ZBORNIK RADOVAzbornik.pf.uns.ac.rs/images/download/2014/2014-1.pdf · 2018. 9. 24. · 1 univerzitet u novom sadu pravni fakultet u novom sadu university of novi sad faculty of law

1

UNIVERZITET U NOVOM SADU PRAVNI FAKULTET U NOVOM SADU

UNIVERSITY OF NOVI SAD FACULTY OF LAW NOVI SAD

(SERBIA)

ZBORNIK RADOVA COLLECTED PAPERS

XLVIII 1 (2014)

NOVI SAD, 2014.

ZRPFNS, Godina XLVIII Novi Sad, br. 1 (2014) UDK 3

2

PRAVNI FAKULTET U NOVOM SADU

Dosadašnji glavni urednici: Prof. dr Vladimir Kapor (1966), prof. dr Nikola Vorgić (1967–1968),

prof. dr Miloš Stevanov (1969–1973), prof. dr Borivoje Pupić (1974–1976), prof. dr Milijan Popović (1977–1983), prof. dr Stanko Pihler (1984–1988),

prof. dr Momčilo Grubač (1989–1991), prof. dr Jovan Munćan (1992–1997), prof. dr Milijan Popović (1998–2003), prof. dr Rodoljub Etinski (2004–2007),

prof. dr Dragiša Drakić (2008–2013).

Za izdavača Prof. dr Ranko Keča

dekan Pravnog fakulteta u Novom Sadu

Upravnik Centra za izdavačku delatnost Prof. dr Ljubomir Stajić

Glavni i odgovorni urednik Prof. dr Slobodan Orlović

Članovi Uredništva: Prof. dr Ljubomir Stajić, prof. dr Damjan Korošec (Slovenija),

prof. dr Wilhelm Brauneder (Austrija); prof. dr Tamás Prugberger (Mađarska), prof. dr Serge Regourd (Francuska), prof. dr Gérard Marcou (Francuska),

prof. dr Heinz Mayer (Austrija), prof. dr Peter Mader (Austrija), prof. dr Branislav Ristivojević, mr Radmila Dabanović, Marko Knežević

Menadžer časopisa Luka Baturan

Sekretarijat Uredništva Dr Vladimir Marjanski, dr Dragana Ćorić, dr Bojan Tubić, Marko Knežević,

Milana Pisarić, Nataša Rajić, Uroš Stanković, Sandra Samardžić, Luka Baturan, Cvjetana Cvjetković, Stefan Samardžić, Ratko Radošević

Od aprila 2008. godine Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu pod nazivom Proceedings of Novi Sad Faculty of Law je u punom tekstu

dostupan u EBSCO bazi Academic Search Complete.

Od juna 2010. godine kompletan tekst svih brojeva Zbornika radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu pod nazivom Zbornik radova uvršćen je u kolekciju:

International & Non-U.S. Law Journals američke pravne baze HeinOnline.

Zbornik izlazi četiri puta godišnje.

Kompjuterska obrada teksta Goran Hajzler

Štampa: „Futura“ Petrovaradin Tiraž: 200 primeraka

3

SADRŽAJ

Dr Antun Malenica, profesor emeritus Res sanctae u rimskom prethrišćanskom periodu .............................................. 7

Dr Nataša Stojanović, redovni profesor O nasleđivanju u Zakonopravilu Svetoga Save ................................................. 25

Dr Srđan Šarkić, redovni profesor Može li se govoriti o zaštiti životne sredine u srednjovekovnoj Srbiji? .................................................................................. 45

Dr Mile Vranješ, redovni profesor O carinskim oslobođenjima u Evropskoj uniji ................................................... 53

Dr Rodoljub Etinski, redovni profesor Novi koncept pravičnosti i ljudska prava kao faktori efikasnosti globalne borbe protiv promene klime ................................................................ 73

Dr Zoran Arsić, redovni profesor Konvencija o građanskoj odgovornosti za štete nastale usled delatnosti opasnih po životnu sredinu ................................................................................ 91

Dr Dušanka Đurđev, redovni profesor Zaštita od buke i emisije štetnih gasova u vazdušnom saobraćaju .................... 105

Dr Maja Stanivuković, redovni profesor Zakon o stečaju i arbitraža ................................................................................. 119

Dr Marko Trajković, vanredni profesor; Dr Dragiša Drakić, vanredni profesor Bioetika kao humana crta opšte i krivično-pravne teorije ................................. 137

Dr Branislav Ristivojević, vanredni profesor O opravdanosti ukidanja uvrede i klevete: kriminalna (ne)politika srpskog zakonodavca ......................................................................................... 153

Dr Darko T. Dimovski, docent; Dr Miomira P. Kostić, redovni profesor Primena restorativne pravde na slučajeve seksualne delinkvencije ................... 175

Dr Aleksandar Martinović, docent U susret početku primene novog Zakona o prekršajima .................................... 189

Dr Atila Dudaš, docent O celishodnosti zakonskog uređenja fiducijarnog prenosa svojine u pravu Srbije ..................................................................................................... 209

4

Milana Pisarić, asistent Mera hitnog čuvanja uskladištenih računarskih podataka ................................. 229

Uroš Stanković, asistent Istraga Črezvičajne komisije protiv Sime Milutinovića Sarajlije ...................... 251

Ivan Milić, asistent Novi Zakon o prekršajima i stari problemi sa zaštitnom merom obaveznog lečenja zavisnika od alkohola i psihoaktivnih supstanci ................. 263

ODELJAK ZA INOSTRANE AUTORE

Dr Atila Bado, redovni profesor Izbor sudija – nepristrasnost i politika – komparativna analiza ......................... 277

Dr Tamaš Notari, vanredni profesor Pravo i retorika u Ciceronovom govoru u odbranu Gneja Plancija ................... 317

Laslo L. Heka, vanredni profesor Sistem kažnjavanja prema novom mađarskom krivičnom zakonu i njegova komparacija sa srpskim i hrvatskim zakonom ................................... 337

PREDAVANJA

Dr Bernd Vizer, univerzitetski profesor Upravni postupak u Austriji ............................................................................... 383

ODELJAK ZA STUDENTE

Aleksandra Popović, student doktorskih studija Dejstvo zabrane konkurencije u radnom pravu ................................................. 405

Dejan Rešetar, student doktorskih studija Pomilovanje i amnestija ..................................................................................... 429

Nikola Vuković, student doktorskih studija Određena pitanja stvarne i pravne zablude u krivičnom pravu .......................... 445 Mirjana Sredojević, student doktorskih studija Pojam, ograničenje i zaštita prava na život kao vrhunskog ljudskog prava .................................................................................................... 473

Dragana Mitrić Savić, student doktorskih studija Arbitražna klauzula koja pruža izbor između suđenja i investicione arbitraže („Fork-in-the-Road Clause“) ............................................................... 491

5

TABLE OF CONTENTS

Antun Malenica, Ph.D., Professor Emeritus Res sanctae in Roman pre-Christian period ....................................................... 7

Nataša Stojanović, Ph.D., Full Professor On Succession in the Nomocanon of Saint Sava ............................................... 25

Srđan Šarkić, Ph.D., Full Professor Could We Talk about Environmental Protection in Mediaeval Serbia? (Interpretation of the Article 123 of Dushan’s Law Code) ................................ 45

Mile Vranješ, Ph.D., Full Professor On Reliefs from Customs Duty in the European Union .................................... 53

Rodoljub Etinski, Ph.D., Full Professor New Concept of Equity and Human Rights as a Factor of Efficiency of Global Fight against the Climate Change ...................................................................... 73

Zoran Arsić, , Ph.D., Full Professor Convention on Civil Liability for Damage Resulting from Activities Dangerous to the Environment .......................................................................... 91

Dušanka Đurđev, Ph.D., Full Professor Major Problems of Air Traffic are Inclusion of Aviation in the European Union Carbon Emission Trading Scheme and Noise Protection ................................. 105

Maja Stanivuković, Ph.D., Full Professor Serbian Law on Bankrupcy and Arbitration ...................................................... 119

Marko Trajković. Ph.D., Associate Professor; Dragiša Drakić, Ph.D., Associate Professor Bioethics as a Human Trait of Common Theory of Law and Criminal Law Theory .... 137

Branislav Ristivojević, Ph.D., Associate Professor About Justification of Decriminalizing Insult and Defamation: Criminal (non)Policy of Serbian Legislator ....................................................... 153

Darko T. Dimovski, Ph.D., Assistant Professor; Miomira P. Kostić, Ph.D., Full Professor The Application of Restorative Justice in Cases of Sexual Delinquency .......... 175

Aleksandar Martinović, Ph.D., Assistant Professor Towards the Beginning of an Application of the New Misdemeanor Law ....... 189

6

Attila Dudás, Ph.D., Assistant Professor On the Expedience of Statutory Regulation of Fiduciary Transfer of Property in Serbia .......................................................................................... 209 Milana Pisarić, Assistant Expedited Preservation of Stored Computer Data ............................................. 229 Uroš Stanković, Assistant Extraordinary Comittee’s Inquiry against Sima Milutinović Sarajlija .............. 251 Ivan Milić, Assistant The new Misdemeanor Law and old Issues with Security Measures Ordering Compulsory Alcohol and Drug Addiction Treatment ........................................ 263

SECTION FOR FOREIGN AUTHORS

Attila Badó, Ph.D., Full Professor The Selection of Judges and Judicial Independence .......................................... 277

Tamás Nótári, Ph.D., Associate Professor Law and Rhetorics in Cicero Speech in Defence of Cnaeus Plancius ............... 317

László L. Heka, Ph.D., Associate Professor System of Punishment by the new Hungarian Criminal Law and its Comparison with the Serbian and Croatian Laws .................................. 337

LECTURES

Univ.-Prof. DDr. Bernd Wieser Das Verwaltungsverfahren in Österreich ........................................................... 383

SECTION FOR STUDENTS

Aleksandra Popović, Ph.D. Student Effect of the Prohibition of Competition in the Labor Law ............................... 405

Dejan Rešetar, Ph.D. Student Amnesty and Clemency ..................................................................................... 429

Nikola Vuković, Ph.D. Student Specific Questions of Mistake of Fact and Mistake of Law in Criminal Law ..... 445 Mirjana Sredojević, Ph.D. Student The Concept, Restriction and Mechanisms of Protection of Right to Life as a Supreme Human Right ................................................................................ 473

Dragana Mitrić Savić, Ph.D. Student The „Fork-in-the-road“ Clause .......................................................................... 491

Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu, 1/2014

7

Originalni naučni rad 347.2(37) doi:10.5937/zrpfns48-6123

Dr Antun Malenica, profesor emeritus Univerzitet u Novom Sadu Pravni fakultet u Novom Sadu

RES SANCTAE U RIMSKOM PRETHRIŠĆANSKOM PERIODU

Sažetak: Među romanistima danas ne postoji konsenzus o tome kako

je nastao tehnički termin rimskog klasičnog prava res sanctae i da li su res sanctae u rimskom prethrišćanskom periodu bile istinske, prave, stvari bo-žanskog prava. Polazeći od jednog Servijevog teksta, autor nakon šire ana-lize izvora zaključuje da je termin sancta izveden iz reči sancire kojom je u najstarije vreme označavan poseban postupak osvećivanja granica grada, hrama ili zemljišne parcele uzdužnim prosipanjem kapljica krvi žrtvovane životinje. Uzimajući u obzir značaj religije u rimskom prethrišćanskom pe-riodu, obeležja i značaj ius-a divinum u tadašnjem pravnom poretku, te re-zultate analize tekstova laičke jurisprudencije, autor zaključuje da su res sanctae u rimskom paganskom periodu smatrane istinskim stvarima božan-skog prava i da ih samo Gaj među velikim klasičnim pravnicima smatra potkategorijom stvari božanskog prava.

Ključne reči: res sancta, res sacra, res religosa, res divini iuris, ius divinum, paganska religija, Servije, Marcijan, Ulpijan.

U tekstu koji sledi razmatraćemo dva pitanja kojima se bavi dana-

šnja romanistika kada je reč o stvarima koje se u rimskim izvorima ozna-čavaju terminom res sanctae. Analiziraćemo kako je nastao taj tehnički termin klasičnog prava, te da li res sanctae rimskog prethrišćanskog peri-oda treba svrstavati u klasičnu pravnu kategoriju res divini iuris. Izvori pokazuju da su o korenima termina res sancta pisali i rimski pravnici kla-sičnog perioda, a da nikada nisu postavili pitanje da li su res sanctae stva-ri božanskog prava

Pre nego što pređemo na analizu učinićemo najpre nekoliko napomena o ius-u divinum i nastanku termina res sacra i res religosa koje srećemo u klasičnoj pravnoj kategoriji res divini iuris zajedno s terminom res sancta.

Dr Antun Malenica, Res sanctae u rimskom prethrišćanskom periodu (str. 7–24)

8

I. Gaj na počecima izlaganja o imovinskom pravu u drugoj knjizi svog udžbenika kaže da je najvažnija podela stvari ona koja ih deli na dve vrste „jedne su božanskog, a druge su čovekovog prava“.1 Dva su razloga zbog kojih Gaj pridaje toliki značaj ovoj podeli. Prvo, na stvarima koje pri-padaju božanskom pravu ljudi ne mogu imati pravo svojine, što i Gaj pod-vlači: Ono što pripada božanskom pravu ne može biti ni u čijim dobrima, ono, pak, što podleže ljudskim zakonima, većinom je u nečijim dobrima, ali može biti i ničije, jer stvari iz zaostavšine, pre negoli postoji neki naslednik, nisu ni u čijim dobrima. 2 Drugo, stvari božanskog prava bile su vezane za religiju i regulisane posebnim sistemom prava, ius-om divinum.

Već od osnivanja grada Rima 754. g. st. e. počelo je uobličavanje pravnog poretka u kome će postojati dva sistema prava, ius divinum i ius humanum. Ta dva sistema prava bila su konstitutivni elementi rimskog pravnog poretka i u Gajevom vremenu.3 Ius divinum stvarale su i tumači-le kolegije pontifa, augura i fecijala.4 Njegove norme teokratskog karak-tera su uređivale odnos ljudi prema bogovima. Osnovu tih normi činila je paganska religija, percepcija sveta kao univerzuma u kome na nebu i is-pod površine zemlje žive bogovi, a na zemlji ljudi. Po shvatanju Rimljana u tom univerzumu sudbina ljudi i rimske zajednice u celini zavisila je u najvećoj meri od volje bogova. I nakon sedam vekova postojanja grada Rima i njegovog prerastanja u moćnu imperiju takvo uverenje iskazuje

–––––––––– 1G. 2.2. Summa itaque rerum divisio in duos articulos diducitur: nam aliae sunt di-

vini iuris, aliae humani. Fabrini ukazuje da Gaj u svom tekstu res divini iuris stavlja ispred res humani iuris i u

tome nalazi potvrdu da su one u Rimu bile od posebnog značaja. F. Fabrini, odr. Res divini iuirs, u Novissimo digesto italiano, vol. XV (dalje: F. Fabrini, Res divini iuris), s. 513.

2G. 2.3.9. Quod autem divini iuris est, id nullius in bonis est; id vero, quod humani iuris est, plerumque alicuius in bonis est: potest autem et nullius in bonis esse; nam res he-reditariae, antequam alicuis heres existat, nullius in bonis sunt.

3 Neki autori ne govore o pravnom poretku, već o „pravno-religijskom sistemu“. Vidi: P. Catalano, Linee del sistema sovranazionale romano, Torino 1965, s. 30 i dalje i posebno na s. 37 i u napomeni 75 i F. Sini, Sua cuique civitati religio, Religione e diritto pubblico in Roma antica, G. Giappichelli ed. – Torino (dalje: F. Sini, Sua cuique civitati religio), s. 79, nap. 6.

4 Rimski pisci ovo pravo označavaju i drugim terminima. U Ciceronovom spisu O zakonima nalazimo kao sinonime ius religionum, religiosa iura, ius quod cum religione coniunctum est: Ius religionum, Cic., de leg., 2.42; religiosa iura, de leg., 2.57; ius quod cum religione coniunctum est, de leg., 2.47. Navedeno prema F. Fabrini, odr. Res divini iuirs, u Novissimo digesto italiano, vol. XV (dalje: F. Fabrini, Res divini iuris), s. 516. U Kvintilijanovom udžbeniku o govorništvu srećemo termin ius sacrum: Quint., Inst. or., 2.4.33. Marcus Fabius Quintilianus je rođen oko 35., a umro je oko 100. g. n. e. Bio je poznavalac prava. Institutio oratoria napisao je u poznim godinama, u vremenu Domicija-nove vladavine, tokom koje je bio postavljen i za konzula.


9

Ciceron ovim rečima: Od Nume ustanovljenim obredima udareni su teme-lji naše zajednice građana koja zaista nikada ne bi bila tolika bez najve-ćeg odobravanja besmrtnih bogova.5 U istom smislu izjašnjava se i Livije pišući istoriju Rima. On kaže da je celokupni napredak Rima posledica činjenice da su Rimljani sledili bogove odbacujući ponašanje koje je su-protno njihovoj volji – ...omnia prospera evenisse sequentibus de-os,adversa spernentibus.6

U fragmentima klasičnih pravnika koji su uvršteni u Justinijanova Digesta ne nalazimo objašnjenja šta je božansko pravo, koji su mu izvo-ri, kakva su mu obeležja i kako se ono razvijalo, što sve, kada je reč o čovekovom pravu, nalazimo u obimnom Pomponijem fragmentu u dru-gom poglavlju prve knjige Digesta „O poreklu prava i svim magistrati-ma i redosledu učenih pravnika“. Nepostojanje takvog fragmenta sa de-taljnijim objašnjenjima sasvim je razumljivo kada se ima u vidu da se laička jurisprudencija nije bavila božanskim pravom. To pravo je izuča-vala sveštenička jurisprudencija. Ona je utvrđivala, čuvala i tumačila njegova pravila.7

U okviru ius-a divinum nastala su i prva pravila o stvarima koje su bi-le povezane s religijskim verovanjima, kultovima i ritualima. Ta pravila je poštovala i laička jurisprudencija kada je kreirala rešenja svetovnog prava koja su se odnosila na res divini iuris, ali ih je po potrebi i dopunjavala ka-da je to zahtevao neki javni ili privatni, pre svega imovinski, interes.

U Justinijanovim Digestama ne nalazimo detaljnije podatke ni o pra-vilima pontifikalnog prava koja se odnose na pojedine vrste božanskih stvari i istoriju pojmova res sacra, res religiosa, res sancta. Ako je takvih napomena i bilo u delima laičke jurisprudencije koja su koristili kompila-tori Digesta, oni su ih izostavljali zbog toga što u hrišćanskom ambijentu Justinijanovog vremena sve ono što je u pravu bilo pagansko više nije bi-lo vredno pažnje. Zbog toga današnja doktrina izučava literarne i epigraf-ske izvore kada se bavi pomenutim pitanjima.

II. Literarni i epigrafski izvori svedoče da su koreni klasičnih tehnič-

kih termina res sacra i res religiosa jako stari, dosežu čak do latinskog ––––––––––

5Cic., De nat. deor. 3.5. ... Numam sacris constitutis fundamenta icisse nostrae civi-tatis, quae numquam profecto sine summa placatione deorum immortalium tanta esse potuisse.

6Liv., ab urbe condita, 5.51.4-5. 7 O tom pravu, etapama njegovog razvoja, izvorima i obeležjima, vidi izuzetno do-

kumentovanu monografiju F. Sini, Sua cuique civitati religio. Kada je reč o našoj literatu-ri vidi monografiju A. Malenica, Stvari božanskog prava u rimskom prethrišćanskom periodu, Novi Sad 2014, str. 25-35.


10

jezika iz perioda kraljeva. Najstariji danas poznati latinski tekst (lapis ni-ger), pronađen tokom iskopavanja na rimskom Forumu, sadrži pridev sa-kros.8 Deo natpisa u kome se nalazi reč sakros ovako izgleda: quoi hon ... / ...sakros es /, a kada se transkribuje na klasični latinski alfabet glasi: qui hunc ... / ... sakros erit (ili: sit). Praznina u tekstu se rekonstruiše ubaciva-njem reči lapidem (ili lapidi, ili locum) violaverit, tako da sve zajedno, prevedeno na srpski jezik glasi: ko oskrnavi ovaj kamen/mesto neka je proklet. Mesto na Forumu na kome se nalazi natpis bilo je sveto (sakros) zato što je reč o svetilištu. Tekst, međutim, dokazuje da je sakros postajao i onaj čovek koji oskrnavi svetilište. To znači da je ovaj stari termin bio bipolaran. U pozitivnom smislu vezivan je za nešto što treba obožavati, a u negativnom, za ono što je prokleto, dakle lišeno zaštite bogova i što tre-ba odstraniti iz zajednice građana.

Evolucijom latinskog jezika reč sakros dobila je dosta brzo oblik sa-cer. U Zakonu XII tablica koji je napisan 451. i 450. g. st. e. nalazimo od-redbu: Ako patron pričini štetu klijentu neka bude proklet (sacer).9 Patron koga je pogodila ovakva sankcija bio je lišen božanske i pravne zaštite. Makrobije kaže da je na osnovu prava bilo dozvoljeno ubiti svakog čove-ka koji je sacer.10 Termin sakros je i u modernizovanom obliku ostao bi-polaran. To potvrđuje odrednica sacer u Festovom delu O značenju reči. U njoj čitamo da je sveto brdo (sacer mons) ono brdo koje su plebejci pri-likom secesije proglasili svojim azilom, posvečujući ga Jupiteru, ali da je sacer i onaj čovek koji je zbog zločina bio osuđen od strane naroda i koga je bilo dozvoljeno prineti kao žrtvu, a da se pri tom onaj koji ga je ubio ne osudi za ubistvo.11

–––––––––– 8Tekst je napisan na četvorougaonom stubu u omanjem svetilištu koje su Rimljani

podigli namenjujući deo Foruma za rad najstarije rimske skupštine (comitia curiata). Bu-dući da je bio uklesan u mekani vulkanski kamen, tekst je protekom vremena većim de-lom izbrisan. Sačuvano je manje od polovine prvobitnog natpisa u arhaičnom alfabetu i jeziku, tako da ga je nemoguće rekonstruisati. Sastoji se od petnaest vertikalnih delimično sačuvanih redova, poređanih s desna na levo koji se naizmenično čitaju odozdo nagore i obrnuto. Više o ovom tekstu i prostoru na kome je pronađen vidi u: Ž. Bujuklić, Forum romanum, odr. lapis niger, str. 429-432. Popis literature o lapis niger vidi kod F. Fabrini, Res divini iuris, s. 519, nap. 13.

Napominjemo da je tekst na ovom stubu izuzetno značajan i zbog toga što sadrži reč iovestud (pravično) koja ukazuje da je kasniji termin ius (pravo) nastao od prvobitnog ious.

9Tab. 8.21. Patronus si clienti fraudem fecerit, sacer esto. 10Macr., Sat. 3.7.5 ... hominem sacrum ius fuerit occidi. 11Fest., sub sacer: Sacer mons appellatur Anienem, paulo ultra tertium miliarium,

quod eum plebes, cum secessisset a patribus, creatis tr(ibunis) plebis qui sibi essent auxi-lio, discedentes ‘Iovi? consecraverunt. At homo sacer is est, quem populus iudicavit ob maleficium; neque fas est eum immolari, sed qui occidit, parricidi non damnatur.


11

U vreme nastanka grada Rima sve stvari koje su povezane s božan-skim ili magijskim su sacer, bilo da je reč o svetilištu, grobu, granicama i vratima grada, izvoru vode, reci, drvetu, šumi, planini, pećini i dr. Dakle, pojam sacer je imao široko značenje. Uređenjam i zapisivanjem obrednih pravila od strane kolegije pontifa krajem kraljevstva i početkom republike od prideva sacer konstruisan je tehnički termin res sacra koji u pontifi-kalnom i laičkom pravu označava svetu stvar koja je namenjena nebe-skim bogovima. U najužem pravnotehničkom značenju pontifikalnog pra-va res sacra je ona stvar koja je običajem ili u okviru ustanova i pravila zajednice građana (instituto civitatis) postupkom dedikacije i konsekraci-je dodeljena bogovima radi obavljanja javnog kulta. Sekst Pompej Fest u delu O značenju reči u odrednici sacer piše: ...Gal Elije kaže, postoji kao sveto sve ono što bude dodeljeno bogu običajem ili na osnovu pravila za-jednice građana, bilo građevina u kojoj se obavlja kult, bilo oltar, bilo statua boga, bilo prostor, bilo novac ili nešto drugo što bude proglašeno svetim (dedicatum) i posvećeno bogovima (consacratum)...12 Termin će to značenje zadržati tokom čitavog paganskog perioda, a biće prenet i u hri-šćansku religiju, ali prilagođen novoj doktrini.

Koreni tehničkog termina res religiosa takođe su jako stari. Nalaze se u rečima religio i religiosus. Danas među istoričarima uglavnom postoji sa-glasnost da je latinska reč religio (est) izvorno označavala ono što je ljudi-ma zabranjeno i što donosi nesreću ako bude učinjeno.13 To stanovište i mi prihvatamo. Uporište u izvorima je Festovo tumačenje značenja reči religi-osus. On kaže da je religiosus „sve ono što ljudima nije dozvoljeno da čine, a ako to učine, smatra se da je učinjeno suprotno volji bogova“.14

Aktivnošću rimskih svešteničkih kolegija nastala su detaljna pravila religijskog ponašanja, pa je i reč religio vremenom dobila novo značenje. Nije se odnosila samo na ono što je zabranjeno, već i na ono što ljudi tre-

–––––––––– Sextus Pompeius Festus je rimski filolog i gramatičar iz II v. n. e. Njegov spis De

verborum significatu sadrži epitome istoimenog dela Marka Verija Flaka (Marcus Verrius Flaccus) koji je bio Avgustov i Tiberijev savremenik (rođen je oko 55 g. st. e. a umro je 20 g. n. e.) Festov spis samo je delom sačuvan (odrednice od M-V), ali je izuzetno znača-jan za izučavanje rimske pravne terminologije zbog toga što ga odlikuje visoki kvalitet koji govori da je Fest bio vrstan poznavalac latinskog jezika.

12Fest., sub sacer: Gallus Aelius ait sacrum esse, quodcumque more atque instituto civitatis 'consecratum' sit, sive aedis sive ara sive signum sive locus sive pecunia sive quid aliud, quod dis dedicatum atque consecratum sit; quod autem privati«s» suae religionis causa aliquid earum rerum deo dedicent, id pontifices Romanos, non existimare sacrum.

13F. de Visscher, Le droit des tombeaux romains, Milano 1963 (dalje: De Visscher, Le droit des tombeaux), s. 45.

14Fest., Religiosus: ... quod homini ita facere non liceat, ut, si id faciat, contra deo-rum voluntatem videantur facere.


12

ba da čine za svoje bogove. Obuhvatila je pre svega obrede predviđene religijskim kalendarom i povodom određenih okolnosti (sacra), te ispiti-vanje volje bogova pre preduzimanja značajnih javnih poslova (auspi-cia).15 Na temelju te regulative pontifikalno pravo je, kako smo već napo-menuli, konstruisalo tehnički termin res sacrae koji je obuhvatio one stvari koje su bile posvećene nebeskim božanstvima. Van tog termina ostali su grobovi, koji su po shvatanju Rimljana pripadali zagrobnim bo-govima Manima, o kojima je pontifikalno pravo imalo posebna pravila. Ta pravila su pre svega zabranjivala povredu groba i posmrtnih ostataka koji se u njemu nalaze. Zbog toga su pontifi, polazeći od zabranjujućeg značenja stare reči religiosus, za njih konstruisali tehnički termin res reli-giosa. U skladu s tim Gaj kaže da je religijsko ono što je ostavljeno za-grobnim bogovima Manima, za razliku od sakralnog koje obuhvata ono što je posvećeno nebeskim božanstvima.16 Na direktnu jezičku vezu kla-sičnog termina res religiosa sa starom reči religiosus po našem mišljenju ukazuje i činjenica da klasični pravnici grob u najužem značenju te reči označavaju terminom locus religiosus. Ulpijan kaže: Grob postoji tamo gde su položeni čovekovo telo ili kosti. Celz dakle kaže, ne postaje locus religiosus sve što je namenjeno sahranjivanju, nego onaj prostor u kome je ukopano telo.17

III. Pogledajmo sada šta se na osnovu izvora može reći o nastanku

termina res sancta. Marcijan objašnjava da korene termina treba tražiti u nazivu biljke koju su izaslanici rimskog naroda simbolično nosili da bi drugom narodu ukazali na svoju nepovredivost: Sveto je ono što je bra-njeno i zaštićeno od povrede ljudi. 1. A kaže se sveto (lat. sanctus) po snopovima sporiša (lat. sagmen). Dakle, postoje snopovi neke biljke koju su izaslanici rimskog naroda obično nosili da ih niko ne povredi, kao što su grčki izaslanici nosili onu (biljku) koju nazivaju cericija.18 Pravnici iz ––––––––––

15 Zbog toga je Ciceron krajem republike i mogao napisati da se celokupna rimska religija može podeliti na dve oblasti, na ono što se odnosi na kult i obrede i ono što je ve-zano za ispitivanje volje bogova: ...omnis populi Romani religio in sacra et in auspicia di-visa sit... Cic., De nat. deor. 3.5.

16G. 2.4. Sacrae sunt quae diis superis consecratae sunt; religiosae quae diis Mani-bus relictae sunt.

17D. 11.7.2.5 Ulp. lib. 25 ad ed. Sepulchrum est, ubi corpus ossave hominis condita sunt. Celsus autem ait: non totus, qui sepulturae destinatus est, locus religiosus fit, sed qu-atenus corpus humatum est.

18 D. 1.8.8pr.-1. Marc lib. 4 reg. Sanctum est, quod ab iniuria hominum defensum atque munitum est. 1. Sanctum autem dictum est a sagminibus: sunt autem sagmina quae-dam herbae, quas legati populi Romani ferre solent, ne quis eos violaret, sicut legati Grae-corum ferunt ea quae vocantur cerycia.


13

Justinijanovog vremena smatrali su da je ovo Marcijanovo objašnjenje vredno pažnje pa su ga uneli u osmo poglavlje prve knjige Digesta o po-deli i svojstvu stvari. Na tome im ne treba zameriti jer pravni termini ne moraju uvek nastajati u skladu s pravnim rezonima.

Ulpijan daje drugo objašnjenje. Termin sancta, vezuje za vrstu ka-zne (sanctio) kojom se štiti ono što se želi učiniti nepovredivim. On kaže: Precizni smo kada kažemo da je „nepovredivo“ (lat. sancta) ono što nije posvećeno bogu a nije ni profano, već je u stvari potvrđeno određenom kaznom: tako postoje sveti zakoni zato što su naslonjeni na određenu sankciju. Uistinu, ono što je zaista naslonjeno na neku (religijsku – A. M.) sankciju, to je sveto i kad nije posvećeno bogu. I ponekad se u kazne-nim odredbama dodaje da se kažnjava smrtnom kaznom onaj koji tamo nešto učini.19

Domicije Ulpijan je napisao citirani tekst između 170. i 223. godi-ne n.e. Jedan tekst gramatičara Servija omogućava nam, međutim, da napravimo korak unazad u istoriju objašnjenja značenja termina res sancta. Servije, komentarišući tekst Eneide koju je Vergilije napisao krajem stare ere, kaže da reč sanctum u Eneidi ima isto značenje kao kada se kaže da je nešto putem krvi posvećeno bogovima20 i dalje obja-šnjava da u Eneidi reč sancire, precizno govoreći, označava da se nešto čini svetim, to jest posvećuje bogovima, uzdužnim prosipanjem krvi žr-tvovane životinje.21

Servijev tekst po našem mišljenju ima najveću vrednost kada se utvrđuju mogući koreni termina res sancta. Ako postavimo pitanje koji je to najstariji ritual koji Rimljani pominju u kome je moglo doći do takvog načina prosipanja krvi odgovor je nedvosmislen. To je ritual utvrđivanja svetih granica prilikom osnivanja grada Rima. Govori o njemu i veliki klasični pravnih Pomponije, pominjući i priču o tome zbog čega je Romul ubio Rema.22 Rimljani su ideju o gradu kao obliku političke zajednice preuzeli od svojih severnih suseda Etruraca. S njom su preuzeli i religij-ski ritual utvrđivanja granica i obeležavanja kapija grada koji je praktiko-van u Lacijumu. Nakon ispitivanja volje bogova, granice su označavane plugom koji su vukli sveti volovi tako upregnuti da je bik bio sa spolja-

–––––––––– 19D. 1.8.9.3. Ulp. lib. 68 ad ed. Proprie dicimus sancta, quae neque sacra neque profana

sunt, sed sanctione quadam confirmata: ut leges sanctae sunt, sanctione enim quadam sunt sub-nixae. quod enim sanctione quadam subnixum est, id sanctum est, etsi deo non sit consecratum: et interdum in sanctionibus adicitur, ut qui ibi aliquid commisit, capite puniatur.

20Serv., ad Aen., 12. 200: et dictum 'sanctum', quasi sanguine consecratum. 21Ibid., 'Sancire' autem proprie est sanctum aliquid, id est consecratum, facere fuso

sanguine hostiae. 22D. 1.8.11. Pomp. lib. 2 ex var. lect.


14

šnje, a krava sa unutrašnje strane.23 Taj ritual, koji je kasnije bio u nadle-žnosti kolegije augura, nužno je morao sadržati i obred prinošenja žrtve bogovima. Nije teško pretpostaviti da su auguri kapljice krvi žrtvovane životinje prosipali idući za ralom kojim su obeležavali buduće granice grada. To obeležavanje granica grada, hrama ili zemljišne parcele kapima krvi najuže je značenje reči sancire o kojoj pišu Vergilije i Servije i ono je, po našem mišljenju, koren reči sanctum putem koje je konstruisan teh-nički termin res sancta klasičnog prava.

Za razliku od termina sacer koji je označavao ono što je po sebi bo-žansko, termin sanctus je u rimskom pravu uvek označavano ono što je čovekovo, brak, fides, savez s drugim narodom, svečano obavezivanje (coniugium, fides, foedus, iusiurandum) i dr., ali je uzdignuto do božan-skog ritualnim postupkom. Fabrini smešta nastanak ovog tehničkog ter-mina u prve decenije republike.24 Nama se čini da je do toga teško moglo doći pre donošenja Zakona XII tablica. Bitniji je ipak zaključak koji smo izveli. Korene tehničkog termina sanctus treba tražiti u glagolu sancire kojim je označavan religijski ritual u kome je dolazilo do posebnog nači-na prosipanja krvi žrtvovane životinje.

IV. Ostaje nam da na kraju razmotrimo da li su res sanctae rimskog

prethrišćanskog perioda bile istinske, prave, stvari božanskog prava. Kada Gaj u svom udžbeniku nabraja stvari božanskog prava to ne čini

u jednoj već u dve rečenice. Najpre kaže da su stvari božanskog prava res sacrae i res religiosae, a u sledećoj rečenici dodaje da su na neki način (qu-odammodo) božanskog prava i res sanctae, pa kao primere takvih stvari na-vodi zidove i vrata grada.25 Nema sumnje da Gaj time podvlači da postoji razlika među stvarima divini iuris. Nama se čini da ih u suštini razdvaja na dve potkatekorije. Jednu čine res sacrae i res religiosae, a drugu res san-ctae. Time Gaj, po našem mišljenju, ne kaže da res sanctae ne pripadaju ka-tegoriji stvari divini iuris, već ukazuje da podela stvari božanskog prava na tri vrste, na res sacrae, religiosae i sanctae, kojom se sve te stvari stavljaju u istu ravan nije u potpunosti utemeljena sa stanovišta laičke pravne nauke.

Postavlja se pitanje zbog čega Gaj pravi tu razliku. U literaturi nalazimo objašnjenje da je razlog bitna razlika između res sacrae i res religiosae s jed-––––––––––

23Varro, de l. lat., 5.143: Oppida condebant in Latio Etrusco ritu multi, id est iunctis bobus, tauro et vacca interiore, aratro circumagebant sulcum (hoc faciebant religionis cau-sa die auspicato) ut fossa et muro essent muniti.

24F. Fabrini, Res divini iuris, str. 523-524. 25G. 2.2. Summa itaque divisio rerum in duos articulos diducitur: nam aliae, sunt

divini iuris, aliae humani. Divini iuris sunt veluti res sacrae et religiosae. 8. Sanctae quo-que res veluti muri et portae quodammodo divini iuris sunt.


15

ne strane i res sanctae s druge. Prve dve vrste stvari pripadaju božanstvima, one su istinske stvari božanskog prava, a treća vrsta, res sanctae, ne pripada božanstvima i zbog toga su one božanske samo na „neki način“.26

Po našem mišljenju Gajeva napomena da su res sanctae na neki na-čin (quodammodo) božanskog prava nije argument da one u klasičnom periodu nisu smatrane istinskim stvarima božanskog prava. Ius divinum i ius humanum bili su ravnopravni elementi pravnog poretka rimskog kla-sičnog perioda. Pontifikalna jurisprudencija je bila ta koja je oblikovala pravila, pojmove i pravne kategorije pontifikalnog prava. Ona je kreirala kategoriju res divini iuris i njenu podelu na sacrae, religiosae i sanctae. Ta podela je plod njenog rada i svedoči o razvoju njenog pravničkog vo-kabulara. Tananim razdvajanjem stvari koje su res sanctae od stvari koje su res sacrae i res religiosae Gaj, po našem mišljenju, ne menja ništa u osnovnoj podeli stvari na res divini iuris i res humani iuris u rimskom prethrišćanskom periodu. Gaj, međutim, kao da ukazuje da u njegovom vremenu rezoni laičke pravne nauke dobijaju prevagu u odnosu na one re-ligijske iz starijeg vremena.

Nekadašnje paganske res sanctae precizno su nabrojane u Gajevim Epitomama. U toj postklasičnoj preradi Gajevog udžbenika iz druge polo-vine V veka27, one više nisu svrstane među stvari božanskog, već među stvari javnog prava. To je razumljivo jer je to vreme u kome je hrišćanstvo već potisnulo pagansku religiju. Velika je, ipak, vrednost Epitoma za naša razmatranja o tome da li su res sanctae u paganskom periodu bile smatrane stvarima božanskog prava zbog toga što u njima nalazimo ovu interesantnu opasku: EG., 2.1.1. Dakle sve stvari postoje ili na osnovu našeg prava ili božanskog ili javnog. Postoje na osnovu našeg prava one za koje se dopu-šta da su u našoj svojini. Postoje na osnovu božanskog prava crkve, to jest božiji hramovi, ili one imovine i one stvari koje pripadaju crkvenom poret-ku. Postoje na osnovu javnog prava zidovi, trgovi, kapije grada, pozorišta, cirkus, arena, koje su stari nazivali svete (sancta) po tome što odatle nije

–––––––––– 26Vidi: F. Fabrini, Res divini iuris, s. 517; A. Galante, La condizione giuridica delle

cose sacre, Parte prima, Milano – Roma - Napoli 1903 (dalje: A. Galante, La condizione gi-uridica), s. 2.

27 Epitome Gai su sažetak i prerada Gajevih Institucija. To se vidi iz naslova i upo-ređenja s tekstom Gajevih Institucija koji nam je sačuvan. Epitome su verovatno nastale u drugoj polovini V veka u okviru neke škole koja je delovala u Galiji i bile su elementarni tekst korišćen u nastavi. Napisane su u dve knjige, a sadrže odabranu materiju preuzetu iz prve tri knjige Gajevih Institucija. Četvrta Gajeva knjiga nije uneta u Epitome zbog toga što se odnosila na formularni postupak koji je u vreme pisanja Epitoma bio potisnut eks-traordinarnim postupkom. Tako: G. Cervenca u: M. Talamanca i dr., Lineamenti di storia del diritto romano, Milano 1979, str. 691-704.


16

dozvoljeno nešto odneti ili oskrnaviti. Ali sve što je ove vrste nije u nečijim dobrima, zato se kaže da pripada javnom pravu.28 Pisac Gajevih Epitoma, dakle, izdvaja iz kategorije božanskih stvari zidove i vrata grada, te neke druge stvari koje Gaj ne pominje. Sve te stvari svrstava u kategoriju stvari koje su u javnoj svojini i pri tom napominje da su one nekada označavane terminom sancta, čime potvrđuje da zna da su te stvari u prošlim vremeni-ma smatrane stvarima božanskog prava.

U Justinijanovoj kodifikaciji i drugim pravnim izvorima koji su sa-čuvani ne nalazimo tekstove u kojima klasični pravnici posmatraju res di-vini iuris na način na koji to čini Gaj. Justinijanovi pravnici su za osmo poglavlje prve knjige Digesta O podeli i svojstvu stvari (De divisione re-rum et qualitate) koristili uz Gajev udžbenik i udžbenike koje su napisali Marcijan i Florentin, ali u preuzetim fragmentima iz tih udžbenika ne na-lazimo napomene slične Gajevoj. Florentinov fragment u D. 1.8.3 ne od-nosi se na res divini iuris, a u fragmentu koji je preuzet od Marcijana res sacrae, religiosae i sanctae su nabrojane bez ikakvog razdvajanja. Kako u tom tekstu Marcijan ne govori o klasifikaciji stvari, već samo konstatu-je da one ne mogu biti u svojini privatnih lica, na osnovu njega se ne mo-že ništa zaključiti o tome da li je ovaj pravnik eventualno delio Gajevo stanovište.29 U Justinijanovim Institucijama res sacrae, religiosae i san-ctae zajedno se nabrajaju uz konstataciju da ne mogu biti u svojini privat-nih lica zato što su stvari božanskog prava, što je ugledanje na Marcija-na.30 I u tom tekstu, dakle, nema nikakvog traga Gajeve ideje o podeli res divini iuris na dve potkategorije. Ovakvo stanje u izvorima navodi na sle-deće zaključke. Prvo, da je Gajevo izdvajanje res sanctae u potkategoriju stvari divini iuris plod njegovog pravničkog rezonovanja. Drugo, da ostali klasični pravnici u tom pravcu nisu razmišljali. Treće, da su Justinijanovi pravnici smatrali da je Gajevo stanovište bilo ispravno, zbog čega su nje-gov tekst o res sanctae s napomenom quodammodo stavili na početak osmog poglavlja prve knjige Digesta O podeli i svojstvu stvari.31

–––––––––– 28Ep. Gai., 2.1.1.Omnes itaque res aut nostri iuris sunt, aut divini, aut publici. No-

stri iuris sunt, quae in proprietate nostra esse noscuntur. Divini iuris sunt ecclesiae, id est, templa dei, vel ea patrimonia ac substantiae, quae ad ecclesiastica iura pertinent. Publici iuris sunt muri, fora, portae, theatra, circus, arena, quae antiqui sancta appellaverunt, pro eo, quod exinde tolli aliquid aut contingi non liceret. Sed haec omnia in nullius bonis sunt, ideo publici iuris esse dicuntur.

29D. 1.8.6.2. Marc. lib. 4 reg. Sakralne stvari, religijske, i svete, nisu u nečijim do-brima. (Sacrae res et religiosae et sanctae in nullius bonis sunt.)

30I. 2.1.7. Nullius autem sunt res sacrae, religiosae et sanctae: quod enim divini iuris est, id nullius in bonis est.

31D. 1.8.1pr. ... sanctae quoque res, veluti muri et portae, quodammodo divini iuris sunt.


17

Kada je reč o tome da li res sanctae prethrišćanskog perioda treba svr-stavati u kategoriju res divini iuris, odgovor je po našem mišljenju nesum-njivo potvrdan, jer to potvrđuju rimski pravni tekstovi. Gajev ukazuje da ih je on smatrao potkategorijom res divini iuris. Marcijan i Ulpijan pominju res sanctae zajedno s druge dve kategorije stvari božanskog prava.32 Pravni-ci koji su uobličili Justinijanove Institucije izričito kažu da su res sacrae, re-ligiosae i sanctae stvari božanskog prava.33 Ne postoji nijedan tekst nekog pravnika u kome stoji da res sanctae nisu divini iuris. Dakle, kada je reč o stanovištu rimskih pravnika, stvar je jasna, res sancte jesu divini iuris.

Res sanctae pripadaju kategoriji stvari koje su divini iuris zbog toga što uživaju religijsku i to izuzetno strogu sankciju. Lice koje ih povredi po-staje sacer, gubi zaštitu bogova i može biti nekažnjeno ubijeno. To podvla-či Pomponije u ovom dobro poznatom tekstu: Ako neko bude povredio zi-dove, kažnjava se smrtnom kaznom, na primer, ako ih neko prelazi prislo-njenim merdevinama, ili na bilo koji drugi način. Naime, rimskim građani-ma nije dozvoljeno da izađu (iz grada) drukčije nego kroz vrata, budući da je ono (drugo) neprijateljsko i treba da bude odbijeno. Priča se, dakako, da je i Romulov brat Rem ubijen zbog toga što je hteo da pređe zid.34 Pompo-nije pominje zidine i kapije grada Rima zato što su to nesumnjivo bile naj-starije res sanctae u rimskoj imperiji. Religijski ritual koji su preuzeli od Etruraca Rimljani su kasnije primenjivali prilikom osnivanja novih gradova širom imperije, sa istim uverenjem da gradovima time obezbeđuju božan-sku zaštitu. To potvrđuju tekstovi Marcijana i Ulpijana.35 Zidovi su bili pod zaštitom boga Kvirina koji je bio bog branitelj, za razliku od Marsa koji je bio bog rata, a vrata su bila pod zaštitom boga Janusa.

Res sancte u tehničkom značenju ovog termina su sve stvari reguli-sane pravom augura (res inaugurate) koje su dobile religijsku zaštitu opi-sanim ritualom utvrđivanja granica posebnim načinom prosipanja krvi žr-

–––––––––– 32Marcijan u D. 1.8.6.2, Ulpijan u D. 1.8.9.3. 33I. 2.1.7. 34D. 1.8.11. Pomp. lib. 2 ex var. lect. Si quis violaverit muros, capite punitur, sicuti

si quis transcendet scalis admotis vel alia qualibet ratione. nam cives Romanos alia quam per portas egredi non licet, cum illud hostile et abominandum sit: nam et Romuli frater Remus occisus traditur ob id, quod murum transcedere voluerit.

35D. 1.8.8.2. Marc lib. 4 reg. Kasije saopštava da je Sabin ispravno odgovorio (na postavljeno pitanje) da su zidovi koji postoje u municipijama takođe sveti i da treba za-braniti da se u njih nešto ugrađuje. (In municipiis quoque muros esse sanctos Sabinus recte respondisse Cassius refert, prohiberique oportere ne quid in his immitteretur); D. 1.8.9.4. Ulp. lib. 68 ad ed. Dakle, municipalne zidove nije dozvoljeno popravljati, niti im nešto doziđivati ili ih nadziđivati, bez odobrenja princepsa ili upravnika provincije. (Mu-ros autem municipales nec reficere licet sine principis vel praesidis auctoritate nec aliquid eis coniungere vel superponere.)


18

tvovane životinje. Krug tih stvari u rimskoj imperiji bio je širi od zidina i kapija rimskih gradova. One bi se mogle podeliti na osvećene prostore i osvećene granice. Prostore čine hramovi (templa)36 kojih ima dve vrste, nebeski i zemaljski. Nebeski hramovi (templa caelestes) su delovi neba u okviru kojih auguri utvrđuju božanske znake. Njihove granice su auguri utvrdili tako što su nebo podelili na četiri jednaka dela po linijama istok-zapad, sever-jug. Zemaljski hram (templum terrestre) je deo zemljišta ko-ji je namenjen javnim aktivnostima sveštenika i magistrata, a osvećen je od strane augura prema pravilima auguralnog prava.

Osvećene granice su oni pojasevi zemljišta koji imaju javni ili reli-gijski značaj u zajednici rimskih građana, u Rimu, municipijama i koloni-jama.37 Najveći je značaj imao pomerium grada Rima. Neke skupštine građana mogle su biti sazivane samo unutar granice grada, a neke van njih. Vojska se nije smela okupljati u gradu, a razlikovala su se i ovlašće-nja magistrata u gradu i van njegovih granica.38

Osvećene granice su bile i zemljišne međe na kojima su postojali kamenovi međaši. Zaštitnik međa bio je bog Terminus čiji su kult doneli Sabinjani. Svaki kamen međaš imao je sopstvenog boga zaštitnika i na vrhu kamena nalazilo se mesto za prinošenje žrtve. Religijska i stroga sankcija za povredu međa i kamenova međaša uvedena je nema sumnje zbog oskudice obradivog zemljišta u ekonomiji najstarijeg Rima. Prema Dioniziju propis o tome ustanovio je već reks Numa Pompilije: Zakono-davstvo o zemljišnim međama: Naređuje se svakom (starešini porodice ?) da omeđi svoje zemljište i da na granice postavi kamenje koje će posvetiti bogu Terminusu; ako je neko zaista odneo ili premestio međaše, naredio je da onaj koji je to učinio bude žrtvovan bogu.39

Brisanje osvećenih granica obavljano je suprotnim ritualom, opet putem pluga. Najpoznatiji takav slučaj je brisanje svetih granica Kartagi-ne nakon njenog razaranja.40

Na kraju ovih izlaganja želimo da dodamo i sledeće. U današnjoj ro-manistici nema konsenzusa po pitanju da li su res sanctae bile res divini

–––––––––– 36Liv. 8.5.8; Cic. de domo, 137. 37Tako: Fabrini, Res divini iuris, s. 542. 38 Više o značaju pomerijuma vidi u: S. Šarkić, A. Malenica, Pravne teorije i insti-

tucije antike, 2 izd. Novi Sad 2004 (dalje: S. Šarkić, A. Malenica, Pravne teorije), str. 100-101. 39Dion., 2.74. de terminis agrorum legislatio: iubens unumquemque terminare

agrum suum et lapides in finibus ponere, eos Iovi Termino sacravit; si quis vero terminos sustulisset vel transtulissset, deo sacrum esse fecisset, sanxit.

40D. 7.4.21. Mod. lib. 3 diff. Si ususfructus civitati legetur et aratrum in ea induca-tur, civitas esse desinit, ut passa est Carthago, ideoque quasi morte desinit habere usum fructum.


19

iuris. Fanteti smatra da jesu, jer imaju religijsku sankciju kao i res sacrae i res religiosae.41 Solaci kaže da nisu divini iuris.42 Galante zaključuje da se one nalaze između božanskih i profanih stvari, zbog čega Gaj i kaže da su samo na neki način divini iuris.43 Po mišljenju Galantea res sanctae su zbog njihovog značaja za sigurnost države zaštićene sa fas, moralnim i božanskim zakonom. Otuda i smrtna kazna za onoga koji taj zakon prekr-ši. Tim stvarima, međutim, nedostaje istinski karakter svetosti, odnos sa božanstvom koji postoji kod res sacrae i res religiosae.44

U vezi sa stanovištem koje zastupa Galante moramo primetiti da re-ligijska sankcija koju su uživale zemljišne međe izvesno nije nastala zbog njihovog značaja „za sigurnost rimske države“, te da su Rimljani kame-nove međaše posvećivali božanstvu, bogu Terminusu. S druge strane, nije prihvatljiva ni argumentacija da res sanctae nisu divini iuris zbog toga što im nedostaje istinski karakter svetosti i odnos sa božanstvom koji postoji kod res sacrae i res religiosae. To može biti naše zapažanje o tim stvari-ma koje je rezultat analize izvora, ali to nije argument na osnovu kog se sme zaključiti da ih Rimljani zbog toga nisu smatrali stvarima divini iuris. Da postoje razlike među stvarima divini iuris izvesno je bilo jasno i rimskoj pravnoj nauci, jer ona kategoriju res divini iuris nije konstruisala na osnovu jednog, već u suštini na osnovu tri kriterijuma. Pontifikalna doktrina, a potom i laička, podvela je pod termin res sacrae stvari name-njene nebeskim božanstvima, pod termin res religiosae grobove, zbog to-ga što je čovekovo telo posle smrti pripadalo zagrobnim bogovima, a pod res sanctae zidine i kapije grada, međe i kamenove međaše zbog toga što su te stvari bile zaštićene sankcijom koja je imala religijski karakter. U tekstovima, međutim, nema naznake da rimska pravna doktrina ovu treću kategoriju nije smatrala stvarima divini iuris. Između Gajeve napomene da su res sanctae na određeni način (quodammodo) stvari božanskog pra-va i stanovišta nekih romanista da one nisu divini iuris ili da se nalaze iz-među božanskih i profanih stvari veliki je raskorak, jer Gaj to prosto nije rekao. Interpretacija koja se sreće u današnjoj doktrini da se one ne nalaze unutar kategorije res divini iuris zbog toga što nemaju potreban kvalitet „svetosti“ koji imaju stvari koje su sacrae i religiosae i metodološki po-smatrano nije dopustiva. Izvori ne govore o različitom kvalitetu svetosti

–––––––––– 41E. Fantetti, L'inquadramento classico delle res ''sanctae'', Labeo, II, 1956, str. 94-

102. 42S. Sollazzi, ''Quodam modo'' nelle Istituzioni di Gaio, St. et doc. hist. et iuris,

XIX, 1953, s. 109 i dalje. 43A. Galante, La condizione giuridica, s. 2. 44A. Galante, La condizione giuridica, s. 2.


20

među stvarima divini iuris. Romanistika kao posebna grana istorijsko-pravne nauke treba da utvrđuje koje su pravne norme postojale u rim-skom pravu, kako su nastajale i kako su se menjale, a tamo gde to izvori dopuštaju, i kakva su bila stanovišta rimske pravne doktrine o tim norma-ma, ali nikada ne sme uvoditi sopstvene kriterijume pri klasifikovanju i objašnjavanju rimskih pravnih kategorija.

Ne možemo a da ne primetimo da je pitanje, koje neki autori potenci-raju, da li su res sanctae po svojim obeležjima stvari božanskog prava, po našem shvatanju pogrešno formulisano. Sa stanovišta primene istorijsko-pravnog metoda, bez kog nema naučnog izučavanja rimskog prava, pravil-no postavljeno pitanje mora glasiti: kako su Rimljani gledali na zidine gra-da, kapije grada i zemljišne međe tokom svoje milenijumske istorije.

Po našem razumevanju ove problematike, očigledna je određena evolucija. Kada su utvrđene prve granice grada prilikom osnivanja Ri-ma, Rimljani su ih izvesno smatrali božanskim. Drukčije nije ni moglo biti kada se ima u vidu snaga religije u tom vremenu i religijski karakter rituala obeležavanja granica. To je, kako smo videli, bio etrurski ritual koji se raširio Lacijumom. U II veku nove ere, što je nekih devet stotina godina nakon osnivanja Grada, tokom kojih je izgrađen civilizacijski, kulturni pa i religijski ambijent koji se bitno razlikovao od onog iz vre-mena osnivanja Rima, te iste stvari za pravnika Gaja su božanske samo na neki način (quodammodo divini iuris). Za pravnike koji su u drugoj polovini V veka sačinili Gajeve Epitome u kulturnom ambijentu u kome prevlađuje hrišćanstvo, te stvari više nisu božanske ni na “neki način”, već su profane i svrstane među stvari u javnoj svojini. To je i završna tačka u evoluciji paganskog pojma res sancta. Izgrađen u okvirima sta-rog ius-a divinum, taj pojam nije mogao dobiti mesto u novom pravu hrišćanske crkve. U tom pravu, koje je utemeljilo novi pravni poredak institucionalizovane crkve (ecclesiastica iura), u okviru pojma „božan-sko” nije više bilo prostora za takve ovozemaljske stvari kakve su zidi-ne grada, kapije grada i zemljišne međe.

Tekstovi konstitucija koje su uvrštene u Teodosijev kodeks a potom i Justinijanove Institucije potvrđuju da su tehnički termini res divini iuris, res sacra, res religiosa i res sancta koje smo analizirali nastavili da žive i u rimskom pravu hrišćanskog perioda, ali pojmovi koji iza njih stoje više nisu bili istovetni s onim pretklasičnim i klasičnim. Sancta je postala cela Hristova crkva pa time i sveti sakramenti, odeća sveštenika, grobovi mu-čenika, relikvije, manastiri i piae causae. Res sacra više nije ono što je nekada bilo osvećeno putem paganskih obreda ili prihvaćeno običajem zbog toga što su svi stari paganski rituali, pa i oni vezani za osvećenja


21

stvari, bili zabranjivani pod pretnjom strogih kazni45 a hrišćanska crkva je ustanovila svoja pravila osvećenja stvari. Prema tim pravilima postajalo je posvećeno bogu samo ono što je osvećeno od strane episkopa/biskupa, bilo da je reč o svetoj građevini, bilo o stvari koja je poklonjena da bi bila upo-trebljavana u crkvi tokom službe božije.46 Najzad, grob kao res religiosa ne pripada više zagrobnim bogovima.

Sve pomenuto govori da s dolaskom hrišćanstva ustvari nastaje jed-na nova kategorija stvari božanskog prava. Njena obeležja i krug stvari koje ona obuhvata razlikuju je od kategorije istog imena u paganskom pe-riodu. Ona pripada kanonskom pravu koje prevazilazi teritorijalne i vre-menske granice rimske imperije. Zbog toga je mogu izučavati samo oni istraživači koji se bave istorijom hrišćanstva, hrišćanske crkve i kanon-skog prava.

–––––––––– 45U Teodosijevom kodeksu (objavljen je 438. g.), u poglavlju O paganima, prinoše-

njima žrtvi i hramovima (CT. 16.10. De paganis, sacrificiis et templis), nalazimo više kon-stitucija koje zabranjuju paganski obrede. Konstantin je 320. godine zabranio auspicije na osnovu sevanja munje (CT. 16.10.1pr. ). Konstancije je 341. godine zabranio žrtvovanja životinja u religijskim obredima (CT. 16.10.2), a konstitucijom iz 346. /354?/ godine (CT. 16.10.4) propisao je za taj delikt kaznu odsecanja glave. Kažnjavanje smrtnom kaznom za isti delikt potvrdio je i konstitucijom iz 356. godine (CT. 16.10.6). U istom poglavlju Teo-dosijevog kodeksa nalazimo i niz konstitucija koje propisuju visoke novčane kazne licima koji obavljaju religijske obrede suprotno hrišćanskim pravilima.

46 I. 2.1.8. Sacra sunt, quae rite e per pontifices deo consecrata sunt, veluti aedes sacrae et dona quae rite ad ministerium dei dedicata sunt...


22

Antun Malenica, Ph.D., Professor Emeritus University of Novi Sad Faculty of Law Novi Sad

Res sanctae in Roman pre-Christian period

Abstract: After the introductory remarks on ius divinum and the ori-gins of the terms res sacra and res religosa the author analyses in his ar-ticle the origins of the technical term of the Classical Roman law res san-ctae and whether res sanctae of the pre-Christian period should be set aside from the classical legal category res divini iuris which, according to the sources, consists of res sacrae, res religiosae and res sanctae. Ro-man jurists of the classical period wrote about the roots of the term res sancta, but they did not address the latter question, however, it is addres-sed by the contemporary doctrine.

When the roots of the term res sancta are in question, the author firstly reverts to the text D. 1.8.8pr.-1 in which Marcian says that the term 'sacred' (lat. sancta) originates from the plant called yarrow (lat. sagmen) which was carried by the representatives of Roman people as a symbol of their inviolability, and afterwards to the text D. 1.8.9.3 in which Ulpian connects the term sancta to a kind of the penalty (lat. san-ctio) which protects that what should be inviolable. The author, however, finds that a text of the grammarian Servius offers a better foundation for the reconstruction of the origins of the term res sancta. Namely, Servius, when commenting on the text of Aeneid written by Virgil in the late old era, says that the word sanctum in Aeneid has the same meaning as if when it is said that something is dedicated to gods by means of blood (ad Aen., 12,200: et dictum ‘sanctum’, quasi sanguine consecratum) and that in Aeneid the word sancire, precisely speaking, denotes that something is made sacred, in other words dedicated to gods, by spilling the blood of a sacrificed animal lengthwise (Ibid., ‘Sancire’autem proprie est sanctum aliquid, id est consecratum, facere fuso sanguine hostiae.)

The author emphasises that the oldest ritual mentioned by Romans, in which such a way of spilling blood could have occured, was the ritual of establishing the holy borders of the city of Rome. According to this ri-tual the borders were marked by a plough drawn by holy oxen. Since the


23

ritual necessarily had to involve the sacrification ceremony for gods, it is not hard to assume that the augurs sprinkled the drops of blood of the sacrificed animal while walking behind the plough that was marking the future borders of the city. This marking of borders of a city, temple or land plot with blood drops is the most specific meaning of the word san-cire written about by Virgil and Servius and it is, according to the aut-hor's opinion, the root of the word sanctum by means of which the techni-cal term of classical law res sancta was constructed.

About the question of whether res sanctae in the law of pre-Chri-stian period were res divini iuris the author primarily indicates that there is a vast array of understanding in the doctrine: that they were res divini iuris, that they do not belong to that category and that they are between divine and profane things. After source analysis the author concludes that: 1. There is no legal or literary text in which it is said that res san-ctae are not res divini iuris. 2. Gaius (G .2.8.), by observation that res sanctae are in a certain way (quodammodo) of the divine law, does not negate their belonging to the category of things of divine law, but forms two subcategories within this category. Res sacrae and res religiosae be-long to one, and res sanctae to the other. With this, Gaius indicates that, regarding from the angle of layman science, the division of things of divi-ne law into three kinds, res sacrae, religiosae and sanctae, by which all things are aligned into the same plane, is not entirely founded. Gaius, no doubt, could not have said more. Ius divinum and ius humanum were equally important elements of the legal system of the

classical period, so the pontifical jurisprudence was the one to mo-uld the rules, terms and legal categories of pontifical law. The res divini iuris category was not constructed based on one but three criteria. Res sacrae were associated with heavenly deities, res religiosae with sepul-chral gods , and res sanctae with the religious character of a sanction. 3. The argumentation that res sanctae are not divini iuris due to their lack of true character of sanctity and the relation to deity which is present with res sacrae and res religiosae is unacceptable from the methodologi-cal point of view. This may be an observation of contemporary doctrine on those matters, but it is not an argument based on which one is allowed to conclude that the Romans did not consider them to be things of divine law, because the sources do not speak of different quality of sanctity among the res divini iuris.

Finally, the author concludes that the contemporary doctrine of Ro-man law as a separate branch of historical jurisprudence should determi-ne, when sources make it possible, what the attitudes of Roman legal doc-


24

trine on classifications of things were like, but must never introduce its own criteria of classification. Because of this, a properly posed question when it comes to res sanctae must be: how did Romans regard the city walls, city gates and land borders during their millennium-long history. According to the author, evolution is visible in this respect. When the first city borders were established upon the foundation of Rome, Romans un-doubtedly considered them divine. It could not have been different when the power of religion of that time is kept in mind, as well as the religious character of the border marking rituals. In the 2nd century А.D., which is about nine hundred years after the foundation of the city, during which a new cultural and even religious ambience was created and it was signifi-cantly different from the one at the time of the foundation of Rome, the same things were divine only in a certain way (quodammodo divini iuris) for Gaius the jurist. For jurists who comprised the Epitome of Gaius in the late fifth century, in the cultural ambience dominated by Christianity, those things were no longer divine, not even in ‘some way’, but they were profane and lined up among things in public property. This is also the fi-nal point in the evolution of the pagan term res sancta. Coined within the frames of the old ius divinum, this term could not earn its place in the new law of the Christian church. In this law, which founded the new juri-dical system of the institutionalised church (ecclesiastica iura), within the term ‘divine’ there was no longer room for mundane things as city walls, city gates and land borders. This is confirmed by the constitutions in the Theodosian and Justinian’s Code.

Key words: res sancta, res sacra, res religosa, res divini iuris, ius divinum, pagan regligion, Servius, Marcianus, Ulpianus.


25

Originalni naučni rad 347.65(497.11)“12“ doi:10.5937/zrpfns48-5577

Dr Nataša Stojanović, redovni profesor Univerzitet u Nišu Pravni fakultet u Nišu

O NASLEĐIVANJU U ZAKONOPRAVILU SVETOGA SAVE1

Sažetak: Predmet pažnje autora jesu regule kojima je uređena usta-

nova nasleđivanja u Zakonopravilu svetoga Save. Kroz prizmu odredaba posvećenih zakonskom, zaveštajnom i nužnom nasleđivanju, autor osve-tljava osobenosti u regulisanju naslednopravnih odnosa u tadašnjoj sred-njovekovnoj Srbiji, naročito fokusirajući svoju pažnju na stepen primen-ljivosti pojedinih rešenja u praksi. Autor se zalaže za vraćanje korenima, reafirmaciju i sveobuhvatno proučavanje gotovo zaboravljenih pravila građanskog prava, sadržanih u svetosavskom Nomokanonu.

Ključne reči: srednjovekovno srpsko pravo, svetosavski Nomoka-non, ustanova nasleđivanja.

1. Uvodne napomene

Pre gotovo osam vekova, svetlost dana ugledao je prvi srpski pisani pravni spomenik Zakonopravilo (Nomokanon)2 svetoga Save.3 Iako je bio u primeni 130 godina pre stupanja na pravnu snagu prvog dela Dušano-vog zakonika (1349. godine), o Nomokanonu svetoga Save se malo govo-––––––––––

1 Rad je rezultat istraživanja na projektu „Zaštita ljudskih i manjinskih prava u evropskom pravnom prostoru“ (br. 179046), koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.

2 Izraz „Nomokanon“ jeste složenica sastavljena od dve grčke reči: nomos – zakon i kanon – crkveno pravilo. Navedeno prema: P. Zorić, Zakonopravilo svetoga Save i pravni transplanti, str. 14. Rad preuzet sa internet stranice Fondacije Alan Votson – www.alan-watson.org, 12.12.2012. godine.

3 Izraz koji se takođe koristi za označavanje ovog pravnog spomenika „Krmčija“ za „uzor“ je imao rusku reč „Kormčaя“ i nastao je mnogo kasnije od vremena u kome je sve-ti Sava živeo i stvarao. Opširnije o tome, videti kod: M. Petrović, Sveti Sava kao sasta-vljač i prevodilac Zakonopravila–Srpskog nomokanona, Istorijski časopis, knj. XLIX, Beograd, 2002, str. 28.

Dr Nataša Stojanović, O nasleđivanju u Zakonopravilu Svetoga Save (str. 25–43)

26

ri i piše. U školskim udžbenicima ovaj pravni izvor se retko spominje, a domaća dvotomna Pravna enciklopedija (iz 1985. godine) o njemu nema ni slova. S pravom je primećeno u teoriji da je takav odnos prema Zako-nopravilu svetoga Save izraz svesnog odrođavanja i pomanjkanja kultu-re,4 a mi dodajemo zaboravljanja bogate zakonodavne delatnosti jedne od najznačajnih ličnosti srednjovekovne Srbije – svetoga Save.

Ovaj rad predstavlja pokušaj da se otrgnu od zaborava odredbe Zakono-pravila svetoga Save, posvećene ustanovi nasleđivanja, da se sagleda njihov smisao i stepen primenljivosti u praksi. Predmet naše pažnje jesu sledeće gra-ne 55. glave svetosavskog Nomokanona: O zaveštanju punoletnih lica (21. grana); O zaveštanju lica koja su pod vlašću svojih roditelja (22. grana); O zaveštanju oslobođenih (23. grana); O zaveštanju episkopa i monaha (24. grana); O obaranju zaveštanja (25. grana); O kodicilu (29. grana); O nasled-nicima (30. grana); O deobi (32. grana); O lišenima nasledstva (33. grana); O poklonima koji se daju zaveštanjem, ili za života ili za slučaj smrti (35. gra-na); O tome kada treba zajmodavci da tuže naslednike umrlih (37. grana).5 6

2. Ukratko o Zakonopravilu svetoga Save

Zakonopravilo svetoga Save jeste zbornik crkvenog i građanskog prava, kojim je regulisan društveni život u srednjovekovnoj Srbiji XIII veka. Pisan je bogatim srpskoslovenskim jezikom.7 Iako se kao vreme njegovog nastanka pominje 1219. godina, sasvim je sigurno da tako obimno zakonodavno delo, od 800 stranica teksta, nije moglo da ugleda svetlost dana i da počne da se primenjuje u istoj godini. Istorijsko-pravna građa, posvećena srednjovekovnoj Srbiji, upućuje na zaključak da je No-mokanon plod višegodišnjeg napora i rada svetoga Save, da je on tekao uporedo sa poslovima na osamostaljivanju srpske pravoslavne crkve,8 i da zapravo predstavlja preteče i dokaz njene autokefalnosti.9 ––––––––––

4 M. Petrović, Istorijsko-pravni značaj Zakonopravila svetoga Save, Glasnik prava Pravnog fakultet u Kragujevcu, br. 2/1993, str. 20.

5 Za potrebe ovog rada korišćen je Morački prepis Zakonopravila svetog Save. Na-vedeno prema: N. Dučić, Književni radovi, knjiga 4, Beograd, 1895, str. 250–414.

6 Za potrebe ovog rada korišćen je prevod odgovorajućih odredaba Zakonopravila svetoga Save, učinjen od strane: dr Zorana Rankovića, vanrednog profesora Bogoslov-skog fakulteta u Beogradu (grana 35), Smilje Vasić, predavača Filozofskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici i Gorana Popovića, jereja SPC (grana 37).

7 U Zakonopravilu se, recimo, spominju kao izvorne srpskoslovenske reči: „tisuća“ („hiljada“), „gnojivo“ („đubrivo“), „sesternica“ („svastika“), „osobni“ („lični“), „uhićen“ („otet“). Navedeno prema: M. Petrović, Istorijsko-pravni značaj ....., str. 21.

8 Videti: M. Petrović, Sveti Sava kao sastavljač ....., str. 30. 9 P. Zorić, op. cit., str. 42.


27

Nomokan svetoga Save nije bio zakon u klasičnom smislu, koji bi imao obaveznu snagu na teritoriji celokupne srednjovekovne Srbije. Bu-dući da ga je sveti Sava sastavio, u prvom redu, za potrebe crkve, stepen njegove primenljivosti u praksi zavisio je od njene moći da učvrsti pravo-slavlje u društveni život srednjovekovne Srbije. U početku, van crkve, su-dilo se „prema običajima i zdravoj pameti“,10 da bi vremenom, kako je ja-čala uloga crkvenih poslenika i njenih organa u socijalnom realitetu, nepi-sana pravila ustupala mesto rešenjima sadržanim u Zakonopravilu, na šta jasno upućuju i odgovarajuće odredbe Dušanovog zakonika.11

Strukturu Zakonopravila svetoga Save čini ukupno 70 glava: 6, uvodnog sadržaja, 44, koje se odnose na crkveno pravo i 20, posvećenih svetovnom pravu.

Svetovni deo Nomokanona za osnovu ima rimsko-vizantijsko zako-nodavstvo – odgovarajući delovi Justinijanovog kodeksa (iz VI veka), Prohiron (Gradski zakon u 40 grana, između 870 i 879. godine), Novele Aleksija Komnina (iz XI i XII veka), Zbornik Jovana Sholastika (oko 550. godine), ali i odgovarajuće odredbe Mojsijevog zakonodavstva (oko 1200. godine pre nove ere).12

Iako su Zakonopravilom svetoga Save praktično preuzeti grčki prav-ni izvori (tzv. pravni transplanti),13 ovaj pisani pravni spomenik predsta-vlja originalnu pravnu tvorevinu, budući da su mnogobrojna rešenja pro-tumačena i objašnjena od strane svetoga Save, i prilagođena potrebama srpske države, crkve i narodnog života Srba u srednjem veku.14 Vrednost ovog dela, u odnosu na ostale Nomokanone, osim toga, ogleda se i u spe-cifičnom izboru tekstova, rasporedu materije i bogatstvu građe.15 ––––––––––

10 L. Urošević, Pravosuđe i pisano pravo u srednjevekovnoj Srbiji u svetlosti dana-šnjeg pisanog prava, Beograd, 1939, str. 27.

11 Videti članove: 6, 8, 11, 109 i 196 Prizrenskog rukopisa Dušanovog zakonika. Navedeno prema: D. Janković, Istorija države i prava feudalne Srbije (XII – XV vek), Beograd, 1957, str. 131–146.

12 U pravnoj literaturi nema saglasnosti o tome da li je Zakonopravilo svetoga Save bio srpska verzija najznačajnijeg Nomokanona toga doba – Fotijevog nomokanona. Prema jednom mišljenju, to nije bio slučaj (videti: M. Petrović, Istorijsko-pravni značaj ...., str. 17), dok su drugi autori zauzeli suprotan stav (videti: M. Milovanović, Nasledno pravo u starom pravu srpskom, Godišnjica Nikole Čupića, knjiga V, Beograd, 1883, str. 189; L. Urošević, op. cit., str. 26; LJ. Krkljuš, Pravna istorija srpskog naroda, Novi Sad, 2002, str. 54).

13 O pravnim transplantima, opširnije videti kod: A. Votson, Pravni transplanti, Beograd, 2000.

14 P. Zorić, op. cit., str. 4; S. Petrović, Zakonopravilo svetoga Save i pravni tran-splanti, str. 7–20. Rad preuzet sa internet stranice Fondacije Alan Votson – www.alanwat-son.org, 12.12.2012. godine.

15 M. Petrović, Istorijsko-pravni značaj ...., str. 18.


28

Originalna verzija Zakonopravila svetoga Save nije sačuvana. Po-stoje više prepisa ovog dela: Teofilov prepis (iz 1252. godine), Ilovač-ki prepis (iz 1262. godine), Raški prepis (iz 1305. godine), Dečanski prepis (iz 1340. godine), Sarajevski rukopis (pretpostavlja se iz 1371. godine), Pčinjski rukopis (iz šesdesetih ili sedamdesetih godina XIV veka), Savinski rukopis (iz 1510. godine), Mileševski prepis (iz sredi-ne XVI veka), Pećki (Lesnovski) rukopis (iz 1552. godine), Hilandar-ski rukopis (nepoznata godina njegovog nastanka), Beogradski prepis (nepoznata godina njegovog nastanka) i Morački prepis (iz 1615. go-dine).16

Zbog sadržine i ideja koje su prožimale Svetosavski Nomokanon (npr. ideje o socijalnoj državi, socijalnoj pravdi i ljudskim pravima,17 opredeljenje za teoriju simfonije, koja podrazumeva skladan odnos izme-đu duhovne i svetovne vlasti18), smatran je temeljnom zbirkom zakona (corpus iuris utriusque), koja je bila u primeni, još u XIII veku, u Bugar-skoj i Rusiji, a nešto kasnije, jednim delom, i u Rumuniji.19

Kao „Zakon svetih otaca“ i „božanstveni zakon“, Zakonopravilo svetoga Save nikada nije prestalo da važi. Kodifikacija srpskog i vizantij-skog prava koju čine: Dušanov zakonik,20 skraćena Sintagma Matije Vla-stara21 i Justinijanov zakon22 (Codex Tripartitum) ne sadrži propise kojim

–––––––––– 16 Podaci preuzeti od: A. Solovjeva, Svetosavski nomokanon i njegovi prepisi, Beo-

grad, 1932, str. 28–29. 17 O tome detaljnije, videti kod: S. Petrović, op. cit., str. 11–12; P. Zorić, op. cit.,

str. 35–38. 18 Opširnije o tome, videti kod: P. Zorić, ibidem, str. 38–41. 19 Videti: M. Petrović, Istorijsko-pravni značaj ...., str. 19. 20 Dušanov zakonik (iz 1349. godine, sa dopunama izvršenim 1354. godine) jeste

prvi samostalni pravni zbornik svetovnog prava srednjovekovne Srbije. Iako za Dušanov zakonik slovi da je on samostalna pravna tvorevina srednjovekovnog srpskog prava, činje-nica je da je on nastao pod velikim uticajem vizantijskog prava i da je 60 članova nepo-sredno preuzeto iz Vasilika (iz IX veka). Dušanov zakonik ima, u odnosu na odredbe iz oblasti krivičnog, procesnog i državnog prava, neuporedivo malo propisa iz domena gra-đanskog prava. Detaljnije o ovom pravnom izvoru videti, na primer, kod: S. Šarkić – D. Popović, Veliki pravni sistemi i kodifikacije, Beograd, 1993, str. 82–85.

21 Originalna verzija Sintagme Matije Vlastara jeste zbornik crkvenog i svetovnog prava koji je Matija Vlastar, solunski monah, završio 1335. godine. Svetovni deo Sintag-me za osnovu je imao odredbe Prohirona, određena rešenja iz Vasilika i kasnijih novela vizantijskih vladara. U Sintagmi je sva građa raspoređena u 24 sastava (sintagme), prema redosledu grčkog alfabeta. Srednjovekovna Srbija je, za potrebe svetovnih sudova, uglav-nom preuzela građanske propise, ne prihvativši ona rešenja (gotovo čitava kanonska gra-đa), koja su bila suprotna interesima srpske države i crkve. Dakle, u upotrebi je bila skra-ćena Sintagma Matije Vlastara iz 1348. ili 1349. godine. Detaljnije o ovom pravnom izvo-ru, videti kod: LJ. Krkljuš, op. cit., str. 55; M. Blagojević – S. Petković, Srbija u doba Ne-manjića, Beograd, 1989, str. 181.


29

se menjaju pravna pravila svetosavskog Nomokanona, niti su u suprotno-sti sa njima.23 Nomokanon svetoga Save i danas je zavanični pravni ko-deks Srpske pravoslavne crkve. Ovaj pisani spomenik srpskog srednjove-kovnog prava poslužio je kao osnova zakonodavnom radu mnogobrojnih srpskih vladara, na šta jasno upućuju: čl. XVII Žičke povelje (pretposta-vlja se iz 1220. godine), članovi 6, 8, 11, 109 i 196 Dušanovog zakonika, povelje kneza Lazara iz 1380. i 1382. godine, prvi pisani zakon ustaničke Srbije iz 1804. godine, kao i par. 93 i 94 Srpskog građanskog zakonika iz 1844. godine.24

3. Pravila posvećena ustanovi nasleđivanja

a) Grana 21. (.ка.) O zaveštanju punoletnih lica

U ovoj grani svetosavskog Nomokanona najpre se definiše zavešta-nje (завѣть) kao „pravna volja jednog lica o tome šta želi da se se posle njegove smrti dogodi“.25

Zaveštanje, prema Zakonopravilu svetoga Save, mogu sačiniti sa-mo lica koja su zdravog uma, a ne i tela. Za sastavljanje zaveštanja zah-teva se uzrast od najmanje 14 godina, za muškarce i uzrast od 12 godi-na, za žene.26 27

Spososobnost za sastavljanje zaveštanja imaju i lica slepa od rođenja ili su kasnije, tokom života, oslepela od kakve bolesti. Oni usmeno, u pri-sustvu odgovarajućeg broja svedoka, saopštavaju ime naslednika i even-tualno druga zaveštajna raspolaganja.28

Zaveštanje mogu, uz određena ograničenja, sačiniti lica koja su, u vreme sastavljanja zaveštanja, nedorasla ili u položaju oslobođenog roba.29 30

–––––––––– 22 U pitanju je kompilacija vizantijskih propisa od ukupno 33 člana. Najveći broj

zakonskih rešenja preuzet je iz Zemljoradničkog zakona (Nomos Georgikos, iz VII veka). U ovom Zakonu, međutim, ima i propisa transplantovanih iz novela vizantijskih careva, Ekloge (iz 726. godine) i Prohirona. Opširnije o ovom zakonskom tekstu, videti kod: LJ. Krkljuš, ibidem, str. 54–55; M. Blagojević – S. Petković, ibidem, str. 180–181.

23 Tako: P. Zorić, op. cit., str. 45. 24 Ibidem. 25 Videti: granu 21 (.ka.), pravilo 1(.a.). Navedeno prema: N. Dučić, op. cit., str. 323. 26 Videti: granu 21 (.ka.), pravilo 2 (.v .) i 3 (.g .) . Navedeno prema: ibidem. 27 Zakonopravilo svetoga Save naglašava da: „ko u nemoći telesnoj um izgubi ne

može zaveštavati u bezumlju, već kada mu se um izbistri“. Videti: granu 21 (.ka.), pravilo 7 (.z .). Navedeno prema: ibidem, str. 324.

