ZAVRNI RAD TEMA: NARODNA BANKA SRBIJE

1

SADRAJ1 UVOD..................................................................................................4 2 O Narodnoj banci Srbije......................................................................5 4 Organizaciona struktura Narodne banke Srbije................................11 5 Zadaci Narodne banke Ssrbije..........................................................12 2.1 Monetarna politika....................................................13 2.1.1 Izdavanje kratkoronih hartija od vrednosti i operacije na otvorenom tritu......................................................................................14 2.1.2 Diskontni poslovi ........14 2.1.3 Odobravanje kratkoronih kredita .....................................................................14 2.1.4 Obavezna rezerva ..........................................................15 2.1.5 Eskontna stopa i druge kamatne stope.................................................................15 2.1.6 Mere za odravanje likvidnosti banaka i drugih finansijskih organizacija.........15 2.1.7 Propisi, mere i aktivnosti iz oblasti deviznog poslovanja....................................16 2.2 Politika kursa dinara....................................................17 2.3 Izdavanje novanica i kovanog novca............................17 2.4 Poslovi za Republiku Srbiju .....................................17 3 Kontrolna funkcija Narodne banke Srbije..........................................18 4 Monetarna obaveza i uloga institucija..............................................18 4.1 Odnos izmedju centralne banke i vlade u kreiranju i vodjenju monetarne politike..............................................20 5 Saradnja Narodne banke Srbije i ECB...............................................21 5.1 Osnovne funkcije NBS .................................................23 5.2 Instrumenti i mehanizmi monetarno kreditne politike koje koristi Narodna banka.......................................................26 5.3 Evropski sistem banaka i Narodna banka Srbije.............29 6 Aktivnosti saradnje...........................................................................30 6.1 Liberalizacija kretanja kapitala.....................................30 6.2 Sprovodjenje monetarne politike .................................32 9.4 Zatita korisnika finansijskih usluga.............................37 7 Odnosi NBS sa MMF - om..................................................................37 8 Odnosi NBS sa BIS - om....................................................................38 9 Saradnja NBS sa Evropskom Unijom.................................................39 2

9.1 Uloga Narodne banke u procesu pridruivanja Evropskoj Uniji 40 9.2 Mastrihtski kriterijumi................................................41 9.3 Kriterijumi iz Kopenhagena..........................................42 10 Saradnja sa Evropskom agencijom za rekonstrukciju krediti za mala i srednja preduzea.....................................................................42 10.1 Saradnja sa Evropskom investicionom bankom............43 11 Saradnja sa londonskim i pariskim klubom.....................................44 11.1 Londonski klub..........................................................44 11.2 Pariski klub...............................................................45 12 Sukcesija imovine bive SFRJ..........................................................46 13 Zakljuak.........................................................................................47 14 LITERATURA....................................................................................49

1 UVOD3

Bankarstvo se bavi istraivanjem uloge,znacaja I poslovanja banaka,kao posebnim institucijama finansijskog I ekonomskog sistema zemlje.1 Uloga Narodne banke Srbije odreena je Ustavnom poveljom Srbije i Crne Gore i Zakonom o Narodnoj banci Srbije koji je usvojen 2003.godine(Slubeni glasnik RS,br.72/2003). Prema lanu 2.Zakona o Narodnoj banci Srbije, Narodna banka Srbije je Centralna banka Republike Srbije. Osnovni cilj Narodne banke Srbije postizanje cenovne stabilnosti.Pored toga, ona za cilj ima ouvanje finansijske stabilnosti. Osnovne funkcije Narodne banke Srbije su da utvruje i sprovodi monetarnu politiku, vodi politiku kursa dinara, uva devizne rezerve i upravlja njima, izdaje novanice i kovani novac i stara se o funkcionisanju platnog prometa i finansijskog sistema. Zakonom o dopuni Zakona o Narodnoj banci Srbije (Slubeni glasnik RS, br.55/2004),Narodnoj banci su proirene nadlenosti na nadzor nad obavljanjem djelatnosti osiguranja(davanje dozvola za obavljanje poslova osiguranja, reosiguranja i posredovanja). Prema zakonu, Narodna banka Srbije je u obavljanju svojih funkcija samostalna, nezavisna i ne trai niti prima uputstva od dravnih organa i drugih lica. Na osnovu utvrenih ciljeva ekonomske politike i kljunih makroekonomskih indikatora koje usvaja Narodna skuptina. Narodna banka Srbije samostalno utvruje projekcije rasta monetarnih i kreditnih agregata i donosi mere monetarne i kreditne politike, koje ce biti preduzete radi ostvarivanja utvrenih ciljeva. Guverner Narodne banke Srbije prisustvuje sednicama Vlade na kojima se razmatraju pitanja u vezi sa Narodnom bankom Srbije. Narodna banka Srbije daje miljenje o odreenim aktima koji se tiu budeta, ekonomske I fiskalne politike, kao i nacrta zakona i drugih propisa koji se tiu Narodne banke Srbije. Narodna banka Srbije, uz saglasnost Vlade, odreuje reim kursa dinara, stim to samostalno vodi politiku kursa dinara. Narodna banka Srbije podnosi Narodnoj skuptini godinji izvetaj o poslovanju i rezultatima rada i izvetaj o monetarnoj politici, zatim, godinji izvetaj o stanju u bankarskom i ukupnom finansijskom stanju zemlje, kao i program monetarne politike za narednu godinu. Nepokretnost i druga sredstva koja Narodna banka Srbije koristi u svojini su Republike Srbije. Za obaveze Narodne banke Srbije garantuje Narodna banka Srbije.

1

Prof. dr. Milenko Deletovi, Prof. dr. A. ivkovi, Prof. dr. P. Bojovi: Bankarski Menadment, igoja tampa, Beograd 2008,str 7

4

Narodna banka Srbije ima statut koji potvruje Narodna skuptina Republike Srbije.

2 O Narodnoj banci SrbijeNarodna banka Srbije je centralna banka Republike Srbije koja obavlja funkcije utvrene zakonom. Narodna banka Srbije je samostalna I nezavisna u obavljanju funkcija, i za svoj rad odgovorna je Narodnoj skuptini Republike Srbije. Narodna banka Srbije, u obavljanju svojih funkcija, nee primati niti traiti uputstva od dravnih organa i drugih lica. Osnovni cilj Narodne banke Srbije jeste postizanje i odravanje stabilnosti cijena. Narodna banka pored osnovnog cilja, ima za cilj i ouvanje finansijske stabilnosti. Narodna banka Srbije je pravno lice, ali se ne upisuje u registar pravnih lica. Sedite Narodne banke Srbije je Beograd. Narodna Banka Srbije ima peat koji sadri naziv Narodne banke Srbije i grb Republike Srbije. Narodna banka Srbije ima statut koji potvruje Narodna skuptina. U sastavu Narodne banke Srbije, sa obavezama i odgovornostima utvrenim ima statut , koji potvruje Narodna skuptina. Statut Narodne banke Srbije objavljuje se u Slubenom glasniku Republike Srbije. Narodna banka Srbije moe obrazovati filijale. Unutranja organizacija, delokrug, prava i dunosti filijala utvruju se Statutom Narodne banke Srbije. zakonom i Statutom Narodne banke Srbije, posluje specijalizovana organizacija pod nazivom: Narodna banka Srbije Zavod za izradu novanica i kovanog novca Topcider, koja izrauje novanice i kovani novac. Narodnu banku Srbije predstavlja i zastupa guverner Narodne banke Srbije. Narodna banka Srbije, u izvrenju svojih funkcija, sarauje sa Vladom i drugim dravnim organima i, u okviru svoje nadlenosti, preuzima mere za unapreenje te saradnje. Narodna banka Srbije moe biti lanica meunarodnih finansijskih organizacija i institucija i moe saraivati sa nacionalnim finansijskim i kreditnim institucijama radi izvravanja svog osnovnog cilja i svojih funkcija. Narodna banka Srbije moe zastupati Republiku Srbiju u meunarodnim finansijskim organizacijama i institucijama, i drugim oblicima meunarodne saradnje, uz saglasnost Vlade.

5

3 ORGANI NARODNE BANKE SRBIJE

Organi Narodne banke Srbije su2: 1) 2) 3) Monetarni odbor, guverner i Savet.

Monetarni odbor utvruje monetarnu politiku. ine ga guverner i viceguverneri. Guvernera bira Narodna skuptina na period od pet godina. U njegovoj nadlenosti je sprovoenje odluka Monetarnog odbora i Saveta, organizacija i poslovanje Narodne banke Srbije, kao i pripremanje i donoenje akata iz nadlenosti Narodne banke Srbije. Savet ima predsednika i etiri lana koje bira Narodna skuptina na period od pet godina. Savet, na predlog guvernera, izmeu ostalog, usvaja i finansijski plan i godinji raun Narodne banke Srbije. Narodna banka Srbije ima tri do pet viceguvernera, koje, na predlog guvernera, bira Savet, takoe na period od pet godina. MONETARNI ODBOR Monetarni odbor ine guverner i viceguverneri Narodne banke Srbije. Monetarni odbor utvruje monetarnu politiku, a posebno utvr|uje: 1) uslove i nain izdavanja kratkoronih vrednosti; hartija od

2) uslove i nain pod kojima Narodna banka Srbije sprovodi operacije na otvorenom tritu i obavlja diskontne poslove;2

Prof. dr. Milenko Deletovi, Prof. dr. A. ivkovi, Prof. dr. P. Bojovi: Bankarski Menadment, igoja tampa, Beograd 2008

6

3) politiku odobravanja kratkoronih kredita; 4) politiku kursa dinara i, uz saglasnost Vlade, reim kursa dinara; 5) nain upravljanja deviznim rezervama; 6) eskontnu stopu i druge kamatne stope Narodne banke Srbije; 7) osnovice za obraunavanje obavezne rezerve, stope obavezne rezerve, kao i nain, uslove i rokove izdvajanja i korienja sredstava obavezne rezerve banaka kod Narodne banke Srbije; 8) mere za odravanje finansijskih organizacija. likvidnosti banaka i drugih

Sednice Monetarnog odbora odravaju se po potrebi, a najmanje jednom u 15 dana. Sednice Monetarnog odbora odravaju se ako je prisutno najmanje dve treine lanova. Monetarni odbor donosi odluke veinom glasova prisutnih lanova, a u sluaju izjednaenog broja glasova, odluuje glas guvernera. Sednicama Monetarnog odbora predsedava guverner. Nain sazivanja i odravanja sednica Monetarnog odbora blie se ureuje Statutom Narodne banke Srbije. Sednicama Monetarnog odbora prisustvuje ministar nadlean za poslove finansija, bez prava glasa. GUVERNER NARODNE BANKE SRBIJE Guvernera bira Narodna skuptina na predlog odbora Narodne skuptine nadlenog za finansije, na pet godina, s pravom ponovnog izbora. Za guvernera moe biti birano lice koje ispunjava opte uslove za rad u dr`avnim organima, ima visoku strunu spremu, odgovarajue radno iskustvo u oblastima ekonomije, finansija i bankarstva i koje se istaklo kao strunjak ili nauni radnik u tim oblastima. Guverner kome je prestao mandat nastavlja da obavlja poslove do izbora novog guvernera. Guverner je nadlean i odgovoran za ostvarivanje ciljeva Narodne banke Srbije, a posebno za: 1) sprovoenje odluka Monetarnog odbora i Saveta; 7

2) organizaciju i poslovanje Narodne banke Srbije; 3) pripremanje Srbije; akata iz nadlenosti Narodne banke

4) donoenje akata iz nadlenosti Narodne banke Srbije koji zakonom nisu stavljeni u nadlenost Monetarnog odbora ili Saveta; 5) obavljanje drugih poslova utvrenih ovim i drugim zakonom, ako nisu u suprotnosti sa osnovnim ciljem iz lana 3. zakona.

