi u ušnom kanalt:/.bolesne životinje, izaziva jak svrab, a može preci i na co-veka. Zbog svraba, životinja ceše uši i drži glavu iskošeno.Kod mladih kunica može doci do zapaljenja srednjeg Dva,a ponekad i do zapaljenja mogza. Ovaj vid šuge se sprecavai leci na isti nacin kao i prethodni. .. .

Pored vec pomenutih šugaraca i krpelja, VAŠI i BUVEmogu imati ulogu u prenoŠenju raznih bolesti. Ovi parazitise isto tako suzbijaju primenom insekticida.

BOLESTI KOJE SU POSLEDICA NEDOVOLJNOKVALITETNE ISHRANE

O kvalitetnoj ishrani kunica je bilo reci ranije, u po-sebnom poglavlju. Nema potrebe napominjati da su svi na-vedeni sastojci neophodni za pravilan razvitak. i funkcijeorganizma, pa i u smislu odbrane od mnogih bolesti. Naovom mestu smo želeli da nešto kažemo o neunošenju ilinedovoljnom unošenju vitamina u organizam.×

¶îîç

\ VITAMINI su materije neophodne za pravilno funkcio-nisanje organizma, a zastupljene su u hrani u veoma malimkolicinama. Njihovo neunošenje il nedovoljno unošenje uorganizam, izaziva bolesti avitaminoze ili hipovitaminoze.Fabricki pravIjena koncentrovana hrana za pojedine kate-gorije kunica obicno sadrži sve neophodne hranljive mate-rije. Medutim, ako uzgajivac priprema obrok sam, morastrogo voditi racuna o hranljivoj vrednosti pojedinih sa-stojaka, tj. mora se pridržavati recepata ishrane za kunice.

Retko se dešava da pojedinih vitamina uopšte nema uhrani. Mnogo je cešce da su oni zastupljeni u manjoj koli-cini nego što je to potrebno organizmu, pa se onda javljajubolesti koje su posledica smanjenog unošenja vitamina, tj.hipovitaminoze.

A-HIPOVITAMINOZA(manjak vitamina A u organizmu)

Rezultat manjka vitamina A u organizmu su promenena sluznici ociju u vidu gnojenja ocnih spojnica. Takode jei vecina sluznica manje otpoma na infekciju, pa lako dolazido oboljenja (kijavica, zapaljenje pluca i sL). Usled deficitaA vitamina u obroku, pa stoga i u organizmu, cesti su iporemecaji reprodukcije, mali okot, nedovoljno razvijeni fe-tusi i sl. Da bi se sprecili navedeni poremecaji, u hranutreba dodavati šargarepu i kvalitetno livadsko seno. Takodenije loše kontrolisati da li peletirana hrana za kunice sa-drži dovoljno vitamina A. Ovakvo ispitivanje se sprovodi uspecijalnim za to opremljenim laboratorijama.

D-HIPOVITAMINOZA(manjak vitamina D u organizmu)

Nedostatak vitamina D se pre svega javlja kod mladihživotinja u zimskom periodu. Ako hrana nema dovoljno Dvitamina, kalcij uma i fosfora, ili ako su ove materije za-stupljene u nepovoljnom odnosu, javice se bolest rahitis,koja se ispoljava u nedovoljnom okoštavanju skeleta, kriv-ljenja nogu i sl. U cilju lecenja daju se preparati vitaminaD (u hrani i u injekcijama), kao i dobro seno i minerali,kalcij um i fosfor.

230

......

E-HIPOVITAMINOZA (manjak vitamina E' u organizmu)

Nedostatak vitamina E izaziva poremecaj plodnosti, pai uginuce ploda i zapaljenje materice. Kod mužjaka nedo-statak ovog vitamina dovodi do steriliteta. Osim navedenog,mišicno tkivo mladunaca se nepravilno razvija, tako da susapi i zadnje noge ovakvih životinja nedovoljno razvijene imršave.

U crevima kunica normalno se stvaraju vitamini C i B.Njihov nedostatak u obroku zbog toga ne stvara probleme.