28 Videti: granu 21 (.ka.), pravilo 9 (.ѳ.). Navedeno prema: ibidem. 29 Videti: granu 21 (.ka.), pravilo 10 (.l .). Navedeno prema: ibidem.


30

Nomokanon svetoga Save naglašava da braća i pored zajedničkog imanja, imaju pravo (ukoliko su zaveštajno sposobni), da sačinjavaju za-veštanje i određuju naslednike, kako hoće, jer se na taj način ne čini ne-pravda ostaloj braći i ne deli se imanje.31

Zaveštanje, u usmenoj ili pismenoj formi, mora biti sačinjeno u pri-sustvu sedam ili pet svedoka.32 U položaju svedoka može biti i lice koje piše zaveštanje.33 Zaveštalac, ukoliko sastavlja pismeno zaveštanje, može svedocima pokazati ono što je „napisano na hartiji“ ili, umesto toga, da im usmeno saopšti sadržinu svoje izjave poslednje volje.34 Izuzetno, za-veštalac, ranjen u ratu, može sačiniti zaveštanje i u prisustvu tri svedoka, a ako je izvestan smrtni ishod, onda je dovoljno i prisustvo dva svedoka.35

Prema Zakonopravilu svetoga Save, obaveznu sadržinu pismenog zaveštanja mora, pored datuma sastavljanja zaveštanja, da čini i određiva-nje naslednika.36 Kao mogući zaveštajni naslednici, u prvom redu, spomi-nju se deca zaveštaoca. Imanje zaveštaočevo u zaveštanju mora da bude raspoređeno tako da „da nijedne pak svađe deci ne ostavi“.37 38 Zaveštaj-na raspolaganja, takođe, mogu biti učinjena u korist žene ili trećeg lica.39

Zaveštalac je uvek vlastan da, sastavljanjem kasnijeg zaveštanja, oduzme važnost ranije sastavljenom zaveštanju, koje mu je prema sadrži-ni suprotno.40

b) Grana 22. (.кв.) O zaveštanju onih koji su pod vlašću svojih roditelja

Od pravila da zaveštanje mogu sačiniti punoletna lica, Nomokanon sve-toga Save propisuje izuzetak, sadržan u 22. grani, 55. glave, ovlašćujući decu

–––––––––– 30 Sastavljanje zaveštanja ovih lica, kako je već rečeno, regulisana su u grani 22 i

23, 55. glave svetosavskog Nomokanona. 31 Videti: granu 21 (.ka.), pravilo 11 (.a і.). Navedeno prema: ibidem, str. 324. 32 Videti: granu 21 (.ka.), pravila 9 (.ѳ) i 12 (.v і.). Navedeno prema: ibidem,

str. 324. 33 Videti: granu 21 (.ka.), pravilo 7 (.z .). Navedeno prema: ibidem, str. 324. 34 Videti: granu 21 (.ka.), pravilo 15 (.єі.). Navedeno prema: ibidem, str. 326–327. 35 Videti: granu 21 (.ka.), pravilo 16 (.¤і.). Navedeno prema: ibidem, str. 327. 36 Videti: granu 21 (.ka.), pravilo 12 (.v і.). Navedeno prema: ibidem, str. 324. 37 Videti: granu 21 (.ka.), pravilo 12 (.v і.). Navedeno prema: ibidem, str. 324. 38 U ovom pravilu jasno se vidi da su predmet zaveštajnih raspolaganja pokretnosti,

u prvom redu, zlatnina, što nedvosmisleno ukazuje na to da se nepokretnostima, po pravi-lu, zaveštanjem nije raspolagalo u korist potomaka, budući da su „naslednici nepokretnog imanja bili poznati već po samom običajnom pravu“. Videti: A. Jovanović, Nasledno pra-vo u starih Srba, Beograd, 1888, str. 5.

39 Videti: granu 21 (.ka.), pravilo 12 (.v і.). Navedeno prema: N. Dučić, op. cit., str. 324.

40 Videti: granu 21 (.ka.), pravilo 13 (.g і.). Navedeno prema: ibidem, str. 326.


31

(uzrasta od 14 do 25 godina, za muškarce, i starosti od 12 do 25 godina, za žene), pod vlašću svojih roditelja, da mogu dati izjavu poslednje volje.41

U odnosu na punoletna lica koja mogu raspolagati celokupnom svo-jom imovinom mortis causa, deca, pod vlašću roditelja, mogu rasporediti samo onu imovinu koju su od „svoje vrednoće ili od vojevanja ili na bilo koji drugi način“42 stekli. Od roditelja dobijeno imanje, ne može biti predmet zaveštajnih raspolaganja deteta koje je pod njihovom vlašću.43

Po pravilu, deca pod vlašću svojih roditelja mogu zaveštanjem ras-porediti lično imanje u potpunosti. Zakonopravilo svetoga Save i tu čini odstupanje, propisujući da deca, imovinu stečenu od vojnog pohoda, bu-dući pod vlašću roditelja, moraju „dovoljno predati njima“, a ostatkom zaveštanjem raspolagati.44

v) Grana 23. (.кг.)

O zaveštanju oslobođenih

U sferi zaveštajnog nasleđivanja, svetosavski Nomokanon posebnu pažnju poklanja zaveštanju oslobođenih robova.

Oslobođenog roba, ukoliko ne sačini zaveštanje, jedino mogu naslediti njegovi potomci, budući da Zakonopravilo svetoga Save samo tu krvnosrod-ničku vezu sa ostaviocem smatra pravno relevantnom za nasleđivanje.45

Ukoliko oslobođeni rob sačini zaveštanje i rasporedi celokupnu zao-stavštinu svojoj deci, začetoj pre ili posle oslobođenja, a pritom ne ostavi ni jedan njen deo svom gospodaru, njemu, po slovu zakona, pripada 1/3 zaostavštine kao legat.46

Pravo na ovo besteretno sticanje iz zaostavštine oslobođenog roba pripada ne samo gospodaru, već i njegovim potomcima, kao i pobočnim srodnicima do petog stepena srodstva.47

g) Grana 24. (.кд.)

O zaveštanju episkopa i monaha

Uvažavajući veliki uticaj crkve na društvene tokove u srednjovekov-noj Srbiji, Zakonopravilo svetoga Save posebno reguliše zaveštanje koje ––––––––––

41 Videti: granu 22 (.k v .), pravilo 2 (.v .). Navedeno prema: ibidem, str. 327. 42 Ibidem. 43 Videti: granu 22 (.k v .), pravilo 4 (.d .). Navedeno prema: ibidem, str. 327. 44 Videti: granu 22 (.k v .), pravilo 8 (.i .). Navedeno prema: ibidem, str. 328. 45 Videti: granu 23 (.k g .), pravilo 1 (.a .). Navedeno prema: ibidem, str. 330. 46 Ibidem, str. 329–330. 47 Videti: granu 23 (.k g .), pravilo 2 (.v .). Navedeno prema: ibidem, str. 330.


32

mogu sačiniti episkopi i monasi. Za ova lica važi pravilo da mogu raspo-rediti svoja imovinska dobra pre nego što postanu episkopi, odnosno pre nego što se zamonaše. Posle postavljenja za episkopa, odnosno zamona-šenja, sve njihovo imanje pripada crkvi, odnosno manastiru u kojem služe Bogu.48

Ukoliko onaj koji se zaredio ima dece, svoju imovinu može zavešta-ti njima, ali je u obavezi da jedan deo ostavi za sebe („koji dolikuje“),49 koji manastir dobija. Ako, pak, ne sačini zaveštanje, deca stiču onaj deo koji im, prema zakonu pripada, a ostatak dobija manastir.50

Kada monah pređe iz jednog manastira u drugi, oduzima mu se sva imovina.51

d) Grana 25. (.кє.)

O obaranju zaveštanju

Zakonopravilo svetoga Save, u 25. grani, 55. glave sadrži regule ko-je se odnose na nevažnost, opoziv i nedejstvo zaveštanja.

Ništavim zaveštanjem, od samom početka, smatra se: zaveštanje u čijem sastavljanju nije učestvovao potreban broj svedoka; zatim zavešta-nje koje nisu podpisali svi svedoci, ili ga nisu svojim pečatom zapečatili; zaveštanje u kojem zaveštalac nije, svojom rukom, napisao ime nasledni-ka, niti ga je izgovorio pred svedocima,52 53 kao i zaveštanje u kome sin, pod očevom vlašću, nije spomenut, iako je postojao u vreme sastavljanja zaveštanja.54

Naknadnu nevažnost zaveštanja produkuju razlozi koji nastaju posle sastavljanja zaveštanja.55 U te razloge spadaju: akt usvajanja od strane za-veštaoca, posle sastavljanja zaveštanja; rođenje deteta ili unuka zaveštao-

–––––––––– 48 Videti: granu 24 (.kd.), pravila 1 (.a.) i 2 (.v .). Navedeno prema: ibidem, str. 330–331. 49 Videti: granu 24 (.k d .), pravilo 3 (.g .). Navedeno prema: ibidem, str. 331. 50 Ibidem. 51 Videti: granu 24 (.k d .), pravilo 4 (.d .). Navedeno prema: ibidem, str. 331. 52 Videti: granu 25 (.kє.), pravila 1 (.a .), 2 (.v .), 3 (.g .) i 4 (.d .) . Navedeno prema:

ibidem, str. 334. 53 U rimskom pravu, takva zaveštanja smatrala su se testamentum nullum. Opširnije

o tome, videti, na primer, kod: Ž. Milosavljević, Rimsko privatno pravo, knj. III, Nasledno pravo, Beograd, 1900, str. 113–114; M. Horvat, Rimsko pravo, Zagreb, 1977, str. 327–328; A. Romac, Rimsko pravo, Zagreb, 1981, str. 379–380.

54 Videti: granu 25 (.kє.), pravilo 3 (.g .). Navedeno prema: N. Dučić, op. cit., str. 332.

55 U rimskom pravu, za takva zaveštanja postojao je naziv testamentum ruptum. De-taljnije videti, na primer, kod: Ž. Milosavljević, op. cit., str. 115–119; M. Horvat, op. cit., str. 327–328; A. Romac, op. cit., str. 379–380.


33

ca, posle sastavljanja zaveštanja ili posle njegove smrti,56 kao i kad zave-štalac bude na smrt osuđen, prognan ili bude usvojen od drugih lica.57 58

Prema svetosavkom Nomokanonu, zaveštanje može biti opozvano sastavljanjem drugog zaveštanja koje je po sadržini suprotno ranije sroče-nom zaveštanju,59 ili kada zaveštalac otpečati svoje zaveštanje.60

Zakonopravilo svetoga Save reguliše i slučajeve kada punovažno za-veštanje ostaje bez dejstva, u potpunosti ili delimično. Zaveštanje u potpu-nosti ne proizvodi dejstvo, kada zaveštajni naslednik umre pre zaveštaoca, kada se odrekne nasleđa ili bude nedostojan za nasleđivanje.61 62 Zaveštanje delimično ostaje bez dejstva, kada zaveštalac ima kćer ili unuku koje nije spomenuo u zaveštanju, a celu zaostavštinu je rasporedio u korist nekog drugog. Ako je u pitanju lice iz kruga srodnika, kćeri ili unuci pripada deo jednak tom zaveštajnom nasledniku, a ukoliko je reč o nesrodnicima, tada kćer ili unuka dobijaju polovinu zaveštane zaostavštine.63

đ) Grana 29. (.кѳ.)

O kodicilu

Svetosavski Nomokanon 29. granu, 55. glave posvećuje kodicilu, kao drugom aktu raspolaganja imovinom za slučaj smrti, pored zavešta-nja.

Preciznije rečeno, ovom granom se razgraničava zaveštanje od kodi-cila, kao njegovog dodatka, u pogledu sadržine.

Za razliku od zaveštanja koje mora sadržavati odredbu o određiva-nju naslednika, kodicilom se nikada ne može imenovati naslednik. Osim toga, kodicilom se nikako ne može odrediti supstitut, naslednik lišiti na-sleđa ili opozvati zaveštanje.64 ––––––––––

56 Videti: granu 25 (.kє.), pravila 1 (.a .) i 2 (.v .). Međutim, u situaciji da je zavešta-lac–vojnik začeo dete, za koje je znao i koje, u vreme sastavljanja zaveštanja, nije rođeno, takvo zaveštanje nije bilo naknadno nevažno. Videti: granu 25 (.kє.), pravilo 6 (.¤.). Na-vedeno prema: N. Dučić, op. cit., str. 331–332.

57 Videti: granu 25 (.kє.), pravilo 1 (.a .). Navedeno prema: ibidem, str. 333. 58 U rimskom pravu, to su bili razlozi za naknadnu nevažnost zaveštanja, zbog capi-

tis deminutio. Opširnije i tome, videti kod: Ž. Milosavljević, op. cit., str. 113–114; M. Horvat, op. cit., str. 327–328; A. Romac, op. cit., str. 380.

59 Videti: granu 25 (.kє.), pravilo 5 (.є.). Navedeno prema: N. Dučić, op. cit., str. 332. 60 Videti: granu 25 (.kє.), pravilo 4 (.d .). Navedeno prema: ibidem, str. 333–334. 61 Videti: granu 25 (.kє.), pravilo 2 (.v .). Navedeno prema: ibidem, str. 332–333. 62 U rimskom pravu, za takva zaveštanja postojao je naziv testamentum destitutum.

Detaljnije o tome, videti kod: Ž. Milosavljević, op. cit., str. 114–115. 63 Videti: granu 25 (.kє.), pravilo 2 (.v .). Navedeno prema: N. Dučić, op. cit., str.

332–333. 64 Videti: granu 29 (.kѳ.), pravilo 2 (.v .). Navedeno prema: ibidem, str. 345–346.


34

Kada je reč o supstituciji, ova grana bliže pojašnjava prostu supstitu-ciju, određujući pozivanje na nasleđe drugog lica, za slučaj da prvoime-novani naslednik to ne bude.65

U Zakonopravilu svetoga Save nema regule koja se tiče forme kodi-cila i broja svedoka pred kojima on može biti sastavljen.66

e) Grana 30. (.l .) O naslednicima

Grana 30, 55. glave Zakonopravila svetoga Save u pretežnom delu odnosi se na krug zakonskih naslednika i redosled njihovog pozivanja na nasleđe.

Prvenstvo u nasleđivanju određenog ostavioca pripada njegovim po-tomcima, nezavisno od toga da li su muškog ili ženskog pola.67 Pojedine odredbe u svetosavskom Nomokanonu, ipak, sinovima daju izvestan prio-ritet u nasleđivanju u odnosu na kćeri umrlog.68

Nastavljajući pravnu tradiciju, utemeljenu u rimskom pravu, Zako-nopravilo svetoga Save poznaje i reguliše pravo predstavljanja, omoguća-vajući potomcima (opet, bez obzira na pol) umrlog deteta ostavioca da stupe u njegovu naslednopravnu poziciju, i to nezavisno od toga da li su samovlasni ili pod vlašću roditelja.69

Ukoliko ostavilac nema srodnike u pravoj nishodnoj liniji, na nasle-đe se onda pozivaju srodnici u pravoj ushodnoj liniji. Preci umrlog imaju prioritet u nasleđivanju u odnosu na njegove pobočne srodnike. Od ovog pravila postoji odstupanje samo u korist braće ostavioca i njihove dece. Ascendenti ostavioca bližeg stepena srodstva, imaju prvenstvo u nasleđi-vanju u odnosu na pretke daljeg stepena srodstva, a ukoliko su preci istog stepena srodstva, svi istovremeno nasleđuju.70

Braća (a ako njih nema i sestre) umrlog, pozivaju se na nasleđe isto-vremeno sa roditeljima ostavioca i dele zaostavštinu na ravne delove, čak i da su koleterali ostavioca pod očevom vlašću.71 Ako neko od braće osta-

–––––––––– 65 Videti: granu 29 (.kѳ.), pravilo 3 (.g .) i 4 (.d .). Navedeno prema: ibidem, str. 346. 66 U doba Justinijana, za punovažnost kodicila bila je potrebna forma u kojoj se sa-

stavlja zaveštanje i tražilo se prisustvo pet svedoka. O tome, opširnije videti kod: M. Hor-vat, op. cit., str. 329.

67 Videti: granu 30 (.l .), pravilo 2 (.v .). Navedeno prema: N. Dučić, op. cit., str. 346. 68 To bi se, recimo, moglo zaključiti iz sadržine pravila 3 (.g .) koje kaže: „Ako je-

dan od sinova nasledi svoga roditelja, poručuje svome rodu čuvanje onih koji su bili pre njega“. Navedeno prema: ibidem, str. 347.

69 Videti: granu 30 (.l .), pravilo 4 (.d .). Navedeno prema: ibidem, str. 347. 70 Videti: granu 30 (.l .), pravilo 5 (.є.). Navedeno prema: ibidem, str. 347. 71 Videti: granu 30 (.l .), pravilo 6 (.¤.). Navedeno prema: ibidem, str. 347.


35

vioca umre pre njega, a ima dece muškog ili ženskog pola, i ona, prime-nom prava predstavljanja, nasleđuju u isto vreme sa prvostepenim ascen-dentima i braćama ostavioca.72

Punorodna braća ostavioca imaju prioritet u nasleđivanju u odnosu na polurodnu braću. Deca umrlog punorodnog brata ostavioca, takođe, imaju prioritet u nasleđivanju u odnosu na ostaviočevu braću po ocu ili majci.73

Kada ostavilac nema braće, ni njihove dece, na nasleđe se onda po-zivaju ostali pobočni srodnici, poštujući princip bližeg stepena srodstva.74

Verovatno uobičajena praksa u životnoj svakodnevnici da otac, da-vanjem miraza kćeri, sinove privileguje ravnomernom podelom zao-stavštine, u svetosavskom Nomokanonu izmenjena je, u pravcu da kći i pored primljenog miraza, ima pravo da zajedno sa braćom učestvuje u podeli zaostavštine oca koji je umro bez zaveštanja, uz obavezu unoše-nja vrednosti miraza u njen nasledni deo.75 Isti tretman ima i predbračni poklon.76

Zakonopravilo svetoga Save i supružnicima dozvoljava da se uza-jamno nasleđuju, na osnovu zakona, ali tek posle svih krvnih srodnika ostavioca u pravoj i pobočnoj liniji.77 Siromašnu udovicu ovaj pravni iz-vor, ipak, posebno štiti, pravilom da ukoliko umrli suprug ima do troje dece (nezavisno od toga da li su to i njena deca), njoj pripada 1/4 zaostav-štine. Međutim, ukoliko ostavilac ima više dece, onda udovici pripada deo jednak delu dece, s tim što ona ima pravo samo da koristi ostaviočeva imovinska dobra, i da svojinu čuva za zajedničku decu. Ako ta žena nema dece sa ostaviocem, zakonopisac kaže da je pravedno je da joj pripadne deo muževljeve zaostavštine u svojinu.78

Prema svetosavskom Nomokanonu, nezavisno od pravnog osnova nasleđivanja, nasledničko svojstvo imaju gluva i nema lica, kao i razboj-nik koji je u bekstvu, ako se vrati.79

Kada je reč o određivanju zaveštajnog naslednika, Zakonopravilo sve-toga Save ne insistira na tome da naslednik mora biti imenovan, već da sa-drži podatke koji nedvosmisleno ukazuju na identitet naslednika. Ukoliko ––––––––––

72 Videti: granu 30 (.l .), pravilo 7 (.z .). Navedeno prema: ibidem, str. 347–348. 73 Videti: granu 30 (.l .), pravilo 8 (.i .) i 9 (.ѳ.). Navedeno prema: ibidem, str. 348. 74 Videti: granu 30 (.l .), pravilo 10 (.і.). Navedeno prema: ibidem, str. 349. 75 Videti: granu 30 (.l .), pravilo 11 (.a і.). Navedeno prema: ibidem, str. 349. 76 Videti: granu 30 (.l .), pravilo 12 (.v і.). Navedeno prema: ibidem, str. 349. 77 Videti: granu 30 (.l .), pravilo 18 (.i і.). Navedeno prema: ibidem, str. 350. 78 Videti: granu 5 (.є.), pravilo 5 (.є.). Navedeno prema: ibidem, str. 265. 79 Videti: granu 30 (.l .), pravila 13 (.g і.) i 16 (.¤і.) Navedeno prema: ibidem, str.

349–350.


36

je više naslednika određeno zaveštanjem, bez određivanja njihovih nasled-nih delova, pravilo je da oni dele zaostavštinu na jednake delove.80

Nomokanon svetoga Save reguliše dva vida supstitucije: prostu, ka-da se određuje zamenik nasledniku, za slučaj da ovaj umre pre zaveštao-ca, i pupilarna, u situaciji da se za naslednika određuje maloletni sin i supstitut, za slučaj da sin umre pre punoletstva.81

ž) Grana 32. (.l в.)

O deobi

Iako naziv 32. grane, 55. glave Zakonopravila svetoga Save može da navede na zaključak da se njome uređuje deoba nasleđenih dobara izme-đu naslednika, radi se zapravo o obezbeđivanju dela zaostavštine koji mo-ra da pripadne posebno privilegovanoj kategoriji naslednika – deci osta-vioca. Naime, ukoliko umrli ostavi do četvoro dece, njima pripada „treći deo čistoga imanja“.82 Petoro i više dece ostavioca stiču polovinu čiste vrednosti zaostavštine.83

Zaveštalac može, ostatak zaostavštine, da rasporedi prema svojoj slobodnoj volji.84

Čisto imanje dobija se kada se od vrednosti imovinskih dobara odbi-ju: dugovi umrlog, troškovi sahrane i izdaci za oslobođenje robova.85

Zakonopravilo svetoga Save propisuje, da poklon, velike vrednosti, koji je ostavilac nekom od deteta učinio, mora da mu bude uračunat u na-sleđe, kako bi se obezbedio deo zaostavštine koji treba ostaloj deci umrlog da pripadne. Dakle, „potrebno je na sve postojeće načine da se braća porav-naju“, a ako to nije moguće, da dobiju barem ono što zakon određuje.86

z) Grana 33. (.лг.)

O lišenima nasledstva

Zakonopravilo svetoga Save, u grani 33, 55. glave reguliše razloge koji za posledicu imaju oduzimanje prava nasleđa naslednicima. U okviru ove grane, posebnu celinu čine razlozi za lišenje nasleđa dece ostavioca, a posebnu celinu predstavljaju razlozi za lišenje nasleđa roditelja ostavioca. ––––––––––

80 Videti: granu 30 (.l .), pravilo 15 (.єі.). Navedeno prema: ibidem, str. 349–350. 81 Videti: granu 30 (.l .), pravila 1 (.a .) i 17 (.z і.). Navedeno prema: ibidem, str. 346

i 350. 82 Videti: granu 32 (.l v .), pravilo 1 (.a .). Navedeno prema: ibidem, str. 353. 83 Ibidem. 84 Videti: granu 32 (.l v .), pravilo 2 (.v .). Navedeno prema: ibidem, str. 353. 85 Videti: granu 32 (.l v .), pravilo 3 (.g .). Navedeno prema: ibidem, str. 353. 86 Videti: granu 32 (.l v .), pravilo 4 (.d .). Navedeno prema: ibidem, str. 353–354.


37

Pri tome, treba imati u vidu da su ovom granom obuhvaćeni kako razlozi za nedostojnost za nasleđivanje, tako i razlozi za isključenje iz nasleđa, na gotovo identičan način kako je to rimsko pravo, u doba Justinijana, re-gulisalo.87

Prema svetosavskom Nomokanonu, detetu ostavioca može biti odu-zeto nasledstvo: ako dete podigne ruku na svog roditelja; ili mu teško i ružno zlodelo nanese; ili ga optuži zbog krivice koje nisu nanete caru ili državi (gradu); ili se kao vrač sa vračevima sastaje i magijom ili na neki drugi način pokuša da ugrozi njegov život.88

Dete se lišava nasledstva ako se sa svojom maćehom ili očevom na-ložnicom „sjedini“.89

Ukoliko dete svojim optužbama okleveta roditelje, te im učini tešku nepravdu, takvo postupanje takođe se sankcioniše oduzimanjem nasleđa.90

Dete se lišava nasledstva u situaciji da se ne stara o svom roditelju, koji više godina leži, zbog starosti ili nemoći, pa se ogluši o njegov poziv „da brine o njemu kako dolikuje“.91

Ukoliko jedan od roditelja bude zatvoren u tamnici, a dete ne bude uložilo potreban napor da ga oslobodi, to je, takođe, razlog za oduzimanje nasleđa.92

U situaciji da dete zabrani roditelju da sačini zaveštanje, pa on posle toga, ipak, sastavi zaveštanje, dete zbog toga može ostati bez nasleđa, vo-ljom samog zaveštaoca.93 Ako, pak, roditelj umre pre sticanja mogućnosti da sačini zaveštanje, onda lišenje nasledstva takvog deteta mogu tražiti ona lica koja su od zabrane sastavljanja zaveštanja pretrpela štetu.94

Kada kći ili unuka odbije da se uda za muškarca kojeg su joj rodite-lji izabrali, nego odabere da „sramno živi“,95 takvo ponašanje se sankcio-niše lišenjem nasleđa.96

Ako ko od roditelja duševno oboli, a dete, ili bilo ko od srodnika ko-ji bi ga mogli naslediti, ne pristanu da se staraju o njemu, pa duševno oboleo roditelj ozdravi, ima pravo da svog nezahvalnog potomka ili dru-gog srodnika liši nasledstva zaveštanjem. Ako se to ne dogodi, pa roditelj ––––––––––

87 O tome, opširnije videti, na primer, kod: Ž. Milosavljević, op. cit., str. 50–51. 88 Videti: granu 33 (.l g.), pravilo 1 (.a.). Navedeno prema: N. Dučić, op. cit., str. 355. 89 Videti: granu 33 (.l g .), pravilo 2 (.v .). Navedeno prema: ibidem, str. 355. 90 Videti: granu 33 (.l g .), pravilo 3 (.g .). Navedeno prema: ibidem, str. 355. 91 Videti: granu 33 (.l g .), pravilo 4 (.d .). Navedeno prema: ibidem, str. 355. 92 Videti: granu 33 (.l g .), pravilo 5 (.є.). Navedeno prema: ibidem, str. 355–356. 93 Videti: granu 33 (.l g .), pravilo 6 (.¤.). Navedeno prema: ibidem, str. 356. 94 Videti: granu 33 (.l g .), pravilo 7 (.z .). Navedeno prema: ibidem, str. 356. 95 Videti: granu 33 (.l g .), pravilo 9 (.ѳ.). Navedeno prema: ibidem, str. 356–357. 96 Ibidem.


38

do svoje smrti ostane takvog zdravlja, a neko treće lice preuzme brigu o njemu, onda to treće lice nasleđuje njegovu zaostavštinu, pod uslovom da je pismenim putem zatražio od srodnika duševno obolelog lica da preu-zmu brigu o njemu.97

Ukoliko roditelj padne u ropstvo, a dete se, zbog nemarnosti i neha-ta, ne potrudi da ga izbavi, i ako sam ne uspe da se sam oslobodi ropstva, ovlašćen je da zaveštanjem oduzme pravo nasleđa svom nezahvalnom po-tomku.98 Kada lice koje je zarobljeno nema svog poroda, ali ima druge srodnike koji nisu uložili trud da ga oslobode, pa umre u zarobljeništvu, bez zaveštanja, ti srodnici, takođe, ne mogu da ga naslede. Isto pravilo važi i u slučaju da je lice pre zarobljavanja sačinilo zaveštanje, kojim je za naslednike odredilo te srodnike.99 Ista kazna odnosi se i na treće lice koje je za naslednika određeno zaveštanjem, pre zarobljavanja zaveštao-ca, pod uslovom da nije učinilo potrebne napore u pravcu oslobođenja za-veštaoca i da je navršilo 18 godina života.100 Kada je za oslobođenje zaro-bljenog potrebno „imanje davati“, srodnici ili treće lice koje je navršilo 18 godina života imaju vlast da daju i uzimaju na zajam zlato, kao i da zalažu pokretnosti ili nepokretnosti, kako svoje, tako i onog ko se nalazi u ropstvu.101

Ukoliko roditelj, pravoslavne vere, sazna da dete propagira jeres, za-veštanjem ga može lišiti nasleđa.102 Na identičan način zaveštalac može postupiti i u odnosu na bilo kog srodnika-jeretika koji bi bio pozvan da ga nasledi.103

Kako je već rečeno, i dete može ostaviti bez nasleđa svoje roditelje, ali iz razloga koji su taksativno navedeni u svetosavskom Nomokanonu.

Tako, dete može zaveštanjem lišiti nasleđa svog roditelja, kada ga je predao na pogubljenje, osim u slučaju da takvo postupanje bude pravedno.104

I kod lišenja nasleđa roditelja, kao i kod dece, relevantni razlozi su: ako roditelj magijom, vračanjem ili na drugi način ugrožava život dete-ta;105 ukoliko se otac sa svojom snahom ili sa naložnicom svoga sina „sje-dini“,106 kao i kada roditelj zabrani detetu da sačini zaveštanje.107

–––––––––– 97 Videti: granu 33 (.l g .), pravilo 10 (.і.). Navedeno prema: ibidem, str. 357. 98 Videti: granu 33 (.l g .), pravilo 11 (.a і.). Navedeno prema: ibidem, str. 358. 99 Ibidem. 100 Videti: granu 33 (.l g .), pravilo 13 (.g і.). Navedeno prema: ibidem, str. 360. 101 Videti: granu 33 (.l g .), pravilo 14 (.d і.). Navedeno prema: ibidem, str. 360. 102 Videti: granu 33 (.l g .), pravilo 15 (.єі.). Navedeno prema: ibidem, str. 361. 103 Videti: granu 33 (.l g .), pravilo 16 (.¤і.) Navedeno prema: ibidem, str. 361–362. 104 Videti: granu 33 (.l g .), pravilo 17 (.z і.). Navedeno prema: ibidem, str. 365. 105 Videti: granu 33 (.l g .), pravilo 18 (.i і.). Navedeno prema: ibidem, str. 365. 106 Videti: granu 33 (.l g .), pravilo 19 (.ѳі.). Navedeno prema: ibidem, str. 365.


39

U razloge za oduzmanje prava nasleđa roditelja od strane dece, na osnovu zaveštanja, spadaju: ukoliko jedan od roditelja drugom radi o gla-vi;108 kada roditelj „takvu poznatu mržnju“ ispolji;109 ako roditelj zanema-ri staranje o duševno obolelom detetu110 i kada dete ostane u zarobljeni-štvu i tamo umre, zbog nebrige roditelja.111

Na kraju ove grane Zakonopravila svetoga Save svoje mesto našla su i dva pravila koja se tiču nasledničke nedostojnosti. Tako ne može, na osnovu zakona, naslediti punoletni srodnik, koji živi sa maloletnikom, ako se ne brine o njegovom imanju.112 Takođe, onaj ko ima srodnika glu-vog, nemog ili duševno obolelog, ako ne upravlja njegovim imanjem ne može ga naslediti. Isto pravilo važi i kada su u pitanju zarobljenici.113

i) Grana 35. (.лє.)

O poklonima koji se daju zaveštanjem ili za života ili posle smrti

Zakonopravilo svetoga Save 35. granu, 55. glave posvećuje pokloni-ma i legatima (isporukama), bliže određujući ove poslednje kao poklone koji se daju zaveštanjem, posle smrti.114

Prema svetosavskom Nomokanonu, za isporukoprimca, pored dru-gih lica, može biti određen i sam naslednik. Postojanje preisporuke ne-dvosmisleno potvrđuje pravilo da naslednik kome je kao poklon ostavljen deo imanja, nema pravo da zahteve i prihode od istog.115

Zakonopravilo svetoga Save, takođe, poznaje mogućnost određiva-nja većeg broja isporukoprimaca na istom predmetu isporuke. To nesum-njivo potvrđuje pravilo: „ako neko svojoj braći ostavi selo, na ime isporu-ke, a zatim, nekom drugom to isto selo uvrsti u isporuku, svi oni zajedno stiču taj predmet isporuke“.116

Isporukoprimac, po slovu zakona, ne može imovinsku korist delom prihvatiti, a delom odbiti.117 ––––––––––

107 Videti: granu 33 (.l g .), pravilo 20 (.k .). Navedeno prema: ibidem, str. 365–366. 108 Videti: granu 33 (.l g .), pravilo 21 (.k a .). Navedeno prema: ibidem, str. 366. 109 Videti: granu 33 (.l g .), pravilo 22 (.k v .). Navedeno prema: ibidem, str. 366. 110 Videti: granu 33 (.l g .), pravilo 23 (.k g .). Navedeno prema: ibidem, str. 366. 111 Videti: granu 33 (.l g .), pravilo 24 (.k d .). Navedeno prema: ibidem, str. 366–367. 112 Videti: granu 33 (.l g .), pravilo 29 (.kѳ.). Navedeno prema: ibidem, str. 369. 113 Videti: granu 33 (.l g .), pravilo 30 (.l .). Navedeno prema: ibidem, str. 369. 114 Sam pravno-tehnički izraz „legat“ preuzet je iz rimsko-vizantijskog prava i Srbi-

ma postaje poznat i razjašnjen prvi put u Zakonopravilu svetoga Save. Videti: M. Petro-vić, Istorijsko-pravni značaj ......, str. 17.

115 Videti: granu 35 (.l є.), pravilo 6 (.¤.). Navedeno prema: N. Dučić, op. cit., str. 377. 116 Videti: granu 35 (.l є.), pravilo 4 (.d .). Navedeno prema: ibidem, str. 376–377. 117 Videti: granu 35 (.l є.), pravilo 1 (.a .). Navedeno prema: ibidem, str. 376.


40

Nomokanon svetoga Save predviđa da u položaju dužnika isporuke može biti jedino naslednik ostavioca. On je ovlašćen, ukoliko isporuka za predmet ima deo ostaviočevog imanja, da ga honorisanom preda ili da mu isplati njegovu cenu odjednom.118

U Zakonopravilu svetoga Save postoje i pravila kojima se bliže od-ređuje mogući predmet isporuke. Kada je, na ime isporuke, ostavljeno stado ovaca, smatra se da u isporuku ulaze i one ovce koje su povećale stado, posle ostavljanja isporuke. Ukoliko se, pak, stadu smanjio broj, is-porukoprimcu pripada ono što je preostalo, čak i da je ostala samo jedna ovca.119 Ukoliko isporukoprimcu, na ime isporuke, bude ostavljen dvor, pa on izgori, honorisani dobija zemlju na kojoj je ta građevina bila sagra-đena.120 Kada su predmet isporuke stvari određene po rodu, a ima ih više u zaostavštini umrlog, tada dužnik isporuke mora da učini izbor, ali tako da isporukoprimcu preda stvari srednjeg kvaliteta.121

Nomokanon svetoga Save propisuje i mogućnost pada isporuke. Je-dan od mogućih načina gašenja prava na isporuku vezuje se za slučaj ka-da sluga sa svojom imovinom, kao posrednim predmetom isporuke, bude oslobođen, prodan ili umre pre otvaranja nasleđa isporukodavca.122

j) Grana 37. (.лз.)

O tome kada treba zajmodavci da tuže naslednike umrlih

Zakonopravilo svetoga Save, granom 37, uređuje postupanje poveri-laca ostavioca u namirenju svojih dugova. Uzimajući u zaštitu naslednike ostavioca, ali i njegove jemce, Nomokanon svetoga Save jasno određuje da se poverioci umrlog, pre završetka devetog dana od otvaranja njego-vog nasleđa, dakle, perioda kada se za njim, po običaju, plače (žali), ne mogu da ih tuže, ili na bilo koji drugi način uznemiravaju ili opominju, radi naplate zaostalog duga.123 Štaviše, ukoliko se neko od poverilaca ostavioca, u datom vremenskom periodu, i usudi da izmisli priznanje du-ga, ili obećanje da će on biti isplaćen ili da je dato jemstvo za izmirenje obaveze, takve izjave smatraju se ništavim.124 Završetkom devetog dana od trenutka nastupanja smrti ostavioca, njegove poverioce Zakonopravilo

–––––––––– 118 Videti: granu 35 (.l є.), pravilo 7 (.z .). Navedeno prema: ibidem, str. 377. 119 Videti: granu 35 (.l є.), pravilo 2 (.v .). Navedeno prema: ibidem, str. 376. 120 Videti: granu 35 (.l є.), pravilo 3 (.g .). Navedeno prema: ibidem, str. 376. 121 Videti: granu 35 (.l є.), pravilo 8 (.i .). Navedeno prema: ibidem, str. 377. 122 Videti: granu 35 (.l є.), pravilo 5 (.є.). Navedeno prema: ibidem, str. 377. 123 Videti: granu 37 (.l z .), pravilo 1 (.a .). Navedeno prema: ibidem, str. 379. 124 Videti: granu 37 (.l z .), pravilo 2 (.v .). Navedeno prema: ibidem, str. 379–380.


41

svetoga Save ovlašćuje da vansudskim ili sudskim putem zahtevaju nami-renje svoga duga.125

4. Umesto zaključka

Da li je i u kojoj meri sistem naslednopravnih normi, sadržanih u Nomokanonu svetoga Save, bio primenjivan u životnoj svakodnevnici srednjovekovne Srbije nema puno relevantnih podataka, budući da nedo-staje sudska praksa iz toga doba.

U prilog primenljivosti ovih rešenja ide činjenica da je crkava, koja je u svom radu primenjivala Zakonopravilo svetoga Save, imala u svojini velike zemljišne posede, na kojima je vršila administrativnu i sudsku vlast.126

S druge strane, pravni život u tadašnjoj Srbiji odvijao se prema običajima koji su bili duboko ukorenjeni u svesti naroda, i koji su kao takvi odgovarali vremenu i prilikama. Primera radi, prema starom srp-skom običaju, kći ostavioca nema pravo da ga nasledi, već jedino da je braća, prilikom udaje, udome sa mirazom koji odgovara imovinskim prilikama porodice iz koje potiče.127 Pravilo koje sasvim sigurno nije u saglasnosti sa Zakonopravilom svetoga Save, budući da ono propagira ravnopravnost polova u nasleđivanju. Osim toga, nikako nije zanemar-ljiva ni činjenica da se porodični život u tadašnjoj Srbiji uglavnom od-vijao u porodičnim zadrugama (kućama). U ovoj specifičnoj formi za-jednice života i rada, porodično imanje nije se delilo posle smrti glave porodice (ili bilo kog njenog člana), već je ono i dalje pripadalo porodi-ci kao celini, a samo se birao novi starešina. Tek kada porodične zadru-ge počinju da se rasčlanjuju na više inokosnih porodica, kada pravo svojine postaje individualizovano i neraskidivo povezano za jedno lice, može se govoriti o nasleđivanju u pravom smislu reči.128 Ovim dezinte-gracionim procesom, u prvo vreme, bile su zahvaćene vlastelinske poro-dice, da bi se on vremenom proširio i na porodične zadruge u kojima je živelo zavisno stanovništvo.129

–––––––––– 125 Videti: granu 37 (.l z .), pravilo 3 (.g .). Navedeno prema: ibidem, str. 380. 126 O tome, opširnije videti kod: S. Novaković, Srednjovekovna Srbija i Rimsko

pravo, Arhiv za pravne i društvene nauke, br. 1–2/1999, str. 189. 127 Videti: A. Solovjev, Zakonodavstvo Stefana Dušana, cara Srba i Grka, Skoplje,

1928, str. 137, nap. br. 2; T. Taranovski, Istorija srpskog prava u nemanjićkoj državi, III deo, Istorija građanskog prava, Beograd, 1935, str. 119.

128 Opširnije o tome, videti kod: M. Milovanović, op. cit., str. 193–195; A. Jovano-vić, op. cit., str. 1–3; B. Petranović, O pravu nasljedstva kod Srba na osnovu pravnih obi-čaja i pisanih spomenika, Beograd, 1923, str. 10–12.

129 Detaljnije videti kod: M. Milovanović, ibidem, str. 190.


42

I pored nepostojanja nesumnjivih dokaza kojima se potvrđuje stepen primenljivosti rešenja sadržanih u Zakonopravilu svetog Save, nesporno je da je ovaj prvi pravni dokumenat u srednjovekovnoj Srbiji pisan boga-tim srpskoslovenskim jezikom, da je u njemu kodifikovano srednjove-kovno srpsko pravo koje je za uzor imalo rimsko-vizantijske pravne izvo-re i da je on „potvrda“ pravne uređenosti srednjovekovne srpske države.

Jasno vidljivi kvaliteti Nomokanona svetoga Save, ipak, nisu bila dovoljni da se u proteklim vekovima ovom pisanom pravnom spomeniku posveti pažnja i prostor kakav zaslužuje, i da se otrgnu od zaborava mno-gobrojna rešenja, naročito ona iz oblasti građanskog prava, koja bi mogla biti uzor savremenim regulama. Zbog toga, nužno je da srpska naučna za-jednica uloži potreban napor kako bi se njihovim proučavanjem reafirmi-sale vrednosti ovog srednjovekovnog srpskog pravnog izvora.


43

Nataša Stojanović, Ph.D., Full Professor University of Niš Faculty of Law Niš

On Succession in the Nomocanon of Saint Sava

Abstract: The author's attention is focused on the rules establishing the institution of succession in the Nomocanon of Saint Sava. Through a prism of provisions dedicated to legal, testamentary and forced succes-sion, the author sheds light to the characteristics in regulating inheritan-ce-law relationships in the medieval Serbia, particularly focusing her at-tention to the degree of applicability of individual solutions in practice. The author advocates for the return to roots, reaffirmation, and for a comprehensive study of almost completely forgotten civil society rules contained in the Nomocanon of Saint Sava.

Key words: medieval Serbian law, Nomocanon of Saint Sava, insti-tution of succession.


44


45

Originalni naučni rad 502/504(497.11)“04/14“ doi:10.5937/zrpfns48-5775

Dr Srđan Šarkić, redovni profesor Univerzitet u Novom Sadu Pravni fakultet u Novom Sadu

MOŽE LI SE GOVORITI O ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE U SREDNJOVEKOVNOJ SRBIJI?1

(Povodom člana 123 Dušanovog zakonika)

Sažetak: Zaštita životne sredine je u modernom društvu jedno od pi-tanja o kojem se najviše diskutuje. Da li se o tome može govoriti i kada je u pitanju daleka srednjovekovna prošlost? Autor pokušava da odgovori na to pitanje analizirajući član 123 Dušanovog zakonika, koji ograničava pravo sečenja šuma nemačkim rudarima – Sasima. Zakonik zabranjuje naseljavanje iskrčenih mesta i naređuje „da gora ostane pusta“ kako bi šume mogle da se obnavljaju. Nesumnjivo da su i tadašnje vlasti, uprkos daleko manjem zagađenju životne sredine od onog sa kojim se suočava-mo danas, shvatale značaj obnavljanja šumskog fonda.

Ključne reči: Dušanov zakonik, Sasi, šume, gora, krčevina (laz, tre-bež), vlastelin, Sveti kralj, trg.

Savremeno društvo se sve više suočava sa problemom kako zaštiti

životnu sredinu. Prekomerno zagađenje, otpadne vode, štetni gasovi i či-tav niz drugih oblika ugrožavanja zdrave životne sredine, naterali su ljude da razmišljaju o stvarima koje su im u dalekoj prošlosti bile potpuno stra-ne. Čitava međunarodna zajednica mobilisana je da „spase“ planetu Ze-mlju od potpunog uništenja koje joj preti ako se ovakav tempo zagađenja nastvavi. Na tu temu održavaju se međunarodni naučni skupovi a ozbilj-nost situacije shvatile su i Ujedinjene nacije. O svemu tome pisano je mnogo i naša namera nije da se time bavimo već želimo da postavimo pi-tanje, da li se i u dalekoj prošlosti, tačnije u srednjovekovnoj Srbiji, može govoriti o nekoj vrsti zaštite životne sredine? ––––––––––

1 Rad je posvećen projektu “Biomedicina, zaštita životne sredine i pravo“ br. 179079, koji finansira Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije

Dr Srđan Šarkić, Može li se govoriti o zaštiti životne sredine... (str. 45–52)

46

Naravno, svaki pokušaj koji savremeni pristup nekom problemu pokuša-va da proicira u daleku prošlost i traži odgovarajuću sadržinu, osuđen je na propast. Tvrditi danas da je u srednjovekovnoj Srbiji postojala organizovana politika zaštite životne sredine bilo bi više nego preterano. Ali, da li su ljudi bili svesni koliko je važno da, na primer, reke budu nezagađene, da se šume obna-vljaju, da vazduh bude čist i slično. Svakako da jesu, i svakako da su preduzi-mali nekakve mere o kojima smo, nažalost, vrlo slabo obavešteni. Na osnovu škrtih podataka koje nam daju izvori ipak se nešto može zaključiti. Nama se či-ni da je takva namera postojala i u srednjovekovnoj Srbiji, što ćemo pokušati da pokažemo na primeru člana 123 Dušanovog zakonika. Da bi nam sve ovo bilo jasnije, navedimo najpre sam član 123. U originalnom tekstu on glasi:

О сасєхь. О трьговѣхь што соу коудѣ посєкли Саси горѣ до сиєга-зии сьбора; тоу-зи зємлю да си имаю; ако соу комоу властѣли-ноу безь прав’дѣ оузєли зємлю, да сє соудѣ сь нимь властѣлє зако-номь свєтаго кралѩ; а оть сьда напрѣда Сасинь да нѣ сѣчє; а што сєчє, онога-зии да нє тєжи, ни людии да нє сагѩ;2 тьк’мо да стои поуста да растє гора; никто да нє забрани Сасиноу горѣ, колико ѥсть трѣбє трьгоу толико-зии да сѣчє.3

U transliteraciji na savremenu ćirilicu taj član glasi:

O trgoveh. Što su kude posekli Sasi gore do sijega-zi sabora, tu-zi zemlju da si imaju. Ako su komu vlastelinu bez pravde uzeli zemlju, da se sude sa njim vlastele zakonom Svetago kralja. A ot sada napreda Sasin da ne seče; a što seče, onoga-zi da ne teži, ni ljudi da ne sađa,4takmo da stoji pusta, da raste gora. Nikto da ne zabrani Sasinu gore koliko jest tre-be trgu; toliko-zi da seče.5

U prevodu na savremeni srpski jezik član 123 glasi:

„O Sasima; O trgovima; što su kuda posekli Sasi gore do ovoga sabora, tu ze-

mlju neka imaju; ako su komu vlastelinu bez prava uzeli zemlju, da se su-de s njima vlastela po zakonu Svetoga kralja, a otsada unapred Sasin da ne seče, a što poseče, ono da ne obrađuje i ljude da ne smešta, samo da stoji pusta, da raste gora; niko da ne zabrani Sasinu gore, koliko treba tr-gu, toliko da seče.“6 ––––––––––

2 U Rakovačkom prepisu s početka XVIII veka stoji: ни властєлинь люди да нє сєли. 3 Novaković Stojan, Zakonik Stefana Dušana, cara srpskog 1349-1354 (u daljem

tekstu Zakonik), Beograd 1898, str. 94 (reprint Beograd 2004). 4 U rakovačkom prepisu stoji: ni vlastelin ljudi da ne seli. 5 Novaković, Zakonik, str. 220. 6 Radojčić Nikola, Zakonik cara Stefana Dušana 1349 i 1354 (u daljem tekstu Za-

konik), Beograd 1960, str. 123.


47

Šta je sadržina i smisao člana 123 Dušanovog zakonika, koji je saču-van samo u Prizrenskom7 i Rakovačkom8 prepisu? On reguliše pravni po-ložaj nemačkih rudara Sasa koji su u Srbiju došli sredinom XIII veka9, po svoj prilici iz Ugarske i otpočeli eksploataciju rudnika10. Sasi su imali

–––––––––– 7 Prema mišljenju Aleksandra Solovjeva prizrenski tekst je dosta nepažljiv prepis

XVI veka s jednog dobrog protografa XIV veka, najbližeg izgubljenom originalu Duša-novog zakonika. Pronađen je 1862. godine u kući popa Sime Popovića iz Dvorana kod Prizrena, a u Beograd ga je doneo smederevski učitelj Nikola Musulin, verovatno 1870. godine. Do Prvog svetskog rata rukopis je čuvan u Narodnoj biblioteci u Beogradu, ali je bio zagubljen prilikom evakuacije 1914-1918. Posle rata pronađen je u knjižari Joze-fa Bera u Frankfurtu na Majni, kome ga je bio ponudio na prodaju neki privatni držalac, koji je rukopis verovatno ukrao. Posle niza peripetija rukopis je vraćen 1934. godine u Beograd i otada se čuva u Narodnom muzeju. Rukopis je najpre izdao 1870. godine Stojan Novaković, potom 1872 Teodor Zigelj, a kada je 1898. Novaković priredio kri-tičko izdanje Dušanovog zakonika kao protograf poslužio mu je baš Prizrenski prepis. Fototipsko izdanje prepisa priredio je 1953. Nikola Radojčić. Detaljno o Prizrenskom prepisu videti Solovjev Aleksandar, Zakonik cara Stefana Dušana 1349. i 1354. godine, Srpska Akademija Nauka i Umetnosti, Odeljenje društvenih Nauka, Izvori srpskog pra-va VI, Beograd 1980, str. 38-43.

8 Rakovački rukopis prepisao je krajem 1700. godine sa nekog dobrog protografa jeromonah Pahomije u nekom od fruškogorskih manastira (Rakovcu, Remeti ili Remeti-ci). Pripadao je Isaiji Parivodiću, namesniku manastira Rakovca. Neko privatno lice je 1820. godine poklonilo rukopis Novosadskoj gimnaziji, čiji je direktor tada bio veliki slo-vački slavist Pavel Jozef Šafarik. Danas se čuva u Narodnom muzeju u Pragu u zbirci ostavine Pavela Jozefa Šafarika. O ovom rukopisu videti Solovjev, nav. delo, str. 69-72.

9 Ne zna se tačno kada su Sasi stigli u Srbiju ali se smatra da bi to moglo biti 1241/42. godine, dakle za vlade kralja Uroša. Došli su iz Spiša (Cipsa) ili Erdelja, a prvi put se pominju u jednoj srpskoj povelji iz 1254. u okolini rudarskog mesta Brskova (kod Mojkovca u Crnoj Gori). U Rudniku se pominju 1295, u Trepči i Janjevu 1303, u Novom Brdu (jednom je zabeleženo s nemačkim imenom Neueberghe) od 1326, a potom i u dru-gim mestima. Videti odrednicu Sasi (Ćirković Sima), u Leksikon srpskog srednjeg veka, Beograd 1999, str. 649. Uspomena na prisustvo Sasa u srednjovekovnoj Srbiji sačuvala se i danas u topografiji pojedinih mesta. Postoji selo Sase u Podrinju, selo Sase u nekada-šnjem srezu Studeničkom, Sasin-polje u okolini Pljevalja, Šaška reka u okolini Majdanpe-ka i Velika Šaška i Mala Šaška, potoci koji se sa Vrške Čuke ulivaju u Timok. Videti No-vaković, Zakonik, str. 221.

10 Najvažniji radovi o rudarstvu u srednjovekovnoj Srbiji su: Jireček Konstantin, Trgovački putevi i rudnici Srbije i Bosne u srednjem vijeku, „Zbornik Konstantina Jireče-ka I,“ str. 254-271; Dinić Mihajlo, Za istoriju rudarstva u srednjovekovnoj Srbiji i Bosni I, Beograd 1955; II, Beograd 1962; Kovačević Desanka, Dans la Serbie et la Bosnie médiévales; Les mines d’or et d’argent, „Annales, Economies, Sociétés, Civilisations 2“ (1960), pp. 248-258; Ćirković Sima, Dubrovačka kovnica i proizvodnja srebra u Srbiji i Bosni, „Istorijski glasnik“ 1-2 (1976), str. 91-97; Ćirković Sima, Dubrovčani kao predu-zetnici u rudarstvu Srbije i Bosne, „Acta historico-economica Iugoslaviae“ 6 (1979), str. 1-20 = Rabotnici, vojnici, duhovnici, Beograd 1997, str. 113-134; Ćirković Sima, The Production of Gold, Silver and Copper in the Central Parts of the Balkans from the 13th to the 16th Century, „Precious Metals in the Age of Expansion,“ Stuttgart 1981, pp. 41-69


48

pravo da seku šumu i koriste drvo za svoje topionice, a iskrčenu zemlju su prisvajali i obrađivali je. Član 123 im priznaje to pravo11 ali samo do sijega-zi sabora, a to znači do državnog sabora od 1349. godine, na kome je doneto prvih 135 članova Zakonika. Ako su, pak, krčeći zemlju, protiv-pravno (bez pravde) zauzeli posed koji je pripadao nekom vlastelinu, vla-stela se upućuje da se sa Sasima sudi zakonom Svetago kralja, a to znači prema nekim pravnim propisima donetim za vlade kralja Milutina12, koji nam nisu sačuvani. Ali, Sasima se ubuduće zabranjuje da seku šume (a ot sada napreda Sasin da ne seče), da krčevinu zaposedaju (onoga-zi da ne teži) i da se na njoj nastanjuju (ni ljudi da ne sađa). Rakovački prepis za-branjuje i vlasteli da naseljava svoje ljude na krčevini. Gora treba da osta-ne pusta, kako bi šume mogle da se obnavljaju (takmo da stoji pusta, da raste gora). Ipak, Sasima se dozvoljava da seku šume samo onoliko koli-ko je potrebno za njihovu delatnost (nikto da ne zabrani Sasinu gore koli-ko jest trebe trgu; toliko-zi da seče).

To je sadržina člana 123, ali šta je njegov smisao? Pre svega želja careva da se povlastice koje su Sasi dobijali u prethodnih sto godina ogra-niče. Sasi su, naime, u naseljima koje su osnivali, imali svoje izborne knezove, katoličke crkve i sopstveni sud, a za sporove sa Srbima i Du-brovčanima postojao je mešoviti sud sa porotom, ustanovljen za vlade kralja Milutina.13 Ugledni građani nazivali su se purgari (od nemačkog Bürger), a obični rudari rupnici ili valturchi. –––––––––– = Rabotnici, vojnici, duhovnici, str. 79-103; Kovačević-Kojić Desanka, Srpsko srebro i zlato u evropskoj proizvodnji (XIV-XV vijek), „Evropa i Srbi,“ Beograd – Novi Sad 1996, str. 165-173; Ćirković Sima – Kovačević-Kojić Desanka – Ćuk Ruža, Staro srpsko rudar-stvo, Beograd 2002.

11 O krčevini, odnosno lazu, kao originarnom načinu pribavljanja svojine u srednjo-vekovnoj Srbiji videti Novaković Stojan, Selo (sa dopunama Ćirković Sime), Beograd 1965, str. 122-127.

12 Da ce izraz “Sveti kralj“ odnosi na Milutina, nedvosmisleno nam svedoči početak člana 152 Dušanovog zakonika: Како ѥсть биль законь оу дѣда царства ми оу свєта-го кралѩ (Kako jest bil zakon u deda carstva mi, u svetago kralja…). Carev deda je kralj Stefan Uroš Milutin (1282-1321). Novaković, Zakonik, str. 119 i 238.

13 U ugovoru kralja Milutina sa Dubrovnikom od 1302. godine stoji da će se za spo-rove između Sasa i Dubrovčana ustanoviti mešoviti sud od dvojice sudija, jednog Sasa i jednog Dubrovčanina (Акє боудє пра сь Сасиномь, да боудє ѥдинь Сасинь а дроуги Доубровьчанинь, прѣдь тєми да сє расправлаю). U ugovoru kneza Lazara sa Dubrovni-kom od 9. januara 1387, piše da ako se spore Sasi i Dubrovčani, sudiće se isto kao i u spo-rovima Srba i Dubrovčana: polovina sudija biće Sasi, polovina Dubrovčani (Ако ли оузи-маю кою проу Саси зь Доубровчани, такогєрѣ да сє соудє како и Срьблє: половина Сась соудин а половина Доубровчань). Verovatno da je isti način bio propisan i za sporo-ve između Srba i Sasa, mada to nije izričito rečeno. Videti Novaković Stojan, Zakonski spomenici srpskih država srednjega veka (u daljem tekstu Zakonski spomenici), Beograd 1912, str. 160, III i 200, V.


49

Dušanov zakonik ne donosi nikakvu opštu odredbu o autonomiji sa-skih naselja,14 verovatno stoga što se ona podrazumevala na osnovu člana 137, koji reguliše povlastice gradova.15 Član 123 donosi samo jednu po-sebnu odredbu, koja se odnosila na eventualne sukobe Sasa sa srpskom vlastelom.

Kao rudari Sasi su od srpskih vladara dobili posebnu povlasticu da seku šume, jer im je drvo bilo potrebno za topionice.16 Krčenje šume bilo je u srednjovekovnoj Srbiji jedan od originarnih načina sticanja svojina,17 te su Sasi iskrčenu zemlju (laz, trebež) prisvajali i obrađivali, a ponekad na krčevini i osnivali svoja naselja. Dok su planine, na kojima su se nala-zile šume, bile u svojini vladara, Sasima se to pravo priznavalo. Ali član 123 očigledno nastoji da tu povlasticu nemačkim rudarima ograniči. Dva su moguća razloga ove vladareve namere. ––––––––––

14 Privilegije Sasa koji su živeli u Novom Brdu biće regulisane tek 1412. godine Za-konom o rudnicima despota Stefana Lazarevića. Rukopis toga zakona poklonio je 11. aprila 1959. godine Srpskoj Akademiji Nauka i Umetnosti dr Francè Hočevar, ambasador Federativne Narodne Republike Jugoslavije tada u Bukureštu, koji je njegova supruga, posle Drugog svetskog rata, kupila u Beču na jednoj javnoj licitaciji umetničkih predmeta i starina. Zakon je sa propratnom studijom objavio Nikola Radojčić, Zakon o rudnicima despota Stefana Lazarevića, Beograd 1962. Prevod na savremeni srpski jezik uz proprat-nu pravnoistorijsku studiju dala je Biljana Marković, Zakon o rudnicima despota Stefana Lazarevića, Spomenik Srpske Akademije Nauka i Umetnosti 126, Odeljenje društvenih nauka 24, Beograd 1985. Tursku verziju zakona objavio je Nicoara Beldiceanu, Les actes des premiers sultans conservés dans les manuscrits turcs de la Bibliothèque nationale à Paris II, Paris – La Haye 1964, pp. 245-254. Iscrpan prikaz turske verzije zakona dao je Branislav Đurđev, Turski prevod Rudarskog zakona za Novo Brdo despota Stefana Laza-revića, „Kada i kako su nastali despota Stefana zakoni za Novo Brdo“, Djela Akademije Nauka Bosne i Hercegovine 65 (37), Sarajevo 1987, str. 41-53. Latinički prepis Rudar-skog zakonika, nastao 1638. u bugarskom rudarskom gradu Ćiprovcu, priredio je Sima Ćirković, Latinički prepis Rudarskog zakonika despota Stefana Lazarevića, uvod, tekst, prevod i komentari, Srpska Akademija nauka i Umetnosti, Odeljenje društvenih nauka, Iz-vori srpskog prava XI, Beograd 2005.

15 Član 137 glasi: Хрисоволи царства ми што соу оучинѥни градовомь царства ми; што имь пишє, да имь нѣсть вол’нь потворити ни господинь царь, ни инь кто; да соу хрисоволы тврьды (Hrisovolji carstva mi što su učinjeni gradovom carstva mi, što im piše, da im nest voljan potvoriti ni gospodin car ni in kto. Da su hrisovolji tvrdi). Dakle, povlastice gradovima koje su garantovane hrisovuljama (poveljama sa zlatnim pe-čatom) ne može osporiti ni sam car, ni bilo ko drugi. Hrisovulje su sigurne (tvrde). Nova-ković, Zakonik, str. 104 i 227.

16 Pravo seče šuma u korist rudara bilo je ustanovljeno i detaljno regulisano i u dru-gim srednjovekovnim državama. Videti Radojčić, Zakonik, str. 123 (komentar uz član 123).

17 Videti Šarkić Srđan, Originarni načini sticanja svojine u srednjovekovnom srp-skom pravu, „Vizantijski svet na Balkanu II,“ Vizantološki institut Srpske Akademije Nau-ka i Umetnosti, posebna izdanja, knjiga 42/1, Beograd 2012, str. 417-424.


50

Prvo, putem darovnica pravo svojine na planinama sve više prelazi u ruke vlastele i manastira,18 te su sukobi između Sasa i srpske vlastele oko svojine nad planinama postajali sve češći. Verovatno da su žalbe vlastele na protivpravno zauzimanje zemljišta od strane Sasa bile sve učestalije, te vlast nastoji da toj pojavi stane na put. Kao što se jasno vidi iz teksta čla-na 123, sva svojina koju su Sasi stekli nad iskrčenim zemljištem do 1349. godine im se priznaje, a nadalje mogu da seku šumu samo koliko im je potrebno za njihove topionice.

Drugo, izgleda da se broj Sasa koji su se bavili rudarstvom jako uvećao (jer je prošlo više od sto godina od njihovog dolaska u Srbiju) ili su možda i mnogi Srbi ovladali tom veštinom ili se pravo krčenja šuma počelo zloupotrebljavati, te je Srbija ostajala sve više i više bez šuma. Shvativši kakav značaj imaju šume za svaku zemlju, državna vlast (car) ograničava pravo krčevine i posebno zabranjuje da se na is-krčenoj zemlji nastanjuju ljudi (radnici). Ako poklonimo poverenje podatku iz Rakovačkog prepisa19 u kome nalazimo reči ni vlastelin ljudi da ne seli, zaključićemo da nisu samo Sasi naseljavali radnike na iskrčenoj zemlji (lazu, trebežu) već je to činila i srpska vlastela. Član 123, dakle, zahteva da iskrčena zemlja ostane pusta (nenastanjena) ka-ko bi šume mogle da se obnavljaju (da raste gora). Pravo naseljavanja radnika na krčevini zabranjuje se kako Sasima, tako i srpskoj vlasteli, zavisno od toga ko bi uspeo da dokaže pravo svojine nad planinama. Nažalost, nije nam sačuvan nikakav podatak o sudskim sporovima ko-je su vodili srpska vlastela i Sasi oko svojine na zemlji, niti pak pravni propisi koji su regulisali takvu vrstu sudskog postupka (takozvani „za-kon Svetago kralja“).

–––––––––– 18 Planine su u početku smatrane zajedničkom svojinom rodova i plemena, da bi sa

jačanjem centralne vlasti postale vladareva svojina. Vladari su planine poklanjali najpre crkvi, o čemu nam svedoči odlomak iz hrisovulje Stefana Dečanskog manastiru Dečani od 1330. godine: …у планинахь нє има никторє бащинє, развѣ кралѥ и црькви коимь соу кралѥ дали (na planinama da nema niko baštinu, osim kralja i crkava kojima je kralj dao). Solovjev Aleksandar, Odabrani spomenici srpskog prava, Beograd 1926, str. 112. Ali, član 81 Dušanovog zakonika svedoči da su Dušanovo vreme planine bile i u svojini vlastele: Планинє што соу оу зємли царства ми; што су царєвє планинє да соу ца-роу, а црьковнє црьквамь, а властѣоскє властѣломь (Planine što su u zemlji carstva mi, što su careve planine da su caru, a crkovne crkvam, a vlasteoske vlastelom). Novaković, Zakonik, str. 65 i 194.

19 Iako Rakovački prepis potiče s početka XVIII veka (videti napomenu 8), njegovu autentičnost branio je Nikola Radojčić u posebnoj raspravi pod naslovom Reč cara Stefa-na Dušana uz njegov Zakonik, koja se nalazi u prilogu uz njegovo izdanje Zakonika (str. 145-162). Značaj Rakovačkog prepisa u svetlu srpsko-vizantijskih odnosa analizirao je detaljno Sima Ćirković, Between Kingdom and Empire: Dušan’s State 1346-1355 Recon-sidered, „Byzantium and Serbia in The 14th Century,“ Athens 1996, pp. 110-120.


51

Sa gledišta teme koju obrađujemo (zaštita životne sredine) zabrana prekomernog krčenja šuma i naseljavanja radnika na krčevini, mogla bi se posmatrati kao jedan od oblika zaštite životne sredine. Ljudi su od vaj-kada bili svesni kakav značaj imaju šume za razvoj svake države, i nisu dozvoljavali da se one potpuno istrebe. Te namere su se često kosile sa sebičnim interesima pojedinih kategorija stanovništva (u našem primeru Saskim, a verovatno i vlasteoskim), ali svako nastojanje vlasti da se šume sačuvaju je dobar primer. Naravno, na osnovu oskudnog i izolovanog po-datka koga pruža član 123 Dušanovog zakonika, ne treba izvući zaključak da se u srednjovekovnoj Srbiji vodila sistematska politika zaštite životne sredine, ali on ipak pokazuje da su vlasti tom problemu poklanjale pa-žnju, makar i delimično.


52

Srđan Šarkić, Ph.D., Full Professor University of Novi Sad Faculty of Law Novi Sad

Could We Talk about Environmental Protection in Mediaeval Serbia?

(Interpretation of the Article 123 of Dushan’s Law Code)

Abstract: The „Saxons“ (in Serbian Sasi), i.e. German immigrants, who were engaged in mining and metallurgy, had cleared forests and squatted in the same way as the original Serbs; Emperor (Tsar) Dushan (Dušan) was determined to stop this. From henceforth (i.e. State Council from the year 1349, which promulgated the first part of the Law Code), the Saxons may not clear and that forest which they clear shall not be-long to them, nor shall they settle people there, but it shall stand empty, so that the forest grow. Emperor has allowed to Saxons such timber as they needed for fuel or constructional work. And if they have unlawfully taken any land from any lord (vlastelin), let the lord sue them according to the law of the Sainted King (i.e. King Milutin, Dushan’ grandfather).

Key words: Dushan’s Law Code, Saxons, forests, market towns, Sainted King, lord, clearing.


53

Originalni naučni rad 339.543.64:061.1EU doi:10.5937/zrpfns48-6073

Dr Mile Vranješ, redovni profesor Univerzitet u Novom Sadu Pravni fakultet u Novom Sadu

O CARINSKIM OSLOBOĐENJIMA U EVROPSKOJ UNIJI1

Sažetak: Carinska oslobođenja, odnosno oslobođenja od plaćanja

carine su, svakako, jedna od dominirajućih tema na području carinskog sistema Evropske unije, koja privlači pažnju, ne samo finansijskih struč-njaka, nego i privrednika i građana. Problematika carinskih oslobođenja u Evropskoj uniji uređena je sa četiri glavna instrumenta i to: Uredba Saveta (EEZ) 2913/1992 od 12. oktobra 1992. godine o Carinskom zako-niku Zajednice, Uredba Komisije (EZ) 2454/1993 od 2. jula 1993. godine o uslovima za primenu Uredbe Saveta (EEZ) 2913/1992 o stvaranju Ca-rinskog zakonika Zajednice, a koja je nekoliko puta izmenjena, Uredba (EZ) 450/2008 Evropskog parlamenta i Saveta od 23. aprila 2008. godine o Carinskom zakoniku Zajednice (Modernizovani carinski zakonik) i Uredba Saveta (EZ) 1186/2009 od 16. novembra 2009. godine o usposta-vljanju sistema oslobođenja od carina u Zajednici.

Ključne reči: carinska oslobođenja, uvoz dobara, Evropska unija

1. UVOD

Odlučili smo se da u ovom radu obradimo temu carinska oslobođe-nja u Evropskoj uniji (u daljem tekstu: EU) 2 iz više razloga. Prvo, carin-ska oslobođenja su vrlo značajan elemenat carine. Drugo, carinska oslo-bođenja su, na određeni način, u sprezi sa svim ostalim elementima carin-ske strukture (objekt carinjenja, carinski dužnik, carinska osnovica i ca-––––––––––

1 Rad je posvećen projektu „Teorijski i praktični problemi u stvaranju i primeni pra-va (EU i Srbija)” čiji je nosilac Pravni fakultet u Novom Sadu.

2 U okviru rada koristiće se termin Zajednica, koja je postojala pre stupanja na sna-gu Lisabonskog ugovora i u okviru kojih su donešeni relevantni propisi.

Dr Mile Vranješ, O carinskim oslobođenjima u Evropskoj uniji (str. 53–71)

54

rinske stope, odnosno carinska tarifa). Treće, od obuhvatnosti carinskih oslobođenja zavisi i koliko prihoda će EU, po tom osnovu, prikupiti za fi-nansiranje javnih rashoda predviđenih budžetom, pri čemu treba imati u vidu da svaka država svoj interes štiti tako što bi uskratila carinska oslo-bođenja. Četvrto, carinska oslobođenja bitan su činilac zajedničke trgo-vinske politike, podsticanja ekonomskih integracija između EU i određe-nih država (carinska unija, slobodna trgovinska zona) i privrednog razvo-ja tih država (posebno u pogledu zemalja u razvoju). 3

Ovaj rad je podeljen u tri dela, od kojih su prvi i treći uvod i zaklju-čak. U drugom delu, ukazano je na odredbe Uredbe Saveta (EEZ) 2913/1992, Uredbe (EZ) 450/2008 Evropskog parlamenta i Saveta, Ured-be Saveta (EZ) 1186/2009 i Uredba Komisije (EU) 1076/2001.

2. CARINSKA OSLOBOĐENJA U EVROPSKOJ UNIJI

Materija carinskih oslobođenja U Evropskoj uniji regulisana je sa nekoliko carinskih propisa. Ti propisi su sadržani u dokumentu Registar važećih propisa Evropske unije – Carinska unija i sloboda kretanja robe u odeljku 02.10, pod nazivom Opšta pravila (General Customs Rules),4 od-nosno dostupni su na veb stranici Opšte uprave za oporezivanje i carinsku uniju (eng. DG TAXUD), koja postoji na engleskom, francuskom i ne-mačkom jeziku.5 Reč je o sledećim carinskim propisima:

- Uredba Saveta (EEZ) 2913/1992 od 12. oktobra 1992. godine o Carinskom zakoniku Zajednice;6

- Uredba Komisije (EZ) 2454/1993 od 2. jula 1993. godine o uslovi-ma za primenu Uredbe Saveta (EEZ) 2913/1992 o stvaranju Carinskog zakonika Zajednice;7

- Uredba Komisije (EZ) 502/1999 od 12. februara 1999. godine o iz-menama Uredbe (EEZ) 2454/1993 o uslovima za primenu Uredbe Saveta (EEZ) 2913/1992 o stvaranju Carinskog zakonika Zajednice;8 ––––––––––

3 Mile Vranješ, „Carine i carinska politika u funkciji ostvarivanja regionalnih eko-nomskih integracija: primer Evropska unija”, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu, br. 1/2012, str. 101-117.

4 Directory of European Union legislation in force Customs Union and free move-ment of goods.

5 http://ec.europa.eu/taxation_customs/index_en.htm. 6 Council Regulation (EEC) No 2913/92 of 12 October 1992 establishing the

Community Customs Code, Official Journal L 302, 19.10.1992, p. 1 – 50. 7 Commission Regulation (EEC) No 2454/93 of 2 July 1993 laying down provisi-

ons for the implementation of Council Regulation (EEC) No 2913/92 establishing the Community Customs Code, Official Journal L 253, 11.10.1993, p. 1-766.


55

- Uredba Komisije (EZ) 993/2001 od 4. maja 2001. godine o izme-nama Uredbe (EEZ) 2454/1993 o uslovima za primenu Uredbe Saveta (EEZ) 2913/1992 o stvaranju Carinskog zakonika Zajednice;9

- Uredba Komisije (EZ) 2286/2003 od 18. decembra 2003. godine o izmenama Uredbe (EEZ) 2454/1993 o uslovima za primenu Uredbe Sa-veta (EEZ) 2913/1992 o stvaranju Carinskog zakonika Zajednice;10

- Uredba (EZ) 450/2008 Evropskog parlamenta i Saveta od 23. apri-la 2008. godine o Carinskom zakoniku Zajednice (Modernizovani carin-ski zakonik);11

- Uredba Saveta (EZ) 1186/2009 od 16. novembra 2009. godine o uspostavljanju sistema oslobođenja od carina u Zajednici;12

- Uredba Komisije (EU) 1076/2001 od 31. oktobra 2013. godine o izmenama Uredbe (EEZ) 2454/1993 o uslovima za primenu Uredbe Sa-veta (EEZ) 2913/1992 o stvaranju Carinskog zakonika Zajednice u pogle-du privremenog uvoza, izvoza i ponovnog uvoza prenosivih muzičkih in-strumenata; 13

- Uredba Komisije (EU) 1099/2013 od 31. oktobra 2013. godine o izmenama Uredbe (EEZ) 2454/1993 o uslovima za primenu Uredbe Sa-veta (EEZ) 2913/1992 o stvaranju Carinskog zakonika Zajednice.14

–––––––––– 8 Commission Regulation (EC) No 502/1999 of 12 February 1999 amending Regulation

(EEC) NO 2454/93 laying down provisions for the implementation of Council Regulation (EEC) NO 2913/92 establishing the Community Customs Code, Official Journal 65, 12.3.1999, p. 1-49.

9 Commission Regulation (EC) No 993/2001 of 4 May amending Regulation (EEC) No 2454/92 laying down provisions for the implementation of Council Regulation (EEC) No 2913/92 establishing the Community Customs Code, Official Journal L 141, 28.05.2001, p. 1–128.

10 Commission Regulation (EC) No 2286/2003 of 18 December 2003 amending Regula-tion (EEC) No 2454/93 laying down provisions for the implementation of Council Regulation (EEC) No 2913/92 establishing the Community Customs Code, Official Journal L 343, 31.12.2003, p. 1 – 123.

11 Regulation (EC) No 450/2008 of the European Parliament and of the Council of 23 April 2008 laying down the Community Customs Code (Modernised Customs Code), Official Journal, L 145, 4.6.2008. p. 1-64.

12 Council Regulation (EC) No 1186/2009 of 16 November 2009 setting up a Commuunity system of relies from customs duty (codified version), Official Journal L 324, 10.12.2009, p.23 – 57.

13 Commission implementing Regulation (EU) No 1076/ 2013 of 31 October 2013 amending Regulation (EEC) No 2454/93 laying down provisions for the implementation of Council Regulation (EEC) No 2913/92 establishing the Community Customs Code as regards the temporary import, export and re-import of portable music instruments, Official Journal L 292, 01.11.2013., p. 1 – 2.

14 Commission implementing Regulation (EU) No 1099/2013 of 5 November 2013 amending Regulation (EEC) No 2454/93 laying down provisions for the implementation of Council Regulation (EEC) No 2913/92 establishing the Community Customs Code, Official Journal L 294, 06.11.2013, p. 40 - 41.


56

- Uredba Komisije (EU) 1357/2013 od 17. decembra 2013. godine i izmenama Uredbe (EEZ) 2454/1993 o uslovima za primenu Uredbe Sa-veta (EEZ) 2913/1992 o stvaranju Carinskog zakonika Zajednice. 15

Materija carinskih oslobođenja regulisana je i odlukama Evropskog suda pravde.

Materija carinskih oslobođenja regulisana je i međunarodnim pra-vom. U tom smislu, treba posebno istaći član VII Opšteg sporazuma o ca-rinama i trgovini iz 1994. godine i Sporazuma o primeni člana VII Opšteg sporazuma o carinama i trgovini iz 1994. godine. Navedeni Sporazum su zaključile sve države-članice EU. EU je u svoje navedene Uredbe ugradi-la rešenja o carinskim oslobođenjima iz člana VII Opšteg Sporazuma o carinama i trgovini iz 1994. godine i Pravila o carinskim oslobođenjima sadržanih u Sporazumu o primeni člana VII Opšteg sporazuma o carina-ma i trgovini iz 1994. godine.

Materija carinskih oslobođenja regulisana je na posredan način i me-đunarodnim sporazumima koje je EU zaključila sa trećim zemljama. Pri-mer takvog sporazuma je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Evropske zajednice i njihovih država članica i Republike Srbije.16

Na ovom mestu analiziramo odredbe sledećih carinskih propisa o carinskim oslobođenjima u EU:

Carinski zakonik u Glavi VI – Povlašćeni postupci, odnosno u Po-glavlju 1 – Oslobođenje od carine, propisuje tri grupe oslobođenja od pla-ćanja carine:

1) oslobođenja od plaćanja carine na osnovu posebnih okolnosti; 2) oslobođenja od plaćanja carine za povraćaj robe; 3) oslobođenja od plaćanja carine za proizvode pomorskog ribarstva

i druge morske proizvode izvađene iz mora. Kada je reč o oslobođenjima od plaćanja carine na osnovu posebnih

okolnosti, član 184 sadrži odredbu po kojoj Savet, odlučujući kvalifikova-nom većinom na predlog Evropske komisije, određuje slučajeve kojima se zbog posebnih okolnosti odobrava oslobođenje od uvoznih ili izvoznih carina za robu koja se pušta u slobodni promet ili se izvozi.

Kada je reč o oslobođenjima od plaćanja carine za povraćaj robe, ona su propisana članovima 185 – 187 Carinskog zakona. Pošto su ova

–––––––––– 15 Commission implementing Regulation (EU) No 1357/2013 of 17 December 2013

amending Regulation (EEC) No 2454/93 laying down provisions for the implementation of Council Regulation Official Journal L 341, 18.12.2013, p. 47-49.

16 Više o tome vid. Mile Vranješ, „Finansijsko-pravni aspekti Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske unije i Srbije”, Pravo i privreda, Beograd, br. 7 – 9/2012, str. 522 – 538.


57

oslobođenja regulisana i Modernizovanim carinskim zakonikom, čak, preciznije, o njima će biti reči dole kada budemo analizirale odredbe Mo-dernizovanog Zakonika.

Kada je reč o oslobođenjima od plaćanja carine na proizvode mor-skog ribolova i drugih morskih proizvoda izvađenih iz mora, ona su ure-đena članom 188 Carinskog zakonika. Pošto su ova oslobođenja uređena na isti način Modernizovanim carinskim zakonikom, o njima će biti reči kada budemo analizirale odredbe Modernizovanog carinskog zakonika.

Pored navedenih oslobođenja od plaćanja carine postoje i druge vrste oslobođenja od plaćanja carine, odnosno povraćaja carine i to za robu koja:

- se ponovo izvozi nakon postupka unutrašnje proizvodnje (članovi 124 – 128 Carinskog zakonika);

- ponovo uvozi nakon postupka spoljne proizvodnje (članovi 145 – 160 Carinskog zakonika);

- ponovo izvozi jer je oštećena ili ne odgovara uslovima ugovora (čl. 238 Carinskog zakonika ).

Takođe, treba istaći da sledeći carinski postupci ili carinski pravna određenja omogućuju neplaćanje carina (član 84. stav 1 pod (a) i član 166 Carinskog zakonika):

- spoljni prevoz (članovi 91 – 97 Carinskog zakonika); - postupak carinskog skladištenja (članovi 98 – 113 Carinskog za-

konika); - postupak prerade (članovi 130 – 136 Carinskog zakonika); - postupak privremenog uvoza (članovi 137 – 144 Carinskog zakonika); - slobodne zone i slobodna skladišta (članovi 166 –181 Carinskog

zakonika). I o ovome će biti nešto reči kada budemo analizirale odredbe Mo-

dernizovanog carinskog zakonika. Modernizovani carinski zakonik u Glavi VI – Puštanje u slobodni

promet i oslobođenje od uvoznih carina, u Poglavlju 2 – Oslobođenje od uvoznih carina, propisuje dve grupe oslobođenja od plaćanja carine:

1) oslobođenje od plaćanja carine u slučaju povraćaja robe; 2) oslobođenje od plaćanja carine za proizvode morskog ribolova i

ostale proizvode iz mora. Kada je reč o oslobađanjima od plaćanja carine u slučaju povraća-

ja robe, treba istaći da Modernizovani carinski zakonik preciznije uređuje ovu oblast u odnosu na Carinski zakonik.