VICEGUVERNERI NARODNE BANKE SRBIJE Narodna banka Srbije ima tri do pet viceguvernera. Viceguvernere bira Savet na predlog guvernera, na pet godina, s pravom ponovnog izbora. Za viceguvernera moe biti birano lice koje ispunjava uslove iz lana 16. stav 2. zakona. Statutom Narodne banke Srbije blie se ureuju ovlaenja viceguvernera. Viceguverner kome je prestao mandat nastavlja da obavlja poslove do izbora novog viceguvernera. Guverner, na poetku svog mandata, imenuje viceguvernera koji zamenjuje guvernera ako je spreen da vri svoju funkciju. Guverner, radi obavljanja poslova iz nadlenosti Narodne banke Srbije, donosi propise i opte akte, kao i pojedinane akte, ako ovim zakonom nije drukije odreeno. Propisi i opti akti iz stava 1. ovog lana objavljuju se u "Slubenom glasniku Republike Srbije". Guverner i viceguverneri su stalno zaposleni u Narodnoj banci Srbije. SAVET NARODNE BANKE SRBIJE Savet ima predsednika i etiri lana koje bira Narodna skuptina, na pet godina, s pravom ponovnog izbora. Narodna skuptina bira predsednika i lanove Saveta na predlog odbora Narodne skuptine nadlenog za finansije. Za lana Saveta moe biti birano lice koje ispunjava opte uslove za rad u dravnim organima, ima visoku strunu spremu, odgovarajue radon iskustvo u oblastima ekonomje, finansija I bankarstva I koje se istaklo kao strunjak ili nauni radnik u tim oblastima. 8

Savet, na predlog guvernera: 1) usvaja finansijski plan Narodne banke Srbije; 2) usvaja godinji raun Narodne banke Srbije; 3) utvruje jedinstvenu tarifu po kojoj Narodna banke Srbije naplauje naknadu za izvrene usluge; 4) utvruje visinu zarada guvernera i viceguvernera Narodne banke Srbije; 5) utvruje listu radnih mesta sa posebnim ovlaenjima i kriterijume odreivanja visine zarada zaposlenih sa posebnim ovlaenjima Narodne banke Srbije; vri izbor ovlaenog revizora. Sednice Saveta odravaju se po potrebi, a najmanje jednom u tri meseca, ako su prisutna najmanje tri lana. Savet donosi odluke veinomglasova od ukupnog broja lanova Saveta.

Savet donosi poslovnik o svom radu, kojim se naroito ureuju nain sazivanja i odravanja sednica, pitanja koja se razmatraju na sednicama i druga pitanja u vezi s radom Saveta. Savet po potrebi, a najmanje jednom godinje, Narodnoj skuptini podnosi izvetaj o svom radu. lanovi Saveta nisu zaposleni u Narodnoj banci Srbije, njima se isplauje naknada.

NESPOJIVOST FUNKCIJA, SUKOB INTERESA I PRESTANAK FUNKCIJE Guverner, viceguverneri, lanovi Saveta i zaposleni sa posebnim ovlaenjima: 1) ne mogu biti poslanici u Narodnoj skuptini, lanovi Vlade, funkcioneri politikih organizacija, odnosno lanovi organa jedinica lokalne samouprave, sindikalnih organizacija, lanovi upravnih ili nadzornih odbora, odnosno spoljni saradnici banaka, drugih finansijskih organizacija i revizorskih organizacija ili drugih pravnih 9

lica, koja kontrolie ili s kojima u obavljanju svojih funkcija Narodna banka Srbije sarauje; 2) ne mogu imati akcije, osnivake uloge ni dunike hartije od vrednosti banaka, drugih finansijskih organizacija i revizorskih organizacija ili drugih pravnih lica, koja kontrolie ili s kojima u obavljanju svojih funkcija Narodna banka Srbije sarauje. Guverner, viceguverneri i lanovi Saveta duni su da posle izbora Narodnoj skuptini daju pismenu izjavu o tome da ne poseduju akcije, osnivake uloge ni dunike hartije od vrednosti banaka, drugih finansijskih organizacija i revizorskih organizacija ili drugih pravnih lica, koja kontrolie ili s kojima u obavljanju svojih funkcija Narodna banka Srbije sarauje. Na zaposlene sa posebnim ovlaenjima shodno se primenjuju odredbe da ne mogu biti poslanici u Narodnoj skuptini, lanovi Vlade, funkcioneri politikih organizacija, odnosno lanovi organa jedinica lokalne samouprave, sindikalnih organizacija, lanovi upravnih ili nadzornih odbora, odnosno spoljni saradnici banaka, drugih finansijskih organizacija i revizorskih organizacija ili drugih pravnih lica, koja kontrolie ili s kojima u obavljanju svojih funkcija Narodna banka Srbije sarauje. Guverneru, viceguvernerima i lanovima Saveta prestaje funkcija pre isteka mandata ako to sami zatrae ili ako im radni odnos prestane zbog ispunjenja uslova za starosnu penziju, kao i u sluaju razreenja sa te funkcije. Guverner, viceguverneri i lanovi Saveta razreavaju se funkcije ako: 1) su pravosnano osueni za krivino delo protiv privrede i jedinstva trita, radnih odnosa, imovine, pravosua, javnog reda i pravnog saobraaja i slubene dunosti; 2) se utvrdi da nestruno i nesavesno obavljaju funkciju, odnosno da je, zbog ozbiljnijih propusta u izvravanju odluka i organizovanju poslova Narodne banke Srbije, dolo do znatnog odstupanja od ostvarenja njenog osnovnog cilja iz lana 3. zakona;

10

3) se na osnovu nalaza i miljenja nadlene zdravstvene ustanove utvrdi da su zbog zdravstvenog stanja trajno izgubili radnu sposobnost za vrenje te funkcije; 4) ne dostave ili dostave lanu izjavu o podacima iz lana 28. zakona; 5) se utvrdi da ne ispunjavaju uslove za izbor iz lana 16. stav 2. zakona. Savet utvruje ispunjenost uslova za prestanak funkcije, odnosno razreenje guvernera i pokree postupak pred odborom Narodne skuptine nadlenim za finansije u roku od 60 dana od dana utvrivanja tih uslova. Pri ocenjivanju ispunjenosti uslova iz stava 1. ovog lana, odbor Narodne skuptine nadlean za finansije duan je da zatrai izjanjenje guvernera.

4 Organizaciona struktura Narodne banke Srbije

Guverner

Viceguverner

Viceguverner

Viceguverner

Generalni sekretar FILIJALE Kancelarijsk Ljudski Informaciona Raunovodst o poslovanje resursi Opti poslovi vo i finansije tehnologija

Kabinet guvernera 11 Nacijonalni Direkcija za Zavod za centar za Interna zakonodavne prinudnu naizradu nov. i platne kartice revizija platu inovca kov. regist. poslove

Sektor za poSektor za slove mon. ekonomske Sektor za sistema platni sistem analize

Sektor za Direkcija za Sektor za devizne meunarodnu poslove poslove saradnju trezora

Sektor za koSektor zaza Centar pos Sektor nantrolu banaka dzor organiz. nadzor penzzatitu inadzora nad dr. pos. finijskim fondo. osiguranjem an. lizinga korisnika

n

5 Zadaci Narodne banke SsrbijePoloaj, organizacija, ovlatenja i funkcije Narodne banke Srbije, kao i odnos Narodne banke Srbije prema organima Republike Srbije i meunarodnim organizacijma i institucijama, ureeni su Zakonom o Narodnoj banci Srbije. Narodna banka Srbije je samostalna i nezavisna u obavljanju funkcija utvrenih Zakonom o Narodnoj banci Srbije i drugim zakonima, a za svoj rad je odgovorna Narodnoj Skuptini Republike Srbije. 12

Narodna banka Srbije ima sledee zadatke: Utvruje i sprovodi Monetarnu politiku; Samostalno vodi politiku kursa dinara uz saglasnost Vlade Republike Srbije; uva devizne rezerve i upravlja deviznim rezervama; Izdaje novanice i kovani novac; Utvruje, kontrolie i unapreuje nesmetano funkcionisanje platnog prometa u zemlji i sa inostranstvom; Izdaje i oduzima dozvole za rad i vri kontrolu boniteta i zakonitosti poslovanja banaka i drugih finansijskih organizacija; Obavlja zakonom utvrene poslove za Republiku Srbiju; Obavlja i druge poslove utvrene Zakonom o Narodnoj banci Srbije i drugim zakonom u skladu sa principima poslovanja centralnih banaka.

2.1

Monetarna politika

Narodna banka Srbije je javna institucija odgovorna za uvanje vrednosti, odnosno kupovne snage novca. Kljuna ulaga Narodne banke Srbije je obezbeenje monetarne i finansijske stabilnosti. Monetarna stabolnost podrazumeva nisku, stabilnu i predvidivu inflaciju i poverenje u valutu. Finansijska stabilnost podrazumeva zdrav finansijski sistem, u kome banke i druge finansijske organizacije dobro funkcioniu i odgovorno uvaju novac svojih klijenata. Ovu ulogu Narodna banka Srbije ostvaruje odgovarajuom monetarnom politikom. Narodna banka Srbije utvrdjuje i sprovodi monetarnu politiku u Republici Srbiji: Izdavanje kratkoronih hartija od vrednosti; Sprovoenjem operacija na otvorenom tritu; Obavljanjem diskontnih poslova; Obavljanjem kratkoronih kredita; Utvrivanjem obavezne rezerve banaka kod Narodne banke Srbije; Utvrivanjem eskontne stope i drugih kamatnih stopa Narodne banke Srbije; Utvrivanjem mera za odravanje likvidnosti banaka i drugih finansijskih organizacija; Donoenjem propisa i preduzimanjem mera i drugih aktivnosti iz oblasti deviznog poslovanja utvrenih zakonom; Izdavanjem novanica i kovanog novca; Utvrivanjem drugih instrumenata i mera monetarne politike. 13

2.1.1 Izdavanje kratkoronih hartija od vrednosti i operacije na otvorenom trituNarodna banka Srbije moe izdavati kratkorone hartije od vrednosti koje glase na domau ili stranu valutu, na osnovu odluke kojom se utvruju obim emisije, rokovi dospea i drugi uslovi za izdavanje hartija od vrednosti, kao i plasmana i isplate tih hartija. Operacije na otvorenom tritu Narodna banka Srbije sprovodi kupovinom i prodajom hartija od vrednosti na otvorenom tritu.Posebnu funkciju na tritu novca ima centralna banka.Glavna monetarna institucija,odreenim instrumentima monetarno-kreditne politike,utie na ponudu i tranju novca i kratkoronih hartija od vrednosti,ime direktno utie na ikvidnost bankarskog sistema i privrede u celini.3 Narodna banka Srbije ureuje vrstu i kvalitet hartija od vrednosti, kao i uslove i nain pod kojima prodaje te hartije4

2.1.2

Diskontni poslovi

Narodna banka Srbije moe kupovati od banaka hartije od vrednosti. Narodna banka Srbije moe kupljene hartije od vrednosti prodavati i pre isteka roka njihovog dospea. Takoe ureuje vrstu i kvalitet tih hartija i nain pod kojima kupuje i prodaje te hartije.

2.1.3 Odobravanje kratkoronih kreditaNarodna banka Srbije moe bankama odobravati kredite s rokom dospea do godinu dana, na osnovu zaloge portifelja hartija od vrednosti. Narodna banka Srbije ureuje vrstu i kvalitet hartija od vrednosti na osnovu kojih odobrava kredite, kao uslove i nain odobravanja tih kredita Narodna banka Srbije moe odobravati Republici Srbiji kredite radi finansiranja privremene nelikvidnosti budeta, nastale usled neuravnoteenih kretanja u prihodima i rashodima tokom izvrenja budeta. Krediti se mogu odobravati u okvirima utvrene monetarne politike, a najvie u iznosu od 5 % prosjenih budetskih prihoda u poslednje tri godine, pri emu ukupan iznos duga Republike Srbije nastalog po tom osnovu ne moe biti veci od trostrukog iznosa propisanog minimalnog osnovnog kapitala i sredstava posebnih rezervi

3

Prof.dr Aleksandar ivkovi Prof.dr Milenko Deletovic Prof dr. Petar Bojovi,Monetarne finansije,igoja stampa,Beograd 2008 4 Srdjan Marinkovic,Dinamika realnog deviznog kursa,Beograd,2004.g., str 77-82

14

Narodne banke Srbije. Republika Srbija duzna je da vrati kredite Narodnoj banci Srbije do kraja tekue budetske godine.

2.1.4

Obavezna rezerva

Narodna banka Srbije utvruje visinu obavezne rezerve banaka propisivanjem stope obavezne reserve, vrste depozita i drugih sredstava na koja se ta stopa primenjuje. Narodna banka Srbije moe visinu obavezne rezerve utvrditi i za druge finansijske organizacije. Narodna banka Srbije moe utvrditi i diferenciranje stope obavezne rezerve, zavisno od vrste i ronosti depozita i drugih sredstava.

