3
Археолошки ПРЕГЛЕД / Archaeological REPORTS 4 201 ЗАШТИТно АРхЕоЛоШко ИСкоПАвАњЕ нА ЛокАЛИТЕТУ мЛЕкАРА У ЗЕмУн ПољУ Бисенија Петровић, Музеј града Београда Адам Н. Црнобрња, Музеј града Београда Кључне речи: антика, заштитна ископавања, Београд, Срем, Земун поље У Музеј града Београда, 25.5.2006. го- дине, стигло је обавештење из Завода за заштиту споменика културе града Београда, да се у Земун пољу припрема изградња но- вог објекта – производне хале са складиш- тем (инвеститор ТТП „Сењак“ из Београда) и да, због заузетости на другим теренима, овај посао уступа Музеју. 1 Кустоси Музеја обишли су терен и установили да градња произ- водне хале захвата површину од скоро 2 хектара и да се једним делом на- лази на простору археолошког лока- литета који ужива претходну заштиту. Локалитет Мле- кара налази се на левој страни ста- рог пута Земун–Ба- тајница, око 7 km удаљен од центра Земуна (коорди- нате 44052.590’N, 20019.980’Е; кар- та), на катастарској парцели 1, форми- раној од парцела 99/42, 99/44, 99/48 и 99/50. Приликом израде плана археолошких истраживања, стручњаци Музеја руково- дили су се чињеницом да се на овом делу територије Земуна налазе веома значајни археолошки локалитети, од праисторијских епоха до средњег века, на којима је Музеј града раније организовао икопавања – Ас- фалтна база, Шљункара, Радио станица, Да- лиа, Ветеринарски завод, Траса гасовода, са којих поседује обимну документацију и велики број предмета. Археолошка истраживања обављена су у периоду од 24.6. до 11.7.2006. године. 2 Према конфигурацији терена одабрана је позиција на којој су очекивани археолошки налази и отворене су две сонде 5 х 15 m. До дубине од приближно 0,5 m наилазило се на остатке заоране кукурузовине, а не- посредно испод налазио се слој светложуте земље – леса. Током ископавања у обе сонде констатовани су трагови ровова, због чега су оне прошириване како би се ровови прати- ли. На тај начин истражена површина износи карта – Положај локалитета Map – Site location 902.2(497.11)”2005” 903”638”(497.11) Слика 1 – Ситуа- циони план Figure 1 – Situa- tion plan

Zastitno Arheolosko Iskopavanje Na Lokalitetu Mlekara Zemun Polje

Embed Size (px)

Citation preview

Page 1: Zastitno Arheolosko Iskopavanje Na Lokalitetu Mlekara Zemun Polje

Археолошки ПРЕГЛЕД / Archaeological REPORTS 4 201

ЗАШТИТно АРхЕоЛоШко ИСкоПАвАњЕ нА ЛокАЛИТЕТУ мЛЕкАРА У ЗЕмУн ПољУ

Бисенија Петровић, Музеј града БеоградаАдам Н. Црнобрња, Музеј града Београда

Кључне речи: антика, заштитна ископавања, Београд, Срем, Земун поље

У Музеј града Београда, 25.5.2006. го-дине, стигло је обавештење из Завода за заштиту споменика културе града Београда,

да се у Земун пољу припрема изградња но-вог објекта – производне хале са складиш-тем (инвеститор ТТП „Сењак“ из Београда) и да, због заузетости на другим теренима, овај посао уступа Музеју.1 Кустоси Музеја обишли су терен и установили да градња произ-водне хале захвата површину од скоро 2 хектара и да се једним делом на-лази на простору археолошког лока-литета који ужива претходну заштиту.

Локалитет Мле-кара налази се на левој страни ста-рог пута Земун–Ба-тајница, око 7 km удаљен од центра Земуна (коорди-нате 44052.590’N, 20019.980’Е; кар-та), на катастарској парцели 1, форми-раној од парцела 99/42, 99/44, 99/48 и 99/50.

Приликом израде плана археолошких истраживања, стручњаци Музеја руково-дили су се чињеницом да се на овом делу територије Земуна налазе веома значајни археолошки локалитети, од праисторијских епоха до средњег века, на којима је Музеј града раније организовао икопавања – Ас-фалтна база, Шљункара, Радио станица, Да-лиа, Ветеринарски завод, Траса гасовода, са којих поседује обимну документацију и велики број предмета.