U tom smislu, član 130. Modernizovanog carinskog zakonika sadrži odredbu koja propisuje da se roba koja nije roba Zajednice a koja se, na-kon što je prvo bila izvezena kao roba Zajednice iz carinskog područja


58

Zajednice, vraća na to područje u periodu od tri godine i deklariše za pu-štanje u slobodni promet, na zahtev lica na koju se to odnosi, oslobađa od uvozne carine. Navedeni period od tri godine može se produžiti kako bi se u obzir uzele posebne okolnosti. Ako je pre izvoza iz carinskog pod-ručja Zajednice vraćena roba bila puštena u slobodni promet oslobođena od carine, ili uz smanjenu stopu uvozne carine zbog određene upotrebe u posebne svrhe, navedeno oslobođenje od carine dopušta se samo ako se roba pušta u slobodni promet za istu posebnu svrhu. Ako upotreba za po-sebne svrhe, za koju se dotična roba pušta u slobodni promet više nije ista, iznos uvozne carine smanjuje se za sve iznose koji su bili naplaćeni za robu kada je prvi put puštena u slobodni promet. Ako taj iznos prelazi onaj koji se obračunava za puštanje vraćene robe u slobodni promet, ne odobrava se povraćaj. Ako je roba Zajednice izgubila carinski status robe Zajednice, jer je bila stavljena u postupak spoljnog prevoza, postupak smeštaja ili postupak unutrašnje proizvodnje, u meri u kojoj carinsko za-konodavstvo tako dozvoljava, te se nakon toga pušta u slobodni promet, navedeno se primenjuje na odgovarajući način. Oslobođenje od uvoznih carina dopušta se samo ako se roba ponovo uvozi u državu u koju je bila izvezena.

Modernizovani carinski zakonik, u članu 131 propisuje u kojim slu-čajevima se ne odobrava navedeno oslobođenje od uvoznih carina. To su sledeći slučajevi: 1) ako je roba izvezena iz carinskog područja Zajednice u postupku spoljne proizvodnje, osim ako se ne primenjuje na robu koja ostaje u državi u kojoj je bila izvezena ili pravila koja su doneta to one-mogućavaju; 2) ako je roba iskoristila olakšice mera koje su utvrđene za-jedničkom poljoprivrednom politikom koje uključuju izvoz te robe izvan carinskog područja Zajednice, osim ako pravila koja su doneta to dozvo-ljavaju.

Navedeno oslobođenje od plaćanja carine propisano članom 130 Modernizovanog carinskog zakonika prema članu 132 Modernizovanog carinskog zakonika primenjuje se na odgovarajući način na prerađene proizvode, koji su prvobitno bili ponovo izvezeni iz carinskog područja Zajednice posle postupka unutrašnje proizvodnje. Na zahtev deklaranta i pod uslovima da dostavi potrebne informacije, iznos uvozne carine na navedenu robu određuje se na osnovu razvrstavanja u Carinsku tarifu, carinske vrednosti, količine, prirode i porekla robe koja je stavljena u postupak unutrašnje proizvodnje u vreme prihvatanja carinske deklara-cije koja se odnosi na tu robu. Datum prihvatanja obaveštenja o ponov-nom izvozu smatra se danom puštanja u slobodni promet. Oslobođenje od uvoznih carina koje se predviđa navedenim članom 130 Modernizo-


59

vanog carinskog zakonika ne odobrava se za prerađene proizvode koji su bili izvezeni u slučaju postupka unutrašnje proizvodnje, izvoz prera-đenih proizvoda koji su dobiveni od istovetne robe pre uvoza robe koju zamenjuju, osim ako se ne jemči da roba neće biti stavljena u postupak unutrašnje proizvodnje.

To što Carinski zakonik i Modernizovani carinski zakonik detaljno regulišu povraćaj robe - uvoz dobara koja se, u okviru carinskog postup-ka, privremeno uvoze i ponovo izvoze, kao i stavljaju u carinski postupak aktivnog oplemenjivanja sa sistemom odlaganja, razumljivo je jer je va-žno da ne dođe do prekvalifikacije prometa u cilju izbegavanja plaćanja carine pri uvozu dobara, odnosno do zloupotrebe carinskih propisa o oslobođenjima od plaćanja carine.

Kada je reč o oslobođenjima od plaćanja carine za proizvode mor-skog ribolova i ostale proizvode iz mora, član 133 Modernizovanog ca-rinskog zakonika sadrži odredbu koja propisuje da se sledeća roba oslo-bađa od plaćanja carine kada se puštaju u slobodni promet: 1) proizvodi morskog ribolova i ostali proizvodi iz teritorijalnih mora zemlje ili pod-ručja izvan carinskog područja Zajednice pomoću plovila koja su isključi-vo registrovana ili upisana u državi članici i koja plove pod zastavom te države; 2) proizvodi koji su dobiveni iz navedenih proizvoda na brodovi-ma-tvornicama, koji ispunjavaju uslove koji su napred utvrđeni.

Modernizovani carinski zakonik sadrži odredbe o oslobođenjima od plaćanja carine koja se odnose na posebne postupke: 1) prevoza, koji se sastoji od spoljnog i unutrašnjeg prevoza; 2) smeštaja, koji uključuje pri-vremeni smeštaj, smeštaj u carinska skladišta i slobodne zone; 3) posebna upotreba, koja se sastoji od privremenog uvoza i upotreba u posebne svr-he; 4) obrade koja se sastoji od unutrašnje i spoljne proizvodnje.

U tom smislu, navodimo neke slučajeve carinskih oslobođenja. Ta-ko, u slučaju postupka spoljnog prevoza, član 144 Modernizovanog carin-skog zakonika propisuje da roba koja nije roba Zajednice može se kretati od jedne tačke do druge tačke carinskog područja Zajednice, a da ne pod-leže uvoznim carinama, uz propisane uslove. Član 148 Modernizovanog carinskog zakonika sadrži odredbu po kojoj se ne plaća carina za robu za koju je u okviru carinskog postupka, odobren postupak carinskog skladi-štenja. Član 162 Modernizovanog carinskog zakonika sadrži odredbu ko-ja propisuje da u postupku privremenog uvoza, roba koja nije roba Zajed-nice, i koja je namenjena za ponovni izvoz, može se koristiti na carin-skom području Zajednice, sa potpunim ili delimičnim oslobođenjem od plaćanja uvoznih carina, i to u stanju u kome je izvezena. Član 168 Mo-dernizovanog carinskog zakonika sadrži odredbu po kojoj roba koja je, u


60

okviru carinskog postupka prerade – unutrašnje proizvodnje, ne podleže plaćanju uvoznih carina.

Uredba Saveta 1186/2009 o uspostavljanju sistema oslobođenja od carina u Zajednici veoma detaljno i veoma široko reguliše oblast carin-skih oslobođenja u EU i mnogo jasnije nego Uredba Saveta (EEZ) 918/83 od 28. marta 1983. godine o uspostavljanju sistema oslobođenja od carina u Zajednici17 koja je u međuvremenu značajno izmenjena i dopunjena ne-koliko puta 18 i stavljena van pravne snage.19

Uredba Saveta 1186/2009 pravi razliku između carinskih oslobođe-nja od plaćanja uvoznih carina i carinskih oslobođenja od plaćanja izvo-znih carina.

Kada je reč o carinskim oslobođenjima kod uvoza dobara, Uredba Saveta 1186/2009 propisuje sledeća oslobođenja od plaćanja carina:

1) ličnih predmeta fizičkog lica koje je imalo uobičajeno prebivali-šte van carinskog područja Zajednice najmanje 12 meseci neprekidno, a koje svoje uobičajeno prebivalište premešta iz treće zemlje na carinsko područje Zajednice, osim alkoholnih proizvoda, duvana i duvanskih pro-izvoda, motornih vozila i opreme za obavljanje privrednih delatnosti. Ova Uredba propisuje i neka druga ograničenja, odnosno odobrenja na nave-deno oslobođenje (članovi od 3. do 11);

2) svadbena oprema i kućni predmeti (stari ili novi) fizičkog lica koje je imalo uobičajeno prebivalište van carinskog područja Zajednice, a koje svoje uobičajeno prebivalište premešta iz treće države na carin-sko područje Zajednice radi sklapanja braka, osim za alkoholne proiz-vode, duvan i duvanske proizvode. Oslobođenja od plaćanja carina od-nose se i na poklone koji se uobičajeno daju prilikom sklapanja braka i koje lice, koje ispunjava navedene uslove, dobiva od lica koje ima uobi-čajeno boravište u trećoj državi, ali s tim vrednost svakog poklona koji se uvozi oslobođen od plaćanja carine ne sme biti veći od 1. 000 evra i uz uslove da fizičko lice mora da ponese dokaz o svom braku da se oslobođenje odobrava samo za robu stavljenu u slobodni promet i to dva meseca pre datuma venčanja i najkasnije četiri meseca posle dana venčanja. Do isteka roka od 12 meseci, od dana kada je prihvaćeno sta-––––––––––

17 Council Regulation (EEC) No 918/83 of 28 March 1983 setting up a Community system of relies from customs duty, Official Journal L 105, 23.4.1983, p. 1-37.

18 O izmenama i dopunama Uredbe Saveta (EEZ) 918/83 vidi: Prilog V Uredbe Sa-veta (EZ) 1186/2009 o uspostavljanju sistema oslobođenja od carina u Zajednici (kodifi-kovana verzija).

19 Više o Uredbi Saveta (EEZ) 918/83 vidi: Laurence W. Gormley, EU Law of Free Movement of Goods Customs Union, Oxford, 2009, str. 313.


61

vljanje robe u slobodni promet, roba se ne može posuditi, dati kao jem-stvo, iznajmiti ili preneti, uz plaćanje ili besplatno, bez prethodnog oba-veštenja nadležnim organima, a nepoštovanje navedenog dovodi do pla-ćanja odgovarajućih uvoznih carina na predmetnu robu na dan te pozaj-mice, davanja kao jemstva, iznajmljivanja ili prenosa i to na osnovu vr-ste robe i carinske vrednosti koju su tog dana utvrdili i prihvatili carin-ski organi (članovi od 12. do16);

3) predmeti koje je fizičko lice koje ima uobičajeno prebivalište na carinskom području Zajednice steklo po osnovu nasleđivanja, osim alko-holnih proizvoda, duvana i duvanskih proizvoda, motornih vozila, opre-me za obavljanje privredne delatnosti, zaliha sirovina, proizvoda i polu-proizvoda, kao i žive stoke i zaliha poljoprivrednih proizvoda koje prela-ze količinu uobičajenu za jednu porodicu. Navedeno oslobođenje se odo-brava samo za predmete koji su stavljeni u slobodni promet najkasnije dve godine od dana kada je predmetno lice steklo pravo svojine (konačno rešenje o nasleđivanju), s tim da nadležni organi mogu produžiti ovaj pe-riod zbog posebnih razloga. Navedene odredbe primenjuju se na odgova-rajući način na predmete koje su nasledstvom stekla pravna lica koja se bave neprofitnom delatnošću i posluju na carinskom području Zajednice (članovi od 17. do 20);

4) odeća, obrazovni materijali i kućni predmeti koji predstavljaju uobičajenu opremu za studentsku sobu i pripadaju đacima i studentima koji borave na carinskom području Zajednice u svrhu studiranja i koji su namenjeni za ličnu upotrebu tokom trajanja studija, s tim da se oslobođe-nje odobrava najmanje jednom tokom školske godine (članovi 21 i 22):

5) pošiljke sastavljene od robe male vrednosti, kojima se smatra ro-ba čija vrednost nije veća od 150 evra po pošiljci, osim alkoholnih proiz-voda, parfema i toaletne vode, duvana i duvanskih proizvoda (članovi 23 i 24);

6) roba koja se nalazi u pošiljkama koje jedno privatno lice iz treće zemlje šalje drugom privatnom licu koje živi na carinskom području Za-jednice, pod uslovom da ti uvozi nisu komercijalnog karaktera, da se ne radi o pošiljkama iz ostrva Heligoland, da se oslobođenje primenjuje na vrednost od 45 evra po pošiljci, uključujući i vrednost robe . Navedeno oslobođenje je ograničeno, po pošiljci, na količine koje su za tu vrstu ro-be navedene: 1) duvanski proizvodi: 50 cigareta; 25 cigarilosa (cigare čija je maksimalna težina tri grama svaka), 10 cigara, 50 grama duvana za pu-šenje, ili proporcionalna kombinacija ovih različitih proizvoda; 2) alkohol i alkoholna pića: destilirana pića i alkohol sa jačinom alkohola većom od 22%, nedenturirani etilni alkohol s jačinom alkohola od 80% ili većim:


62

jedna litra, destilovana pića i alkohol i aperitivi s vinskom i alkoholnom bazom, tafija, sake ili slična pića s jačinom udela alkohola najviše 22%, penušava vina, desertna vina, jedna litra ili proporcionalna kombinacija ovih različitih proizvoda, mineralna voda: 2 litre; 3) parfemi: 50 grama i toaletne vode: 0,25 litra (članovi od 25. do 27);

7) kapitalna dobra i druga oprema koji pripadaju preduzećima ko-ja definitivno prekidaju svoju delatnost u trećoj zemlji i sele se na ca-rinsko područje Zajednice radi obavljanja slične aktivnosti i životinje - u slučaju da privredni subjekat seli svoje poljoprivredno gazdinstvo, osim za prevozna sredstva koja nisu sredstva za proizvodnju ili za uslužne delatnosti, zalihe svih vrsta namenjenih za ljudsku potrošnju ili hranu za životinje, goriva i zalihe sirovina proizvoda ili poluproi-zvoda i životinje u svojini trgovaca. Propisana su i druga ograničenja na ostvarivanje prava na oslobođenje od plaćanja carine u ovoj oblasti, kao što su npr. da se oslobođenje od plaćanja carine odobrava samo za kapitalna dobra i drugu opremu, stavljene u slobodni promet pre isteka perioda od 12 meseci od dana kada je privredni subjekat prekinuo svo-ju delatnost u otpremnoj trećoj zemlji i da se do isteka 12 meseci od dana prihvatanja njihovog stavljanja u slobodni promet, kapitalna do-bra i ostala oprema koja je bila uvezena bez carine ne može se posudi-ti, dati kao jemstvo, iznajmiti ili preneti, bilo uz plaćanje ili besplatno, bez prethodnog obaveštenja nadležnim organima. Propisano je da se navedeno oslobođenje od plaćanja carine primenjuje na odgovarajući način i na kapitalna dobra i drugu opremu koja pripada licima koja se bave slobodnim zanimanjima u neprofitnoj delatnosti i koji tu delat-nost iz treće zemlje prenose na carinsko područje Zajednice (članovi od 28. do 34).

8) proizvodi zemljoradnje, stočarstva, ribarstva, pčelarstva i šumar-stva koja poljoprivrednik Zajednice koji živi u pograničnom pojasu dobi-ja od svojih imanja koja se nalaze u pograničnom pojasu susedne države koji se nalaze u trećim zemljama koje graniče s carinskim područjem Za-jednice (članovi od 35. do 38);

9) semena, đubriva i drugi proizvodi neophodni za tretiranje zemlji-šta i biljaka, koje poljoprivrednik Zajednice koji živi u pograničnom poja-su susedne države, uvozi radi obrađivanja svojih imanja u pograničnom pojasu susedne države, i to do količine neophodne za obrađivanje na tim imanjima (članovi 39 i 40);

10) roba koja se nalazi u slobodnom prtljagu putnika koji dolaze iz treće zemlje, pod uslovom da je takav uvoz oslobođen poreza na dodatu vrednost na osnovu odredaba nacionalnog zakonodavstva koje je doneto


63

u skladu sa odredbama Direktive Saveta 2007/74/EZ od 20. decembra 2007. godine o oslobađanju od poreza na dodatu vrednost i akciza na ro-bu koju uvoze putnici koji putuju iz trećih zemalja (Sl. list EU 346, 29.12,2007., str. 6). Roba uvezena na područje u članu 6. stav 1. Direkti-ve Saveta 2006/112 (EZ) od 28. novembra 2006. godine o zajedničkom sistemu poreza na dodatu vrednost (Sl. list EU 347, 12.11. 2006) podleže istim odredbama o oslobođenju od carina kao i roba uvezena na bilo koje druge delove teritorija predmetne države članice (član 41);

11) obrazovni, naučni i kulturni materijali navedeni u Prilogu I ove Uredbe (knjige, publikacije i sprave i predmeti navedeni u Prilogu II Delu A koje su proizvele Ujedinjene nacije ili jedna od njenih specijalizovanih agencija) bez obzira na to ko je primalac i za kakvu su upotrebu namenje-ni, kao i obrazovni, naučni i kulturni materijali navedeni u Prilogu II (Deo A: vizuelni i zvučni materijali obrazovnog, naučnog ili kulturnog karaktera, kao npr. fotografske ploče, filmovi, papir, karton i tekstil, osvetljeni, ali nerazvijeni; Deo B : kolekcionarski predmeti i umetnički radovi obrazovnog, naučnog ili kulturnog karaktera, kao što su npr. ko-lekcionarski predmeti i umetnički radovi koji nisu namenjeni za prodaju) pod uslovom da su namenjeni za obrazovne, naučne ili kulturne ustanove ili organizacije ili za ustanove ili organizacije u kategorijama za svaki predmet u koloni 3 Priloga II, kao npr. sve organizacije uključujući radio i televizijske organizacije, ustanove ili udruženja koje imaju odobrenja nadležnih tela država članica za uvoz robe bez carine, npr. fotografskih ploča, filmova, papira, kartona i tekstila, osvetljeni, ali nerazvijeni; gale-rije, muzeji i druge institucije koje imaju odobrenje nadležnih tela država članica za uvoz robe, npr. kolekcionarski predmeti i umetnička dela koji nisu namenjeni za prodaju).

Takođe, carina se ne plaća na uvoz naučnih instrumenata i uređaja koji nisu obuhvaćeni navedenim oslobođenjem od plaćanja carine kada se uvoze isključivo u nekomercijalne svrhe i koji su namenjeni javnim ustanovama čija je glavna delatnost obrazovanje ili naučno istraživa-nje, kao i u onim sektorima javnih ustanova čija je glavna delatnost obrazovanje ili naučno istraživanje ili privatne ustanove čija je glavna delatnost obrazovanje ili naučno istraživanje i za koja su nadležna tela država članica dala ovlašćenje da se ti predmeti primaju bez plaćanja carine. Navedeno oslobođenje odnosi se i na rezervne delove, kompo-nente ili pribor koji su posebno primereni za naučne instrumente ili uređaje, pod uslovom da se ti rezervni delovi, komponente ili pribor uvoze u isto vreme kao i ti instrumenti ili uređaji ili, kada se uvoze na-knadno, da se može utvrditi da su namenjeni za instrumente ili uređaje uz propisane uslove.


64

Propisano je da se, ako je potrebno, određeni instrumenti ili uređaji mogu u skladu sa postupkom iz člana 246. a. Uredbe Saveta (EEZ) 2913/92 o Carinskom zakoniku Zajednice isključiti iz prava na oslobođe-nje ukoliko se utvrdi da uvoz tih instrumenata ili uređaja bez carine šteti interesima Zajednice u predmetnom proizvodnom sektoru, kao i da se naučni instrumenti ili uređaji ne mogu posuditi, iznajmiti ili preneti, uz plaćanje ili besplatno, bez prethodnog obaveštenja nadležnim organima, a ako se ona ipak posudi, iznajmi ili prenese u ustanovu ili organizaciju ko-ja ima pravo na navedeno oslobođenje, oslobođenje se i dalje može odo-briti pod uslovom da ta ustanova ili organizacija koristi taj predmet, in-strument ili uređaj u svrhe koje im daje pravo na to oslobođenje.

No, u ostalim slučajevima, pozajmica, iznajmljivanje ili prenos pod-ležu obavezi plaćanja carine i to po stopi koja je na snazi na dan pozajmi-ce, iznajmljivanja ili prenosa na osnovu vrste robe i carinske vrednosti koju su tog dana utvrdila i prihvatila nadležna tela. U slučaju da ustanove ili organizacije prestanu ispunjavati uslove na osnovu kojih su ostvarile pravo na carinsko oslobođenje ili žele predmete koji su uvezeni bez pla-ćanja carine koristiti u svrhe koje nisu predviđene kako je gore navedeno, o tome one obaveštavaju nadležna tela i imaju obavezu da plate uvoznu carinu.

Propisano je i da se na opremu koju u nekomercijalne svrhe uvozi naučno-istraživačka ustanova ili organizacija sa sedištem van Zajednice, ne plaća carina pod uslovom da je ona namenjena upotrebi članova ili predstavnika navedenih ustanova ili organizacija, ili uz njihov pristanak u kontekstu i u okviru ugovora o naučnoj saradnji čija je svrha sprovođenje međunarodnih naučnih-istraživačkih programa u naučno-istraživačkim ustanovama sa sedištem u Zajednici koja su u tu svrhu dobila odobrenje nadležnih tela država članica i da ostaje u svojini fizičkog ili pravnog lica s prebivalištem van Zajednice tokom njegovog boravka na carinskom području Zajednice.

Oprema koja je uvezena bez carine ne može pozajmiti, iznajmiti ili preneti, uz plaćanje ili besplatno, bez prethodnog obaveštenja nadle-žnom telu, a ako se oprema posudi, iznajmi ili prenese u ustanovu ili organizaciju koja ima pravo na navedeno oslobođenje, oslobođenje se i dalje odobrava pod uslovom da ustanova ili organizacija koristi opre-mu u svrhe koje im daju pravo na to oslobođenje. U ostalim slučajevi-ma, pozajmica iznajmljivanje ili prenos podležu plaćanju uvoznih cari-na po stopi važećoj na dan pozajmice, iznajmljivanja ili prenosa na osnovu vrste opreme i carinske vrednosti, koju su tog dana utvrdila i prihvatila carinska tela. Ustanove ili organizacije koje više ne ispunja-


65

vaju uslove za oslobođenje ili koje nameravaju upotrebljavati opremu uvoznu bez carine u svrhe koje nisu predviđene ovom Uredbom o tome obaveštavaju nadležna carinska tela. Oprema koju upotrebljavaju usta-nove ili organizacije koje prestaju ispunjavati uslove koji im daju pra-vo na oslobođenje podležu plaćanju odgovarajućih uvoznih carina po stopi važećoj na dan kada se ti uslovi prestaju ispunjavati na osnovu vrste predmeta i carinske vrednosti koju su tog dana utvrdila ili prihva-tila nadležna carinska tela. Oprema koju upotrebljavaju ustanove ili or-ganizacije koje koriste oslobođenje u svrhu koje nisu predviđene kako je gore navedeno podleže plaćanju odgovarajućih uvoznih carina po stopi važećoj na dan kada se ta oprema počinje upotrebljavati na osno-vu vrste predmeta i carinske vrednosti koju su tog dana utvrdili i pri-hvatili nadležni carinski organi (članovi od 42. do 52);

12) životinje posebno pripremljene za laboratorijsku upotrebu i biološke i hemijske materije koje se nalaze na spisku sastavljenom u skladu s postupkom u članu 247 a Uredbe Saveta (EEZ) 2913/92 o Ca-rinskom zakoniku Zajednice koje se uvoze isključivo u nekomercijalne svrhe, a namenjene su javnim ustanovama čija je glavna delatnost obrazovanje ili naučno istraživanje, ili onim sektorima javnih ustanova čija je glavna delatnost obrazovanje ili naučno istraživanje ili privatne ustanove čija je glavna delatnost obrazovanje ili naučno istraživanje i kojima su nadležna tela država članica dala odobrenje da tu robu pri-maju oslobođenu od carine. Navedeni spisak može obuhvatiti samo biološke ili hemijske materije za koje ne postoji ekvivalentna proizvod-nja na carinskom području Zajednice i koje su, zbog svoje specifičnosti ili stepena čistoće, uglavnom ili isključivo primerene za naučno istraži-vanje (član 53);

13) terapeutske supstance ljudskog porekla, kao i reagensi za određi-vanje krvih grupa i tipova tkiva, koji su pakovani u sudovima sa poseb-nim oznakama, a koji se uvoze za institucije ili laboratorije koje su dobile odobrenje od nadležnih tela za upotrebu isključivo u nekomercijalne me-dicinske ili naučne svrhe i kojima je priložena potvrda o saglasnosti koju je izdalo nadležno telo u otpremnoj trećoj zemlji, uključujući i materijal neophodan za njihovo pakovanje radi transporta i rastvore i pribore za njihovu upotrebu (članovi od 54. do 56);

14) instrumenti i uređaji namenjeni za medicinsko istraživanje, medicinsko dijagnostikovanje ili lečenja koje dobrotvorne ili filantrop-ske organizacije ili fizička lica doniraju zdravstvenim telima, bolnica-ma, ili ustanovama za medicinsko istraživanje koje imaju odobrenje nadležnih tela država članica da takvu robu primenjuju bez carine, ili


66

koje su ta zdravstvena tela, bolnice ili ustanove za medicinsko istraživa-nje kupile sredstvima koje su u potpunosti obezbedile dobrotvorne ili fi-lantropske organizacije ili uz pomoć dobrovoljnih priloga, uvek pod uslovom da je utvrđeno da donacije predmetnih instrumenata ili uređaja ne skrivaju nikakvu komercijalnu nameru donatora i da donator nije ni na koji način povezan s proizvođačem instrumenata ili uređaja za koje se traži oslobođenje. Navedeno oslobođenje odnosi se na rezervne delo-ve, komponente ili pribor primeren za navedene instrumente i uređaje, kao i na alate koji se koriste za održavanje, proveru, ili popravku instru-menata ili uređaja, pod uslovom da su oni uvezeni u isto vreme kada i ti instrumenti i uređaji ili da se, ako se uvoze naknadno, može utvrditi da su namenjeni za instrumente ili uređaje koji su pre toga bili uvezeni bez plaćanja carine (član 57 i 58);

15) pošiljke koje sadrže uzorke komparatora koji su od strane Svet-ske zdravstvene organizacije odobreni za kontrolu kvaliteta supstanci ko-je se koriste u proizvodnju medicinskih proizvoda tj. lekova, a koji su adresirani na primaoca kojima su nadležna tela država članica izdala odo-brenja za primanje takvih pošiljki bez plaćanja carine (član 59);

16) farmaceutski proizvodi za ljudsku ili veterinarsku medicinsku upotrebu namenjenih za tretman ljudi ili životinja na međunarodnim sportskim manifestacijama (član 60);

17) dobra koja uvoze državne organizacije ili od strane nadležnog or-gana priznate dobrotvorne i humanitarne organizacije radi besplatne preda-je licima koja trebaju pomoć, osim za alkoholne proizvode, duvan i duvan-ske proizvode, kafu ili čaj i motorna vozila osim vozila hitne pomoći uz od-ređene uslove, dobra koja su namenjena obrazovanju, zapošljavanju i dru-štvenom napredovanju slepih i drugih fizički ili mentalno hendikepiranih lica, kao i rezervnih delova komponenti i specifičnih pribora i alata koji se koriste za održavanje i kontrolu ovih dobara, a koje besplatno dobijaju ustanove i organizacije čija je osnovna delatnost obrazovanje i pružanje po-moći hendikepiranim licima kako je utvrđeno u Prilogu III, kao i dobra ko-ja uvoze državne organizacije ili humanitarne organizacije radi besplatne podele žrtvama katastrofa koje su pogodile jednu ili više država članica, pri čemu ta dobra ostaju u vlasništvu navedenih organizacija, kao i dobra koja uvoze agencije za pomoć kod elementarnih nepogoda radi zadovoljavanja svojih potreba tokom perioda svoje delatnosti, osim materijala i opreme na-menjenih za obnovu područja pogođenih katastrofom i navedeno oslobođe-nje se može odobriti samo na osnovu odluke Komisije. Propisani su uslovi, odnosno ograničenja za ostvarivanje prava na oslobođenje od plaćanja cari-ne (članovi od 61. do 80);


67

18) odlikovanja koja tela državne uprave trećih država dodeljuju li-cima s uobičajenim prebivalištem na carinskom području Zajednice, pe-hari, medalje i slični predmeti prvenstveno simboličnog karaktera, koji su u trećoj zemlji bili dodeljeni licima koji imaju uobičajeno prebivalište na carinskom području Zajednice kao i priznanja za njihove aktivnosti u po-ljima poput umetnosti, nauke, sporta ili javne službe ili kao priznanje za zasluge za neki događaj i koje na carinsko područje Zajednice uvezu sa-ma ta lica, pehari, medalje i slični predmeti prvenstveno simboličkog ka-raktera koje besplatno daju tela ili lica s poslovnim sedištem u trećoj dr-žavi radi uručivanja na carinskom području Zajednice u iste svrhe kako je gore navedeno; kao i nagrade, trofeji i suveniri simboličkog karaktera i ograničene vrednosti namenjeni za besplatnu distribuciju licima s uobiča-jenim prebivalištem u trećim zemljama na poslovnim konferencijama ili sličnim međunarodnim događajima, ako nisu namenjeni komercijalnoj upotrebi (član 81);

19) dobra koja na carinsko područje Zajednice uvezu lica koja su bi-la u službenoj poseti trećoj državi i koje su tom prilikom dobile kao po-klone od tela države domaćina, dobra koja na carinsko područje Zajedni-ce uvezu lica koja dolaze u službenu posetu na carinsko područje Zajed-nice i koje ih tom prilikom nameravaju pokloniti telima države domaćina, kao roba koju kao poklone, kao znak prijateljstva ili dobre volje, službeno telo, javno telo ili grupa koja obavlja delatnost u interesu javnosti, koji se nalaze u trećoj državi šalju službenom telu, javnom telu ili grupi koja obavlja delatnost u interesu javnosti, koji se nalaze na carinskom područ-ju Zajednice i kojima su nadležna tela dala odobrenje da takve predmete primaju bez plaćanja carine, osim za alkoholne proizvode, duvan i duvan-ske proizvode, s tim da se oslobođenje od plaćanja carine u ovom slučaju odobrava samo kada se takvi predmeti poklanjaju povremeno, kada takvi predmeti po svom karakteru, vrednosti ili količini ne održavaju komerci-jalni interes i ako se ti predmeti ne koriste u komercijalne svrhe (članovi od 82. do 84);

20) pokloni vladarima, šefovima država i licima koja na međuna-rodnom nivou uživaju privilegije istovetne onima koji uživaju vladari ili šefovi država, kao i roba koju će vladari i šefovi država trećih drža-va, ili lica koje ih službeno predstavljaju, upotrebljavati ili konzumira-ti tokom svog službenog boravka na carinskom području Zajednice, s tim da država članica može usloviti da oslobođenje bude uzajamno (član 85);

21) probni uzorci niske vrednosti, koji su namenjeni isključivo ostvarivanju narudžbina robe iste vrste, štampanog reklamnog materijala


68

kao što su katalozi, brošure, cenovnici, uputstva za upotrebu i slični mate-rijali koje šalje lice sa sedištem van carinskog područja Zajednice, dobra koja se koriste na sajmovima i sličnim manifestacijama, osim alkoholnih pića, duvana i duvanskih proizvoda i pogonskih goriva. Naravno, propi-sani su uslovi, odnosno ograničenja za ostvarivanje prava na oslobođenje od plaćanja carina na robu uvezenu radi promocije trgovine (članovi od 86. do 94);

22) dobra koja radi određivanja njihovog sastava, kvaliteta i drugih tehničkih osobina treba da se podvrgnu ispitivanju, analizi ili testiranju u informativne svrhe i svrhe industrijskog i komercijalnog istraživanja, pod uslovom da se ova dobra potroše u procesu ispitivanja, analiziranja i testi-ranja uz propisane uslove i ograničenja za ostvarivanje prava na oslobo-đenje od plaćanja carine na dobra uvezena radi pregleda, analiziranja ili testiranja (članovi od 95. do 101);

23) dobra koja su u vezi sa dobijanjem i zaštitom autorskih prava i prava industrijske svojine, a koja se šalju organizaciji nadležnoj za regi-straciju i zaštitu intelektualne svojine (član 102);

24) informativni materijal iz oblasti turizma, koji je namenjen za besplatno deljenje u cilju predstavljanja turističke ponude (član 103);

25) dokumenta i slična dobra, i to: dokumenta koja se besplatno šalju državnim organima; publikacije stranih vlada i međunarodnih or-ganizacija koje se besplatno dele; glasačkih listića za izbore koje orga-nizuju tela osnovana u trećim državama; dobra koja se pred sudovima ili drugim organima koriste kao dokazi ili u slične svrhe; uzorci potpisa koji se šalju u okviru uobičajene razmene informacija između javnih službi i bankarskih ustanova; službeni štampani materijal koji šalje centralnim bankama država članica; dokumenta koja izdaju strana pri-vredna društva vlasnicima ili upisnicima hartija od vrednosti tih pri-vrednih društava, kao što su izveštaji, informativni spisi, prospekti, po-tvrde o upisu hartija od vrednosti i dr.; snimljeni mediji koji se koriste za besplatni prenos informacija primaocu ukoliko uvoz bez plaćanja carine ne prouzrokuje zloupotrebe ili veća narušavanja tržišnog takmi-čenja; izveštaji sa međunarodnih skupova, konferencija ili kongresa, i druga dokumenta koja se koriste na ovim skupovima, kao što su spisi, arhivska dokumenta, štampani obrasci i sl.; nacrti, tehnički crteži, re-produkcije, opisi i ostale slične isprave koja se uvoze radi ostvarivanja ili izvršenja narudžbi u trećim državama ili učešća na konkursima koji se održavaju na carinskom području Zajednice; isprave koje će se kori-stiti u ispitivanjima koja će na carinskom području Zajednice obavljati ustanove u trećim državama; štampani obrasci koji se, prema međuna-


69

rodnim konvencijama, koriste u međunarodnom prometu motornih vo-zila ili drugih dobara; štampani obrasci, nalepnice, karte i slične ispra-ve koje putničkim agencijama osnovanim na carinskom području Za-jednice šalju prevozna ili hotelijerska preduzeća u trećoj državi; štam-pani obrasci i karte, konosmani, teretni listovi i druge komercijalne ili druge poslovne isprave koje su već korišćene; zvanično štampani mate-rijal trećih država ili međunarodnih organa kao i štampani materijal u skladu sa međunarodnim standardima koji udruženja iz trećih država šalju odgovarajućim udruženjima koja se nalaze na carinskom području Zajednice; fotografije, slajdovi i stereotipne podloge za fotografije, sa ili bez njega, koje se dostavljaju novinskim agencijama ili izdavačima novina ili časopisa (član 104);

26) materijali za pakovanje i zaštitu robe u toku transporta tokom njegovog prevoza iz treće države na carinsko područje Zajednice, koji se obično ne mogu ponovo koristiti (član 105);

27) prostirke i hrana za životinje koje se koriste u toku transporta ži-votinja iz treće države na carinsko područje Zajednice, u svrhu davanja tim životinjama tokom putovanja (član 106);

28) goriva i maziva u rezervoarima koji su fabrički ugrađeni u mo-torno vozilo (članovi od 107. do 111);

29) dobra bilo koje vrste koja se uvoze od strane nadležnih organa ili ovlašćenih organizacija, radi korišćenja za izgradnju, ukrašavanje ili opremanje grobalja, grobova i spomenika za žrtve rata neke treće države koje su sahranjene na carinskom području Zajednice (član 112);

30) kovčezi sa telima i urni sa pepelom pokojnika, kao i cveća, po-grebnih venaca i drugih predmeta za ukrašavanje grobova, ako se ova do-bra uvoze za te namene (član 113).

Kada je reč o carinskim oslobođenjima kod izvoza dobara, Uredba Saveta 1186/2009 propisuje sledeća oslobođenja od plaćanja carine:

1) pošiljke poslane primaocu u pismenoj ili paketnoj pošiljci koje sadrže robu čija ukupna vrednost ne prelazi 10 evra (član 114);

2) domaće životinje koje čine deo stočnog fonda poljoprivrednog preduzeća koje je prestalo poslovati na carinskom području Zajednice i prenosi svoje delatnosti u treću državu (član 115);

3) poljoprivredni ili stočarski proizvodi dobijeni na carinskom pod-ručju Zajednice na posedima koji graniče s trećom državom i kojima kao vlasnici ili zakupci upravljaju lica koja imaju glavno preduzeće u trećoj državi koja graniči s carinskim područjem Zajednice (članovi od 116. do 118);

4) seme za upotrebu na posedima koji se nalaze u trećoj državi koja graniči s carinskim područjem Zajednice i kojima kao vlasnici ili zakupci


70

upravljaju lica koji imaju glavno sedište u predmetnom carinskom području u neposrednoj blizini predmetne treće države (članovi 119 i 120);

5) prostirka i hrana za životinje bilo koje vrste utovarena na prevo-zno sredstvo koja se koristi za prevoz životinja iz carinskog područja Za-jednice u treću državu u svrhu davanja tim životinjama tokom puta (član 121).

Uredba Komisije (EU) 1076/2013 o izmenama Uredbe (EEZ) 2454/93 o uslovima za primenu Uredbe Saveta (EEZ) 2913/92 o stvara-nju Carinskog zakonika Zajednice u pogledu privremenog uvoza, izvoza i ponovnog uvoza prenosivih muzičkih instrumenata na novi način uređuje carinski tretman prenosivih muzičkih instrumenata koje putnik sa sobom nosi preko granice sa namerom da ih upotrebi kao profesionalnu opremu. Naime, izmenama člana 569 Uredbe (EEZ) 2454/93 o uslovima za prime-nu Uredbe Saveta (EEZ) 2913/92 o Carinskom zakoniku Zajednice pre-nosivi muzički instrumenti se potpuno oslobađaju uvoznih davanja ako ih putnik unosi kao profesionalnu opremu.

Takođe, ova Uredba uređuje izvoz prenosivih muzičkih instrumenata, i to tako da prilikom puštanja u slobodni promet prenosivih muzičkih in-strumenata kao vraćene robe, ukoliko nisu izričito deklarisani za puštanje u slobodni promet, smatraju se deklarisanim nekom od radnji iz člana 233. stav (b) Uredbe (EEZ) 2454/93 o uslovima za primenu Uredbe Saveta (EEZ) 2913/92 o Carinskom zakoniku Zajednice, kao i privremeni uvoz prenosivih muzičkih instrumenata, i to tako ukoliko nisu prijavljeni carini pisanim ili usmenim putem, smatraju se prijavljenim za postupak privreme-nog uvoza iz člana 233, u skladu sa članom 579 Uredbe (EEZ) 2454/93 o uslovima za primenu Uredbe Saveta (EEZ) 2913/92 o Carinskom zakoniku Zajednice.

3. ZAKLJUČAK

Sprovedena analiza pokazala je da u EU postoji jedan uređeni sistem

carinskih oslobođenja kod uvoza dobara, koji je veoma široko i veoma de-taljno regulisan carinskim propisima EU. Na drugoj strani, u EU nema oslobođenja od plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina za privredne su-bjekte. Razlog za to što bi to omogućavala kalkulativno jeftiniji uvoz robe i povoljniji položaj pojedinih privrednih subjekata na domaćem tržištu pri ponudi robe nabavljene uz carinske povlastice. Pri tom treba imati u vidu da u EU ima carinskih oslobođenja kod uvoza dobara koja indirektno mogu imati dodirne tačke sa privredom, kao što su na primer carinska oslobođe-nja pri uvozu uzoraka, promotivnog materijala, ambalaža i sl. Recimo i to da je u EU mali broj potpunih carinskih oslobođenja.


71

Mile Vranješ, Ph.D., Full Professor University of Novi Sad Faculty of Law Novi Sad

On Reliefs from Customs Duty in the European Union

Abstract: Reliefs from customs duty, that means, reliefs from paying customs are, most certainly, one of the main topics in the field of customs system of the European Union, which attracts attention of not only finan-cial experts but also businessmen and citizens. The problems of reliefs from customs duty in the European Union are regulated by four main in-struments: Council Regulation (EEC) No 2913/92 of 12 October 1992 establishing the Community Customs Code, Commission Regulation (EEC) No 2454/93 of 2 July 1993 laying down provisions for the imple-mentation of Council Regulation (EEC) No 2913/92 establishing the Community Customs Code, which was changed several times, Regulation (EC) No 450/2008 of the European Parliament and of the Council of 23 April 2008 laying down the Community Customs Code (Modernised Cu-stoms Code) and Council Regulation (EC) No 1186/2009 of 16 November 2009 setting up a Community system of relies from customs duty.

Key words: reliefs from customs duty, importation of goods, European Union.


72


73

Originalni naučni rad 177.9:502/504 doi:10.5937/zrpfns48-5831

Dr Rodoljub Etinski, redovni profesor Univerzitet u Novom Sadu Pravni fakultet u Novom Sadu

NOVI KONCEPT PRAVIČNOSTI I LJUDSKA PRAVA KAO FAKTORI EFIKASNOSTI

GLOBALNE BORBE PROTIV PROMENE KLIME

Sažetak: Promena klime, uzrokovana antropogenim faktorima, spada u najveće globalne izazove. Postojanje univerzalnog interesa za usporava-nje promene klime putem redukcije globalne emisije gasova staklene bašte, kao i postojanje univerzalnog interesa da se sve nacije osposobe da se iz-bore sa posledicama promene klime nije sporno. Ono što je sporno jeste kako rasporediti teret, odnosno trošak ostvarivanja ovih interesa među na-cijama, zainteresovanim grupama i pojedicima. Traga se za novom formu-lom pravične podele prihvatljivom za sve nacije.

Ključne reči: pravičnost, ljudska prava, efikasnost, promena klime.

UVOD

Po svojoj složenosti, obimu, trajanju i posledicama promena klime čini jednu od najznačajnijih interakcija ljudskog društva i prirode.1 Ne ču-di, zato, da su globalni pregovori o promeni klime počeli osamdesetih go-dina prošlog veka, da još uvek traju, te da će se nastaviti i u budućnosti. Pregovori su rezultirali, do sada, u usvajanju Okvirne konvencije UN o promeni klime i Kjoto protokola. Okvirna konvencija UN o promeni kli-me (dalje: Konvencija), otvorena je za potpisivanje 9. maja 1992. godine u Njujorku i stupila je na snagu 21. marta 1994. godine. Konvencija oba-vezuje 196 strana ugovornica.2 Ona je otvorena za države članice UN, ––––––––––

1 Rad je pripremljen u okviru projekta „Biomedicina, zaštita životne sredine i pra-vo“ br. 179079 koji finansira Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije.

2 http://treaties.un.org/pages/ViewDetailsIII.aspx?&src=TREATY&mtdsg_no=XXVII~7& chapter=27&Temp=mtdsg3&lang=en posećeno u mart 2014.

Dr Rodoljub Etinski, Novi koncept pravičnosti i ljudska prava... (str. 73–89)

74

ugovornice Statuta Međunarodnog suda, specijalizovane agencije UN i za regionalne ekonomske integracije. Srbija je strana ugovornica od 10. juna 2001. godine. Konferencija strana ugovornica Konvencije je na trećem zasedanju, održanom u Kjotu usvojila 11. decembra 1997. godine Proto-kol uz Konvenciju kojim je konkretizovala pojedine propise Konvencije, koji je stupio na snagu 16. februara 2005. godine i koji obavezuje 192 strane ugovornice. (dalje Kjoto protokol) Srbija je ugovornica Kjoto pro-tokola od 17. januara 2008. godine. Pomenutim ugovorima ustanovljeni su međunarodni mehanizmi za njihovu implementaciju, koje čine konfe-rencije strana ugovornica i niz pomoćnih tela. Pošto je Kjoto protokolom predviđeno da se obaveze smanjivanja emisije gasova staklene bašte izvr-še u periodu od 2008. do 2012. godine i pošto je taj period protekao, u pripremi je zaključivanje novog ugovora.

Konvencija i Kjoto protokol su ugovori prihvaćeni od najvećeg broja država. Evropska unija je, takođe, prihvatila Konvenciju i Kjoto protokol. Konvencija je prihvaćena i stupila je na snagu u roku od dve godine. Međutim, trebalo je da protekne više od sedam godina da bi Kjoto protokol stupio na snagu. SAD su potpisale Kjoto protokol, ali ga nisu ratifikovale, Kanada je odlučila da se povuče iz Kjoto protokola 15. decembra 2012. godine.3 Ove činjenice pokazuju da je bilo lakše po-stići saglasnost o načelnim pitanjima, koje je izražena u Konvenciji, ne-go saglasnost o konkretnim obavezama, koja je pretočena u Kjoto pro-tokolu.

Iako su postignuti neki rezultati u globalnoj borbi protiv promene klime, efikasnost globalnog suprostavljanja promeni klime je daleko od potrebnog nivoa. Predmet ovog teksta jeste da ispita kako različiti kon-cepti pravičnost i ljudska prava mogu da utiču na efikasnost globalnog suprostavljanja promeni. Konvencija i Kjoto protokol zasnovani su na na-čelu pravičnosti. Međutim, u svetu koji se brzo i značajno promenio u od-nosu na devedesete godine prošlog veka, načelo pravičnost, kako je arti-kulisano u Kjoto protokolu, predstavlja prepreku efikasnoj borbi protiv promene klime, te je potrebno da se ono formuliše ponovo u skladu sa promenjenim okolnostima. Promena klime pogađa ne samo nacije ili po-jedine društvene grupe, već i pojedince te međunarodna zaštita ljudskih prava može da doprinese pravičnijoj raspodeli tereta borbe protiv prome-ne klime i tereta efekata promene klime. Specifičnosti međunarodnih aspekata zaštite životne sredine uticali su na promenu nekih strukturalnih elemenata ljudskih prava, što može da doprinese efikasnosti borbi protiv promene klime. ––––––––––

3 Ibid.


75

MEĐUNARODNI ASPEKTI PROMENE KLIME

Promena klime, koja se ispoljava u rastućoj temperaturi vazduha i okeana na Zemlji, uzrokovana je akumulacijom i koncentracijom tzv. gasova staklene bašte u visokim slojevima atmosfere. U članu 1(5) Konvencije „gasovi staklene bašte“ definisani su kao gasovi konsti-tuenti atmosfere, prirodni i antropogeni, koji apsorbuju i reemituju in-fracrvenu radijaciju. Među gasovima staklene bašte najznačajniji je ugljen dioksid, koji primarno nastaje sagorevanjem fosilih goriva, da-kle uglja i nafte. Akumulisanje i povećavanje koncentracije ugljen dioksida i drugih gasova staklene bašte (metana, azot oksida i ostalih navedenih u aneksu A uz Kjoto protokol) u visokim slojevima atmosfe-re rezultat je industrijskog načina proizvodnje, odnosno industrijske re-volucije, koja je počela pre tri veka. Na sagorevanju uglja i nafte bazi-ran je razvoj industrije i, danas, se na tome baziraju različite grane pri-vrede. Ovo je preovlađujuće i danas široko prihvaćeno objašnjenje pro-mene klime. Postoje i drugačija objašnjenja. Međutim, danas postoji gotovo opšte prihvaćeno objašnjenje da antropogeni faktor, dakle „kar-bonska ekonomija“ utiče bitno i presudno na ubrzani proces rasta tem-perature na Zemlji. Porast temperature uzrokuje niz štetnih posledica po životnu sredinu, kao što je topljenje polarnih ledenih kapa, porast nivoa mora, plavljenje niskih priobalnih područja i ušća reka, širenja pustinja, promena vremenskog rasporeda padavina, kao i količine pa-davina, češće pojavljivanje uragana i olujnih vetrova, itd. U slučaju da-ljeg rasta temperature, naročito brzog rasta, biodiverzitet će biti pogo-đen i opstanak mnogih biljnih i životinjskih vrsta će biti ugrožen.

Sa društvenog stanovišta promena klime, uzrokovana antropoge-nim faktorom, pokazuje se kao globalni socijalni proces, koji traje već tri veka, koji uključuje sve ili veliku većinu ljudi, bilo tako što, uživaju-ći blagodeti industrijskog načina života, učestvuju u uzrokovanju pro-mene klime, bilo tako što su pogođeni štetnim efektima promene klime. Klimatski sistem se pojavljuje kao posrednik među milijardama ljudi koji su živeli u poslednja tri veka i onima koji sada žive i koji će živeti u narednim vekovima. Taj proces se ne manifestuje samo na nivou od-nosa pojedinac – pojedinac, već i na nivou odnosa društvenih grupa i odnosa među nacijama.

Ono što karakteriše sve te odnose jeste inherentna nejednakost pozi-cija njihovih učesnika. Ako ne baš svi, ali sigurno velika većina pojedina-ca i velika većina nacija uživa danas dobrobiti industrijske proizvodnje, te snosi odgovornost za uzrokovnje promene klime. Jednako tako, velika većina pojedinaca i velika većina nacija pogođena je već danas štetnim


76

posledicama promene klime. Međutim, odgovornost za promenu klime i pogođenost štetnim posledicama promene kod najvećeg broja pojedinaca i nacija nisu proporcionalne. Najveća odgovornost leži na nacijama koje su svoj razvoj u poslednjim vekovima zasnivale na razvoju industrije. Od ukupnog ugljen dioksida, koga je čovečanstvo proizvelo od 1840 godine, 70% je proizvedeno u SAD, Rusiji, Nemačkoj, Francuskoj, Japanu, Ka-nadi i Poljskoj.4 U tom periodu po glavi stanovnika u SAD proizvedeno je 1,100 tona, dok je u Kini to iznosilo 66 tona, a u Indiji 23 tone.5 Među-tim, promena klime pogađa najslabije nacije i društvene grupe na najteži način.6 Tropska oluja Jeanne ubila je 3000 ljudi na Haitiju u 2004 godini. 7 Uragan Ivan uništio je 90% kuća na Grenadi i prourokovao štetu koja je bila jednaka sa dva bruto nacionalna proizvoda te zemlje.8 Eskimi koji ži-ve na ledu Artika ozbiljno su pogođeni promenom klime, koja ugrožava njihov tradicionalni način života.9 U oktobru 2009 godine, vlada Maldiva održala je svoju prvu sednicu pod vodom, šaljući poruku Konferenciji strana ugovornica Okvirne konvencije UN o promeni klime, da će porast nivoa mora, uzrokovan topljenjem polarnih ledenih kapa, uzrokovati po-tapanje Maldiva i drugih zemalja koje se nalaze na niskim ostrvima u okeanima. U prirodnim katastrofama, koje su vezane za promenu klime oko 296,000 ljudi izgubilo je život, većinom u zemljama u razvoju.10 Mi-lioni su primorani da se iseljavaju iz oblasti pogođenih prirodnim kata-strofama.11 Pod prirodnim katastrofama, povezanim sa promenom klime,

–––––––––– 4 A. Mumma, D. Hodas, Designing a Global Post-Kyoto Global Change Protocol

that Advances Human Development, Georgetown International Environmental Law Rev-iew, 20, 2007-2008, str. 639.

5 Ibid. 6 L. M. Braman, P. Suarez, M.K. Van Aalst, Climate change adaptation: integrating

climate science into humanitarian work, International Review of the Red Cross, vol. 92, 2010, str. 698

7 Inuit leader Sheila Watt-Cloutier's testimony before the Inter-American Commis-sion on Human Rights, http://www.ciel.org/Publications/IACHR_WC_Mar07.pdf. Site visited on March 2012.

8 Ibid. 9 Ibid. 10 Opening Remarks by Ms. Navi Pillay at the Human Rights Council Seminar “The Adverse

Impacts of Climate Change on the Full Enjoyment of Human Rights,” 23-24 February 2012, http://www.ohchr.org/en/NewsEvents/Pages/DisplayNews.aspx?NewsID=11872&LangID=e

Posećeno u martu 2014. Vidi, takođe, M. Beniston, Climate change and its impacts: gro-wing stress factors for human societies, International Review of the Red Cross, vol. 92, 2010, str. 557.

11 V. Kolmannskog, L. Trebbi, Climate change, natural disasters and displacement: a multi-track approach to filling the protection gaps, International Review of the Red Cross, vol. 92, 2010, str. 713.


77

misli se na oluje, poplave ili suše, čija je učestalost i intenzitet povezana sa promenom klime. 12 Pojavile su se već ideje o potreba priznavanja i uređivanja statusa ekoloških izbeglica.13 Parlamentarna skupština Saveta Evrope usvojila je 2009. godine Preporuku 1862 o migracijama i raselja-vanju uzrokovanom prirodnim katastrofama, kao izazovu 21. veka.

CILJEVI I EFIKASNOSTI GLOBALNE BORBE PROTIV KLIME

Prvi i najvažniji cilj globalne borbe protiv promene klime određen je u članu 2 Konvencije. Cilj je da se stabilizuje koncentracija gasova staklene bašte u atmosferi na nivou koji ne bi činio opasno antropogeno uplitanje u klimatski sistem. Taj nivo bi trebalo doseći u vremenskom okviru, koji bi omogućio ekosistemima da se prilagode na promenu klime, da se obezbedi da proizvodnja hrane ne bude ugrožena, i da se nastavi ekonomski razvoja na održiv način. Konkretno, cilj je da se do kraja ovog stoleća prosečna tem-peratura na Zemlji ne poveće za više od 2 stepena celzijusa.14 Predviđeno je da se taj cilj postigne globalnim smanjivanjem emisije ugljen dioksida i dru-gih gasova staklne bašte u atmosferu i povećavanjem prirodnih kapaciteta za odstranjivanje ugljen dioksida iz atmosfere. Tu se misli na šume i druge pri-rodne resurse, koji apsorbuju ugljen dioksid iz atmosfere. Kako brzo zagre-vanje Zemljinih sfera preti opstanku pojedinih ekosistema, cilj je da se od-govarajuće smanjenje koncentracije gasova staklene bašte postigne što je ra-nije moguće, kako bi se proces zagrevanja usporio, i kako bi se ostavilo više vremena ekosistemima da se prilagode na više temperature.

Drugi ciljevi, povezani sa ovim prvim, određeni su u članu 4 Konven-cije, koji se odnosi na obaveze ugovornica. Obaveze su određene na pro-gramski način, dakle kao obaveze postizanja određenih ciljeva. Na osnovu ovih obaveza jasno je da među ciljeve spada i olakšavanje adekvatne soci-jalne adaptacije na promenu klime. Tu spada, takođe, razvoj, primena i ras-prostiranje novih tehnologija, koje će služiti navedenim ciljevima. Kao po-seban cilj naveden je pružanje pomoći zemljama u razvoju i, naročito, naj-nerazvijenijim zemljama radi ublažavanja štetnih posledica promene klime. Posebno su navedene male ostrvske zemlje, zemlje sa niskim priobaljem, zemlje sa polusušnim i sušnim oblastima, zemlje sa šumskim oblastima, ze-mlje koje češće pogađaju prirodne nesreće, zemlje koje pate od suša i širenja ––––––––––

12 Ibid. str. 715 13 B. Docherty, T. Giannini, Confronting a Rising Tide: A Proposal for A Convention on

Climate Change Refugees, Harvard Environmental Law Review, 33, 2009, str. 349-403. 14 http://unfccc.int/2860.php


78

pustinja, kao i zemlje sa osetljivim ekosistemima. Istaknuta je potreba reha-bilitacija oblasti pogođenih sušama i poplavama, naročito u Africi.

Efikasnost globalne borbe protiv promene klime može da se meri na razne načine. Najvažnija i prva mera jeste mera ostvarivanja ciljeva po-stavljenih Okvirnom konvencijom UN o promeni klime. Drugi kriterijum može da bude ostarivanje obaveza koje su ugovornice preuzele ovom Konvnecijom. U tom smislu je od naročite važnosti ostvarivanje obaveza koje su razvijene države preuzele Kjoto protokolom. Tim Protokolom razvijene države, pobrojane u aneksu B uz Protokol, preuzele su obaveze u pogledu smanjivanja emisije gasova staklene bašte. Cilj ovog smanjenja je trebalo da bude da se do 2012. godine ukupna globalna emisija tih ga-sova smanji za 8% u odnosu na emisiju koja je postojala 1990. godine. Za svaku razvijenu zemlju određen je procenat emisije koji ona treba da po-stigne u odnosu na emisiju iz 1990 godine. Na primer, SAD su 2012. go-dine trebale da svedu emisiju tih gasova na 93% od emisije iz 1990 godi-ne. Države članice Evropske unije trebale su zajedno, kumulativno da po-stignu 92% od emisije iz 1990. godine.

Prema godišnjem izveštaju, koji su u Durbanu u decembru 2011. go-dine prihvatile ugovornice Kjoto protokola, razvijene države iz aneksa B, koje su prihvatile Protokol smanjile su ukupno u 2009. godini emisiju ga-sova staklene bašte za 22,4% u odnosu na ukupnu njihovu emisiju iz 1990. godine.15 Međutim, prema izveštaju objavljenom u okviru Svetske zdravstvene organizacije, atmosfersko povećanje ugljen dioksida u perio-du 2011-2012 godine bilo je veće od prosečnog rasta u poslednjih 10 go-dina.16 Dakle, uprkos činjenice da su neke razvijene zemlje značajno sma-njile emisije ugljen dioksida, globalni trend rasta emisije tog gasa nije prekinut. U međuvremenu, dakle krajem prošlog veka pojavili su se novi veliki emiteri ugljen dioksida – Kina, Indija, Brazil, Meksiko i neke dru-ge zemlje u razvoju, koje Konvencija i Kjoto protokol nisu obavezivale da smanje ili ne povećavaju emisije ugljen dioksida. Iako je danas količi-na emisije ugljen dioksida po glavi stanovnika u Kini daleko manje od one u SAD, ukupna godišnja proizvodnja tog gasa u Kini prevazilazi onu u SAD.17 Ova činjenica demotiviše neke razvijene države da prihvate

–––––––––– 15 Conference of the Parties serving as the meeting of the Parties to the Kyoto Pro-

tocol, Annual compilation and accounting report for Annex B Parties under the Kyoto Protocol for 2011, Durban, 28 November to 9 December 2011, para. 18, str. 9. -http://unfccc.int/resource/ docs/2011/cmp7/eng/08.pdf. Posećeno u martu 2014.

16 http://www.wmo.int/pages/prog/arep/gaw/ghg/documents/GHG_Bulletin_-No.9_en.pdf

17 S. Walsh, H. Tian, J. Whalley, M. Agrawal, China and India’s participation in global climate negotiations, International Environmental Agreements: Politics, Law and Economics, objavljeno online 10. jula 2011.


79

ugovorne obaveze smanjivanja emisije gasova staklene bašte. SAD nisu, tako, ratifikovale Kjoto protokol. Treba imati u vidu da smanjivanje emi-sije gasova staklene bašte čini značajan teret za nacionalnu ekonomiju. Objašnjavajući zašto se protivi prihvatanju Kjoto protokola, američki predsednik Džordž V. Buš je rekao, između ostalog, da bi taj Protokol na-neo ozbiljne štete američkoj ekonomije.18 Prilikom obajvljivanja vesti o povlačenju Kanade iz Kjoto protokola, kanadski ministar za ekologiju re-kao je da će to Kanadi uštedeti 14 milijardi dolara. 19

Ukoliko se, dakle, efikasnost globalne borbe protiv promene klime meri prema trendu kretanja koncentracije gasova staklene bašte u atmos-feri, ta borba ne može da se oceni kao efikasna, jer je na sceni trend rasta koncentracije tih gasova.

Pri ocenjivanju efikasnosti globalne borbe protiv promene klime treba uzeti u obzir ostvarivanje ciljeva vezanih za ublažavanje posledica promene klime, odnosno za socijalno i ekonomsko prilagođavanje ne efekte promene klime. Tu spadaju stvari kao što su bolje upravljanje vodama, zaštita od pro-mene režima i intenziteta padavina, zaštita od suša, razvoj novih poljopri-vrednih kultura otpornijih na promenjene prirodne uslove, itd. Ovo je naroči-to važno kada su u pitanju zemlje u razvoju. Te zemlje znaju da treba da iz-grade strategije i mere adaptacije kao što su mere zaštite vodnih resursa, tran-sfer vode između vodnih basena, sprečavanje poplava izgradnjom brana, raz-voj useva otpornih na suše, smanjivanje erozije zemljišta, pomoć i obuka po-ljoprivrednim proizvođačima, poboljšavanje zdravstve zaštite, bolje upravlja-nje šumama, bolja ekološka legislacija itd., ali one ne raspolažu tehničkim i finansijskim sredstvima za realizaciju tih strategija i mera.20

PRAVIČNOST I EFIKASNOST GLOBALNE BORBE PROTIV PROMENE KLIME

Konvencija i Kjoto protokol zasnovani su na pravičnosti. Član 3 (1)

Okvirne konvencije glasi: „Ugovornice treba da zaštite klimatski sistem radi koristi sadašnje i budućih generacija čovečanstva, na osnovu pravič-––––––––––

18 C. R. Sunstein, Of Montreal and Kjoto, A Tale of Two Protocols, Harvard Envi-ronmental Law Review, 1, 2007, str. 1.

19 B. Curry, Sh. McCarthy, Canada formally abandons Kyoto Protocol on climate -change , The Globe and Mail, 12 decembar 2011, http://www.theglobeandmail.com/-news/politics/canada-formally-abandons-kyoto-protocol-on-climate-change/article22-68432/ Posećeno u mart 2014.

20 Sixth compilation and synthesis of initial national communications from Parties not included in Annex I to the Convention, para. 47, 48 FCCC/SBI/2005/18/Add.5.

http://unfccc.int/resource/docs/2005/sbi/eng/18a05.pdf


80

nosti i saglasno njihovim zajedničkim ali različitim odgovornostima i od-govarajućim sposobnostima. Prema tome, razvijene zemlje ugovornice treba da predvode u borbi protiv promene klime i njeinih štetnih efekata.“

Citirani propis eksplicira koncept pravde kroz priznavanje različitih odgovornosti ugovornica za promenu klime. Dakle, njime se priznaje či-njenica da nisu sve nacije jednako doprinele, niti jednako sada doprinose promeni klime, da u tom pogledu postoje različite odgovornosti. Pravič-nost nalaže da države koje su više od drugih doprinele promeni klime, sa-da doprinesu više u borbi protiv te promene. Zato, razvijene zemlje treba da nose veći teret. Iako su sve ugovonice preuzele određene obaveze, naj-teže obaveze – smanjivanje emisije gasova staklene bašte – predviđene su samo za razvijene zemlje.

Ovakva artikulacija pravičnosti u borbi protiv promene klime dolazi u sukob sa efikasnošću te borbe. Pomenuto je već da su Kina, Indija, Bra-zil, Meksiko i neke druge zemlje u razvoju postali veliku globalni proiz-vođači ugljen dioksida. Iako je emisija ugljen dioksida po glavi stanovni-ka u tim zemljama daleko manja od one u razvijenim zemljama, ukupna emisija ugljen dioksida je takva da poništava efekte smanjivanje te emisi-je u razvijenim zemljama.

Otuda, da bi borba protiv promene klime bila efikasna, dakle da bi se zaustavio trend rasta koncentracije gasova staklene bašte u atmosferi, nužno je drugačije artikulisati pravdu u toj stvari. U literaturi su izneti ne-ki predlozi.

A. Mumma i D. Hodas smatraju da pravična alokacija emisija gasova staklene bašte treba da se zasniva na dva faktora: sadašnjoj emisiji per ca-pita i potencijalnom kapacitetu zemlje za buduće emisije per capita.21 Što je emisiji per capita veća, to bi alocirana kvota bila manja. Ova dva autora predlažu da se države podele u tri grupe. Zemlje sa malom istorijskom od-govornošću za antropogeni uticaj na promenu klime i sa malim potencija-lom za buduće emisije gasova staklene bašte bile bi ovlašćene na najveće kvote emisije. Tu spadaju uglavnom afričke države, male azijske zemlje, kao i male ostrvske zemlje.22 Zemljama sa velikom istorijskom odgovorno-šću za atropogeni uticaj na promenu klime i sa velikim potencijalom za bu-duće emisije dobile bi najmanje kvote. Treću grupu zemalja čine zemlje sa malom istorijskom odgovornošću za antropogeni uticaj na promenu klime, ali sa velikim potencijalom za buduće emisije gasova staklene bašte. Tu ––––––––––

21 A. Mumma, D. Hodas, Designing a Global Post-Kyoto Global Change Protocol that Advances Human Development, Georgetown International Environmental Law Review, 20, 2007-2008, str. 640.

22 Ibid.


81

spadaju Kina, Indija, Brazil, Meksiko, Južna Afrika i druge zemlje u proce-su brze industrijalizacije. Njima bi bile dodeljene umerene kvote.23 Ratio ovakve alokacije ovlašćenja za emisiju gasova staklene bašte jeste da se postigne veća efikasnost time što će se ukupna globalna emisija, koja je podnošljiva za klimatski sistem, raspodeliti među državama i da se ubrza industrijski razvoj zemalja u razvoju. Ova dva autora smatraju da bi kori-šćenjem Mehanizma čistog razvoja, koji je uspostavljen Kjoto protokolom, bio podstaknut energetski efikasan industrijski razvoj u zemljama u razvo-ju.24 Mehanizam čistog razvoja (the Clean Development Mechanism) uspo-stavljen je radi stvaranja mogućnosti razvijenim zemljama da izvrše obave-zu smanjivanja emisije gasova staklene bašte uz niže nacionalne troškove i da se ubrza „čist“ razvoj zemalja u razvoju. Projektima čistog razvoja u ze-mljama u razvoju smanjuje se emisija gasova staklene bašte i to smanjenje se izražava u određenim jedinicama. Razvijene zemlje mogu da kupe te je-dinice smanjene emisije, te se te kupljene jedinice računaju kao njihovo smanjenje emisije u pogledu izvršavanja obaveza smanjenja preuzetih Kjo-to protokolom. Najveći broj projekata čistog razvoja realizovan je u Kini (61,22%), Indiji (13,38%), Republici Koreji (8,30%), Brazilu (6,42%) i Meksiku (1,56%). U svim ostalim zemljama realizovano je 9,08%.25 Cilj predloga dva pomenuta autora je, da se predloženom alokacijom ovlašćenja za emisije gasova staklene bašte, promeni ova statistika u korist zemalja Afrike i malih azijskih i ostrvskih zemalja.

Iako postoje velike razlike u pogledu rešavanja problema zaštite ozonskog sloja i borbe protiv promene klime, postoje i neke sličnosti dva međunarodnopravna ražima kojima su uređene ove dve oblasti. Oba reži-ma su zasnovana na pravičnosti, ali pravičnost nije jednako formulisana u njima. Dva bazična ugovora u oblasti zaštite ozona su Bečka konvencija za zaštitu ozonskog omotača iz 1985. godine i Montrealski protokol o substancama koje prazne ozonski omotač iz 1987. godine. Određeni gaso-vi koji su se koristili u uređajima za hlađenje ili u proizvodnji jagoda i pa-radajza razgrađivali su ozon i visokim slojevima atmosfere, tanjeći ga i stavrajući ozonske „rupe.“ Ozonski omotač ima važnu ulogu u pogledu smanjivanja ultravioletnog zračenja na Zemlji, te se njegovim pražnje-njem, to zračenje povećavalo što je dovodilo do povećanja kancera kože i drugih negativnih posledica. U publikaciji Programa Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine (UNEP) iz 2009 godine, navedeno je da je Montrealski protokol primer najuspešnije međunarodne saradnje u supro-

–––––––––– 23 Ibid. 24 A. Mumma, D. Hodas, op. cit., 641 25 http://unfccc.int/resource/docs/publications/pub_cdm_eb_annualreport_2013.pdf


82

stavljanju globalnim ekološkim pretnjama.26 Skoro 95% substanci koje razgrađuju ozon više se ne proizvodi. Zahvaljujući tome, predviđa se da će se ozonski omotač regenerisati u potpunosti do 2050. godine. Uspeh Montrealskog protokola leži u činjenici što je nekoliko velikih kompani-ja, koje su proizvodile gasove štetne za ozon, uspelo vrlo brzo da proizve-de supstitute, koji ne štete ozonu, te su imale interes da te supstitute plasi-raju širom sveta.27 Zemlje u razvoju, koje su trošile godišnje manje od 0,3 kilotona supstanci koje razgrađuju ozon po glavi stanovnika bile su oslo-bođene Montrealskim protokolom obaveze eliminisanja tih gasova u pe-riodu od 10 godina. Nisu, dakle, sve zemlje u razvoju bile oslobođene ove obaveze, već samo one sa malom potrošnjom tih gasova, i to u periodu od 10 godina. Po tome se ovaj aranžman bitno razlikuje od međunarodno-pravnog aranžmana u pogledu klime.

Jasno je da po svojoj složenosti i veličini problemi zaštite klimat-skog sistema i zaštite ozona nisu uporedivi. Prvi je daleko složeniji i teži problem nego drugi. Brzo su razvijeni gasovi, koji su mogli da se koriste u industriji rashladih uređaja, a koji nisu štetili ozonu. To nije slučaj, kada je u pitanju „karbonska“ ekonomija. Iako je počeo razvoj „zelene“ ekono-mije, ona neće moći u kratkom roku da zemeni ekonomiju zasnovanu na uglju i nafti. Problem pražnjenja ozona ticao se tek nekoliko proizvodnih oblasti – rashladinh uređaja u industriji, i jagoda i paradajza u poljopri-vredi. Problem antropogenog uticaja na klimu tiče se velikog broja pri-vrednih grana od ključnog značaja za svaku nacionalnu ekonomiju. Po-sledice pražnjenja ozona nisu po svojoj težini uporedive sa posledicama promene klime.

Imajući navedeno u vidu, jasno je da se traženje rešenja za efikasnu borbu protiv promene klime, izazvane antropogenim faktorom, ne može zasnovati samo na načelu pravične distribucije tereta smanjivanja emisija gasova staklene bašte, kako je predviđeno Kjoto protokolom. Treba uzeti u obzir niz drugih faktora.28 Jedan od ključnih je pravo na održivi razvoj.

–––––––––– 26 Ozone Secreteriat, UNEP, Handbook for the Montreal Protocol on Substances

that Deplete the Ozone Layer, Nairobi, 2009. 27 S. J. DeCanio, Economic Analysis, Environmental Policy, and Intergenerational Justice

in the Reagan Administration, The Case of the Montreal Protocol, International Environmental Agreements: Politics, Law and Economics 3, 2003, str. 313, T. Nǽss, The Effectiveness of the EU’s Ozone Policy, International Environmental Agreements: Politics, Law and Economics 4, 2004, str. 59. B. J. Gareau, A critical review of the successful CFC phase-out versus the delayed -methyl bromide phase-out in the Montreal Protocol, International Environmental Agreements: Politics, Law and Economics,published online 12 February 2010.

28 T.E.R.B. West, Environmental Justice and International Climate Change Legislation: A Cosmopolitan Perspective, Georgetown International Environmental Law Review, 25, 2012, str. 129.


83

Ovo je naročito važno sa stanovišta olakšavanja socio-ekonomske adapta-cije na promenu klime, što je, takođe, jedan od ciljeva u borbi protiv pro-mene klime.

Saglasno članu 3 (4) Konvencije ugovornice imaju pravo, i treba da unaprede održivi razvoj. U tom paragrafu rečeno je, dalje, da politike i mere zaštite klimatskog sistema od ljudskog uticaja treba da budu prila-gođeni uslovima svake ugovornice i integrisane u nacionalne razvojne programe, imajući u vidu da je ekonomski razvoj od suštinskog značaja za borbu protiv promene klime.

Ovaj propis Okvirne konvencije UN o promeni klime čini dobru osnovu za dalju elaboraciju pravičnosti u ovom kontekstu. Pravdu u obla-sti borbe protiv promene klime trebalo bi artikulisati u pravcu traženja re-šenja koje bi pomirilo potrebu za efikasnom globalnom redukcijom emi-sije gasova staklene bašte i potrebu svake nacije za razvojem.

Dakle, nova elaboracija pravičnosti treba da obezbedi smanjivanje globalne emisije gasova staklene bašte do neophodnog nivoa, ali ne na štetu razvoja zemalja u razvoju. Sve zemlje, dakle i zemlje u razvoju koje značajnije učestvuju u emisiji gasova staklene bašte, treba da preuzmu obavezu smanjivanja emisije. Sa druge strane, razvijene zemlje treba da obezbede, pružanjem finansijske i tehnološke podrške, kao i tržišnim po-litikama rast zemljama u razvoju.

Postoje nagoveštaju da će se nova rešenja tražiti na novom razume-vanju pravičnosti koje uključuje spremnost najvećih emitera među ze-mljama u razvoju da prihvate ograničavanje i smanjivanje emisija gasova staklene bašte, s jedne strane, i spremnost razvijenih zemalja da pruže adekvatnu finansijku pomoć zemljama u razvoju kako bi ove mogle uspe-šno da se nose sa posledicama promene klime.29

LJUDSKA PRAVA I EFIKASNOST GLOBALNE BORBE PROTIV PROMENE KLIME

Sporno je među državama da li ljudska prava, univerzalno priznata,

mogu da imaju neki značaj i ulogu u kontekstu borbe protiv promene kli-me. Na predlog Maldiva, zemlje koja je, nalazeći se na niskim ostvrima u okeanu, posebno ugrožena promenom klime, Savet UN za ljudska prava je počeo da se bavi uticajem promene klime na ljudska prava. Međutim, u ––––––––––

29 Vidi o pomoći koja je pružana i o obećanoj pomoći razvijenih zemalja zemljama u razvoju u R. Etinski, Promene klime i promene u međunarodnom poretku, u Klimatske promene, pravni i ekonomski izazovi, Zbornik radova, ur. S. Lilić, Beograd, 2011, str. 74-76.


84

panel raspravi Saveta za ljudska prava o odnosu između ljudskih prava i promene klime, koji je održan 15 juna 2009 godine, predstavnik SAD je rekao „da ne smatra da pravo ljudskih prava pruža optimalan okvir za međunarodni pristu promeni klime.“30 On je smatrao da se tom problemu može efikasnije pristupi korišćenjem tradicionalnih načina međunaronde saradnje, uključujuči tela Okvirne konvencije UN o promeni klime.31 Sa-vet za ljudska prava je, međutim, počeo da se bavi pitanjem odnosa ljud-skih prava i promene klime.32 Nema sumnje da su interesi pojedinaca po-gođeni promenom klime. Nacionalni i međunarodni mehanizmi zaštite ljudskih prava predstavljaju pogodne načine za artikulaciju odnosa poje-dinca, nacije i međunarodne zaštite u oblasti promene klime. Pojedinac treba da nosi deo tereta borbe protiv promene klime i pogođen je posledi-cama promene klime. Mehanizmi zaštite ljudskih prava pružaju moguć-nosti da se ti odnosi artikulišu na osnovama pravičnosti, odnosno jednake podele tereta, kako borbe protiv promene klime, tako i nošenja tereta po-sledica promene klime. Bez njihovog korišćenja, stvari bi se rešavale is-ključivo u odnosima među državama ili u odnosima interesnih grupa unu-tar država, što ne mora nužno da rezultira u pravičnoj artikulaciji odnosa pojedinca, nacije i međunarodne zajednice.

Danas nije sporno da država može svojim aktima ili propustima u oblasti životne sredine da povredi ljudska prava. Evropski sud za ljudska prava je konstatovao da su ugovornice Evropske konvencije o ljudskim pravima svojim aktima ili propustima u oblasti životne sredine povredile pravo na život, pravo na privatnost i dom, kao i druga prava.33 I u slučaju elementarnih nepogoda, koje se mogu predvideti, država ima obavezu da preduzme sve što može radi zaštite ljudskih života.34 Komitet za ljudska prava je našao, takođe, da je aktima ugovornice u oblasti zaštite životne sredine povređeno ljudsko pravo.35 ––––––––––

30 Human Rights Council Panel Discussion on the Relationship between Human Ri-ghts and Climate Change, 15 June 2009, Palais des Nations, Geneva, para. 66, str. 11. http://www.ohchr.org/ EN/Issues/HRAndClimateChange/Pages/HRClimateChangeIndex.aspx

Posećeno u martu 2014. 31 Ibid. 32 R. Etinski, Human Rights Protection in view of Climate Change Impacts, Nouva

Revista de Drepturile Omului, No. 1, 2012, str. 20 – 27. 33 Vidi S. Đajić, Pravo na zdravu životnu sredinu i Evropski sud za ljudska prava,

Pravni život, br.12, IV/2012, 277-290. I. Krstić, Zaštita životne sredine u jurisprudenciji Evropskog suda za ljudska prava, Pravni život, br. 9, I/ 2012, 645-661.

34 Budayeva and Others v. Russia, (pred. br. 15339/02, 21166/02, 20058/02, 116-73/02 i 15343/02), Presuda, 20. mart 2008.

35 Communication No. 167/1984, Lubicon Lake Band v. Canada, Views of 26 March 1990.


85

Sa stanovišta pravičnosti kao univerzalnog načela na kome treba da se zasniva uređenje odnosa kako između država, tako i između privatnih lica, pojedinaca i njihovih zajednica, naročito je značajno pitanje odnosa borbe protiv promene klime i ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava. Razvoj, koji se događa u poslednjih deset godina na planu globalne zaštite tih pra-va, otvorio je novu perspektivu za razmatranje tog odnosa. Generalna skup-ština UN je rezolucijom A/RES/63/117 od 10. decembra 2008. godine usvojila Opcioni protokol uz Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima iz 1966. godine,36 kojim se otvara mogućnost da se po-jedinci obrate Komitetu za ekonomska, socijalna i kulturna prava indivi-dualnim predstavkama kada smatraju da im je država prekršila ova prava.37 Time je globalna zaštita građanskih i političkih prava izjednačena sa glo-balnom zaštitom ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava.38 Postoji, među-tim, jedna značajna razlika koja proističe iz razlike između građanskih i po-litičkih prava, s jedne strane, i ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava, s druge strne. Naime, poštovanje građanskih i političkih prava zavisi gotovo isključivo od same države, njene unutrašnje organizovanosti, dakle od poli-tičke volje da se ta prava poštuju. To nije slučaj sa ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima. U okolnostima visoke tržišne povezanosti i ekonom-ske i finansijske međuzavisnosti, poštovanje ekonomskih, socijalnih i kul-turnih prava ne zavisi samo od države, njene unutrašnje organizovanosti i političke volje, već i od spoljnih faktora i uticaja. Nužna je, dakle, izesna međunarodna saradnja radi obezbeđivanja poštovanja ovih prava u svakoj državi, a naročito u manje razvijenim državama. U tom smislu države ugo-vornice Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravi-ma su se obavezale članom 2 tog Pakta da preduzmu mere, pojedinačno i putem međunarodne pomoći i saradnje, naročito ekonomske i tehničke, da maksimalizuju svoje raspoložive resurse, radi progresivnog postizanja pu-nog ostvarivanja ovih prava. Slična odredba je uneta u preambulu pomenu-tog Protokola.

Saglasno članu 14 Protokola, Komitet za ekonomska, socijalna i kul-turna prava je ovlašćen da dostavi, ako se sa tim slaže dotična država ugo-vornica, specijalizovanim agencijama Ujedinjenih nacija, fondovima i pro-gramima svoja mišljenja ili preporuke u vezi razmatranih individualnih predstavki i istraživanja koja ukazuju na potrebu za tehničkim savetima i

–––––––––– 36 Doc.A/63/435 37 Stupio je na snagu 5. Maja 2013. http://treaties.un.org/Pages/ViewDetails.aspx?src

=TREATY&mtdsg_no=IV-3-a&chapter=4&lang=en 38 R. Etinski, Izjednačavanje međunarodne zaštite ekonomskih, socijalnih i

kulturnih prava sa međunarodnom zaštitom političkih i građanskih prava, Zbornik radova Pravnog fakulteta u novom Sadu, 3/2009, str.33-47.


86

pomoći. On će dostaviti i odgovarajuće stavove i sugestije dotične države. U tom kontekstu Komitet će dostaviti ovim međunarodnim telima bilo koju stvar koja im može pomoći da odluče o međunarodnim merama koje bi po-mogle državama ugovornicama da napreduju u stvaranju uslova za ostvari-vanje ovih prava. Stavom 3 istog člana je predviđeno da će Generalna skupština UN osnovati fond u cilju obezbeđivanja ekspertske i tehničke po-moći državama ugovornicama u izgradnji nacionalnih kapaciteta u oblasti ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava.