BOLESTI KOJE SU VEZANE ZA SKOTNOSTI KOCENJE

NEPLODNOST

U savremenom uzgoju kunica neplodnost može pred-stavljati problem. Uzroci su mnogobrojni: deficitarna ishra-na, parenje u srodstvu, pregojenost, bolest polnih organa isl. Ako se i pored dobre preventive ipak pojavi neplodnost,mora se tacno utvrditi njen uzrok i onda preduzeti lecenje.

OTEžANO KOcENJE

Do ovoga može doci ako ženku male rase pripuštamopod mužjaka velikih rasa, tako da su plodovi veliki za po-rodajni kanal. U ovom slucaju se pomaže izvlacenjem mla-dunaca iz zadnjeg dela porodajnog kanala. Kod slabih tm-dova, prcuske vagine i sl. veterinar može pomoci i hormon-skim injekcijama, carskim rezom i sl.

Ukoliko nakon porodaja primetimo da je došlo do ispa-danja materice, matericu ocistimo blagim rastvorom dezin-ficijensa (cetavion), ženku okrenemo glavom na dole i ma-tericu vratimo prstom.

POSTPOROÐAJNA PARALIZA

Ovo oboljenje je posledica nedostatka kalcij uma u or-ganizmu ženke koji je utrošen za izgradnju kostiju mladu-naca i koH je u vecoj meri izlucen preko mleka. Životinjesu tltucene, ne uzimaju hranu, a cesto nastaju i grcevi.J

231

r.;

t!!

Pomoc se sastoji u davanju preparata kalcij uma, obicnoinjekcijom pod kožu, tokom nekoliko dana.

ZAPAUENJE MLEcNE 2LEZDE

Do zapaljenja mlecne žlezde može doci usled pritiska,udarca i drugih mehanickih nadražaja, ali i nakon infekcijepreko mlecnog kanala ili krvotoka. U ovakvim slucajevimalako dolazi do zastoja u izlucivanju mleka ili je mleko za-gadeno mikroorganizmima iz mlecne žlezde, što može bitirazlog uginuca mladunaca koji sisaju.

Bolest se leci antibioticima i lokalno mastima koje de-luju smirujuce na proces zapaljenja.

2DERANJE MLADUNACA

Ovo je relativno cesta pojava kod uznemirenih ženki.Promena mesta boravka bremenite jedinke neposredno predkocenje, buka i uznemiravanje tokom porodaja, žed ženkei nedostatak vitamina i minerala u ishrani tokom trudnocemogu izazvati takvo ponašanje. Treba znati da za razvojplodova i plodovih omotaca tokom graviditeta, ženka trošivelike kolicine mineralnih materija i vode. Prvorotkinje kojesu proždrle mladunce mogu kasnije uz dobru ishranu po-stati dobre majke. Ako se ova pojava ponavlja kroz neko-liko kocenja, životinju treba iskljuciti iz reprodukcije.

Osim navedenih oboljenja ili pojava koje imaju veze satrudnocom i porodajem, ovde pominjemo još abortus, kojikod kunica najcešce nastaje kao posledica uticaja iz spo-ljašnje sredine (stres, udarci, grubi zahvati). Osim toga, dopobacaja može doci i u slucaju neodgovarajuce ishrane, pri-sustva parazita i sl. Radi sprecavanja navedene pojave, ži-votinjama treba tokom trudnoce obezbediti kvalitetnu hranui što manje ih uznemiravati.

NEZARAZNE BOLESTI UNUTRAŠNJIH ORGANA(organske bolesti)

Kunici se iskorišcavaju u starosti u kojoj se organskebolesti ne mogu dovoljno razviti, pa su ova oboljenja za

232

kunicarstvo od malog znacaja. Uprkos tome, postoje bolestikoje nastaju brzo i mogu izazvati uginuce. Takve su, naprimer:

NADUN

To je oboljenje pri kome u želucu i crevima, a najcešceu slepom crevu nastaju vece kolicine gasova od uobicajenih.Zivotinja je naduvena, gasovi vrše pritisak na dijafragmu(mišic veoma bitan za disanje) i pluca te se životinja možeugušiti.

Uzrok ovoj pojavi je ishrana zelenom hranom koja pri-likom brzog vrenja u utrobi stvara velike kolicine gasova.Takode se dogada da nadutost nastane kao posledica ote-žanog kretanja hrane kroz creva usled davanja prehladnehrane. Hronicna (dugotrajna) nadutost može biti posledicaprisustva crevnih parazita (kokcidija, oblih glista).