2.1.5 Eskontna stopa i druge kamatne stopeNarodna banka Srbije utvruje eskontnu stopu Narodne banke Srbije. Narodna banka Srbije utvruje kamatne stope na sredstva na koja Narodna banka Srbije plaa kamatu i propisuje nain obrauna, naplate i plaanja kamate. Utvruje posebnim ugovorom visinu kamatnih stopa na sredstva Republike Srbije na koja Narodna banka Srbije plaa kamatu. Kamatne stope na plasmane i druga potraivanja Narodne banke Srbije ne mogu biti nie od eskontne stope.Pored uticaja na kreditni potencijal i likvidnost banaka,ovim instrumentima,centralna banka utice na formiranje kamatnih stopa na finansijskom trzistu,kao i na odrzavanje ekonomskih motiva holdera slobodnih novcanih sredstava za ulaganje u hartije od vrednosti.5

2.1.6 Mere za odravanje likvidnosti banaka i drugih finansijskih organizacijaNarodna banka propisati: Srbije, radi odravanja likvidnosti banaka, moe

1. Uslove i nain odobravanja depozitnih i kreditnih olakica; 2. Uslove i nain obezbjeenja likvidnosti isplate depozita fizikih i pravnih lica kod banaka; 3. Druge mere za odravanje likvidnosti banaka.

5

Prof.dr Aleksandar ivkovi Prof.dr Milenko Deletovic Prof dr. Petar Bojovi,Monetarne finansije,igoja stampa,Beograd 2008,str.307

15

Narodna banka Srbije moe utvrditi minimalne uslove kreditne sposobnosti banaka, u poslovanju sa Narodnom bankom Srbije. Takoe, Narodna banka Srbije utvruje mere koje se primenjuju na druge finansijske organizacije i odreuje na koje se finansijske organizacije primenjuju te mere.

2.1.7 Propisi, mere i aktivnosti iz oblasti deviznog poslovanjaNarodna banka Srbije moe kupovati i prodavati devize i efektivni strani novac na deviznom tritu radi odravanja likvidnosti plaanja prema inostranstvu. Narodna banka Srbije propisuje: 1. Uslove i nain intervencije Narodne banke Srbije na deviznom tritu; 2. Uslove i nain obavljanja platnog prometa sa inostranstvom; 3. Nain voenja devizne tedne knjiice i deviznog rauna; 4. Vrstu deviza i efektivnog stranog novca kojeg kupuje i prodaje na deviznom tritu. Narodna banka Srbije moe u skladu sa utvrenom monetarnom politikom, bankama propisati obavezu da dre odreeni iznos u devizama na raunu kod Narodne banke Srbije ili kod stranih banaka. Narodna banka Srbije moe od domaih i stranih banaka primati depozite u devizama. Takoe, moe se zaduivati u inostranstvu u svoje ime, a za raun Republike Srbije, sa rokom otplate duim od godinu dana, na osnovu posebnog zakona. Devizne rezerve Narodne banke Srbije ine: 1. Potraivanja Narodne banke Srbije na raunima u inostranstvu; 2. Hartije od vrednosti koje glase na strane novane jedinice kojima raspolae Narodna banka Srbije; 3. Specijalna prava vuenja i rezervna pozicija kod meunarodnog monetarnog fonda; 4. Zlato i drugi plemeniti metali; 5. Efektivni strani novac. Narodna banka Srbije moe da izvozi i iznosi u inostranstvo i da uvozi i unosi iz inostranstva zlato u ne preraenom i kovanom obliku.

2.2 Politika kursa dinaraNarodna banka Srbije samostalno vodi politiku kursa dinara. Uz saglasnost Vlade, utvruje reim kursa dinara. Narodna banka Srbije 16

moe kupovati i prodavati devize i efektivni strani novac na deviznom tritu u cilju usmeravanja kretanja kursa dinara i odravanja nivoa deviznih rezervi.

2.3 Izdavanje novanica i kovanog novcaNovana jedinica Republike Srbije jeste dinar, koji se deli na 100 para. Narodna banka Srbije ima iskljuivo pravo izdavanja novanica i kovanog novca u Republici Srbiji. Sve novane obaveze iz poslova zakljuenih u Republici Srbiji izmeu preduzea, drugih domaih pravnih lica i graana, izraavaju se u dinarima i izvravaju sredstvima plaanja koja glase na dinare, ako zakonom nije drugaije odreeno. Narodna banka Srbije izdaje novanice i kovani novac, utvruje apoene i osnovna obiljeja novanica i kovanog novca. Natpisi i tekstovi na novanicama i kovanom novcu ispisuju se irilinim i latininim pismom. Narodna banka Srbije donosi odluke o pustanju u opticaj i povlaenju iz opticaja novanica i kovanog novca. Guverner utvruje nain i uslove povlaenja pohabanih novanica i zamene oteenih novanica i kovanog novca, ije trkove snosi Narodna banka Srbije. Narodna banka Srbije, uz prthodno pribavljenu saglasnost Vlade, donosi odluku o izdavanju novanica za vanredne potrebe zemlje nastale usled neposredne ratne opasnosti, u sluaju ratnog ili vanrednog stanja. Falsifikati papirnih novanica i falsifikati ili oteeni, probueni novac nisu zakonsko sredstvo plaanja. Novanice i kovani novac koji nisu zakonsko sredstvo plaanja predaju se Narodnoj banci Srbije bez naknade. tampanje novanica ikovanog novca vri se u specijalizovanoj organizaciji Narodne banke Srbije-Zavod za izradu novanica i kovanog novca TOPIDER.

2.4 Poslovi za Republiku SrbijuNarodna banka Srbije moe, na osnovu ugovora ili zakona, obavljati za Republiku Srbiju poslove u vezi sa hartijama od vrednosti, zaduivanjima i druge poslove. Za obavljanje ovakvih poslova Narodna banka Srbije naplauje naknadu Republici Srbiji. Ugovorom o obavljanju poslova moze se ugovoriti plaanje naknade. Takoe Narodna banka Srbije moe za dravnu zajednicu obavljati poslove u vezi sa zaduivanjem dravne zajednice u inostranstvu, u skladu sa posebnim zakonom.

17

3 Kontrolna funkcija Narodne banke SrbijeNarodna banka Srbije izdaje i oduzima dozvole za rad, vri kontrolu boniteta i zakonitosti Poslovanja banaka i drugih finansijskih organizacija i preduzima druge mere u skladu sa zakonom kojim se ureuje poslovanje banaka i drugih finansijskih organizacija. Narodna banka Srbije donosi propise kojima se utvruju standardi opreznog bankarskog poslovanja. Pri vrenju kontrole Narodna banka Srbije ima pravo uvida u poslovne knjige i drugu dokumentaciju banaka i drugih finansijskih organizacija, kao i pravnih lica koja su u banci, odnosno drugom finansijskom organizacijom koja je predmet kontrole povezana imovinskim, upravljakim poslovnim odnosima. Narodna banka Srbije propisuje blie uslove i nain vrenja kontrolne funkcije, u skladu sa zakonom. Narodna banka Srbije sarauje sa stranim institucijama nadlenim za kontrolu poslovanja banaka i domaim organima i institucijama nadlenim za nadzor u oblasti finansijskog poslovanja, u cilju unapreenja kontrolne funkcije narodne banke Srbije. Narodna banka Srbije moe da razmenjuje podatke pribavljene u obavljanju kontrolne funkcije sa stranim i domaim organima i institucijama6

4 Monetarna obaveza i uloga institucijaUspeh i neuspeh monetarnih reformi moe se posmatrati u okviru odnosa - monetarna obaveza i uloga institucija. Primer monetarnih reformi pokazuje kako je koncept samostalne centralne banke vaan, ali nedovoljan za monetarni uspeh. Potrebna je monetarna obaveza - svojevrsna posvecenost i istrajnost u institucionalnom ambijentu da bi monetarna reforma bila uspena. Da bi monetarna reforma bila uspena potreban je kredibilitet vlade, jer samo makroekonomske tehnikalije su nedovoljne. Kredibilitet predstavlja poverenje u vladine namere da realizuje zacrtanu politiku. Poverenje podrazumeva i osecanje, iskustvo i ocekivanja, koja postoje kod ekonomskih subjekata o ponaanju vlade. Kredibilitet vlade je odreden na osnovu racionalnih ocekivanja, koja su formirana na osnovu raspoloivih informacija i stecenog poverenja. Od kredibiliteta vlade zavisi i uspeh realizacije formulisane makroekonomske politike. U osnovi je percepcija javnosti u vezi sa sposobnocu i istrajnocu vlade da realizuje stabilizacione mere i ciljeve. Kredibilitet odlucujuce utice na nivo stabilizacionih trokova, brzinu dezinflacije i konacni uspeh programa. Faktori koji povecavaju kredibilitet su strucno tehnoloki (program, ciljevi, instrumenti), strateki (pre svega strana finansijska6

Srdjan Marinkovic,Dinamika realnog deviznog kursa,Beograd,2004.g., str 77-82

18

podrka) i reputacija vlade (jaka, slaba, strucnost, duina mandata) . Kreatori ekonomske politike nastoje da je instrumentalizuju: cilj je ostanak ili dolazak na vlast, instrument je zapoljavanje i proizvodnja, a ogranicenje inflacija. Utoliko se njima isplati da odstupaju od najavljene politike, ali to moe biti kanjeno na sledecim izborima, ako biraci uprkos dozi zaborava zapamte ta se dogadalo. Kredibilitet je presudan za uspeh ekonomskih reformi i ekonomske politike, i mora biti u sreditu drutvenog i ekonomskog konsenzusa koji ce i na strani vlade i na strani javnosti proirivati, a ne suavati prostor za realizaciju najavljenill reformi. Bez toga uspeha nema. Da bi monetarna politika bila trajno uspena mora pocivati na kredibilitetu, koji ne zavisi sarno od kvaliteta monetarnog reima, vec i od institucionalnilih faktora. Promena monetarne politike ce biti kredibilna ukoliko odstupanje od najavljene politike vladi donosi trokove Polazne osnove kriterijuma monetarne obaveze su: 1. ciljevi monetarne politike - u uslovima racionalnili ocekivanja to ne mogu biti zaposlenost ili pokrice budetskog deficita, jer to zakonomerno vodi inflaciji. Potrebno je jasno kao cilj odrediti stabilnost cena da bi se oduprlo takvim zahtevima, i tada je monetarna obaveza najvia. 2. odgovornost za monetarnu politiku - mora biti u institucijama: ukoliko je vii institucionalni nivo odgovoran za monetarnu politiku, tada je veca i monetarna obaveza. 3. diskreciona vlast vlade - samostalnost monetarne vlasti ne znaci da ona sama i formulie ciljeve; samostalnost - oslobodenost od pritisaka vlade - odnosi se na izbor instrumenata. Evropska Centralna banka uiva recimo tzv nezavisnost ciljeva: njen mandat je da postigne i odrava cenovnu stabilnost, ali banka sama definie tacno znacenje pojma cenovne stabilnosti. ECB je objavila da to znaci pozitivnu stopu inflacije koja ne prelazi 2% na srednji rok. Druge centralne banke npr Novog Zelanda i Banka Engleske, dobijaju inflacione targete od ministra finansija. Na primer, Banka Engleske je dobila instrukciju da postigne stopu od 2,5% i mora pismeno da obrazloi svaku devalvaciju vecu od 1%. Ove banke slobodne su da odluce kako da ostvare ovaj cilj, one imaju instrumentalnu nezavisnost, ali nemaju nezavisnost ciljeva . 4. eksterne obaveze vlade - one uvecavaju stepen monetarne obaveze vlade to se moe realizovati fiksiranjem deviznog kursa, ili obavezivanjem u odnosuj na MMF 5. konkurentnost monetarnog reiima - moe se realizovati kroz valutni odbor ili dualnost valuta 6. ogranicenja u domenu kreditiranja javne vlasti - onemogucavanje steri1izacije budetskog deficita 7. konvertibilnost valute - puna konvertibilnost je znak monetarne obaveze vlasti, s obzirom da je monetarni reim otvoren za konkurenciju valuta. 8. procedura imenovanja monetarne vlasti - ko predlae, bira, smenjuje monetarnu vlast. 9. odgovornost za monetarnu politiku - obaveza stabilnost je tesno vezana za odgovornost monetarne vlasti, u prvom redu vlade prema parlamentu Upravo dve zadnje tacke, posluice mi kao uvod u odnos centralne banke sa dve isto tako vane institucije: parlamentom i sudskom vlacu. Primeri u naoj privrednoj praksi su pokazali kako te dve institucije mogu ugroziti nezavisnost centralne banke.