Protokolom je otvorena mogućnost da Komitet za ekonomska, soci-jalna i kulturna prava postane meritoran posrednik između države i speci-jalizovanih agencija UN i drugih međunarodnih tela kako bi podstakao ove da se angažuju sa dotičnom državom na izgradnji resursa neophodnih za unapređivanje poštovanja ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava u toj državi. Ta mogućnost značajna je naročito u kontekstu razmatranja odnosa borbe protiv promene klime i ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava. Mere koje se preduzimaju u borbi protiv promene klime i, naroči-to, efekti promene klime, koji su već na sceni, pogađaju prvenstveno eko-nomska, socijalna i kulturna prava, naročito u zemljama u razvoju. Neop-hodno je, zato, da se ustanovi međunarodni mehanizam preko koga bi se odvijala međunarodna saradnja na načelima održivog razvoja koja bi uključivala izgradnju nacionalnih resursa za obezbeđivanje poštovanja ovih prava. U članu 3 (4) Okvirne konvencije UN o zaštiti klime rečeno je da ugovornice imaju pravo na održivi razvoj, i da treba da ga unaprede. Rečeno je, takođe, da politike i mere zaštite klimatskog sistema treba da budu prilagođeni uslovima svake ugovornice i integrisane u nacionalne razvojne programe, imajući u vidu da je ekonomski razvoj od suštinskog značaja za borbu protiv promene klime. Međutim, te politike i mere treba da budu prilagođene, takođe, globalnim zahtevima zaštite klimatskog si-stema. Nužno je usklađivanje velikog broja činilaca na globalnom nivou. Pravda zahteva da to uskađivanje bude tako da se zaštiti klimatski sistem, s jedne strane, i da se svim pojedincima u svim zemljama stvore slične mogućnosti za uživanje osnovnih prava i, naročito, ekonomskih, socijal-nih i kulturnih prava. To se ne može postići bez efikasnog mehanizma međunarodne saradnje i Protokol otvara mogućnost da Komitet za ekon-mska, socijalna i kulturna prva postane jedan od najvažnijih instrumenata tog mehanizma. Razočaravajuće je, međutim, da u Pravilima koje je usvojio Komitet, a kojima je uređen postupak odlučivanja o individual-nim predstavkama i sprovođenje istraživanja, nije elaborirana dalje kom-petencija Komiteta poverena mu članom 14 protokola, a koja se odnosi na mogućnost da Komitet inicira akcije specijalizovanih agencija UN i drugih međunarodnih tela na pružanju pomoći država u pogledu unapre-đivanja poštovanja ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava.


87

Izgleda da je međunarodna zajednica pokazala spremnost da prihvati odgovornost za štete koje promena klime uzrokuje najugroženijim grupa-ma. U kontekstu pripreme novog ugovora, u okviru postojeće Konvenci-je, čije usvajanje je planirano za 2015 godinu, održana je Varšavska kon-ferencija o promeni klime u novembru 2013. godine, koja je odlučila, iz-među ostalog, da osnuje međunarodni mehanizam za obezbeđivanje bolje zaštite najugroženijih grupa od gubitaka i šteta uzrokovanih ekstremnim vremenskim prilikama. Rad na izradi „Varšavskog međunarodnog meha-nizma za gubitke i štete“ treba da počne ove 2014. godine. 39

Konvencijom o pristupu informacijama, javnom učešću u odluči-vanju i pristupu pravdi u stvarima životne sredine, usvojenom u Arhusa 25 juna 1998., 40 ugovornice su potvrdile postojanje prava svake osobe da živi u sredini koja odgovara njenom zdravlju i blagostanju, kao i tri posebna prava – pravo na informisanje, pravo na učešće u odlučivanju i pravo na pravdu u oblasti životne sredine. Tom Konvencijom unete su dve značajne novine u pravnu konstrukciju ljudskih prava. Prihvaćeno je da u oblasti zaštite životne sredine ljudska prava ne mogu da se svedu isključivo na pravni odnos države i pojedinaca na njenoj teritoriji, već treba da obuhvate i odnose države i pojedinca koji su pogođeni aktima ili propustima države u oblasti životne sredine. Isto tako, prihvaćeno je da pravo na pokretanje sudskih ili upravnih postupaka u slučajevima ne-poštovanja prava od značaja za životnu sredinu imaju nevladine organi-zacije koje deluju u oblasti životne sredine.41 Ova poslednja promena može da doprinese većem nacionalnom poštovanju prava koje se odnosi na klimatske promene.

ZAKLJUČNA RAZMATRANJA

Promena klime, uzrokovana antropogenim faktorima, uključuje pro-ces interakcije ljudskog društva i klimatskog sistema, koji je počeo pre tri veka i trajaće do potpune zamene „karbonske“ ekonomije „zelenom“ eko-nomijom. Ljudsko društvo utiče na klimatski sistem menjajući klimu, a ––––––––––

39 http://www.un.org/climatechange/blog/2013/11/25/un-climate-change-conference-in--warsaw-keeps-governments-on-a-track-towards-2015-climate-agreement/#more-3443

40 Stupila na snagu 30. Prihvatilo je 46 ugovornica, uključiv EU. United Nations, Treaty Series , vol. 2161, p. 447. http://treaties.un.org/Pages/ViewDetails.aspx?mtdsg_no =XXVII-13&chapter=27&lang=en Tekst Konvencije dostupan na http://www.unece.org/ fileadmin/DAM/env/pp/documents/cep43e.pdf

41 R. Etinski, Specifične karakteristike ljudskih prava zajemčenih Arhuskom kon-vencijom, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu, 2/2013, str.79-92.


88

promena klime utiče na ljudsko društvo i menja odnose među nacijama i unutar nacija.

Postojeća pravna rešenja ovog globalnog problema u Okvirnoj kon-venciji UN o promeni klime i Kjoto protokolu nisu se pokazala efika-snim, jer nisu odstranila antropogeni uticaj na promenu klime, niti su obezbedila efikasnu socijalnu adaptaciju na proces promene klime. Raz-log neefikasnoti leži u činjenici da je međunarodni ekonomski razvoj pre-vazišao koncept pravičnosti na kome je zasnovan Kjoto protokol i u ne-spremnosti razvijenih zemalja da pruže adekvatnu podršku zemljama u razvoju. Neophodno je, zato, preispitati osnove na kojima je zasnovan Kjoto protokol.

Postojanje univerzalnog interesa za usporavanje promene klime pre-ko adekvatne redukcije globalne emisije gasova staklene bašte nije spor-no. Niti postojanje univerzalnog interesa da se sve nacije osposobe da se izbore sa posledicama promene klime nije sporno. Ono što je sporno jeste podela tereta ostvarivanja tih interesa. Razmišljanja idu u pravcu da i ze-mlje u razvoju, naročito najveći emiteri gasova staklene bašte, pruzmu odgovarajući deo tereta redukcije emisije, a da razvijene zemlje preuzmu u značajno većoj meri teret pružanja podrške zemljama u razvoju u savla-davanju posledica promene klime.

Kako promena klime pogađa pojedince, naročito najslabije grupe i stanovnike zemalja u razvoju, rešenja u pogledu pravične raspodele tereta mogu da se traže i preko međunarodnih mehanizama zaštite ljudskih prava.


89

Rodoljub Etinski, Ph.D., Full Professor University of Novi Sad Faculty of Law Novi Sad

New Concept of Equity and Human Rights as a Factor of Efficiency of Global Fight against the Climate Change

Abstract: Climate change, caused by anthropogenic factor, is one of the biggest global challenges. Universal interest for slowing climate change by adequate reduction of global emission of greenhouse gases and universal interest that all nations become capable to overcome ef-fects of global change is beyond dispute. Global and local allocation of expenses of realization of the mentioned interests is a matter of global and local disputes. The Conference of Parties to the UN Framework Con-vention on Climate Change is searching for new formula of equitable di-stribution of the expenses that would be acceptable for all. The formula should reconcile efficient reduction of global emissions and securing su-stainable development for all. International protection of human rights offers a possibility to turn attention to interests of individuals in the con-text of climate change.

Key words: equity, human rights, efficiency, climate change.


90


91

Originalni naučni rad 347.51:504.61 doi:10.5937/zrpfns48-5715

Dr Zoran Arsić, redovni profesor Univerzitet u Novom Sadu Pravni fakultet u Novom Sadu

KONVENCIJA O GRAĐANSKOJ ODGOVORNOSTI ZA ŠTETE NASTALE USLED DELATNOSTI

OPASNIH PO ŽIVOTNU SREDINU1

Sažetak: Savet Evrope je 1993 godine doneo Konvenciju o građan-

skoj odgovornosti za štete nastale usled delatnosti opasnih po životnu sredinu. Cilj konvencije je da obezbedi odgovarajuću naknadu za štetu nastalu kao posledica delatnosti koje su opasne po životnu sredinu. Pod opasnom delatnošću se podrazumeva, pre svega, proizvodnja, postupa-nje, skladištenje, ili slično postupanje, u pogledu jedne ili više opasnih materija, genetski modifikovanih organizama, mikro organizama i otpa-da.. Radi se o profesionalnom obavljanju delatnosti. Šteta obuhvata gubi-tak života ili fizičku povredu, gubitak ili oštećenje imovine, gubitak ili šte-tu narušavanjem životne sredine, kao i troškove preventivnih mera i gu-bitke i oštećenje prouzrokovane preventivnim merama. Odgovornost za štetu se usmerava na operatora. Po operatorom se podrazumeva svako li-ce koje vrši kontrolu nad opasnom delatnošću. Za štetu odgovara opera-tor i njegova odgovornost je objektivna i, za slučaj postojanja više opera-tora, solidarna. Nije usvojeno obavezno osiguranje, kao ni ustanovljava-nje posebnog fonda. Umesto toga, od operatora se zahteva da učestvuju u obaveznom finansijskom aranžmanu, ili da obezbede finansijsko obezbe-đenje do određenog iznosa. Pojavni oblici mogu biti različiti, kao na pr. ugovor o osiguranju, ili finansijska saradnja operatora koji se bave odre-đenom vrstom opasne delatnosti sa ciljem da pokriju rizike vezane za tu delatnost.

Konvencija, pre svega, odražava napor da se njome obuhvate svi aspekti izvora ekoloških šteta, kao i vrste šteta. Sistem odgovornosti ope-ratora se ocenjuje kao prilično ``kompleksan``, a obavezni finansijski ––––––––––

1 Rad je posvećen projektu Biomedicina, zaštita životne sredina i pravo br.179079 koji sada finansira Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije

Dr Zoran Arsić, Konvencija o građanskoj odgovornosti za štete... (str. 91–103)

92

aranžman kao ``jedinstven``. Vremenski period koji je protekao od dono-šenja Konvencije ukazuje da su spomenuti problemi doveli do sve manje mogućnosti da Konvencija stupi na snagu.

Ključne reči: životna sredina, opasna delatnost, operator opasne delatnosti, odgovornost za štetu

Polazeći od potrebe ustanovljavanja većeg jedinstva među članica-

ma, poboljšanju kvaliteta života, kao i poboljšanju saradnje među država-ma u pogledu zaštite životne sredine, Savet Evrope je 1993 godine doneo Konvenciju o građanskoj odgovornosti za štete nastale usled delatnosti opasnih po životnu sredinu (u daljem tekstu Konvencija).2 Pri tome se konstatuje da je prevencija pitanje koje je premet intenzivne međunarod-ne saradnje. Za razliku od toga, sa izuzetkom u pogledu nuklearne energi-je i prevoza robe, građanska odgovornost nije dobiala takvu pažnju.3

Prema čl.3 (a) Konvencije ona će se primenjivati ako se incident (događaj)4 desio na teritoriji države ugovornice nezavisno od toga gde je šteta nastupila. U literature se ukazuje da se Konvencija primenjuje neza-visno od reciprociteta, pri čemu se ukazuje na mogućnost rezervacije u pogledu reciprociteta (čl.35 Konvencije). Na taj način se obezbeđuje što šira primena Konvencije. Ocenjuje se da ovakav pristup odražava svest o sve većem značaju pitanja štete nanete životnoj sredini.5

1. Opasna delatnost

Cilj konvencije je da obezbedi odgovarajuću naknadu za štetu nasta-lu kao posledica delatnosti koje su opasne po životnu sredinu. Definicija opasne delatnosti sadržana u Konvenciji je široka6 i predstavlja, prema nekom autorima,7 jedan od tri osnovna pojma Konvencije. Pod opasnom delatnošću se podrazumeva, pre svega, proizvodnja, postupanje, skladi-štenje, ili slično postupanje, u pogledu jedne ili više opasnih materija, ge-––––––––––

2 Convention on Civil Liability for Damage Resulting from Activities Dangerous to the Environment

3 Explanatory Report tč.1 4 Incident se, prema čl.2 Konvencije određuje kao iznenadni događaj, više događaja

ili trajno događanje, istog porekla, koji su prouzrokovali štetu , ili predstavljaju ozbiljnu i neposrdnu pretnju za nastanak štete.( Incident means any sudden occurrence or conti-nuous occurrence or any series of occurrences having the same origin, which causes damage or creates a grave and imminent threat of causing damage.)

5 Tako Bernasconi Christophe, Civil liability resulting from transfrontier environmental damage : a case for Hague Conference?, Hague Yearbook of International Law 1999, str.53

6 Bergamp Lucas, Liability and Environment, Hague 2001, str.30 7 Tako Benasconi C., op.cit.,str.50


93

netski modifikovanih organizama, mikro organizama i otpada.. Radi se o profesionalnom obavljanju delatnosti, s obzirom da je cilj bio da se oba-vljanje delatnosti za sopstvene potrebe isključi iz primene Konvencije.8

Pod opasnom materijom se podrazumeva ona materija koja ima svojstva koja predstavljaju značajna rizik za čoveka, životnu sredinu ili imovinu. Pri tome su koje materije predstavljaju takav rizik u svakom slučaju (eksplozivne, zapaljive, toksične itd),

Osnovni problem u vezi tako utvrđenog pojam opasne materije predstavlja tumačenje ‘’značajnog rizika’’, odnosno pitanje koji rizik se ima smatrati značajnim.9 S obzirom na postojanje spiska materija koje predstavljaju značajna rizik u svakom slučaju, smatra se da je utvrđivanje da li je rizik značajan zasnovano na pretpostavci.10 Ovakav pristup se osporava, s obzirom da se on vidi kao prepreka kompetentnom donošenju odluka, budući da individualni rizik ocene delatnosti na postoji. To znači da potencijalno odgovorno lice (operator) ne bi težilo što višem nivou prevencije, zato što bi se njegova delatnost smatrala opasnom i predsta-vljala značajan rizik u svakom slučaju kada se odnosi na određene materi-je, nezavisno od stepena njegove pažnje.11 S druge strane, ukazuje se da je za pretpostaviti da se utvrđivanje spiska materija, koje u svakom sluča-ju predstavljaju značajna rizik, zasniva na iskustvu i odnosi na tipske si-tuacije. Ponašanje potencijalno odgovornog lica (operatora) bi moglo da dovede do manjih troškova osiguranja. Ovo zato što se svaki ugovor o osiguranju zasniva na individualno utvrđenom riziku.12

Pojam genetski modifikovanih organizama i mikro organizama je utvrđen u č.1 Konvencije, pri čemu se i u pogledu postupanja s njima tra-ži da to predstavlja značajan rizik za čoveka, životnu sredinu ili imovinu. Za razliku od toga pojam otpada nije utvrđen u Konvenciji. Spominje se samo otpad, ne i opasan otpad, pod uslovom da njegove količine predsta-vljaju značajan rizik za čoveka, životnu sredinu ili imovinu. Ovo se obra-zlaže time da se otpad uobičajeno sastoji od različituh materija, koje se često ne mogu identifikovati.13

U čl.4 Konvencije predviđeni su izuzeci od primene. Konvencija se ne primenjuje na štete uzrokovane transportom, koji obuhvata period od počet-

–––––––––– 8 Explanatory Report čl.1 9 Bernasconi C., op.cit., str.51; 10 Larson Marie – Louise, The law of Environmental Damage, Stockholm 1999,

str.220 11 Ibidem 12 Larson M., op.cit., str.221 13 Ibidem


94

ka utovara do kraja istovara. Za razliku od toga, Konvencija se primenjuje na transport cevovodima i tzv. interni transport, koji se odvija na prostoru koji nije dostupan javnosti i predstavlja sastavni deo drugih aktivnosti. Pri tome se primenjuje zahtev u pogledu opasne delatnosti. Konvencija se ne primenjuje ni na štete prouzrokovane nuklearnim materijama, ako je to re-gulisano odgovarajućim konvencijama, ili nacionalnim pravom.

2. Šteta

Prema čl.2 (7) šteta obuhvata gubitak života ili fizičku povredu, gu-bitak ili oštećenje imovine, gubitak ili štetu narušavanjem životne sredi-ne, kao i troškove preventivnih mera i gubitke i oštećenje prouzrokovane preventivnim merama. Pri tome se zahteva da je do gubitka života, fizič-ke povrede i štete životnoj sredini došlo zbog dejstva opasnih materija, genetski modifikovanih organizama, mikro organizama ili otpada. To znači da smrt ili povreda fizičkog lica nastupila kao posledica pada cevi, koja sadrži opasnu materiju, nije obuhvaćena za slučaj da nije došlo do njegovog izlaganja opasnoj materiji.14

Kada se radi o imovinskoj šteti, ona ne obuhvata štetu nanetu po-strojenjima ili imovini koja je pod kontrolom operatora na prostoru na ko-me se odvija opasna delatnost. Obuhvaćena je samo šteta van tog izvora (off site). U vezi sa izgubljenom dobiti (gubitak prihoda) ukazuje se da se ovo pitanje rešava nacionalnim pravom.15

Kada se radi o šteti nanetoj životnoj sredini, kao prethodni problem se javlja pitanje šta se smatra životnom sredinom.16 U tom pogledu postoje raz-ličiti pristupi Pre svega, postoji shvatanje prema kojem životna sredina obu-hvata samo prirodne izvore (na pr. vazduh, voda).17 Prema širem pristupu životna sredina, osim prirodnih izvora, obuhvata i pejsaž, kao i kulturno na-sleđe.18 Konačno, ima mišljenja prema kojima životna sredina obuhvata i korišćenje prirodnih izvora, kao što je na pr. uživanje u prirodi zbog njenih estetskih svojstava, kao i rekreativne aktivnosti vezane za postojanje prirod-nih izvora. S tim u vezi ukazuje se da mali broj međunarodnih izvora uklju-čuje pejsaž i kulturno nasleđe u pojam životne sredine.19 S obzirom na čl.2 (10) Konvencija pripada ovoj grupi međunarodnih izvora. Životna sredina

–––––––––– 14Explanatory Report čl.2 (7) 15 Larson M., op.cit., str.226 16 Bernasconi C., op.cit., str.51 17 Brans Edward, Liability for Damage to Public Natural Resources, Hague 2001,

str.10 18 Ibidem 19 Ibidem


95

obuhvata prvorodne izvore, kao što su vazduh, voda, zemlja, kao i interakci-ju između njih, imovinu koja predstavlja deo kulturnog nasleđa i karakteri-stične aspekte pejsaža. Ovakav pristup je u skladu sa namerom da se Kon-venciji obezbedi što šira primena.

U pogledu životne sredine šteta obuhvata samo troškove zbog mera obnove životne sredine. Ovo ograničenje ne obuhvata gubitak zarade kao čisto ekonomske štete. Kao tipičan slučaj se navodi gubitak zarade vlasni-ka hotela usled smanjenog broja gostiju uzrokovanog promenama okruže-nja u kojem se hotel nalazi.20 Pod merama obnove, prema čl.2 (9) Kon-vencije, podrazumevaju se sve razumne mere koje imaju za cilj obnovu oštećenih ili uništenih delova životne sredine, ili, gde je to razumno, uno-šenje odgovarajućih ekvivalenata tih delova životne sredine (nature swaps). Ova mogućnost se predviđa za situacije u kojima nije moguće fi-nansijski izraziti ekološku štetu. Takav bi slučaj bio kada bi došlo do ne-stanka životinjske vrste.21 Takva šteta se ne bi mogla finansijski iskazati i nikakva obnova ne bi teorijski bila moguća. S obzirom da takva poteško-ća ne sme da vodi potpunom odsustvu naknade, predviđen je ovaj speci-fični metod. Njen cilj je dostizanje ekvivalentne, a ne identične životne sredine22, kao i razvoj principa povraćaja u pređašnje stanje.23

Kada su mere obnove u pitanju treba ukazati na postojanje nekih di-lema. Prateća objašnjenja uz Konvenciju napominju da je cilj tih mera dovođenje životne sredine u stanje identično onome koje je postojalo pre nastupanja štete.24 Ovaj standard (identičnosti) nije prisutan u tekstu Kon-vencije.25 Prigovor primeni ovog standarda ogleda se u izuzetno visokim troškovima ovih mera. Imajući u vidu tekst Konvencije, kao i nedovoljno jasan pravni karakter pratećih objašnjenja,ukazuje se da domašaj mera obnove verovatno skromniji i ogleda se u obezbeđivanju najvažnijih funkcija životne sredine.26

Kao što smo ukazali pojam štete obuhvata i troškove preventivnih mera i gubitke i oštećenje prouzrokovane preventivnim merama. Pod pre-ventivnim merama podrazumevaju se svaka razumna mera preduzeta od strane bilo koga posle nastupanja incidenta27, sa ciljem da se spreči ili umanji gubitak ili šteta. Ovaj pojam se ocenjuje kao ‘’fundamentalan’’, a

–––––––––– 20 Larson M., op.cit., str.227 21 Explanatory Report čl.2 tč.40 22 Ibidem 23 Larson M., op.cit., str.227 24 Explanatory Report čl.2 tč.40 25 Brans E., op.cit., str.373 26 Ibidem 27 Vidi napomenu br.3


96

mere se preduzimaju kao odgovor na postojanje ozbiljne pretnje da će šteta nastupiti, ili radi smanjenja štete.28 S tim u vezi ukazuje se da može nastupiti poteškoća u pogledu razdvajanja troškova preventivnih mera od naknade za štetu na imovini.29 Kao što smo ukazali, kada se radi ošteće-nju imovine naknađuje se samo šteta van izvora opasne delatnosti (off si-te). Troškovi mera ( na pr. čišćenje prosute opasne materije) preduzetih u okviru izvora opasne delatnosti (on site), ipak mogu predstavljati štetu u smislu Konvencije. Ovo pod slovom da su mere preduzete radi sprečava-nja dalje štete van izvora opasne delatnosti (off site) i ukoliko su troškovi tih mera razumni.30

3. Operator

Odgovornost za štetu se, prema Konvenciji, usmerava na operatora. Po operatorom se podrazumeva svako lice koje vrši kontrolu nad opa-snom delatnošću (čl.2 Konvencije). Ovakvo usmeravanje odgovornosti (channelling) se opravdava time da se radi o licu čija delatnost dovodi do nastanka štete, kao i time da on ima najviše mogućnosti da spreči nastu-panje štete.31 Kada se radi o kontroli nad vršenjem delatnosti ukazuje se da je u pitanju stvarna (efektivna) kontrola. Pri tome, uzimaju se u obzir sve pravne, finansijske i ekonomske okolnosti u cilju utvrđivanja lica ko-je je ovlašćeno da donosi odluke. U skladu sa time smatra se da je opera-tor poslodavac, a ne zaposleni.32

Postojanje kontrole znači da operator može imati različit pravni sta-tus. On može biti vlasnik, zakupac, primalac lizinga, plodouživalac. Vla-snik postrojenja u kojima se vrši opasna delatnost ne mora imati i kontro-lu nad vršenjem takve delatnosti, što će biti slučaj ako je postrojenje izda-to u zakup drugom licu. S tim u vezi treba ukazati na položaj poverioca. Načelno, zajmodavac koji je davanjem kredita omogućio vršenje opasne delatnosti se ne smatra operatorom, izuzev ako ne vrši stvarnu kontrolu nad vršenjem delatnosti.33 U slučaju da banka zbog docnje dužnika preu-zme kontrolu nad postupanjem sa opasnim materijama, mogla bi biti treti-rana kao operator i odgovorna za štetu nanetu životnoj sredini.34 Ovakav pristup je poznat u sudskoj praksi SAD, ali ne i u zemljama Evrope.35 ––––––––––

28 Explanatory Report čl..2 tč.41 29 Larson M., op.cit., str.227 30 ibidem 31 Explanatory Report čl.2 tč.29 32 Ibidem 33 ibidem 34 Bergkamp Lucas, Liability and Environment, Hague 2001, str.330 35 Ibidem


97

4. Odgovornost za štetu Odredbe Konvencije o odgovornosti za štetu odnose se na dve situa-

cije. Prvu situaciju predstavlja odgovornost u pogledu materija organiza-ma i određenih prostora za odlaganje otpada (čl.6 Konvencije), dok se druga situacija odnosi na odgovornost u pogledu prostora za trajno odla-ganje otpada (čl.7 Konvencije).

U pogledu primene Konvencije isključuje se retroaktivnost. Kon-vencija se primenjuje samo u pogledu incidenata koji su nastupili pre nje-nog stupanja na snagu. Isti pricip važi i u slučaju da se incident sastoji iz više događaja ili serije događaja.

Za štetu odgovara operator i njegova odgovornost je objektivna i, za slučaj postojanja više operatora, solidarna. Objektivna odgovornost je da-nas dominantni oblik odgovornosti u pogledu ekoloških šteta, ali je dile-ma između subjektivne i objektivne odgovornosti bila predmet obimne diskusije.36 Ne traži se, dakle, dokaz o krivici operatera. Svrha ovakvog rešenja je da podstakne operatere da preduzimaju sve potrebne preventiv-ne mere u cilju izbegavanja štete.37

U čl.6.2.3 predviđeni su slučajevi solidarne odgovornosti više opera-tora. Do solidarne odgovornost dolazi u slučaju kada se incident sastoji od trajnog dešavanja, kada će operatori koji su sukcesivno vršili kontrolu nad opasnom delatnošću biće solidarno odgovorni. U drugom slučaju in-cident se sastoji od više događaja koji imaju isti izvor i tada će operatori koji vrše kontrolu u vreme svakog od tih događaja biti solidarno odgovor-ni. U svakom slučaju operator može da izbegne odgovornost za deo štete tako što će dokaže da je šteta deljiva i da deo štete nije uzrokovan njego-vom delatnošću.

U pogledu solidarnosti treba imati u vidi da ona nije uvek prihvaće-na. Ako je opasna delatnost prestala, a štete postala poznata posle pre-stanka, za celokupnu štetu odgovara poslednji operator, izuzev ako on ili lice koje je pretrpelo štetu ne dokažu da je incident koji je prouzrokovao štetu nastupio pre nego je on postao operator (čl,.6.4. Konvencije). pred-nost ovakvog rešenja ogleda se u tome što oštećeni treba da dokaže samo uzročnu vezu između opasne delatnosti i nastupele štete. Ukazuje se je poslednji operator u boljoj poziciji nego oštećeni, u smislu da je u vreme kada je preduzeo aktivnost, bio u mogućnosti da utvrdi okolnosti koje bi mogle da dovedu do štete i preduzme mera radi sprečavanja njenog nastu-

–––––––––– 36 Richardson Benjamin, Environmental Regulation through Financial Organiza-

tions, Hague 2002, str.168 37Explanatory Report čl.6 tč.51


98

panja.38 S druge strane dokazivanje da se radi delatnosti pojedinačnog operator je na operatorima.39 U literaturi se ukazuje da je nedostatak ova-kvog pristupa ogleda u tome što svaki operator mora biti spreman da od-govara za pun iznos štete, budući da može biti odgovoran kao poslednji operator, ili biti solidarno odgovoran. S tim u vezi ukazuje se da nisu iz-begnuti povećani troškovi zbog višestrukog osiguranja za isti rizik.40

Solidarna odgovornost operatora je predviđena i u slučaju postojanja više postrojenja u kojima se obavlja opasna delatnost (čl.11 Konvencije) u okviru kojih su nastupili incidenti koji su doveli do nastupanja sinergij-skog zagađenja. Pod sinergijskim zagađenjem se podrazumeva zagađenje koje nastupa kao posledica više različitih elemenata.41 U takvim situacija-ma može biti bitno otežano dokazivanje uzročne veze između određenog incidenta i nastupele štete. Svrha ovakve regulative je da olakša položaj oštećenog ustanovljavanjem solidarne odgovornosti za celokupnu štetu svih operatora, ako se ustanovi da je više incidenata dovelo od štete. Oš-tećeni mora da dokaže višestruki uzrok štete, štetu, nastupanje incidenta, kao i uzročnu vezu između incidenta i celokupne, ili dela štete. Procedu-ralna pogodnost u pogledu oštećenog ogleda se u tome što zahtev može da postavi prema jednom ili više operatora prema svom izboru, pri čemu postoji pravo na regres.42 Operator može izbeći solidarnu odgovornost ako dokaže da je šeteta nastala kao posledica incidenta na određenim po-strojenjima.

Objektivna odgovornost je utvrđena i u pogledu operatora prostora za trajno odlaganje otpada svake vrste. Za štetu će biti odgovoran ope-rator u vreme kada je štete prouzrokovana otpadom postala poznata (čl.6.1. Konvnecije). Kao kriterijum je utvrđen trenutak kada je šteta postala poznata, a ne trenutak kada se incident desio, zato što je,u ovom slučaju, teško utvrditi tačan trenutak kada se incident dogodio.43 Odgo-vornost postoji nezavisno od vrste otpada, čime se izbegava dvojni pravni režim – jedan, koji bi postojao u pogledu otpada koji sadrži opa-sne materije i drugi u slučaju kada se otpad ne sastoji od opasnih mate-rija. Ovo zato što nije uvek moguće utvrditi sadržaj otpada.44 Načelno, Konvencija će se primenjivati u slučaju šteta postala poznata posle nje-nog stupanja na snagu. Konvencija se neće primenjivati u slučaju da je ––––––––––

38 Explanatory Report čl.6 tč.53 39 Larson M., op.cit., str.223 40 ibidem 41 Explanatory Report čl.11 tč.64 42 Larson M., op.cit., str.225 43 Explanatory Report čl.7 tč.55 44 Explanatory Report čl.7 tč.56


99

prostor za trajno odlaganje otpada zatvoren u skladu sa nacionalnim pravom. Ukoliko je delatnost prostora za trajno odlaganje otpada nasta-vljena posle stupanja na snagu Konvencije, a operator dokaže da je štete nastupila isključivo zbog otpada deponovanog pre njenog stupanja na snagu, Konvencija se neće primenjivati.

Za nastupanje odgovornosti operatora nije potrebna njegova krivi-ca, ali mora postojati uzročna veza između događaja i nastupele štete. Konvencija ne sadrži odredbu o pretpostavci postojanja uzročne veze. U čl. 10 Konvencije je predviđeno da će sud, u pogledu postojanja uzroč-ne veze, uzeti u obzir (due account) povećanu opasnost nastupanja štete svojstvene opasnoj delatnosti. S tim u vezi ukazuje se da je ovakvo re-šenje teško razumljivo.45 Napominje se da je uzimanje u obzir poveća-nog rizika pre vezano za odgovornost zasnovano na krivici, budući da je neophodno istražiti ponašanje lica o čijoj odgovornosti se radi. Potreba za takvim istraživanjem je manje jasna kada se radi o objektivnoj odgo-vornosti.46 Prilikom donošenja Konvencije ovakvo rešenje se videlo kao pomoć oštećenom u dokazivanju uzročne veze, što, u praksi, može biti otežano.47 S tim u vezi ukazuje se da nije do kraja jasno šta se smatra ``due account``. To, prema nekim stavovima, može značiti da sud neće primeniti koncept ograničene uzročnosti (kao na pr. tipične posledice delatnosti), već uzeti u obzir predvidljivost u kombinaciji sa mogućom uzročnošću.48

Kada je uzročnost u pitanju treba imati u vidu mogućnost nastupanja određenih poteškoća. Pre svega, kada je poznata vrsta i izvor zagađenja životne sredine, nema većih problema vezanih za uzročnost. Takav bi slu-čaj bio kada se zagađenje javlja u visokim koncentracijama u neposrednoj blizini postrojenja. Nasuprot tome, kada se opasna materija nađe u život-noj sredini, može doći do njenog mešanja se drugim, već postojećim, mo-gućim izvorima zagađenja, zbog čega može biti nemoguće dokazati da je konkretni incident doveo do štete.49

U čl. 8 Konvencije predviđeni su neki osnovi za oslobođenje opera-tora od odgovornosti. U svakom slučaju teret dokazivanja u pogledu po-stojanja tih osnova je na operatoru. S tim u vezi ukazuje se na razliku iz-među objektivne i apsolutne odgovornosti, pri čemu u slučaju apsolutne odgovornosti ne postoje osnovi za oslobođenje. Spisak osnova za oslobo-––––––––––

45 Bernasconi C., op.cit., str.50 -51 46 Ibidem 47 Explanatory Report čl.10 tč.63 48 Bergkamp L., op.cit., str.31 49 Wilde Mark, Civil Liability for Environmental Damage, Hague 2002, str.58-59


100

đenje od odgovornosti iz čl. 8 Konvencije obuhvata rat, građanski rat upotrebu sile, kao i prirodne fenomene koji imaju obeležja više sile ( izu-zetni, neizbežni i neotklonjivi). U pogledu ovih osnova za oslobođenje od odgovornosti operatora, treba ukazati da je za njih – viša sila, upotreba si-le – teško, ili nemoguće pribaviti osiguranje.50

Operator ima pravo na oslobođenje od odgovornosti i u slučaju da je štete prouzrokovana radnjama trećeg lica sa namerom prouzrokovanja štete. Ukazuje se da ovaj osnov za oslobođenje od odgovornosti, za razli-ku od prethodnog, nije vezan za pribavljanje osiguranja.51

Osnovi za oslobođenje od odgovornosti operatora obuhvataju i po-stupanje u skladu sa nalozima ili obaveznim merama od strane države. S tim i vezi treba imati u vidu da pribavljanje administrativne dozvole ili postupanje u skladu za zahtevima sadržanim u njoj, samo po sebi, nije osnov za oslobođenje od odgovornosti.52 Izdavanjem naredbe država ne postaje operator opasne delatnosti.53

Operator će biti oslobođen odgovornosti i u slučaju da je šteta prou-zrokovana zagađenjem na prihvatljivom nivou prema lokalnim okolnosti-ma. Uzimanje u obzir lokalnih okolnosti znači da taj nivo neće biti isti u urbanim i ruralnim sredinama.54 Konvencijom nije utvrđeno šta se smatra ``prihvatljivim nivoom`` zagađenja.55 Teret dokazivanja da je zagađenja na prihvatljivom nivou leži na operatoru. Oštećeni ne mora da dokazuje da zagađenje nije na prihvatljivom nivou.56

Operator će biti oslobođen odgovornosti u slučaju da je šteta pro-uzrokovana opasnom delatnošću preduzetom u interesu oštećenog, pri čemu je bilo razumno da to lice bude izloženo riziku opasne delatnosti. Primeri takvih situacija su potreba za hitnim postupanjem ili saglasnost oštećenog.57 Ovakvo prebacivanje tereta štete na oštećenog se, prema nekim gledištima, može opravdati samo u slučaju da su troškovi usluga odnosno dobara u vezi sa takvom delatnošću niži. S tim u vezi ukazuje se da ovo oslobođenje operatora nije dobro zasno-vano, ali se pri tome naglašava de se radi o spomenutim izuzetnim situacijama. ––––––––––

50 Lefeber Rene, Transboundary Environmental Interference and the Origin of State Liability, Hague 1996, str.280

51 Lefeber R., op.cit., str.282 52 Explanatory Report čl.8 tč.59 53 Ibidem 54 Explanatory Report čl.8 tč.60 55 Bergkamp L., op.cit., str.31 56 Ibidem, 57 Explanatory Report čl.8 tč.61


101

Osnovima za oslobođenje operatora od odgovornosti za štetu treba dodati i poseban osnov u pogledu opasnih materija. Operator neće odgo-varati za štetu ako dokaže da, u vreme incidenata, stanje naučnih i tehnič-kih znanja nije bilo takvo da su se mogla utvrditi opasna svojstva materije (state of the art). Radi se o tome da je Konvencijom predviđena moguć-nost stavljanja rezerve kojom bi se omogućila primena ovog osnova za oslobođenje operatora od odgovornosti u nacionalnom pravu (čl.35 Kon-vencije).

Operator nema pravo na limit odgovornosti, mada je takvih predloga bilo tokom priprema Konvencije.58

U pogledu osiguranja od odgovornosti u literaturi se zagovara pri-mena obaveznog osiguranja. Pri tome se ukazuje da su osiguravači u sta-nju da kontrolišu ponašanja osiguranika u pogledu životne sredine, što im omogućava da utiču na nivo pažnje putem promenljivih premija osigura-nja i zahteva u pogledu sigurnosnih standarda.59 Za razliku od takvog pri-stupa, Konvencijom nije usvojeno obavezno osiguranje, kao ni ustano-vljavanje posebnog fonda. Prema čl.12 Konvencije države potpisnice će obezbediti da se od operatora, u skladu sa nacionalnim pravom, zahteva da učestvuju u obaveznom finansijskom aranžmanu, ili da obezbede fi-nansijsko obezbeđenje do određenog iznosa. Pojavni oblici mogu biti raz-ličiti, kao na pr. ugovor o osiguranju, ili finansijska saradnja operatora koji se bave određenom vrstom opasne delatnosti sa ciljem da pokriju ri-zike vezane za tu delatnost.60

5. Zaključna razmatranja

Kao što smo već ukazali rešenja sadržana u Konvenciji imaju za cilj da se Konvenciji obezbedi što šira primena. To je za posledicu imali da se Konvencija ocenjuje kao ``prethodnica`` i kao ``preterano ambiciozna``.61

Konvencija, pre svega, odražava napor da se njome obuhvate svi aspekti izvora ekoloških šteta, kao i vrste šteta. Sistem odgovornosti ope-ratora se ocenjuje kao prilično ``kompleksan``, a obavezni finansijski aranžman kao ``jedinstven``.62

Polazeći od toga postavilo se pitanje da li sve zemlje imaju političku volju da prihvate tekst koji bi opteretio njihove građane i industriju.63

–––––––––– 58 Larson M., op.cit., str.225 59 Richardson B., op.cit., str.175 60 Explanatory Report čl.12 tč.67 61 Bernasconi C., op.cit., str.51; Larson M., op.cit., str.229 62 Larson M., op.cit., str.229 63 Bernasconi C., op.cit., str.51


102

Mogućnost stavljanja rezerve, na osnovu koje bi države mogle da prime-njuju Konvenciju na bazi reciprociteta, nije sprečila da nekoliko zemalja, u vreme donošenja Konvencije, izjavi da neće potpisati Konvenciju ( Ve-lika Britanija, Nemačka, Češka, Irska).64 Konvenciju je potpisalo devet zemalja, ali ni jedna nije ratifikovala Konvenciju, pri čemu je potrebno tri ratifikacije da bi Konvencija stupila na snagu. Srbija nije među zemljama potpisnicama.65

Vremenski period koji je protekao od donošenja Konvencije ukazuje da su spomenuti problemi doveli do sve manje mogućnosti da Konvencija stupi na snagu.

–––––––––– 64 Ibidem 65 Stanje na dan 5.03.2014 prema www.convention.coe.int.


103

Zoran Arsić, Ph.D., Full Professor University of Novi Sad Faculty of Law Novi Sad

Convention on Civil Liability for Damage Resulting from Activities Dangerous to the Environment

Abstract: The Convention aims at ensuring adequate compensation for damage resulting from activities dangerous to the environment and also provides for means of prevention and reinstatement. It considers that the problems of adequate compensation for emissions released in one country causing damage in another country are also of an international nature. The system of the Convention is based on objective liability taking into account the "polluter pays" principle. However, specific rules are provided concerning the fault of the victim, causation, joint liability of the operators of installations or sites for damage, and a compulsory financial security scheme to cover liability under the Convention.

Key words : environment, dangerous activity, operator of dangerous activity, liability


104


105

Originalni naučni rad 534.83:347.8]:061.1EU doi:10.5937/zrpfns48-5677

Dr Dušanka Đurđev, redovni profesor Univerzitet u Novom Sadu Pravni fakultet u Novom Sadu

ZAŠTITA OD BUKE I EMISIJE ŠTETNIH GASOVA U VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU1

Sažetak: Sredinom prošlog veka vazdušni saobraćaj nije imao tako

veliki promet, da bi njegovi negativni efekti imali uticaja na životno okru-ženje. Međutim, kako je njegovo učešće u ukupnom saobraćaju raslo i obim vazdušnog saobraćaja putnika se povećavao, uočavaju se dva ključ-na problema za životnu sredinu. To su emisija štetnih gasova i problem buke na aerodromima i naseljima oko njih.

Posebnu pažnju je izazivao mehanizam međunarodne trgovine emi-sijama gasova koji je u EU poznat kao ETS sistem. Ovaj sistem utvrđuje ukupnu dopuštenu količinu štetnih emisija i mogućnost trgovanja jedini-cama štetnih emisija na tržištu. Ocenjen kao najekonomičniji i ekološki efikasna, sistem ETS je otvorio pitanje opravdanosti jednostrane primene ovih pravila od strane EU i na prevozioce van EU.

Ključne reči: ETS sistem, Jedinstveno evropsko nebo Jedan od proklamovanih ciljeva EU u oblasti transportne politike je

stvaranje povoljnih uslva za konkurentnosti i održivost transportnog siste-ma, koji je zasnovan na podsticanju bezbednosti, efikasnosti i zaštiti ži-votne sredine.2

Bezbednost vazdušnog saobraćaja je preduslov urednog prevoza putnika, prtljaga i robe.

Sredinom prošlog veka vazdušni saobraćaj nije imao tako veliki pro-met, da bi njegovi negativni efekti imali uticaja na životno okruženje. Međutim, kako je njegovo učešće u ukupnom saobraćaju raslo i obim va-

–––––––––– 1 Rad je nastao kao rezultat rada na projektu ``Biomedicina, zaštita životne sredine i

pravo``, br. 17097, koji finansira Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije. 2 http://europa.eu/legislation_summaries/environment/noise_pollution/l21180_en.htm

Dr Dušanka Đurđev, Zaštita od buke i emisije štetnih gasova... (str. 105–118)

106

zdušnog saobraćaja putnika se povećavao, uočavaju se dva ključna pro-blema za životnu sredinu. To su emisija štetnih gasova i problem buke na aerodromima i naseljima oko njih.3

Emisija štetnih gasova

Transportna strategija EU, usvojena je 2011 godine4 radi dalje inte-gracije svih vidova saobraćaja, a pre svega smanjenja emisije štetnih ga-sova za 60% do 2050.5

U vreme kada emisija štetnih gasova u mnogim sektorima opada, u vazdušnom saobraćaju raste.

Emisija štetnih gasova a naročito CO2 raste svake godine, pri čemu se u EU u avionskom saobraćaju emituje više od 50% gasova ukupnog međunarodnog vazdušnog saobraćaja. Preventivne mere su nužne, jer se prema nekim procenama može očekivati da vazdušni saobraćaj postane glavni zagađivač štetnim gasovima, što može da utiče i na klimatske pro-mene. Tako se navodi da let na relaciji London-Njujork i nazad, proizve-de približno isti količinu štetnih gasova kao što prosečno lice u EU emitu-je grejanjem kuce tokom cele godine. Projekcija je da će do 2020. godine emitovanje štetnih gasova od vazduhoplova na međunarodnom nivou biti veća oko 70% u odnosu na 2005. godinu.6 Emisija štetnih gasova u va-zdušnom saobraćaju preti da neutrališe ograničenja koja su postignuta u nekim drugim industrijskim delatnostima.

S obzirom na međunarodni karakter vazdušnog saobraćaja, ovaj problem treba da se rešava na međunarodnom planu. Ovaj posao je u nadležnosti Organizacije međunarodnog civilnog vazduhoplovstva ICAO (International Civil Aviatin Organization). Određeni ekološki standardi su usvojeni u okviru ICAO, ali nisu delotvorni. Odnose se sa-mo na emitovanje štetnih gasova pri uzletanju i sletanju, a ne obuhvata-ju standard za emitovanje CO2 koji je najopasniji. Regulisanje ovog problema u okviru specijalizovanih organizacija vazdušnog saobraćaja na međunarodnom nivou nije dalo očekivane rezultate, jer nije mogao da se postigne konsenzus. ––––––––––

3Radionov, Čapeta, Marin, Bulum, Kumpan. Popović, Savić, Europsko prometno p-ravo , Zagreb, 2011. str. 435..

4 White paper ,Roadmap to a Single European Transport Area - Towards a comp-etitive and resource efficient transport systemCOM(2011)144 final) predvidja stvaranje zajednickog transportno prostora (Single European Transport Area )

5 http://europa.eu/legislation_summaries/environment/noise_pollution/l21180_en.htm 6 Reducing emissions from aviation European Commission , -

http://ec.europa.eu/clima/ policies/transport/aviation/


107

Organizacija međunarodnog civilnog vazduhoplovstva uključuje 191 državu za razliku od 28 EU, pa je jasno zašto se lakše postigao dogo-vor na regionalnom planu.7 Međutim, globalno posmatrano osnovi za re-šavanje ovog problema su postavljeni Kyoto protokolom.

Na konferenciji o klimi održanoj u Kyoto-u (Japan) 1997. (Okvirna Konvencija Ujedinjenih Nacija o klimatskim promenama), u organizaciji UN, u cilju hitnog smanjenja emisije gasova sa »efektom staklene bašte« (»greenhouse effect«), usvojen je tekst Kyoto protokola kojim se ograni-čava emisija ovih gasova i obezbeđuju mehanizmi za ostvarenje ciljnih emisija država članica Aneksa I (razvijene zemlje-najveći emiteri zagađu-jućih gasova). Odluke iz Kyoto protokola dodatno su razrađene na Konfe-renciji o klimi u Bonu 2001. god.8 Kyoto protokol je odgovor međuna-rodne zajednice na nastupajuću opasnost globalne promene klime. Proto-kol je potpisalo preko 170 država (uključujući EU), a stupio je na snagu februara 2005. god., Pored ograničavanja emisija gasova sa “efektima staklene bašte”, cilj usvajanja Kyoto protokola bio je i obezbeđivanje efi-kasnih mehanizama za ostvarivanje ciljnih emisija industrijski razvijenih zemalja koje su i najveći zagađivači. Među različitim mehanizmima va-žna je međunarodna trgovina emisijama (IET).

Mehanizam međunarodne trgovine emisijama (International Emis-sion Trading - IET) omogućava zemljama članicama Anexa I (razvijene zemlje - emiteri gasova “staklene bašte”) trgovinu (kupovinu i prodaju) “dodeljenih emisija”. Zemlje članice koje imaju ciljnu emisiju po Proto-kolu mogu da kupuju (i prodaju) na tržištu svoje “karbon kredite” od dru-gih država članica (obavezanih Protokolom).9

Predviđeno je da svaka članica mora imati rezervu koja ne sme pasti ispod 90% ciljne emisije, jer ako je rezerva suviše niska državi nije do-zvoljeno da prodaje svoje emisije. Kyoto protokol je uveo i kazneni si-stem za članice koje ne ispune obavezu smanjenja emisije. Kazneni si-stem predviđa da države koje ne ispune obavezu uštede emisije moraju u sledećem period da nadoknade manjak karbon kredita uvećan za 30% , a moguća je i suspenzija podobnosti za trgovinu emisionim kreditima.

Sistem “tržišnih odnosa”, uveden Kyoto protokolom, predstavlja no-vi prilaz u konkretnom rešavanju problema u vezi sa emisijom gasova U

–––––––––– 7ICAO je osnovana donošenjem Čikaške konvencije ( Međunarodna konvencija o

ci-vilnom vazduhoplovstvu )1944. godin ,a od 1947. ima status specijalizovane agencije UN, sa sedištem u Kanadi u Montrealu.

8Ivanka Spasić, Model ugovora o kupovini i prodaji “certifikovanih smanjenja emi-sija”(CERSPA), Strani pravni život 1/2012. str.197.

9 Ivanka Spasić op cit, str.200.


108

skladu sa odredbama Kyoto protokola razvijene zemlje članice imaju obavezu da smanje emisije gasova ali, istovremeno, imaju i mogućnosti da “ušteđene” i “certifikovane” jedinice smanjene emisije prodaju i tako steknu odgovarajuću zaradu ali i da obezbede veći kredit u emisijama. Utvrđena su certifikovana smanjenja emisije gasova “ghg” (CER-ovi). CER-ovi su jedinice uštede koje se mogu prodavati na “karbon tržištima”. Prodaja “jedinica uštede” je vrlo specifični oblik prodaje, pa su bila po-trebna i određena uputstva i smernice za postupanje prilikom prodaje ove vrste “robe”. U skladu sa ciljevima, odredbama i rešenjima Kyoto proto-kola doneta su Uputstva (odnosno svojevrsni vodič za lakše trgovanje je-dinicama “uštede”).Osim Uputstava (Guidance Document), pridruženog tekstu Protokola, koncipiran je i CERSPA model ugovor (o kupovini i prodaji ovih jedinica- CER-ova). Oba ova pravna dokumenta (Uputstvo i model ugovor) služe kao svojevrsni izvori prava za funkcionisanje trgovi-ne CER-ovima na tržištu.10

Zbog nezadovoljavajućih rezultata u ICAO, u okviru EU su predu-zete samostalne mere kako bi se ovaj problem postepeno rešavao.

Prvi značaj korak EU je potvrđivanje tzv. Protokola iz Kyota i to 2002.11 Suština Protokola je u preuzetim obavezama da EU i države čla-nice neće emitovati CO2 iznad propisane dopuštene količine CO2 i da će u propisanom periodu raditi na njihovom smanjivanju. Ovo pravilo se ne odnosi posebno na vazdušni transport, nego je opšteg karaktera za sve de-latnosti. Protokolom se predviđa uključivanje i vazdušnog saobraćaja u ova ograničenja, ali se detaljno regulisanje prepušta međunarodnoj orga-nizaciji ICAO. Međutim, problem primene ograničenja iz Protokola je nastao što je ograničenja odnose na svaku državu posebno a u međuna-rodnom vazdušnom saobraćaju je to teško utvrditi.

Zbog toga su u okviru EU preduzete neke druge mere. Godine 2005. je uveden sistem ETS (greenhouse gas emissions trading scheme).12

–––––––––– 10 V. R. O’Sullivan, „CERSPA: A new template agreement for the sale and purchase

of Certified Emission Reductions (CERs)“, dostupno na site-u www. lawtext.com, p. 122. u www.lawtext.com)

11 Council Decision of 25 April 2002concerning the approval, on behalf of the European Community, of the Kyoto Protocol to theUnited Nations Framework Convention on Climate Change and the joint fulfilment ofcommitments thereunder(2002/358/CE) ,OJL 130, 2002)

12 BARTELS, Lorand. The Inclusion of Aviation in the EU ETS. WTO Law Considerations. Issue Paper No. 6. Genebra: International Centre for Trade and Sustainable Development (ICTSD). 2012. 55p. Program je uoblicen kroz Direktivu 2003/87 EC(FUS NOTA OJ L 275 2003 Directive of the European Parliament and of the Council of 13 October 2003 establishing a scheme for greenhouse gas emission allowance trading within the Community and amending Council Directive 96/61 EC.


109

Radi se o programu upravljanja emisijma gasova koji izazivaju efe-kat staklene bašte koji uključuje preko 12000 energetskih instalacija. Za svaki sektor, industriju ,nadležno telo određuje ukupnu dopuštenu količi-nu štetnih emisija i zatim tu količinu raspoređuje na fabrike, operatere i druge privredne subjekte unutar te industrijske delatnosti. Postoji i tržište na kome operateri mogu da kupe ili prodaju jedinice štetnih gasova što znači da sistem finansijski nagrađuje one koji smanjuju štetnu emisiju. 2008 vazdušni saobraćaj je uključen u ovaj sistem Direktivom iz 2008,13 s tim da se ETS primenjuje od januara 2012.

Subjekti koji su odgovorni za emisiju štetnih gasova su vazdušni prevozioci koji se u ETS sistemu nazivaju operaterima, pri čemu prevo-zioci nisu samo oni iz EU već i iz trećih država. ETS sistem obuhvata sve komercijalne letove iz aerodrome EU i na aerodrome EU, uključujući i letove unutar EU.

Tržište štetnih gasova nije samo za vazdušne prevozioce, nego i za druge sektore. Utvrđena je ukupna količina dopuštenih emisija, za prvu godinu primene sistema ETS a to je 2012, i iznosi 97% od prošlih emisi-ja, s tim da će se svake naredne godine taj iznos smanjivati.

EU je 2008. godine ETS nametnula svim aviokompanijama širom sveta a ne samo onim u EU. Postavilo se pitanje prihvatljivosti jednostra-nog nametanja obaveza, pa je počela američka pravna bitka protiv uklju-čivanja američkih aviokompanija u ETS sistem.

U predlozima uključivanja avio saobraćaja u ETS sistem 2006. godi-ne, Komisija EU je zaključila da je ovaj sistem najekonomičniji i ekolo-ški veoma efikasan način kontrolisanja emisija štetnih gasova i za vazdu-hoplove.

Takođe je zaključeno da je zakonodavstvo EU u ovoj oblast u skla-du sa međunarodnim pravom.

Ovaj stav je potvrđe u Evropskom sudu pravde 21. decembra 2011. godine u sporu po tužbi nekih američkih avio kompanija protiv uključiva-nja njihovog vazduhoplovstva u ETS sistem. SAD i još 23 države među kojima su Kina, Indija, Rusija, Saudijska Arabija,su smatrale da ETS si-stem ograničava suverenitet država.14

Sud pravde je zauzeo u ovom sporu sledeći stav: Proširenje principa EU ETS ne narušava princip teritorijalnosti i suvereniteta trećih država.

–––––––––– 13Directive 2008/101/EC of the European Parliament and of the Council of 19 Novem-

ber 2008 amending Directive 2003/87/EC so as to include aviation activities in the scheme for greenhouse gas emission allowance trading within the Community , 2009 OJ L 8.

14 Radi se o Case C-366/10 Air Transport Association of America and Others v Secretary of State for Energy and Climate Change)


110

ETS ne predstavlja poresku naknadu ili taksu na gorivo, što bi moglo da bude u suprotnosti sa Sporazumom o vazdušnom saobraćaju između EU i SAD.15 Uniformna primena EU ETS u evropskim i vanevropskim avio kompanijama je podjednako u skladu sa odredbama o vazdušnom saobra-ćaju EU-USA koji zabranjuje diskriminatorsko postupanje.

Februara 2012. održan je sastanak 26 zemalja koje su raspravljale o ETS šemi koje su donele Deklaraciju u Moskvi ( među kojima su SAD, Kina, Brazil, Japan , Saudijska Arabija , Rusija) prema kojoj je uključiva-nje ovih aviokompanija u ETS jednostrani akt i prepreka je za rešenje problema na globalnom nivou ICAO, i zalažu se da se ETS sistem prime-njuje samo na aviokompanije iz EU.16

Otpor ETS su istakle i neke aviokompanije iz EU, jer se smatraju oštećenim u odnosu na prevozioce iz trećih država( Airbus, British Air-ways, Virgin Atlantic, Lufthansa, Air France, Air Berlin and Iberia).17

2013. godine je EU odlučila da privremeno obustavi izvršenje zahte-va iz ETS za aviokompanije izvan EU. Ovaj ustupak je učinjen u očeki-vanju da će ICAO 2013. godine postići sporazum o globalnom rešenju problema emisije štetnih gasova.

Oktobra 2013. godine u okviru ICAO je doneta rezolucija o tome da se na narednoj skupštini 2016. godine postigne konačan dogovor o glo-balnom tržišnom mehanizmu za smanjenje emisije i da novi MBM (Mar-ket based maeasure) sistem stupi na snagu 2020.18

Rezolucija sadrži stavove da ni jedna zemlja ne može uključiti avio-kompanije druge zemlje u ETS sistem bez njihovog međusobnog dogovo-ra. Ovo je naišlo na oštre kritike u EU, jer se smatra da je ICAO otišla da-leko od onoga što se predviđa Čikaškom konvencijom, jer određuju šta EU može u svom vazdušnom prostoru da radi. Zahtevi ICAO idu dalje ta-ko da je na EU da odluči da li će isključiti iz ETS sistema sve strane avio-kopmanije, kako se zahteva u rezoluciji ICAO. Procene su da nije realno da će EU prihvatiti da ETS system ograniči samo na unutarevropske leto-ve. EU je suspendovala do januara 2014. ETS za letove izvan svog va-zdušnog prostora. 19

Do tada EU može da primenjuje svoje mere. Komisija EU je sa svo-je strane, predložila ograničavanje ETS sistema na Evropski regionalni ––––––––––

15Zaključen 30. aprila 2007 . http://www.state.gov/e/eb/rls/othr/ata/e/eu/114768.htm 16 Richard. EU aviation climate charge faces limited opposition. BBC News Euro-

pe. 23 fev. 2012. Disponível em: http://www.bbc.co.uk/news/world-europe-17143264. 17http://www.institutocarbonobrasil.org.br/noticias/noticia=729913. 18Rezolucija A36-22 dod I,Resolution A 36-22 dod I., http:/www.flightglobal.com/news/ ar-

ticles/in-focus 19http://www.icao.int/environmental-protection/Documents/A36_Res22_Prov.pdf


111

vazdušni prostor i predložila je izmene i dopune ETS tako da se on pri-menjuje samo na letve koji se odvijaju u evropskom regionalnom vazdu-šnom prostoru.

Ključne karakteristike revidiranog sistema ETS su: Emisija štetnih gasova nastalih od letova između aerodrome u

Evropskom ekonomskom prostoru koji pokriva 28 država EU i Norvešku i Island će biti pokriveni sistemom ETS. Emisija štetnih gasova nastala letovima za i iz zemalja izvan Evropskog ekonomskog prostora je oslobo-đena do 2013. godine.

Od januara 2014. letvi za i iz zemalja izvan Evropskog ekonomskog prostora bi mogli biti izuzeti iz sistema ETS za udeo emisija koje se deša-vaju van Evropskog ekonomskog prostora, a samo emisije proporcionalne letu unutar Evropskog ekonomskog prostora bi bile pokrivene ETS siste-mom.

Jedna kategorija država a to su one koje imaju manji udeo u među-narodnom vazdušnom saobraćaju od 1% će biti u potpunosti oslobođeni od ETS sistema. ICAO sad ozbiljno radi na donošenju međunarodnih pra-vila o emisiji u vazdušnom saobraćaju.

Zaštita od buke

Svesni opasnosti od buke koju prouzrokuju avioni prilikom sletanja i uzletanja kao činjenice da se većina aerodrome nalazi u blizini gradova, na međunarodnom planu su u okviru ICAO20 bile preduzete određene me-re. Početak rada na pitanjima zaštite okoline od buke je nastao izmenama Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu tzv. Čikaške konvencije posebnim Dodatkom uz Konvenciju 1971. godine u kome su sadržana pravila o zaštiti okoline od buke i gasova iz aviona.21

I u EU se još 1973. po uzoru na ova rešenja pravi program zaštite životne sredine u kome se predviđaju pravila i za zaštitu od buke u avi-jošaobraćaju. Donete su Direktive 80/51 i 89/629.22 Navedene mere u cilju zaštite okoline od buke su odgovarale uslovima tog vremena. Me-đutim u nastpajućem periodu naglo raste interes putnika za vazdušni saobraćaj i tržište vazdušnog saobraćaja se širi. Bez obzira na pojavu ––––––––––

20ICAO International Civil Aviation Organization, , članice su 191 država sveta. http://www.icao.int/about-icao/Pages/default.aspx

21 Dodatak XVI uz Čikašku konvenciji kojum se reguliše zaštita od buke i gasova iz aviona 1971,The Convention on Intenational Civil Aviation Cikago 1944 http://www.icao.int/ publications/pages/doc7300.aspx

22Direktiva o ograničenju emisije buke od podzvučnih mlaznih aviona 1980, OJ L 018, menjana 1983. OJ L 117 i Direktiva o ograničavanju emisije buke od civilnih pod-zvučnih mlaznih aviona 1989 OJ L 363.


112

tehnički opremljenijih aviona, ostaju u upotrebi i stari koji proizvode veliku buku.

Na međunarodnom planu su primenjivani standardi ICAO predviđe-ni izmenama Čikaške konvencije doneti još 1977. i nisu na odgovarajući način doprinosili zaštiti od buke. Jedan od problema je bio nepostizanje kompromisa između američkih i evropskih prevozilaca. Za razumevanje odnosa američkih i evropskih prevozilaca važan je Sporazum o vazdu-šnom saobraćaju između EU i SAD iz 2007. godine.23

Nesporna je međusobna zavisnost tržišta vazdušnog saobraćaja EU i SAD. Ova dva tržišta pokrivaju više od 50% svetskog tržišta vazdušnih usluga. Međutim istorija stvaranja transatlanskog tržišta vazdušnih usluga je bila različita i neujednačena a nije još dovršena. Sa stanovišta EU saradnja sa SAD se deli prema tome da li je sporazum zaključen pre nego što je EU stekla svojstvo pravno subjekta ili kada ga je stekla.

Tako se govori o periodu dvostranih ugovora tzv. open skies ugovo-ri gde se EU nije pojavljivala kao subjekt, nego su njene države članice zaključivale pojedinačne ugovore. Radi se o dvostranim ugovorima, koje su evropske države zaključile sa SAD tokom devedesetih godina prošlog veka. Odražavali su neravnotežu interesa američkih prevozilaca, koji su bili favorizovani na tržištu EU u odnosu na evropske avio kompanije i njihov položaj na američkom tržištu. Američki prevozioci su na pr imali pravo kabotaže na svim linijama unutar EU, a evropski nisu imali to pra-vo u SAD-a. 24

Drugi period nastaje kada se govori o jedinstvenoj vazdušnoj politici EU prema SAD, a Komisija EU ima isključivo ovlašćenje da pregovara i zaključuje međunarodne ugovore .Ovaj period je započeo donošenjem open skies presuda. Komisija je podigla tužbe protiv svih država koje su imale zaključene open skies ugovore i to posle poziva preostalim država-ma da se suzdrže od zaključivanja ovih ugovora, ukazujući na prednosti jedinstvene međunarodne politike vazdušnog saobraćaja.. Komisija je do-bila ovlašćenje da zaključi reviziju postojećih dvostranih ugovora kako bi ih dovela u sklad sa pravom Zajednice. Smisao ovih revizija je bio da se zagarantuju svim prevoziocima zajednice ista prava i da se ojača evrop-ska vazdušna industrija. Posle donošenja presuda Evropskog suda ,Savet je 2003. dao Komisiji mandate za upravljanje međunarodnim odnosima u vazdušnom saobraćaju.

Kao rezultat je nastao Sporazum o vazdušnom saobraćaju između EU i SAD 2007. godine.

–––––––––– 23http://www.state.gov/e/eb/rls/othr/ata/e/eu/ 24 Radionov, Čapeta, Marin, Bulum, Kumpan. Popović, Savić, op cit str. 414.


113

Sporazum je zaključen 2007, a menjan Protokolom 2009. kojim se produbljuje saradnja i ponovo menjan Protokolom 2011. o pristupanju sporazumu Norveške i Islanda.25

U pogledu rezultata koji su postignuti Sporazumom iz 2007. za EU je značaj u tome što su svi prevozioci iz EU dobili neograničeno pravo da pružaju usluge vazdušnog saobraćaja iz bilo kog mesta u EU prema bilo kom odredištu u SAD. Ovo neograničeno pravo se odnosi na međunarod-ne putničke linije između EU i SAD i na putničke linije iz EU odnosno SAD prema trećim državama. Evropski prevozioci koriste mogućnost da prevoz za SAD vrše iz druge države članice EU. Npr. British Airlines leti za New York iz Pariza. Po prvi put evropske avio kompanije mogu da le-te bez ograničenja iz svake tačke EU za bilo koje mesto u SAD. Osim to-ga utvrđena je zajednička politika u oblasti bezbednosti sobraćaja i zaštite životne sredine.

Sporazum se ne bavi liberalizacijom kabotaže,a SAD su nepopustlji-ve u pogledu pitanja kabotaže za evropske prevozioce.

Sporazum predstavlja značajan korak ka normalizaciju međunarod-nog vazdušnog saobraćaja. Krajnji cilj EU je stvaranje transatlanskog otvorenog vazdušnog prostora, obavljanje usluga bez ograničenja, omo-gućavanje pristupa domaćim tržištima za obe ugovorne strane, jačanje uzajamnih investicija u avijoindustriju.

Vidljive su neposredne koristi nastale iz Sporazuma. Ostvaren je po-rast broja putničkih letova između EU i SAD, ostvarena su nova strana ulaganja (Lufthansa stekla udeo u Jet Blue,) otvaraju se nova radna mesta u avio industriji.

Nepostizanje kompromisa između američkih i evropskih prevozilaca je doveo do toga da se u okviru EU pristupilo samostalnom regulisanju pooštravanjem standardne zaštite od buke.

Tako je 1999 doneta Uredba 925/1999.26 Radi se o tome da se upotre-ba starih modela aviona u koje su naknadno ugrađivani delovi ili oprema koja je smanjivala buku zabranjuje od 2002. godine. Istraživanja su poka-zala da ovakvi avioni prouzrokuju više štete od novih koji ispunjavaju teh-ničke standarde. Međutim, američke aviokompanije koje u velikoj meri ko-raste ovakve dorađene avione smatrale su Uredbu EU suprotnom Čikaškoj konvenciji i ocenile je diskriminujućom za američke kompanije, pa su upu-tili prigovor ICAO protiv ove Uredbe tražeći da se ispita usklađenost Ured-be sa međunarodnim pravilima i ICAO nije rešio ovo pitanje.

–––––––––– 25http://ec.europa.eu/transport/modes/air/international_aviation/country_index/united_states

_en.htm 26 Council Regulation EC No 925/1999, 1999 OJ L 115.


114

Osporavana Uredba je zamenjena novom Direktivom 2002/30 koja obezbeđuje uravnoteženi pristup koji države članice moraju da primene prilikom rešavanja problema buke na svojim teritorijama, pri čemu se uzima u obzir specifičnost svakog aerodrome.27 Ograničenja i zabrane pristupa aviona aerodromima ne smeju da diskriminišu prevozioce kao i proizvođače aviona na osnovu državne pripadnosti.

Prema izveštaju Komisije EU28 primena Direktive nije dala očekiva-ne rezultate i nije se bitnije smanjila buka. Tako je 2011. godine donet predlog Uredbe29 u kome je predviđeno da mere za ublažavanje buke mo-raju biti uravnotežene sa interesima pogođenih građana i avioprometa, jer uvođenje operativnih ograničenja mora voditi računa o svim zaintereso-vanim stranama. Uredba uključuje set mera.

Postoji i Direktiva 2002/49 EC koja se odnosi na procenu i upravljanje bukom u životnoj sredini30 kojom se reguliše pitanje buke u svim granama saobraćaja, pri čemu propisuje pravila za procenu i upravljanje bukom.

U pogledu procene budućih propisa o regulisanju zaštite od buke u vazdušnom saobraćaju, ostaje da se vidi u kojoj meri će porast vazdušnog saobraćaja ali i proizvodnja novih tipova aviona koji ne proizvode takvu buku, uticati na smanjenje ili povećanje ovog problema.

Međutim, na međunarodnom planu, ICAO donosi metod kontrolisa-nja buke poznat kao “balansirani pristup” u kontrolisanju buke. “Balan-ced approach 2001.31 Problem buke u vazdušanom saobraćaju, njegovi štetni uticaji na ljude postaju naglašeni uvođenjem mlaznih aviona i na-glog porasta vazdušnog putničkog saobraćaja .

Osnovne karakteristike balansiranog pristupa smanjenju buke na ae-rodromima se sastoji iz nekoliko mera. To su smanjenje buke na izvoru, što znači da avioni moraju biti izgrađeni danas tako da ispunjavaju stan-dard za buku koji su usvojeni u ICAO (današnji avioni su tiši za 75% od onih od pre 50 godina), prostorno planiranje i uređivanje zemljišta u oko-

–––––––––– 27Directiva 2002 OJ L 85. 28 Report from the Commission to the Council and the Euroean Parliament, Noise

operation Restrictions at EU Airports COM 2008 66. 29Proposal for a Regulation of the European Parliament and of the Council on the establis-

hment of ruls and procedures ith regard to the introduction of noise-related operating restrictions at Union airports within a Balanced Approach and repealing Directive 2002/30/EC, COM 2011828 final. http://www.europarl.europa.eu/meetdocs/2009_2014/documents/com/com_ com(2011)0828_/ com_com(2011)0828_en.pdf )

30 Direktiva 2002/49 OJ L 189 Directive 2002/49/EC of the European Parliament and of the Council of 25 June 2002 relating to the assessment and management of enviro-nmental noise

31Resolution A 35-5,www.un.org/documents/ga/res/35/ares35.htm


115

lini aerodrome u cilju smanjenja buke, uvođenje restrikcija za avione ka-ko bi se nivo buke doveo u propisane granice .

Radi ostvarivanja svih mera koje unapređuju vazdušni saobraćaj, EU je uočila potrebu stvaranja zajedničkog vazdušnog prostora.

Jedinstveno evropsko nebo

Evropska unija je počela projekat stvaranja zajedničkog evropskog vazdušnog prostora (European Common Aviation Area) 2004. Cilj je bio stvaranje evropskog vazdušnog prostora bez nacionalnih granica, jer je izdeljenost vazdušnog prostora imala negativan uticaj na efikasnost va-zdušnog saobraćaja zbog većih troškova i gubitka vremena ,jer su morali da prođu niz kontrola. Jedna od ideja je bila da se omogući državama kandidatima za članstvo u EU što brze i efikasnije uključivanje u unutra-šnje tržište vazdušnog saobraćaja i to nezavisno od trenutka stvarnog članstva u EU. Evropski zajednički vazdušni prostor je formalno nastao zaključivanjem Međunarodnog sporazuma između EU i njenih država s jedne strane i 11 evropskih država s druge strane 2006 u Austriji a naziva se i Sporazum o “otvorenom nebu”.32

Prema ECAA pravilima, avio prevoznici u zemljama članicama ne smeju biti u većinskom vlasništvu kompanija iz zemalja koje nisu članice ECAA sporazuma, niti se upravljanje njima sme poveriti takvim kompa-nijama.33 Srbija je potpisala ECAA 29 juna 2006. a ratifikovala 2009. go-dine.34 Sporazum predviđa potpuno usaglašavanje domaćih propisa sa propisima EU u oblasti vazduhoplovne sigurnosti, upravljanja vazdušnim saobraćajem, rukovođenja avionima, zaštite prava putnika, liberalizacije vazdušnog tržišta, zabrane državne pomoći i zašite životne sredine. Cilje-vi sporazuma su da se spreči diskriminacija, da se obezbedi slobodan pri-stup tržištu, slobodno osnivanje preduzeća, konkurencija pod jednakim uslovima, zajednička pravila o bezbednosti, usklađeno upravljanje vazdu-šnim saobraćajem, rešavanje socijalnih pitanja i zaštita životne sredine. Ovaj sporazum postepeno u većini država potpisnica omogućava slobo-dan pristup vazduhoplovnom tržištu , niže cene karata i veći izbor avio prevozilaca . ––––––––––

32ECAA Multilateral Agreement between the European Community and its Member States, the Republicc of Albania, Bosnia and Herzegovina, The Republic of Bulgaria, The Republic of Croatia, The Former Yugoslav Republic of Macedonia, The Republic of Iceland, The republic of Montenegro,The Kingdom of Norway, The Republic of Serbia and The United Nations Interim Administration Mission in Kosovo on the Establishment of a European Common Aviation .

33U sluačaju JAT-a prvi uslov je ispunjen, pošto ETIHAD preuzima 49% vlasni-stva, ali drugi, prema navodima Evropske komisije nije.

34Sl. glasnik RS, Međunarodni ugovori 12/2010.


116

Sporazumom je predviđen postepen proces prilagođavanje predviđe-nim ciljevima, a taj postupak će se odvijati kroz dve faze. Svaka nova fa-za prevoziocima države potpisnice daje veća prava i slobode u vazdu-šnom saobraćaju. Ideja uključivanja susednih država u jedinstven vazdu-šni prostor Evrope je proširena sa ciljem stvaranja jedinstvenog pane-vropskog vazdušnog tržišta koje bi obuhvatalo više od 50 država. dalje na jug i istok van Evrope (npr. na Tursku i Maroko) i neke mediteranske dražave.

Evropski ekonomski i socijalni komitet je 2013. konstatovao35 da ne može da postoji jedinstveno tržište bez jedinstvenog evropskog neba, što znači da nije još uvek u potpunosti ostvaren ovaj plan. Bez većeg učešća Evropske komisije u rukovođenju i boljeg sprovođenja zakona EU, neće doći do ostvarivanja jedinstvenog evropskog vazdušnog prostora.

Teškoće su nastale zbog toga što male interesne grupe, koje ostvaru-ju profit od avioindustrije, koče ostvarivanje ovog plana. Realizacija je-dinstvenog evropskog neba dugo kasni i Komisija EU je prinuđena da sudskim putem trazi poštovanje ovih sloboda. Nesprovođenje ovog pake-ta mera dovelo je u 2011. do desetine miliona minuta kašnjenja, prevelike emisije ugljendioksida i povećanje cene usluge. Neefikasnost koja je po-sledica fragmentiranog evropskog vazdušnog prostora proizvodi dodatne troškove od blizu pet milijardi evra svake godine. Zbog toga se svaki let produžava za dodatnih 42 kilometra, a svaki avion sagoreva dodatnu koli-činu goriva, povećavaju se emisije štetnih gasova, naplaćuju veće tarife korisnicima i dolazi do većih kašnjenja. Sjedinjene države kontrolišu isti vazdušni prostor, sa većim saobraćajem, a sa troškovima koji su gotovo upola manji.36

Evropska komisija se intenzivno uključila u sprovođenju paketa Je-dinstvenog evropskog neba.37 Usvojila je revidirane propise o funkcioni-sanju i naplati, postavljajući okvire za predstojeće pregovore o ciljevima za drugi referentni period od 2015. do 2019. godine (bezbednost, životna sredina, kapacitet i rentabilnost), što dovodi do pristupa po principu „od vrata do vrata“ koji pokriva čitav lanac vazdušno navigacionih usluga, uključujući usluge na terminalu, po prvi put tokom sledećeg referentnog perioda. Krajnji rok za formiranje devet prekograničnih funkcionalnih ––––––––––

35. http://europa.eu/legislation_summaries/transport/air_transport/tr0003_en.htm) 36 http://europa.eu/legislation_summaries/transport/air_transport/tr0003_en.htm 37Communication from the Commission to the European Parliament, the Council,

the European Economic and Social Committee and the Committee of the Regions of 25 -June 2008: “Single European Sky II: towards more sustainable and Single European Sky II better performing aviation (COM (2008)389 final, not published in the Official Journal http://europa.eu/ legislation_summaries/transport/air_transport/tr0003_en.htm


117

blokova radi zamene postojećih nacionalnih službi kontrole vazdušnog prostora da bi se i tako doprinelo funkcionisanju jedinstvenog evropskog vazdušnog prostora je bilo predviđeno za kraj 2012. godine. Međutim, za-vršena su samo dva od devet blokova i to u dansko-švedskom i britansko-irskom vazdušnom prostoru. Evropska komisija ce morati da pokrene po-stupak protiv država članica koje nisu sprovele predviđene mere.

Procenjuje se da postoji realna opasnost da globalni konkurenti dođu i preuzmu kontrolu nad evropskim vazdušnim prostorom, ukoliko ova sada-šnja podela bude i dalje postojala. Uporedo sa ovim merama usmerenim ka stvaranju jedinstvenog vazdušnog prostora, preduzimaju se i akcije kako bi se smanjila dva glavna problema koja utiču direktno na životno okruženje , a to su emisija štetnih gasova i buka koju proizvode avioni.

Zaključak

Sredinom prošlog veka vazdušni saobraćaj nije imao tako veliki pro-met, da bi njegovi negativni efekti imali uticaja na životno okruženje. Međutim, kako je njegovo učešće u ukupnom saobraćaju raslo i obim va-zdušnog saobraćaja putnika se povećavao, uočavaju se dva ključna pro-blema za životnu sredinu. To su emisija štetnih gasova i problem buke na aerodromima i naseljima oko njih.

Posebnu pažnju je izazivao mehanizam međunarodne trgovine emi-sijama gasova koji je u EU poznat kao ETS sistem. Ovaj sistem utvrđuje ukupnu dopuštenu količinu štetnih emisija i mogućnost trgovanja jedini-cama štetnih emisija na tržištu. Ocenjen kao najekonomičniji i ekološki efikasna, sistem ETS je otvorio pitanje opravdanosti jednostrane primene ovih pravila od strane EU i na prevozioce van EU.


118

Dušanka Đurđev, Ph.D., Full Professor University of Novi Sad Faculty of Law Novi Sad

Major Problems of Air Traffic are Inclusion of Aviation in the European Union Carbon Emission Trading Scheme

and Noise Protection

Abstract: In 2008, aviation activity was included in the European Union Emissions Trading Scheme (EU ETS), imposing legal obligations on all airlines around the world, not just those in the European Union. Considering this scenario, the aim of the article is to reflect on the admis-sibility of the unilateral imposition of obligations justified by environ-mental concerns.

Aircraft noise has been a sensitive issue for residents in areas near airports since jet aircraft became widely used in the 1960s and 1970s. This has led governments and industry to seek constant improvement in the level of noise generated by individual aircraft, notably by reaching agreement at global level (ICAO) on the introduction of increasingly stringent standards

Кey words: geeenhouse gas emissions trading scheme,European Common Aviation Area


119

Originalni naučni rad 347.736:347.998(497.11) doi:10.5937/zrpfns48-5807

Dr Maja Stanivuković, redovni profesor Univerzitet u Novom Sadu Pravni fakultet u Novom Sadu

ZAKON O STEČAJU I ARBITRAŽA1

Sažetak: U radu se analiziraju pravne praznine u Zakonu o stečaju koje postoje kada je u pitanju arbitraža i odgovara se na pitanje kako da se one premoste jezičkim i ciljnim tumačenjem. Razmotrene su pravne praznine koje se odnose na valjanost i primenljivost arbitražnog sporazu-ma posle otvaranja stečajnog postupka, dejstvo otvaranja stečajnog po-stupka na arbitražni postupak koji je u toku i dejstvo arbitražne odluke u stečajnom postupku.

Autor zaključuje da se navedene pravne praznine delom mogu po-puniti odgovarajućim tumačenjem. Arbitražni sporazum ne prestaje da važi otvaranjem stečajnog postupka nad jednom od strana u sporazu-mu, jer je sud isključivo nadležan za sprovođenje stečajnog postupka, ali ne i za sporove o osporenim potraživanjima stečajnih poverilaca i zahteve izlučnih poverilaca. Ističe se potreba za fleksibilnim tumače-njem reči „parnica“, tako da obuhvati i arbitražni postupak. Posle otvaranja stečajnog postupka, stečajni poverilac može isticati samo de-klaratorne, a ne i kondemnatorne zahteve protiv stečajnog dužnika u arbitražnom postupku.

Kada su u pitanju arbitražni postupci koji su u toku, otvaranje ste-čajnog postupka ima za posledicu prekid arbitražnog postupka, koji traje dok se ne steknu uslovi za njegov nastavak, pri čemu nije neophodno če-kati da stečajni sud naloži tužiocu nastavak postupka. Tužilac treba da preinači svoj raniji obavezujući tužbeni zahtev u utvrđujući.

Arbitražna odluka o osporenom potraživanju ima dejstvo prema ste-čajnom dužniku i prema svim poveriocima stečajnog dužnika i daje ste-čajnom poveriocu pravo da traži ispravljanje konačne liste utvrđenih po-traživanja.

Ključne reči: stečaj, arbitraža ––––––––––

1 Rad je napisan u okviru istraživanja na projektu „Teorijski i praktični problemi stvaranja i primene prava (EU i Srbija)“ za 2014. godinu.