Oslobadanje životinje prevelike kolicine gasova ponekaduspeva masažom trbuha. Obicno to nije dovoljno i trebadati neko od sredstava koje sprecava vrenje i pomaže pa-sažu crevnog sadržaja (magnezijumsulfat).

Nadun se sprecava izbegavanjem davanja vlažne, pre-hladne ili pokvarene hrane.

~EL.UDAcNO.CREVNI KATAR,." '.(nezarazno zapaljenje sluznice že1uca i creva)

Ova bolest nastaje~fe $veg'a usled neodgovataJi.ice is-hran~,. mada je teško zamisliti da na nastanak.obqljenja neutiC1i trazne bakterije ili paraziti li creyima,Mofe se recida je bol~st relativnpretka u)n.tenzivrtoni uzgoju Kunicaako se upotrebljava koncentrat6dgovarajuceg kvaliteta. Tre-ba znati da, poremecaji u funkCiji želuca ,,' i cteva najcešcenastaju pri prelazu sa mlecne. ish:r:ane 1J:a,ishranU-':koncen-tratom ,(ili drugim .cvrstimhranivom). Takode je' poznatoda prevelika upotreba antibiotika, može i~azvati pomenutubolest ciji su sirnptomi mt1?itak~petita i, r~tka stolica.

Bolest se leCi i sprecavadtk}anjanjemL~:Vih pomenutihfaktora.

233

ZATVOR

To je stanje pri kome postoji zastoj u kretanju sadržajacreva. Najcešci uzrok zatvora je suva hrana sa premalo vode,a ponekad i nakupine dlaka koje mogu zapušiti lumen cre-va. Zivotinje ne jedu, lenjo se krecu, a u trbuhu se mogunapipati tvrde loptice izmeta. .

Lecenje pokušavamo davanjem sredstava za povlacenjevode u creva i razmekšavanje crevnog sadržaja (magnezijum-sulfat - laksans), a preventiva je davanje dovoljno vodeuz svaku vrstu hrane.

'"

RANE NA NOGAMA

Ovo je bolest specificna za kunice. Na donjem deluzadnjih nogu (strana kojom se životinja oslanja o tlo) moguse pojaviti rane. Uzrok ovome je obicno neravna i vlažnapodloga, gruba žicana mreža po kojoj se životinje krecu.Lako dolazi do infekcije i gnojenja. .

Prilikom 'tecenja najpre se. mora otkloniti uzrok me-hanickog draženja, a zatim se oštecena mesta ciste sa bla-gim dezinficijensilna (cetavloi1), premazuju jodom i tretirajuantibibtskim sprejom ili mastima.

Slika 98. Rane na nogama...

234

r I

. II

ÒßÍÔÛÜÒÛùÞÑÔÛÍÌ×¢

,..

qva grupa oholjenj;;{ prakticno ne bi sfuela da postojiu sa:yremenom kunicarstvu. Sumnja..na naslednu bolest jedovoljna da se životinja eliminiše..iz priploda. Ipak se kodnas i na nekim velikim farmama sa' uvoznimmaterljalom(dedovska i roditeljska grla) mogu zapazitipbjediJie na~lednedeformacije.. Ovde pominjemo samo o~e koje su n,ajcešce:

'BOLEST ISCAŠENHf NOGU

Ovde je rec o utodimom išcašenju zgloba: ku~a koje po-stoji u istoj formi kod dyce i pasq.. Žiyotinja li izr:azitimslucajevima.)ma zadnje .noge .bkrenuteza. pola kruga (položajfoke), tako ,da je hodanje onemoguceno. Sltgna deformacijase ponekad može zapaziti i na prednjim ekstremitetima.

Slika 99. Bolest išcašenih nogu

IZDUžENA DONJA VILICA

U ovom slucaju donja vilica je duža od gornje, tako dase donji i gornji zubi ne poklapaju. Posledica toga je dadonji zubi neograniceno rastu, što onemogucava normalnouzimanje hrane. Prerasli zubi se mogu skracivati, ali takvekunice nikako ne treba puštati u pripust.

235

.).