19

4.1 Odnos izmedju centralne banke i vlade u kreiranju i vodjenju monetarne politikeCentarlnu banku treba shvatiti kao vlast donoenja Zakona. Obicno se kae da je zakonodavna vlast najvanija u dravi, s obzirom da su izvrna i sudska vlast dune da se dre Zakona u svom radu. Sama Zakonodavna vlast je nastala iz potrebe da se optim, unapred propisanim pravilima, pravnim normama, regulie celokupna delatnost dravnih organa. Propisana opta pravila treba da se primene u ivotu, u drutvenim odnosima, to znaci da dravni organi i ljudi treba stvarno da se ponaaju po njima. Samostalnost centralne banke vis-a-vis izvrne dravne vlasti jako varira od jedne zemlje do druge.Iako nikada nisu bila primenjena u praksi trisnih privreda,dva ista tipa institucionalnog ustrojstva centralne banke su jasna:ili da je centralna banka potpuno potinjena izvrnoj dravnoj vlasti ili da centralna banka uiva apsolutnu nezavisnost.U praksi,nemaka Bundesbanka je primer koji se najvie pribliava drugom tipu centralne banke.U najveem broju drugih razvijenih zemalja trisne privrede,centralne banke zauzimaju sredinju poziciju izmedju dva navedena ekstrema.7 Situacija gde parlament imenuje najvia tela i funkcionere u Centralnoj banci, je dosta retko zastupljeno. Takav najcistiji model je bio zastupljen u u SRJ. Bez obzira na trenutni izbor deviznog sistema, stabilnost deviznog kursa kod zemalja MMF se moe oceniti kao ultimativni zadatak. Na taj nacin, realna dilema je vie pitanje politike deviznog kursa koju treba primeniti u pripremnom periodu, neko krajnjeg odredita. Suoceni sa vecnom dilemom stabilnost ili rast, moramo naglasiti da je ona jedno od onih ekonomskih pitanja relevantnih za kratke vremenske periode. Dugorocni rast se ne moe postici bez stabilnosti kao preduslova, niti se situacija ekonomske stagnacije ili nazadovanja moe smatrati dobrim ambijentom za odranje trajne stabilnosti. Odnos parlamenta (skuptine, sobranje, kongresa svi su oni kolektivni organi, i poto su dominantni u savremenoj demokratskoj praksi, posmatra se odnos Centralne banke i njih, mada zakonodavni organ moe biti i inokosan i da cini gamonarh ili suveren, ali u nastavku posmatra se samo odnos centralna banka i zakonodavnog organa kao kolektivnog organa), se posmatra u 3 pravca: 1. kadrovski a. parlament imenuje guvernera, njegovog zamenika i odbor direktora b. parlament daje saglasnost na imenovanje direktora c. clanovi parlamenta su i clanovi odbora direktora 2. zakonodavni 3. politicko-nadzorni8 Ukupna i eksterna devizna zaduenost spadaju u uvek aktuelne problem i najveca ogranicenja ekonomskog razvoja. Spoljni dug i njegove godinje otplate istovremeno7

Prof.dr Aleksandar ivkovi Prof.dr Milenko Deletovic Prof dr. Petar Bojovi,Monetarne finansije,igoja stampa,Beograd 2008,str.285 8 Srdjan Marinkovic,Dinamika realnog deviznog kursa,Beograd,2004.g., str 77-82

20

presudno odreduju eksternu likvidnost i solventnost zemlje.Eksterna ili medunarodna likvidnost i solventnost jedne zemlje pokazuju njene kratkorocne mogucnosti i dugorocnu sposobnost izmirivanja dugova prema inostranim poveriocima, kao i deviznih obaveza u celini. Nivo eksterne likvidnosti i solventnosti kvantifikuje se brojnim pokazateljima. Najvaniji su indikatori eksterne solventnosti, jer na osnovu njih medunarodne finansijske organizacije rangiraju zemlje prema stepenu zaduenosti. Indikatori medunarodne likvidnosti i solventnosti svrstavaju se u obuhvatnu grupu pokazatelja eksterne pozicije, koju cine jo indikatori izloenosti finansijskom riziku i stepen otvorenosti ekonomije.

5 Saradnja Narodne banke Srbije i ECBStrateka opredeljenost Republike Srbije ka evropskim integracijama obuhvata proces tranzicije iz centralizovane dravne privrede ka funkcionalnoj trinoj ekonomiji. Osnovu svake trine ekonomije predstavlja stabilan i razvijen bankarski i finansijski sektor, a pouzdana i funkcionalno efikasna centralna banka predstavlja osnov makroekonomske stabilnosti i, shodno tome, ima kljucnu ulogu u procesu evropskih integracija. U skladu s tim, predstavnici Narodne banke Srbije aktivno ucestvuju u radu koordinacionih tela koje je Vlada Republike Srbije formirala u cilju efikasnog vodenja pregovora o clanstvu u EU i sprovodenja Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju. Polazeci od nadlenosti Narodne banke Srbije, ucece njenih predstavnika predvideno je u sledecim podgrupama zaduenim za uskladivanje pojedinih oblasti pravnih tekovina EU: za slobodno kretanje kapitala; za konkurenciju; za finansijske usluge; za ekonomska i monetarna pitanja; za statistiku; za zatitu potroaca i zatitu zdravlja; za finansijski nadzor i za finansije i budet. Predstavnici Narodne banke Srbije, u saradnji sa svim relevantnim institucijama, aktivno ucestvuju i u izradi investicionog plana. Nova dokumenta o Evropskom partnerstvu za Republiku Srbiju sadre, izmedu ostalog, i nove prioritete i preporuke, cija ce realizacija biti u nadlenosti Narodne banke Srbije. Pored tih obaveza, Narodnu banku Srbije ocekuju i znacajne aktivnosti u pogledu ispunjenja kriterijuma iz Mastrihta, kao uslova za sve potencijalne clanice EU koje ele da postanu deo Evropske monetarne unije. Mastrihtski kriterijumi utvrdeni su Ugovorom iz Mastrihta, na osnovu sveobuhvatne makroekonomske analize zone evra. Ispunjenje tih kriterijuma zahteva se od onih clanica EU koje ele da postanu deo jedinstvenog monetarnog podrucja sa zajednickom valutom evrom.9 Smatra se da je ispunjenje "kriterijuma konvergencije" i permanentno odravanje makroekonomskih parametara na utvrdenom nivou osnovni9

Srdjan Marinkovic,Dinamika realnog deviznog kursa,Beograd,2004.g., str 77-82

21

preduslov za trajnu stabilnost i ujednacen ekonomski razvoj unutar zone evra. Obaveza ispunjavanja tih kriterijuma odnosi se na sve potencijalne lanice zone evra, osim na one koje se, po osnovu postignutih kriterijuma, vec nalaze u jedinstvenom valutnom podrucju. Kriterijumi konvergencije su: Cenovna stabilnost, tj. odrivo nizak rast cena i prosecna stopa inflacije koja ne prelazi 1,5 procentnih poena iznad prosecne inflacije tri najuspenije zemlje clanice. Inflacija se, inace, meri na bazi uporedivog indeksa potroackih cena; Dugorocna kamatna stopa prosecna nominalna dugorocna kamatna stopa ne sme da prelazi dva procentna poena iznad proseka tri najuspenije zemlje clanice. Odrednica za utvrdivanje kamatne stope su kamatne stope na dugorocne vladine obveznice ili uporedive hartije od vrednosti; Visina budetskog deficita utvrdena je tako da stopa planiranog ili ostvarenog budetskog deficita ne prelazi 3% bruto drutvenog proizvoda; Kriterijum javnog duga predvida da javni dug ne prelazi iznos od 60% bruto drutvenog proizvoda; Stabilnost deviznog kursa i ucece u Mehanizmu deviznih kurseva (ERM II). Ovaj kriterijum odnosi se na potovanje utvrdenih margina fluktuacije deviznog kursa, bez znatnijih odstupanja u periodu od najmanje dve godine pre uvodenja zajednicke evropske valute. Vano je istaci da potencijalna zemlja clanica u navedenom periodu, u kome je njena valuta ukljucena u Mehanizam deviznih kurseva, nema mogucnost da samoinicijativno svoju valutu devalvira u odnosu na valutu neke druge zemlje clanice EU s ciljem poboljanja konkurentnosti svoje ekonomije. Razvojna banka Saveta Evrope je, u skladu s politikom odobravanja zajmova evropskim zemljama namenjenih reavanju socijalnih problema raseljenih lica u slucaju rata ili prirodnih katastrofa, odobrila Republici Srbiji krajem 2005. godine sredstva kredita za rekonstrukciju kuca unitenih tokom poplava na podrucju Vojvodine, u ukupnom iznosu od 9,6 miliona evra. Sredstva kredita su u celini iskoricena tokom 2006. godine. U okviru podrke procesu stabilizacije i pridruivanja zemalja zapadnog Balkana, Evropska unija je od 2001. do 2007. godine Srbiji odobravala pomoc u okviru programa CARDS, PHARE, ISPA i SAPARD. Ti programi su zamenjeni novim instrumentom pretpristupne pomoci IPA (Instrument for Pre-Accession Assistance). Iz svog budeta, za period od 2007. do 2011. godine, EU je Republici Srbiji namenila pomoc u iznosu od oko jedne milijarde evra. Vlada Republike Srbije je krajem 2007. godine sa EU potpisala okvirni sporazum o koricenju tih sredstava. Predstavnici Vlade Republike Srbije i Evropske komisije su 1. aprila 2009. godine potpisali Finansijski ugovor o bespovratnoj pomoci Srbiji vredan 22

168 miliona evra. Sredstva su namenjena realizaciji 36 projekata u okviru instrumenta pretpristupne pomoci za 2008. godinu, to ce doprineti reformama ciji je cilj pribliavanje zakonodavnog sistema i standarda Republike Srbije standardima EU. Medu odobrenim projektima je i projekat Narodne banke Srbije pod nazivom Jacanje institucionalnih kapaciteta Narodne banke Srbije kroz implementaciju pravnih tekovina EU i uskladivanje aktivnosti Narodne banke Srbije sa evropskim standardima. Cilj projekta je doprinos odrivoj makroekonomskoj i finansijskoj stabilnosti time to ce omoguciti Narodnoj banci Srbije da na najefikasniji nacin ispuni svoj mandat i uskladi svoje aktivnosti s najboljom medunarodnom praksom. To ce se postici putem jacanja institucionalnih kapaciteta, aktivnosti i efikasnosti Narodne banke Srbije u pogledu sprovodenja njenih osnovnih funkcija i postizanja uskladenosti s propisima EU.

5.1 Osnovne funkcije NBSOsnovne funkcije Narodne banke Srbije su: utvrdivanje i sprovodenje monetarne politike, vodenje politike kursa dinara, cuvanje deviznih rezervi i upravljanje njima, staranje o funkcionisanju platnog prometa i finansijskog sistema. 1. Utvrdivanje i sprovodenje monetarne politike funkcija kontrole novca u opticaju i instrumenti monetarno kreditne politike. Stabilnost svake ekonomije oslanja se u velikoj meri na adekvatnu monetarnu politiku. Zadatak monetarne politike jeste da utvrdi potrebnu kolicinu novca koja treba da se nalazi u opticaju. Upravo ovaj zadatak postavlja se pred centralnu banku, koja razlicitim instrumentima i mehanizmima utice na kolicinu novca u opticaju. NBS preko poslovnog bankarstva sprovodi mere Monetarno Kreditne politike. NBS regulie obim novca i kredita u opticaju dreci ga na nivou potrebnom za nesmetano funkcionisanje drutvene reprodukcije i na nivou potrebnog ocuvanja stabilnosti domaceg novca. NBS prati realizaciju zacrtane monetarno kreditne politike preko stope rasta monetarnih agregata. Monetarni agregati u najirem smislu podrazumevaju novac i druga slicna finansijska sredstva ciji je stepen konvertovanja u novac razlicit. Naa NBS definie monetarne agregate i knjigovodstveno prati monetarna kretanja po metodologiji MMF a : 1. Monetarni agregat M1 novcana masa gotov novac u opticaju depoziti po videnju bez javnog sektora 2. Monetarni agregat M2 23

novcana masa i oroceni tedni dinarski depoziti 3. Monetarni agregat M3 Monetarni agregat M2 i devizni depoziti