Dr Maja Stanivuković, Zakon o stečaju i arbitraža (str. 119–135)

120

Pravni sistem Srbije je još uvek „u izgradnji“. Štaviše, razni delovi građevine grade se istovremeno i pri tome se ne poklanja pažnja drugim segmentima koji niču na istom prostoru. Tako se dogodi da dva zakona budu doneta u kratkom razmaku vremena od samo tri godine (2006-2009), ali da budu međusobno neusklađena. Reč je o Zakonu o arbitraži (2006)2 i Zakonu o stečaju (2009)3. U jednom svom ranijem radu kritiko-vala sam zajedno sa koautorom odredbe prethodnog Zakona o stečajnom postupku koje su se odnosile na međunarodni stečaj.4 Da li zbog naše ili druge kritike ili jednostavno zbog problema koji su nastali u sprovođenju loše formulisanih normi, tek zakonodavac je prilikom donošenja novog zakona ispravio te propuste i sada su odredbe o međunarodnom stečaju sasvim razumljive i primenljive. Slično tome, i kritika koja će uslediti u ovom radu ima konstruktivan cilj, da se dođe do boljih i potpunijih za-konskih rešenja kada su u pitanju stečajni postupci i njihove posledice.

Zakon o stečaju ne sadrži nijednu odredbu koja bi bila posvećena statusu arbitražnog sporazuma i arbitražnog postupka u slučaju da stečaj bude pokrenut nad stečajnim dužnikom koji je u svojim poslovnim odno-sima sa poveriocima i drugim licima ugovarao arbitražu.5 To je neobično s obzirom na popularnost arbitraže među privrednicima i često unošenje arbitražnih klauzula u ugovore u privredi. Već sama ta činjenica nagove-štava da u zakonu postoje pravne praznine koje mogu imati za posledicu neizvesnost i neujednačenost u primeni prava. Analizom odredaba Zako-na o stečaju ukazaćemo na ono što u njemu nedostaje kada je u pitanju ar-bitraža i na put da se postojeće pravne praznine premoste ciljnim tumače-njem, dok se ne usvoje odgovarajuće izmene zakona.

U ovoj analizi uzimamo u obzir nekoliko tipičnih situacija koje se mogu pojaviti u praksi:

‐ stečajni postupak je otvoren protiv dužnika koji je u ugovoru sa svojim poslovnim partnerom (njegovim dužnikom ili poveriocem) ugovo-rio arbitražu, ali arbitražni postupak još nije pokrenut;

‐ stečajni postupak je otvoren protiv dužnika koji je tužilac u već pokrenutom arbitražnom postupku;

–––––––––– 2 Zakon o arbitraži – ZOA, Službeni glasnik RS, br. 46/2006. 3 Zakon o stečaju – ZOS, Službeni glasnik RS, br. 104/2009, 99/2011 – dr. zakon i

71/2012 – odluka Ustavnog suda. 4 Stanivuković M., Đundić P.: Recepcija međunarodnog prava u unutrašnje pravo

na primeru srpskog Zakona o stečajnom postupku (2004), 1. Naučni skup "Pravo i jezik", Kragujevac: Pravni fakultet, 4 Maj, 2004, 253-272

5 O ovoj temi u našoj starijoj literaturi videti: Ivica Jankovec, „Stečaj i međunarod-na trgovačka arbitraža“, Međunarodn aprivredna arbitraža – stanja i perspektive, Beo-grad, 1997, 231-239.


121

‐ stečajni postupak je otvoren protiv dužnika koji je tuženi u već pokrenutom arbitražnom postpuku;

‐ stečajni postupak je otvoren protiv dužnika čije je potraživanje prema drugom dužniku utvrđeno u arbitražnoj odluci; i

‐ stečajni postupak je otvoren protiv dužnika čije je dugovanje pre-ma stečajnom poveriocu utvrđeno u arbitražnoj odluci.

Pošto u njemu nema nijedne odredbe o arbitraži, konstatujemo da bar na prvi pogled, Zakon o stečaju ne daje odgovore na tri važna pitanja: da li otvaranje stečajnog postupka ima izvesno dejstvo na valjanost i pri-menljivost arbitražnog sporazuma (1); zatim, kakvo je dejstvo otvaranja stečajnog postupka na arbitražni postupak koji je u toku (2); konačno, ka-kvo je dejstvo arbitražne odluke u stečajnom postupku (3).

1. Valjanost i primenljivost arbitražnog sporazuma posle

otvaranja stečajnog postupka nad jednom od strana u sporazumu Arbitražni sporazum ne prestaje da važi otvaranjem stečajnog po-

stupka nad jednom od strana u sporazumu. Zakonom o stečaju to nije predviđeno kao pravna posledica otvaranja stečaja,6 kao što je na primer predviđeno za ugovore o radu koje je stečajni dužnik zaključio sa zapo-slenima.7 Doduše, čak ni otkaz ugovora o radu ne nastupa automatski po otvaranju stečaja, nego tek po odluci stečajnog upravnika.8 Zakon o arbi-traži ne predviđa prestanak arbitražnog sporazuma iz ovog razloga. Posle-dice stečaja detaljno su uređene u petom delu Zakona o stečaju koji je na-slovljen „Otvaranje stečajnog postupka“, koji se sastoji od sedam pogla-vlja, od kojih su četiri direktno posvećena toj temi: poglavlje 4 (Posledice otvaranja stečajnog postupka po stečajnog dužnika, čl. 74-79), poglavlje 5 (Posledice otvaranja stečajnog postupka na potraživanja, čl. 80-87), po-glavlje 6 (Procesnopravne posledice otvaranja stečajnog postupka, čl. 88-93) i poglavlje 7 (Posledice otvaranja stečajnog postupka na pravne po-slove, čl. 94-100).

U članu 74 predviđene su posledice raspolaganja stvarima i pravima koja ulaze u stečajnu masu. Tumačenjem člana 74, stav 2 Zakona o steča-––––––––––

6 Nasuprot tome, izričitu odredbu ove vrste sadrži poljski Zakon o stečaju i reorga-nizaciji, član 142: „Arbitražna klauzula koju je zaključio stečajni dužnik gubi dejstvo od dana kada bude proglašeno bankrotstvo i svaki arbitražni postupak koji je u toku se obu-stavlja.“ (prevod autora sa engleskog); Martin Aebi, Harold Frey, Impact of Bankruptcy on International Arbitration Proceedings - A Special Case Does not Make a General Rule: Note - 31 March 2009 - Swiss Supreme Court, ASA Bulletin, Kluwer Law International, 2010, Volume 28, Issue 1, 113.

7 ZOS, čl. 77, st. 1. 8 ZOS, čl. 77, st. 2.


122

ju u skladu sa načelom suprotnosti (a contrario), dolazimo do zaključka da pravni posao raspolaganja stvarima i pravima koji je stečajni dužnik zaključio pre otvaranja stečajnog postupka i dalje proizvodi dejstvo.9

Član 94 na sledeći način uređuje posledice otvaranja stečajnog po-stupka na dvostranoteretne ugovore:

„Pravo na izbor u slučaju dvostranoteretnog ugovora Član 94 Ako stečajni dužnik i njegov saugovarač do otvaranja stečajnog po-

stupka nisu u celosti ili delimično izvršili dvostranoteretni ugovor koji su zaključili, stečajni upravnik može, umesto stečajnog dužnika, ispuniti ugo-vor i tražiti ispunjenje od druge strane.

Ako stečajni upravnik odbije ispunjenje, saugovarač stečajnog dužni-ka može ostvariti svoje potraživanje kao stečajni poverilac.

Ako saugovarač stečajnog dužnika pozove stečajnog upravnika da se izjasni o ispunjavanju ugovora, stečajni upravnik je dužan da saugovarača stečajnog dužnika, u roku od 15 dana od dana prijema poziva, pismeno obavesti o tome da li namerava da ispuni ugovor.

Ako stečajni upravnik ostane kod ispunjenja ugovora pa u toku ste-čajnog postupka prestane da ga izvršava, potraživanje po osnovu tog ugo-vora smatra se obavezom stečajne mase.

Odredbe ovog člana primenjuju se na sve dvostranoteretne ugovore, osim ako je ovim zakonom za određene ugovore drugačije propisano.“

Izraz „dvostranoteretni ugovor“ nije definisan u Zakonu o stečaju (ni u Zakonu o obligacionim odnosima), ali je jasno da se odnosi na dve uobičajene klasifikacije ugovora – na jednostrano i dvostrano obavezne i na teretne i dobročine. Dok nema sumnje da su arbitražni sporazumi dvo-strano obavezni, oni izlaze izvan okvira druge podele. Ne može se za njih reći ni da su teretni niti da su dobročini. Oni nemaju za cilj promet robe ili usluga uz naknadu već izbor nadležnog organa za rešavanje sporova. Ugovorne strane u takvom sporazumu obavezuju se da će u slučaju spora pribeći određenom načinu njegovog rešavanja, a ne da će jedna od njih preneti drugoj nešto uz naknadu ili bez neknade. Zbog toga smatramo da se član 94 Zakona o stečaju ne odnosi na arbitražne sporazume i da ste-čajni upravnik nema pravo izbora u pogledu ispunjenja takvog ugovora. U uporednom pravu, posebno u uglednoj švajcarskoj sudskoj praksi, sma-tra se da je stečajni upravnik vezan ranije ugovorenim arbitražnim spora-

–––––––––– 9 ZOS, čl. 74, st. 2: „Pravni posao raspolaganja stvarima i pravima koja ulaze u ste-

čajnu masu, koji je stečajni dužnik zaključio posle otvaranja stečajnog postupka, ne proiz-vodi pravno dejstvo, osim u slučaju raspolaganja za koja važe opšta pravila pouzdanja u javne knjige, a druga strana ima pravo da zahteva vraćanje protivčinidbe iz stečajne mase kao stečajni poverilac.“


123

zumom stečajnog dužnika.10 Dok ovo rešenje nije sporno kada stečajni upravnik odluči da ispuni dvostrani ugovor, problem se može pojaviti po-sebno u situaciji kada stečajni upravnik, koristeći svoje pravo izbora, od-bije ispunjenje dvostranog teretnog ugovora koji sadrži arbitražnu klauzu-lu. Tada saugovarač stečajnog dužnika svoje potraživanje može ostvariti kao stečajni poverilac.11 Različiti pravni sistemi različito rešavaju pitanje da li je stečajni upravnik i tada vezan arbitražnim sporazumom. U nekima od njih, sudu je ostavljeno diskreciono pravo da u toj situaciji odredi da li će obavezati stranke na arbitražu u slučaju spora iz tog ugovora.12

U nedostatku izričite zakonske norme u domaćim zakonima o steča-ju i arbitraži, koja bi predvidela prestanak važenja arbitražnog sporazuma, na njegovu valjanost posle otvaranja stečajnog postupka mogla bi da uti-če jedino eventualna nearbitrabilnost spora. Naime, ako je svaki spor u kome učestvuje stečajni dužnik nearbitrabilan, onda bi i arbitražni spora-zum koji vezuje takvog dužnika postao ništav po otvaranju stečajnog po-stupka.13 Podobnost spora za arbitražu, ili arbitrabilnost, definisana je u članu 5, st. 1 Zakona o arbitraži. Uslovi za arbitrabilnost su kumulativno određeni:

‐ mora biti reč i o imovinskom sporu, ‐ mora biti reč o sporu o pravima kojima stranke slobodno raspola-

žu i ‐ za spor ne sme biti predviđena isključiva nadležnost suda. Ispunjenost ovih uslova određuje se tumačenjem u kome poslednju

reč ima nadležni državni sud. Isključiva nadležnost suda ili apsolutna sudska nadležnost, postoji kad je zakonom određeno da jedino državni sud može odlučivati o nekom pitanju. O tome tada ne može odlučivati or-gan uprave, lice koje vrši javna ovlašćenja, niti neko drugo telo, pa ni ar-bitražni sud. Isključiva nadležnost suda može se ustanoviti samo zako-nom.

Sud je isključivo nadležan za sprovođenje stečajnog postupka. To je predviđeno članom 6 Zakona o stečaju koji proklamuje načelo sudskog sprovođenja postupka. Za stečajni postupak ne može se ugovoriti arbitra-ža čak ni kad bi se svi poverioci i dužnik sporazumeli o tome. Sud je na

–––––––––– 10 Videti odluku Saveznog suda Švajcarske u predmetu ClearStar, DFT

117II94,98. Isto je i u nemačkom pravu: Stefan Michael Kröll, National Report for Ger-many (2007) u: Jan Paulsson (ed), International Handbook on Commercial Arbitration, Kluwer Law International 1984, Supplement No. 48, February 2007, 14.

11 ZOS, čl. 94, st. 2. 12 Na primer u engleskom pravu, na osnovu čl. 349A Zakona o nesolventnosti iz

1986. 13 ZOA, čl. 10.


124

osnovu toga isključivo nadležan za ostvarivanje potraživanja poverilaca prema stečajnom dužniku. Ovo predviđa član 80, stav 1 Zakona o stečaju: „Potraživanja poverilaca prema stečajnom dužniku ostvaruju se samo u stečajnom postupku.“ Ostvarivanje treba shvatiti kao naplatu potraživa-nja, uključujući i izvršenje na imovini stečajnog dužnika. Cilj stečajnog postupka je kolektivno namirenje stečajnih poverilaca,14 te je predmet tog postupka prema tome, nearbitrabilan.

Ovom isključivom nadležnošću ipak nisu obuhvaćeni sporovi koji se javljaju u vezi sa stečajnim postupkom. Ostaje da se utvrdi da li su arbi-trabilni sporovi o osporenim potraživanjima poverilaca prema stečajnom dužniku i sporovi za ostvarivanje potraživanja izlučnih poverilaca. O tom važnom pitanju, Zakon o stečaju ćuti.

Po pokretanju stečajnog postupka, obezbeđeni i neobezbeđeni pove-rioci su dužni da u kratkom roku prijave potraživanje u stečajnom postupku ako nameravaju da učestvuju u srazmernom namirenju na preostaloj imovi-ni dužnika.15 Prijava potraživanja je obavezna i za poverioce koji su sa ste-čajnim dužnikom vezani arbitražnim sporazumom, jer izvršenje arbitražne odluke koja bi eventualno bila doneta nije moguće izvan stečajnog postup-ka, zbog zabrane namirenja i izvršenja na imovini stečajnog dužnika.16 Ste-čajni upravnik može prijavljeno potraživanje da ospori ili prizna.17 Ako ga bude priznao, nema više osnova za pozivanje na arbitražni sporazum, jer je potraživanje postalo nesporno među strankama, ono je utvrđeno.18 Srazme-ra u kojoj će ono moći da se namiri određuje se u stečajnom postupku, jer se jedino u tom postupku o tome može odlučivati. U takvoj situaciji i arbi-tražni sporazum se gasi, jednostavno zbog toga što je prestala njegova svr-ha, nema više spora za čije je rešavanje ugovoren.

Nasuprot tome, ako je potraživanje poverioca osporeno, spor o imo-vinskom pravu između poverioca i stečajnog dužnika opstaje, on je i dalje aktuelan. Taj spor bez ikakve sumnje ispunjava prva dva uslova za arbi-trabilnost, jer je reč o imovinskom sporu i o pravima kojima stranke (ste-čajni upravnik, kao zastupnik stečajnog dužnika i stečajni poverilac) slo-bodno raspolažu, što potvrđuju i zakonske odredebe o medijaciji koje svedoče da se stranke mogu međusobno poravnati.19 Treba dakle samo ––––––––––

14 ZOS, čl. 2. 15 Ibid., čl. 111. 16 Ibid., čl. 93, st. 1. 17 Ibid., čl. 113, st. 2. 18 V. Lazić, „Arbitration and Insolvency Proceedings: Claims of Ordinary Bankruptcy

Creditors“, Electronic Journal of Comparative Law, 3 December 1999. Dostupno na: www.ejcl.org/33/art33-2.html, poglavlje 4.3.1.

19 Videti ZOS, čl. 115 – Medijacija.


125

proveriti da li je ispunjen i treći uslov, da ne postoji isključiva nadležnost suda za rešavanje ovakvog spora.

U Zakonu o stečaju nije predviđena isključiva nadležnost suda za ovu vrstu sporova, ali je s druge strane, propuštanjem da se pomene arbi-traža i arbitražni postupak, stvorena dilema o pravilnom tumačenju inten-cija zakonodavca. Posledice osporavanja potraživanja predviđene su u članu 17 Zakon o stečaju:

„Osporena potraživanja Član 117 Poverilac čije je potraživanje osporeno upućuje se na parnicu radi

utvrđivanja osporenog potraživanja, koju može da pokrene u roku od osam dana od dana prijema zaključka iz člana 116. ovog zakona, odnosno od da-na isteka roka za medijaciju u skladu sa članom 115. ovog zakona.

..... Poverilac koji je upućen na parnicu dužan je da o pokretanju parnice

odnosno o nastavku prekinute parnice obavesti postupajućeg stečajnog su-diju u roku od 15 dana od dana pokretanja ili nastavka parnice.

Ako poverilac iz stava 1. ovog člana ne obavesti stečajnog sudiju o pokretanju parnice, odgovoran je za troškove i štetu prouzrokovanu propu-štanjem. (naglasak autora)“

Višestrukim ponavljanjem reči „parnica“ zakonodavac stvara utisak da je sudsko rešavanje o osporenom potraživanju jedino moguće, a pri tom previđa mogućnost da su stranke, stečajni poverilac i stečajni dužnik, u ugovornom odnosu iz koga potiče osporeno potraživanje ranije valjano ugovorile arbitražu. Da li se na osnovu takvog previda zakonodavca i propuštanja da se pomene arbitraža, može izvesti zaključak o isključivoj nadležnosti suda za rešavanje o osporenim potraživanjima? Po našem mi-šljenju ne. Isključiva nadležnost (stečajnog) suda da bi postojala i da bi isključivala arbitrabilnost, mora biti izričito propisana.

Kad su između stranaka (stečajnog upravnika i poverioca) sporni postojanje i visina potraživanja koje treba da bude uračunato u stečaj-nom postupku, reč je o zasebnom sporu koji ne ulazi u opseg nadležno-sti stečajnog sudije. Mada je povezan sa stečajnim postupkom, ovaj spor se rešava, po pretpostavci iz Zakona o stečaju, u posebnom parnič-nom postupku koji se vodi pred istim sudom.20 Upućivanje na akcesorni parnični postupak ima za cilj da rastereti stečajnog sudiju, da ga oslobo-di od rešavanja sporova u stečajnom postupku, koji treba da bude brz i efikasan. Isti cilj može se jednako ostvariti i upućivanjem na ranije ugo-vorenu arbitražu. U stvari, neupućivanje na arbitražu, predstavljalo bi

–––––––––– 20 ZOS, čl. 118, st. 2.


126

nepotrebno osujećivanje arbitražnog sporazuma i volje ugovornih stra-na,21 bez ikakve konkretne koristi po društvo, stečajnog dužnika ili po druge stečajne poverioce.

Isključiva nadležnost suda za sporove o osporenim potraživanji-ma stečajnih poverilaca ne može se izvoditi ni iz pravila o atrakciji stvarne i mesne nadležnosti koja postoje u Zakonu o stečaju i u Zako-nu o parničnom postupku.22 Iz njih proističe namera zakonodavca da se svi parnični postupci protiv stečajnog dužnika koncentrišu kod jed-nog suda, suda pred kojim se vodi stečajni postupak. Treba ipak razli-kovati atrakciju stvarne i mesne nadležnosti u korist stečajnog suda (vis attractiva concursus) od isključenja nadležnosti svih drugih orga-na osim suda, za rešavanje određene vrste sporova. Atrakcija je pred-viđena pod pretpostavkom da je parnični sud pre otvaranja stečajnog postupka bio stvarno i mesto nadležan za rešavanje datog spora. Ako to nije slučaj, jer je postojao sporazum o arbitraži, samo otvaranje ste-čajnog postupka ne može odjednom stvoriti pravni osnov za nadle-žnost parničnog suda tamo gde ona prethodno nije postojala. Uosta-lom, da je društveni interes za koncentraciju postupaka o osporenim potraživanjima izraženiji od interesa da se sprovede ugovorena arbi-traža, zakonodavac bi i za njih predvideo isključivu nadležnost suda, kao što je to učinio za stečajni postupak, čime bi automatski isključio njihovu arbitrabilnost.

Načela stečajnog postupka (načelo zaštite stečajnih poverilaca, jed-nakog tretmana i ravnopravnosti i ekonomičnosti) neće biti narušena ako se o postojanju i visini osporenog potraživanja odluči u arbitražnom, a ne u sudskom parničnom postupku. Arbitražni sud, isto kao i državni, može da odluči o tim pitanjima. Njegova odluka može jednako da posluži ste-čajnom poveriocu kao pravni osnov za namirenje u stečajnom postupku pred sudom.

Zakonodavac u Zakonu o arbitraži propisuje da je arbitražni sud čija je nadležnost ugovorena, ekvivalent državnog suda, a arbitražni postupak

–––––––––– 21 Kao što je jedan engleski sudija primetio, treba zaštititi legitimna očekivanja ug-

ovornih strana u arbitražnom sporazumu, da će njihova volja biti poštovana: “[t]he -expectation of those who agree to have their disputes resolved by arbitration that the dispute will be resolved by the arbitral tribunal to which they have agreed under the sup-ervision of the relevant court is no less legitimate than that of those who expect their disputes to be resolved in and by a court”. Josef Syska and Elektrim S.A. v. Vivendi Uni-versal S.A. et al. [2008] EWHC 2155 (Comm), fn. 53 et seq.

22 ZOS, čl. 91, st. 3 i 4, kao i čl. 118, st. 2; Zakon o parničnom postupku - ZPP, Slu-žbeni glasnik RS, br. 72/2011, 49/2013 – odluka Ustavnog suda i 74/2013 – odluka Ust-avnog suda, čl. 57.


127

tretira kao ekvivalent parničnog postupka. Ako je sedište arbitražnog su-da u Srbiji, njegova odluka je izjednačena sa pravnosnažnom odlukom domaćeg suda, a ako mu je sedište u inostranstvu, njegova odluka ima ekvivalentan status kao strana sudska odluka, odnosno izjednačava se sa domaćom sudskom odlukom posle priznanja. 23 Zbog toga nema razloga da se i u stečajnom kontekstu ne prizna ta ekvivalencija. Ako bi se zane-mario arbitražni sporazum i stranke obavezno upućivale na parnicu, arbi-traža bi bila znatno oslabljena kao alternativa suđenju, a jedan od ciljeva njenog zakonskog regulisanja, tj. da se rasterete državni sudovi, bio bi bitno ugrožen. Svi argumenti govore dakle u prilog arbitrabilnosti sporo-va koji se odnose na osporena potraživanja, pa ne čudi što je takvo pravi-lo prihvaćeno u naznačajnijim stranim arbitražnim sistemima, na koje se treba ugledati.24

Iz svega što je rečeno zaključujemo da u pozitivnom pravu Srbije, nema odredbe koja bi propisivala isključivu nadležnost suda za rešavanje sporova o osporenim potraživanjima koji nastaju u toku stečajnog postup-ka, što znači da su ovi sporovi arbitrabilni. U slučaju da poverioca ospo-renog potraživanja i stečajnog dužika vezuje punovažan arbitražni spora-zum i da se poverilac pozove na postojanje arbitražnog sporazuma, ste-čajni sud, umesto na parnicu, treba da uputi poverioca da pokrene arbitra-žu. Činjenica da u Zakonu o stečaju to nije izričito pomenuto, ne smeta stečajnom sudiji da shodno primeni član 14 Zakona o arbitraži iz kojeg proističe nenadležnost suda za rešavanje sporova koji su predmet arbitra-žnog sporazuma.

Isti ishod je moguće postići na osnovu šireg tumačenja reči „parni-ca“, kao što ga predlažu autori komentara Uredbe br. 1346/2000 Evrop-ske unije o stečajnom postupku. Prema njima, reč parnice (“lawsuits” ) upotrebljenu u toj uredbi treba tumačiti tako da obuhvata sve parnične po-stupke i arbitraže „koje imaju za cilj da se utvrdi postojanje, punovažnost, sadržina ili iznos potraživanja ( “which seek to determine the existence,

–––––––––– 23 ZOA čl. 64. 24 Na primer, ugovorni sporovi između dužnika protiv koga je pokrenut stečajni -

postupak i trećeg lica ostaju u nadležnosti arbitara prema francuskom pravu. Com., 13.06.2006, Société Prodim v. Berthé ès qual., Rev. arb. 2006.864; Com., 02.06.2004, Soci-été Industry et autres v. Société Alstom Power Turbomachines and Com., 14.01.-2004, Prodim v. Logidis, Rev. arb. 2004.591, n. Ancel. Cit. prema: Yves Derains, Laurence Kiffer, National Report for France (2013) u: Jan Paulsson (ed), International Handbook on Commercial Arbitration, Kluwer Law International 1984, Supplement No. 74, May 2013, 1–98. Ista je situacija i u Švajcarskoj: Robert Briner, Paolo Michele Patocchi, National Report for Switzerland (2008) u: Jan Paulsson (ed), International Handbook on Commercial Arbitration, Kluwer Law International 1984, Supplement No. 51, March 2008, 14.


128

validity, content or amount of a claim”).25 Ovakvo šire tumačenje je usvojeno u jednoj odluci engleskog suda u kojoj je prihvaćeno da se reči parnica u toku („lawsuit pending’’) iz člana 4, st. 2 i člana 15 ove Uredbe moraju tumačiti tako da se odnose i na arbitražu.26

Pojedini zahtevi stečajnog poverioca će ipak postati nearbitrabilni, zbog isključive nadležnosti stečajnog suda. Posle otvaranja stečajnog po-stupka, stečajni poverilac ne može više isticati obavezujući zahtev protiv stečajnog dužnika u arbitražnom postupku jer stečajni poverioci ostvaruju svoja potraživanja samo u stečajnom postupku.27 Kao i parnični sud, arbi-tražni sud može da utvrdi osnovanost potraživanja i iznos koji stečajni dužnik duguje stečajnom poveriocu, ali ne može da obaveže dužnika na isplatu tog iznosa.28 Arbitražna odluka treba da bude utvrđujuća jer sada služi jednoj svrsi: da se na osnovu nje utvrde postojanje i osnovanost po-traživanja i tako omogući stečajnom sudu da odredi status datog poverio-ca u stečajnom postupku, odnosno da njegovo potraživanje eventualno uvrsti u listu utvrđenih potraživanja.29

Zahtevi izlučnih poverilaca ostaju izvan sfere isključive nadležnosti stečajnog suda. Zakon o stečaju ovde je jasan: izlučni poverioci mogu svoje potraživanje ostvarivati u svim sudskim i drugim postupcima.30 Ako su vezani sa stečajnim dužnikom arbitražnim sporazumom, to znači da izlučni poverioci treba da pokrenu arbitražni postupak, a arbitražni sud može doneti i kondemnatornu, a ne samo utvrđujuću odluku protiv stečaj-nog dužnika.

Ipak, uprkos mogućnosti popunjavanja pravnih praznina tumače-njem, izostanak bilo kakve odredbe o arbitraži u Zakonu o stečaju stvara pravnu nesigurnost. Postavlja se na primer, pitanje da li stečajni poverilac može da pokrene arbitražni postupak na osnovu valjanog arbitražnog spo-razuma i pre odluke stečajnog suda kojom se upućuje na arbitražu, tj. da li mu je za to potrebna odluka stečajnog suda. Zatim, šta treba da radi ste-čajni poverilac ako ga sud umesto na arbitražu pogrešno uputi na parni-cu? Da li može ipak da pokrene arbitražu i da samo obavesti o tome ste-čajni sud, polazeći od shodne primene člana 117, stav 3, ili je pak dužan ––––––––––

25 Miguel Virgos, Francisco Garcimartin, The European Insolvency Regulation: Law and Practice, 2004, 76.

26 Josef Syska and Elektrim S.A. v. Vivendi Universal S.A. et al. [2008] EWHC 2155 (Comm), fn. 52.

27 ZOS, čl. 80, st. 1. 28 Tako je i u Francuskoj. Videti: Y. Derains, L. Kiffer, 16. 29 ZOS, čl. 116, st. 7. 30 ZOS, čl. 80, st. 3. Doduše, u čl. 112, st. 5 Zakona o stečaju pominju se samo sud-

ski postupci.


129

da pokrene parnični postupak, pa da tek u njemu istakne prigovor nenale-žnosti suda na osnovu člana 14 Zakona o arbitraži? Odgovore na ova pi-tanja moraće da dâ sudska praksa, ali je moguće da će biti divergentnih rešenja.

2. Dejstvo otvaranja stečajnog postupka na arbitražni postupak

koji je u toku Otvaranje stečaja u trenutku kad je arbitražni postupak već u toku

nije retkost. Arbitražni spor može biti jedan od simptoma lošeg finansij-skog stanja u kome se stanka nalazi, koje će u daljem razvoju događaja dovesti do njene insolventnosti, a zatim i do stečaja. U stečajnom zakonu međutim nisu određene procesnopravne posledice stečaja na arbitražni postupak koji je u toku i u kome je stečajni dužnik stranka. Trebalo je u zakonu predvideti da li se takav arbitražni postupak, bilo da je pokrenut u zemlji ili u inostranstvu, može nastaviti ili se mora okončati. S druge stra-ne, ni Zakon o arbitraži ne uređuje posledice otvaranja stečaja nad jed-nom od stranaka u arbitražnom postupku.

Po većini nacionalnih stečajnih prava, stečajni dužnik ne gubi spo-sobnost da učestvuje u arbitražnom postupku usled otvaranja stečajnog postupka. Mada u Zakonu o stečaju ovo pitanje nije izričito rešeno, iz či-njenice da se sudski postupci u kojima je stečajni dužnik tužilac ili tuženi mogu nastaviti pod uslovima propisanim u čl. 89 i 90 proističe, da on i dalje ima stranačku i parničnu sposobnost. Iz toga bi sledilo da usled ste-čaja ne gubi ni stranačku sposobnost i parničnu sposobnost u arbitražnom postupku.31

Jedno od osnovnih načela stečajnog postupka jeste načelo zaštite po-verilaca, koje se ostvaruje kolektivnim namirenjem iz imovine stečajnog dužnika. Danom otvaranja stečajnog postupka obrazuje se stečajna masa u koju ulazi celokupna imovina stečajnog dužnika, sva njegova prava i obaveze. Individualno namirenje neobezbeđenih poverilaca od tog trenut-

–––––––––– 31 Švajcarski Savezni sud je odbio tužbu za poništaj arbitražne međuodluke kojom

se arbitražni sud sa sedištem u Švajcarskoj oglasio nenadležnim za poljskog tuženika koji je otišao pod stečaj. Arbitražni sud je na osnovu prethodno citirane odredbe poljskog Zak-ona o stečaju zaključio da tuženi po merodavnom poljskom pravu više nema stranačku i parničnu sposobnost te da ne može biti stranka u arbitražnom postupku. Ova arbitražna odluka, kao i odluka Švajcarskog Savezog suda da je ne poništi, dosta su kritikovane u praksi, jer su se i arbitražni i Savezni sud oslonili na mišljenja veštaka, mada je u zakonu bilo dosta indicija da stečajni dužnik po poljskom pravu ipak zadržava stranačku i par-ničnu sposobnost i da čak može da učestvuje i u naknadno pokrenutom arbitražnom postupku. Predmet Vivendi c/ Elektrim DFT 4A_428/2008. Videti opširnije: M. Aebi, H. Frey, 113–123.


130

ka je prekludirano, a obezbeđeni poverioci mogu se individualno namiriti iz sredstva obezbeđenja samo uz dozvolu stečajnog suda. Umesto dotada-šnjih organa upravljanja privrednim društvom, imenuje se stečajni uprav-nik koji vodi sve poslove i zastupa stečajnog dužnika.

Procesnopravna posledica otvaranja stečaja je prekid svih sudskih postupaka koji su vođeni u odnosu na dužnika i njegovu imovinu.32 Pre-kid arbitražnih postupaka nije predviđen zakonom,33 ali se u takvom slu-čaju nameće kao najbolje rešenje. Za nastavak arbitražnog postupka u tom trenutku nema uslova jer jedna od stranaka više nije zastupana (da-nom otvaranja stečajnog postupka prestaju zastupnička i upravljačka pra-va direktora, zastupnika i punomoćnika i prelaze na stečajnog upravni-ka34). Takođe, poslovno ime stečajnog dužnika se menja – dodaje se na-ziv „u stečaju“ – što ne utiče na njegov status stranke,35 ali iziskuje noti-ranje ove promene i u arbitražnom postupku. Stečajnom upravniku, kao zakonskom zastupniku, neophodno je ostaviti određeno vreme da se upo-zna sa situacijom stečajnog dužnika, s njegovim ugovorima, pravima i obavezama, i sa sudskim i arbitražnim postupcima koje je vodio i koji su protiv njega vođeni. Ne može se očekivati da upravnik odmah po otvara-nju stečajnog postupka preuzme arbitražni postupak u stadijumu u kojem je bio. Podsećamo da se arbitražni postupak u kome učestvuje stečajni dužnik može voditi ne samo u Srbiji, već i u nekoj stranoj zemlji, pa je šteta što zakonodavac nije predvideo ovu posledicu (prekid arbitražnog postupka), jer ukoliko arbitražni sud proceni da je za pitanje posledica stečajnog postupka na arbitražni postupak merodavno srpsko pravo, u njemu neće naći jasno rešenje.

Arbitražni postupak koji je prekinut zbog otvaranja stečajnog po-stupka nad tužiocem nastaviće se kad stečajni upravnik preuzme postupak ili kad ga arbitražno veće na predlog protivne strane pozove da to učini. Nikakve odluke stečajnog suda za ovo nisu neophodne, jer se ne smatra da je reč o radnji od izuzetnog značaja.36 Stečajni upravnik preuzima arbi-––––––––––

32 ZOS, čl. 88. 33 Slično tome, švajcarsko i nemačko pravo ne obavezuju arbitre da prekinu arbit-

ražni postupak u slučaju otvaranja stečajnog postupka. Videti: Jean-François Poudret, Sébastien Besson, Comparative Law of International Arbitration, Sweet & Maxwell, London, 2007, 505.

34 ZOS, čl. 74, st. 1. 35 U američkoj sudskoj praksi bilo je slučajeva da su se sudovi pozivali na argument

da je reč o novom pravnom licu da bi se uskratilo dejstvo arbitražnom sporazumu koji je stečajni dužnik zaključio pre otvaranja stečajnog postupka. V. Lazić, odeljak 3.2.

36 ZOS, čl. 28, st. 1. Ne smatra se da je pobijanje pravnih radnji stečajnog dužnika podnošenjem tužbe radnja od izuzetnog značaja. Shodno tome, ni nastavak arbitražnog postupka ne bi se mogao smatrati radnjom od izuzetnog značaja.


131

tražni postupak u onom stanju u kome je on bio pre prekida prouzrokova-nog otvaranjem stečaja.37

Veću dilemu izaziva pitanje kad i pod kojim uslovima može da se nastavi arbitražni postupak prekinut zbog otvaranja stečaja nad tuženim. Pretpostavka je da će posle otvaranja stečaja poverilac stečajnog dužnika postupiti po svojoj obavezi iz člana 111 da pismeno prijavi potraživanje stečajnom sudu. U toj prijavi, treba da navede da pred arbitražnim sudom teče arbitraža.38 Ako na ispitnom ročištu stečajni upravnih ospori potraži-vanje, stečajni sudija zaključkom upućuje poverioca čije je potraživanje osporeno (stečajnog ili razlučnog poverioca) „na nastavak prekinutog parničnog postupka radi utvrđivanja osporenog potraživanja“. Umesto na nastavak parničnog postupka, on u ovom slučaju treba da uputi stranke na nastavak arbitraže.

Stečajni sudija je u najboljem položaju da zaštiti pravo poverioca na arbitražno rešavanje spora koje je ugroženo otvaranjem stečajnog po-stupka. Usled privatnog karaktera arbitraže tužilac ulaže značajna sred-stva u pokretanje i vođenje arbitražnog postupka da bi ostvario svoje potraživanje. Često tužilačka strana predujmljuje sve arbitražne troško-ve,39 a ako je reč o međunarodnoj arbitraži ti troškovi mogu biti izuzet-no visoki. Neuvažavanjem interesa da se arbitražni spor dovede do kraja donošenjem arbitražne odluke, stečajni sudija bi mogao poveriocu da nanese veliku štetu, a ako je faza u kojoj se arbitražni postupak nalazi poodmakla, ta šteta može biti još veća.40 Svi predujmljeni arbitražni tro-škovi mogli bi u tom slučaju biti izgubljeni. Iz tog razloga bi stečajni sudija trebalo da primeni fleksibilno tumačenje reči „nastavak parnič-nog postupka“ iz člana 90, stav 1, tačka 3, tako da uputi tužioca da na-stavi prekinuti arbitražni postupak.

Ponovo, bez obzira na mogućnost fleksibilnog tumačenja, izostanak izričite norme koja bi predvidela dužnost suda da uputi tužioca na nasta-vak arbitraže, može predstavljati problem ukoliko sudija ne postupi ova-ko, već umesto toga, ignorišući arbitražni postupak koji je u toku, na

–––––––––– 37 ZOS, čl. 118, st. 1. 38 Ibid., čl. 111, st. 3. 39 Na primer, po Pravilniku o Spoljnotrgovinskoj arbitraži, Službeni glasnik RS, br.

2/2014, čl. 54, st. 1. 40 To je konstatovano i u odluci engleskog apelacionog suda u ranije citiranom pre-

dmetu Josef Syska and Elektrim S.A. v. Vivendi Universal S.A. et al.: „The parties have contracted for arbitration. They ought to have it. Moreover, where international ar-bitration proceedings are already afoot, the creditor claimant may have staked much time and effort, in incurred much expenses, in asserting its rights.“ Josef Syska and Elektrim S.A. v. Vivendi Universal S.A. et al. Judgment of 9 July 2009, [2009] EWCA Civ 677.


132

osnovu člana 117 uputi tužioca da pokrene parnicu radi utvrđivanja ospo-renog potraživanja. Tada će tužilac biti u dilemi kako da postupi jer mu u slučaju da ne pokrene parnicu u roku od osam dana, neće biti priznato svojstvo stečajnog poverioca.41

S druge strane, arbitražni sud će takođe biti u nedoumici da li da na-stavi postupak u situaciji kada zaključak stečajnog sudije nije propisan kao nužan uslov za nastavak postupka. U američkom pravu stečajnom su-diji je dato diskreciono ovlašćenje da odluči da li će uputiti stečajnog po-verioca čije je potraživanje osporeno u stečajnom postupku da nastavi ar-bitražni postupak.42 Prekinuti arbitražni postupak može se nastaviti ako bude doneta takva odluka stečajnog sudije. Nasuprot tome, u holandskom pravnom sistemu arbitraža se posle prekida može nastaviti bez posebnog odobrenja stečajnog sudije, čim se utvrdi da je potraživanje osporeno. Dovoljno je da arbitražno veće obavesti stečajnog upravnika i odbor po-verilaca da se arbiraža nastavlja.43

Evidentno je da bi obustavljanje arbitražnog postupka u slučaju da tuženi ode pod stečaj bio krajnje nezadovoljavajuće rešenje. Time bi se omogućavalo tuženicima da zloupotrebe Zakon o stečaju u cilju ometanja arbitražnog postupka, pogotovo ako imamo u vidu da postupak stečaja može da pokrene i sam dužnik.44 Treba biti svestan da u situacijama kada je tužbeni zahtev visok postoji jako iskušenje da se pokuša izigravanje ar-bitražnog sporazuma – bilo tako što bi sam dužnik predložio pokretanje stečajnog postupka ili bi to učinio drugi poverilac koji je sa njim poveza-no lice. Prouzrokovanje lažnog stečaja, koje je predviđeno kao krivično delo,45 nije lako dokazati, tako da su ovakve zloupotrebe moguće uprkos zaprećenim sankcijama.

Može se braniti teza da ni u srpskom pravu arbitražni sud nije obavezan da čeka na zaključak stečajnog sudije da bi nastavio postu-pak. Na osnovu člana 7 Zakona o arbitraži državni sud može, u vezi s

–––––––––– 41 ZOS čl. 117, st. 1 i čl. 35, st. 13. 42 In re White Mountain Mining Co., L.L.C., 403 F.3d 164, 168-70 (4th Cir.

2005); In re U.S. Lines, Inc., 197 F.3d 631, 639-41 (2d Cir. 1999). 43 V. Lazić, odeljak 4.3.2.1. Videti čl. 29 Zakona o stečaju Holandije (prevod na

engleski: http://www.dutchcivillaw.com/legislation/bankruptcyact022.htm). Treba primetiti da se u tekstu relevantne odredbe ne koristi termin arbitraža, već parnica, ali se u Holandiji taj termin tumači tako da obuhvata i arbitražni postupak koji je u toku. Gerard J. Meijer, Marike R. P. Paulsson, National Report for The Netherlands (2012) u: Jan Pauls-son (ed), International Handbook on Commercial Arbitration, Kluwer Law International 1984, Supplement No. 71, October 2012, 18.

44 ZOS, čl. 55, st. 1. 45 Krivični zakonik - KZ, Službeni glasnik RS, br. 85/2005, 88/2005, 107/2005,

72/2009, 111/2009, 121/2012 i 104/2013, čl. 236.


133

arbitražom, da preduzima samo one radnje koje su izričito predviđene tim zakonom, a upućivanje tužioca da nastavi arbitražn ipostupak nije izričito predviđeno. Takođe, eventualna (pogrešna) odluka stečajnog suda kojom upućuje stečajnog poverioca da pokrene parnični postupak (umesto da nastavi arbitražni postupak), ne može se smatrati odlukom državnog suda o nadležnosti arbitražnog suda i ni na koji način ne obavezuje arbitražni sud. Arbitražna odluka koja će rezultirati iz arbi-tražnog postupka može za tužioca da ima značaj i vrednost bez obzira na stečaj tuženog, te nema razloga da arbitražni sud u ovakvoj situaciji ne nastavi postupak.

Tužilac (poverilac), zajedno sa predlogom za nastavak arbitražnog postupka koji podnosi arbitražnom sudu, treba da preinači svoj raniji oba-vezujući tužbeni zahtev u utvrđujući, jer arbitražni sud po otvaranju ste-čajnog postupka više nije nadležan da usvoji obavezujući zahtev.

3. Dejstvo arbitražne odluke u stečajnom postpuku

Stečajni poverilac koji dokaže svoje potraživanje u arbitražnom po-stupku, ima pravo da traži ispravljanje konačne liste utvrđenih potraživa-nja. Zakon ni ovo nije izričito utvrdio (u članu 116, stav 7 pominje se sa-mo „parnica na koju je upućen“), ali to proističe iz celishodnog i razum-nog tumačenja reči „parnica“. Pravnosnažna odluka o osporenom potraži-vanju ima dejstvo prema stečajnom dužniku i prema svim poveriocima stečajnog dužnika.46 Pojam pravnosnažna odluka obuhvata i arbitražnu odluku.47 Ako je arbitražni sud rešavao u inostranstvu, mora da se pret-hodno ispita da li arbitražna odluka ispunjava uslove za priznanje, da bi joj se priznalo dejstvo pravnosnažnosti u Srbiji.

Arbitražnu odluku treba tretirati kao izvršnu ispravu u smislu Zako-na o stečaju i Zakona o izvršenju i obezbeđenju.48 Stečajni upravnik može da osporava potraživanja koja su prijavljena na osnovu arbitražne odluke, ali ako u propisanom roku ne pokrene parnicu (tj. tužbu za poništaj doma-će arbitražne odluke ili žalbu protiv rešenja o priznanju strane arbitražne odluke), potraživanje utvrđeno arbitražnom odlukom se smatra prizna-tim.49 Na osnovu tumačenja postojećih zakonskih odredaba možemo za-ključiti da je dejstvo arbitražnih odluka u stečajnom postupku obezbeđe-no mada ih zakon izričito ne pominje. ––––––––––

46 ZOS, čl. 118, st. 3. 47 ZOA, čl. 64, st. 1. 48 Zako o izvršenju i ozbezbeđenju - ZIO, Službeni glasnik RS, br. 31/2011, 99/2011

– dr. zakon i 109/2013 – odluka Ustavnog suda, čl. 13 i 14, st. 1. 49 ZOS, čl. 117, st. 5.


134

Zaključak U ovom radu analizirali smo pravne praznine u Zakonu o stečaju ko-

je postoje kada je u pitanju arbitraža i dali odgovore na pitanje kako da se postojeće pravne praznine premoste jezičkim i ciljnim tumačenjem, dok se ne usvoje odgovarajuće izmene zakona. Razmotrene su tri pravne pra-znine koje se odnose na valjanost i primenljivost arbitražnog sporazuma posle otvaranja stečajnog postupka, dejstvo otvaranja stečajnog postupka na arbitražni postupak koji je u toku i dejstvo arbitražne odluke u stečaj-nom postupku.

Došli smo do zaključka da se navedene pravne praznine mogu popu-niti odgovarajućim tumačenjem. Tako, iz postojećih odredaba može se iz-vesti zaključak da arbitražni sporazum ne prestaje da važi otvaranjem ste-čajnog postupka nad jednom od strana u sporazumu. Sud je isključivo nadležan za sprovođenje stečajnog postupka, ali ne i za sporove o ospore-nim potraživanjima stečajnih poverilaca i zahteve izlučnih poverilaca. Po-sebno se ističe potreba fleksibilnog i ciljnog tumačenja reči „parnica“, ta-ko da obuhvati i arbitražni postupak. Takvo tumačenje bilo bi u skladu sa Evropskom uredbom o stečaju po ugledu na koju su neke od zakonskih odredaba i sačinjene. Ipak, posle otvaranja stečajnog postupka, stečajni poverilac može isticati samo deklaratorne, a ne i kondemnatorne zahteve protiv stečajnog dužnika u arbitražnom postupku.

Kada su u pitanju arbitražni postupci koji su u toku, otvaranje stečaj-nog postupka ima za posledicu prekid arbitražnog postupka. Prekid traje dok se ne steknu uslovi za njegov nastavak, pri čemu nije neophodno če-kati da stečajni sud naloži tužiocu nastavak postupka. Tužilac (poverilac), zajedno sa predlogom za nastavak arbitražnog postupka koji podnosi ar-bitražnom sudu, treba da preinači svoj raniji obavezujući tužbeni zahtev u utvrđujući.

Arbitražna odluka o osporenom potraživanju ima dejstvo prema ste-čajnom dužniku i prema svim poveriocima stečajnog dužnika i daje ste-čajnom poveriocu pravo da traži ispravljanje konačne liste utvrđenih po-traživanja.


135

Maja Stanivuković, Ph.D., Full Professor University of Novi Sad Faculty of Law Novi Sad

Serbian Law on Bankrupcy and Arbitration

Abstract: The paper identifies gaps existing in the current Bankruptcy Act of the Republic of Serbia with respect to arbitration, and proposes ways to bridge them by literal and teleological interpretation. Gaps are identified as regards the validity and enforceability of the arbitral agree-ment subsequent to the opening of the bankruptcy proceedings, the effects of opening of the bankruptcy proceedings on the pending arbitral procee-ding, and the effects of an arbitral award in bankruptcy proceedings.

In the authors view, these gaps may be bridged by appropriate sta-tutory interpretation. For example, arbitration agreement should not be-come automatically inoperative by the fact of opening of the bankruptcy proceedings over one of the parties to the agreement. Although the court has exclusive jurisdiction for conducting the bankruptcy procedure, this exclusive jurisdiction does not extend to disputes on contested claims of bankruptcy creditors, nor to claims of third parties related to the right of exclusion of things from the bankruptcy estate. The author advocates a broad interpretation of the term “litigation” used in the Act, so that it may include also the arbitral proceedings.

Arbitral proceedings that are pending will need to be stayed as a re-sult of opening of the bankruptcy procedure over the debtor, until the ban-kruptcy administrator has been appointed and after he has had sufficient ti-me to get acquainted with the claims. The proceedings may be continued when these conditions are met, provided that the claim was contested, wit-hout arbitral tribunal having to wait for the bankruptcy court to order the claimant to resume the proceedings. After opening of the bankruptcy pro-ceedings, however, the bankruptcy creditor may no more seek condemna-tory relief against the bankruptcy debtor in the arbitral proceedings, and should consequently rephrase its claims as declaratory claims.

Arbitral award deciding on the contested claim will have effect to-wards the bankruptcy debtor, but also towards all other creditors of the bankruptcy debtor, since it should confer the bankrupcy creditor with the entitlement to seek an amendment of the final list of ascertained claims.

Key words: bankruptcy, arbitration


136


137

Originalni naučni rad 343.2:17 doi:10.5937/zrpfns48-5795

Dr Marko Trajković, vanredni profesor Univerzitet u Nišu Pravni fakultet u Nišu Dr Dragiša Drakić, vanredni profesor Univerzitet u Novom Sadu Pravni fakultet u Novom Sadu

BIOETIKA KAO HUMANA CRTA OPŠTE I KRIVIČNO-PRAVNE TEORIJE1

Sažetak: Šta je opšta teorija prava bez svoje humane crte? Šta je

krivično-pravna teorija bez svoje humane crte? Ništa do puka forma iz-ražavanja prava. A gde se danas najbolje oslikava ta veza humanosti i prava? Niz bioetičkih pitanja danas „rađa“ humanu stranu prava kao nauke i prava kao prakse. Bioetika je ponudila pravu da „obnovi“ svoju ljudsku sadržinu, da izađe iz forme i krene putem humanosti. Da li će pravo biti danas više zauzeto svojom formom, svojom proceduralnom stranom ili će ići u susret zahtevima humanosti, to će zavisiti od samih pravnika.

Ključne reči: pravo, bioetika, čovek, humanost, vrednosti.

UVOD Da li bioetika može da bude područje ispitivanja humanosti prava?

Svakako da može, a to se potvrđuje u bioetičkim pitanjima, koja se sama „nameću“ pravu i koja potvrđuju stav o „sacralita della vita umana“.2 Bioetika nije samo područje koje pita, ona očekuje odgovore, ili bolje re-––––––––––

1 Rad je nastao kao rezultat naučnog angažovanja na projektu ‘'Biomedicina, zaštita životne sredine i pravo'' br.179079 u 2014. godini, za čiju je realizaciju materijalna sred-stva obezbedilo Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije.

2 M. Chiodi, TRA CIELO E TERRA, il senso della vita a partire dal dibattio bietico, Cittadella Editrice, Assisi, 2002, 6.

Dr Marko Trajković; Dr Dragiša Drakić, Bioetika kao humana crta... (str. 137–151)

138

čeno ona očekuje rešenja, na osnovno pitanje, na pitanje ljudskog života. Ali, i ona pita kao i etika, odnosno: „Etika ne uči direktno što se treba ov-dje i sada dogoditi u datom stanju stvari, nego općenito, kako stoji s onim što se uopće treba dogoditi. Možda je mnogo i raznoliko što se uopće tre-ba dogoditi. Ali ne može se u svakom stanju stvari dogoditi sve što se uopće treba dogoditi. Ovdje trenutak sa svojim zahtjevima zadržava slo-bodan prostor unutar onoga što naučava etičko osvještenje“.3 A da je bioetika područje, potvrđuju i neuspešni pokušaji pojednostavljenja bioe-tike kao područja života: „È molto frequente, non solo in Italia, ma anche nella bioetica soprattutto anglofona, la distinzione tra bioetica ’laica’, che sarebbe l’etica della qualità della vita, e bioetica cattolica, che sarebbe l’etica della sacralità della vita. Questa semplicistica opposizione, che non è evidentemente del tutto priva di significato, ha però il grave limite di dimenticare che è impossibile parlare di una bioetica laica, così come di una bioetica cattolica“.4 Dakle, bioetika je ta koja je „otvorila dijalog između biologijskih znanosti i filozofije te drugih humanističkih i dru-štvenih znanosti (teologija, antropologija, pravo, povjest, sociologija). Stoga odjeljenost razine činjeničnih datosti sadržanih u deskriptivnim iz-ričajima od razine vrijednosti sadržanih u normativnim izričajima, branje-na od tzv. etičkog nekognitivizma, čini se, ne može izdržati sraz s medi-cinskom praksom i biologijskim objašnjenjima“.5 Odgovore će davati fi-lozofija, te unutar nje aksiologija, etika, medicina, tehnika, ali će sve to biti nedovoljno bez pravne regulative, jer postoji samo „jedna znanost praktičke naravi i koja posjeduje čvrsto skovani, egzaktni pojmovni si-stem, pravna znanost“.6 Zapravo, etika će stvoriti „općenitu osnovu iz ko-je se, kao iz ptičije perspektive, objektivno vidi ono aktualno“7, a podnož-je te planine, tog promišljanja bioetičkih pitanja predstavlja pravna regu-lativa, koja će na samom kraju i opredeliti konkretno rešenje pojedinačnih slučajeva iz bioetike. Ovim je „opravdanje orjentacije na pravo“8 nemo-guće osporiti. Suprotno, to će biti skup lepih misli, koje će ostati da „vi-se“ u vazduhu i neće dodirivati tlo, jer društveno tlo je na sreću ili žalost, sačinjeno u svojoj krajnjoj postavci od pravne regulative. Zapravo, i bioe-tika kao i sva praktična filozofije nema ničeg nametljivog u sebi, jer se ona „ne miješa u konflikte života, ne daje nikakve propise, koji bi ovima ––––––––––

3 N. Hartmann, Etika, Nakladna Ljevak, Zagreb, 2003, 9. 4 M. Chiodi, Etica della vita, Le sfide della practica e le questioni teoriche, Glossa,

Milano, 2006, 39. 5 T. Matulić, Metamorfoze kulture, Glas Koncila, Zagreb, 2009, 687. 6 N. Hartamnn, Etika, 71. 7 Ibid., 9. 8 Ibid., 71.


139

bili namijenjeni, nije kodeks zapovjedi i zabrana poput prava“.9 Sva poe-zija sveta može da bude uništena jednim pokretom pera „nerazumnog“ pravnika, ne uništena za sva vremena, ali onemogućena u trenutku na-stanka. Isto je i sa ljudskim životom, on u krajnjem nije uništen kao po-jam „besmislenim“ pravnim propisima, ali je uništen kao konkretna poja-va, od trenutka rađanja do trenutka smrti. A bioetika i pravo su prisutni i na samom početku – rađanje, i na samom kraju ovog našeg života na ze-mlji – smrt. Iz ovih razloga pravo najpre mora da prestane sa svojom sa-movoljom i voluntarizmom. Jer, svrha prava nije pravo, već čovek. Čove-ka danas kao pojam, kao „živući“ pojam, nalazimo u brojnim bioetičkim pitanjima. Zato je osvetljavanje te humane crte opšte i krivično-pravne teorije neophodno.

1. BIOETIKA I PRAVO, ZAŠTO DANAS?

Na svaku novu, ili relativno novu pojavu, ili novi odnos čovek uvek postavi isto pitanje: „Zašto danas?“ Tako je i sa odnosom bioetike i pra-va. Ovo se nameće najpre iz samog promišljanja bioetike: „Certo, la bioe-tica è pressata da „dilemmi“ urgenti, come quelli posti dallo sviluppo teh-nico-scientifico soprattutto nell’ambito della prassi medica, ma questo non esime dalla riflessione, bensì richiede il suo sforzo. L’urgenza e l’attualità dei problemi non dovrebbe nuocere alla qualità della teoria pro-posta, ma anzi dovrebbe favorire il comprendere quali siano gli interroga-tivi cui si vuole davvero rispondere. Un altro fattore che, insieme a que-sto, nella bieotica non ha avvantaggiato una riflessione sui grandi temi dell’esistenza come la vita, la salute, il nascere e il morire, è il mancato chiarimento del suo statuto epistemologico, che risulta ancora oscillare tra la scienza, nel senso moderno del termine, la psicologia, il diritto e il sapere etico, di cui pure la bioetica risulta essere stata un potente fattore di propulsione“.10 Mi još valja da se pitamo i kakav odnos želimo između bioetike i prava. Ako se taj odnos svede na puko pravno regulisanje bioe-tičkih pitanja, a bez promišljanja osnove etike i bioetike, to će biti čisto ispunjenje forme. To tada liči na politički donet set pravnih propisa koji nisu vezani za ispunjenje osnovne srvhe prava, za ljudski život, već za politički kompromis grupe na vlasti. Te nas ovo podseća na „čist proce-duralni mehanizam traženja konsenzusa“11, umesto naklonosti ka životu.

–––––––––– 9 Ibid., 10. 10 M. Chiodi, TRA CIELO E TERRA, il senso della vita a partire dal dibattio bietico, 7. 11 V. Valjan, Bioetika, Svjetlo riječi, Sarajevo-Zagreb, 2004, 50.


140

Umesto ovoga „od zakonodavca se, stoga ne traži da stvori već interpreti-ra zahtjeve čovjeka u društvu, traženje ne toliko konsenzusa koliko više onog objektivnog moralnog zakona koji je upisan u srcu svakog čovje-ka...“.12 Tako je moguće da pravo prevlada moralni relativizam i pravni pozitivizam i vrati se svojim vrednosnim korenima, i svojoj svrsi, čoveku. Jer, niko nije negirao, ni naučnik, ni filozof, pa ni pravnik, da je „čovjek vrhunac u životu svemira...“.13 Tako je moguće i da zakonodavci poštuju „istinu prava“14, ne da se rukovode svojim interesima. Ali, uprkos tome „u povjesti od preko deset tisuća godina naše je razdoblje prvo u kojem je čovjek po sebi samom postao općenito i radikalno problematičan: čovjek ne zna tko je, a dapače i ne vodi više računa da to zna“.15 A to je magna questio.16 Ali nije samo medicina koja „calls all in doubt“17, već to čini i pravo svojim pravnim pozitivizmom i prihvatanjem krajnjeg moralnog relativizma. Na koje je moguće dati jedan odgovor, koji mi prihvatamo, a koji čovek sadašnjosti, mora da nosi sa sobom kod promišljanja odnosa prava i bioetike: „Io sono la via, la verita e la vita“.18 Zato „pod ovakvim okolnostima razumje se samo po sebi da sva područja duhovnog života koja sadrže bilo kakve etičke problemske motive, bilo kakva vrednova-nja, stajališta, tendencije ili važeće odredbe praktičke naravi, za etiku mo-raju biti značajni, za etiku kao riznicu fenomena“.19 A ovo će takođe važi-ti i za pravo, jer je ono „riznica fenomena“, te se time jasno „otvara“ put ka bioetici, jer ona osim objašnjenja osnovnih fenomena u sebi „sadrži već izvjesnu obradu, misaono savladavanje i oblikovanje materijala“.20

Šta to mi valja da otkrijemo? Valjalo bi otkriti „vrednosni profil“ prava sadašnjosti. U svakom pravu, „u svakome pojedincu, skupini ili po-vjesnom razdoblju postoji neki „vrjednosni profil“. Otkriti taj vrjednosni profil jedan je od najboljih načina za upoznavanje pojedinca, zajednica i povjesnih razdoblja“.21 Da mi se možemo susresti sa činjenicom da je iz-

–––––––––– 12 V. Valjan, Bioetika, 50. 13 Ibid., 63. 14 Ovaj zahtev istaknut je u učiteljstvu Katoličke crkve, a posebno u enciklici Evan-

gelium vitae. Navedno prema: V. Valjan, Bioetika, 51. 15 M. Scheler, Philosophische Weltanschauug, Bonn, 1929., 62; G. Marcel, L’hom-

me problematique, Pariz, 1965., 73-74. Navedeno prema: V. Valjan, Bioetika, 64. 16 Augustin, Confessioni, Roma, 1981, cap. IV. 17 H. Kuhse, The Sancity-of-Life Doctrine in Medicine. A Critique, Oxford Univer-

sity Press, Oxford, 1987, 3. Navedeno prema: M. Chiodi, TRA CIELO E TERRA, il senso della vita a partire dal dibattio bietico, 16.

18 M. Chiodi, TRA CIELO E TERRA, il senso della vita a partire dal dibattio bietico, 7. 19 N. Hartmann, Etika, 70. 20 Ibid. 21 M. Vidal, Kršćanska etika, Đakovo, 2001, 88.


141

uzetno teško, pa skoro i nemoguće otkriti i opisati vrednosni profil prava sadašnjeg trenutka. Ali, to i jeste naš osnovni zadatak. Samo tako mi raz-umemo našu stvarnost na koju želimo da primenimo pravo. Kako rasvetli-ti taj vrednosni profil sadašnjosti, šta „prizvati“ da nam pomogne? Odgovor se može naći u enciklici „Lumen Fidei“, gde stoji: „Ja - Svetlost – dođoh na svet da nijedan koji u mene veruje u tami ne ostane“.22 Valja tu Svetlost uneti putem bioetike u pravo i „Neka iz tame zasija svetlost“.23 Zašto? I od-govor je veoma jednostavan, jer bioetika nije samo preživljavanje ljudi, ona je preživljavanje naroda i kultura.24 Bioetika se kao i etika obraća onom u čoveku što je stvaralačko, odnosno „izaziva ga da u svakom novom slučaju nanovo sagleda, tako reći prorokuje što se ovdje i sada treba dogoditi“.25 A zašto pravo i Svetlost? Svako pravo teži da bude idealno, i borba za pravo je zapravo borba za bolje pravo koje je neminovno povezano sa vrednosti-ma, a ta tendencija valja da bude obznanjena i u pozitivnom pravu. Zato pravni pojmovi, najpre dobijaju „visok stupanj etičkog značenja“26, a po-tom i bioetičkog. Sada se postavlja i sledeće pitanje, kome služi pravo? Gde je čovek u pravu? Kroz pitanje odnosa prava i bioetike, mi najbolje vi-dimo položaj čoveka u pravu. Jer, se niz bioetičkih pitanja prelama direkt-no kroz čitav život čoveka.

Opšta teorija prava i filozofija prava daju osnovne postavke svekoli-kog prava, a najbolje ostvarenje njihovih principa, odnosno poštovanja i zaštite ljudskog života, daje krivično-pravna teorija koja i u bukvalnom smislu najbolje štiti ljudski život. I nije ovo pitanje zašto danas, vezano samo za nas ljude ovog trenutka. Danas je uvek aktuelno, danas je uvek stvarnost. Zato insistiramo na postavci ovog odnosa kao sadašnjeg trenut-ka, ni trenutka prošlosti, ni trenutka budućnosti već sadašnjosti. Niz bioe-tičkih pitanja dolazi pod „udar“ pravne regulative. Trenutak rađanja, na-čin i vrednovanje života vrednog življenja27, smrt sve to ulazi u bioetičku sferu, a biva regulisano od strane prava. Međutim, tu leži i opasnost od gubljenja humane strane prava. Jer, pravo može „nošeno zakonom svoje naravi“28 da se svede na normu sa zločinačkom sadržinom. Zato i bioeti-

–––––––––– 22 Enciklika Svetlo vere Pape Franje, Beograd, 2013, 5. 23 Ibid. 24 V. R. Potter, Bridge to the Future, Prentice-Hall, Engglewood Clifts, 1971, 48.

Navedeno prema: V. Valjan, Bioetika, 13. 25 N. Hartmann, Etika, 10. 26 Ibid., 71. 27 S tim u vezi videti, D.Drakić, Krivičnopravna zaštita prava na život koji nije vredan

življenja, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu, br.1, Novi Sad, 2013. 28 Vidi: Z. Lerotić, Rječ urednika, u V. Zsifkovits, Politika bez morala?, Školska

knjiga, Zagreb, 1996, 12.


142

ka, kao i njen širi okvir etika, nije „kazuistika i ne smije to nikad postati“, jer bi i ona tada kao što to pravo često čini „usmrtila upravo ono u čovje-ku što bi trebala probuditi i odgojiti, ono stvaralačko, spontano, živo unu-tarnje suosjećanje čovjeka s onim što treba biti, s onim po sebi vrjed-nim“.29 Kako je vredelo u politici reći da „malo više duha Franje Asiškog zacijelo ne bi škodilo“30 tako to isto vredi i za pravo i pravnike, ni njima malo više tog duha ne bi škodilo. Zašto? Da se nikada ne bi ponovilo da čujemo ove reči: „Većina vas“, tako Himler (Heinirch Luitpold Himmler) govori, „zna što to znači kad na hrpi leži 100 leševa, ili 500, ili čak 1000. A to izdržati i pritom, zanemarimo li pojedine primjere ljudske slabosti, ostati čestitim, to nas je učinilo čvrstima“.31 Zato najpre srećan čovek po rečima Sv. Tome Akvinskog (Thomas Aquinas), a onda i njegovo pravo mora da više „nalikuje Bogu“ ne u „pogledu njegove moći“ već da mu nalikuje u pogledu dobrote.32 Ovo dalje znači da se ljudi „po svojoj prav-no i moralno zreloj savjesti i savjesti s pravom poslušnošću podčine zako-nu, nepravednom pravu pravodobno pruže autonomni otpor“.33 Danas se u bioetici kao području reflektuje taj odnos čoveka i njegove savesti spram prava i pravnih propisa, i to počev od informisanosti o bioetičkim problemima pa do njihovog rešavanja. Polazimo od informisanosti jer je „dobro informirano, odgovorno, budno i odlučno javno mišljenje jedno od najvrednijih općih dobara u slobodnoj demokraciji“.34 Dakle, najpre je potrebno dobro informisanje, u oblasti teorije prava to zahteva najpre pro-menu kursa obrazovanja pravnika, te se mora krenuti dalje od pukog po-zitivističkog obrazovanja pravnika za „jedan propis“. U obrazovanju pravnika za bioetičke probleme neophodno je da se ono zasnuje na čistoj aksiologiji, jer je u bioetici posebno važno vrednosno pristupanje proble-mu. Zašto? Da se u javnosti ne bi javila iskrivljena slika bioetičke stvar-nosti. Bioetika može pogrešnim postupcima prava, da postane najveći „moralni glib“35 čovečanstva. Ali nije samo pravo u poziciji „moralnog gliba“ već i sama bioetika često korača graničnim putevima dobra i zla. Ova situacija rađa i sledeće pitanje: „Tko kontrolira kontrolore?“.36 Da li je pravo kontrolor bioetike, ili je bioetika kontrolor prava? Ko će koga u tom odnosu usmeravati ka postavci dobra i čoveka kao centralne figure?

–––––––––– 29 N. Hartmann, Etika, 10. 30 V. Zsifkovits, Politika bez morala?, 32. 31 Ibid., 30. 32 Ibid., 38. 33 Ibid., 36. 34 Ibid., 37. 35 V. Zsifkovits, Politika bez morala?, 49. 36 Ibid., 82.


143

Ta će pitanja ostati zauvek otvorena, na njih niko neće imati definitivan odgovor. Ono što je sigurno u pravnim sistemima koji podupiru totalitar-ne sisteme jeste „nepoštovanje i zanemarivanje osobe, njezina dostojan-stva i opravdanih interesa ...“, a ovo još i deluje kao pravno „isprogrami-rano“.37 Zato humana strana prava zahteva ne samo verbalna priznanja čoveka kao osobe, već i potpunu primenu tog principa u teoriji i praksi. Valja u opštoj pravnoj teoriji i krivično-pravnoj teoriji srušiti sve „odnose u kojima je čovjek poniženo, porobljeno, napušteno i prezira vrijedno bi-će“.38 Zato što „čovjek mora biti nositelj, stvaralac i cilj svih društvenih tvorevina“.39 A sasvim suprotno ovome danas se dešava da kod izbora onih koji će činiti zakonodavni organ više uticaja ima „cijena salate“ no „dužna zaštita i štovanje nerođenog života“.40 Da li je ovo zato što se „nerođenih ne treba „plašiti“ kao birača, a njihovi su odvjetnici zakazali, odnosno pre-slabi su...“.41 Zato je ovde neophodna vrednosno orjentisana teorija prava. Posebno ako prihvatimo definiciju prava kao „compromise between moral ideas and practical possibilities“.42

Dakle, kakve moralne kompromise danas želimo da načinimo u okviru bioetike? U samoj istoriji razvoja prava mi možemo naći opravda-nje za tvrdnju da su moralni kompromisi sa poštovanjem ljudskog života i pravno i moralno neprihvatljivi. Jer: „Na području zapadne tradicije, označeno kao judeo-kršćanstvom, zapovjed „ne ubij“ sustavno i neporeci-vo izražava vrednost ljudskog života“.43 Ono što se pravu kao zadatak jednostavno nameće je zaštita života čoveka. Ali, i pored ovog zahteva pravo se i samo pojavljuje kao najčešći uzrok potamnjenja vrednosti ži-vota čoveka. Zato je danas neophodno uspostaviti vezu između prava i njegove humane crte, između prava i bioetike. Jer, „čovjek nije uspio sa svog obzorja udaljiti smrt kao stvarnost koja mu je nametnuta i kojom i sam manipulira“.44 To se posebno čoveku dešava kada se koristi pravom kao sredstvom za postizanje interesa. Pravo kao sredstvo gubi svoju hu-manu stranu i dozvoljava da se dogode očiti „napadi na vrijednost ljud-skog života45: samoubojstva, više ili manje „opravdana“; ubojstva, izvrše-

–––––––––– 37 Ibid., 86. 38 Ibid., 87. 39 Ibid., 88. 40 Ibid., 92. 41 Ibid., 94. 42 D. L. Rhode, Ethics in Practice, Oxford University Press, Oxford, New York,

2007, 3. 43 M. Vidal, Kršćanska etika, Đakovo, 2001, 222. 44 Ibid. 45 S tim u vezi, o pravnoj zaštiti vanbračne dece u jednom periodu naše državno-

pravne istorije zanimljivo bi bilo videti, G.Drakić, Pravni položaj vanbračne dece prema


144

na zbog jednog ili drugog razloga; „ozakonjena“ ubojstva (desaparecidos, smrtna kazna); pobačaji, pozitivna eutanazija, uz konstataciju o tobo-žnjem „pravu na slobodni izbor vlastite smrti“; ratovi, uhićenja, mučenja, itd“.46 Nakon ovoga možemo da konstatujemo da su današnji čovek i nje-govo pravo, premda civilizovaniji, ipak daleko od pune svesti o vrednosti ljudskog života. Sadašnjost pokazuje da i pored svesti čoveka njegovo pravo zaista učestvuje u povredi života. Otkud ta podvojenost? Očigledno su različiti uzroci doveli do ovakve situacije sa pravom. Ali, jedan od raz-loga može biti i način na koji se pravo kao nauka i pravo kao praksa pri-kazuju najpre studentima prava, a potom i širokoj javnosti. Način na koji se pravo prikazuje narušava etičku vrednost ljudskog života, te narušava svoju humanu stranu. Još jedan od mogućih razloga nalazi se u među-sobnom privlačenju etičkog relativizma i pravnog pozitivizma. Te se ta-ko „često govori o amoralnosti prava, a to je stav koji, na kraju, dovodi do prava koje zaobilazi svaki kriterijum pravednosti i opšeg dobra“.47 Zato je neophodno bioetiku shvatiti kao principijelno unošenje etičkih vrednosti u pravo. Doslednost u primeni osnovnih etičkih principa koji se reflektuju kroz bioetiku, daće mogućnost pravu da izađe iz svoje sa-modovoljnosti. Dakle, neophodno je „izložiti dosljednu etiku ljudskog života“48, odnosno pokazuje se potreba za „rasvetljavanje aksioloških temelja prava, kako bi se osigurale i jasnim pokazale nepovredive čo-vjekove vrednote, koje moraju, sankcionirane zakonom, voditi ljudsko vladanje u moralnim odlukama koje su povezane sa znanostima o životu i o zdravlju“.49

Tako je moguće u ovoj oblasti primeniti Vidalovo (Marciano Vidal) shvatanje fundamentalne i dosledne etike. Unutar fundamentalne etike, koja se može primeniti na pravo, vrednost čovekovog života se mora „iz-ložiti temeljito, naime mora se opravdati u svom korjenu“.50 On govori o moralnim raspravama o ljudskom životu i navodi da u tom pogledu po-stoje praznine. Te se praznine iz društvene stvarnosti, o kojoj se i vode moralne rasprave, prenose, preslikavaju na pravo. Tada se u pravu takođe „dešavaju“ praznine, koje sada mi pravnici nazivamo pravne praznine. Ta namerna, ili slučajna neregulisanost otvara u pravu mogućnosti za zlou-potrebe i za odbacivanje humanosti. Dalje će Vidal krenuti sa doslednom etikom, koja dolazi nakon što se vrednost humane strane svega utemelji.

–––––––––– propisima važećim na vojvođanskom pravnom području u Kraljevini Srba, Hrvata i Slove-naca, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu, br.4, Novi Sad, 2013.

46 Ibid. 47 V. Valjan, Bioetika, 49. 48 M. Vidal, Kršćanska etika, 223. 49 V. Valjan, Bioetika, 49. 50 M. Vidal, Kršćanska etika, 223.


145

Tada je nužno predstaviti je na dosledan način, jer „to zahtjeva da se iz-vuku primereni zaključci primjenjujući ih na različite situacije u kojima je u igri vrjednost ljudskog života“.51

2. BIOETIKA KAO POSLEDNJI HUMANI ARGUMENT PRAVA

Kako stižemo do bioetike kao poslednjeg humanog argumenta pra-va? Najpre se mora utvrditi ontološki status čoveka u pravu, potom aksio-loški a za kraj ostavljamo pretvaranje društvene stvarnosti u pravnu stvar-nost. U ontološkom smislu čovek je „predmoralno dobro“, osnovna mo-ralna vrednost prava, ono počinje sa ovom ontološkom postavkom i sa njom se završava. A ta se moralna vrednost mora „promatrati i formulira-ti pod vidom „humanizacije“. Tako „zahtjev za „humaniziranjem“ života do najvišeć stupnja srž je etosa života“.52 Taj aksiološki stepen ljudskog života je primarna kategorija, koja dakako može doći u sukob sa drugim, ali će sigurno iz tog sukoba izaći kao pobednik. Nakon toga pravni propis predstavlja neku vrstu nacrta delovanja pravnika u domenu zaštite čove-kovog života. U tom delu Vidal predlaže da normativna formulacija „etič-ke vrijednosti ljudskog života“ bude „pozitivna („ljudski život zahtjeva da bude poštivan i da se razvija“) a ne negativna („ne ubij“); da bude „teološka“ i da bude „apsolutna (nepovredivost ljudskog života), no ipak otvorena povlaštenom sudu (sukob vrjednosti)“.53 Delovanje sa ontolo-ške, aksiološke i pravno-normirajuće strane predstavlja punoću zaštite čo-veka u bioetičkim sferama. Pravo bi moglo da putem bioetike kao huma-ne strane svog postojanja, ostvari svoju osetljivost prema čoveku u situa-ciji kada je čovekov život pred otvorenom opasnošću da ne bude pošto-van i da bude ugrožen. Otkrivanje humane strane prava putem bioetike, dozvoljavajući da priznamo argument bioetike liči na „Svetlo koje treba ponovo otkriti“.54 To Svetlo koje nam je podareno već stoji unutar bioeti-ke, samo taj jasni zrak svetla života moramo da priznamo i unesemo u pravo. Tako će se i osvetliti „potpuno čovekovo bivstvovanje“.55 To znači da ona valja da otkrije „demiurgički poziv“, a „Njega ispuniti znači biti čovjekom“.56

–––––––––– 51 Ibid., 223-224. 52 M. Vidal, Kršćanska etika, 225. 53 Ibid., 226-227. 54 Enciklika Svetlo vere Pape Franje, 7. 55 Ibid. 56 N. Hartmann, Etika, 11.


146

Šta se dešava sa pravom koje ne prihvati bioetiku kao svoj poslednji humani argument? Da li ono učestvuje u potamnjenju Svetla? Da li ono guši svetlo života i svetost života? Da, jer ako pravo valja da preinači konkretnu društvenu stvarnost, da bi dostiglo svoj cilj, ono ne bi trebalo da ignoriše činjenicu da njegova sredstva i sama zahtevaju da budu pod lupom moralnih sudova. Ovo zato što pravnik nije moralno neutralna oso-ba, „čist pravnik“ koji deluje po propisima mimo društvene zbilje i mo-ralnih sudova. A sve se to „prebacuje na pleća bioetike kao specijalnom tipu etičke refleksije o ljudskom djelovanju na polju biomedicinskih zna-nosti“.57 Ako je zadatak bioetike da ispituje „na koji način se prakticira sloboda u biologijskim istraživanjima...“58, i ako je zadatak prava da iz-među svih vrednosti koje štiti svojom aksiološkom postavkom, zaštita pa i propitivanje granica slobode čoveka, onda je jasno zašto je bioetika po-slednji humani agrument prava. Pravo se „najviše“ pita i to na samom kraju propitivanja granica slobode u biomedicini i to ne samo pod vidom usmerenosti prava na vrednovanje biomedicinskih rešenja, već i u delu normiranja biomedicinskih rešenja. Pravo za razliku od bioetike ne pita „smije li se ili ne smije izvršiti „ovaj“ zahvat“59, ono imperativno kaže sme ili ne.

Bioetika i pravo ne smeju da zanemare ono što „biologija govori o čoveku“60, ali se bioetika i pravo ne zaustavljaju tu, jer ako su etika i pravo sastavni delovi stvarnosti onda biologija i medicina kao skup znanja ne smeju biti takve naravi da dovedu do zanemarivanja drugih aspekta stvarnosti koji je jednako kao i oni oblikuju. Ovo zato što „parcijalnost označuje samo jedan sloj“.61 Saglasno ovome „proizlazi da nitko nema apsolutno pravo oblikovati norme djelovanja za polje humanih biologijskih istraživanja“.62 Jer, šta nedostaje biolozima, „elementi iz metaempirijskih slojeva“, šta nedostaje filozofima, „ele-menti iz empirijskih slojeva“.63 A šta nedostaje i biologu i filozofu? Pravno promišljanje stvarnosti, njeno formulisanje i normiranje. Da bi se slojevi valjano složili u pravnom propisu neophodno je da se svi slojevi nađu u pravnoj normi koja će regulisati konkretno pitanje. To nije odustajanje od praktičnog u sferi bioetike i etike, i „poklanjanje“ te oblasti života pravu, jer bioetika kao i etika „ono praktično u čovje-––––––––––

57 T. Matulić, Metamorfoze kulture, 688. 58 T. Matulić, Metamorfoze kulture, 688. 59 Ibid. 60 Ibid., 689. 61 Ibid., 695. 62 Ibid. 63 Ibid.