Slika 100. Previše izrasli donji zubi

1ROVANJA

U int~hzi\'1iom uzgoju u kome životinje nemaju slobodukretagja troyanja su' retka, ali ipak moguca. Najcešce se de-šava ,da životinje budu izložene delovanju vece kolicine sred-stava zapništavanjejnsekata, ili da preko zelene hrane une-su u'organizam otr6Ve namenjene zaštiti bilja. U cilju spre-cavanja ovakvih inCidenata, prilikomkorišcenja insekticidau kunicarniku ili na samim životinjama treba veoma preciz-no poštovati uputst\i'd proizvodaca. Isto tako mora Se pazitida i hrana 'he bude zagadena :raznim pesticidima. Da bi sepostavila, tacna dijagnoza ttovanja, dobro je da odgajivacuvek vodi tacnll eviderld.ju korišcenja, preparata protiv šte-tocina, tj. da zna kad je šta koristio 1'1.1kojoj kolicini.

BOLESTI KOJE SE MOGU PRENETI S'A KUNICANA LJUDE (Zoonoze)

Ovde smo posebno izdvojili nekolilko bakterijskih, glji-vicnih i parazitarnih oboljenja koja se mogu preneti i nacoveka, a koja mogu biti neprijatna jer se teže lece ili ozbilj-nije ugrožavaju zdravlje ljudi.

236

SALMONELOZA

Uzrocnici ove bolesti su bakterije koje se nazivaju sal-monele. Zaraza se na farmu unosi novodopremljenim živo-tinjama, mada kliconoše mogu biti golubovi, miševi, guske,patke, konji, ovce, svinje, kokoši, glodari pa i covek. Trebaznati da su salmonele u prirodi prilicno rasprostranjene.One se mogu naci u površinskim slojevima zemlje, otpadnimvodama, barama i na drugim mestima, gde mogu da ostanuu životu i mesecima. Takode se mogu naci i u crevnom sa-držaju raznih vrsta životinja. Prema tome, da bi jedan or-ganizam oboleo, nije potrebno da se zaraza unese spolja.Ona može da nastane i u uslovima slalbe higijene, nekvali-tetne ishrane, nepovoljne klime ambijenta u kome životinježive itd.

Kod bolesnih kunica može se zapaziti groznica ili utu-cenost, proliv ili zatvor, nedostatak apetita i mršavljenje.Gravidne ženke cesto pobacuju.

Dijagnoza ove bolesti se postavlja laboratorij skim pre-gledom leša ili izmeta bolesne životinje. Za lecenje se koristeantibiotici, a neophodno je temeljno cišcenje svih prostorijau kojima životinje borave. Kunici oboleli od salmoneloze,ili pod sumnjom da su oboleli od salmoneloze, nisu za ishra-nu ljudi, vec se moraju neškodljivo ukloniti (spaliti ili du-boko zakopati).

Salmonele ulaze u organizam životinja i ljudi preko or-gana za varenje. One pre svega izazivaju zapaljenje sluzniceželuca i creva. Ove bakterije imaju sposobnost da iz organaza varenje prodru u krvotok i prouzrokuju trovanje krvi,odakle se mogu preneti u sve organe. Od životinja se coveknajlakše zarazi kontaktom (bolest prljavih ruku) ili imosecinedovoljno kuvano ili peceno meso. Bolest u ljudi nastajeobicno 7 do 24 casa nakon uzimanja zaražene hrane. Pocinjeobicno glavoboljom, a zatim groznicom i povišenom tempe-raturom (40°C), bolovima u trbuhu i prolivom. Uz ove sim-ptome javljaju se klonulost, žed, nemir i pospanost. Kod teš-kih slucajeva nastaju grcevi, smanjeno izlucivanje mokrace,a moguc je i smrtni ishod.

TULAREMIJ A

Tularemija je bolest koja napada kunica i zeca, ali presvega male glodare (šumski i poljski miš, veverica, pacov,

237

hrcak i dr.). Uzrocnik bolesti je bakterija PasteurelIa tula-rensis. Može se pojaviti i kod fazana, jarebica, prepelica, li-sica, divljih i domacih svinja, a i kod coveka. U prenošenjuoboljenja važnu ulogu imaju insekti koji sisaju krv (buva,vaš, komarac, krpelj). Smatra se da se tularemija pojavljujenarocito u godinama kada ima mnogo miševa i pacova kojisu u pojedinim krajevima stalno inficirani.