4. Neto domaca aktiva banaka Razlika izmedu M3 i neto devizne aktive prema inostranstvu. Uloga centralne banke se svodi na balansiranje monetarnih agregata, jer ekspanzivno kreiranje novcane mase dovodi do inflacionih tokova, dok restriktivno kreiranje moe da ugrozi normalni proces proirene reprodukcije tj privredni rast. Glavni tokovi formiranja novcane mase su: 1. Krediti banaka volumen kredita usmeren ka sektoru privrede, stanovnitva i javnom sektoru. 2. Devizne transakcije kao novcani tok izmedu domacih i stranih transaktora, bitno utice na na kvantum novcane mase. Uloga Narodne banke Srbije odredena je Ustavnom poveljom Srbije i Crne Gore i Zakonom o Narodnoj banci Srbije, koji je usvojen 2003. godine ("Slubeni glasnk RS", br. 72/2003). Prema clanu 2. Zakona o Narodnoj banci Srbije, Narodna banka Srbije je Centralna banka Republike Srbije. Osnovni cilj Narodne banke Srbije je postizanje cenovne stabilnosti. Pored toga, ona za cilj ima i ocuvanje finansijske stabilnosti. Osnovne funkcije Narodne banke Srbije su da utvrduje i sprovodi monetarnu politiku, vodi politiku kursa dinara, cuva devizne rezerve i upravlja njima, izdaje novcanice i kovani novac i stara se o funkcionisanju platnog prometa i finansijskog sistema, nadzor nad obavljanjem delatnosti osiguranja (davanje dozvola za obavljanje poslova osiguranja, reosiguranja, posredovanja). Prema Zakonu, Narodna banka Srbije je u obavljanju svojih funkcija samostalna i nezavisna i ne trai niti prima uputstva od dravnih organa i drugih lica. Na osnovu utvrdenih ciljeva ekonomske politike i kljucnih makroekonomskih indikatora koje usvaja Narodna skuptina, Narodna banka Srbije samostalno utvrduje projekcije rasta monetarnih i kreditnih agregata i donosi mere monetarne i kreditne politike, koje ce biti preduzete radi ostvarivanja utvrdenih ciljeva. Guverner Narodne banke Srbije prisustvuje sednicama Vlade na kojima se razmatraju pitanja u vezi sa Narodnom bankom Srbije. Narodna banka Srbije daje miljenje o odredenim aktima koji se ticu budeta, ekonomske i fiskalne politike, kao i nacrta Zakona i drugih propisa koji se ticu Narodne banke Srbije. Narodna banka Srbije odreduje reim kursa dinara, uz saglasnost Vlade, s tim to samostalno vodi politiku kursa dinara. Narodna banka Srbije podnosi Narodnoj skuptini godinji izvetaj o poslovanju i rezultatima rada i izvetaj o monetarnoj politici, zatim, godinji izvetaj o stanju u 24

bankarskom i ukupnom finansijskom sistemu zemlje, kao i program monetarne politike za narednu godinu.10 Nepokretnosti i druga sredstva koja Narodna banka Srbije koristi u svojini su Republike Srbije. Za obaveze Narodne banke Srbije jemci Republika Srbija. Narodna banka Srbije ima statut, koji potvrduje Narodna skuptina Republike Srbije. Organi Narodne banke Srbije su: Monetarni odbor, guverner i Savet. Monetarni odbor utvrduje monetarnu politiku. Cine ga guverner i viceguverneri. Guvernera bira Narodna skuptina na period od pet godina. U njegovoj nadlenosti je sprovodenje odluka Monetarnog odbora i Saveta, organizacija i poslovanje Narodne banke Srbije, kao i pripremanje i donoenje akata iz nadlenosti Narodne banke Srbije. Savet ima predsednika i cetiri clana koje bira Narodna skuptina na period od pet godina. Savet, na predlog guvernera, izmedu ostalog, usvaja i finansijski plan i godinji racun Narodne banke Srbije. Narodna banka Srbije ima tri do pet viceguvernera, koje, na predlog guvernera, bira Savet, takode na period od pet godina. Narodna banka Srbije je pravno lice sa seditem u Beogradu. Ona moe obrazovati filijale koje nemaju status pravnog lica, a njihova unutranja organizacija, delokrug i dunosti odredene su Statutom Narodne banke Srbije. Narodna banka Srbije u svom sastavu ima specijalizovanu organizaciju, Zavod za izradu novcanica i kovanog novca Topcider, cije se obaveze i odgovornosti odreduju Zakonom o Narodnoj banci Srbije i statutom Narodne banke Srbije. Najznacajniji poslovi iz nadlenosti Narodne banke Srbije su: - utvrdivanje monetarne politike, regulisanje kolicine novca u opticaju, poslovi za Republiku Srbiju (odnosi se na kratkorocne kredite radi premocavanja vremenske neuskladenosti izmedu priticanja prihoda i izvravanja rashoda budeta RS), regulisanje visine i nacina odravanja minimalne likvidnosti banaka, utvrdivanje politike kursa dinara i utvrdivanje iznosa stalnih i tekucih obaveznih rezervi zemlje potrebnih za odravanje likvidnosti u medunarodnim placanjima, poslovi obavljanja platnog prometa u zemlji i sa inostranstvom, kao i poslovi izdavanja novcanica i kovanog novca; - poslovi iz oblasti kontrolne funkcije Narodne banke Srbije. Narodna banka Srbije vri kontrolu boniteta i zakonitosti poslovanja banaka i drugih finansijskih organizacija. Ona moe banci koja nije postupila shodno merama monetarne politike da izda nalog da otkloni utvrdenu nepravilnost u poslovanju, uz istovremeno izricanje jedne ili vie mera, u zavisnosti od teine utvrdene nepravilnosti. Narodna banka Srbije propisuje minimum sadraja revizije za banke i druge finansijke organizacije. U slucaju da izvetaj o reviziji nije u skladu sa standardima revizije, Narodna banka Srbije moe da zahteva dostavljanje, u odredenom roku, i novog izvetaja, koji ce izraditi drugi ovlaceni revizor .B. Koutic, "Osnovi prava Evropske unije", Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd 2009.,s tr 112-13610

25

U uslovima kada je priliv inostranih sredstava placanja (po osnovu izvoza i drugih menunarodnih ekonomskih transakcija) znatno nii od iznosa potrebnog za placanje inostranstvu (po osnovu uvoza i dr.), drava se nalazi pred izazovom upotrebe devizne kontrole. Cilj devizne kontrole je da drava postane jedini subjekt koji raspolae celokupnim stecenim iznosom deviznih sredstava u privredi. Na taj nacin centralizovana, devizna sredstava se zatim koriste samo za neophodna placanja prema inostranstvu. Time se na administrativan nacin ujednacava priliv i odliv deviznih sredstava, tj. uravnoteava se platni bilans. Devizna kontrola je zbog toga jedan od mogucih instrumenata za reavanje problema platnobilansne neravnotee. Instrumenti devizne kontrole su: - repatrijacija deviza obaveza svih privrednih subjekata koji su stekli devize (izvozom i sl.) da stecena sredstva unesu u zemlju; - cesija deviza obaveza svih privrednih subjekata da stecene devize prodaju centralnoj banci po zvanicnom deviznom kursu; - dozvole i zabrane deviznih placanja, devizni kontigenti i dr. Imajuci u vidu da je devizna kontrola izrazito administrativna mera meanja drave u privredne tokove, smatra se nepoeljnom u ekonomskoj praksi. Ipak, postoje situacije u kojima zemlja prakticno nema drugog izbora za uspostavljanje platnobilansne ravnotee. Tu se pre svega misli na prisustvo visokih stopa inflacije koja onemogucava ispoljavanje efekata devalvacije, kao alternativne mere uravnoteenja.

5.2 Instrumenti i mehanizmi monetarno kreditne politike koje koristi Narodna banka1 2. 3. 4. 5. 6. Eskontna i diskontna kamatna stopa Operacije na otvorenom tritu Obavezna rezerva Rediskontni krediti Specijalni depoziti Direktivne mere

Eskontna i diskontna kamatna stopa centralna banka ce u slucaju pretnje inflacije poskupeti novac povecanjem eskontne i diskontne kamatne stope. Povecanje ovih kamatnih stopa ima direktan uticaj na kamatne stope po kojima finansijske institucije odobravaju svoje kredite, te se na taj nacin utice na smanjenje kredita. U slucaju povecane potrebe za novcem, smanjenjem eskontne i diskontne kamatne stope

26

banka ce uticati na pad kamatnih stopa finansijskih institucija, i time ce stvoriti povoljnu klimu za uzimanje kredita. Promenama u visini eskontne stope centralna banka nastoji da deluje na ponudu i tranju novca na novanom tristu i uslove koji vladaju na podruju kamatne politike u celom kreditnom sistemu.Poveanje eskontne stope trebalo bi da automatski dovede do smanjenja tranje kredita.Suprotno navedenom,snienje eskontne stope treba da dovede do porasta tranje bankarskih kredita.Eskontna politika,uz regulisanje kamatne stope,obuhvata i druge uslove po kojima centralna banka odobrava reeskontne kredite poslovnim bankama(uslovi reeskonta,rokovi,vrednosni papiri koji se uzimaju u reeskont,plafon reeskonta i dr.).To je, dakle,jedno kompleksno podruje monetarnog regulisanja koje ulazi u podruje delovanja drugih instrumenata,a ne samo operisanje eskontnom stopom u smislu njenog dizanja ili spustanja.11 Operacije na otvorenom tritu predstavljaju instrument centralne banke putem kojeg se, kupovinom i prodajom dravnih hartija od vrednosti i hartija od vrednosti izdatih od strane centralne banke, utice na ukupna novcana sredstva u opticaju. U slucaju da se javi viak novca u opticaju, centralna banka ce prodajom ovih hartija od vrednosti prakticno izvuci jedan deo novca iz opticaja. Suprotno, ukoliko se javi potreba za vecom kolicinom novca, kupovinom hartija od vrednosti centralna banka puta jedan deo novca nazad u opticaj. Operacija na otvorenom tristu predstavljaju trisno orijentisani instrument monetarne politike.Termin operacije na otvorenom tristu oznaava operacije kupovine i prodaje dravnih i vrednosnih papira (obveznica) na finansijskom tristu koje sprovodi centralna banka12 Obavezna rezerva predstavlja iznos sredstava koji poslovne banke moraju da dre beskamatno kod NBS. NBS utvrduje stopu obavezne rezerve i vrstu depozita na koje ce se primeniti jedinstvena ili razlicita stopa u zavisnosti od vrste depozita. Na taj nacin smanjuje se kreditna sposobnost banaka, jer se deo koji je deponovan kod centralne banke ne moe odobriti kao kredit klijentima. Centralna banka utvrduje stopu obavezne rezerve, i povecanjem ove stope moe uticati na smanjenje kreditne sposobnosti banaka, a samim tim i na smanjenje kolicine novca u opticaju. Sa druge strane, ukoliko dode do smanjenja ove stope, poslovne banke ce moci da vecu kolicinu sredstava izdvoje za odobravanje kredita, te ce se samim tim povecati i kolicina novca u opticaju. Iako postoji vie moguih koncepata tekue politike obaveznih rezervi u pogledu frekvencije korienja tog instrumenta monetarnog regulisanja od strane centralne banke,izgleda je teorijski najispravniji onaj koncept11

Prof.dr Aleksandar ivkovi Prof.dr Milenko Deletovic Prof dr. Petar Bojovi,Monetarne finansije,igoja stampa,Beograd 2008st.308 12 Prof.dr Aleksandar ivkovi Prof.dr Milenko Deletovic Prof dr. Petar Bojovi,Monetarne finansije,igoja stampa,Beograd 2008str.363

27

koji se nalazi izmedju dva ekstrema-potpuno fiksirane stope obavezne rezerve i politike veoma fleksibilnih stopa obavezne rezerve.13 Rediskontni krediti su alternativni mehanizam kreditiranja poslovnih banaka. NBS kupuje robne menice koje su prethodno diskontovale poslovne banke. Tako NBS daje kredite poslovnim bankama koji se automatski likvidiraju u momentu naplate menice. Rediskontni krediti bankama-su kupovina robnih ili drugih hartija od vrednosti od poslovnih banaka; tako se menicno potrazivanje prenosi na centralnu banku i vrsi kredit. alokacija na racune nekih poslovnih banaka. Radi se o kratkorocnom finansiranju robnog prometa na bazi menicnog pokrica i max.rokova do 90 dana. Postoje 2 tipa kredita: a) rediskontni-u mnogim zemljama osnovni metod kredit.poslovnih banaka; priliv svezeg novca nastaje kupovinom od banaka komerc.menica njihovih komitenata, po nizoj ceni od nominalne vrednosti. b) krediti pokriveni dokumentima-su direktni krediti bankama; banke prilazu svoja dokumenta; za pokrice se najcesce koriste drzavne obveznice. Specijalni depoziti su sredstva poslovnih banaka koja se dre kod NBS i koja se ili uopte neukamacuju ili se ukamacuju po niskoj kamatnoj stopi. U uslovima prevelike kreditne ekspanzije NBS moe da pored povecanja stope obavezne rezerve, odredi stopu iznad obavezne rezerve na prirast depozita, kako bi se radikalnije smanjila kreditna aktivnost banaka. Imaju isto dejstvo na kolicinu novca u opticaju kao i obavezne rezerve. Ove mere se mogu primeniti kratkorocno, u posebnim uslovima, koji zahtevaju brzu i efikasnu monetarnu politiku. Treba imati u vidu da je loa strana ovih mera ogranicavanje slobode trita. Direktivne mere se najcece odnose na ogranicavanje obima kreditnih plasmana banaka, i na limitiranje visine kamatnih stopa. Treba imati u vidu da ce svako upumpavanje ili povlaenje novca iz opticaja od strane centralne banke imati multiplikovani efekat na ukupna novana sredstva u opticaju. To znai da ce, usled dejstva multiplikatora, koliina novca koja ce se pojaviti u opticaju usled dejstva odredenog mehanizma centralne banke biti vea od koliine novca koju je centralna banka ubacila u opticaj. Poznavanje ovih multiplikatora je od velikog znaaja pri doziranju monetarne politike. 14 Narodna banka Srbije je zaduena za pracenje kursa domace valute, i eventualno reagovanje u slucaju moguceg negativnog dejstva deviznog kursa na privredu. Zatitu kursa centralna banka vri putem deviznih13