147

ku – to jest ono aktivno i duhovno plodonosno u njemu – izvlači, nje-guje i čini da sazrjeva“.64

A konkretna pitanja biloških, medicinskih istraživanja do te mere premašuju „podnošljive okvire ljudskog straha od samouništenja“65 da i pravo koje je zasnovano samo na volji zakonodavca nije siguran oslonac čoveku. Tako se i javlja potreba za bioetikom i etikom čiji cilj nije „tutor-stvo i uprezanje čovjeka u neku shemu, nego njegovo uzdizanje do pune zrelosti i sposobnosti za odgovornost“.66 Već je cilj „proglašenje puno-ljetnim čovjeka...“.67 Tako se naslućuje da gubitak moralnosti u naučnim okvirima dovodi do sigurnog uništenja. Čovek nije sirov i bezličan mate-rijal nad kojim se naučna istraživanja i pravna normiranja mogu bezgra-nično „iživljavati“. Baš ovo i nameće potrebu za ontološkim pitanjima ko je čovek i šta je čovek? A kao prirodni produžetak ovog pitanja slede i pi-tanja, šta je pravo i kakva mu je sadržina? Ovakvim pitanjima mi želimo srdačnu dobrodošlicu, ali odgovoru pravo je pravo i naredba je naredba, iskreno se suprotstavljamo. Mada ako posmatramo šta su sve zadaci leka-ra mi ne vidimo ništa novo, nikakvu promenu. Dakle, šta je novo u pošto-vanju ljuskog života od njegovog početka pa do smrti, u promovisanju zdravlja, u sprečavanju i lečenju bolesti, u poštovanju ljudskog tela i na-kon smrti, u zahtevu za održavanje visokih standarda stručnog rada i etič-kog ponašanja prema bolesniku? Baš u ovome i leži problem. Ovo nije ništa novo, sva načela su ostala ista, nema ničeg starog i ničeg novog. Problem leži u primeni ovih principa, u pravnom normiranju, a za nas pravnike u posebnoj oblasti, u tumačenju prava. U ovom, što donekle liči na pravnu prazninu, leži osnov problema koji vodi od moralno-pravnih neslaganja do pravne nedovršenosti propisa. Da li je takvo stanje dobro za čoveka, koga svi nominalno štite od drugih, a valjalo bi da ga najpre štite od sebe. Jer, pravo štiti čoveka od medicine, medicina od prava, a da li je bolje da pravo štiti čoveka od prava, a medicina da štiti čoveka od medicine. Zašto se insistira na potencijalnom neslaganju prava i medici-ne, prava i biologije. Zašto se toliko ističu vrednosne razlike? Zar je toli-ko loše istaći da je cilj isti, čovek, a potom naći valjana sredstva za ostva-renje tog jedinstvenog cilja. Danas se pitanju vrednosnih razlika prilazi kao neupitnoj dogmi koja zahteva bespogovornu poslušnost prema dru-štvenim neslaganjima. Danas su vrednosna neslaganja, koja su i vrlo če-sto veštačka, podignuta na nivo dogme o kojoj se ne raspravlja. Umesto ––––––––––

64 N. Hartmann, Etika, 10. 65 T. Martulić, Metamorfoze kulture, 695. 66 N. Hartmann, Etika, 10. 67 Ibid.


148

Tvorca koji ujedinjuje, mi imamo „kreaturu“ koja razjedinjuje. Tada u opštoj i krivično-pravnoj teoriji ne postoji više mogućnost da se zapodene bilo kakav dijalog o vrednosnom neslaganju. Zašto? Izgubila se moć teo-rijskog razmatranja pitanja humanosti pod okriljem golog ideološkog ne-slaganja. I na ovaj način sigurno je utrt put ka moralnom relativizmu i krajnjem pravnom pozitivizmu. Time je potpuno „odstranjen“ čovek iz pravnog promišljanja stvarnosti. Ako se bilo u opštoj ili u krivično-prav-noj teoriji prihvatimo pitanja kao što su eutanazija, abortus, biotehnolo-ško manipulisanje embrionima, mi se nalazimo tada pred izuzetno deli-katnim temama sa kojima su povezana aksiološka pitanja. Da li je pri ovakvoj pravno-teorijskoj raspravi bitno izbeći jednostrana zagovaranja jednog tipa mišljenja? Sasvim sigurno da. Zapravo, valjalo bi struktuirati stvar tako da se integralistički preuzimaju sve adekvatne ideje bioetike, biomedicine, istorije, filozofije, religije, aksiologije, dakle, sve što će upotpuniti pravno-teorijsku sliku. Bez ovoga svako pravno-teorijsko pro-mišljanje bilo kojeg bioetičkog, a zapravo se radi o osnovnim pitanjima humanosti, biće neutemeljeno. Ako sve ovo uključimo u pravno-teorijsku raspravu, jednostranosti će biti isključene zdravim razumom, objektivnim činjenicama i pretpostavljenim vrednostima. Zašto je ova sveobuhvatnost bitna? Razlog je jednostavan i nalazi se baš u središtu krivično-pravne teorije, ljudski život je u „igri“. A zašto je ovo dalje bitno za opštu teoriju prava? Zato što svaki govor o vrednostima, o humanosti završimo sa ljud-skim dostojanstvom. Sve ovo zahteva bezuslovnu moralnu predanost ideji humanosti i apsolutnu pravnu zauzetost čovekom. Zašto bi krivično-prav-na teorija morala da bude zauzeta čovekom? Sam sjaj i neponovljivost čovekovog života, jednostavan je razlog za zauzetost. Prisustvo vrednosti u pravu, u opštoj pravnoj teoriji, u krivično-pravnoj teoriji otvara novu mogućnost i stvara doživljaj otkrivanja ili ponovnog otkrivanja čoveka u svom njegovom sjaju, jer vrednost jednostavno pokreće na ostvarenje. Govor o vrednosti humanosti u pravnoj literaturi predstavlja reakciju čo-veka na problem sopstvenog nestajanja u pravnim tekstovima i pravnoj praksi.

Intenziviranje govora o bioetici od strane pravnika nikako nije niti sme biti „virus“ ideologiziranja bioetike i svođenje bioetike na puku formu izražavanja kojoj je sklon pravni pozitivizam. Zato se i javlja iskrena reakciji čoveka na sopstvenu zaboravljenost u pravnoj teoriji. Mislimo na situaciju, formalnog, a ne na situaciju sadržinskog govora o čoveku. Jer savremeno društvo, i savremena pravna teorija govori o čo-veku, ali da li misli na njega? Odatle i proizlazi ogromna podozrivost i nepoverenje prema opštoj i krivično-pravnoj teoriji. Ali, ovde mislimo


149

ne na nepoverenje koje je uzrokovano razvojem kritičke misli, već na iskreno nepoverenje čoveka koji je od prava zaboravljen, jer razlog na-stanka teorijsko-pravne i krivično-pravne misli nije bavljenje sobom, već čovekom, ali čovekom kao bićem koje postoji, a ne bićem koje svo-ju egzistenciju nalazi samo u redovima pravnih tekstova. Valorizovati čoveka, vratiti mu mesto koje jeste njegovo, to je zadatak bioetike, a pravo mora da se tome prikloni. Skretanje sa njega znači da pravo sa-gledava čoveka na razini čistih brojeva i protokolornog iskustva. Na kraju takvog puta, čovek je proteran i zaboravljen, još ga jedino kurtoa-zno spomenemo u ponekom pravnom tekstu. Ovim se pritiskom prav-nog pozitivizma na bioetiku gubi primat osobe nad teorijom i pravnim propisom. Zato ovu pojavu valja prepoznati i zaustaviti. Dobro je da se prisetimo vrednosnih izazova poput eutanazije i abortusa? Gde se u tim raspravama zaista nalazi čovek, i gde se u pravnim propisima kojim se-kularna država reguliše ova pitanja nalazi čovek? Na marginama, samo što nije „otpao“. Naravno da ovakva rečenica odmah asocira na „tradi-cionalne vrednosti“, „tradiocionalan“ način razmišljanja. Ali ova po-stavka je puko etiketiranje, jer nešto što je vrednost, vrednost je zauvek. I ovaj izraz „tradiocionalno“ nema normativnu već deskriptivnu težinu, jer „potvrđuje da vrjednosti nisu isključivo otkriće i proizvod suvreme-na čovjeka, već da su postojale prije i da će postojati i ubuduće“.68 Ovim samo tvrdimo da je neophodno da se odbaci postavka o „tvrdim“ tradicionalnim vrednostima. Naravno da pravo na temelju vrednosti ko-je već postoje može da gradi nove ili da ih podupire. Opšta teorija i kri-vično-pravna teorija stoje na vrednosti koja je stara koliko i čovek sam, na humanosti. Problem je „ćud“ prava koja zaboravlja čoveka čak i ka-da o njemu govori u bioetičkim raspravama. To je „teorijsko ubistvo“ čoveka zarad nekog „imaginarnog“ čoveka. Čovek stvarnosti gubi pred čovekom iz teorije. Dakle, ne čovek „pozicije“, ne čovek moći, već čo-vek u punini svog dostojanstva69, to je čovek bioetike i prava.

ZAKLJUČAK

Šta valja da u čoveku probudi dijalog između bioetike i prava? Nje-govu suštinu, vrednosti. Koje i zašta? Za život u punoći dostojanstva sa kojim nema kompromisa. I bioetika, kao i opšta i krivično-pravna teorija ––––––––––

68 T. Matulić, Metamorfoze kulture, 399. 69 S tim u vezi videti, M.Marjanović, Ljudsko dostojanstvo i bioetika, Zbornik rado-

va Pravnog fakulteta u Novom Sadu, br.4, Novi Sad, 2013.


150

imaju jedan zadatak, da obuhvate čoveka u celokupnosti svog dostojan-stva. To je ta humanost koju valja ponovo otkriti u pravu kao teoriji i pra-vu kao praksi. A zašto putem bioeitke? Niz pitanja ljudskog života nalaze se u bioetičkom području, te smo mi upućeni na rešavanje ovih pitanja koja leže u bioetičkom području. Ovim našim razmišljanjem nismo želeli da analiziramo pravne propise ni domaćeg, a ni stranog zakonodavstva, ta hronologija i uporedna analiza nije bila naš zajednički cilj. Cilj je bio jed-nostavan, mala rasprava o velikom pitanju, o čoveku i njegovom mestu u samoj raspravi između bioetike i prava. I opet naglašavamo da mi nismo krenuli putem vrednosne postavke u bioetici i pravu koje će glasiti „ili-ili“ već postavkom „i-i“, a razlog je jednostavan razlike u samom temelju humanosti ne postoje. A to da nema razlika baš se i otkriva u pluriper-spektivizmu kao načinu buđenja humanosti u bioetici i pravu. Taj iskorak iz jednostranosti ka integralizmu i pluriperspektivizmu nudi ponovno ot-krivanje spektra vrednosti koji za svoj temelj ima čoveka. Time se potvr-đuje da vizija čoveka u pravu nije promenjena, on je iako to zvuči čudno ipak ostao imperativ prava. I na kraju svih razlika između bioetike i pra-va, ostaje humanost. Ona natkriljuje jaz između bioetike i prava. Upori-šna tačka ovakvog načina razmišljanja je čovek u punoći svog dostojan-stva. Sasvim primereno ovome kada bi opšta i krivično-pravna teorija sta-jala na marginama aksiologije, a ne u samom središtu njenog interesova-nja svo pravno znanje bi se svelo na niz „rascepkanih“ misli. Ali to nije tako, jer: „razvijena, zrela, školovana svijest o vrijednostima je praktički nadmoćna neprobuđenoj, tamnoj, nejasnoj svijesti – možda još ponajma-nje u odlučivanju i djelovanju, sigurno pak u čisto unutarnjem stajalištu, u suosećanju s osobama i situacijama, u sudioništvu na punoći vrjednosti u životu u i nutarnjem ćudorednom sazrjevanju čovjeka“.70

–––––––––– 70 N. Hartmann, Etika, 40-41.


151

Marko Trajković, Ph.D., Associate Professor University of Niš Faculty of Law Niš Dragiša Drakić, Ph.D., Associate Professor University of Novi Sad Faculty of Law Novi Sad

Bioethics as a Human Trait of Common Theory of Law and Criminal Law Theory

Abstract: What would be common theory of law without its human

features? What would be criminal law theory without its human traits? It would be a mere form of expression of law. What are today’s best exam-ples of the relation between humanity and law? Nowadays there is series of bioethical issues that provide human aspect to jurisprudence and legal practice. Bioethics offers to the law a real opportunity to rebuild its hu-man content, to go beyond the form and follow the path of humanity.

Will the law be subordinated to its form and its procedural side, or it will meet human demands? It will depend from lawyers themselves.

Key words: law, bioethics, human, humanity, values


152


153

Originalni naučni rad 343.63(497.11) doi:10.5937/zrpfns48-5612

Dr Branislav Ristivojević, vanredni profesor Univerzitet u Novom Sadu Pravni fakultet u Novom Sadu

O OPRAVDANOSTI UKIDANJA UVREDE I KLEVETE: KRIMINALNA (NE)POLITIKA

SRPSKOG ZAKONODAVCA

Sažetak: Pisac u radu pokušava da kritički sagleda argumente koje je zakonodavac koristio kada se upustio u postupak dekriminali-zacije uvrede i klevete. Ocenjujući da ih je malo, analizira ih, i ne na-lazi opravdanje niti za jedan, a za neke od njih nalazi da uopšte nisu kriminalnopolitički argumenti. Najviše se zadržava na argumentu ka-ko je građanskopravna odgovornost dovoljna za zaštitu dostojanstva ličnosti i nalazi da je tako nešto nemoguće po prirodi ove vrednosti kod koje čovek ne štiti neku stvar već jednakost svoje ličnosti sa svim drugima.

S druge strane pisac obrazlaže značenje časti i ugleda kao vrednosti zaštićenih pravnim poretkom u savremenom društvu i nalazi da ih je za-konodavac potcenio prepuštajući ih samo zaštiti građanskog prava. Izvo-deći zaključak da je zdravlje ljudskog duha neraskidivo povezano sa ne-narušenom čašću i ugledom upoređuje ga sa značenjem koje ima zdravo telo za čoveka u polju fizičkog bitisanja. Koliko čovek teži zdravom telu, toliko, pa i još više, teži zdravom duhu. Lek za njega nije iz oblasti priro-de jer tu nije ni uzrok bolesti. Lek za povređenu čast i ugled je zadovolj-ština jer ona vraća poljuljano samopouzdanje.

Pisac, kao jedan od jakih argumenata u korist krivičnopravne zašti-te časti i ugleda ističe da ne postoji vrednosti koju čovek uživa i nakon smrti i da, štaviše, može i da ih stekne nakon smrti.

Ključne reči: Čast, ugled, kleveta, uvreda, dostojanstvo ličnosti, slo-boda govora, kriminalna politika, zakonodavstvo, krivično pravo.

Dr Branislav Ristivojević, O opravdanosti ukidanja uvrede i klevete:... (str. 153–174)

154

„Shvatljivo je da vuci urlaju tražeći slobodu, ali kad se ovce – kao što je u tom pitanju toliko često bio slučaj – pridruže njihovom urlanju, one time samo dokazuju da su ovce.“1

I

Uvreda i kleveta su dva veoma stara i dobro proverena krivična dela. Takav položaj imaju u svim društvima i predstavljala su to u svim vremen-skim razdobljima. Spadaju u ona dela koja nauka zove mala in se, odnosno krivična dela koja su zlo sama po sebi jer se njihova pravna i društvena za-branjenost poklapaju. Slabo podležu promenama jer se osnivaju na dobro proverenim, nesumnjivim i nikad osporavanim ljudskim vrednostima – ča-sti i ugledu – koje se izvode iz prava čoveka na dostojanstvo i poštovanje ličnosti. Još je u starom Rimu postavljeno pravno pravilo koje je glasilo „pretpostavka je da je svako častan“.2 Ona su osnovna dela u glavi XVII KZ koja nosi naziv „Krivična dela protiv časti i ugleda“ i sva ostala dela u ovoj glavi su neke vrste uvrede i klevete ili smeša istih (krivična dela čija je radnja izvršenja opisana kao „poruga“ koja je spoj radnji izvršenja uvrede i klevete). U KZ se nalazi više krivičnih dela čija je radnja izvršenja takođe data kao radnja uvrede ili klevete odnosno dela kod koja takođe štite čast i ugled ali se po pretežnosti zaštitnog objekta nalaze u drugim glavama KZ.3 Ljudsko dostojanstvo zaštićeno je u okvirima krivičnog prava i u postupku sankcionisanja. Tako se kod nekih sankcija predviđenih KZ izričito kaže da se ne mogu izreći ako vređaju ljudsko dostojanstvo (rad u javnom intere-su), a kod drugih se ovo podrazumeva iako se odgovarajuća odredba više ne nalazi u KZ.4 Obaveza poštovanja ljudskog dostojanstva prilikom ka-žnjavanja nalazi se u članu 25. Ustava RS.5 ––––––––––

1 Rudolf fon Jering, Cilj u pravu, Beograd, Podgorica, Sr. Karlovci, 1998, str. 72. 2 Izreka glasi: Quisquis praesumitur bonus. Na nju su stari Rimljani logički nado-

gradili dobro poznato pravilo postupka koje kaže da u slučaju sumnje mora da se presudi u korist optuženog: ...et simper in dubiis pro reo respondendum. Ovo je tako upravo zato što se svako, kako kaže početak izreke, smatra časnim. Ako tužilac nije u stanju da dokaže da je optuženi učinio delo koje mu stavlja na teret, odnosno da dokaže da je nečastan, on-da mora da se očuva njegova čast.

3 Nasilničko ponašanje, Povreda parlamentara, Zlostavljanje i mučenje, Zlostavlja-nje potčinjenog i mlađeg, Povreda moralnog prava autora i interpretatora, Narušavanje poslovnog ugleda i kreditne sposobnosti itd.

4 U nekada važećem OKZ u članu 6. koji je nosio naziv „Ograničenje u izvršenju krivičih sankcija“ nalazila se obaveza „...poštovanja ličnosti učinioca i njegovog ljudskog dostojanstva.“ prilikom sankcionisanja. U sada važećem KZ ona je neizrečeno preneta u član 3. koji je preimenovan u „Osnov i granice krivičnopravne prinude“ i podrazumeva se da se nalazi u njegovom sadržaju.

5 Ustav RS, član 25. Nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta: „Fizički i psi-hički integritet je nepovediv. Niko ne može biti izložen mučenju, nečovečnom ili poniža-


155

II

Hronološki gledano pokušaji ukidanja ova dva krivična dela počinju još kod izrade izvornog teksta KZ tokom 2005. godine. Tada su pritisci na zakonodavca ishodovali depenalizacijom ova dva krivična dela. Uki-nuta je kazna zatvora i za najteže oblike ovih krivičnih dela. Pritisci su ja-čali tokom vremena tako da je ZID KZ iz januara 2012. godine (koji je kasnije povučen iz Narodne skupštine) bila predviđena dekriminalizacija uvrede i klevete. Novi ZID KZ iz septembra 2012. godine opredelio se za neku vrstu srednjeg rešenja: predvideo je dekriminalizaciju samo klevete. Takvo rešenje je dobilo podršku Narodne skupštine tako da je naše sada-šnje stanje na polju ovih krivičnih dela sledeće: kleveta više nije krivično delo, a uvreda (još uvek) jeste.

III

Sa razlogom se može postaviti pitanje šta je to podstaklo zakonodavca da se opredeli za ovakva normativna rešenja? Koje argumente zagovornika ukidanja ovih krivičnih dela je zakonodavac usvojio i koji su prevladali nad stavom pravne nauke koja se protivila ovakvim izmenama KZ? S njim je povezano i pitanje koje su moguće posledice ovakvih promena KZ?

Ovaj rad će se posvetiti upravo ovom pitanju. U prvom delu rada pokušaće da se istraže argumenti zagovornika ukidanja ovih krivičih dela, dati u javnosti ili u obrazloženjima ZID KZ. Za pretpostavku je da su ar-gumenti zagovornika dekriminalizacije uvrede i klevete preuzeti od stra-ne zakonodavca i da su našli svoje mesto u obrazloženju ZID KZ. Već na ovom mestu može se oceniti da će stavovi iz javnosti biti važniji jer su oni u obrazloženjima dva ZID KZ prosto oskudni. Zatim će se dati kritič-ki osvrt na ove argumente. U drugom delu rada će se izložiti značaj za-štitnog objekta koji se štiti uvredom i klevetom kao i ostali argumenti koji su protivni ukidanju uvrede i klevete. Na kraju rada daće se zaključci o nepostojanju smišljenje kriminalne politike kao uzroku ovih izmena KZ i njihovim lošim posledicama.

1. O STAVOVIMA ZA UKIDANJE UVREDE I KLEVETE Pokušaji dekriminalizacije uvrede i klevete traju oko jednu deceniju.

Razumno bi bilo pretpostaviti da su se za ovako dugačak vremenski pe-riod iskristalisali i uobličili brojni argumenti u prilog rečenog stava, kao i –––––––––– vajućem postupanju ili kažnjavanju, niti podvrgnut medicinskim ili naučnim ogledima bez svog slobodno datog pristanka“.


156

da je obrazloženje za ukidanje uvrede i klevete dobro osnovano. Ipak, stvari stoje sasvim suprotno.

1.1. Argumenti zagovornika ovog stava

Argumenti zagovornika ukidanja uvrede i klevete se na prvom mestu mogu opisati kao oskudni. Ima ih zaista malo. To ne čudi. Pravna nauka sko-ro sigurno kod ovog predloga nije konsultovana. Da jeste ona bi prenela stav da se do sada u ozbiljnim diskusijama oko depenalizacije ili dekriminalizaci-je uvrede i klevete, nisu čuli uverljivi argumenti. Stručnih i kriminalno-poli-tičkih razloga za depenalizaciju ili dekriminalizaciju nema.6

U obrazloženju prvog ZID KZ, iz januara 2012. godine, kojim je bi-lo predviđeno ukidanje kako uvrede tako i klevete, navodi se samo kako će se time „...u potpunosti ukinuti verbalni delikt.“ i da su ovom predlo-ženom izmenom „...usvojeni zahtevi velikog broja nevladinih organizaci-ja i novinarskih udruženja.“.7 U obrazloženju drugog ZID KZ, iz 2012. godine ima još manje objašnjenja razloga koji su vodili dekriminalizaciji klevete. U njemu se samo navodi da je to bio „...zahtev velikog broja udruženja i stručne javnosti, a naročito novinarskih udruženja.“.8

Zaista je teško analizom ovako oskudnih obrazloženja pobrojati više od dva argumenta. Prvi stav jeste da su kleveta i uvreda, kako ih navodi „verbalni delikti“, a drugi da je njihovo ukidanje zahtev „novinarskih udruženja“, „stručne javnosti“, ili samo „udruženja“.

Osim ovih u javnosti su se pojavljivali i stavovi kako će se ovako „...jačati slobode novinarstva i medijskog izveštavanja, kao i slobode iz-ražavanja u Srbiji...“9 kao i da novinari plaćaju visoke novčane kazne kao posledicu krivičnog progona za klevete i uvrede, što im, navodno, one-mogućava da rade.10 ––––––––––

6 Zoran Stojanović, Komentar KZ, Beograd, str. 415-416; Milan Škulić, Dekrimi-nalizacija klevete je apsurd, Politika, 4. maj 2011. godine, http://www.politika.rs/rubrike/ Hronika/Dekriminalizacija-klevete-je-apsurd.lt.html, posećeno: 10. decembar 2013. godine.

7 Potpuno o obrazloženju prvog ZID KZ iz 2012. godine: Branislav Ristivojević, Negativna kriminalno-politička kretanja u materijalnom krivičnom zakonodavstvu Srbije: temeljno opredeljenje zakonodavca ili incident, Crimen, br. 2, 2012, str. 181.

8 Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog Zakonika, Predlog, -http://www.parlament.gov.rs/ upload/archive/files/cir/pdf/predlozi_zakona/4108-12.pdf, posećeno 18.12.2013. godine.

9 Novosti, Kleveta neće biti krivično delo, ministar pravde Nikola Selaković, 28. no-vembar 2012. godine, http://www.novosti.test.mainstream.rs/vesti/naslovna/drustvo/ aktuel-no.290.html:408143-Kleveta-nece-biti-krivicno-delo, posećeno: 20. decembar 2013. godine.

10 Medijski istraživački centar, Saopšetenje za javnost NUNS, 22. 7. 2011. godine, http://www.mic.org.rs/2011/07/22/nuns-pozdravlja-ukidanje-krivicnog-dela-uvrede-i-klevete/, pristupljeno: 25 decembra 2013. godine.


157

1.2. Kritička analiza ovih stavova 1.2.1. Pojam verbalnog delikta

Način upotrebe izraza „verbalni delikt“ vodi zaključku da predlagač ne poznaje značenje ovog pojma u nauci krivičnog prava.11

Taj pojam je korišćen da se opiše nekada zloglasni član 133. KZ SFRJ koji je nosio naziv „Neprijateljska propaganda“. Pratila ga je odgo-varajuća mera bezbednosti iz člana 67. KZ SFRJ pod nazivom „Zabrana javnog istupanja“. Zajedno su korišćeni da se ljudima uskrati sloboda go-vora i izražavanja. Ostali su poznati kao simbol jednoumlja odnosno jed-nog nedemokratskog i totalitarnog društva koje nije trpelo drugačiju mi-sao i reč od one koja je bila proklamovana kao zvanična ideološka dog-ma. Ukinuti su sa prvom novelom KZ SFRJ prilikom vršenja pionirskih poduhvata na polju demokratskog preobražaja društva 1990. godine, s tim da je „Neprijateljska propaganda“ zamenjena sa „Pozivanjem na nasilnu promenu ustavnog uređenja“. U tom novom delu su promenjeni osnovni elementi bića tako da je otpao prigovor da ovo delo ograničava slobodu misli i izražavanja.12

Predlagač, po svemu sudeći, zamera uvredi i kleveti što se mogu učiniti verbalno. To je tačno. Međutim to je nedovoljno da se uvreda i kleveta poistovete sa značenjem izraza „verbalni delikt“ u nauci krivič-nog prava. „Verbalni delikt“ ima veze sa delima protiv časti i ugleda uto-liko što se uvreda i kleveta mogu izvršiti verbalno-usmeno, i na tome se završava. Šta će biti sa pismenom, gestovnom, simboličkom uvredom i klevetom kao i sa realnom uvredom?13 One se svakako ne mogu nazvati „verbalnim deliktom“, ali predlagač i njih pokušava da ukine. Na kraju krajeva, KZ danas ima čitav niz krivičnih dela koje se mogu izvršiti ver-balno.14 Zakonodavac nije bio dosledan. Ako mu je merilo za prigovor uvredi i kleveti to što se mogu izvršiti verbalno, onda je trebao da predlo-ži ukidanje i svih ostalih dela koja se mogu izvršiti verbalno.

Predlagač zakona ne shvata ključnu razliku između „verbalnog de-likta“, što je pojam kojim je nauka najčešće nazivala član 133. starog KZ

–––––––––– 11 Potpuno o pojavi stilski i sadržinski loših akata koji daju sumornu sliku o jezič-

kom kvalitetu naših zakona kod: Dragiša Drakić, O stilu jezika zakona, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu, br. 1, 2012, str. 369-381.

12 Zoran Stojanović, navedeno delo, str. 676. 13 Podela uvrede preuzeta je iz: Toma Živanović, O uvredi i kleveti, Beograd, 1911,

str. 17-18. Živanović piše još i o uvredi nečinjenjem, putem propuštanja ukazivanja du-žnog poštovanja, ali je ona danas napuštena u nauci.

14 Nikola Jovančević, Podstrekavanje – oblik saučesništva i samostalno krivično delo, Beograd, 2008, str. 372-377.


158

SFRJ, i uvrede i klevete (za koje se pojam „verbalnog delikte“ u nauci vr-lo retko koristio i imao je drugo značenje). Ključna razlika je u zaštitnom objektu. Neprijateljska propaganda je bila u glavi dela protiv ustavnog uređenja, a kleveta i uvreda su u glavi dela protiv časti i ugleda. Bejavši delo protiv ustavnog uređenja, neprijateljska propaganda iz člana 133. KZ SFRJ služila je za neopravdano ograničavanje slobode govora. Uvreda i kleveta nikad nisu služile u tu sramotnu svrhu, jer je tako nešto, s obzi-rom na njihov zaštitni objekat, bilo skoro nemoguće (ili tadašnjim vlasto-dršcima neprijateljska propaganda bila dovoljna)

1.2.2. Neuviđanje razlike uvrede i klevete

Predlagač ne pravi razliku između uvrede i klevete, odnosno poi-stovećuje ih pod ovim pogrešno upotrebljenim izrazom „verbalni de-likt“.15 Ovo je jasan pokazatelj da je ova izmena našeg KZ izvedena na način na koji anglosaksonska porodica pravnih sistema pristupa ovim krivičnim delima. Naime, u ovoj porodici pravnih sistema, uglavnom, se ne pravi razlika između uvrede i klevete kao krivičnih dela već se ko-risti isti pojam engleskog jezika za obe - libel. Razlika se pravi između javne, s jedne strane i nejavne uvrede i klevete. Prve (javne) se nazivaju libel, a druge (nejavne) slander. U SAD i većini država common law porodice pravnih sistema niti jedna niti druga kategorija nisu krivična dela.16 U Engleskoj prve mogu biti krivično delo ako izazivaju naruša-vanje javnog reda i mira, a druge ne.17 To govori da su uvreda i kleveta krivična dela protiv javnog reda i mira a ne časti i ugleda, što u dobroj meri objašnjava njihov položaj u anglosaksonskoj porodici pravnih si-stema. ––––––––––

15 „...uvreda i kleveta su dva kvalitativno različna krivična dela protiv časti.“: T Živanović, navedeno delo, str. 2.

16 SilviaTellenbach, šef projekta uporednopravnog istraživanja krivičnih dela protiv časti i ugleda na Max Planck institutu za strano i međunarodno krivično pravo u Frajbur-gu, dala je ovo mišljenje na osnovu istraživanja koje je sprovela za potrebe hrvatske vlade 2003. godine upravo povodom zahteva za ukidanje uvede i klevete koji su se pojavili u hrvatskoj javnosti. Njen zaključak je bio da: „U anglosaksonskom pravnom krugu je zaštita časti manje izražena. Ako se i priznaje, onda se to čini gotovo isključivo putem građanskog prava. Stoga je razumljivo što pripadnici tog pravnog kruga ne prihvaćaju odredbe o kaznenopravnoj zaštiti časti jer to u krajnjoj liniji ima navedenu pozadinu. U pravnom krugu zemlja kontinentalne Europe kazneni zakonici gotovo bez iznimke sadr-žavaju odredbe o kazenemopravnoj zaštit časti. “. Navedeno prema: Petar Novoselec, Temeljne crte novele Kaznenog zakona od 9. srpnja 2003. godine, Hrvatski ljetopis za kazneno pravo i praksu, br. 2, 2003, str. 305-306.

17 Potpuno o ovome u Engleskoj: J. W. Cecil Turner, Kenny`s Outlines of Criminal Law, Cambridge, 1958, p. 208-214.


159

1.2.3. Novinarska udruženja kao subjekti zaštićenih vrednosti u društvu

Iz obrazloženja se vidi da su ovom predloženom izmenom „usvojeni zahtevi velikog broja nevladinih organizacija i novinarskih udruženja“. Naravno da stavovi i mišljenja svih subjekata u društvu, pa tako i novi-narskih udruženja ili nevladinih organizacija, treba da budu od značaja kada se uređuje kriminalizacija ili dekriminalizacija nekog ponašanja. Svakako su predstavnici novinarske profesije više zainteresovani za slo-bodu izražavanja (što vodi ukidanju uvrede i klevete) nego za dostojan-stvo ličnosti (što podrazumeva da uvrede i klevete ostanu u krivičnom pravu) jer se prva vrednost nalazi u središtu njihovog poziva. Što se do-mašaj slobode govora/mišljenja/štampe bude šire tumačio to će pomenuta profesija imati veću moć u društvu. Nesumnjivo je i u interesu građana, a ne samo novinara, da se otkrivaju i rasvetljavaju neželjene društvene po-jave, da se obaveštava i raspravlja o važnim društvenim događajima pu-tem istraživačkog novinarstva. Koja je važnost slobode govora za dru-štvo?

Sloboda govora je osmišljenja kao istoznačna vrednost nekim od najvažnijih ekonomskih sloboda (npr. slobodi ponude i tražnje) na tržištu roba. Na isti način na koji robe zahvaljujući ekonomskim slobodama na tržištu jedna drugoj slobodno konkurišu, a potrošači svojim zdravim razu-mom odabiru dobre, a odbacuju loše, treba da deluje i sloboda govora. Ona je sloboda zahvaljujući kojoj se ideje nesputano nadmeću jedna s drugom na zamišljenom tržištu duha. Pretpostavka je da će ljudi svojim zdravim razumom odabrati dobre a odbaciti loše ideje. Putem slobode go-vora sprečavaju se monopoli, sa svim svojim štetnim posledicama, na tr-žištu ideja, kao što se putem ekonomskih sloboda sprečavaju monopoli na tržištima roba.

S druge strane istine nalaze se neistine i laži. One ne mogu da oba-vljaju ovu društvenu ulogu pa stoga one ne smeju da budu uključene u privilegiju koju pruža pomenuta sloboda. Međutim, naš zakonodavac se opredelio da u potpunosti dekriminalizuje klevetu (isto je pokušao i sa uvredom) kako u slučajevima kada novinar zna da iznosi neistine, tako i u slučajevima kada ne zna već sumnja. Ovakvo „uranilovka“ potpuno razli-čitih slučajeva je pogrešna.

Dozvoljeni rizik kao osnov isključenja protivpravnosti u ovakvim slučajevima opravdan je samo kod činjeničnih tvrdnji koje mogu škoditi časti i ugledu kod kojih se u trenutku iznošenja ne može sa sigurnošću tvrditi da li su istinite ili ne. U načelu, što je veći rizik da su neke tvrdnje neistinite, to je manja mogućnost njihovog opravdavanja dozvoljenim ri-


160

zikom i obrnuto. Ako neke tvrdnje nisu istinite onda one trajno škode ča-sti i ugledu i kao takve ne mogu naći opravdanje u dozvoljenom riziku.18 Ovo stoga što dozvoljeni rizik, kako njegovo ime kaže, dozvoljava rizik po neko drugo zaštićeno dobro, u ovom slučaju čast i ugled, u zaštiti jed-nog opravdanog interesa, u ovom slučaju slobode govora/mišljenja/štam-pe. Međutim, ničija sloboda govora/mišljenja/štampe se ne može oprav-dati svesnim iznošenjem laži. Prvo, takva izjava ne predstavlja mišljenje, jer onaj ko iznosi laž, a svestan je toga, ne iznosi ono što zaista misli, već ono što ne misli. Drugo, iznošenje laži ne može da obavlja onu društvenu ulogu u svrhu koje je ustanovljena sloboda govora i njeni derivati (slobo-da mišljenja i sloboda štampe).19

Iz ovoga jasno proizilazi da dekriminalizovanje klevete na način ka-ko je to učinjeno ZID KZ iz 2012. godine, sa obrazloženjem da to štiti in-terese novinarskog poziva može biti samo delimično opravdano. Ovo sto-ga jer obuhvata i slučaj kada izvršilac (novinar) svesno iznosi neistinitu činjeničnu tvrdnju. Time su izvršioci (novinari) praktično dobili priznanje pravnog poretka da mogu da se služe lažima bez opasnosti suočavanja sa krivičnopravnom sankcijom. Bilo bi previše tvrditi da je putem ZID KZ laž postala vrednost zaštićena pravnim poretkom, ali da je postala pojava koju poredak prećutno trpi, to svakako jeste. Time se sasvim jasno otišlo u krajnjost u zaštiti interesa mogućih izvršilaca klevete, u ovom slučaju novinara, budući da su se ovim izmenama, kako se ističe u predlozima ZID KZ, zadovoljavaju interesi novinarskih udruženja.

1.2.4. Visoke novčane kazne kao navodna smetnja obavljanju

novinarskog poziva

Kao jedan od argumenata u prilog ukidanju uvrede i klevete novi-narska udruženja su ukazivala na visoke novčane kazne koje plaćaju kao posledicu krivičnih progona za uvredu i klevetu. Navodno, te novčane ka-zne čine skoro nemogućim obavljanje novinarskog poziva. Logična po-sledica ovog stava jeste da bi ukidanjem krivične odgovornosti za uvredu i klevetu ostala samo građanskopravna. Pri tome se zaboravlja da se u građanskopravnim postupcima kao sankcija jedino određuje naknada šte-te, izražena upravo novčanim iznosima. Ukoliko nekom smeta materijalni

–––––––––– 18 Claus Roxin, Strafrecht, Allgemeiner Teil, Band I, Grundlagen, Der Aufbau der

Verbrechenslehre, Munchen, 2006, p. 836-840, navedeno prema: Igor Bojanić, Krivično-pravna za-štita časti i ugleda, Revija za krivično pravo i kriminologiju, br. 1, 2010, str. 151-152.

19 Petar Novoselec, Kažnjavanje novinara zbog krivičnih dela protiv časti i ugleda, Pravni vjesnik, br. 1-4, 1992, str. 73.


161

izraz novčane kazne kao krivične sankcije, neće naći rešenje u naknadi štete jer se i ona izražava u novcu. Ipak, između krivične i građanske sankcije postoji ogromna suštinska razlika iako su u svom pojavnom obli-ku, a to znači novčanom izrazu, iste.

1.2.5. Da li je građanskopravna zaštita časti i ugleda dovoljna?

Da je namera zakonodavca da prepusti čast i ugled samo zaštiti gra-đanskog prava jasno govore i argument koji je u svrhu opravdavanja uki-danja klevete upotrebio ministar pravde, a prema kome ova zakonodavna promena vodi snaženju „slobode izražavanja“. To je sasvim sigurno tač-no. Snaženje ove vrednosti vodiće slabljenju zaštite časti i ugleda, odno-sno ukidanju njene krivičnopravne zaštite. Ako se ukinu kleveta i uvreda kao krivično delo, jednoj od vrednosti koje su suprotstavljene u ovom slučaju, a to su sloboda govora/mišljenja/štampe s jedne strane i dostojan-stvo ličnosti s druge strane, daće se potpuna prevaga. To će biti prva vrednost i to ministar pravilno zaključuje. Ono što propušta da kaže to je kako se na ovaj način stvara neravnoteža u odnosu ovih vrednosti. Intere-si svih drugih subjekata kao da su zanemareni ili uopšte nisu uzeti u ob-zir. Na prvom mestu tu su građani. Čast i ugled su uvek visoko figurirali na skali vrednosti u našem društvu, tako da je teško zaključiti kako će građansko pravo obezbediti efikasnu zaštitu od klevetanja i vređanja. Ovaj stav se može objasniti na primeru iz prirodnih nauka.

Medicina nas uči da je priroda stvorila osećanje fizičkog bola kod čoveka da ga opomene na opasnost po njegovo fizičko samoodržanje. Na isti način čovekov duh je stvorio osećanje moralnog bola. On skreće pažnju čoveku na opasnost po njegovo moralno samoodržanje.20 Moglo bi se reći da je stanje povređene časti i ugleda, odgovarajuće stanju bo-lesti tela. Samo što ono nije bolest tela već bolest duha. Krajnji ishod svakog lečenja treba da bude ponovno uspostavljanje ravnoteže u telu odnosno duhu. Budući da bolesti tela imaju uzrok u prirodi (razni virusi, bakterije itd.) i lek im se nalazi u prirodi (penicilin i sl.). Međutim bole-sti duha nemaju uzrok u prirodi, pa im se ni lek ne nalazi tamo. Uzrok bolesti duha je u kleveti ili uvredi kojom se povređuje čast i ugledu, ta-ko da se lek za ovo stanje nalazi u mehanizmima ponovnog priznanja časti i ugleda. A to znači u zadovoljštini koju onaj kome je povređena čast i ugled dobija od onoga koji ih je narušio. To može da obezbedi sa-mo krivična sankcija jer jedino ona od svih sankcija u pravnom poretku sadrži i socio-etički prekor za neko ponašanje i povlači za sobom javnu ––––––––––

20 Rudolf Jering, Borba za pravo, Beograd, 1998, str. 31.


162

osudu sredine. Kada bi kojim slučajem bilo drugačije, onda bi bilo do-voljno da se krivična sankcija u slučaju krađe, na primer, sastoji u tome da lopov vrati ukradenu stvar. Ali nije tako. Lopov se ogrešio ne samo o vlasnika stvari, već i o vrednosti zaštićene pravnim poretkom.21 Tako krivična sankcija u slučaju klevete ili uvrede obezbeđuje zadovoljštinu oklevetanom i uvređenom, tako važnu u društvima u kojima nemateri-jalne vrednosti visoko stoje, kao što je naše (o čemu će više reči biti ka-snije). Kod većine ljudi nije sudska odluka o povredi časti i ugleda stvar interesa, već karaktera. U pitanju nije odbrana neke stvari, već same lič-nosti i njenog pravnog osećanja.22 Koliko su ljudima važni čast i ugled kao idealne vrednosti jako slikovito opisuje primer koji Jering koristi. Država je još u antičko doba shvativši da ne može da pokrije razliku iz-među ekonomske i stvarne nagrade za državnu službu, ili uopšte usluge koje joj građani čine, počela istu da pokriva dodeljivanjem različitih ti-tula, zvanja ili počasnih naziva. Svaka od njih je neka vrsta menica koja glasi na onu meru poštovanja koju u očima građana ona nosi. Kada bi kojim slučajem iz vrednosnog poretka ljudi nestala čast i ugled, odno-sno kada bi društveno priznanje titula i zvanja nestalo, deficit državnog budžeta merio bi se milionima.23

Naravno da ne treba zanemariti da su građani jednako zainteresovani za slobodu govora koliko i za dostojanstvo ličnosti, sa njenim pozitivnim dejstvom na tržište ideja u društvu, kako smo ga opisali. Međutim, dono-seći izmene KZ RS kojima je dekriminalizovana kleveta, zakonodavac je imao pred očima samo interes novinara, a ne i građana. Šta je jednako vredan, ako ne i vredniji, interes građana u ovom slučaju osim slobode govora?

2. ZNAČAJ ČASTI I UGLEDA KAO ZAŠTITNIH OBJEKATA UVREDE I KLEVETE

Pored slobode govora, građanima je, za razliku od novinarskih udru-

ženja, jednako važno i dostojanstvo ličnosti. Već je rečeno da se čast i ugled kao zaštitni objekti kod ove grupe krivičnih dela izvode iz prava čoveka na dostojanstvo i poštovanje njegove ličnosti. Nesumnjivo je da se ova vrednost kosi sa nekim drugim pravima koje građani uživaju i koje su im takođe potrebne. Kod krivičnopravnog uređenja uvrede i klevete,

–––––––––– 21 Isto, str. 57. 22 Isto, str. 25–26. 23 Rudolf Jering, I, str. 474-475.


163

kako je rečeno, uvek se dovodi u pitanju i slobode govora/izražava-nja/štampe jer se načinom uređenja ovih dela vrši određeno ograničavanje pomenutih sloboda. Zadatak svakog zakonodavca jeste da pronađe ravno-težu između prava na dostojanstvo ličnosti i pomenute slobode kako ni jedna od ove dve vrednosti ne bi bila uskraćena građanima.

U pitanju je zadatak koji pravednom zakonodavcu nameće opšti in-teres. Ovo stoga što zadovoljavanje individualnih interesa odnosno intere-sa samo pojedinih subjekata u društvu (umesto uravnotežavanja interesa više različitih subjekata) vodi razularivanju sebičnosti:

„Neograničenja sloboda opštenja je javna povlastica za ucenjivanje, lovna dozvola za razbojnike i pirate s pravom na slobodno odstreljivanje svakoga ko im padne u ruke – teško žrtvama!“24

Srpski zakonodac ovu ravnotežu narušava opisanim kretanjima ka ukidanju uvrede i klevete u korist slobode govora/izražavanja/štampe bez kritičkog sagledavanja štetnih posledica po dostojanstvo ličnosti odnosno čast i ugled kao vrednosti izvedenih iz pojma dostojanstva ličnosti. Ova-kvo stanje sigurno odgovara onima čiji društveni položaj odnosno njihovi sebični interesi zavise samo od slobode govora/izražavanja/štampe, a ne i od dostojanstva ličnosti, kako što je novinarski poziv. Međutim novinari ne postoje samo sebe radi, nego i sveta radi – stoga sloboda, ono što od-govara novinarima mora da bude podređeno pravdi, onome što odgovara svima.25 Zato je uravnotežavanje dvaju pomenutih vrednosti (kao i svih drugih vrednosti koje se nadmeću na tržištu ideja) u interesu svih građa-na. Koji je sadržaj i značenje dostojanstva ličnosti za čije privilegije gra-đani bivaju uskraćeni stvaranjem pomenute neravnoteže u zaštiti dvaju vrednosti?

2.1. Čast i ugled kao vrednosti zaštićenje krivičnim pravom i

njihovo značenje za čoveka u savremenom društvu Čast i ugled su veoma važne i bitne vrednosti za bitisanje čoveka u

okruženju drugih ljudi koje nazivamo društvom. Čast se uglavnom26 od-ređuje tako što se ona prvo podeli na unutrašnju i spoljnu, pri čemu se unutrašnja određuje kao stav čoveka o sebi samom odnosno o sopstvenim vrednostima. Spoljašnja čast određuje se kao uvažavanje tih unutrašnjih ––––––––––

24 Rudolf fon Jering, I, str. 72. 25 Jering ovo postavlja kao opšte pravilo. Niko ne postoji samo sebe radi, već i sveta

radi: Isto. 26 Ima drugačijih mišljenja. Jering strogo razdvaja pojmove časti, ugleda (pošto-

vanja) i dostojanstva: Isto, str. 461.


164

vrednosti od strane društva odnosno mišljenje koje drugi imaju o čoveku i može se poistovetiti sa pojmom ugleda. Ova veza pojmova časti i ugleda govori da oni nisu sadržajno različiti pojmovi.27 U suštini uvek se treba opredeliti za stav da se ova dva pojma suštinski povezuju u jedan - pravo čoveka na čast tj. njegovo pravo na poštovanje i uvažavanje njegove lič-nosti od strane drugih.28 Gde je poreklo ovih vrednosti?

Sve vrline kod čoveka, tako i čast i ugled, imaju svoj iskon u najnor-malnijim i najprirodnijim fiziološkim stanjima kod čoveka. Vrline su u stvari sublimirane ljudske strasti, osnovna fiziološka stanja kod čoveka ko-ja se razvijaju prvo zauzdavanjem, a zatim uzvišavanjem. Tako su sažalje-nje i čovekoljublje razvitak seksualnog nagona, pravda razvitak nagona za osvetom, a časti u ugled razvitak nagona za izjednačavanjem sa drugima (čast) odnosno priznavanjem takvog nagona za jednakošću od drugih (ugled).29 U ovom nagonu leži težnja čoveka za slobodom. Kada se za nju izborio postao je od stvari (rob) ličnost (slobodan čovek). Ovo stoga što je čovek kome nije priznata jednakost, nejednak. Čim je nejednak onda je podređen. Čin je podređen onda je neslobodan. Budući da imaju poreklo kako je gore opisano, čast i ugled su nerazdvojne pratioci ljudske prirode i ne mogu se poništiti u ljudskom duhu. Ako se oduzme čoveku sažaljenje silovaće kao što će se svetiti ako mu se oduzme pravda. Istom neumitnošću psihološke prinude, ako mu se oduzme čast i ugled boriće se da se izjedna-či sa drugima kao što se neslobodan bori za slobodu.

Ova osećanja se tokom vremena sve više razvijaju u čovekovom du-hu. Uvećano i naraslo častoljublje kod sve većeg broja pojedinaca je po-sledica sve većeg formalnog učvršćivanja i potvrđivanja stanja jednakosti svih pojedinaca u društvu.30 Do njega je došlo nakon velikih revolucio-narnih promena u evropskom društvu poslednjih 200 godina kada su, ba-rem formalno, svi pojedinci izjednačeni u pravima i obavezama. To je stvorilo mogućnost da svi u potpunosti ispolje prirodni nagon za jednako-šću i priznanjem te jednakosti od drugih u vidu osećanja časti i ugleda, što u ranijim istorijskim epohama, (antika, feudalizam) nije bilo moguće jer su čitavi slojevi stanovništva bili podređeni (robovi, kmetovi).

Bez ovih vrednosti čovek bi teško mogao da normalno deluje i bitiše u savremenom društvu. Njihovo značenje za čoveka može da se objasni tako što bi se ono uporedilo sa značenjem koje telo kao vrednost ima za

–––––––––– 27 Ljubiša Lazarević, Krivično pravo Jugoslavije – posebni deo, Beograd, 1998,

str. 482. 28 Zoran Stojanović, navedeno delo, str. 416. 29 Fridrih Niče, Volja za moć, Beograd, 2012, str. 181. 30 Rudolf Jering, II, str. 34.


165

čoveka (ovo poređenje je već učinjeno kada su se bolesti tela uporedile sa bolestima duha). Ove dve vrednosti su istoznačne za čoveka samo u razli-čitim sferama življenja. Isto ono značenje koje za čoveka ima telo u mate-rijalnoj sferi življenja, imaju čast i ugled u duhovnoj. Koliko je čoveku stalo da sačuva telo, jednako tako, a često i više, stalo mu je da zaštiti svoju čast i ugled. Koliko god je čoveku potrebno telo da bi u društvu mogao da fizički opšti jednako su mu potrebni čast i ugled da bi mogao da duhom opšti sa drugim ljudima. Čast i ugled su sa zdravim duhom ne-raskidivo povezane veličine.

Ovo se dobro shvatalo još u stara vremena kada se, kao u antičkom Rimu, pravila oštra razlika između angažovanja tela i duha. Robovi su fi-zički radili. Zato je angažovanje tela umanjivalo u očima društva, jer se njegov nosilac, recimo zanatlija, poistovećivao sa robom (zanatlija je smatran robom na određeno vreme, dok traje angažovanje) iako je bio slobodan. Tako se njegov rad zvao ministerium (služenje) od minus – mali, jer je u sebi sadržao društveno poniženje. Za ovaj rad se naplaćivala materijalna nagrada jer druge nagrade nije bilo za nečasne postupke koji su društveno potrebni. S druge strane angažovanje duha je bilo privilegija slobodnih ljudi pa je ono uvećavalo u očima društva. Stoga se njegovi no-sioci nazivaju magister, magistratus (velikaš), od magis – veliki, a napla-ćivanje angažovanja duha vređalo je čast obe strane, kako onoga ko bi ponudio, tako i onoga ko bi primio meterijalnu naknadu za njega. Nagra-dom za njega smatrala se čast i ugled koji bi njegov trudbenik uživao u društvu.31

Vidi se da su za duhovno potvrđivanje čoveka u društvu nepohodni čast i ugled. Oni su pretpostavka za nesmetano obavljanje društvene ulo-ge koju čovek ima jer se narušavanjem istih narušavaju kako pouzdanje čoveka u samog sebe (unutrašnja čast), tako i pouzdanje drugih u njega (spoljašnja čast odnosno ugled). Čovek u koga drugi nemaju pouzdanja ili bez pouzdanja u samog sebe, ne opšti duhom u društvu na način na koji to radi onaj kod koga pouzdanje nije narušeno. Bez pouzdanja u samog sebe čovek izbegava da se obraća drugim ljudima i da stupa sa njima u vezu, a bez pouzdanja drugih u njega, oni izbegavaju da mu se obraćaju ili stupe s njim u vezu. Time se čoveku smanjuje krug društvenih među-veza sa svim posledicama koje prate takav život u savremenom društvu u kojem smo zbog povećanja broja ljudi koji u njemu žive prinuđeni, hteli, ne hteli, da više opštimo sa drugima. Osim povećanja broja ljudi koji žive

–––––––––– 31 Ovo se i vidi kroz nazive za ove dve vrste angažovanja. Telesni rad je bio labor,

opera, a duhovno angažovanje je bio studium (studiranje): Rudolf fon Jering, I, str. 59-60, naročito pogledati podnožnu napomenu 26.


166

u jednom društvu i brzina savremenog života nameće povećanje broja društvenih međuveza. Pouzdanje drugih u čoveka naročito pokazuje kao važno kod nekih društvenih delatnosti koji su neminovno vezani za spo-ljašnju čast (ugled) kao što su privređivanje, ili javne delatnosti.32 Način na koji neko obavlja svoj poziv jeste ono što društvo pri ocenjivanju ne-kog čoveka redovno najpre stavlja na tas, prema čemu određuje njegovu valjanost, to jest njegovu podesnost za društvo.33

Štaviše, čast i ugled su u savremenom društvu važniji od tela. Ovo stoga što i čovek slabog tela može da izgradi i sačuva svoju čast i ugled, savremeno društvo pruža za to nebrojene mogućnosti.34 Kao primer može se uzeti feministički pokret ili pokret za izjednačavanje položaja ljudi sa fizičkim ili duhovnim nedostacima sa svim ostalima u savremenim dru-štvima. Prvi ne spori da su žene fizički, (znači telom) slabiji pol, već spo-ri da zbog toga moraju da trpe praktične posledice u društvu i traže izjed-načavanje muškaraca i žena upravo na polju dostojanstva (najčešće je u pitanju pozivna čast) koje uživaju. Drugi ne spori da su ljudi sa nedostaci-ma (invalidi) umanjenih telesnih i duhovnih mogućnosti već da zbog toga treba da im bude uskraćeno dostajanstvo. To se često dešava jer pomenu-tima nisu stvarno dostupne sve one mogućnosti za potvrđivanje u društvu koje imaju svi ostali. Da li bi ova dva savremena pokreta mogli da dobiju svoju potvrdu da ono nije došlo do te ravni razvoja ljudske svesti da više ne zahteva fizičke pretpostavke zdravog tela kao preduslove za dostojan-stvo? Svakako da ne.

2.2. Da li postoji vrednost zaštićena krivičnim zakonodavstvom

koja opstaje nakon smrti? Kao jedan od najjačih argumenata protiv ukidanja uvrede i klevete

treba reći da se njima štite jedine vrednosti koje opstaju i nakon smrti. Ni-ti jedan drugi sadržaj čovekovog subjektiviteta ne traje. Život je nestao, telo propada, imovina je preneta na druge nasleđem, radni odnos prestaje, brak prestaje, sve prestaje i nestaje osim časti i ugleda. One nastavljaju da bivaju zaštićena dobra i po našoj smrti.35 Drugim rečima umrli mogu biti ––––––––––

32 „Što je vojniku čast i za seljaka imovina, to je za trgovca kredit“: Isto, str. 32. 33 Rudolf fon Jering, I, str. 74. 34 Stiven Hoking, čuveni engleski fizičar je uprkos teškoj fizičkoj onespo-

sobljenosti uspeo da postane profesor matematike na Kembridžu. Tako nešto je moguće samo ako društvo u daleko većoj meri ceni duh od tela.

35 Stojanović piše da postoji teorijsko pitanje da li se tu štiti čast porodice ili čast umrlog lica: Zoran Stojanović, navedeno delo, str. 417. Na zaključak da je, ipak, čast umrlog lica u pitanju, navodi jezičko uobličavanje člana 177. stav 2. koja kaže „...učinjena prema umrlom licu...“. I Toma Živanović je ovog stava pišući da bi u obrnutom slučaju


167

subjekti časti iako više nisu subjekti prava, tim pre što je u pitanju dobro prevashodno nematerijalne prirode.36

2.2.1. Da li postoji vrednost koja može da nastane nakon smrti,

a za života nije postojala?

U apstraktnom smislu ne postoji. Ne može se nakon nečije smrti pokojniku priznati pravo koje za života nije imao. Na primer izmenom zakona stvori se neko novo ljudsko pravo ili sloboda koje nije postoja-lo za života određenog lica. Međutim, u konkretnom smislu to je mo-guće samo kada su u pitanju čast i ugled. Čast i ugled osporavni ne-kom licu za života mog biti stečeni po smrti. To govori da nematerijal-ne vrednosti (zaštitni objekti) nisu zavisni od fizičkog opstanka mate-rije, a to znači života, lica koje je u pitanju. To bi bio slučaj sa licima kojima društvo za života osporavalo određene moralne zasluge, a pri-zna ih nakon smrti. Najbolji primer bi bio vojnik kome su za života osporavali hrabrost, a nakon smrti biva odlikovan za ono što je učinio u ratu kada se naknadno sazna za neko njegovo herojsko delo.37 Kada ovaj stav ne bi bio tačan, da li bi onda bilo moguće donositi zakone o rehabilitaciji? Naravno da ne bi. Inače ne bi imalo smisla vraćati neko-me čast i ugled nakon smrti.

3. DA LI SU ČAST I UGLED KAO NEMATERIJALNE VREDNO-STI VIŠE VREDNOVANI OD MATERIJALNIH?

Ovakva tvrdnja bi bila neosnovana u naučnom smislu bez jednog te-

meljnog sociološkog istraživanja koje bi ju potvrdile ili opovrgle. Takvo is-traživanje u ovom radu bi naišlo na ograničenja metoda pravne nauke i spo-sobnosti pisca ovog teksta koji nije sociolog. Takođe bi se kosilo sa svrhom ovog rada datom u njegovom uvodu. Ipak, nije nemoguće uputiti na nekoli-ko argumenata koji mogu da budu dobar polazni osnov onome ko koristi so-ciološki naučni metod, a dorastao je takvom naučnom zadatku. –––––––––– uvreda nekog lica uvek morala da bude i uvreda porodice: Toma Živanović, navedeno delo, str, 9, 10.

36 Isto, str. 11. 37 Najsnažniji primeri posmrtno ukazane časti i ugleda su upravo oni kod kojih je

časti i ugled osporavana za života. Naš narodni etos ima sjajan takav primer u ličnosti Miloša Obilića. Njemu su za života osporavali čast i ugled jer je navodno bio izdajnik. Vrlo je dobro poznato na koji način je sprao ovu ljagu sa svog imena. Po cenu života, a to znači materijalnog bitisanja, Miloš Obilić je povratio svoju čast i ugled sačuvao trajno sećanje na njih.


168

3.1. Inat kao argument Jedan od dobrih dokaza da nematerijalne vrednosti visoko kotiraju u

našem kolektivnom narodnom duhu (etosu) jeste postojanje reči inat (po-reklom iz turskog jezika i znači čvrsto uverenje) u srpskom jeziku koje u engleskom, nemačkom ili francuskom ne postoji.38 Upravo iz ovog razlo-ga u srpsko-engleskim rečnicima ova pojava mora da se prevodi opisno. Jedan od boljih prevoda glasi: inat je stav dostojanstvenog otpora na sop-stvenu materijalnu štetu. Ova reč ne bi postojala u srpskom kada pojava inaćenja ne bi postojala. A u pitanju je pojava kada čovek, uprkos materi-jalnoj ili nekoj drugoj merljivoj ceni, istrajava na svom stavu. Samo da bi bio u pravu. Inatom se prazni sopstveni džep, ali se puni sopstvena duša. Kada bi taj stav bio materijalni stav ili stav sa materijalnom posledicama onda ne bi mogao da izdrži probu gore date odredbe inata kod koje se sve radi na sopstvenu štetu. Čovek bi u sukobu dve materijalne vrednosti uvek izabrao veću, bez obzira da li je u pravu ili ne. Stav inaćenja, samim tim i pojava inata, je moguć samo kada materijalna vrednost ustupa pred nekom drugom, jačom i značajnijom u očima posmatrača. A to je dosto-janstvo. Zašto je to tako?

Dostojanstvo je zadovoljština siromašnog čoveka. Pojava inata je posledica dugogodišnje turske vladavine na čijim počecima je narod bio pljačkan i, pored drugih vrednosti, izgubio je imovinu. Kada više nije bilo imovine koju bi Turci mogli da uzmu narodu, narod se držao onoga što je preostalo – nematerijalnih vrednosti. Pošto se one teško mogu uzeti kad se njihov nosilac tome opire (čovek može i da umre dostojanstveno), za razliku od materijalnih vrednosti, onda se kao poslednje sredstvo za oču-vanje poslednjih vrednosti zauzeo stav otpora po svaku cenu, makar i na sopstvenu materijalnu štetu. Zašto? Pa zato što cena nije bila velika. Nije više ostalo mnogo šta što je narod mogao da „štetuje“ od otpora po svaku cenu. Zato se inat tako dobro ukorenio u narodnom duhu. On ne košta pu-no (jer imovine više nema koja bi narodu mogla da bude oduzeta), a mo-že puno da sačuva (jer više nema vrednosti koje bi mogle da budu saču-vane, pa dostojanstvo ima veću cenu). Da li bi danas u Sarajevu postojala kafana Inat kuća da u našem narodnom etosu nematerijalna vrednost nije jača od materijalne?39 Svakako da današnje stanje nije isto kao nekada. ––––––––––

38 Iako su slični, inat treba razlikovati od prkosa. Prkos je reč slovenskog porekla i pomenuti jezici imaju odgovarajuću reč za nju.

39 Austro-ugraske vlasti su nakon donošenja odluke da zidaju gradsku kuću na de-snoj obali Miljacke 1892. godine zaključile da se zbog tog posla moraju srušiti neke zgrade, između ostaloga i kuća jednog starog sarajlije koji na to nikako nije pristajao. Na kraju pregovora sa vlastima pristao je da mu sruše kuću uz uslov da je presele na drugu


169

Međutim vrednosti čvrsto ukorenje u narodnom etosu, teško gube na zna-čaju.

Naučne istine radi treba reći da je taj isti narodni etos primetio mate-rijalnu cenu inata, i ugradio je u poslovicu „Od inata nema goreg zanata“. Ali to ne znači da kolektivnoj svesti našeg naroda nematerijalne vrednosti nisu na višem položaju u poretku od materijalnih, već samo da materijal-ne vrednosti takođe jesu vrednosti i da ih je narod svestan.

3.2. Nadmoćni motiv prilikom izvršenja krivičnih dela

kao argument Još jedan od argumenata koji govore u prilog teze da nematerijalne

vrednosti stoje više u poretku vrednosti nego materijalne u našem narodu jesu nadmoćni motivi izvršenja krivičnih dela kod nas, naročito kod nekih vrsta krivičnih dela.40 Ovaj zaključka može da se izvede, uz određenu ogra-du, ukazivanjem na ishode poslednjih zaokruženih i celovitih istraživanja motiva izvršenja krivičih dela protiv života i tela. Ona su rađena 60-tih go-dina u svim republikama i pokrajinama bivše SFRJ i predstavljena su na X Savetovanju Jugoslovenskog udruženja za krivično pravo i kriminologiju održanom u Prištini 1971. godine.41 Iz njih se jasno dolazi do zaključka da su nadmoćni motivi izvršenja krivičnih dela protiv života i tela (npr. ubi-stva) nematerijalne prirode. Tako u popisu najčešćih motiva samo jedan je materijalne prirode (koristoljublje), a 8 su nematerijalne (spor oko imovi-ne42, seks, ljubomora, osveta i krvna osveta, otklanjanje prepreke, uvreda i

–––––––––– obalu Miljacke, ciglu po ciglu. Narod ju je posle toga prozvao „Inat kuća“. Da li je taj sarajlija mogao da uzme novac i sazida drugu kuću? Mogao je, ali nije. Zašto? Iz inata.

40 Ovde treba povući ogradu da kod nekih vrsta krivičnih dela stanje upravo suprot-no. Materijalni motiv nije samo izbor prilikom izvršenja dela već je kao element bića obavezno prisutan. Takva su sva dela protiv imovine, privrede, intelektualne svojine, službene dužnosti i pravnog saobraćaja. Ona su nemoguća bez ovog motiva. Takođe, i druga dela, ona koja nemaju motiv mogu da se izvrše iz materijalnog motiva, npr. ubistvo. Stoga ovde izvedeni zaključci kod njih ne važe po prirodi stvari. Ovo međutim ne menja opšti zaključak da je nematerijalni motiv nadmoćan u izvršenju krivičnih dela. Navedene grupe krivičnih dela su samo jedan mali deo u ukupnoj strukturu posebnog dela KZ, a i strukturi izvršenih krivičnih dela.

41 Najveći deo materijala sa savetovanja objavljen je u JRKK, br. 4. za 1971. godi-nu na stranama 551 – 654.

42 Pod pojam „materijalni motiv“ nisu svrstana i ubistava nastala oko imovinskih sporova, najčešće sporovi oko međa i slično, iako bi površnom posmatraču na prvi pogled to bilo logično. Međutim sporovi oko imovine su u najvećoj mogućoj meri lični. Tako Jering kaže: „Jednom je prisvojivši [stvar] na nju sam udario pečat svoje ličnosti. Ko nju dirne dira i mene; udarac namenjen njoj, pogađa i mene u njoj; svojina je samo stvarno raširen krug moje ličnosti.“: Rudolf fon Jering, II, str. 37.


170

poniženje, netrpeljivost i obest).43 Slično je i u slučaju BiH44 gde se u struk-turi motiva kod ubistava pojavljuje koristoljublje u 1% slučajeva, dok se ubistva iz obesti, vređanja, razuzdanosti, bahatosti pojavljuju u 44,8% slu-čajeva, spora oko imovine 12,1% slučajeva, u daljnih 11,9% slučajeva ubi-stva iz ljubomore, preljube ili neuzvraćene ljubavi, a ubistva iz raznih vrsta osvete 8,6%. Sve ukupno nematerijalni motiv je nadmoćan nad materijal-nim u odnosu 79,4% prema 1%, što i vodi zaključku istraživača da je „...kod nas koristoljublje kao motiv ubistva rijetka pojava“.45

4. NEKE MOGUĆE POSLEDICE OVOG ZAKONODAVNOG ZAHVATA

Dekriminalizacijom uvrede i klevete zakonodavac je, kako je reče-

no, napravio neravnotežu u odnosu dvaju vrednosti: slobode mišljenja/go-vora/štampe i dostojanstva ličnosti, a na štetu potonje. Značajno smanju-jući obim zaštite dostojanstva ličnosti kao zaštitnog objekta predlagač je prevideo da pojam vređanja i klevetanja postoji i na drugim mestima u KZ-u. Stoga se može postaviti pitanje kriminalnopolitičkog smisla dekri-minalizacije klevete, a u budućnosti i uvrede, ako se njihovi specijalni ob-lici ostave netaknuti u KZ-u. Da li je kriminalnopolitički opravdano uki-dati osnovno delo, a sva dela izvedena iz njega ostaviti u KZ-u? Iz ovog pitanja prirdno sledi pitanje da li dostojanstvo ličnosti jeste ili nije vred-nost zaštićena krivičnim zakonodavstvom?

Tako je krivično delo „Narušavanje poslovnog ugleda i kreditne sposobnosti“ iz člana 239. KZ čist specijalni oblik klevete. Iznošenje nei-stina kod ovog dela nema nikakav drugi cilj nego da naruši ugled pasiv-nog subjekta kao i kod klevete, samo je ovde u pitanju posebna vrsta ugleda – poslovni ugled.

Ako bi se ukinulo krivično delo uvrede, postavlja se pitanje da li bi u tom slučaju moralo da se odgovarajuće zahvati u druge delove KZ-a? To je slučaj da svim delima iz Glave XVII „Krivična dela protiv časti i ugleda“ gde je radnja izvršenja opisana kao „poruga“ što je izraz koji se koristi kao zbirni za uvredu i klevetu. Slično pitanje se postavlja i u vezi krivičnih dela „Nasilničko ponašanje“ i „Povreda parlamentara“ gde je

–––––––––– 43 Vukašin Pešić, Ubistva u Jugoslaviji, JRKK, br. 4, 1971, str. 565 44 U BiH je obrađen period od 5 godina između 1962 . i 1966. godine: Rajka Mla-

đenović-Kupčević, Motivi ubistava u BiH, Godišnjak Pravnog fakulteta Univerzi-teta u Sarajevu, 1971, str. 117.

45 Isto, str. 121.


171

radnja izvršenja takođe opisana kao vređanje? Kod ovakvog zakonodav-nog zahvata odmah bi se postavilo kao posebno pitanje da li ima smisla da se „teško vređanje“ zadrži u odredbama krivičnih dela „Ubistvo na mah“ i „Teške telesne povrede“ (kada je učinjena na mah) kao način iza-zivanja stanja razdraženosti? Šta će biti sa celokupnim krivičnim delima „Zlostavljanja i mučenja“, „Zlostavljanje potčinjenog i mlađeg“, „Povre-da moralnih prava autora i interpretatora“ (specijalni oblik tzv. nedostoj-nog korišćenja autorskog dela) budući da kod ovih dela KZ zahteva da ne sme da se vređa ljudsko dostojanstvo, a tako nešto može da se izvrši (i najčešće se vrši) povredom časti i ugleda? Šta će biti sa kaznom rada u javnom interesu? Da li će sudija moći da odredi takvu vrstu rada u jav-nom interesu koja vređa ljudsko dostojanstvo?

Ova nedoumica, istina u daleko manjoj meri, pojavljuje se i kod niza krivičnih dela gde je laž odnosno neistina element bića. Naravno da je ona izražena u daleko manjoj meri zato što laž odnosno neistina nisu cilj sam po sebi kao kod klevete, već samo sredstvo za neki drugi cilj odnosno na-pad na neku drugu vrednost. U pitanju je celokupna Glava XXXII „Krivič-na dela protiv pravnog saobraćaja“ kao i druge vrste falsifikata. Tu su razli-čite vrste prevara bilo u poslovanju, bilo u pravosuđu itd.46

ZAKLJUČAK Kritička analiza argumenata koji su iskorišćeni za ukidanje kle-

vete i, po svemu sudeći, buduće ukidanje uvrede, pokazuje da oni nisu osnovani.

Kleveta i uvreda se ne mogu podvesti pod izvorno značenje naučnog pojma „verbalni delikt“ tako da je neistina da je on konačno ukinut. „Ver-––––––––––

46 Celokupan spisak krivičnih dela koje imaju kao element bića laž odnosno ne-istinu: Povreda pronalazačkog prava, Prevara, Neosnovano dobijanje i korišćenje kredita ili druge pogodnosti, Falsifikovanje novca, Falsifikovanje hartija od vredno-sti, Falsifikovanje i zloupotreba platnih kartica, Falsifikovanje znakova za vredost, Pravljenje, nabavljanje i davanje drugom sredstava za falsifikovanje, Izdavanje plat-nih kartica i čekova bez pokrića, Poreska utaja, Pranje novca, Prouzrokovanje lažnog stečaja, Oštećenje poverioca, Zloupotreba ovlašćenja u privredi, Narušavanje poslov-nog ugleda i kreditne sposobnosti, Obmanjivanje kupaca, Falsifikovanje znakova za obeležavanje mera, roba i tegova, Povreda prava na informisanje o stanju životne sredine, Računarska prevara, Lažno predstavljanje, Lažno prijavljivanje, Davanje lažnog iskaza, Sprečavanje i ometanje dokazivanja, Izazivanje panike i nereda, Pre-vara u službi, Izbegavanje vojne službe onesposobljenjem i obmanom, Falsifikovanje rezultata glasanja, Neistinito službeno izveštavanje i kompletna Glava XXXII „Kri-vična dela protiv pravnog saobraćaja“.


172

balni delikt“ je ukinut 1990. izmenama KZ SFRJ. Tačno da se ovim iz-menema KZ izašlo u susret zahtevima novinarskih udruženja, ali to nije kriminalnopolitički argument već prosto zaključak u čiju korist će izmene biti izvršene. Zadovoljavanjem isključivo interesa novinara kao poziva stvorena je neravnoteža u odnosima dvaju vrednosti koje poredak treba uravnoteženo da štiti. To su slobode govora/mišljenja/štampe, s jedne strane i prava na dostojanstvo ličnosti s druge strane. Nesimnjivo su gra-đani zainteresovani za slobodu govora kao vrednost, ali to ne znači da oni žele da se ona apsolutno štiti, po cenu njihovog dostojanstva odnosno ča-sti i ugleda. Ovim izmenama KZ je učinjeno upravo prethodno. Nameće se zaključak da je korišćenjem dozvoljenog rizika kao osnova isključenja protivpravnosti (nema šta drugo da bude), dekriminalizovana je kleveta u svim slučajevima, kako kad novinar sumnja u istinitost činjenične tvrdnje koju iznosi, tako i u slučajevima kad zna da iznosi neistine. Ako bi u pr-vom slučaju i bilo opravdano koristiti ovaj osnov, a to znači dozvoliti ri-zik da nastane povreda dostojanstva ličnosti u korist slobode govora, u drugom svakako nije jer sloboda govora ne može da se koristi za iznoše-nje laži.

Što se tiče argumenta da je građanskoporavna zaštita dostojanstva ličnosti od uvrede i klevete dovoljna on ne stoji. Prvo zato što jedino kri-vična sankcija od svih sankcija u pravnom poretku u sebi sadrži i socio-etički prekor, a za najveći broj časnih ljudi osuda u stvari klevete i uvrede nije stvar interesa već karaktera. Povređena čast i ugled ne traži novac kao lek, već zadovoljštinu. Samo ona vraća poljuljano samopouzdanje i poverenje drugih. U pitanju je odbrana same ličnosti i njenog pravnog osećanja. Drugo zato što visoke novčane kazne kao posledica krivične sankcije ne sprečavaju novinare da rade više nego naknade šteta. I nakna-de šteta u građanskom postupku mogu da budu dosuđene u visokim nov-čanim iznosima.

S druge strane zakonodavac zaboravlja da su čast i ugled posledica zauzdanih i uzvišenih prirodnih nagona u čoveku koji se, kako takvi, ne mogu poništiti. Dostojanstvo ličnosti je nužno čoveku u savremenom dru-štvu za normalno duhovno opštenje sa drugim ljudima i vremenom posta-ju sve značajnije. Ovo se naročito odnosi na pozivno dostojanstvo (profe-sionalni ugled) zato što se on u današnje doba uzima kao prvo merilo za ocenu vrednosti nekog čoveka. Ono je toliko važno da ne postoji vrednost koja čoveku opstaje nakon smrti. To govori da duh nadživljava telo, da je, sledstveno tome, važniji od njega. Štaviše, nema vrednosti u pravnom po-retku koja, ne samo da nadživljava fizičko bitisanje čoveka, već može da bude naknadno priznata, iako je pojedinac nije uživao za života. O tome svedoče zakoni o rehabilitaciji.


173

Sve u svemu, zakonodavac se, vrlo verovatno, nije rukovodio ne-kom smišljenom, zaokruženom i celovitom kriminalnopolitičkom idejom kada je krenuo u postupak dekriminalizacije klevete, a moguće je u skori-joj budućnosti, i uvrede. Ovaj zakonodavni zahvat je neopravdan i nepo-treban i izazvaće, kao i svaki put kada su zakoni u raskoraku sa narodnim pravnim osećanjem, stvaranje nezvaničnih vidova zamena krivičnom pro-gonu kao neke vrste narodne dopune manljivim državnim ustanovama (dvoboj, fizički obračun, osveta...).47

–––––––––– 47 Rudolf fon Jering, II, str. 50-51.


174

Branislav Ristivojević, Ph.D., Associate Professor University of Novi Sad Faculty of Law Novi Sad

About Justification of Decriminalizing Insult and Defamation: Criminal (non)Policy of Serbian Legislator

Abstract: In this paper, the author tries to provide a critical view of arguments used by the legislator in the process of decriminalizing insult and defamation. He is of the opinion that there are few such arguments, and after subjecting them to scrutiny the author fails to find justification for any of the arguments, and for some of them he finds that they are not criminal policy arguments. The largest section of the paper is focused on an argument that civil law protection is sufficient to provide protection for human dignity and finds that such a thing is not possible by the very nature of the object of the protection because it does not provide protec-tion for a thing but it rather protects equality of a person with all other persons.

On the other hand, the author provides an analysis of the meaning of the honor and reputation as values protected by law in modern society and concludes that our legislator has undermined their importance by providing only for civil law protection of such values. By arriving at a conclusion that the soundness of human spirit is inextricably connected to undisturbed honor and reputation, it compares it to the notion of a healthy body in the area of physical existence. As much as a man strives towards a healthy body, he strives even more to have a healthy spirit. The cure for a human spirit does not lie in nature as the cause of illness is not to be found there. The cure for harmed honor and reputation is in provi-ding satisfaction because satisfaction restores shaken self-confidence.

As one of the strong arguments in favor of criminal law protection of honor and reputation, achieve the author points out that there are no other human values that a man may enjoy even after death, and that ho-nor and reputation may even after death.

Key words: Honor, reputation, insult, defamation, human dignity, freedom of speech, criminal policy, legislation, criminal law.


175

Originalni naučni rad 343.541:343.9 doi:10.5937/zrpfns48-5723

Dr Darko T. Dimovski, docent Univerzitet u Nišu Pravni fakultet u Nišu

Dr Miomira P. Kostić, redovni profesor Univerzitet u Nišu Pravni fakultet u Nišu

PRIMENA RESTORATIVNE PRAVDE NA

SLUČAJEVE SEKSUALNE DELINKVENCIJE

Sažetak: Polazeći od određenja restorativne pravde od strane broj-

nih pisaca krivičnopravne misli, autori naglašavaju da postoje dva mode-la restorativne pravde – diverzioni i terapeutski. Dok je suština diverzio-nog modela restorativne pravde „skretanje“ od krivičnog postupka i izri-canje alternativnih krivičnih sankcija, terapeutski model se ogleda u osu-di okrivljenog, uz poklanjanje posebne pažnje žrtvi s ciljem njenog osna-živanja i prevazilaženja svih nedaća izvršenog krivičnog dela. U nastavku rada, autori predstavljaju dva slučaja terapeutskog modela restorativne pravde kako bi ilustrovali njen značaj. Na kraju rada autori ističu potre-bu uvođenja terapeutskog modela restorativne pravde u krivično zakono-davstvo Republike Srbije.

Ključne reči: restorativna pravda, seksualna delinkvencija, silo-vanje.

Uvod

Restorativna pravda je, kao pojam, prvi put upotrebljena u kasnim sedamdesetim godinama XX veka. Kriminolog Brajtvajt (Braithwaite) pod njom podrazumeva proces čiji je cilj popravljanje štete žrtvi, lokal-noj zajednici i učiniocu do koje je došlo izvršenjem krivičnog dela.1 Krivično pravo daje odgovor na pitanje o tome koji je zakon prekršen, ––––––––––

Rad je realizovan u okviru projekta br. 179046, Ministarstva za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije

1 Strickland, A., Restorative justice, Petera Lang Publishing, New York, 2004, p. 1.

Dr Darko T. Dimovski; Dr Miomira P. Kostić, Primena restorativne... (str. 175–187)

176

ko ga je prekršio i koju krivičnu sankciju treba izreći izvršiocu krivič-nog dela da bi se postagla svrha izricanja krivičnih sankcija. Za razliku od sistema krivičnog prava koji je okrenut retribuciji, restorativna prav-da je usmerena interesima učinioca krivičnog dela, oštećenom licu i lo-kalnoj zajednici. Restorativna pravda omogućava da izvršilac krivičnog dela, oštećeni i lokalna zajednica zajedno odluče o konkretnom društve-nom odgovoru na tačno određeno krivično delo.2 Iako na prvi pogled iz-gleda da su retributivna i restorativna pravda na suprotnim stranama i da su međusobno suprotstavljene, neki pisci, poput filozofa prava Konrada Brunka (Conrad Brunk), isticali su da one imaju mnogo toga zajednič-kog. Naime, i retributivna i restorativna pravda teže postizanju recipro-citeta, koji je narušen izvršenim krivičnim delom. Retributivna i resto-rativna pravda, kada dođe do izvršenja krivičnog dela, imaju za cilj po-stizanje proporcionalnog odnosa između krivičnog dela i reakcije dru-štva. Međutim, njihova razlika se ogleda u načinu na koji će to biti uči-njeno, jer žrtva zaslužuje „nešto“, dok izvršilac krivičnog dela duguje „nešto“. Retributivna pravda teži kažnjavanju izvršioca krivičnog dela, što je, međutim, često kontraproduktivno i za njega i za žrtvu. Za razli-ku od retributivne pravde, restorativna pravda ima za cilj priznavanje štete, koja je naneta žrtvi, i potrebu da proaktivnim pristupom „natera“ izvršioca krivičnog dela da prihvati odgovornost za ono što je učinio. Drugim rečima, restorativna pravda teži vraćanju u normalu života žrtve i učinioca.3

Penolog Maršal (Marshall) određivao je restorativnu pravdu ''kao proces pomoću koga strane, od kojih svaka učestvuje u dotičnom krivič-nom delu, dolaze zajedno da kolektivno reše kako da savladaju posledi-ce zločina i njegove implikacije u budućnosti.''4 Norveški teoretičar Nils Kristi (Nils Christie) smatrao je da krivično delo predstavlja konflikt, i da je kao takav svojina onih koji su na neki način povezani sa njim (uči-nilac, žrtva i lokalna zajednica), a ne onih (pravnika) koji ga na neki na-čin kradu. Kao takvo, krivično delo treba da predstavlja osnovu na kojoj će zainteresovane strane postići dogovor o društvenom odgovoru (kom-penzaciji) za izvršeno krivično delo. Kristi navodi da ''restorativna prav-da predstavlja bolji odgovor na kriminalitet jer je karakteriše neposred-––––––––––

2 Dimovski, D., Ilić, I., Mogućnosti primene instrumenata restorativne pravde u krivičnom postupku prema maloletnicima, Krivičnopravni položaj i socijalnopravna zašti-ta maloletnika, Pravni fakultet Univerziteta u Nišu i Centar za socijalni rad „Sveti Sava“, Niš, 2012. godina, str. 90.