Археолошка истраживања обављена су у периоду од 24.6. до 11.7.2006. године.2 Према конфигурацији терена одабрана је позиција на којој су очекивани археолошки налази и отворене су две сонде 5 х 15 m. До дубине од приближно 0,5 m наилазило се на остатке заоране кукурузовине, а не-посредно испод налазио се слој светложуте земље – леса. Током ископавања у обе сонде констатовани су трагови ровова, због чега су оне прошириване како би се ровови прати-ли. На тај начин истражена површина износи

карта – Положај локалитета

Map – Site location

902.2(497.11)”2005”903”638”(497.11)

Слика 1 – Ситуа-циони план

Figure 1 – Situa-tion plan

Page 2: Zastitno Arheolosko Iskopavanje Na Lokalitetu Mlekara Zemun Polje

Археолошки ПРЕГЛЕД / Archaeological REPORTS 4 202

око 250 m2 (сл. 1). На истраженом простору, осим разуђеног система ровова (сл. 2 и 3) у којима се спорадично јављају фрагменти керамике углавном из млађих епоха и жи-вотињских костију, других налаза није било. Ровови су укопани на дубини од око 0,80 m. Положај и систем ровова дозвољавају прет-поставку да се можда ради о домородачком насељу типа викус са почетка нове ере, када су Римљани већ заузимали овај прос-тор. Пошто су други налази веома оскудни, ову претпоставку, међутим, треба узети са извесном резервом. Можда ће је потврдити ископавања на суседној парцели, на којој је такође предвиђена изградња наредне годи-не, а ка којој се пружају трасе ровова. И по-ред малобројних налаза, значај локалитета састоји се у томе што јасно показује границу насељавања на овом простору, и то од најра-нијих времена. Највећи број археолошких налазишта смештен је у делу према Дунаву, док овај потес можда представља крај под-ручја насељавања. Теренска документација чува се у Музеју града Београда.

Слика 2 – Систем ровова на локали-

тету Млекара

Figure 2 – Trench system on the site

of Mlekara

Слика 3 –Систем ровова на локали-

тету Млекара

Figure 3 – Trench system on the site

of Mlekara

1 Захтев Завода за заштиту споменика културе града Београда бр. 060439/2, од 15.05.2006. године. Одобрење Министарства културе Републике Србије бр. 631-02-252/2006-03, од 19.06.2006. године.

2 Радовима је руководила Бисенија Петровић, музејски саветник, шеф Одељења за археологију, а чланови екипе били су кустоси Адам Црнобрња, Велибор Катић, Јелена Васић и конзерватор Николина Адамовић (сви запослени у Музеју града Београда), као и студенти археологије. Стручни консултант био је Борислав Јовановић, археолог, дописни члан САНУ.

Page 3: Zastitno Arheolosko Iskopavanje Na Lokalitetu Mlekara Zemun Polje

Археолошки ПРЕГЛЕД / Archaeological REPORTS 4 203

RESCUE ARCHAEOLOGICAL EXCAVATIONS AT THE SITE MLEkARA, ZEMUN POLjE

Bisenija Petrović, Museum of BelgradeAdam N. Crnobrnja, Museum of Belgrade

The site „Mlekara“ is located on the left side of the old Zemun – Batajnica road, some 7 kilo-meters from the centre of Zemun. In the course of plan preparation for the archaeological ex-cavations, the Museum of Belgrade was aware of the fact that this part of Zemun Municipality is full of significant archaeological sites rang-ing from prehistoric to medieval times, as most of these sites were previously excavated by the Museum staff (Asphalt base, Gravel pit, Ra-dio Station, Dahlia, Veterinarian Institute, Gas pipeline) leaving behind a significant amount of documentation and movable finds.

Archaeological excavations were con-ducted between 24th June and 11th July 2006. Based on the configuration of the terrain a posi-tion with the highest probability of archaeologi-cal finds was selected and two trenches, both 5x15 meters, were placed. In the first trench 50 cm of soil corn remains left over from in-

tensive plowing were detected, whilst under-neath this layer a light yellow soil – loess was detected. During excavations traces of ditches were detected in both trenches, which had to be extended in order to follow the direction of these ditches. Total area excavated in this man-ner amounts to approximately 250 sq. meters (Fig. 1). Aside from this widespread system of ditches (Fig. 2 & 3), sporadic finds of pottery fragments (most of them belong to modern pot-tery) and animal bones no other movable finds were detected. The ditches that were detected were all dug in to the depth of 80 cm. The dispo-sition and the ditch system allow a preposition that the site might contain remains of a native Vicus type settlement from the beginning of the 1st century AD, the time of the earliest Roman occupation of this region. However, the scarcity of other finds indicate that this presumption should be taken cum grano salis.