Prof.dr Aleksandar ivkovi Prof.dr Milenko Deletovic Prof dr. Petar Bojovi,Monetarne finansije,igoja stampa,Beograd 2008.str 32314

B. Koutic, "Osnovi prava Evropske unije", Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd 2009.,s tr 112-136

28

rezervi, koje predstavljaju rezerve novca koje centralna banka dri u stranim valutama. Pri tome treba imati u vidu da je osnovni cilj dranja deviznih rezervi minimiziranje rizika , nikako ostvarenje dobiti, te se stoga devizne rezerve zemlje dre samo u valutama i hartijama od vrednosti koje sa sabom nose minimalni rizik. Njen zadatak da obezbedi red u poslovanju finansijskih institucija, nesmetano obavljanje platnog prometa, i sigurnost ucesnika u finansijskom sistemu. Centralna banka to cini tako to predstavlja jedinu instituciju koja je ovlacena za izdavanje i oduzimanje dozvola za rad ostalim finansijskim institucijama. Ukoliko neka od finansijskih institucija ne potuje propisana pravila ponaanja unutar finansijskog sistema, centralna banka joj moe oduzeti dozvolu za rad. Na taj nacin stvara se odredeni red i osecaj sigurnosti i poverenja klijenata u poslovne banke, to je preduslov za nesmetano obavljanje platnog prometa. Unutranja neravnotea moe da se manifestuje preko inflacije i deflacije . Inflacija je smanjenje kupovne snage novca usled vece kolicine novca u opticaju od optimalne. I prilagoavanje inflaciji i suzbijanje inflacije pogadja iroke slojeve ljudi i ,zavisno od jaine uticaja,pojedinci formiraju svoj stav prema aktuelnoj politikoj vlasti u zemlji.15 Manifestuje se kvantitativno preko rasta cena i kvalitativno nemerljivo preko nestaica robe. Deflaciju karakterie jacanje kupovne snage domaceg novca usled njegove nedovoljne kolicine u opticaju. Takode karakterie je slabljene poslovne inicijative koja se manifestuje preko pada cena, rasta realne kamatne stope u odnosu na nominalne, i pada ukupne privredne aktivnosti. Narodna banka Srbije (NBS) potpisala je sa Evropskom centralnom bankom Memorandum o razumevanju i Protokol o saradnji. Time NBS uskladuje svoj rad sa pravilima rada Evropskog sistema centralnih banaka.

5.3 Evropski sistem banaka i Narodna banka SrbijeEvropski sistem centralnih banaka cine Evropska centralna banka i nacionalne banke drava clanica EU. Potpisivanje protokola oznacava pocetak realizacije projekta Analiza potreba NBS-a, ciji je cilj da utvrdi korake koje srpska nacionalna banka treba da preduzme da bi dostigla standarde Evropskog sistema centralnih banaka. Program Analiza potreba NBS-a, koji ce sprovoditi Evropska centralna banka, u saradnji sa 17 partnerskih centralnih banka zemalja clanica EU, trajace devet meseci i ima cilj mu je da se odrede oblasti u kojima bi NBS mogla da unapredi svoj rad. Pristupanje EU nije dogadaj vec proces koji, izmedu ostalog, od nas zahteva da izgradimo jake i efikasne insitucije, kao i da ojacamo administrativne i kadrovske kapacitete. NBS je do sada15

Prof.dr Aleksandar ivkovi Prof.dr Milenko Deletovic Prof dr. Petar Bojovi,Monetarne finansije,igoja stampa,Beograd 2008,str246

29

primenjivala proaktivan pristup, a i u narednom periodu bicemo pokretac procesa tranzicije u Srbiji. NBS nastaviti da predvodi proces tranzicije u svim oblastima u za koje je nadlena, a to su: monetarna politika, nadzor finansijskog sektora, platni sustem. Evropska unija je za finansiranje programa namenila sredstva u iznosu od 400.000 evra iz Programa zajednice za rekonstrukciju, razvoj i stabilizaciju. Od svega to je uradeno u poslednjih nekoliko godina na ekonomskom planu u Srbiji, posebno je napredovalo jaanje poverenja u nacionalnu valutu i nove investicije. Ovaj program predstavlja znacajan korak u pravcu jacanja ekonomske i finansijske saradnje izmedu NBS-a i centralnih banaka zemalja clanica EU kao i u pravcu pristupa Srbije EU. Jedan od prioriteta Srbije za ulazak u EU vodenje monetarne politike u cilju stabilnosti cena i smanjenja infacije, a NBS je, prema njegovom miljenju, mnogo ucinio na tom polju Pocetkom juna 2010. godine Narodnoj skuptini Republike Srbije prosleeno je na usvajanje Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o NBS. U obrazloenju zakona se navodi da je jedan od glavnih ciljeva: Dalje pribliavanje odredbama Ugovora o EU i Ugovora o funkcionisanju EU, a narocito odredbama Statuta Evropskog sistema centralnih banaka i Evropske centralne banke imajuci u vidu strateko opredeljenje Republike Srbije da pristupi Evropskoj uniji, posebno izraeno u tome to je Narodna skuptina 9. septembra 2008. godine ratifikovala Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju (SSP) i Prelazni trgovinski sporazum.

6 Aktivnosti saradnje6.1 Liberalizacija kretanja kapitalaSloboda kretanja kapitala je sutinska pretpostavaka stvaranja unutranjeg trita i ekonomske i monetarne unije. Integrisano finansijsko trite nije mogue stvoriti bez slobode kretanja kapitala. Ovim pitanjima, po optoj oceni, poklanjala se u Uniji znaajna, ali i nedovoljna panja. Ipak, postignuto je da se koordinacija ovih aktivnosti vri posredstvom Centralne evropske banke. Takoe, uveden je zajedniki novac EURO u 2002. godini. Znaaj ostvarivanja slobode kretanja kapitala za ostale tri fundamentalne slobode je nemerljiv. Gotovo da bi sloboda kretanja robe bila paralisana za sluaj restrikcija u slobodi kretnja kapitala. Postavalja se pitanje na kakav bi nain radnici koristili svoje zarade za sluaj restrikcija u kretanju kapitala, odnosno novca. Takoe, nezamislivo je sigurno bankarastvo i drugo finansijsko poslovanje u Zajednici u sluaju nepotrebnih restrikcija ove fundamentalne slobode. Situacija na poetku integrativnih procesa u 30

ovoj oblasti bila je veoma kompleksna. Na jednojstarani su bile Grka, Francuska, Italija, panija i Portugal, sa prilino rasprostranjenim restrikcijama, a na drugoj, skandinavske zemlje, Nemaka i Holandija, sa liberalnom monetarnom politkom koja je dozvoljavala slobodno kretanje kapitala preko i unutar njihovih garanica. Restrikcije su se odnosile na razmenu i investicije, posebno one koje bi ugroavale nacionalnu privredu. Isto tako, bile su u funkciji spreavanja odliva kapitala u vremenima finansijskih kriza, zatim ogranienja uvoza i izvoza roba i naravno sve uz saglasnosti sa spoljnotrgovinskom politikom drave. Restrikcije finasijskih transakcija odnosile su se na taransfer valute, razliite vrste plaanja u poslovima uvoza i izvoza, zatim stranih kredita, transfera prava intelektualne svojine u inostranstvo itd. Uviajui neodrivost takvog stanja i njegovu tetnost za dostizanje vreg integracionog jedinstva u Ugovoru o evropskoj zajednici iz 1957. godine predvieno je postepeno ukidanje restrikcija u slobodi kretanja kapitala. U cilju implemetacije takvih reenja Savet je usvojio direktive: 921/60 1960. godine i 63/21. Znaaj ovih direktiva lei u tome to su komercijalnu dimenziju kretanja kapitala, pogotovo u privatanoj sferi, oslobodile nepotrebene kontrole. Iako se ova vrsta liberalizacije odnosila na razliite komercijalne transakcije, ona nije u dovoljnoj meri zastupala liberalizaciju bankarskih i finansijskih poslova.16 Bela knjiga Komisije iz 1985. godine predviala je liberalizaciju kretanja kapitala. Taj zahtev temeljio se na injenicama neophodnosti ostvarivanja: 1) pristupa efikasnom finsijskog trita, finansijskom servisu u okvirima integrisanog

2) ostvarivanja monetarne stabilnosti i 3) postizanja optimalne alokacije tednje u EU. Usvajanje direktive 88/361 o primeni lana 67 Ugovora imalo je uspeha zbog injenice to su mnoge drave lanice uvidele znaaj uklanjanja restrikcija slobodnog kretanja kapitala. Ovom direktivom naloeno je uklanjanje svih vrsta restrikcija do 1990. godine. Dravama je naloeno da otklone sve vrste zatitnih mera i da te obaveze vrlo striktno sprovode. Francuska, Italija i panija su veoma sistematski i striktno sprovodile svoje obaveze u pogledu otklanjanja restrikcija u slobodnom kretanju kapitala. Stoga se opravadano kao poetak monetarne unije uzima datum do kada je trebalo impelemetirati ovu direktivu, a to je 1. juli 1990. godine. U Evropskoj Uniji postojala je veoma izraena elja daB. Koutic, "Osnovi prava Evropske unije", Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd 2009.,s tr 112-13616

31

se harmonizuju propisi nacionalanog bankarskog prava. To je naroito postalo nuno posle harmonizacije propisa u oblasti osiguranja i bezbednosti. Posle donoenja Bele knjige 1985. godine, usledila je serija direktiva. Veoma vana meu njima bila je Direktiva 77/780, koja se odnosila na kreditine institucije. Definisane su kreditne institucije i zahtevano je od drava lanica da harmonizuju svoje sisteme bankaraskog poslovanja kako bi one ispunjavale minimum uslova za funkcionisanje u novim uslovima. Meudravni bankarski sistem je po nalozima narednih direktiva trebalo usaglasiti sa domaim bankarskim sistemom. Posebna se panja poklanjala ureenju kreditnih poslova kroz regulaciju pitanja sutinskih standarda poslovanja i univerzalnih bankarskih aktivnosti. Banke su dune da obezbede minimum kapitala od 5 miliona eura. Zatim, eleminisana je supervizija od strane dravnih vlasti i naloeno uspostavljanje adekvatne unutranje kontrole. Pored toga, regulisana su pitanja uea komintenata u plasmanima. Te i druge mere finasijskobankarskog karaktera omoguile su da se na jedinstvenom tritu uspostavi finasijska i monetarana funkcija koja nee biti limitirana usled konstitucionalnih ogranienja u dravama lanicama. Ocenjuje se kao veliki uspeh injenica sutinskog transfera suvereniteta na centralne finansijske strukture, odnosno na Centralnu evropsku banku.