3 Zehr, H., Gohar, A., The little book of restorative justice, pp. 59-60. Videti: http://www.unicef.org/tdad/littlebookrjpakaf.pdf, pristup 09.11.2013. godine

4 Konstantinović Vilić, S., Kostić, M., Penologija, SVEN, Niš, 2006. godina, strana 101.


177

na komunikacija onih koji su u konfliktu, a koja treba da dovede do kompenzacije.''5

Iako se smatra da je pojam ''restorativna pravda'' prvi upotrebio Albert Eglaš (Albert Eglash) 1977. godine, osnove restorativne pravde možemo naći u kulturi plemena Maora sa Novog Zelanda,6 u kojoj je postojao vid okupljanja i diskusije plemena povodom izvršenja društveno opasnog dela i donošenja odluke o sankcijama prema izvršiocu takvog dela.7 Kriminolog Brajtvajt (Braithwaite) saglasan je sa stavom da su koreni restorativne pravde veoma stari, ističući da su principi restorativne pravde bili vodeći model društvene reakcije u zapadnim i istočnim civilizacijama.8

Dva oblika restorativne pravde

Postoje dva modela restorativne pravde – diverzioni i terapeutski. Diverzioni model restorativne pravde je više okrenut izvršiocu krivičnog dela, pri čemu se on sprovodi umesto krivičnog postupka, čime se obez-beđuju alternativne sankcije. Zagovornici ovog modela restorativne prav-de smatraju da je krivični postupak prepun određenih predrasuda, kao i da je prema pojedinim izvršiocima krivičnih dela bolje i efikasnije da se po-stupa van zidina penitencijarnih ustanova. Primenom diverzionog modela restorativne pravde olakšava se resocijalizacija izvršioca krivičnog, pri čemu dolazi do pomirenja sa žrtvom i lokalnom zajednicom.9

Razvojem restorativne pravde povećavali su se razlitičiti tipovi di-verzionog modela – konferencija restorativne pravde za mlade delinkven-te (restorative justice conference),10 skretanje sa vođenja krivičnog po-stupka (pretrial diversion),11 diverzioni program namenjen za maloletni-ke, koji su vršili krivična dela pod uticajem psihoaktivnih supstanci (Che-mical Awareness Program), diverzioni program specijalizovan za malo-––––––––––

5 Ćopić, S., „Pojam i osnovni principi restorativne pravde“, Temida, broj 1, godina 10, Prometej, Beograd, 2007. godina, strana 27.

6 Više o istorijskom razvoju restorativne pravde naći u: Gavrielides, T., Restorative justice practices: from the early societies to the 1970s, Internet Journal of Criminology, 2011. Videti: http://www.internetjournalofcriminology.com/Gavrielides_Restorati-ve_Practices_IJC_November_2011.pdf, pristup, 09.11.2013. godine

7 Dimovski, D., Primena restorativne pravde u maloletničkom krivičnom pravu, Pristup pravosuđu – isntrumenti za implementaciju evropskih standarda u pravni sistem Republike Srbije, Centar za publikacije, Niš, 2009. godina, str. 400.

8 Strickland, A., op. cit., p. 2. 9 Miller, S., After the crime: The power of restorative justice dialogues between vic-

tims and violent offenders, New York University Press, New York, 2011, p. 12. 10 Više videti: Elrod, P., Ryder, S., Juvenile Justice: A Social, Historical, and Legal

Perspective, Jones & Bartlett Learning, Burlington, 2004, pp. 177-179. 11 Više videti: Strickland, A., op. cit., pp. 66-67.


178

letne lopove (Theft Awareness Program), diverzioni program namenjen maloletnim licima koja su se bavila nelegalnom trgovinom duvanom (To-bacco Awareness Class)12 i drugi.

Za razliku od diverzionog modela restorativne pravde, terapeutski model restorativne pravde sprovodi se nakon osude okrivljenog, uz poklanjanje posebne pažnje žrtvi s ciljem njenog osnaživanja i preva-zilaženja svih nedaća izvršenog krivičnog dela. Brojni zagovornici re-storativne pravde naglašavaju značaj potreba žrtve u ukupnom sagle-davanju reakcije društva na izvršeno krivično delo. Ovaj model resto-rativne pravde najveću primenu ima kod krivičnih dela seksualnog na-silja, u kojima se žrtva i nasilnik poznaju. U krivičnim delima, u koji-ma je počinilac muškog pola, a žrtve su osobe ženskog pola, postoji nesrazmera u pogledu moći između počinioca i žrtve. Terapeutski mo-del restorativne pravde se može primeniti i kod krivičnih dela sa smrt-nih ishodom – ubistva.13 Diverzioni model restorativne pravde ne daje posebne rezultate u pogledu prevazilaženja odnosa nadmoći počinioca u odnosi na žrtvu, uz mogućnost reviktimizacije žrtve. Stoga terapeut-ski model restorativne pravde nadomešćuje nedostatke diverzionog modela i poklanja posebnu pažnju potrebama žrtve rodno zasnovanog nasilja.14

Restorativna pravda i seksualna delinkvencija

Reakcija državnih organa prema žrtvama seksualnog nasilja često je obeležena sekundarnom viktimizacijom, što dovodi do vođenje kri-vičnog postupka, koji je prepun određenih prepreka, pri čemu dolazi do onemogućavanja donošenja pravnosnažne osuđujuće presude. Dru-––––––––––

12 Više videti: http://www.ci.oakdale.mn.us/index.asp?Type=B_BASIC&SEC= %7BC613119C-F306-40AF-B8B2-B8090E8EA2DA%7D, pristup 02.11.2013. godine

13 Retributivna pravda, kao osnovni način reakcije države i društva na počinjeno ubi-stvo, nije davala adekvatne rezultate. Zbog toga su neki kriminolozi i penolozi veoma smelo predložili koncept restorativne pravde. To ne znači potpuno isključenje viševekovnog načina reakcije na najteže oblike kriminaliteta nasilja, već njihovo međusobno prelamanje. Tako je, prema profesoru Marku Umbrejtu, najbolji primer za koncept restorativne pravde i ubistva slučaj Sare, čiji je otac ubijen, i njegovog ubice po imenu Džef. On je posle dvadesetogodi-šnje kazne zatvora stekao pravo na uslovni otpust. Čuvši za takvu mogućnost, Sara se osetila ranjivom i besnom. Potražila je pomoć profesora Umbrejta, koji je organizovao neku vrstu medijacije između nje i ubice. Sara je jedva posle 4 minuta uspela da kaže kako se oseća. Nakon toga, Džef je ispričao svoju verziju događaja i kako je samo ubistvo imalo uticaj na njegov život. Na intervjuu posle medijacije, Sara je rekla da je viđenje sa Džefom bilo kao hodanje kroz vatru koja odnosi njen bol. Videti: Dimovski, D., Kriminološko određenje ubi-stva – doktorska disertacija, Niš, 2012. godina, str. 3.

14 Miller, S., op. cit., p. 12.


179

gim rečima, krivično pravo nije dalo adekvatan odgovor na položaj žr-tve seksualnog nasilja. Stoga su teoretičari krivičnog prava tražili al-ternativne načine reakcije u vidu primene osnovnih principa restora-tivne pravde, u slučajevima silovanja i ostalih oblika seksualne delin-kvencije.

Iako brojni krivičnopravni teoretičari nisu saglasni sa primenom re-storativne pravde na slučajeve seksualnog nasilja, istraživanja su pokaza-la da su žrtve zadovoljne procesom restorativne pravde, jer im je na taj način omogućeno da se njihova strana „priče“ (krivičnog dela) sagleda na celovitiji način, uz obraćanje posebne pažnje na nanete povrede prilikom izvršenja seksualnog delikta.15 Na ovaj način dolazi do osnaživanja žrtve, uz izbegavanje eventualne situacije da žrtva sama sebe krivi za izvršeno krivično delo.

Međutim, s pravom se postavlja pitanje mogućnosti primene restora-tivne pravde na ove slučajeve. Naime, kada dođe do izvršenja određenog seksualnog delikta neminovno je vođenja krivičnog postupka i donošenje osuđujuće presude, pri čemu primena restorativne pravde može da dove-de do smatranja da seksualno nasilje prema ženama nije značajno. Pored ovog nedostatka, restorativna pravda je povezana s još nekoliko potenci-jalnih problema, koji sputavaju njenu veću primenu, kao što su moguć-nost reviktimizacije, rizika po bezbednost žrtve i izricanje drugačije vrste sankcija.16 Ipak, primenu restorativne pravde ne treba unapred isključiti. Prilikom i nakon vođenja krivičnog postupka, čije je osnovno obeležje re-tributivna pravda, može se primeniti restorativna pravda, kao sastavni deo krivične sankcije.17

Posmatrajući osobenosti modela diverzione pravde, u odnosu na te-rapeutski model, pretpostavka je da se potonji može znatno uspešnije pri-meniti kod seksualne delinkvencije. Naime, terapeutski model restorativ-ne pravde kod seksualne delinkvencije ogleda se u nekoliko bitnih stvari. Za uspešno sprovođenje restorativne pravde neophodno je organizovati okupljanja žrtve, izvršioca i njihovih porodica. Tokom samog postupka restorativne pravde, poseban medijator pobrinuće se da izvršilac nekog krivičnog dela iz oblasti seksualne delinkvencije potpiše izjavu o prihva-tanju odgovornosti za počinjeno krivično delo, dok će se, nakon toga, ––––––––––

15 McGlynn, C., Westmarland, N., Godden, N., Is restorative justice possible in ca-ses of sexual violence? Lea school researching briefing no. 1, p. 2. Videti: https://www.dur.ac.uk/resources/glad/ResearchBriefing1-Isrestorativejusticeposs-ibleincasesofsexualviolence.pdf, pristup 29.10.2013. godine

16 Videti: http://nicolewestmarland.pbworks.com/w/file/fetch/48537299/Cla-re%20McGlynn%20presentation.pptx, pristup 30.10.2013. godine

17 McGlynn, C., Westmarland, N., Godden, N., loc. cit.


180

omogućiti žrtvi da opiše kako je krivično delo uticalo na nju. Posle opisi-vanja kako je krivično delo uticalo na žrtvu, potrebno je da izvršilac saop-šti da je razumeo kakve su posledice njegovog ponašanja. Poslednji sta-dujim postupka restorativne pravde je pravljenje plana obeštećenja, na osnovu kojeg će se tačno znati šta počinilac treba konkretno da uradi ka-ko bi nadoknadio „štetu“.18

U Sjedinjenim Američkim Državama postoji program restorativne pravde, pod nazivom RESTORE (Responsibility and Equity for Sexual Transgressions Offering a Restorative Experience), u okrugu Pima (Ari-zona), koji se primenjuje na slučajeve seksualne delinkvencije. Kako bi se uopšte primenio postupak restorativne pravde na slučajeve seksualne delinkvencije neophodna je ispunjenost određenih uslova: 1) da starost iz-vršioca krivičnog dela bude najmanje 18 godina; 2) da je primarni delin-kvent; 3) da je optužen za silovanje lica koje mu je poznato, ili da je optu-žen za neko blaže delo iz oblasti seksualne delinkvencije i 4) da su obe strane pristale da učestvuju u postupku restorativne pravde. Rezultati su pokazali promenu u stavovima izvršilaca u razumevanju posledica koje su naneli žrtvama seksualne delinkvencije.19

Iako je svrha ovog programa izbegavanje vođenja krivičnog po-stupka za učinjeno krivično delo iz oblasti seksualne delinkvencije, što upućuje na diverzioni model restorativne pravde, smatramo da se kon-cept programa RESTORE može primeniti i kod terapeutskog modela re-storativne pravde. Case study analiza dva slučaja primene restorativne pravde kod krivičnog dela silovanja najbolje ilustruje benefite ovog po-stupka.

Primer za ilustraciju implementacije terapeutskog modela restorativ-ne pravde kod slučajeva seksualnog nasilja napravljen je početkom 2010. godine. Naime, tada je održana konferencija o restorativnoj pravdi na ko-joj se pojavila žena pod pseudonimom Lusi (Lucy). Ona je bila žrtva sek-sualnog nasilja od strane muškog člana svoje porodice nekoliko decenija ranije. Na samoj konferenciji je napravljeno mini istraživanje koje se sa-stojalo od intervjuisanja četvoro učesnika naučnog skupa o njihovim oče-kivanjima i iskustvima povodom slučaja žrtve seksualnog nasilja po ime-nu Lusi. Nakon toga obavljen je razgovor sa žrtvom, stručnim licem za pomoć žrtvama seksualnog nasilja, koji joj je pomogao da prevaziđe trau-me seksualnog zlostavljanja, detektivom zaduženim za ovaj slučaj nasilja, kao i moderatorom konferencije.

–––––––––– 18 Sisti, D., Caplan, A., Rimon-Greenspan, H., Applied Ethics in Mental Health Ca-

re: An Interdisciplinary Reader, Massachusetts Institute of Technology, 2013, p. 156. 19 Ibidem


181

Po rečima Lusi, seksualno nasilje prijavila je pre par godina. Prili-kom vođenja razgovora sa stručnim licem u vezi samog silovanja i sek-sualnog zlostavljanja došlo se do predloga o primeni restorativne prav-de u konkretnom slučaju. Lusi je želela da se suoči sa počiniocem, pri čemu je izgovorila rečenicu: „Želim samo da me čuje.“ Prilikom sa-mog procesa restorativne pravde, silovatelj je priznao krivično delo, uz davanje objašnjenja zašto je to uradio. Iako je razgovor sa silovateljem na početku bio izuzetno težak za Lusi, uspela je da uvidi da je ovo prvi put da silovatelj priznaje da je počinio različita krivična dela iz sek-sualne delinkvencije prema njoj i da zna da joj je na taj način prouzro-kovao patnju i bol. Nakon toga, Lusi je pričala o tome kako je vršenje krivičnog dela uticalo na nju, uz isticanje da silovatelj pre toga nije znao kako je i koliko samo silovanje i seksualno zlostavljanje imalo uticaja na nju. Silovatelj se izvinio Lusi, ali ona to nije prihvatila. Zbog primene principa restorativne pravde u konkretnom slučaju došlo je do određenjenih pozitivnih posledica. Naime, prva posledica se ogleda u tome da je silovatelj prestao da pokušava da, preko određenih članova porodice, stupi u kontakt sa njom. Druga posledica vođenja restorativ-ne pravde je mogućnost da Lusi odbaci sopstvenu krivicu za ono što joj se dogodilo. Drugim rečima, restorativna pravda pomogla joj je da sebe vidi isključivo kao žrtvu, a njega kao silovatelja i nasilnika. Značaj vo-đenja razgovora se može ilustrovati rečenicom, koju je izgovorila Lusi, da je bolje za silovatelja to što je mogao da čuje svoju žrtvu nego da ode u zatvor.20

Uspešna primena restorativne pravde zahtevala je temeljnu pripre-mu. Tako je Lusi, zajedno sa stručnim licem, tri meseca pripremala osno-vu za susret sa svojim nasilnikom. Priprema susreta ogledala se u razma-tranju svih mogućih situacija, u kojima se može naći Lusi tokom primene restorativne pravde, od onih sa najgorim ishodom, do onih koji imaju naj-bolji ishod. Ujedno, tokom same pripreme dolazilo je do određenjih sum-nji u mogućnost primene restorativne pravde. Naime, stručno lice je sma-tralo da restorativna pravda nosi u sebi opasnost, tako da se može shvatiti kao „prevara“ sa puno opasnih situacija. Međutim, Lusi je insistirala na daljim pripremama za sprovođenje postupka restorativne pravde.21

Pored ovog slučaja, moguće je navesti još nekoliko sličnih situacija, iz kojih se vide svi benefiti sprovođenja ovog postupka. Tako se, na pri-mer, Džoana Noding (Joanne Nodding), inače žrtva silovanja, susrela sa ––––––––––

20 Videti: http://nicolewestmarland.pbworks.com/w/file/fetch/48537299/Clare% 20McGlynn%20presentation.pptx, pristup 30.10.2013. godine

21 McGlynn, C., Westmarland, N., Godden, N., op. cit., p. 3.


182

svojim silovateljem u okviru postupka restorativne pravde. Do susreta je došlo pet godina nakon silovanja. Džoana Noding je morala dugo da ube-đuje nadležne državne organe da joj dopuste susret sa silovateljem, jer su smatrali da bi njihov susret, u okviru procesa restorativne pravde, bio šte-tan kako po silovatelja, tako i po nju. Do dozvole za susret sa silovateljem došlo je zbog jedne opaske od strane sudije u postupku, koji je rekao silo-vatelju da je uništio život gospođi Džoani Noding. Na ovu konstataciju sudije, gospođa Noding je rekla: „Mogu da razumem zašto je sudija to rekao, ali ja nisam htela da silovatelj misli na taj način. Delimično i zbog toga da ne bi rekao: ‘Ha-ha, ja imam moć nad njom.‘ Ja ne želim da on nosi taj teret.“22

Žrtva i silovatelj su znali jedno drugo pre izvršenja samog krivičnog dela. Stoga je gospođa Joana Noding smatrala da su joj male šanse da je silovatelj ostavi u životu. Ipak, ona je preživela, pri čemu je imala više-struke povrede. Ubrzo je silovatelj uhapšen. Prilikom saslušanja nije pri-znao da je izvršio krivično delo. Međutim, suočen nalazima DNK analize, promenio je iskaz i priznao da je silovao gospođu Noding. Iako je želela da se sretne sa silovateljem što pre, okolnosti joj nisu dozvoljavale. Nai-me, godinu dana posle suđenja stručno lice za pomoć žrtvama silovanja joj je predložilo postupak restorativne pravde, samo ukoliko osuđeno lice na to pristane. Iako su šanse bile veoma male, došlo je do sprovođenja re-storativne pravde posle dugotrajnih priprema.23

Postupak restorativne pravde održan je u posebnoj ustanovi, pri če-mu je gospođa Noding došla prva, zajedno sa svojim bliskim prijateljem, kako bi odlučala gde će ko do sedi. Nakon toga izašla je iz prostorije i pu-stila je silovatelja, koji je došao sa članom svoje porodice, da prvi uđe i sedne na svoje mesto. Ubrzo je ona ušla i sela preko puta njega, želeći da što pre počnu. Pre nego što je počeo sam postupak restorativne pravde, postigli su dogovor oko osnovnih pravila: 1) poštovanje mogućnosti da neko oseti potrebu da ćuti; 2) potrebno je slušati drugog dok priča i ne prekidati ga; 3) gledanje u oči tokom razgovora; 4) ukoliko je jednoj stra-ni potreban odmor, to će druga strana ispoštovati i 5) podrška, koju je svaka od strana povela sa sobom, neće pričati ništa, ukoliko se to od nje ne zatraži. Iako ga je znala, gospođa Noding se borila sama sa sobom da ne izgubi kontrolu, jer bi na taj način, po njenom mišljenju, on „pobedio“. Bez obzira na to što je prošla kroz pripremu za susret sa čovekom koji ju je silovao, obuzeo ju je bes. Prevazišla je to stanje, bodreći sebe da je na ––––––––––

22 Videti: http://www.theguardian.com/society/2011/jan/27/restorative-justice-con-fronted-rape, 31.10.2013. godine

23 Ibidem


183

dan silovanja on imao kontrolu nad njom, tako da mu neće dopustiti da je ponovo kontroliše.

U jednom trenutku silovatelj je izgovorio da mu je žao što je to ura-dio. On je osetio ogromno olakšanje, jer joj nije uništio život i svet oko nje. Postupak restorativne pravde je završen rečima gospođe Noding da mu oprašta i da želi da nastavi normalan život, pri čemu treba da i on sam sebi oprosti. Postupak restorativne pravde trajao je čitava dva sata. Zavr-šetkom susreta sa svojim silovateljem, gospođa Noding je osećala kao da je na „vrhu sveta“.24

Iako brojni krivičnopravni teoretičari zastupaju stav da je nemoguće primeniti osnovne principe restorativne pravde na teška krivična dela, prezentirani slučajevi gospođa Lusi i Noding su najbolji primeri za opo-vrgavanje ovakvog stava. Takođe, kao ilustracija za širok spektar primene restorativne pravde, možemo uzeti i rezultate sprovedenih anketa o stepe-nu zadovoljstva žrtava, po kojima je 85% žrtava opšteg kriminaliteta, me-đu kojima su i žrtve seksualne delinkvencije, zadovoljno postupkom re-storativne pravde, dok je stopa recidivizma pala za 27%.25 Isto tako, re-zultati primene restorativne pravde u Australiji pokazali su da su žrtve veoma zadovoljne benefitima postupka.26

Potreba uvođenja restorativne pravde u slučajevima

seksualne delinkvencije u Srbiji Uspešno vođenje krivičnog postupka i donošenje pravnosnažne

presude zahteva upotrebu različitih dokaznih sredstava, među kojima je iskaz svedoka posebno značajan. S obzirom na to da je savremeni kri-vični postupak nastao kao reakcija na inkvizicioni krivični postupak, koji je dominirao u srednjem veku, pri čemu se okrivljeni posmatrao kao objekat postupka, posebna pažnja je poklanjana aktivnom krivično-pravnom subjektu u savremenom krivičnom postupku. Kao rezultat ove tendencije došli smo u situaciju da marginalizujemo položaj pasivnog subjekta krivičnopravnog odnosa. Kako je svedok vrlo često i oštećen krivičnim delom, rezultat je njegova skrajnutost tokom vođenja krivič-nog postupka.27 ––––––––––

24 Ibidem 25 Videti: http://news.sky.com/story/900271/crime-victims-turning-to-restorative-

justice, pristup 01.11.2013. godine 26 Videti: http://www.noviolence.com.au/public/seminarpapers/marykoss.pdf, pri-

stup 09.11.2013. godine 27 Dimovski, D., Ilić, I., Lepir, M., Mehanizmi zaštite haških svedoka i uspostavlja-

nje tranzicione pravde, naučni skup sa međunarodnim učešćem "Međunarodno humani-tarno pravo", Pravni fakultet, Kosovska Mitrovica, 2013. godina, str. 225.


184

Opštoj dužnosti svedočenja podležu svi građani. Međutim, položaj oštećenog (žrtve) je dosta specifičan, jer se žrtva krivičnog dela ne suoča-va samo sa primarnim posledicama izvršenog krivičnog dela, već često i sa sekundarnim posledicama. Ove posledice se otelotvoruju u neadekvat-noj reakciji porodice žrtve, njenih prijatelja ili državnih organa, čime se posebno otežava položaj žrtve u toku vođenja krivičnog postupka.28 Dru-gim rečima, postoji tzv. sekundardna viktimizacija, koja se ogleda u poo-štravanju primarne viktimizacije, zbog negativne reakcije kako neposred-ne sredine žrtve, tako i državnih organa.29

Viktimološka istraživanja su pokazala da svaka žrtva krivičnog dela, a samim tim i žrtva krivičnih dela protiv polne slobode, prolazi kroz četiri faze. Prva faza se karakteriše šokom, ljutnjom, nevericom, bespomoćno-šću i osećajem krivice. U drugoj fazi dolazi do deorganizacije žrtve, pri čemu joj se čini da nema poverenje ni u koga. Naredne dve faze treba da označe potpunu rehabilitaciju žrtve i povratak u normalan život. Kako dve poslednje faze podrazumevaju suočavanje žrtve sa počinicem krivič-nog dela tokom krivičnog postupka, s ciljem suočavanja sa realnošću i pronalaženja logičnog objašnjenja za sve što joj se dogodilo, a često ne postoji adekvatna reakcija policije, tužilaštva i suda, nastaje situacija u kojoj se primarna viktimizacija samo pojačava. Stoga, osećaj krivice kod žrtve traje i nakon završetka krivičnog postupka.30

Upravo poslednje dve faze ukazuju na potrebu uvođenja terapeut-skog modela restorativne pravde kod nas. Bez obzira na to što se obim krivičnih dela protiv polne slobode, izvršenih od strane punoletnih lica u Republici Srbiji u periodu od 2008. do 2012. godine kretao od 0,6 do 0,8%,31 postoji potreba za uvođenjem i primenom postupka restorativne pravde kod ovih krivični dela, posebno iz razloga što najveći broj žrtava zna počinioca krivičnog dela.32

Jedna od čestih zabluda u vezi silovanja je da žrtva ne poznaje silo-vatelja. Međutim, mnoge studije su pokazale da se silovatelji u 80% slu-čajeva muškarci kojima žrtva veruje, a da je u 50% slučajeva to bio part-

–––––––––– 28 Ćirić, J., Sekundarna viktimizacija, Pravna riječ, Udruženje pravnika Republike

Srpske, Banja Luka, 2013. godina, str. 601-602. 29 Konstantinović Vilić, S., Nikolić Ristanović V., Autor, Kriminologija, Pelikant

print, Niš, 2009. godina, str. 472. 30 Ćirić, J., op. cit., str. 603-604. 31 Videti: http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/01/06/86/

SK122013715.pdf, pristup 05.11.2013. godine 32 Prema tvrdnji kriminologa Singera u 70% slučajeva žrtva i počinilac su se od ra-

nije poznavali. Cit. Prema: Ramljak, A., Simović, M., Viktimologija, Pravni fakultet Uni-verziteta u Bihaću, Bihać, 2011. godina, str. 200.


185

ner ili bivši partner.33 Iako ne postoji kriminološka studija koja bi se do-minantno bavila između ostalog i odnosom žrtve i izvršioca krivičnog de-la iz domena seksualne delinkvencije, stanje u Republici Srbiji po pitanju odnosa žrtve i učinioca najverovatnije ne odstupa mnogo u odnosu na re-zultate koji su dobijeni u drugim državama. Određene nevladina organi-zacije, poput Autonomnog ženskog centra, pružaju pomoć žrtvama silo-vanja, koja se ogleda u vidu pružanja besplatne pravne pomoći i u pruža-nju emocionalne podrške.34 Ipak, ovo nije sasvim dovoljno kako bi se prevazišle sve posledice silovanja i drugih krivičnih dela iz seksualne de-linkvencije. Stoga je potrebno razmišljati o uvođenju terapeutskog mode-la restorativne pravde, koji bi bio zakonom regulisan. Na taj način bi se sprečilo drugačije sprovođenje restorativne pravde, u zavisnosti od toga koja institucija ga primenjuje. Ujedno, optimalni rezultati bili bi postignu-ti zakonskom obavezom centara za socijalni rad da sprovode terapeutski model restorativne pravde, jer oni raspolažu najvećim stručnim kapacite-tom za sprovođenjem jednog ovakvog postupka. Sprovođenje terapeut-skog modela restorativne pravde zahteva ne samo donošenje zakonskog teksta, već i donošenje određenih pravilnika u kojima bi se bliže definisao sam postupak restorativne pravde. Takođe, stručna lica iz centara za soci-jalni rad moraju da prođu određenu obuku, kako bi raspolagali dovoljnim znanjem, s ciljem uspešnog završetka postupka restorativne pravde kod slučajeva seksualne delinkvencije.

Zaključak

Iako je postupak restorativne pravde relativno nov koncept reakcije države na kriminalitet, došlo je do toga da brojne države implementiraju ovaj postupak u svoje krivično zakonodavstvo. Reformom krivičnog pra-va iz 2005. godine, Republika Srbija je prihvatila ovaj koncept, uvođe-njem vaspitnih naloga prema maloletnicima. Ujedno, propisivanjem insti-tuta uslovnog odlaganja krivičnog gonjenja osumnjičenog, po članu 283. Zakonika o krivičnom postupku, Republika Srbija primenjuje restorativ-nu pravdu i prema punoletnim licima.

Bez obzira na to što naša država prati savremene tendencije u krivič-nom pravu, treba naglasiti da ona u najvećem broju slučajeva primenjuje retributivnu pravdu, koja se ogleda u vođenju krivičnog postupka i izrica-nju krivične sankcije, čiji je cilj suzbijanje dela kojima se povređuju ili

–––––––––– 33Videti: http://www.womenngo.org.rs/sajt/sajt/izdanja/autonomni_zenski_cen-

tar/silovanje_prirucnik_za_zene/za%20zenu.htm, pristup 06.11.2013. godine 34 Ibidem


186

ugrožavaju vrednosti zaštićene krivičnim zakonodavstvom, uz zanemariva-nje interesa žrtve, što u krajnjem slučaju može dovesti do sekundarne vikti-mizacije i samooptuživanja žrtve za izvršeno krivično delo.

Položaj žrtve silovanja i drugih krivičnih dela iz oblasti seksualne delinkvencije je posebno specifičan, jer klasični oblici pomoći žrtvama, u vidu emocionalne podrške, nakon izvršenog krivičnog dela, ne ostvaruju rezultate koji se očekuju. Stoga je potrebno doneti zakonski okvir o im-plementaciji terapeutskog modela restorativne pravde kod slučajeva sek-sualne delinkvencije, koristeći pri tome zakonske okvire država koje su u primeni terapeutskog modela restorativne pravde najviše odmakle. Na taj način Republika Srbija će napraviti veliki iskorak unapred ka poboljšanju položaja žrtve, stvarajući uz to uslove da žrtva prevaziđe stanje samoop-tuživanja, zbog toga što joj se desilo.


187

Darko T. Dimovski, Ph.D., Assistant Professor University of Niš Faculty of Law Niš Miomira P. Kostić, Ph.D., Full Professor University of Niš Faculty of Law Niš

The Application of Restorative Justice in Cases of Sexual Delinquency

Abstract: Starting from the definition of restorative justice by many writers on the criminal mind, the authors emphasize that there are two models of restorative justice - diversion and therapeutic. While the essen-ce of diversion model of restorative justice is "turning" of the criminal proceedings and the imposition of alternative criminal sanctions, the the-rapeutic model is reflected in the conviction of the defendant, paying par-ticular attention to the victim, aimed at empowerment and overcoming all the adversity of the crime. Further, the authors present two cases of the-rapeutic restorative justice model to illustrate its importance. Finally, the authors emphasize the need to introduce a therapeutic model of restorati-ve justice in the criminal legislation of the Republic of Serbia.

Key words: restorative justice, sexual delinquency, rape.


188


189

Originalni naučni rad 343.232(497.11)“2014“(094.5) doi:10.5937/zrpfns48-4898

Dr Aleksandar Martinović, docent Univerzitet u Novom Sadu Pravni fakultet u Novom Sadu

U SUSRET POČETKU PRIMENE NOVOG ZAKONA O PREKRŠAJIMA1

Sažetak: Upravno i prekršajno pravo predstavljaju dve različite gra-ne pravnog sistema. Upravno pravo je jedna od fundamentalnih disciplina javnog prava, dok je prekršajno pravo mnogo bliže krivičnom pravu i pra-vu privrednih prestupa, tako da u širem smislu predstavlja vid kaznenog prava. Upravno-pravni teoretičari se po ustaljenoj akademskoj tradiciji bave i osnovnim prekršajnim pojmovima, uglavnom zbog toga što su se u prošlosti prekršaji smatrali tzv. policijskim deliktima. Zakon o prekršajima od 2013. godine ustanovljava prekršajni postupak kao klasičan sudski po-stupak, pri čemu su organi uprave u potpunosti prestali da budu nadležni za njegovo vođenje i izricanje prekršajnih sankcija.

Ključne reči: upravno pravo, prekršajno pravo, Zakon o prekršaji-ma od 2005. godine, Zakon o prekršajima od 2013. godine

Uvod Narodna skupština Republike Srbije u julu 2013. godine donela je

novi Zakon o prekršajima („Službeni glasnik RS“, br. 65 od 25. jula 2013), koji je stupio na snagu 2. avgusta 2013. godine a čija primena počinje 1. marta 2014. godine.2 U odnosu na još uvek u pravnoj praksi

–––––––––– 1 Rad je rezultat istraživanja na projektu „Teorijski i praktični problemi stvaranja i

primene prava (EU i Srbija)“, koji finansira Pravni fakultet u Novom Sadu iz sopstvenih izvora.

2 U poslednjih nekoliko godina često se dešava da Narodna skupština propisuje da jedan zakon stupa na snagu u roku koji je određen Ustavom Republike Srbije (član 196. stav 4) – osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“ – a

Dr Aleksandar Martinović, U susret početku primene novog Zakona... (str. 189–207)

190

aktuelni Zakon o prekršajima od 2005. godine, novi Zakon o prekršaji-ma donosi određene novine. Najvažnija novina sastoji se u tome što prekršajni postupak definitivno postaje klasičan sudski postupak, poput krivičnog i parničnog postupka, koji vode prekršajni sudovi. Ipak, osta-la je jedna karika koja na izvestan način još uvek vezuje upravno pravo sa materijom prekršaja. Naime, radi se o tome da je „novim“ Zakonom o prekršajima predviđeno da prvostepeni prekršajni postupak za prekr-šaje iz oblasti javnih nabavki vodi Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Kakava je pravna priroda ove institucije? Prema članu 138. stav 1. Zakona o javnim nabavkama3, Republička ko-misija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki predstavlja „samo-stalan i nezavisan organ Republike Srbije koji obezbeđuje zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.“ Iako, dakle, nije formalno definisana kao organ uprave, analizom procesnih pravila koja se primenjuju u postupku zaštite prava u postupcima javnih nabavki može se zaključiti da Repu-blička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki ima dosta sličnosti sa „klasičnim“ organima uprave, budući da su ta procesna pra-vila u mnogo čemu kompatibilna sa pravilima opšteg upravnog postup-ka. Takođe, može se uzeti da odluke koje donosi Komisija predstavljaju neku vrstu upravnih akata, budući da se protiv tih odluka može „pokre-nuti upravni spor u roku od 30 dana od dana prijema odluke“, pri čemu pokretanje „upravnog spora ne odlaže izvršenje odluke Republičke ko-misije.“4

Istorijski razvoj prekršaja i prekršajnog prava

Među pravnim teoretičarima ne postoji jedinstven stav o tome šta su prekršaji i šta je njihova suština. Sporno je da li su prekršaji najlakša vrsta krivičnih dela, „upravno-kaznena dela“ ili su tzv. „policijsko nepravo“. Suština spora je u tome da li je razlika između krivičnih dela i prekršaja samo kvantitativna ili je kvalitativna.

Prekršaji su dosta slični sa krivičnim delima i privrednim prestupi-ma. Sve su to protivpravna kažnjiva činjenja ili nečinjenja za koja njihovi –––––––––– da počinje da se primenjuje kasnije. U tom vremenskom intervalu, od stupanja na snagu „novog“ zakona do početka njegove primene, po sredi je jedna neobična i sa teorijsko-pravnog aspekta sporna situacija: „stari“ zakon se primenjuje iako je izgubio pravnu sna-gu, dok se „novi“ zakon ne primenjuje, uprkos tome što je stekao pravnu snagu. Takav je slučaj i sa novim Zakonom o prekršajima: „stari“ Zakon o prekršajima („Službeni glasnik RS“, br. 101/2005, 116/2008 i 111/2009) prestao je da važi 2. avgusta 2013. godine, ali se primenjuje do 1. marta 2014. godine.

3 „Službeni glasnik RS“, br. 124/2012. 4 Zakon o javnim nabavkama, član 159.


191

učinioci odgovaraju i prema kojima se izriču kaznene sankcije u zakonom propisanom postupku. No, između ovih delikata postoje i brojne razlike. Od krivičnih dela prekršaji se razlikuju po društvenoj opasnosti koja predstavlja jedno od obeležja krivičnog dela, a sem toga to je i pravni osnov za kažnjavanje, dok je ona kod prekršaja samo zakonodavni motiv za inkriminaciju. Uz to, subjekti krivičnog dela su, po pravilu, fizička li-ca, dok subjekti prekršaja mogu biti i pravna lica. Od privrednih prestupa prekršaji se razlikuju uglavnom po težini posledice, kao i po tome što su privredni prestupi delikti samo iz oblasti privrednog i finansijskog poslo-vanja, dok se prekršaji javljaju u gotovo svim oblastima društvenog živo-ta. Od krivičnih dela i privrednih prestupa prekršaji se razlikuju i po dru-gim elementima: u pogledu odgovornosti za ove delikte, sistema i vrsta kaznenih sankcija, funkcije gonjenja, funkcije kažnjavanja i dr.

Kao delikti, prekršaji su se javili još u rimskom pravu. Za čuvanje javnog reda i poretka, protiv samovolje, smetanja poseda i drugih sličnih radnji, magistrati su izdavali interdikte – naloge da se nešto učini ili pro-pusti. U početku interdikti su izdavani za jedan određen slučaj, a kasnije postaju opšta pravna pravila. Interdiktni postupak, koji je bio mnogo brži i lišen niza formalnosti u odnosu na krivični i građanski postupak, pokre-tan je po tužbi oštećenog ili bilo kog drugog lica, a novčana kazna je po pravilu izricana u korist tužioca.

U srednjem veku pravo na kažnjavanje imao je feudalni gospodar, dok su u slobodnim gradovima donošene naredbe koje su imale karakter pravnog propisa za održavanje javnog reda i mira, za čiju povredu su bi-le predviđene i kazne. Sa stvaranjem apsolutističke države pravo ka-žnjavanja prelazi na policiju. Kazne su bile izricane na osnovu običaj-nog prava, ali je policija mogla ove kazne da pooštrava ili ublažava po svom nahođenju. Već u to vreme kažnjiva dela se grupišu u tri kategori-je: a) najteža krivična dela; b) krivična dela srednje težine; v) tzv. delik-ti opšte ili mesne policije, odnosno ono što se danas uobičajeno naziva prekršajima.

Posle Francuske revolucije pristupa se kodifikaciji kaznenog prava, uključujući i prekršaje. Francuski Krivični zakonik od 1810. godine pode-lio je sva kažnjiva dela prema zaprećenoj kazni u tri grupe: a) zločine; b) prestupe; v) prekršaje. Za dela iz svake grupe sudili su posebni sudovi, a za prekršaje i policijski organi. Ovaj zakon postao je primer mnogim evropskim kaznenim zakonicima koji su kasnije doneti, posebno austrij-skom Krivičnom zakoniku od 1852. godine i nemačkom Krivičnom zako-niku od 1871. godine. U suštini, ista ideja prisutna je i u italijanskom Kri-vičnom zakoniku od 1913. godine, samo što se u njemu krivična dela gru-


192

pišu u dve kategorije. To je tzv. biparticija, koju su prihvatile i mnoge druge države: Holandija, skandinavske zemlje, kao i pojedine američke savezne države (npr. Luizijana).

Uporedo sa ovakvim razvojem kaznenog prava, u XIX veku javio se veliki broj pravnih teoretičara koji su se zalagali za to da se iz krivičnog prava izdvoje prekršaji kao posebna vrsta delikata i da o njima rešavaju organi uprave. To se pravdalo kvalitativnom razlikom koja, po ovom gle-dištu, postoji između krivičnih dela i prekršaja, kao i uskom povezanošću prekršaja sa upravnim pravom, pošto su, navodno, prekršaji pre svega po-vezani sa radom državne uprave. Zastupnici ovog naučno-teorijskog pravca isticali su da je od suštinske važnosti razgraničenje prekršajne, od-nosno upravno-kaznene materije od krivično-pravne. Ovo gledište su za-stupali pojedini austrijski i nemački teoretičari i ono je u punoj meri došlo do izražaja u austrijskom Zakonu o prekršajima u nadležnosti organa uprave od 1925. godine.

U Kneževini (od 1882. godine Kraljevini) Srbiji prekršaji su bili pred-met krivičnog prava. Trojna deoba krivičnih dela (na zločine, prestupe i is-tupe, tj. prekršaje) praktično je ostala na snazi sve do završetka Drugog svetskog rata. Tek je Krivični zakonik FNRJ od 1947. godine odbacio troj-nu deobu krivičnih dela i usvojio je jedinstveni pojam krivičnog dela. Isto-vremeno, kodifikovana je i materija prekršaja donošenjem Osnovnog zako-na o prekršajima. Najzad, 1953. godine iz prekršaja su se – u posebnu kate-goriju delikata – izdvojili privredni prestupi.5 I danas su u Republici Srbiji prekršaji potpuno odvojeni kako od krivičnih dela tako i od privrednih pre-stupa i regulisani posebnim propisima.

Odnos upravnog i prekršajnog prava

Za razliku od upravnog prava koje se, u užem smislu, definiše „kao skup pravnih normi koje se odnose na organizovanje, vršenje i kontrolu vršenja upravne funkcije“, a u širem smislu kao celina svih pravnih normi „koje se odnose na organizaciju, delatnost i kontrolu ra-da uprave“6, prekršajno pravo – kao grana pravnog sistema - „određuje koji se postupci ili ponašanja smatraju prekršajima, koja se lica smatra-ju učiniocima prekršaja (fizička lica, pravna lica, odgovorna lica u pravnom licu, preduzetnici), reguliše opšte uslove za postojanje prekr-šaja i prekršajnu odgovornost učinilaca prekršaja, određuje vrste sank-cija za prekršaje i opšte uslove za njihovo izricanje kao i sankcije za

–––––––––– 5 Pravna enciklopedija II, Beograd, 1989, str. 1273-1274. 6 D. Milkov: Upravno pravo I – uvodna i organizaciona pitanja, Novi Sad, 1997, str.

28-29.


193

pojedine prekršaje, reguliše ostala pitanja koja se odnose na odgovor-nost za prekršaje i izricanje prekršajnih sankcija, određuje nadležnost organa za prekršaje i pravila prekršajnog postupka kao i pravila o izvr-šenju prekršajnih sankcija.“7

O tome kakav je odnos upravnog i prekršajnog prava u srpskoj pravnoj književnosti postoje brojna gledišta, koja su, po pravilu, deter-minisana kako tradicionalnim i istorijskim shvatanjima o pojmu i pore-klu prekršaja tako i konkretnim, pozitivno-pravnim upravnim i prekršaj-nim normama. Tako, prof. dr Dragan Milkov ističe da se prekršajno pra-vo „često smatra sastavnim delom upravnog prava, iako to, u materijal-nom smislu, ne bi moglo biti. Materijalno posmatrano, prekršaji su, naj-jednostavnije rečeno, dela manje društvene opasnosti od krivičnih dela. Stoga se u prekršajnom pravu na isti način primenjuju mnogi instituti iz krivičnog prava, kao što su vinost, umišljaj, nehat itd. Nema sumnje da prekršajno pravo predstavlja vid kaznenog prava i da je neuporedivo bliže krivičnom, nego upravnom pravu. Međutim, prekršajno-pravne norme se još uvek u mnogim zemljama smatraju sastavnim delom upravnog prava. Razlog za takvo shvatanje se nalazi u činjenici da su prekršaji nastali kao policijski delikti (delikiti za koje je policija izricala sankcije), pa pošto je policija organ uprave, onda se po tom – organ-skom – kriterijumu i ovo smatralo sastavnim delom upravnog prava. Šta više, u nekim zemljama su norme o prekršajnom postupku sastavni deo zakona o upravnom postupku (to je još uvek slučaj u Austriji). No, u svakom slučaju je prekršajno pravo u materijalnom smislu potpuno bli-sko krivičnom, a različito od upravnog prava.“8 Kao osnovni kriterijum za razlikovanje prekršaja od drugih delikata (krivičnih dela i privrednih prestupa), D. Milkov koristi to da li je za konkretno protivpravno delo propisana prekršajna sankcija. „Da li su u pitanju prekršaji ili neka dru-ga protivpravna dela, potpuno sigurno ćemo moći reći na osnovu sank-cija koje su predviđene: ona protivpravna dela za koje su predviđene prekršajne sankcije jesu, i nijedna druga prekršaji.“9

Sličan stav o odnosu upravnog i prekršajnog prava zastupa i prof. dr Ratko Marković. Po njegovom mišljenju, veza između upravno-pravnih i prekršajnih normi čisto je „organskog karaktera“ i moguća je samo u pravnim sistemima u „kojima je rešavanje o prekršajima jedan od poslova organa uprave“. „Proučavanje prekršaja u upravnom pravu je posledica

–––––––––– 7 Đ. Đorđević: Prekršajno pravo – s osnovama privrednoprestupnog prava, Beo-

grad, 2004, str. 2. 8 D. Milkov: Upravno pravo I – uvodna i organizaciona pitanja, Novi Sad, 2013, str. 40. 9 D. Milkov: „O pravnoj prirodi i pojmu prekršaja“, Pravo – teorija i praksa, br.

10-11, Beograd, 1986, str. 49.


194

shvatanja uprave u organskom smislu. Upravu, po tom shvatanju, čine poslovi koje obavljaju organi uprave, a upravno pravo norme o tim poslo-vima, dakle, to shvatanje stavlja znak jednakosti između organa uprave i vršenja uprave.“ Budući da ovakvo shvatanje upravnog prava odbacuje, prof. Marković zaključuje da „odlučivanje o prekršajima nije vršenje uprave“, odnosno da je, u materijalnom smislu, odlučivanje o prekršajima „pre vršenje sudske nego upravne vlasti“, a to što se „prekršaji još uvek proučavaju u pojedinim sistemima upravnog prava, razlog je najpre aka-demske prirode, zato što su u nastavnim planovima pojedinih pravnih fa-kulteta prekršaji uvršćeni u materiju upravnog prava kao nastavnog pred-meta (npr. na Pravnom fakultetu u Beogradu), čak i kada postoji poseban predmet prekršajno pravo (kao npr. na Pravnom fakultetu u Beogradu, gde postoji predmet Pravo privrednih prestupa i prekršaja).“10

Prof. dr Predrag Dimitrijević smatra da su se u prošlosti prekršaji definisali „kao protivljenje odlukama upravne vlasti, a organi koji su vo-dili prekršajni postupak smatrali su se organima uprave. Prekršajno pravo je bilo deo upravnog prava. Pre toga, prekršajno pravo je deo krivičnog prava, jer su se prekršaji smatrali lakšim krivičnim delima (kvanitativna teorija o razlikovanju ovih delikata). Danas su se stekli svi uslovi da se prekršaji smatraju samostalnom deliktnom disciplinom koja je simbioza i krivičnog i upravnog prava.“11

Najzad, jedan od starijih srpskih pisaca iz oblasti upravnog prava, prof. dr Pavle Dimitrijević, polazeći od tada važećih prekršajno-pravnih propisa u SFRJ i SR Srbiji, smatrao je da rešavanje o prekršajima predsta-vlja „vršenje sudske funkcije upravnim putem.“12

Pojam prekršaja u Zakonu o prekršajima od 2005. godine

i Zakonu o prekršajima od 2013. godine Prva razlika, iako ne tako radikalna, između „starog“ i „novog“

Zakona o prekršajima tiče se definicije ovog delikta. Prema Zakonu o prekršajima od 2005. godine (član 2), prekršaj je „protivpravna skri-vljeno izvršena radnja koja je propisom nadležnog organa određena kao prekršaj“, dok Zakon o prekršajima od 2013. godine (član 2) prekr-šaj definiše kao „protivpravno delo koje je zakonom ili drugim propi-som nadležnog organa određeno kao prekršaj i za koje je propisana prekršajna sankcija.“ ––––––––––

10 R. Marković: Upravno pravo – opšti deo, Beograd, 2002, str. 567-568. 11 P. Dimitrijević: Upravno pravo – opšti deo, knjiga prva, Niš, 2008, str. 20. 12 Pavle Dimitrijević: Osnovi upravnog prava, Beograd, 1983, str. 285.


195

Organi nadležni za vođenje prekršajnog postupka po Zakonu o prekršajima od 2005. godine i Zakonu o prekršajima

od 2013. godine Ključna razlika između „starog“ i „novog“ Zakona o prekršajima ti-

če se organa koji su nadležni za vođenje prekršajnog postupka. Prema Za-konu o prekršajima od 2005. godine, koji se primenjuje do 1. marta 2014. godine, prekršajni postupak u prvom stepenu vode prekršajni sudovi (koji su počeli sa radom 1. januara 2010. godine), ukoliko za vođenje prekršaj-nog postupka nisu nadležni organi uprave. Naime, kad je za prekršaj pro-pisana samo novčana kazna, prema Zakonu o prekršajima od 2005. godi-ne, zakonom se može propisati da prekršajni postupak za pojedine prekr-šaje u prvom stepenu vode organi uprave, pri čemu u prekršajnom po-stupku koji se vodi pred organom uprave o dovođenju, zadržavanju, jem-stvu, zadržavanju putne isprave, pretresanju i drugim pitanjima za koja prema aktuelnom Zakonu o prekršajima može biti isključivo nadležan sud, odlučivanje o ovim pitanjima organ uprave obavezno ustupa nadle-žnom prekršajnom sudu.

S druge strane, Zakon o prekršajima od 2013. godine ustanovljava pravilo da prvostepeni prekršajni postupak vode isključivo prekršajni sudovi, osim ako se radi o prekršajima iz oblasti javnih nabavki, kada prvostepeni prekršajni postupak vodi Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, pri čemu drugostepeni prekršajni sud odlučuje po žalbama kako na odluke prvostepenih prekršajnih sudo-va tako i Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih na-bavki. Prema Zakonu o prekršajima od 2013. godine, drugostepeni pre-kršajni sud odlučuje i o sukobu i prenošenju mesne nadležnosti sudova i vrši druge poslove određene zakonom (pregleda i prati rad sudova, pri-bavlja od sudova podatke i izveštaje potrebne za praćenje prekršajne prakse, primenu zakona i drugih propisa, praćenje i proučavanje dru-štvenih odnosa i pojava i podatke o drugim pitanjima od interesa za ostvarivanje njihove funkcije).

U prvostepenom prekršajnom postupku sudi i odlučuje sudija poje-dinac, dok drugostepeni prekršajni sud sudi i odlučuje u veću sastavlje-nom od troje sudija. Za vođenje prvostepenog prekršajnog postupka me-sno je nadležan sud na čijem području je prekršaj učinjen ili pokušan. Sud koji je mesno nadležan za vođenje prekršajnog postupka protiv pravnog lica nadležan je i za vođenje prekršajnog postupka protiv odgovornog lica u pravnom licu. Ako je prekršaj učinjen na domaćem brodu ili domaćem vazduhoplovu, za vođenje prekršajnog postupka u prvom stepenu mesno je nadležan sud na čijem se području nalazi domaća luka ili vazduhoplov-


196

no pristanište u kome se završava putovanje učinioca prekršaja, a ako je učinilac prekršaja član posade, nadležan je sud na čijem se području nala-zi matična luka broda, odnosno matično pristanište vazduhoplova. U slu-čaju da je prekršaj izvršen ili pokušan na području više prekršajnih sudo-va, nadležan je onaj sud koji je prvi započeo postupak, a ako postupak još nije započet, sud kome je pre podnet zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

Ako je nepoznato mesto izvršenja prekršaja, mesno je nadležan sud na čijem području okrivljeni ima prebivalište ili boravište, odnosno sedi-šte okrivljenog pravnog lica ukoliko se važnost propisa kojim je prekršaj određen prostire i na području na kome se nalazi njegovo prebivalište ili boravište, odnosno sedište okrivljenog pravnog lica. Ako nisu poznati ni mesto izvršenja prekršaja ni prebivalište ili boravište okrivljenog, nadle-žan je sud na čijem se području okrivljeni pronađe, odnosno uhvati ili se sam prijavi. U slučaju da je isto lice okrivljeno za više prekršaja, pa su za vođenje prekršajnog postupka nadležna dva ili više sudova, nadležan je onaj sud koji je po zahtevu ovlašćenog organa prvi započeo postupak, a ako postupak još nije započet nadležan je sud kome je prvo podnesen zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

Kad je nadležni sud iz pravnih ili stvarnih razloga sprečen da postu-pa u određenom predmetu, dužan je da o tome obavesti drugostepeni pre-kršajni sud koji će rešenjem odrediti drugi stvarno nadležan sud, pri čemu protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba. Sud je dužan da po službenoj dužnosti pazi da li rešavanje predmeta spada u sudsku nadležnost i na svoju stvarnu i mesnu nadležnost i čim primeti da nije nadležan, rešenjem se oglašava nenadležnim i bez odlaganja predmet dostavlja nadležnom sudu ili drugom nadležnom organu. Ako sud kome je predmet dostavljen kao nadležnom sudu smatra da je nadležan sud koji mu je predmet dosta-vio, pokrenuće postupak za rešavanje sukoba nadležnosti pred drugoste-penim prekršajnim sudom. Dok se ne reši sukob nadležnosti, svaki od su-dova je dužan da preduzima one procesne radnje za koje postoji opasnost od odlaganja.13

Sistem prekršajnih sankcija po Zakonu o prekršajima

od 2013. godine Prekršajne sankcije su pravnim propisima utvrđene mere koje se

preduzimaju prema učiniocima prekršaja. Njima se učiniocima prekršaja oduzimaju ili ograničavaju neka njihova prava, odnosno upozoravaju se ––––––––––

13 Zakon o prekršajima od 2013. godine, čl. 100-111.


197

da do toga može da dođe, ali samo u onoj meri koja odgovara prirodi od-ređene sankcije i koja je nužna radi ostvarivanja svrhe koja primenom te sankcije treba da se ostvari. Prekršajne sankcije se propisuju, izriču i pri-menjuju u cilju da građani i pravna lica poštuju pravni sistem i da niko ubuduće ne čini prekršaj. Da bi se prekršajne sankcije mogle primeniti prema učiniocu prekršaja, neophodno je da su, u skladu sa principom za-konitosti u propisivanju prekršaja i prekršajnih sankcija (član 3. Zakona o prekršajima), bile propisane u trenutku izvršenja prekršaja. Prekršajne sankcije, prema Zakonu o prekršajima od 2013. godine, izriču nadležni prekršajni sudovi u prekršajnom postupku. Za razliku od Zakona o prekr-šajima od 2005. godine, koji je propisivao četiri vrste prekršajnih sankcija (kazne, opomene, zaštitne mere i vaspitne mere), Zakon o prekršajima od 2013. godine uvodi i petu vrstu prekršajnih sankcija: kaznene poene. Osim toga, novi Zakon donosi promene i kada je reč o samim kaznama kao prekršajnim sankcijama.

Kazne su prema Zakonu o prekršajima od 2013. godine najteža vr-sta prekršajnih sankcija. Za prekršaje se mogu izreći sledeće vrste ka-zni: kazna zatvora, novčana kazna i rad u javnom interesu. Za jedan prekršaj se može propisati i kazna zatvora i novčana kazna i obe se mo-gu izreći zajedno. Kazna zatvora može se propisati samo zakonom, dok se novčana kazna i rad u javnom interesu mogu propisati i uredbom, od-nosno odlukom skupštine autonomne pokrajine, skupštine opštine, skupštine grada i skupštine grada Beograda. Kazna zatvora se može iz-reći samo kao glavna kazna, dok se novčana kazna i rad u javnom inte-resu mogu izreći i kao glavna i kao sporedna kazna. Ako su novčana ka-zna i kazna zatvora alternativno propisane, kazna zatvora se izriče samo za prekršaj kojim su bile prouzrokovane teže posledice ili za prekršaje koji ukazuju na veći stepen krivice učinioca. Kazna zatvora ne može se izreći trudnoj ženi, posle navršena tri meseca trudnoće, ni majci dok de-te ne navrši jednu godinu života, a ako je dete mrtvo rođeno ili ako je umrlo posle porođaja dok ne prođe šest meseci od dana porođaja. Rad u javnom interesu je neplaćeni društveno koristan rad koji se ne obavlja pod prinudom i kojim se ne vređa ljudsko dostojanstvo i ne ostvaruje profit. Rad u javnom interesu ne može trajati kraće od 20 časova niti duže od 360 časova. Prilikom izricanja rada u javnom interesu, sud će imati u vidu vrstu izvršenog prekršaja, uzrast, fizičku i radnu sposob-nost, psihička svojstva, obrazovanje, sklonosti i druge posebne okolno-sti koje se odnose na ličnost učinioca. Ako kažnjeno lice ne obavi deo ili sve časove izrečene kazne rada u javnom interesu, sud će ovu kaznu zameniti kaznom zatvora tako što će za svakih započetih osam časova


198

rada u javnom interesu odrediti jedan dan zatvora. Novčana kazna se za-konom ili uredbom može propisati u sledećim rasponima: a) od 5 000 do 150 000 dinara za fizičko lice ili odgovorno lice; b) od 50 000 do 2 000 000 dinara za pravno lice; v) od 10 000 do 500 000 dinara za predu-zetnika. Novčana kazna koja se propisuje odlukom skupštine autonom-ne pokrajine, skupštine opštine, skupštine grada i skupštine grada Beo-grada ne može biti viša od polovine novčane kazne koja se može propi-sati zakonom ili uredbom. Izuzetno, novčana kazna se može propisati u fiksnom iznosu za fizičko lice i odgovorno lice od 1 000 do 10 000 di-nara, za preduzetnika od 5 000 do 50 000 dinara, a za pravno lice od 10 000 do 100 000 dinara. Rok plaćanja novčane kazne određuje se presu-dom, odnosno prekršajnim nalogom, s tim što ne može biti duži od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko je izjavljena žalba od dana dostavljanja drugostepene presude, odnosno osam dana od dana uručenja prekršajnog naloga. U opravdanim slučajevima, sud može re-šenjem dozvoliti da se novčana kazna isplati u ratama, pri čemu rok pla-ćanja ne može biti duži od šest meseci, pod uslovom da su plaćeni tro-škovi prekršajnog postupka. U slučaju da kažnjeno lice kome je dozvo-ljeno da novčanu kaznu isplaćuje u ratama ne vrši uredno uplate, sud može rešenjem opozvati svoju odluku o plaćanju u ratama. Ako kažnje-no fizičko lice, preduzetnik ili odgovorno lice u pravnom licu ne plati novčanu kaznu, sud je može zameniti kaznom zatvora tako što se za svakih započetih 1 000 dinara određuje jedan dan zatvora, s tim što ka-zna zatvora ne može trajati kraće od jednog dana ni duže od šezdeset dana. Ukoliko smatra da je to opravdano, s obzirom na težinu prekršaja, visinu neplaćene novčane kazne i imovinske mogućnosti osuđenog, sud može, umesto kazne zatvora, odrediti da se neplaćena novčana kazna zameni radom u javnom interesu, pri čemu osam sati rada zamenjuje je-dan dan zatvora, odnosno 1 000 dinara novčane kazne, a rad ne može trajati duže od 360 časova. Deo neplaćene novčane kazne koji nije mo-gao biti zamenjen kaznom zatvora ili radom u javnom interesu naplaću-je se prinudnim putem. Zamena neplaćene novčane kazne kaznom za-tvora ne može se odrediti za novčane kazne izrečene prema maloletnici-ma i pravnim licima. Neplaćena novčana kazna izrečena prema malolet-niku prinudno će se naplatiti na imovini maloletnika, njegovog roditelja ili staraoca. Prekršajne kazne se odmeravaju u granicama koje su za taj prekršaj propisane, pri čemu se uzimaju u obzir sve okolnosti koje utiču na to da kazna bude veća ili manja, a naročito: težina i posledice prekr-šaja, okolnosti pod kojima je prekršaj učinjen, stepen odgovornosti uči-


199

nioca, ranija osuđivanost, lične prilike učinioca i njegovo držanje posle učinjenog prekršaja. Pri odmeravanju visine novčane kazne vodi se ra-čuna i o imovinskom stanju učinioca. Ako se prilikom odmeravanja ka-zne utvrdi da prekršajem nisu prouzrokovane teže posledice, a postoje olakšavajuće okolnosti koje ukazuju da se i blažom kaznom može posti-ći svrha kažnjavanja, propisana kazna se može ublažiti tako što se mo-že: 1) izreći kazna ispod najmanje mere kazne koja je propisana za taj prekršaj, ali ne ispod najmanje zakonske mere te vrste kazne; 2) umesto propisane kazne zatvora izreći novčana kazna ili rad u javnom interesu, ali ne ispod zakonske mere te vrste kazne; 3) umesto propisane kazne zatvora i novčane kazne izreći samo jedna od tih kazni. Sud može učini-oca prekršaja oglasiti odgovornim i osloboditi od kazne ukoliko je pod naročito olakšavajućim okolnostima prekoračio granice nužne odbrane, odnosno krajnje nužde. Takođe, sud može osloboditi od kazne i učinio-ca prekršaja za koji je propisana novčana kazna ako posle izvršenog prekršaja, a pre nego što je saznao da je okrivljen otkloni posledice dela ili nadoknadi štetu prouzrokovanu prekršajem. Najzad, sud može oslo-boditi od kazne i učinioca prekršaja učinjenog iz nehata kada posledice dela tako teško pogađaju učinioca da izricanje kazne u takvom slučaju očigledno ne bi odgovaralo svrsi kažnjavanja.

Kazneni poeni su prekršajne sankcije koje se mogu propisati zako-nom u rasponu od 1 do 25 za prekršaje protiv bezbednosti saobraćaja na putevima. Kazneni poeni se izriču uz kaznu ili opomenu pod uslovima predviđenim Zakonom o prekršajima. Uz kaznene poene učiniocu mogu biti izrečene dopunske obaveze u cilju edukacije vozača ili praćenja nje-govog ponašanja u saobraćaju. Ova vrsta prekršajnih sankcija može se iz-reći vozaču koji u vreme izvršenja prekršaja poseduje vozačku dozvolu izdatu u Republici Srbiji ili vozaču kome je pravnosnažnom odlukom za-branjeno upravljanje motornim vozilom.

Opomena je prekršajna sankcija koja se može izreći umesto propisa-ne novčane kazne ako postoje okolnosti koje u znatnoj meri umanjuju od-govornost učinioca, tako da se može očekivati da će se ubuduće kloniti vršenja prekršaja i bez izricanja kazne. Takođe, opomena se može izreći i ako se prekršaj sastoji u neispunjavanju propisane obaveze ili je prekrša-jem nanesena šteta, a učinilac je posle pokretanja postupka a pre donoše-nja presude ispunio propisanu obavezu, odnosno otklonio ili nadoknadio nanesenu štetu.

Vaspitne mere su prekršajne sankcije koje se mogu izreći maloletni-ku koji je u vreme izvršenja prekršaja navršio 14, a nije navršio 16 godina života. Maloletnim učiniocima prekršaja mogu se izreći sledeće vaspitne


200

mere: mere upozorenja i usmeravanja (ukor i posebne obaveze) i mere pojačanog nadzora. Prilikom izricanja vaspitne mere uzima se u obzir sta-rost maloletnika, stepen njegovog duševnog razvoja, psihičke karakteri-stike i motivi zbog kojih je izvršio prekršaj, dosadašnje vaspitanje, okoli-na i uslovi pod kojima je živeo, težina prekršaja, da li mu je već pre toga bila izrečena vaspitna mera, kao i sve ostale okolnosti koje utiču na izbor vaspitne mere kojom će se najbolje postići svrha vaspitanja. 14

Zaštitne mere po Zakonu o prekršajima od 2013. godine Zaštitne mere su posebna vrsta prekršajnih sankcija koje se izriču

učiniocu prekršaja kako bi se otklonili uslovi ili okolnosti koji mogu do-vesti do ponovnog vršenja prekršaja, a propisuju se zakonom i uredbom. Zaštitne mere se mogu izreći ako je učiniocu prekršaja izrečena kazna, opomena ili vaspitna mera, s tim što se zaštitna mera može izreći i kao sa-mostalna prekršajna sankcija ako je takva mogućnost propisana. Dok Za-kon o prekršajima od 2005. godine propisuje deset vrsta zaštitnih mera, Zakon o prekršajima od 2013. godine poznaje dvanaest vrsta zaštitnih mera, a nekima od već postojećih zaštitnih mera menja naziv. Tako, pre-ma novom Zakonu postoje sledeće zaštitne mere: 1) oduzimanje predme-ta; 2) zabrana vršenja određenih delatnosti; 3) zabrana pravnom licu da vrši određene delatnosti; 4) zabrana odgovornom licu da vrši određene poslove; 5) zabrana upravljanja motornim vozilom; 6) obavezno lečenje zavisnika od alkohola i psihoaktivnih supstanci; 7) obavezno psihijatrij-sko lečenje; 8) zabrana pristupa oštećenom, objektima ili mestu izvršenja prekršaja; 9) zabrana prisustvovanja određenim sportskim priredbama; 10) javno objavljivanje presude; 11) udaljenje stranca sa teritorije Repu-blike Srbije; 12) oduzimanje životinja i zabrana držanja životinja.15

Prekršajni nalog

Zakon o prekršajima od 2013. godine donosi još jednu značajnu no-vinu. Naime, po Zakonu o prekršajima od 2005. godine prekršajni postu-pak se pokreće tako što ovlašćeni subjekt podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka nadležnom prvostepenom prekršajnom organu, a ukoliko je za vođenje prekršajnog postupka nadležan organ uprave on može pokrenuti postupak po službenoj dužnosti odmah po saznanju za prekršaj. Suprotno tome, Zakon o prekršajima od 2013. godine propisuje da se prekršajni postupak pokreće isključivo rešenjem suda, po jednom ––––––––––

14 Zakon o prekršajima od 2013. godine, čl. 32-50 i čl. 73-83. 15 Zakon o prekršajima od 2013. godine, čl. 51-67.


201

od dva moguća osnova: 1) zahteva za pokretanje prekršajnog postupka; ili 2) izdatog prekršajnog naloga povodom koga je podnet zahtev za sud-sko odlučivanje.

Što se tiče prekršajnog naloga, on se izdaje kada je za prekršaj za-konom ili drugim propisom od prekršajnih sankcija predviđena samo novčana kazna u fiksnom iznosu, s tim što se prekršajni nalog ne može izdati maloletniku. Ovlašćeni organ, odnosno ovlašćeno lice će izdati prekršajni nalog ukoliko je prekršaj iz njegove nadležnosti otkrio na je-dan od sledećih načina: 1) neposrednim opažanjem policijskog službe-nika ili ovlašćenog službenog lica prilikom kontrole, nadzora i pregleda, kao i uvidom u službenu evidenciju nadležnog organa; 2) uvidom u po-datke koji su dobijeni uz pomoć uređaja za nadzor ili merenje; 3) prili-kom inspekcijskog ili drugog nadzora pregledom dokumentacije, pro-storija i robe ili na drugi propisan način. Prekršajni nalog se izdaje u pi-sanoj formi i sadrži odgovarajuće elemente, kao i pouke i upozorenja iz člana 170. i člana 171. Zakona o prekršajima. Lice protiv koga je izdat prekršajni nalog ima dve mogućnosti. Ukoliko prihvati odgovornost za prekršaj plaćanjem polovine izrečene kazne u roku od osam dana od da-na prijema prekršajnog naloga, oslobađa se plaćanja druge polovine iz-rečene kazne. S druge, pak, strane, ukoliko to lice ne prihvata svoju od-govornost može nadležnom sudu u roku od osam dana od prijema prekr-šajnog naloga da dostavi potpisan prekršajni nalog, koji pod ovim uslo-vima predstavlja zahtev za sudsko odlučivanje o prekršajnom nalogu. Ako je zahtev za sudsko odlučivanje blagovremen i potpisan od strane lica protiv koga je izdat prekršajni nalog, sud će doneti rešenje o pokre-tanju prekršajnog postupka.16

Sporazum o priznanju prekršaja

„Pozajmljen“ iz krivičnog sudskog postupka, sporazum o prizna-nju prekršaja (krivice) je procesno-pravni institut koji je u pravni sistem Republike Srbije uveden Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS“, br. 111/2009). Prema Zakonu o prekršajima od 2013. godine, ovaj sporazum može da se zaključi izme-đu okrivljenog i podnosioca zahteva za pokretanje prekršajnog postupka kada se prekršajni postupak vodi za jedan prekršaj ili za više prekršaja u sticaju, s tim što se sporazum o priznanju ne može zaključiti u vezi sa prekršajem za koji se izdaje prekršajni nalog. Sporazum o priznanju kri-vice zaključuje se u pisanoj formi i podnosi se sudiji najkasnije do zavr-––––––––––



202

šetka prvog ročišta za održavanje pretresa. Ovim sporazumom okrivlje-ni u potpunosti priznaje prekršaj za koji se tereti, a okrivljeni i ovlašćeni podnosilac zahteva se saglašavaju: 1) o prekršaju koji se okrivljenom stavlja na teret; 2) o priznanju okrivljenog da je učinio prekršaj; 3) o vr-sti i visini kazne, odnosno o drugim prekršajnim sankcijama koje će okrivljenom biti izrečene; 4) o odustajanju ovlašćenog podnosioca od prekršajnog gonjenja za prekršaje koji nisu obuhvaćeni sporazumom o priznanju; 5) o troškovima prekršajnog postupka, o oduzimanju imovin-ske koristi pribavljene prekršajem, o povraćaju predmeta prekršaja i o imovinsko-pravnom zahtevu (ako je podnet); 6) o odricanju stranaka i branioca od prava na žalbu protiv sudske odluke donesene na osnovu prihvatanja sporazuma o priznanju. Sporazum o priznanju potpisuju stranke i branilac. O sporazumu o priznanju krivice odlučuje sud, koji sporazum rešenjem može odbaciti, usvojiti ili odbiti. Kada rešenje o usvajanju sporazuma postane pravnosnažno, sudija bez odlaganja dono-si presudu kojom okrivljenog oglašava odgovornim i izriče mu kaznu, odnosno drugu prekršajnu sankciju i odlučuje o ostalim pitanjima pred-viđenim u sporazumu o priznanju prekršaja.17

Prekršajni postupak prema maloletnicima po

Zakonu o prekršajima od 2013. godine Čini se da se u Zakonu o prekršajima od 2013. godine veća pažnja

pridaje položaju maloletnika u prekršajnom postupku, u odnosu na aktu-elni Zakon o prekršajima.

Po Zakonu o prekršajima od 2013. godine, prekršajni postupak pre-ma maloletnicima je specifičan u odnosu na postupak prema drugim uči-niocima prekršaja utoliko što se na maloletnike primarno primenjuju od-redbe glave XXXIII Zakona o prekršajima (članovi 291 – 300), dok se ostale prekršajne norme primenjuju samo ako nisu u suprotnosti sa ovim odredbama. Takođe, u prekršajnom postupku prema maloletniku shodno se primenjuju odredbe Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica („Službeni glasnik RS“, br. 85/2005).

Prekršajni postupak prema maloletniku je hitan. Pre nego što izrek-ne vaspitnu meru ili kaznu maloletniku, prekršajni sud je dužan da pri-bavi mišljenje nadležnog organa starateljstva, s tim što sud može malo-letniku izreći ukor ili novčanu kaznu i bez mišljenja organa starateljstva ako organ starateljstva mišljenje ne dostavi u roku od 60 dana, pri čemu

–––––––––– 17 Zakon o prekršajima od 2013. godine, čl. 233-238.


203

sud vodi računa o duševnoj razvijenosti, osetljivosti i ličnim svojstvima maloletnika.

Kada je u pitanju pozivanje, pravilo je da sud poziva maloletnika pre-ko roditelja, odnosno zakonskog zastupnika, osim ako to nije moguće zbog potrebe da se hitno postupa ili iz drugih opravdanih razloga. Čak i kada se maloletnik neposredno poziva, sud je dužan da o pokretanju prekršajnog postupka obavesti roditelja, odnosno zakonskog zastupnika. Maloletniku se pismena ne mogu dostavljati isticanjem na oglasnu tablu suda.

U prekršajnom postupku prema maloletniku niko ne može biti oslo-bođen obaveze da svedoči o okolnostima potrebnim za ocenjivanje du-ševne razvijenosti maloletnika, upoznavanje njegove ličnosti i prilika u kojima živi.

Kad je maloletnik učestvovao u izvršenju prekršaja zajedno sa puno-letnim licima, postupak prema njemu se obavezno razdvaja rešenjem pro-tiv koga nije dozvoljena žalba, osim ako je spajanje postupka neophodno za svestrano razrešenje stvari.

U postupku prema maloletnicima, organ starateljstva, roditelji, od-nosno zakonski zastupnik maloletnika imaju pravo da se upoznaju sa to-kom postupka, da u toku postupka stavljaju predloge i da ukazuju na či-njenice i dokaze koji su važni za donošenje pravilne odluke.

Jedna od specifičnosti postupka prema maloletnicima sastoji se i u tome što sud može odlučiti da se prekršajni postupak prema maloletniku ne vodi ako smatra da to ne bi bilo celishodno, s obzirom na prirodu pre-kršaja i okolnosti pod kojima je prekršaj učinjen, raniji život maloletnika i njegova lična svojstva. U tom slučaju, sud će rešenjem obustaviti postu-pak, a o učinjenom prekršaju obavestiće roditelja, usvojitelja, staratelja odnosno hranitelja maloletnika, kao i organ starateljstva radi preduzima-nja mera u okviru njihovih ovlašćenja.

Protiv odluke donete u postupku kojom je maloletniku izrečena pre-kršajna sankcija, žalbu mogu izjaviti - pored okrivljenog, branioca i pod-nosioca zahteva za pokretanje prekršajnog postupka – i staratelj, brat, se-stra i hranitelj maloletnika. Navedena lica mogu izjaviti žalbu u korist maloletnika i protiv njegove volje.

Sud je dužan da obustavi prekršajni postupak kad utvrdi da je prekr-šaj učinilo dete (lice mlađe od 14 godina), te da o izvršenom prekršaju obavesti roditelja, usvojitelja i staratelja deteta, kao i organ starateljstva, a po potrebi može obavestiti i školu odnosno organizaciju u kojoj je dete smešteno.

Najzad, posebnost prekršajnog postupka prema maloletniku ogleda se i u obavezi suda da uvek isključi javnost.


204

Zahtev za ponavljanje prekršajnog postupka po Zakonu o prekršajima od 2013. godine

Novi Zakon o prekršajima i dalje poznaje tri pravna leka koja mogu da se upotrebe protiv odluka prekršajnih sudova. To su: žalba, kao redo-van pravni lek, te zahtev za ponavljanje prekršajnog postupka i zahtev za zaštitu zakonitosti, kao vanredni pravni lekovi. Dok su pravila o žalbi i zahtevu za zaštitu zakonitosti suštinski nepromenjena u odnosu na Zakon o prekršajima od 2005. godine, određenih novina ima kada je reč o zahte-vu za ponavljanje prekršajnog postupka.

Prema Zakonu od 2005. godine, zahtev za ponavljanje prekršajnog postupka može se podneti iz četiri moguća razloga: 1) ako se dokaže da je odluka zasnovana na lažnoj ispravi ili na lažnoj izjavi svedoka ili veštaka; 2) ako se dokaže da je odluka doneta usled krivičnog dela sudije ili slu-žbenog lica koje je učestvovalo u postupku; 3) ako se utvrdi da je lice ko-je je kažnjeno za prekršaj za istu radnju već jednom kažnjeno u prekršaj-nom postupku; 4) ako se iznesu nove činjenice ili podnesu novi dokazi koji bi sami za sebe ili u vezi sa ranijim dokazima doveli do drugačije od-luke da su bili poznati u ranijem postupku. Ovoj listi razloga za podnoše-nje zahteva za ponavljanje prekršajnog postupka Zakon o prekršajima od 2013. godine dodaje još dva: a) ako okrivljeni stekne mogućnost da upo-trebi odluku Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava, a to je moglo da bude od uticaja na donošenje povoljnije odluke po okrivljenog; b) ako je Ustavni sud, u postupku po ustavnoj žal-bi, utvrdio povredu ili uskraćivanje ljudskog ili manjinskog prava i slobo-de zajemčene u prekršajnom postupku, a to je moglo da bude od uticaja na donošenje povoljnije odluke po okrivljenog. Ostala procesna pravila u vezi sa ovim vanrednim pravnim lekom identična su sa rešenjima iz Za-kona o prekršajima od 2005. godine.18

Jedinstveni registar sankcija izrečenih u prekršajnom postupku

Ovaj registar takođe predstavlja novinu u našem prekršajno-prav-nom sistemu. Po Zakonu o prekršajima od 2013. godine, jedinstveni registar izrečenih prekršajnih sankcija predstavlja centralizovanu elek-tronsku bazu podataka u kojoj se čuvaju i obrađuju svi uneti podaci o izrečenim prekršajnim sankcijama u svrhu vođenja jedinstvene evi-dencije. Registar se čuva na centralnom elektronskom nosaču podata-ka pri Ministarstvu pravde, koje je odgovorno za njegovo održavanje i čuvanje. ––––––––––



205

Predsednik prekršajnog suda imenuje rukovaoca podataka u registru, koji ima sledeća prava i obaveze: 1) da se stara o zakonitom, sistematič-nom i ažurnom unosu, brisanju i izmeni podataka u registru; 2) da obez-beđuje ovlašćenim licima uvid u registar; 3) da izdaje overene izvode iz registra i potvrde da lice nije upisano u registar; 4) da obezbeđuje čuvanje i arhiviranje dokumentacije koja predstavlja osnov za upis, brisanje ili iz-mene podataka u registru; 5) da preduzima druge radnje neophodne za nesmetano i pravilno ažuriranje podataka u registru.

U registar sankcija upisuju se sledeći podaci: 1) ime i prezime i je-dinstveni matični broj kažnjenog fizičkog lica, preduzetnika, odnosno od-govornog lica u pravnom licu, odnosno broj putne isprave stranog fizič-kog lica, a za preduzetnika i naziv i sedište radnje; 2) za kažnjeno pravno lice naziv i sedište, PIB i matični broj; 3) pravnosnažna, odnosno konačna odluka kojom je izrečena prekršajna sankcija; 4) pravna kvalifikacija uči-njenog prekršaja; 5) vrsta i opis izrečene prekršajne sankcije; 6) trajanje izrečene zaštitne mere; 7) prekršajni sud koji je doneo presudu, odnosno organ koji je izdao prekršajni nalog; 8) prekršajni sud koji je izvršio upis; 9) datum upisa.

Unos podataka u registar sankcija vrši sud koji je doneo pravnosna-žnu odnosno konačnu odluku koja je osnov za unos, odnosno prvostepeni sud na čijem području je izdat prekršajni nalog koji je osnov za unos. Unos podataka se vrši odmah po nastupanju pravnosnažnosti, odnosno konačnosti odluke kojom je izrečena prekršajna sankcija, o čemu nadle-žni sud vodi računa po službenoj dužnosti. Izrečena sankcija pravnom, fi-zičkom i odgovornom licu, kao i preduzetniku briše se iz evidencije po službenoj dužnosti ako kažnjeno lice u roku od četiri godine od dana pravnosnažnosti odluke kojom je izrečena sankcija ne učini novi prekršaj, s tim što se opomena briše u roku od godinu dana od pravnosnažnosti od-luke kojom je izrečena. Maloletnom licu brisaće se izrečena kazna malo-letničkog zatvora u roku od dve godine od kada je ta kazna izvršena, za-starela ili oproštena, pod uslovom da ne izvrši novi prekršaj. Što se tiče zaštitnih mera, Zakonom o prekršajima je propisano da se one neće brisa-ti iz evidencije dok se ne izvrše ili dok ne istekne rok zastarelosti izvrše-nja zaštitne mere.

Podaci o kažnjenim licima iz registra sankcija mogu se dati samo drugom sudu, nadležnom tužilaštvu, policiji i inspekcijskim organima, u vezi sa krivičnim postupkom ili postupkom za prekršaj koji se vodi protiv lica koje je ranije bilo kažnjavano za prekršaj, organima nadležnim za iz-vršenje prekršajnih sankcija ili nadležnim organima koji učestvuju u po-stupku brisanja kazne, pod uslovom da još traju određene pravne posledi-


206

ce kazne ili zaštitne mere ili ako za to postoji opravdan interes zasnovan na zakonu. Građanima i pravnim licima se na njihov zahtev moraju dati podaci o njihovom kažnjavanju za prekršaje, pri čemu se od njih ne mogu tražiti dokazi da nisu kažnjavani za prekršaje, osim ako je to izričito pred-viđeno zakonom.