Na bolesnom kunicu simptomi bolesti nisu tipicni. Ži-votinja se teško krece, apaticna je i ima povišenu tempe-raturu.

Covek se inficira najcešce uzimajuci nedovoljno pecenoili kuvano meso bolesne životinje. Uzrocnik se u organizmuširi limfnim sistemom i izaziva zapaljenje limfnih žlezda.Iz 'Iimfnih žarišta prelazi u krv i dospeva u jetru, slezinu,pluca i moždane ovoj nice. Lakši oblici bolesti prolaze zanekoliko nedelja, a teži oblici se mogu i smrtno završiti.

,L

TUBERKULOZA

Kunici mogu oboleti i od tuberkuloze. Najcešce se infi-ciraju kontaktom sa bolesnim govecetom, mlekom tuberku-loznih krava i unošenjem novih kunica u zapat. Svima jepoznato da od tuberkuloze boluju i ljuldi, i da je to bolestkoja se dugo i teško leci.

TRIHOFICIJA

Na ovu bolest su najosetljiviji dobro uhranjeni i nego-vani kuni~i, tako da ovde nisu bitni lošli uslovi nege i uz-gajanja. Treba znati da prostirka od slame koja je zagadenaovim gljivicama može imati presudnu uloglu u širenju in-fekcije. Prvi znak bolesti je svrab na prednjim i zadnjimnogama koji se pojacava, a nešto kasnije se mogu videtiproroene na krznu na nogama i u predelu repa. Krzno jena tim mestima ocupano, a koža crvena. Svrab je tako jakda se životinja ponekad glode do kosti.

U lecenju ove bolesti koriste se antimikotici, koji sedaju s hranom ili se u vidu tecnosti i masti stavljaju napromajna mesta.

Ljudi se mogu inficirati kontaktom sa bolesnim kuni-cima i kod J}jih se trihoficija javlja na goloj koži i na ko-

238

smatim delovima glave. Promene na glavi srecu se uglavnomkod dece, i to u vidu celavih površina. Koža obolelog predelaje crvena, pokrivena mehuricima i krastama. Kod odraslihmuškaraca javlja se i trihoficija brade. Dlaka opada, kožase ljušti, dolazi do zapaljenja i gnojenja.

TOKSOPLAZMOZA

Uzrocnik toksoplazmoze je parazit mikroskopske velicinenazvan Toxoplasma gondii. Živi u telesnim celijama mnogihsisara, narocito kunica, zeceva i drugih glodara, zatim pasa,macaka, lisica, svinja, ovaca, goveda i coveka. Isto tako jeutvrden i kod veceg broja divljih životinja, ptica pa i kodgmizavaca.

Kunic se najcešce inficira preko usta uzimanjem hranei vode zagadene uzrocnikom toksoplazmoze. Obolela životinjane uzima hranu, javlja se opšta slabost, mršavljenje i proliv,cesto sa paralizom zadnjih nogu. Ponekad se mogu zapazitii znaci oštecenja nervnog sistema u zapaljenja mozga. Tacnadijagnoza može se postaviti' samo u laborqtoriji. Kako secovek najcešce. inficira uzim~I:Jjem }ledovolJilo pecenog iIikuvanog mesa i organa bolesnih životinja, jasno je da sebolesni iIi sumnjivi kunici ne smejukoriStiti za jelo.

Kod ljudi, narocito kod odrasIihosoba, toksoplazmozase obicno javlja u skriver1om obliku, tj. bez vidljivih sim-ptoma. Rede se ispoljavasa nešto povišenomj temperaturom,gripoznim stanjem, oticanjem limfnih cvorova i slezine, pro-livom iIi zapaljenjem bronhija. Retko' može doci i do za-paljenja pluca, mozga pa i' smrtnog ishoda. Medutim, cestoobole majke u drugom stanj}.!. Tada može doci do pobacaja,prevremenog porodaja iIi radanja deteta sa znacima urodenetoksoplazmoze.

Nema podataka ouspešnoin lecenjuživotinja, dok sekod ljudi primenjuju nekiqntibiotici.

239