6.2 Sprovodjenje monetarne politikeCentralna banka obavlja kontrolu rada novcanog trzista putem diskontne stope i operacijama na otvorenom trzistu.Ovim instrumentima centralna banka odrzava potrebnu ravnotezu ponude i traznje na novcanom trzistu,regulisuci obavljanje transakcija visinom kamatne stope,odnosno kupovinom i prodajom vrednosnih papira.Pored uticaja na kreditni potencijal i likvidnost banaka,ovim instrumentima Centralna banka utice na formiranje kamatnih stopa na finansijskom trzistu kao i na odrzavanje ekonomskih motiva vlasnika slobodnih novcanih sredstava za ulaganje u hartije od vrednosti.17 Instrumenti monetarne politike mogu biti: 1. KVANTITATIVNI: a) politika obaveznih rezervi, b) politika eskontne (kamatne) stope, c) politika otvorenog trita (politika hartija od vrednosti). 2. KVALITATIVNI:17

Prof.dr Aleksandar ivkovi Prof.dr Milenko Deletovic Prof dr. Petar Bojovi,Monetarne finansije,igoja stampa,Beograd 2008

32

a) regulisanje kredita Centralne banke poslovnim bankama, b) regulisanje uslova kreditiranja, . c) selektivna kreditna politika. U pogledu mogunosti kvalitetnog voenja monetarne politike instrumenti mogu biti: 1. direktni (direktno deluju na odreene ciljeve monetarne politike): a) kamatna stopa, b) mere regulisanja visine plasmana banaka 2. indirektni (preko kreditnog i finansijskog trita ostvaruju monetame ciljeve): a) obavezne rezerve, b) rezerve likvidnosti, c) uslovi kreditiranja. Zbog razliite prirode delovanja Centralna banka pravi kombinaciju instrumenata u zavisnosti od ocene opteg stanja u privredi i cilja koji se eli podstii (stabilnost cena,stabilnost kursa, smanjenje meunarodne zaduenosti)

33

Grafikon 1. Ekspanzivna i restriktivna monetarna politika

9.3 REIM DEVIZNOG KURSA Prema nainu formiranja deviznog kursa, tj da li ga formiraju monetarne vlasti ili se formira na tritu posredstvom ponude i tranje, razlikujemo: fiksni (vrst) devizni kurs i fluktuirajui (plivajui) devizni kurs. vst devizni kurs formiraju monetrane vlasti i on je odreen nezavisno od ponude i tranje za devizama na tritu. Pri reimu fiksnih deviznih kurseva, pod devalvacijom podrazumevamo pad vrednosti nacionalne valute, dok pod terminom revalvacija podrazumevamo rast njene vrednosti. Sistem fiksnog deviznog kursa je postojao za vreme zlatnog standarda i opstajao je sve do pada Bretonvudskog monetarnog sistema.Oscilacije deviznih kurseva u paritetima za vreme Bretonvudskog monetarnog sistema su bile do 1971. +/- 1% ,a od 1973. 34

+/-2.25%. Uz saglasnost Meunarodnog monetranog fonda, vlasti su mogle da vre korekcije kursa. Devizni kurs u Srbiji je fluktuirajui i kurs dinara prema stranim valutama se formira slobodno na deviznom tritu, u skladu sa ponudom i tranjom deviza.Posle 5. Oktobra 2000. devizni kurs je bio fiksan ,jer je Narodna banka Srbije (tada jo uvek Jugoslavije) devizni kurs uz preporuku Meunarodnog Monetarnog Fond-a koristila za postizanje makroekonomske ravnotee i smanjivanje inflacije. Dobrim delom se u tome se uspelo. Od 2003. godine na snazi je, rukovoeno fluktuirajui reim deviznog kursa iako se smatra da je i dalje na snazi neka vrsta fiksnog deviznog kursa. Postoji nedoumica zbog uloge Narodne banke Srbije na srpskom deviznom tritu. Jedni smatraju da je njena uloga prenaglaena i da kurs treba "pustiti"dok su drugi, pak, za fiksni reim deviznog kursa. U slucaju postojanja fluktuirajuceg deviznog kursa,sto je uglavnom danas slucaj kod svih zemalja(bez obzira na varijante i upravljanje fluktuacijama kursa kroz odredjivanje gornje i donje granice fluktuiranja),postavlja se i ovde pitanje:da li se promena deviznog kursa (padanja kursa domace valute),od porasta cena,konkurentski polozaj domace privede se popravlja,i suprotno tome,kod manje promene kursa domaceg novca u odnosu na porast cena.18 U slucaju trajnog i znaajnog deficita platnog bilansa, dolazilo je do devalvacije valute u najveem broju sluajeva. Do devalvacije dolazi kada je devizni kurs nizak ili ispod nivoa realnog kursa, to je dovodilo do nedovoljnog izvoza, povecanog uvoza i rezultira deficitom platnog bilansa. U procesu prilagodjavanja platnog bilansa, uspeh devalvacije je usko povezan sa ispunjenjem uslova elasticiteta. Do devlavacija dinara je dolo januara 1994. godine nakon dvogodinje hiperinflacije u Jugoslaviji, najdua zabeleena na svetu. "vrst" dinar je stvoren 24. januara 1994. godine ime je zaustavljena inflacija od 313 miliona odsto meseno. Sa uvoenjem superdinara uspostavljen je odnos dinara i marke 1:1. Ovom operacijom je zaustavljena dotadanja hiperinflacija, druga po veliini u istoriji sveta. Cene su, meutim, i dalje uporno rasle, pa je 1995. godine izvrena nova devalvacija i uspostavljen odnos marke i dinara 1:3,3. Za vreme zlatnog standarda automatski mehanizam prilagoavanja platnog bilansa vezivao se za ime Dejvida Hjuma, koji je objanjavao kako su se platnobilansne neravnotee (deficit i suficit) dovodile u18

Prof.dr Aleksandar ivkovi Prof.dr Milenko Deletovic Prof dr. Petar Bojovi,Monetarne finansije,igoja stampa,Beograd 2008

35

ravnotezu na osnovu priliva i odliva zlata. Automatski sistem prilagodjavanja je bio zasnovan na kvantitativnoj teoriji novca po kojoj postoji direktna veza izmedju cena i novane mase. U vreme zlatnog standarda proces uravnoteenja platnog bilansa se vrio automatski, meutim automatizam nestaje sa naputanjem zlatnog standarda. U praksi se pokazalo da primena automatskog prilagodjavanja bez preduzimanja dodatnih mera ekonomske politike nije uspena jer je politika prilagodjavanja platnog bilansa znatno kompleksnija i neophodna je primena veeg broja mera istovremeno. Primena vrstog deviznog kursa je odravana primenom spoljnotrgoviske i devizne kontrole. Nacionalna valuta je bila precenjena jer je kurs valute bio odravan na nivou ispod realnog krsa. U uslovima kada je tranja za devizama vea od ponude primenjivane su mere restriktivne mere spoljnotrgovinske politike putem kvota, carina i dozvola, a ponuda je stimulisana pomou premija i subvencija kako bi dolo do uravnoteenja platnog bilansa. Kada je valuta bila precenjena nisu bile potrebne mere restriktivne politike jer je sama cena valuta, koja je bila visoka, ograniavala tranju i podsticala ponudu deviza. Fluktuirajui devizni kurs se formira na osnovu ponude i tranje za devizama. Na tristu ne postoji devizni kurs koji se formira samo na osnovu trinih snaga bez uticaja monetarnih vlasti. Monetrane vlasti interveniu, ne samo putem kupoprodaje deviznih rezervi, ve i promenama kamatnih stopa, promena reima izvoza i uvoza, promene novane mase, deviznom kontrolom itd.U sistemu fluktuirajucih deviznih kurseva, depresijacija predstavlja smanjanje vrednosti nacionalne valute dok apresijacija predstavlja suprotno - rast vrednosti nacionalne valute. Pojmovi koji objanjavaju promene deviznog kursa su devalvacija, revalvacija, depresijacija i apresijacija dok potcenjenost i precenjenost objanjavaju njegovo stanje. Odricanje nacionalne valute i prihvatanje strane valute kao zvanino sredstvo plaanja u zemlji naziva se dolarizacija ili valutna unija. Valutni odbor podrazumeva striktno fiksan devizni kurs u kome je vrednost nacionalne valute fiksirana zakonom i gde je novana masa u potpunosti pokrivena deviznim rezervama. Fiksni devizni kurs podrazumeva vezivanje domae valute za pojedinanu valutu (dolar, evro) ili korpu valuta primenom odgovarajuih pondera. Ovde se radi o deliminom fiksnom deviznom kursu jer valututa za koju se vrednost nacionalne valute fiksira pliva na deviznom tritu. Samim tim i nacionalna valuta indirektno pliva u odnosu na druge valute.

36

9.4 Zatita korisnika finansijskih uslugaFinansijske usluge zauzimaju znaajno mesto ne samo u ekonomiji nae zemlje ve i u ivotima svih graana Republike Srbije, zbog ega je od velikog znaaja da postoji ureen i stabilan finansijski sektor. Narodna banka Srbije je, u okviru svojih funkcija, a prevashodno funkcije supervizije, dala svoj doprinos reformi bankarskog sektora, zapoetoj krajem 2000. godine, a u drugoj polovini 2004. godine i reformi sektora osiguranja, ime je nedvosmisleno pokazala svoju reenost da putem uspostavljanja i odravanja sigurnosti i stabilnosti svih segmenata finansijskog sektora povrati i odri poverenje javnosti u rad finansijskih institucija. Formiranje instituta zatite korisnika finansijskih usluga predstavlja korak dalje u nastojanju da se graanima prui odgovarajua zatita i pomo u obavljanju finansijskih transakcija. Narodna banka Srbije zapoela je proces uspostavljanja funkcije zatite korisnika finansijskih usluga u svim segmentima finansijskog sektora koji supervizira, uz primenu dosadanjih, evidentno pozitivnih iskustava iz nadzora osiguranja i iskustava drugih zemalja, s ciljem da se ova funkcija ne svede na leenje posledica, nego da obezbedi i razvija naine proaktivnog i preventivnog delovanja u svim segmentima finansijskog sektora. Formiranjem posebnog organizacionog dela Centra za zatitu korisnika finansijskih usluga i kontrolu trita nad obavljanjem tih usluga, Narodna banka Srbije je inicirala uspostavljanje instituta zatite korisnika finansijskih usluga, nastavljajui da graanima jo aktivnije prua pomo u ostvarivanju njihovih prava, kao i pomo u razumevanju i korienju usluga finansijskog sektora. U okviru Centra za zatitu korisnika finansijskih usluga nalazi se i Informativni centar Narodne banke Srbije, gde graani mogu da se informiu o pogodnostima i rizicima koje je potrebno uzeti u obzir pri korienju finansijskih proizvoda i usluga. Informativni centar Narodne banke Srbije ve due od godinu dana uspeno daje odgovare na pitanja graana koja se odnose na finansijske usluge.

7 Odnosi NBS sa MMF - omBiva SFRJ je bila jedna od zemalja uesnica Bretonvudske konferencije (1944. godine) i zemalja osnivaa Meunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke. Od svog osnivanja MMF je SFRJ odobrio 12 stand 37

- by aranmana. Najintenzivnija saradnja ostvarena je izmeu 1980. i 1991. godine, kada je SFRJ odobreno sedam stand-by aranmana u ukupnoj vrednosti od 3,5 milijardi specijalnih prava vuenja (od ega je iskorieno 2,7 milijardi). Prvi finansijski aranman sa MMF - om u iznosu od 9 miliona SAD dolara Jugoslavija je zakljuila 1949. godine, a poslednji u iznosu od 460 miliona specijalnih prava vuenja 16. marta 1990. godine. Odlukom Odbora izvrnih direktora MMF - a od 14. decembra 1992. godine konstatovano je da je SFRJ prestala da postoji, a samim tim je prestalo i njeno lanstvo u MMF - u. Istovremeno su utvreni uslovi pod kojima zemlje sukcesori (Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Biva Jugoslovenska Republika Makedonija, Slovenija i SR Jugoslavija) mogu da naslede lanstvo SFRJ u MMF-u. Od aktive i pasive SFRJ u MMF-u SR Jugoslaviji je pripalo 36,52%. Istog dana odbor je SR Jugoslaviji odobrio 116,9 miliona specijalnih prava vuenja u okviru "hitne postkonfliktne pomoi", kao podrku programu ekonomske stabilizacije i obnavljanju institucija i administracije SR Jugoslavije. Iz tih sredstava SR Jugoslavija je otplatila zajam za premoavanje u iznosu od 101,1 milion specijalnih prava vuenja, koji su joj vajcarska i Norveka odobrile za izmirenje finansijskih obaveza prema MMF - u. Nakon osamostaljivanja Republike Crne Gore, Republika Srbija je nasledila meunarodno - pravni subjektivitet dravne zajednice Srbija i Crna Gora i nastavila njeno lanstvo u meunarodnim finansijskim organizacijama. MMF je 21. jula 2006. godine potvrdio (Press Release No. 06/161) kontinuitet Republike Srbije u odnosu na dravnu zajednicu Srbija i Crna Gora, kao i da Republika Srbija nastavlja lanstvo sa postojeom kvotom od 467,7 miliona specijalnih prava vuenja i svim pravima i obavezama koje proistiu iz tog lanstva.

8 Odnosi NBS sa BIS - omNarodna banka Kraljevine Jugoslavije postala je 1931. godine lanica Banke za meunarodne obraune (BIS). Uee bive SFRJ u kapitalu BIS - a iznosi 8.000 akcija, od ega je 4.000 upisano 30. juna 1931. godine, a ostatak 9. juna 1969. Ukupna vrednost akcija iznosi oko 20 miliona zlatnih vajcarskih franaka, a to predstavlja 1,33% ukupnog kapitala BIS - a (pet miliona u efektivi i 15 miliona u vidu "kapitala na poziv", to

38

donosi dividendu od oko 200 zlatnih vajcarskih franaka po akciji godinje). Narodna banka Jugoslavije zakljuila je poseban aranman sa BIS - om 18. decembra 2000. godine u iznosu od 100 miliona SAD dolara, na osnovu zaloge zlatnih i deviznih rezervi bive SFRJ u toj banci. SR Jugoslavija je 10. juna 2001. godine ponovo postala lanica Banke za meunarodne obraune. Na Skuptini BIS - a, na kojoj je doneta odluka o obnavljanju lanstva SR Jugoslaviji, izvrena je i podela akcija, zlata i deviza bive SFRJ koji su u njoj bili deponovani. BIS je izdala odgovarajui broj novih akcija, koje su podeljene meu centralnim bankama pet zemalja naslednica bive SFRJ - Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Republike Makedonije, Slovenije i Jugoslavije. Tom podelom SR Jugoslavija je dobila 2.920 akcija, ija je pojedinana vrednost 16.000 vajcarskih franaka, kao i zlato i devize u vrednosti od oko 160 miliona dolara, za koji iznos e se poveati devizne rezerve zemlje.

9 Saradnja NBS sa Evropskom UnijomPrikljuenje Evropskoj uniji (EU), kao najvanijoj evropskoj integraciji sa jedinstvenim tritem robe, kapitala i usluga, predstavlja strateki prioritet SRJ/RS. U okviru priprema za prijem u lanstvo EU, prvi korak bio je ukljuivanje SRJ u Proces stabilizacije i pridruivanja, koji predstavlja poseban oblik saradnje sa zemljama zapadnog Balkana, iji je krajnji cilj potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju. Republika Srbija je 7. novembra 2007. godine parafirala Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju sa EU. Potpisivanjem Sporaz uma, Republika Srbija e dobiti status drave pridruene EU i prvi put formalizovati institucionalnu saradnju sa EU. Dve najvanije obaveze koje e Republika Srbija potpisivanjem Sporazuma preuzeti jesu postepena liberalizacija trgovine industrijskim i poljoprivrednim proizvodima i obaveza usklaivanja propisa s pravnim tekovinama EU.19 Nakon donoenja Ustavne povelje i konstituisanja dravne zajednice RS, institucionalna saradnja sa EU nastavljena je u formi Unapreenog stalnog dijaloga.19

Zvanini sajt NBS www.nbs.rs

39

Savet ministara EU je 14. juna 2003. usvojio Odluku o principima, prioritetima i uslovima sadranim u Evropskom partnerstvu sa Srbijom i Crnom Gorom. Ovaj dokument sadri prioritete, preporuke i uslove koje Srbija i Crna Gora treba da ispune u kratkoronom (12 24 meseca) i u srednjoronom periodu (3 4 godine). Na osnovu Evropskog partnerstva sainjen je Akcioni plan za realizaciju prioriteta i preporuka iz tog dokumenta koji se odnosi na Republiku Srbiju. Imajui u vidu probleme u harmonizaciji ekonomskih sistema drava lanica dravne zajednice RS, Savet ministara EU je, na sastanku odranom 11. oktobra 2004. u Luksemburgu, usvojio zakljuke o modelu paralelnog koloseka za pristupanje dravne zajednice RS EU. Model paralelnog koloseka podrazumeva jedinstven Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju sa dva aneksa, pri emu se jedan od aneksa odnosi na saradnju sa dravama lanicama u sektorima za koje su samostalno odgovorne (trgovina, ekonomske i sektorske politike), dok se drugi aneks odnosi na saradnju sa RS u oblastima iz njene nadlenosti (pravosue, unutranji poslovi, ljudska i manjinska prava i dr.). Komisija EU je 12. aprila 2005. usvojila Izvetaj o spremnosti Srbije i Crne Gore za pregovore o zakljuenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju sa Evropskom unijom (pozitivnu Studiju o izvodljivosti). Vlada Republike Srbije je 17. juna 2005. usvojila Nacionalnu strategiju za pristupanje Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji. Cilj tog dokumenta je da integrie obaveze koje proizlaze iz Procesa stabilizacije i pridruivanja i transformie Srbiju u stabilno demokratsko drutvo sa funkcionalnom trinom privredom.

9.1 Uloga Narodne banke u procesu pridruivanja Evropskoj UnijiObaveze koje za Narodnu banku Srbije proizlaze iz Akcionog plana za realizaciju prioriteta i preporuka iz dokumenta o Evropskom partnerstvu odnose se na sprovoenje monetarne politike, uspostavljanje efikasnijih monetarnih instrumenata, unapreenje platnog prometa izmeu republika u skladu sa standardima Evropske unije (EU), kao i na usklaivanje monetarne politike sa politikom deviznog kursa.

40

Predstavnici Narodne banke Srbije aktivno e uestvovati u okviru radnih grupa koje je Vlada Republike Srbije obrazovala s ciljem izgradnje pregovarakih pozicija za zakljuenje Sporazuma o Stabilizaciji i pridruivanju izmeu Srbije i Crne Gore i EU. Narodna banka Srbije uestvuje i u radu Komisije Vlade Republike Srbije za koordinaciju procesa pristupanja EU, kao i u okviru institucionalne saradnje Srbije i Crne Gore sa EU koja se odvija u formi unapreenog stalnog dijaloga. Pored tih obaveza, Narodnu banku Srbije oekuju i znaajne aktivnosti u pogledu ispunjenja kritrijuma iz Mastrihta, kao uslova za sve potencijalne lanice EU koje ele da postanu deo Evropske monetarne unije. Posmatrano sa aspekta globalnih finansijskih trista stvaranje evropske monetarne unije je dovelo do promena u smislu jaanja finansijskih trista njihovih zemalja lanica.Medjutim,s obzirom da je Evropska unija reguliuci svoje triste koristila jedinstvene medjunarodne standarde,i da je duboko involvirana u procese institucionalizacije svetske privrede u celini ove promene e samo dodatno dinamizirati trendove koji karakteriu sam pocetak novog milenijuma.20

9.2

Mastrihtski kriterijumi

Mastrihtski kriterijumi utvreni su Ugovorom iz Mastrihta na osnovu sveobuhvatne makroekonomske analize zone evra. Ispunjenje tih kriterijuma zahteva se od onih lanica Evropske unije koje ele da postanu deo jedinstvenog monetarnog podruja sa zajednikom valutom evrom. Smatra se da je ispunjenje "kriterijuma konvergencije" i permanentno odravanje makroekonomskih parametara na utvrenom nivou osnovni preduslov za trajnu stabilnost i ujednaen ekonomski razvoj unutar zone evra. Obaveza ispunjavanja tih kriterijuma odnosi se na sve potencijalne lanice zone evra, osim na one koje se, po osnovu postignutih kriterijuma, ve nalaze u jedinstvenom valutnom podruju. Kriterijumi konvergencije su: 1. Cenovna stabilnost, tj. odrivo nizak rast cena i prosena stopa inflacije koja ne prelazi 1,5 procentnih poena iznad prosene inflacije tri najuspenije zemlje lanice. Inflacija se, inae, meri na bazi uporedivog indeksa potroakih cena; 2. Dugorona kamatna stopa prosena nominalna dugorona kamatna stopa ne sme da prelazi 2 procentna poena iznad proseka tri najuspenije zemlje lanice. Odrednica za utvrivanje20

Prof.dr Deletovic Milenko,Finansijska trista,Beograd 2007

41

kamatne stope su kamatne stope na dugorone vladine obveznice ili uporedive hartije od vrednosti; 3. Visina budetskog deficita utvrena je tako da stopa planiranog ili ostvarenog budetskog deficita ne prelazi 3% bruto drutvenog proizvoda; 4. Kriterijum javnog duga predvia da veliina javnog duga ne prelazi iznos od 60% bruto drutvenog proizvoda; 5. Stabilnost deviznog kursa i uee u Mehanizmu deviznih kurseva (ERM II). Ovaj kriterijum odnosi se na potovanje utvrenih margina fluktuacije deviznog kursa, bez znatnijih odstupanja u periodu od najmanje dve godine pre uvoenja zajednike evropske valute. Vano je istai da potencijalna zemlja lanica u navedenom periodu, u kome je njena valuta ukljuena u Mehanizam deviznih kurseva, nema mogunost da samoinicijativno svoju valutu devalvira u odnosu na valutu neke druge zemlje lanice EU s ciljem poboljanja konkurentnosti svoje ekonomije.

9.3 Kriterijumi iz KopenhagenaPoetak procesa prikljuenja EU zavisie od procene Evropskog saveta da li i u kojoj meri naa zemlja ispunjava propisane kriterijume za punopravno lanstvo u EU, odnosno u kojoj meri prihvata njene osnovne ciljeve. Zahtevi EU koji se postavljaju pred njene potencijalne lanice baziraju se na zakljucima Evropskog saveta donetim na sastanku u Kopenhagenu 1993. godine. Ti zakljuci, poznati kao kopenhaki kriterijumi, odnose se na zemlje pridruene lanice EU koje ele da steknu punopravno lanstvo, uz prethodno ispunjenje tih kriterijuma.

10 Saradnja sa Evropskom agencijom za rekonstrukciju krediti za mala i srednja preduzeaEvropska unija odobrila je u toku 2001. i 2002. godine, preko Evropske agencije za rekonstrukciju (EAR), Beograd, Vladi Republike Srbije donaciju u iznosu od 15 miliona evra. Donacija je realizovana kroz tri trane, a namenjena je razvoju malih i srednjih preduzea i formiranju Fonda revolving kredita, ija e se sredstva i dalje koristiti u iste svrhe.

42

Za nepune dve godine sva sredstva su dodeljena krajnjim korisnicima. Iz otplate glavnice i kamate formiran je Revolving fond, iz koga je malim i srednjim preduzeima do danas plasirano 7,8 miliona evra. Kao rezultat uspene realizacije donacije 23.12.2005. godine izvren je prenos vlasnitva nad sredstvima Fonda revolviong kredita sa Evropske agencije za rekonstrukciju na Republiku Srbiju. Sredstva Fonda se koriste na isti nain, pod povoljnim uslovima i za iste namene kao do sada. Narodna banka Srbije,kao agent, upravlja sredstvima, plasira ih krajnjim korisnicima preko posrednikih banaka i obavlja nadzor namenskog korienja sredstava. Sredstva se stavljaju na raspolaganje krajnjim korisnicima preko HVB banke RS a.d. Beograd, Erste banke a.d. Novi Sad, Zepter banke a.d. Beograd, aanske banke a. d. aak i Komercijalne banke a.d. Beograd.

10.1 Saradnja sa Evropskom investicionom bankomDravna zajednica Srbije i Crne Gore (zajmoprimac) i Narodna banka Srbije (agent) potpisale su sa Evropskom investicionom bankom, 16. jula 2002. godine, Apex globalni kredit - Ugovor o dugoronom finansiranju malih i srednjih preduzea u iznosu od 20 miliona evra. Nakon uspene realizacije ove kreditne linije 11.06.2004. godine potpisana je nova kreditna linija sa EIB - om u iznosu od 45.000.00 Uslovi kreditiranja su sledei: iznos pojedinanog kredita: od 200.000 ronost: do 12 godina sa periodom poeka do 3 godine, za finansiranje malih i srednjih preduzea u sektorima industrije i usluga; do 15 godina sa periodom poeka do 5 godina, za finansiranje projekata infrastrukture malog i srednjeg obima kamatna stopa (po izboru) moe biti: fiksna ili promenljiva (bazirana na tromesenom EURIBOR-u) dinamika otplate glavnice i kamate: polugodinja

43

U okviru ovog kredita, posrednikim bankama mogu se dostaviti zahtevi za dodelu sredstava koja se odnosi na sledee delatnosti: industriju (ukljuujui i agroindustriju), sektor usluga i turistike projekte koji se realizuju u/od strane privatnih ili javnih preduzea; uobiajeno je da preduzea u ovim sektorima spadaju u kategoriju malih i srednjih, odnosno preduzea (i) ija neto vrednost osnovnih sredstava ne prelazi protivvrednost od 75 miliona evra pre izvoenja proj