Pored jedinstvenog registra izrečenih prekršajnih sankcija, Zako-nom o prekršajima od 2013. godine predviđeno je da se u svrhu naplate izrečenih novčanih kazni, naknade troškova i naplate drugih novčanih iznosa dosuđenih po osnovu naknade štete, imovinsko-pravnog zahteva ili oduzimanja imovinske koristi vodi i jedinstveni registar neplaćenih novčanih kazni i drugih novčanih iznosa, koji predstavlja centralizova-nu elektronsku bazu podataka u kojoj se čuvaju svi podaci uneti u regi-star. Sve neplaćene novčane kazne, troškovi postupka i drugi novčani iznosi koji su izrečeni pravnosnažnom i izvršnom odlukom suda ili pu-tem konačnog i izvršnog prekršajnog naloga se upisuju u registar (ne-plaćenih) novčanih kazni. Na čuvanje i rukovanje podacima iz ovog re-gistra shodno se primenjuju pravila o jedinstvenom registru izrečenih prekršajnih sankcija.19

Zaključak

Novi Zakon o prekršajima, čija primena treba da počne 1. marta 2014. godine, u potpunosti transformiše prekršajni postupak u jedan od ti-pičnih sudskih postupaka. Nakon što se počne sa njegovom primenom, više se ni u teorijskom smislu neće moći govoriti o tome da je prekršajni postupak nekakav „upravno-sudski postupak“, odnosno – po rečima jed-nog autora – „da je prekršajni postupak po svojoj pravnoj prirodi posebna vrsta upravnog postupka.“20 No, kao što smo i u uvodu ovog rada istakli, moguću „organsku“ vezu između upravnog i prekršajnog prava predsta-vlja rešenje iz Zakona o prekršajima od 2013. godine, prema kojem prvo-stepeni prekršajni postupak za prekršaje iz oblasti javnih nabavki vodi Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Odlu-ke koje donosi Republička komisija u postupku zaštite prava u postupci-ma javnih nabavki mogu se smatrati vrstom upravnih akata, budući da je protiv njih moguće voditi upravni spor. Naravno, nadamo se da će novi Zakon o prekršajima izdržati „probu vremena“ i da će u praksi biti sigu-ran garant zaštite ljudskih i manjinskih prava i sloboda, shodno članu 22. Ustava Republike Srbije.

–––––––––– 19 Zakon o prekršajima od 2013. godine, čl. 324-336. 20 S. Lilić: Upravno pravo, Beograd, 1998, str. 453.


207

Aleksandar Martinović, Ph.D., Assistant Professor University of Novi Sad Faculty of Law Novi Sad

Towards the Beginning of an Application of the New Misdemeanor Law

Abstract: Administrative law and Misdemeanor law are two diffe-

rent branches of the legal system. Administrative law is one of the funda-mental disciplines оf public law, while the Misdemeanor law is much clo-ser to the criminal law and the law of economic offenses, so in the board sense it is a form of criminal law. According to established academic tra-dition, administrative and legal theorists also deal with basic misdemea-nors terms, mainly because they were considered as so-called police of-fenses in the past. Law on Misdemeanor adopted in 2013 establishes the infringement procedure as a standard court procedure, whereby the ad-ministrative bodies completely stopped to be competent for their conduct and the imposition of sanctions.

Key words: Administrative law, Misdemeanor law, Law on Misde-meanor since 2005, Law on Misdemeanor since 2013.


208


209

Originalni naučni rad 343.232:347.27(497.11) doi:10.5937/zrpfns48-5860

Dr Atila Dudaš, docent Univerzitet u Novom Sadu Pravni fakultet u Novom Sadu

O CELISHODNOSTI ZAKONSKOG UREĐENJA FIDUCIJARNOG PRENOSA

SVOJINE U PRAVU SRBIJE

Sažetak: Pozitivno pravo Srbije ne uređuje fiducijarne prenose svo-

jine. Samo je fiducijarna cesija radi obezbeđenja uređena u Zakonu o obligacionim odnosima. U praksi se zaključuje uglavnom jedna vrsta fi-ducijarnog pravnog posla, fiducijarni prenos svojine radi obezbeđenja potraživanja. Sudska praksa je gotovo jedinstvena u stavu da ovakve ugo-vore treba smatrati ništavim (u celini, ili delimično), uglavnom zbog po-vrede zabrane lex commissoria, mada se mogu naći i odluke u kojima se ništavost fiducijarnog pravnog posla obrazlaže nedopuštenošću kauze ugovora. Čak i u onim retkim odlukama u kojima se sporazum strana o fi-ducijarnom prenosu svojine ne proglašava ništavim, ne priznaje se fidu-cijarna svojina, te se njegovo pravno dejstvo, zapravo, izjednačava sa pravnim dejstvom zaloge. U doktrini je detaljno raspravljano pitanje do-puštenosti fiducijarnog prenosa svojine radi obezbeđenja potraživanja. Većina, pod uticajem stava Dragoljuba Aranđelovića, smatra da ovaj ugovor treba smatrati ne samo dopuštenim (jer se ne protivi nekoj zakon-skoj zabrani, niti javnom poretku), već i potrebnim (jer omogućava veći stepen zaštite interesa poverioca od zaloge). Suprotan stav je zauzeo An-drija Gams, koji je isticao da se evropsko-kontinentalno pravo odlikuje skladom između ekonomske sadržine i pravne forme pravnih instituta, če-mu fiducijarni pravni poslovi po svojoj prirodi protivreče, te ih ne bi tre-balo dopustiti u savremenom pravu.

U ovom radu se zauzima stav da je pozitivan stav domaće doktrine prema fiducijarnom prenosu svojine radi obezbeđenja nastao uglavnom ––––––––––

Članak je nastao kao rezultat rada na naučnoistraživačkom projektu Pravnog fa-kulteta Univerziteta u Novom Sadu pod nazivom Teorijski i praktični problemi stvaranja i primene prava (EU i Srbija).

Dr Atila Dudaš, O celishodnosti zakonskog uređenja fiducijarnog... (str. 209–227)

210

u periodu u kojem nije postojao adekvatni pravni mehanizam za zalaga-nje pokretnih stvari, uz zadržavanje stvari u državini dužnika. Autor smatra da usvajanjem Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar 2003. godine prestaje ta, inače vrlo opravdana, po-treba da se fiducijarni prenos svojine radi obezbeđenja uredi u našem pravu, odnosno da se prizna od strane sudova. Međutim, drugi oblik ovog pravnog posla, fiducijarni prenos svojine radi upravljanja tuđom imovinom bilo bi celishodno urediti u našem pravu, u vidu opšteg prav-nog instituta. U ovom smislu, savremeni koncept trasta iz anglosakson-skog prava smatra primerenim načelnim modelom. Trast se u toj meri pokazao u savremenom anglosaksonskom pravu da se u nekim razvoj-nim projektima u evropskom građanskom pravu, uprkos suštinskim poj-movnim razlikama između ove dve pravne kulture, nude model-pravila pomoću kojih bi se on mogao inkorporisati u evropsko-kontinentalno pravo, pa tako i u naše.

Ključne reči: fiducija, fiducia, trast, trust, fiducijarni prenos svojine radi obezbeđenja potraživanja, fiducijarni prenos svojine radi upravlja-nja tuđom imovinom

1. Uvodne napomene

Cilj ovog rada je prikaz pojma, evolucije i vrste trasta anglosakson-skog prava, s posebnim osvrtom na slične institute u evropsko-kontinen-talnom pravu, na različite oblike fiducijarnog prenosa svojine, kao i na novije evropske normativne projekte koji sadrže pravila o trastu. Imajući u vidu da je u ovom radu akcenat na celishodnosti pravnog uređenja fidu-cijarnog upravljanja tuđom imovinom, a manje na fiducijarnom prenosu svojine radi obezbeđenja potraživanja, autor svesno odstupa od uobičaje-ne strukture radova o ovim pravnim poslovima u našoj literaturi, te prvo izlaže pravila o trastu anglosaksonskog prava, a tek nakon toga prelazi na prikaz i analizu sličnih, fiducijarnih pravnih poslova u evropskom pravu. Na kraju rada izvršiće se analiza stavova o dopuštenosti fiducijarnih prav-nih poslova u pravu Srbije. U zaključku rada biće iznet autorov stav o do-puštenosti fiducijarnih pravnih poslova, kao i njegov predlog o tome koji oblik fiducijarnog prenosa svojine smatra poželjnim da bude uređen u na-šem pravu.

Ustanova trasta (trust) smatra se jednim od najkarakterističnijih pravnih instituta anglosaksonskog imovinskog prava. Zasniva se na ideji prenošenja prava svojine na određenom imovinskom dobru, ili imovin-skoj celini, na neko drugo lice radi upravljanja tim dobrom ili imovin-skom celinom u korist trećeg lica. Prema tome, predstavlja sticanje prava


211

svojine koje je ograničeno obavezom sticaoca da imovinom upravlja na određeni način ili u korist određenog lica.

Trast (trust) se tradicionalno ističe kao pravni institut koji je stran evropsko-kontinentalnoj pravnoj tradiciji. Kao argument navodi se da je on zasnovan na konceptu podeljene svojine, u smislu da na istoj stvari može da postoji više vlasnika sa svojinskim pravima različitog kvaliteta. Ovakav koncept podeljene svojine suprotan je evropsko-kontinentalnom shvatanju koje, u skladu sa tradicijom rimskog prava, na svojinu gleda kao na najsveobuhvatnije pravo koje može da ima jedan subjekat prava. Svojina se smatra nedeljivom, te istovremeno više lica ne mogu da imaju svojinu na istoj stvari, dok se ostala stvarna prava, koja mogu da postoje istovremeno na stvari, smatraju samo derivatima prava svojine.1

Koncept podeljene svojine u anglosaksonskom pravu pogrešno asocira na susvojinu u evropsko-kontinentalnom pravu. Uprkos tome što se u oba slučaja radi o situaciji da više lica vrše svojinska ovlašćenja, njihov pravni položaj je različit. Dok susvojina u evropsko-kontinentalnom pravu podrazu-meva da više lica zajedno vrše pravo svojine, tj. svakom suvlasniku pripada celina svojinskih ovlašćenja, ali u odgovarajućoj srazmeri, podeljena svojina anglosaksonskog prava znači podelu svojinskih ovlašćenja između više titu-lara prema njihovoj sadržini, a ne prema obimu. Ovo različito poimanje pra-va svojine najviše dolazi do izražaja upravo u slučaju trasta.2

2. Pojam, nastanak i razvoj trasta u anglosaksonskom pravu

Trastom jedno lice, osnivač trasta ili poveravač (settlor) prenosi na drugo lice, poverenika (trustee) svojinu, pri čemu trasti ne uživa koristi od predmeta trasta (trust property), već ima obavezu da njime upravlja u interesu korisnika trasta (beneficiary), koji je po pravilu treće lice, ali mo-že da bude i sam osnivač.3

U domaćoj literaturi se uobičajeno prihvata definicija trasta prema Andriji Gamsu, prema kojoj je trast „prenos svojine sa jednog lica na dru-go s tim da je sticalac ne uživa, nego samo upravlja njome i to u korist

–––––––––– 1 Vid. Srđan Vladetić, „Osnovi trasta anglosaksonskog prava“, Zbornik Pravnog fa-

kulteta u Nišu LVIII/2011, 113-126, 114. 2 Ibid. 3 Vid. Arthur Underhill, A Practical and Concise Manual of the Law Relating to

Private Trust and Trustees, Butterworths, London 1901, 1; Joseph Arnold Nathan, Oshley Ray Marshall, The Law of Trusts, Stevens, London 1975, 1-2. Nav. prema S. Vladetić (2011), 115, fn. 4.

Termini poveravač i poverenik preuzeti su iz Nacrta zakonika o svojini i drugim stvarnim pravima Republike Srbije.


212

jednog trećeg lica“.4 Korisnik trasta je po pravilu treće lice, ali to može da bude i sam osnivač.5

Trast vodi poreklo od instituta use iz srednjovekovnog engleskog prava, kojim je jedno lice prenosilo pravo svojine drugom (feoffee), radi držanja i korišćenja stvari u korist nekog trećeg lica, beneficijara (cestui que use).6 Pošto je feofi smatran pravnim vlasnikom prenete imovine, njegova obaveza prema beneficijaru nije uživala neposrednu pravnu za-štitu, te beneficijar nije imao pravna sredstva kojima je mogao da sank-cioniše postupanje sa imovinom protivno cilju radi kojeg je pravo svojine preneto na feofija. Ispunjenje obaveze zasnivalo se na savesti feofija. Da bi zaštitio interese beneficijara, kraljev kancelar je sredinom XV veka po-čeo da pruža pravnu zaštitu beneficijaru prema pravu pravičnosti (equity law).7 Ovaj, sada već i pravno zaštićeni, interes beneficijara, nazivao se ekonomskom svojinom (equitable ownership), nasuprot svojini zasnova-noj na pravilima common law-a (legal ownership), koju je imao feofi. Use se počeo šire primenjivati sredinom XIII veka, dolaskom franjevač-kih monaha u Englesku kojima je zbog zaveta siromaštva bilo zabranjeno da poseduju imovinu.8 Pravi zamah dobio je, međutim, kada je u njemu identifikovana mogućnost izigravanja feudalnih ograničenja u korišćenju zemlje9 i izigravanja poreskih obaveza.10 Da bi se sprečile ovakve zlou-potrebe, pre svega izigravanje obaveze plaćanja poreza, pod vladavinom Henrija VII donet je zakon (Statute of Use) kojim je priznato pravo svoji-ne beneficijaru na predmetu use-a i prema common law-u.11 Time je usta-nova use-a, zapravo, izgubila fiducijarni karakter.12 Vrlo brzo je, među-––––––––––

4 Andrija Gams, „Trast u angloameričkom pravu“, Anali Pravnog fakulteta u Beo-gradu, 3/1957, 299-312, 301.

5 Tipičan slučaj trasta, u kojem je njegov osnivač ujedno i korisnik, predstavlja penzijski fond osnovan u obliku trasta. U ovom slučaju osnivač/poveravač predaje izvesnu imovinu tra-stiju, koji upravlja njome u korist osnivača. Vid. S. Vladetić (2011), 115, fn. 4.

6 Vid. Phillip H. Petit, Equity in the Law of Trusts, Oxford University Press, Lon-don, 1970, 8; William F. Fratcher, Property and Trust, International Encyclopaedia of Comparative Law, J. C. B. Mohr (Paul Siebeck), Tübingen 1974, 9. Nav. prema S. Vlade-tić (2011), 116, fn. 8.

7 Vid. S. Vladetić (2011), 117. 8 Oni koji su želeli materijalno da pomažu monasima, imovinu su putem use-a pre-

nosili trećim licima, ali s obavezom da je upotrebljavaju u njihovu korist. Vid. Frederic W. Maitland, Equity, Cambridge University Press, Cambridge 1909, 24-25. Nav. prema S. Vladetić (2011), 116, fn. 10.

9 Ibid. 10 Vid. Jill E. Martin, Modern Equity, Sweet and Maxwell, London 1993, 10. Nav.

prema S. Vladetić (2011), 118, fn. 16. 11 Vid. A. Gams (1957), 302. 12 Vid. S. Vladetić (2011), 118.


213

tim, nastala praksa izigravanja zakona zasnivanjem use-a na use-u. Ovaj novi institut je u sudskoj praksi dobio naziv trast (trust).13

3. Vrste trasta

Trast je institut koji se u praksi pojavljuje u najrazličitijim oblicima, koji se međusobno mogu razlikovati prema mnogim svojstvima. U litera-turi se ističe da postoji čak 26 vrsta trasta.14

Osnovna podela je na privatne (private trusts) i dobrotvorne trustove (charitable trusts).15 Privatni trastovi uglavnom nemaju svoj neposredni pandan u evropsko-kontinentalnom pravu, dok se sa funkcijama dobro-tvornih trastova mogu izjednačiti funkcije koje ostvaruju nedobitne zadu-žbine u evropsko-kontinentalnom pravu.16

Prema načinu nastanka, trastovi se dele u četiri grupe: express trust, constructive trust, resulting trust i statutory trust. Express trust nastaje iz-ričitom izjavom volje osnivača trasta, dok constructive trust kvalifikaci-jom odnosa između određenih lica kao trasta od strane suda, kako bi se sprečilo neosnovano obogaćenje jednog na štetu drugog. I resulting trust nastaje sudskom interpretacijom činjenica u vezi sa odnosom između dva lica, ali za razliku od constructive trust-a, njegov cilj nije da spreči neo-snovano obogaćenje, već da održi sporazum strana u dejstvu. Tako, ako sporazum strana koji ne ispunjava uslove punovažnosti jedne vrste trasta, sud će tumačiti kao nameru za zasnivanjem neke druge, čiji su uslovi na-stanka ispunjeni, s ciljem da se ostvari namera strana da osnuju trast. Naj-zad, u nekim slučajevima sud na osnovu zakonskog ovlašćenja može ne-kim licima da nametne odgovarajući oblik trasta (tako, na primer, dušev-no obolelim licima prema propisima o zdravstvenoj zaštiti). Ovo je slučaj zakonskog trasta (statutory trust).17

Prema svojoj nameni, trastovi se dele u porodične, odnosno neko-mercijalne, i komercijalne. Porodični trastovi se osnivaju radi zaštite inte-resa članova porodice trastija, njihovog zbrinjavanja ili zaštite porodične imovine od stečaja koji može da nastupi zbog dugova članova porodice.18 Komercijalni trastovi su veoma raznovrsni i razlikuju se po brojnim svoj-––––––––––

13 Vid. J. Martin, 11. Nav. prema S. Vladetić (2011), 118, fn. 18. 14 Vid. W. Fratcher, 3-5. Nav. prema S. Vladetić (2011), 124, fn. 57. 15 Vid. Henry Hansmann, Ugo Mattei, „The Functions of Trust Law: A Comparati-

ve Legal and Economic Analysis”, New York University Law Review2/1998, 434-479, 437.

16 Vid. H. Hansmann, U. Mattei, 437; Piero Verrucoli, „Non-profit Organizations”, Studi di Diritto Comparato1/1985, 77-91.

17 Vid. S. Vladetić (2011), 121-122. 18 Ibid., 122.


214

stvima. Zajednička osobina im je da se u pretežnom delu osnivaju radi ostvarenja dobiti, a cilj zbrinjavanja samog osnivača trasta ili njemu bli-skih lica nije prevashodni. Najznačajnije vrste komercijalnog trasta su penzijski fond osnovan u obliku trasta; zatim tzv. unit trust, koji služi ula-ganju u hartije od vrednosti na tržištu kapitala; poslovni trast, koji služi kao alternativa osnivanju privrednog društva; trast radi glasanja, kojim se omogućava efikasnije ostvarivanje upravljačkih prava akcionara nekog akcionarskog društva na skupštini akcionara; trast za projektno finansira-nje; upravljanje bankovnim računima klijenata preko trasta, itd.19

Postoje još i tajni trast (secret trust), kod kojeg se identitet korisnika mora držati u tajnosti; trast za ulaganje novca u nepokretnosti (real estate trust); trast radi obezbeđenja (trust mortgage, trust deeds); trast radi likvi-dacije ili reorganizacije nekog privrednog društva (liquidating ili reorga-nizing trust), itd.20

4. Pravni položaj trastija i beneficijara

U pogledu analize pravnog položaja trastija i beneficijara neće se dati ce-lokupan prikaz svih njihovih prava i obaveza, već samo onih najvažnijih.

Trasti je dužan da predmetom trasta upravlja radi postizanja cilja ra-di kojeg je trast osnovan.21 Pri tome treba da pokazuje pažnju koju poka-zuje u svojim stvarima i da se jednako odnosi prema imovini svih benefi-cijara, ukoliko upravlja sa više trastova.22 Trasti je dužan da imovinu be-neficijara drži odvojeno od svoje imovine, kao i od imovine ostalih bene-ficijara.23 Ovu odvojenost imovina, uprkos tome da je formalno trasti vla-snik obe imovine, dodatno pojačava pravilo prema kojem se poverioci trastija ne mogu namiriti iz predmeta trasta.24 Trast deluje i prema trećim licima na koja je trasti preneo predmet trasta, pod uslovom nesavesnosti sticaoca. Nesavesnim se smatra sticalac koji je znao da pribavlja imovinu pod trastom (actual notice of trust), kao i sticalac koji nije imao stvarno saznanje o postojanju trasta, ali je za ovu činjenicu morao da zna, jer je kao pažljiv sticalac imao obavezu da ispita da li je imovina pod režimom trasta (constructive notice of trust).25 ––––––––––

19 Ibid., 122-123. 20 Vid. A. Gams (1957), 308-309. 21 Vid. S. Vladetić (2011), 118. 22 Vid. P.H. Petit (1970), 307. Nav. prema S. Vladetić (2011), 116, fn. 19. 23 Vid. S. Vladetić (2011), 118. 24 Vid. Ugo Mattei, „Should Europe codify trust?“, Themes in Comparative Law,

Oxford, 2002, 239. 25 Vid. S. Vladetić (2011), 119-120.


215

U ovim osobinama trasta se ogleda njegova pravna priroda i ograni-čenost formalnog prava svojine trastija. Trast ima dvostruku pravnu pri-rodu: in personam i in rem prirodu. Zahtevi koje beneficijar ima prema trastiju, kao što su zahtev za povraćaj predmeta trasta i ispunjenje obave-za koje trasti ima prema njemu, ustanovljene od strane osnivača trasta, su obligacionopravne prirode. Međutim, obaveza odvojenog upravljanja imovinom, nemogućnost da poverioci trastija namire svoja potraživanja iz predmeta trasta i pravno dejstvo prema trećim licima, nesavesnim sti-caocima predmeta svojine na predmetu trasta (pri čemu se pitanje njihove savesnosti ceni po vrlo strogim merilima), ukazuju na njegovu stvarno-pravnu prirodu.26

5. Fiducijarni pravni poslovi u savremenom

evropsko-kontinentalnom pravu Trast u onom smislu, u kojem postoji u anglosaksonskom pravu,

nepoznat je u evropsko-kontinentalnom pravu, pre svega zbog različitog poimanja svojine u ovim dvema pravnim kulturama. Dok se anglosak-sonsko pravo zasniva na podeljenoj svojini, u smislu da na istoj stvari može postojati više, po kvalitetu različitih oblika svojine, u kontinental-nom pravu je svojina stvarno pravo koje u sebi sadrži najširu vlast na stvari, uz koje drugo svojinsko pravo sa sličnim obimom ovlašćenja ne može da postoji.

Evropska pravna kultura, međutim, poznaje institut fiducije, koja je postojala u rimskom pravu sve do postklasičnog perioda. Ona je predstavljala prenos prava svojine na određenoj stvari radi postizanja najrazličitijih ciljeva (obezbeđenje potraživanja, čuvanje, korišćenje ili upravljanje tuđim stvarima, postizanje određenih porodičnopravnih ili naslednopravnih dejstava, radi oslobađanja robova, kod noxae dedi-tio, omogućavanja zastupanja i u slučajevima kada ono nije bilo mo-guće, itd.).27 Od različitih oblika fiducije najveći značaj su imali fidu-cijarni prenos svojine radi obezbeđenja potraživanja (fiducia cum cre-ditore contracta) i prijateljska fiducija, tj. fiducijarni prenos svojine radi upravljanja imovinom (fiducia cum amico contracta). Fiducija svoj puni domašaj doživljava u nerazvijenoj fazi razvoja rimskog pra-va (pri čemu u praksi ostaje u primeni do kraja klasičnog perioda), u kojoj pravo nije bilo sposobno da na valjan način uredi razilaženje for-malnog prava svojine od ekonomskog iskorišćavanja njegovog objek-

–––––––––– 26 Ibid., 121. 27 Vid. Srđan Vladetić, Fiducija u rimskom pravu i savremeni fiducijarni poslovi,

doktorska disertacija, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd 2010, 239.


216

ta. Razvijeno rimsko pravo je ovaj nesklad otklonilo tako što je poste-peno napustilo fiduciju i stvorilo nove pravne forme, koje su odgova-rale različitim ekonomskim interesima koje su do tada ostvarivane fi-ducijom.28 Tako je nastala zaloga, koja je potisnula fiducia cum credi-tore contracta, odnosno ostava, posluga i nalog, koji su potisnuli fidu-cia cum amico contracta.29 U Justinijanovoj kodifikaciji se fiducija vi-še ni ne spominje kao pravni institut.30

Imajući u vidu da je recepcija rimskog prava u Evropi vršena poste-peno i uglavnom na osnovu Justinijanove kodifikacije, fiducija je zaobila-zila pažnju pravne nauke sve do XIX veka. Ona je ponovo otkrivena tek u XIX veku kada se pravna nauka u recepciji rimskog prava okrenula i dru-gim izvorima rimskog prava, između ostalog, Gajevim Institucijama, u kojem je ovaj institut detaljno opisan.31 Fiducija je najpre prodrla u sud-sku praksu u Nemačkoj i Švajcarskoj i služila je uglavnom istim funkcija-ma kao u rimskom pravu: upravljanju tuđom imovinom (Treuhand) ili obezbeđenju potraživanja prenosom prava svojine (Sicherungsübereig-nung).32 U austrijskom pravu fiducijarni pravni poslovi takođe nisu ure-đeni, dok sudska praksa i pravna nauka imaju podeljen stav o njihovoj dopuštenosti i pravnom dejstvu.33 U Češkoj se fiducijarni prenos svojine radi obezbeđenja potraživanja toleriše analogno institutu fiducijarne cesi-je, dok u Bugarskoj i Mađarskoj se ne toleriše ni u ovom obliku.34 Fiduci-jarni prenos svojine nije zakonski uređen ni u Poljskoj, ali ga dopušta Vr-hovni sud.35

Zbog razilaženja pravne forme i ekonomske sadržine kod fiducijar-nog prenosa svojine, vrlo je mali broj evropskih država koje ga izričito uređuju jer se evropsko privatno pravo odlikuje nastojanjem da se sačuva (ili uspostavi narušeni) sklad između pravne forme i ekonomske sadržine

–––––––––– 28 Vid. Andrija Gams, „Nešto o fiducijarnim pravnim poslovima“, Anali Pravnog

fakulteta u Beogradu 2/1960, 22-37, 33 29 Vid. A. Gams (1960), 26. 30 Ibid. 31 Vid. S. Vladetić (2010), 243. 32 Ibid. Detaljnije o fiducijarnom prenosu potraživanja radi obezbeđenja u nemačkom pravu

vid. Dragoljub Stojanović, „Prenošenje svojine u cilju obezbeđenja kredita (Siche-rungsübereignung)“, Pravni život 5-6/1993, 619-638.

33 Vid. Dragoljub Aranđelović, „O fiducijarnim pravnim poslovima“, Arhiv za pravne i društvene nauke, 1926, 337-358, 342-345; A. Gams (1960), 29.

34 Vid. Christa Jessel-Holst, “Reform des Mobiliarsicherheitenrechts in Südosteuro-pa”, Das Budapester Symposium – Beiträge zur Reform des Sachenrechts in den Staaten Südosteuropas, Edition Temmen, Bremen 2003, 66-81, 74.

35 Ibid.


217

određenog pravnog instituta.36 Prva zemlja koja je u Evropi zakonski ure-dila savremeni oblik fiducijarnog posla bila je Lihtenštajn, usvajanjem Zakona o ličnim privrednim društvima (Gesetz über Personen – Gesel-schaftrecht) 1926. godine.37 Do nedavno nijedan od klasičnih evropskih građanskih zakonika (nemački, francuski, italijanski i švajcarski) nije ure-đivao fiduciju.38 Francuska je, posle skoro trodecenijskih napora i nekoli-ko neuspelih zakonodavnih projekata, konačno zakonski uredila fiduciju 2007. godine, izmenama Građanskog zakonika.39 U grupu zemalja u koji-ma je uređen fiducijarni prenos svojine radi obezbeđenja spadaju Crna Gora, u kojoj je 1996. godine donet Zakon o fiducijarnom prenosu svoji-ne40 (čije su odredbe kasnije inkorporisane u Zakon o svojinsko-pravnim odnosima iz 2009. godine41) i Hrvatska, u kojoj ovaj institut uređuje Za-kon o vlasništvu i drugim stvarnim pravima iz 1996. godine, a delom i Ovršni zakon, takođe iz 1996. godine.42 U Makedoniji je fiducijarni pre-nos svojine radi obezbeđenja uređen u Zakonu o izvršnom postupku (čl. 252a-252đ), pri čemu su normativna rešenja uglavnom preuzeta iz hrvat-skog prava.43 U ovu grupu država spada i Grčka koja je 2000. godine Za-konom br. 2844 uredila fiducijarni prenos svojine radi obezbeđenja.44 Fi-ducijarni prenos svojine radi obezbeđenja uređen je i u slovenačkom pra-vu, u Stvarnopravnom zakoniku iz 2002. godine.45 Međutim, Zakonik ga

–––––––––– 36 Vid. S. Vladetić (2010), 160. 37 Ibid., 181. 38 Vid. Ugo Mattei, The European Codification Process: Cut and Paste, Kluwer

Law International, the Hague 2003, 162. 39 Ibid., 184. Vid. čl. 2011-2031 Francuskog građanskog zakonika (http://www.legifrance.gouv.fr

/affichCode.do?cidTexte=LEGITEXT000006070721&dateTexte=20080121, 28. mart 2014. godine). Do navedene reforme Francuski građanski zakonik je samo posredno regulisao fi-

ducijarne sporazume u jednoj odredbi, u čl. 1321, koja propisuje da fiducijarni sporazumi (slobodan prevod izraza contre-lettre) obavezuju samo ugovorne strane i nemaju nikakvo dejstvo prema trećim licima. Vid. A. Gams (1960), 29.

40 Detaljnije o Zakonu o fiducijarnom prenosu svojine Crne Gore i Uredbi o upisu ugovora o fiducijarnom prenosu prava svojine donetoj na osnovu zakona vid. Zoran Ra-šović, Fiducijarni pravni poslovi i fiducijarna svojina, Kulturno-prosvjetna zajednica, Podgorica 1996; Mihailo Velimirović, „Ugovor o fiducijarnom obezbjeđenju tražbine“, Pravni život 11/1998, 527-537. Za period posle inkorporacije ovih pravila u -Zakon o svojinsko-pravnim odnosima iz 2009. godine vid. Miroslav Lazić, Nina Pla- nojević, „Svojina i fiducijarna svojina u novom stvarnom pravu Crne Gore”, Pravni život 10/2011, 511-528; Tamara Đurđić, „Fiducijarni prenos prava svojine“, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu 2/2011, 473-494, 482-491.

41 Vid. T. Đurđić (2011), 476. 42 Vid. S. Vladetić (2010), 195. 43 Vid. Miroslav Lazić, Prava realnog obezbeđenja, Punta, Niš 2009, 99. 44 Vid. C. Jessel-Holst (2003), 74. 45 Ibid.


218

detaljno ne uređuje, već propisuje shodnu primenu odredaba o registrova-noj zalozi.46

Uprkos retkim primerima normativnog uređenja fiducije, odnosno neke druge vrste pravnog posla koja ostvaruje slične funkcije kao trast, interesovanje za trastom postaje sve izraženije i u evropskoj civilistici. Smatra se da će u postupku izrade jednog evropskog građanskog zakoni-ka, ustanova trasta biti jedno od centralnih pitanja, jer je gotovo jedini in-stitut u vezi sa kojim zemlje anglosaksonskog prava mogu da daju origi-nalni doprinos u harmonizaciji evropskog imovinskog prava.47 Ukoliko se želi stvoriti evropski građanski zakonik koji bi predstavljao kompromis između anglosaksonskog i evropsko-kontinentalnog prava, trast je najbo-lji kandidat da bude predmet uređivanja, jer bi predstavljao najočigledniji kompromis između ove dve pravne kulture.48

Interesovanje za trast u kontekstu evropskog prava poraslo je nakon usvajanja Haške konvencije o merodavnom pravu za trast i njegovom pri-znavanju 1985. godine.49 U proteklih dvadesetak godina nekoliko norma-tivnih razvojnih projekata bilo je posvećeno institutu trasta u evropskom pravnom okruženju. Prvi takav projekat predstavlja objavljivanje Načela evropskog prava o trastu 1999. godine.50 Ovaj projekat je sledio rad Među-narodne radne grupe za evropsko pravo trasta51, koja je svoje rezultate ob-javila u delu Ka direktivi Evropske unije o zaštićenim fondovima 2009. go-dine.52 Ipak o pravom prodoru trasta u evropsku pravnu nauku najuverljivi-je govori činjenica da Nacrt zajedničkih okvirnih pravila (Draft Common Frame of Reference) iz 2009. godine sadrži posebno poglavlje posvećeno trastu (Knjiga deseta), s vrlo detaljnom regulativom.53 ––––––––––

46 Vid. Meliha Povlavić, „Stvarnopravna sredstva osiguranja na pokretnim stvarima u ze-mljama nasljednicama bivše SFRJ,“ Das Budapester Symposium – Beiträge zur Reform des Sachenrechts in den Staaten Südosteuropas, Edition Temmen, Bremen 2003, 220-245, 235.

47 Vid. C. Jessel-Holst (2003), 74. 48 Vid. U. Mattei (2003), 162. 49 Vid. Hague Convention on the Law Applicable to Trust and on their Recognition,

usvojena 1985. godine. Konvencija je stupila na snagu 1992. godine, a ratifikovalo je tek desetak država. Međutim, samo usvajanje konvencije i njena ratifikacija u nekim država-ma evropsko-kontinentalnog prava ukazuju na značaj ovog instituta i van anglosakson-skog pravnog područja. Vid. Hague Conference on Private International Law (http://www.hcch.net/index_en.php?act=conventions.status&cid=59, 24. mart 2014.).

50 Vid. David J. Hayton et al.Principles of European Trust Law,Kluwer Law International, W.E.J. Tjeenk Willink 1999.

51 International Working Group on European Trust Law. 52 Vid. Towards An EU Directive on Protected Funds, ured. S. Kortmann et al., Kluwer

Law International, W.E.J. Tjeenk Willink 1999. 53 Principles, Definitions and Model Rules of European Private Law Draft Common

Frame of Reference (DCFR) - Outline Edition, ured. Christian von Bar et al., Sellier - European Law Publishers, München, 2009.


219

6. Da li je fiducijarni prenos svojine dopušten u srpskom pravu? Fiducijarne pravne poslovi nije uređivao ni Srpski građanski zako-

nik, niti Opšti imovinski zakonik Crne Gore. Jedini propis koji je posred-no uredio ove pravne poslove, bio je Stečajni zakon iz 1929. godine, koji je propisao da razlučnu tužbu imaju i oni poverioci na koje je stečajni du-žnik preneo izvesne predmete svoje imovine.54 Prema tome, Zakon je fi-ducijarni prenos svojine radi obezbeđenja smatrao zalogom, tj. dao pred-nost ekonomskoj sadržini pravnog posla nad njegovom pravnom for-mom.55

U našem pozitivnom pravu fiducijarni pravni poslovi u užem smislu, tj. fiducija radi upravljanja tuđom imovinom i fiducijarni prenos svojine radi obezbeđenja potraživanja, nisu izričito uređeni. Izričito je uređeno samo ustupanje potraživanja radi obezbeđenja.56

Uprkos nepostojanju izričite pravne regulative, u praksi se, kao vrsta neimenovanog ugovora, fiducijarni poslovi zaključuju pre svega u obliku fiducijarnog prenosa svojine radi obezbeđenja. Praktična potreba za ovim vidom neimenovanog ugovora realno je postojala pre 2003. godine, kada u našem pravu još nije bila uređena registrovana, bezdržavinska zaloga na pokretnim stvarima. Fiducijarni prenos svojine radi obezbeđenja, koji se zaključivao u praksi, trebalo je da popuni ovu prazninu u asortimanu stvarnih sredstava obezbeđenja. Međutim, kao što to obično biva kada je-dan pravni institut nije uređen pozitivnim pravom, sudska praksa ne zau-zima potpuno jedinstven stav u vezi sa njegovom dopuštenošću i pravnim dejstvom. Ipak, može se konstatovati da je taj stav negativan. Naime, su-dovi uglavnom ne smatraju punovažnim fiducijarni prenos svojine radi obezbeđenja, a i u onim odlukama u kojima se izričito ne zauzima negati-van stav prema njemu, samo se fiducijarni sporazum smatra punovažnim, dok se ne priznaje fiducijarna, ograničena svojina, koja se takvim prav-nim poslom stvara, već se pravni položaj fiducijara izjednačava sa prav-nim položajem založnog poverioca, jer mu se u slučaju stečaja fiducijanta ne priznaje izlučno, već samo razlučno pravo.57 Odluke u kojima se spo-

–––––––––– 54 Vid. A. Gams (1960), 30. 55 Vid. S. Vladetić (2010), 202. 56 Vid. čl. 445 Zakona o obligacionim odnosima – ZOO, Službeni list SFRJ, br.

29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, Službeni list SRJ, br. 31/93 i Službeni list SCG, br. 1/2003 – Ustavna povelja. Detaljnije o fiducijarnom prenosu potraživanja radi obezbeđenja u našem pravu vid. Jožef Salma, „Fiducijarni pravni posao i fiducijarni prenos svojine radi obezbeđenja potraživanja“, Pravni život 10/1998, 383-395, 388-389.

57 Vid. presudu Višeg privrednog suda u Beogradu, br. Pž. 263/96 od 29. januara 1997. godine, Sudska praksa privrednih sudova, br. 1/1997 (nav. prema J. Salma (1998), 392.); presude Višeg privrednog suda u Beogradu br. Pž. 199/97 i Pž. 6539/95. (nav. Pre-


220

razumi o fiducijarnom prenosu potraživanja proglašavaju ništavim, u celi-ni58 ili delimično59, zasnivaju se na stavu da se njima povređuje zabrana ugovaranja komisorne klauzule u vezi sa ugovorom o zalozi prema čl. 973. st. 1. ZOO.60 O punovažnosti fiducijarnog prenosa svojine izjasnio se i Vrhovni sud Srbije. Zauzeo je stav da je takav ugovor ništav zbog ne-dopuštenosti kauze.61

Domaća doktrina je podeljena u pogledu dopuštenosti fiducijarnog prenosa svojine. S jedne strane, postoji stav da su fiducijarni pravni po-slovi ne samo dopušteni, već čak i poželjni. Začetnik ovog stava je Dra-goljub Aranđelović, koji je isticao da su fiducijarni pravni poslovi dopu-šteni, jer nisu izričito zabranjeni, niti su protivni javnom poretku ili mora-lu. Oni nisu ni bez kauze, što je bio jedan od glavnih argumenata onih ko-ji su bili protiv ovih pravnih poslova u austrijskoj doktrini62, a predsta-vljaju veliku pogodnost za poverioce, jer u odnosu na (tada) postojeća stvarna sredstva obezbeđenja (hipoteku i ručnu zalogu) pružaju mu veću sigurnost, smatra Aranđelović.63 I u novijoj literaturi se mogu naći stavo-vi da bi fiducijarne pravne poslove (odnosno fiducijarni prenos svojine radi obezbeđenja) trebalo smatrati dopuštenim u našem pravu, jer nisu protivni opštim ograničenjima slobode ugovaranja. Tačnije, ovaj stav se može smatrati većinskim, ako ne i dominantnim u doktrini.64

–––––––––– ma Bojan Pajtić, „Harmonizacija domaćih pravnih propisa iz oblasti građanskog prava sa pravom Evropske unije – fiducijarno obezbeđenje potraživanja“, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu 4/2012, 291-303, 295. fn. 11.).

58 Vid. presudu Višeg privrednog suda u Beogradu, Pž. 652/97 od 29. oktobra 1997. godine. Bilten sudske prakse, br. 1/97, 108. Nav. prema B. Pajtić (2012), 295-296.

59 Vid. presudu Višeg privrednog suda u Beogradu Pž., 5867/97. (nav. prema S. Vladetić (2010), 203, fn. 802); presudu Saveznog suda br. GZS 19/94 i presudu Vrhovnog suda Srbije br. 347/96 (nav. prema. Branislava Goravica, „Fidcuijarni prenos prava svojine“, Pravni život 10/1997, 63-77, 65-66.).

60 Vid. Branko Bokšan, „Fiducijarni pravni poslovi i zaloga“, Bilten sudske prakse Višeg privrednog suda 3/96. Nav. prema B. Goravica (1997), 68.

61 Vid. rešenje Vrhovnog suda Srbija br. Rev. 3708/2002 od 26. decembra 2002. godine. Nav. prema Atila Dudaš, Kauza obligacionih ugovora, doktorska disertacija, Pravni fakultet u Novom Sadu, Novi Sad 2012, 118, fn. 649.

62 Vid. D. Aranđelović (1926), 347. 63 Ibid. 64 Vid. na primer S. Jožef (1998), 387; Ljiljana Đurović, „Ugovor o fiducijarnom

prenosu svojine“, Pravni život 10/1998, 811-826, 822; B. Goravica (1997), 64; M. Lazić (2009), 101; S. Vladetić (2010), 206; M. Lazić, N. Planojević (2011), 524; Milica Vuko-vić, „Fiducijarni prenos svojine radi obezbeđenja u savremenom pravu”, Zbornik Pravnog fakulteta u Nišu LXII/2012, 537-550, 549; B. Pajtić (2012), 302.

U prilog dopuštenosti fiducijarnog prenosa svojine radi obezbeđenja potra-živanja stručna i naučna javnost izjašnjavala se na brojnim savetovanjima: tako, na primer na savetovanju održanom 1993. godine u organizaciji Udruženja pravnika Srbije,


221

S druge strane, Andrija Gams bio je protiv dopuštenosti fiducijarnih pravnih poslova. Smatrao je da je sklad između ekonomske sadržine ne-kog subjektivnog prava i njegove pravne forme jedna od najvažnijih odli-ka razvijenog evropsko-kontinentalnog prava. Fiducijarni pravni poslovi narušavaju taj sklad, te ih u savremenom pravu treba napustiti, odnosno ne sme se dozvoliti njihovo ponovno uvođenje u pravni poredak, iz istih razloga zbog kojih ih je i razvijeno rimsko pravo napustilo.65 Fiducijarni pravni poslovi, stoga, nisu u skladu sa načelima našeg imovinskog prava, jer se kod njih razilazi pravni osnov sa kauzom.66

7. Zaključna razmatranja

- Da li je fiducijarni prenos prava svojine potreban srpskom pravu? -

Zadatak pravne nauke je da predlaže reformu postojećih pravnih in-stituta ili uvođenje novih kojima se stvarni društveni problemi uz niže troškove ili efikasnije rešavaju, odnosno potencijalni problemi predupre-đuju. Nauka ima tu privilegiju da predloži uvođenje jednog novog prav-nog instituta u pravni poredak, pri čemu pravu odgovornost snosi politi-ka, dok je zadatak nauke samo da ponudi „tehnički prihvatljive kompo-nente za realizaciju tog inače političkog poduhvata“67. Ipak, pravna nauka treba da ponudi takvo novo pravno rešenje koje će biti u skladu sa funk-cionisanjem pravnog poretka i načelima na kojima se zasniva.

Ovaj delikatan zadatak pravne nauke posebno dolazi do izražaja u vezi sa fiducijarnim poslovima. Imajući u vidu da se srpsko pravo zasniva na rimskom pravnom nasleđu, uvođenje fiducijarnih pravnih poslova u naš pravni poredak bi se moglo smatrati donekle smelim poduhvatom, s obzirom na to da ih je i samo rimsko pravo na kraju ipak napustilo.

Da li nam je stoga potrebna vrsta pravnog posla koja podrazumeva ozakonjenje svesnog nesklada između pravne forme i njene ekonomske sadržine, i to za potrebe jednog akcesornog pravnog cilja, obezbeđenja potraživanja? Fiducijarni prenos svojine radi obezbeđenja potraživanja ima ekonomsku (a i pravnu) opravdanost u ambijentu u kojem ne postoji bezdržavinska, registrovana zaloga na pokretnim stvarima.68 Autor se sla-–––––––––– na jednom savetovanju o instrumentima obezbeđenja potraživanja održanom 1995. godine u Aranđelovcu, kao i na savetovanju Kopaoničke škole prirodnog prava, takođe 1995. godine. Bid. B. Goravica (1997), 64. i 68.

65 Vid. A. Gams (1960), 34. 66 Ibid., 36. 67 U. Mattei (2003),161. 68 Na potrebu uvođenja jednog takvog oblika stvarnog sredstva obezbeđenja

ukazivao je i Mihailo Konstantinović, predlagavši mogućnost ustanovljavanja bezdr-žavinske zaloge na stoci, po uzoru na normativno rešenje švajcarskog prava. Vid.


222

že sa stavom iznetim od strane Ulriha Drobnika da uvođenjem registrova-ne zaloge na pokretnim stvarima u naše pravo, tj. usvajanjem Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar 2003. godi-ne69, prestaje praktična potreba za fiducijarnim prenosom svojine radi obezbeđenja potraživanja70, te se čini nepotrebnim da se posebno uredi i registarska zaloga na pokretnim stvarima i fiducijarni prenos svojine radi obezbeđenja potraživanja, kako to predlaže Nacrt Zakonika o svojini i drugim stvarnim pravima.71 Po stavu autora, fiducijarni prenos svojine ne donosi naročito veliku prednost za poverioca, fiducijara, u odnosu na re-–––––––––– Mihailo Konsta-ntinović, Hipoteka na stoci, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu 3-4/1982, 365-383. (rad izložen na IV Kongresu pravnika održanom u Skoplju, 1931. godine).

69 Zakon o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar, Službeni glasnik Republike Srbije, br. 57/2003, 61/2005, 64/2006 - ispr. i 99/2011 - dr. zakon).

70 Vid. Ulrich Drobnik – Chista Jessel Holst, „O Nacrtu Zakonika o svojini i drugim stvarnim pravima“ Ka novom stvarnom pravu Srbije - Nacrt Zakonika o svojini i drugim stvarnim pravima, ured. Vladimir Vodinelić, Ministarstvo pravde Republike Srbije, Be-ograd 2007, 171.

Redaktori Nacrta predlog da se paralelno uredi kako bezdržavinska registrovana za-loga, tako i fiducijarni prenos svojine radi obezbeđenja, obrazlažu time da su oba stvarna sredstva obezbeđenja nova u našem pravnom poretku (registarska zaloga je uređena tek 2003. godine, dok fiducijarni prenos svojine radi obezbeđenja još nije uređen u našem pravu, ali se u praksi zaključuje – napomena autora), da oba služe uglavnom istom cilju, -ali da između njih ipak postoje brojne razlike te ih oba treba urediti i dopustiti praksi da slobodno odluči koje će da prihvati. Vid. Vladimir Vodinelić, „Osnovno o Nacrtu st-varnopravnog zakonika Srbije 2006“, Ka novom stvarnom pravu Srbije- nacrt Zakonika o svojini i drugim stvarnim pravima, ured. Vladimir Vodinelić, Ministarstvo pr-avde Republike Srbije, Beograd 2007, 13-16, 16. Ovaj stav prihvata i Tamara Đurđić, koja predlaže da se pored bezdržavinske zaloge kao alternativa uredi i fiducijarni prenos svojine radi obezbeđenja. Vid. T. Đurđić (2012), 493.

71 Nacrt Zakonika o svojini i drugim stvarnim pravima (prema redakciji teksta iz 2012. godine) detaljno uređuje fiducijarni prenos svojine radi obezbeđenja potraživanja (čl. 633-654.). Izričito ne uređuje i druge oblike fiducijarnog prenosa svojine, pre svega fiducijarni prenos svojine radi upravljanja tuđom imovinom, ali ih smatra mogućim, jer predviđa shodnu primenu odredaba o fiducijarnom prenosu svojine radi obezbeđenja i na druge oblike fiducijarnog prenosa svojine (čl. 654.). Nacrt fiducijarnom prenosu svojine radi obezbeđenja potraživanja ipak pridaje sekundarni značaj u odnosu na druga slična stvarna sredstva obezbeđenja, jer predviđa odredbu prema kojoj se u slučaju sumnje da li se u konkretnom slučaju radi o fiducijarnom prenosu svojine radi obezbeđenja ili o nekom drugom sredstvu obezbeđenja, smatraće se da je nastala zaloga ili zadržana (i očekivana) svojina, tj. zadržavanje prava svojine do namirenja potraživanja (čl. 653.). Inače, Nacrt koristi vrlo korektne termine u kontekstu fiducijarnog prenosa svojine koji su u duhu srpskog jezika (poveravač, poverenik, poverena stvar, poverena obezbeđujuća svo-jina, itd.). Ovo zaslužuje svaku pohvalu, imajući u vidu da ni dosadašnja doktrina nije uspela da ponudi bolje termine na srpskom jeziku od tuđice „fiducija“ i imenica i prideva izvedenih iz nje.


223

gistrovanu, bezdržavinsku zalogu, dok u neuporedivo većoj meri (i neo-pravdano) ugrožava interese dužnika, jer fiducijant gubi pravo svojine u momentu obezbeđenja potraživanja (bez obzira na to što je taj gubitak prava svojine samo privremen) što nije slučaj kod bezdržavinske zaloge. Fiducijarna svojina (ako se ona prizna u punom kapacitetu, tj. s stvarno-pravnim dejstvima prema trećim licima) pruža poveriocu veću sigurnost od bezdržavinske zaloge, jer postaje vlasnik stvari, a svojina na predmetu fiducije omogućava mu lakše sticanje državine na stvari i brže namirenje potraživanja, u slučaju da fiducijant ne ispunjava svoje obaveze o roku. Pitanje je, međutim, da li ta prednost poverioca opravdava gubitak prava svojine fiducijanta, tj. dužnika, kada poveriocu stoji na raspolaganju bez-državinska zaloga, kao moguće obezbeđenje istog potraživanja, na istoj stvari. Autor smatra da bi odgovor trebalo da bude negativan. Odmerava-njem interesa strana može se utvrditi da fiducijarni prenos svojine radi obezbeđenja potraživanja bez stvarne potrebe (jer mu postoji funkcional-na alternativa, bezdržavinska registrovana zaloga) pomera ravnotežu inte-resa u korist poverioca, a na štetu dužnika, pri čemu su marginalne prak-tične prednosti koje poveriocu pruža relativno male u odnosu na sigurnost koju mu pruža bezdržavinska zaloga. U izboru između registrovane zalo-ge na pokretnim stvarima i fiducijarnog prenosa prava svojine radi obez-beđenja, Bosna i Hercegovina, na primer, opredelila se za registrovanu zalogu.72 U novom Holandskom građanskom zakoniku je fiducijarni pre-nos svojine, kao sredstvo obezbeđenja potraživanja, takođe napušten u korist bezdržavinske zaloge.73

Sasvim drugačije stoje stvari, međutim, u vezi sa drugim oblikom fiducijarnog pravnog posla, sa fiducijarnim upravljanjem tuđom imo-vinom. Autor smatra da bi njegovo uvođenje u naš pravni poredak imalo smisla jer omogućava efikasnije upravljanje tuđom imovinom od pravnih instituta pomoću kojih se prema našem pozitivnom pravu takvo upravljanje može ostvariti (raznim vrstama ugovora, kao što su ostava, posluga, nalog, komision, starateljstvom nad licima nesposob-nim za rasuđivanje ili lišenim poslovne sposobnosti, itd.). U nekim slučajevima upravljanja tuđom imovinom, kada je od velikog značaja da se tuđom imovinom upravlja s pažnjom kao sa svojom, trast poka-zuje velike prednosti. On postoji i uspešno se primenjuje u savreme-nom pravu, doduše u zemljama anglosaksonskog prava. Društveni od-nosi u globalizovanom svetu sadašnjice postali su, međutim, prilično slični, te ne postoje više takve suštinske razlike između anglosakson-

–––––––––– 72 Vid. M. Povlavić (2003), 234; M. Lazić (2009), 98. 73 Vid. M. Povlavić (2003), 242.


224

skog i evropsko-kontinentalnog pravnog kruga koje bi predstavljale snažnu barijeru svim pravnim transplantima. Prilikom uvođenja jed-nog takvog, zaista stranog, instituta u naše pravo, razume se, trebalo bi imati u vidu pojmovne razlike koje postoje u koncipiranju prava svoji-ne u anglosaksonskom i evropsko-kontinentalnom pravu, kao i da se jednim takvim institutom ne pogoduje ostvarenju težnji koje evrop-sko-kontinentalno pravo odbacuje (tako, na primer, ne bi trebalo reci-pirati oblike trasta kojima se imovina veštački drži u okviru iste poro-dice, jer bi jedan takav institut služio kao pogodno tlo za ponovno us-postavljanje porodičnih fideikomisa, koji su napušteni u evropskom pravu). Na trend ujednačavanja društvenih odnosa koji predstavljaju društvenu osnovu funkcionisanja trasta, ukazuje i recepcija trasta, od-nosno regulisanje fiducije u francuskom pravu (u kojem je na opšti na-čin uređen fiducijarni prenos svojine, čiji je samo jedan od oblik taj koji se vrši radi obezbeđenja potraživanja)74, kao i napori u okviru no-vijih razvojnih projekata da se pravničkoj javnosti ponude model-pra-vila o trastu, prilagođena evropskom pravnom ambijentu, od kojih je najznačajniji Nacrt zajedničkih okvirnih pravila. Svrsishodnost uvođe-nja fiducijarnog upravlja tuđom imovinom u naše pravo, u vidu opšteg instituta, proizilazi i iz činjenice da neki već postojeći pravni instituti u našem pozitivnom pravu pokazuju osobine koje čine pojmovne od-rednice trasta.75

Kao argument da bi u Srbiji trebalo preusmeriti pažnju sa fiducijar-nog prenosa svojine radi obezbeđenja potraživanja, koji nije izričito ure-đen u našem pravu, u praksi se zaključuje, ali ga sudovi smatraju ništa-vim, na drugi oblik fiducije, na fiducijarno upravljanje tuđom imovinom, autor ističe primer novog Mađarskog građanskog zakonika, koji je usvo-jen 2013. godine i stupio na snagu u martu 2014. godine.76 Zakonik izriči-to, pod pretnjom ništavosti, zabranjuje fiducijarni prenos svojine radi

–––––––––– 74 Vid. čl. 2011 Francuskog građanskog zakonika. 75 Prema Zakonu o investicionim fondovima (Službeni glasnik Republike Srbije, br.

46/2006, 51/2009 i 31/2011) društvo za upravljanje investicionim fondom dužno je da odvojeno vodi knjigovodstvo za sve fondove kojima upravlja, odnosno odvojeno i od knjigovodstva koje vodi za svoju imovinu i poslovanje (čl. 21); imovina fonda drži se od-vojeno od imovine društva za upravljanje i kastodi banke, ne može biti predmet zaloge ili predmet u prinudnom izvršenju za naplatu potraživanja prema društvu za upravljanje ili kastodi banci, niti ulazi u stečajnu masu u slučaju njihovog stečaja (čl. 33), itd. Slična pravila sadrži i Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima (Službeni glasnik Republike Srbije, br. 85/2005 i 31/2011) u čl. 27 i 29.

76 Vid. 2013. évi V. törvény a Polgári Törvénykönyvről (Zakon br. V iz 2013. godi-ne o Građanskom zakoniku – MGZ), Magyar Közlöny (Službeni glasnik Mađarske), br. 31/2013.


225

obezbeđenja77 (osim sporazuma o obezbeđenju potraživanja koji spadaju u domen primene Direktive o sporazumima o finansijskim sredstvima obezbeđenja78), ali uvodi u mađarsko pravo (s vrlo detaljnom regulati-vom) fiducijarno upravljanje tuđom imovinom79.

–––––––––– 77 Vid. § 6:99 MGZ. 78 Vid. Direktivu Evropskog parlamenta i Saveta br. 2002/47/EC o sporazumima o

finansijskim sredstvima obezbeđenja (Directive 2002/47/EC of the European Parliament and of the Council on Financial Collateral Arrangements), Službeni glasnik Evropskih Zajednica br. L 1618143 od 27. juna 2002. godine. Direktiva je izmenjena Direktivom br. 2009/44/EC (http://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/PDF/?uri=CELEX:02002L0047-20090630&qid= 1395999116053&from=HR, 28. mart 2014.).

Odredbe Direktive se odnose samo na prenos prava svojine i zalaganje gotovine (ne i novčanica) i hartija od vrednosti (čl. 2. t. 1.), isključivo u odnosima između lica koja se ne smatraju fizičkim licima, tj. nijedna strana ne sme da bude fizičko lice koje zaključuje pravni posao van registrovane privredne delatnosti (vid. čl. 1. t. 2.).

79 Vid. § 6:310-330 MGZ.


226

Attila Dudás, Ph.D., Assistant Professor University of Novi Sad Faculty of Law Novi Sad

On the Expedience of Statutory Regulation of Fiduciary Transfer of Property in Serbia

Abstract: No case of fiduciary transfer of property is explicitly go-

verned by the effective Serbian law. Only the fiduciary assignment of claim is regulated in the Law on Obligations. One specific kind of fidu-ciary contracts is however frequently concluded, the fiduciary transfer of property as collateral. The case law is all but unanimous that such con-tracts are to be considered invalid (either entirely or partially), mainly because they infringe the prohibition of lex commissoria, although there are some decisions in which the reason of nullity is found in the infringe-ment of the requirement of a valid cause of contract. Even in the rare ca-ses, in which such contracts are not considered invalid, their legal effect is rendered equal to the effect of the pledge. The question of admissibility of fiduciary transfer of property as collateral is thoroughly discussed in the literature.

The majority, under the influence of Dragoljub Aranđelović, claim that such a contract is valid, on the one hand, since it does not infringe upon any statutory prohibition, nor is it contrary to public policy or mo-rals. On the other hand, it is also expedient, since it provides greater se-curity for the creditor than the pledge.

A contrary standpoint is taken by Andria Gams, who emphasized that European civil law is characteristic of conformity of economic pur-pose and legal form of legal institutions, that fiduciary transfer of pro-perty is contrary to, hence contemporary law should part with it.

The author of this paper asserts that the positive attitude of Serbian doctrine towards the fiduciary transfer of property emerged in the era in which the legal necessity of pledging chattel without the transfer of its possession was not satisfactorily solved. He opines that by adopting the Law on Chattel Mortgage in 2003 ceases the otherwise legitimate need to regulate by statute the fiduciary transfer of property as collateral or to have it recognized in the case law. However, it seems reasonable to regu-late, as a general legal institution, the other main type of fiduciary con-tracts, the fiduciary transfer of property for the purpose of managing ot-


227

her’s assets, that is the institution of trust. In this respect, the contempo-rary notion of trust from common law seems to be an appropriate general model to follow, with some reasonable adjustments to the principles of ci-vil law, naturally. Trust has proved its merits in common law to such an extent that, regardless of serious conceptual differences between common law and civil law, some recent projects for the development of civil law have proposed model rules by which it could be transposed into Euro-pean civil law, therefore into Serbian law as well.

Key words: fiducia, trust, fiduciary transfer of property, fiduciary management of other’s assets


228


229

Pregledni članak 343.14:004.6 doi:10.5937/zrpfns48-5898

Milana Pisarić, asistent Univerzitet u Novom Sadu Pravni fakultet u Novom Sadu

MERA HITNOG ČUVANJA USKLADIŠTENIH RAČUNARSKIH PODATAKA1

Sažetak: Usled razvoja i sveprisutnosti informacionih tehnologija

u svakodnevnom životu, povećan je i broj kriminalnih aktivnosti koje su učinjene korišćenjem računarskih sistema i mreža. Tragovi učinjenih krivičnih dela u vezi sa zloupotrebama informacionih tehnologija nala-ze se u obliku elektronskih zapisa, odnosno računarskih podataka koji nastaju ili kao rezultat radnji izvršioca ili su automatski stvoreni i uskladišteni u računarskom sistemu/mreži. Međutim, računarski podaci su veoma podložni izmenama, pa je neophodno da se na odgovarajući način obezbedi njihova zaštita. Za stvaranje odgovarajućeg pravnog okvira za suprotstavljanje ovim izazovima, u propisima krivičnog pro-cesnog prava potrebno je utvrditi odgovarajuća ovlašćenja nadležnih organa u cilju prikupljanja i obezbeđenja računarskih podataka o uči-njenom krivičnom delu i učiniocu koji mogu biti iskorišćeni kao elek-tronski dokaz u krivičnom postupku.

Ključne reči: računarski podaci, hitno čuvanje, elektronski dokazi.

1. Uvodna razmatranja Računarski podaci koji se skladište, obrađuju i prenose u računar-

skim mrežama i sistemima, koji bi mogli biti od značaja kao elektronski dokaz u krivičnom postupku, po prirodi su nepostojani i podložni izmena-ma, a kako bi se stvorio osnov da se zahteva zaštita ovih podataka do do-bijanja ovlašćenja nadležnih organa da pristupe tim podacima u skladu sa zakonom, u procesno zakonodavstvo je potrebno uvesti određene mere i ––––––––––

1 Ovaj rad je nastao kao rezultat naučno-istraživačkog rada na Projektu „Teorijski i praktični problemi stvaranja i primene prava (EU i Srbija)“ čiji nosilac je Pravni fakultet u Novom Sadu.

Milana Pisarić, Mera hitnog čuvanja uskladištenih računarskih ... (str. 229–250)

230

radnje u cilju da se spreči gubitak ili izmena tih računarskih podataka2. Kako je Republika Srbija potpisala Konvenciju Saveta Evrope o visoko-tehnološkom kriminalu3, koja u članu 14. stav 2. predviđa obavezu država potpisnica da u svojim propisima predvide odgovarajuća procesna ovla-šćenja nadležnih organa potrebna ne samo za otkrivanje krivičnih dela vi-sokotehnolškog kriminala i gonjenje učinilaca tih dela (u smislu odredaba članova 2. do 11. Konvencije),nego i drugih krivičnih dela koja su izvrše-na putem računarskog sistema kao i za prikupljanje dokaza u elektron-skom obliku za sva krivična dela, polaznu osnovu za razmatranje mogu-ćeg legislativnog rešenja za hitnu zaštitu uskladištenih računarskih poda-tka čine upravo odgovarajući članovi ove Konvencije4.

2. Odredbe Konvencije o visokotehnološkom kriminalu koje se odnose na hitno čuvanje računarskih podataka

Član 16. Konvencije predviđa da je svaka strana ugovornica u oba-vezi da usvoji zakonodavne i druge mere potrebne da se njenim nadle-žnim organima omogući da narede ili na drugi sličan način obezbede eks-peditivno čuvanje određenih računarskih podataka, uključujući podatke o saobraćaju ostvarenih komunikacija, koji su uskladišteni u okviru raču-narskih sistema, naročito u sitacijama kada postoji opasnost da su raču-narski podaci koji bi mogli biti elektronski dokaz u konkretnoj krivičnoj stvari posebno osetljivi u smislu gubitka ili izmena. Ukoliko je predviđe-no da se obezbeđenje podataka ostvaruje izdavanjem naredbi licu radi ču-vanja određenih uskladištenih računarskih podataka koji su u posedu ili pod kontrolom tog lica, potpisnica je dužna da usvoji potrebne zakono-davne i druge mere kako bi se to lice obavezalo da sačuva i održi integri-tet računarskog podataka za potrebni vremenski period, a najduže do de-vedeset dana (sa mogućnošću produženja tog perioda za još devedest da-na). Naime, svrha propisivanja obaveze čuvanja podataka za određeni vremenski period je da se omogući nadležnim organima da u odgovaraju-ćoj proceduri zahtevaju i dobiju dozvolu, odnosno odobrenje da im se ti podaci učine dostupnim i da se upoznaju sa njihovom sadržinom. Pri to-––––––––––

2 Više o elektronskim dokazima, videti: T. Lukić, „Digitalni dokazi“, Zbornik rado-va Pravnog fakulteta u Novom Sadu 2/2012,177-192; M. Pisarić, „Elektronski zapisi kao dokaz u krivičnom postupku“, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu 2/2009, 519-536.

3 Zakon o potvrđivanju Konvencije o visokotehnološkom kriminalu („Sl.glasnik RS–Međunarodni ugovori“, br. 19/2009).

4 Više o procesnim ovlašćenjima nadležnih organa, videti: M. Pisarić, „Potrebni normativni odgovor na probleme otkrivanja i dokazivanja dela visokotehnološkog krimi-nala“, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu 1/2013, 291-307.


231

me naredba se može izdati svakom licu koje u posedu, odnosno pod kon-trolom ima potrebne računarske podatke, dakle, bilo kom fizičkom i bilo kom pravnom licu.

Osim što je potrebno nadležnim organima dati ovlašćenje da zahteva-ju od lica da hitno i u najkraćem roku obezbedi na odgovarajući način od gubitka, odnosno izmene potrebne računarske podatke i da ih čuva određe-ni vremenski period, da bi takvo postupanje imalo smisla i da se ne bi ugro-zili interesi istraživanja konkretnog krivičnog slučaja, država potpisnica treba da usvoji i takve zakonodavne i druge mere koje su potrebne da bi se lice moglo obavezati da postupanje po takvom nalogu čuva kao poverljiv podatak određeni vremenski period koji je predviđen zakonom.

Član 16. zapravo se odnosi na privremenu meru koja treba da omo-gući nadležnim državnim organima da narede trenutno čuvanje podataka koji se već nalaze uskladišteni u računarskom sistemu, kao svojevrsno „zamrzavanje“ u neizmenjenom obliku. Ova mera se može odnositi kako na podatke o saobraćaju, tako i na sadržaj ostvarene komunikacije, i može obuhvatiti podatke u posedu pružalaca usluga elektronskih komunikacija, ali i bilo kog drugog fizičkog ili pravnog lica. Mera hitnog čuvanja uskla-dištenih računarskih podataka se odnosi na tačno određene računarske po-datke koji mogu biti od koristi za konkretan slučaj, odnosno upotrebljeni kao elektronski dokaz u krivičnom postupku, a ne na neodređene računar-ske podatke. Integritet potrebnih računarskih podataka inače može biti obezbeđen i preduzimanjem nekih drugih radnji i mera, pre svega pretre-sa računara i računarske mreže i oduzimanja podataka (na koje se odnosi član 19. Konvencije) ili izadavanjem naloga za predaju podataka (na koje se odnosi član 18. Konvencije), ali procedura za preduzimanje tih radnji često zahteva više vremena i složenija je (zahteva se opravdanje za predu-zimanje mere, odobrenje suda, obaveštavanje osumnjičenog i njegova od-govarajuća prava) u odnosu na ekspeditivno čuvanje podataka koje ima karakter hitne mere. Dakle, imlementacija člana 16. Konvencije ima za cilj da nadležni organi zahtevaju „zamrzavanje“ podataka i time njihovo obezbeđenje od gubitka i/ili izmena za vreme koje je potrebno dok se do-bije odobrenje za preduzimanje radnji iz članova 18. i 19. Konvencije, odnosno odgovarajućih radnji i mera kojima se ostvaruje uvid u računar-ske podatke u skladu sa propisima država potpisnica.

Na odredbu člana 16. Konvencije nadovezuje se član 17. Konvencije kojim se dodatno uređuje ekspeditivno čuvanje i delimično otkrivanje po-dataka o saobraćaju ostvarenih komunikacija. Prema tom članu, države pot-pisnice su dužne da u vezi sa podacima o ostvarenom saobraćaju, koji se po hitnom postupku čuvaju (a primenom mere na osnovu člana 16. Konvenci-


232

ja), usvoje zakonodavne i druge mere neophodne da se ostvare dva cilja: a) da se obezbedi ekspeditivno čuvanje podataka bez obzira na to da li je je-dan ili više pružalaca usluga elektronskih komunikacija uključeno u prenos komunikacije, te b) da se nadležnom organu otkrije dovoljno podataka o saobraćaju ostverenih komunikacija potrebnih za utvrđivanje identiteta svih pružalaca usluga, kao i putanje kojom se komunikacija ostvaruje.

Predviđanje obaveza na osnovu člana 17. Konvencije je potrebno iz razloga što često u ostvarenju elektronskih komunikacija učestvuje više od jednog operatora, pa je neophodno dati ovlašćenje nadležnim organi-ma da svima, za koje se utvrdi da je korišćenjem njihovih usluga, odno-sno mreža ostvarena komunikacija, izdaju naredbu za otkrivanje dovoljno podataka o saobraćaju na osnovu kojih se tačno može utvrditi izvor i od-redište komunikacije, a kako bi, potom, svima njima izdali naredbu za hitno čuvanje računarskih podataka u skladu sa članom 16. Konvencije.

3. Razlike u odnosu na zadržavanje podataka

U zakonodavstvu većine evropskih država postoje propisi na osnovu kojih su pružaoci usluga elektronskih komunikacija dužni da određene po-datke o saobraćaju zadržavaju za propisani period vremena i da te podatke učine dostupnim nadležnim organima radi otkrivanja i dokazivanja teških krivičnih dela5. Zadržavanje podataka o saobraćaju odnosi se na formalna obeležja a ne na sadržaj elektronskih komunikacija i obavezuje samo prav-na lica koja su registrovana za pružanje usluga u ovoj oblasti6.

Konvencija o visokotehnološkom kriminalu ne poznaje zadržavanje podataka u navedenom smislu i stoga se ne podrazumeva da je član 16. im-plementiran na odgovarajući način ukoliko u državi postoje samo propisi koji ustanovljavaju obavezu zadržavanja podataka, a ne i ovlašćenje nadle-žnih organa da zahtevaju čuvanje određenih računarskih podataka na eks-peditivan način, jer zadržavanje podataka nije isto što i njihovo hitno čuva-nje u smislu odredaba Konvencije. Naime, mera hitnog čuvanja podatka je u odnosu na zadržavanje podataka uži pojam, jer se ova mera odnosi na ču-

–––––––––– 5 Države članice Evropske unije su bile dužne da takve propise usvoje u skladu sa

Direktivom EU 2006/24 o zadržavanju podataka (Directive 2006/24/EC of the European Parliament and of the Council of 15 March 2006 on the retention of data generated or processed in connection with the provision of publicly available electronic communica-tions services or of public communications networks and amending Directive 2002/58/EC, http://eur-lex.europa.eu/ LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:L:2006:105 :0054:0063:EN:PDF).

6 Više o zadržavanju podataka videti: T. Lukić, „Prisluškivanje i zadržavanje telekomunikacionih podataka“, Pravni život 9/2011, 837-853; T. Bugarski, Dokazne rad-nje u krivičnom postupku, drugo izmenjeno izdanje, Novi Sad 2014, str. 50-56.


233

vanje tačno određenih računarskih podataka potrebnih u konkretnoj krivič-noj stvari koji su u vreme podnošenja zahteva za njihovo čuvanje već uskladišteni u računarskom sistemu, a ne na čuvanje nekih neodređenih po-dataka koji bi mogli imati značaja za sprečavanje ili otkrivanje krivičnih dela uopšte, niti pak, na buduće čuvanje podataka koji će tek nastati počev-ši od momenta izdavanja naredbe. Istovremeno, mera hitnog čuvanja poda-tka je u odnosu na zadržavanje podatka i širi pojam, po tome što se ne od-nosi samo na podatke o pretplatniku/korisniku usluga i podatke o saobraća-ju, nego obuhvata i podatke koji se odnose na sadržaj komunikacije. Osim toga, mera obavezuje ne samo pružaoce usluga nego se izdavanjem nared-be može narediti bilo kom fizičkom ili pravnom licu koje u posedu/ pod kontrolom ima potrebne računarske podatke da te podatke i sačuva. Tako-đe, mera hitnog čuvanja računarskih podataka se može odrediti u odnosu na bilo koje krivično delo. Konvencija izričito u članu 14. stavu 2. predviđa da je ekspeditivno čuvanje podataka moguće zahtevati ne samo u vezi sa krivičnim delima u smislu Konvencije, nego radi obezbeđenja elektronskog dokaza u krivičnom postupku za sva krivična dela, nevezano za njihovu te-žinu, dok je u Direktivi o zadržavanju podataka zastupljen princip propor-cionalnosti (pristup podacima o saobraćaju ostvarenih komunikacija je mo-guć samo u vezi sa istraživanjem teških krivičnih dela).

4. Potrebni normativni elementi za pravilnu implementaciju

odgovarajućih odredaba Konvencije Analizom propisa pojedinih država potpisnica Konvencije, a uzima-

jući u obzir određene kriterijume, moguće je doneti zaključak o nivou im-plementacije člana 16. i 17. Konvencije u njihovim zakonodavstvima. Pri tome, mogu se uzeti u obzir sledeći kriterijumi: da li se ekspeditivno obezbeđenje potrebnih računarskih podataka ostvaruje kroz meru hitnog čuvanja uskladištenih računarskih podataka ili na drugi odgovarajući na-čin, odnosno preduzimanjem neke druge radnje i mere; da li su nadležni organi ovlašćeni da izdaju naredbu bilo kom fizičkom ili pravnom licu koje ima u posedu/pod kontrolom potrebne računarske podatke; da li je meru moguće odrediti u vezi sa bilo kojim krivičnim delom i u odnosu na bilo koji računarski podatak.

Što se tiče osnova za preduzimanje mere hitnog čuvanja uskladište-nih računarskih podataka, oko polovine država potpisnica su u svojim propisima predvidele odredbe koje se izričito odnose na ovu meru7. ––––––––––

7 Sledeće države potpisnice su u svojim zakonodavstvima predvidele specifična ovlašćenja u cilju implemntacije člana 16. Konvencije: Albanija u članu 299/a Zakona o


234

U ostalim državama ne postoje specifične odredbe u smislu ovlašćenja nadležnih organa da izdaju naredbu da se podaci hitno čuvaju, jer je zako-nodavac verovatno pošao od toga da se svrha mere (a to je trenutno i eks-peditivno čuvanje potrebnih računarskih podataka) može ostvariti predu-zimanjem postojećih radnji i mera, međutim, ovakvo opredeljenje zako-nodavca ne znači automatski da države koju su postupile na takav način nisu implementirale član 16. Konvencije. Naime, navedeni član obavezu-je državu potpisnicu da u zakonodavstvu predvidi ovlašćenje koje treba da omogući nadležnim organima da narede ili na „drugi sličan način obezbede“ ekspeditivno čuvanje određenih računarskih podataka. Upravo takva formulacija („na drugi sličan način“) daje osnov za zaključak da se u smislu Konvencije ne traži propisivanje specifičnih ovlašćenja za hitno čuvanje podtaka ukoliko se cilj može ostvariti npr. vršenjem pretresa ili privremenog oduzimanja predmeta ili preduzimanjem drugih radnji koje imaju za cilj da se obezbede elektronski dokazi. Ipak, potrebno je da je taj cilj moguće ostvariti:

1. u vezi sa bilo kojim krivičnim delom; 2. u odnosu na bilo koje fizičko ili pravno lice; 3. u pogledu svih računarskih podataka; 4. na ekspeditivan način. Iz navedenog sledi da ukoliko u državi nije izričito propisana kao pri-

vremena mera mogućnost nadležnog organa da naredi hitno čuvanje uskla-dištenih računarskih podataka, može se smatrati da je država ispunila oba-vezu iz člana 16. Konvencije ukoliko se računarski podaci koji mogu biti upotrebljeni kao elektronski dokazi mogu obezbediti pod navedenim uslo-vima i nekom drugom merom ili radnjom. Ipak, u tački 160. Izveštaja, koji je Komitet ministara Saveta Evrope usvojio uz Konvenciju, data je prepo-ruka potpisnicama da razmotre mogućnost izričitog propisivanja ovlašćenja i procedura kojim se licu u posedu podataka naređuje ekspeditivno čuvanje podataka u smislu člana 16. Konvencije8. Dakle, iako se svrha može ostva-

–––––––––– krivičnom postupku; Bugarska u članu 159. Zakona o krivičnom postupku; Finska u poglavlju 4. odeljak 4b i c Zakona o radnjama procesne prinude; Francuska u članu 60-2. Zakona o krivičnom postupku; Mađarska u članu 158/A Zakona o krivičnom postupku; It-alija u nekoliko odredaba Zakona br.92/2008; Letonija u članu 191. Zakona o krivičnom postupku; Moldavija u članu 7. Zakona o sprečavanju i borbi protiv visokotehnološkog kriminala; Holandija u članu 126. Zakona o krivičnom postupku; Norveška u članu 215a Zakona o krivičnom postupku; Portugalija u članu 12. Zakona o visokotehnološkom kriminalu; Rumunija u članu 54. Zakona 161/2003; Slovačka u članu 90. Zakona o kri-vičnom postupku; SAD u naslovu 18.odeljak 2703(f) Savezanog zakona o krivičnom postupku.

8 http://conventions.coe.int/Treaty/en/Reports/Html/185.htm.


235

riti primenom nekih drugih ovlašćenja nadležnih organa, smatra se da se hitno čuvanje uskladištenih računarskih podataka najefikasnije može ostva-riti propisivanjem specifinih ovlašćenja nadležnih organa.

U pogledu vrste krivičnih dela u odnosu na koje se mera može odre-diti, bitno je istaći da Konvencija ne predviđa ograničenje, u smislu da se odnosi na određenu kategoriju krivičnih dela, npr. samo na teška krivična dela ili samo krivična dela protiv bezbednosti, celovitosti ili dostupnosti računarskih podataka, već je prilikom implementacije potrebno predvideti da se hitno čuvanje podataka može obezbediti u vezi sa bilo kojim krivič-nim delom (kao uopšte sve procesne odredbe u smislu član 14. stav.2. Konvencije). Ovaj zahtev je ispunjen u većini država potpisnica, uz po-stojanje određenih dopunskih uslova za određivanje mere u slučaju teških krivičnih dela. Međutim, za države koje se u implementaciji člana 16. oslanjaju samo na propise o zadržavanju podataka u smislu Direktive EU u kojoj je zastupljen princip proporcionalnosti (pristup podacima o sao-braćaju ostvarenih komunikacija je moguć samo u vezi sa istraživanjem teških krivičnih dela), ne bi se moglo konstatovati da su na odgovarajući način ispunile obavezu predviđenu u članu 16. Konvencije.

Računarski podaci koji se mogu koristiti kao elektronski dokaz mo-gu biti u posedu kako fizičkog, tako i pravnog lica, pa je potrebno da se ekspeditivno čuvanje tih podataka od gubitka/ oštećenja može narediti prema svim licima. Elektronski zapisi za potrebe krivičnog postupka u najvećem broju slučajeva su u posedu pružalaca usluga elektronskih ko-munikacija, i u većini država su predviđena zakonska ovlašćenja, pone-kad dopunjena aranžmanima o saradnji9, koji omogućavaju nadležnim or-ganima da narede provajderima da sačuvaju podatke ili da pristupe poda-cima u posedu pružalaca usluga. Dok je obaveza zadržavanja podataka ograničena na pružaoce usluga, hitno očuvanje podataka se može narediti i drugim pravnim a tako i fizičkim licima. Pojedine države stoga nisu is-punile obavezu predviđenu u članu 16. Konvencije jer izdavanje naredbe za izvršenje ove mere ograničeno samo na provajdere. Osim toga, u veći-ni država u skladu sa članom 16. stav 3. Konvencije je predviđeno da fi-––––––––––

9 U pojedinim državama postoje i sporazumi o saradnji nadležnih državnih organa sa pružaocima elektronskih komunikacija. Tako primera radi, u Litvaniji u skladu sa sporazumom najveći provajder (ProWeb) omogućava nadležnim državnim organima pristup podacima o saobraćaju ostvarenih komunikacija i o pretplatnicima na usluge koje provaj-der pruža. U Norveškoj domaći provajderi imaju otvorene onlajn centar za pru- žanje informacija po zahtevu policije a i transnacionalne komapnije provajderi postupaju po zahtevu policije pod određenim uslovima, dok su sa određenim pružaocima usluga elektronskih komunikacija zaključeni sporazumi o upotrebi specijalnih filtera za prikaze dečje pornografije u računarskoj mreži.


236

zičko ili pravno lice kome je izdata naredba za očuvanje podataka ima dužnost da preduzimanje takve mere čuva kao tajnu. Tako u Norveškoj, pojedinac na koga se odnose podaci koji su očuvani mora biti o preduzi-manju mere obavešteno najkasnije do trenutka kada nadležni organi stek-nu pravo pristupa podacima, osim ukoliko sud ne odluči drugačije.

U pogledu vrste uskladištenih računarskih podataka čije hitno ču-vanje se obezbeđuje predmetnom merom, u većini država potpisnica me-ra se odnosi na sve podatke (podaci o pretplatniku, te podaci o saobraćaju i sadržaju ostvarenih komunikacija), sa izuzetkom Jermenije i Ukrajine u kojima se mera može odrediti samo u pogledu podataka o saobraćaju ostvarenih komunikacija, dok se u Nemačkoj štaviše posebno reguliše od-uzimanje podataka o saobraćaju a posebno o sadržaju ostvarenih komuni-kacija. Osim toga gotovo sve potpisnice (osim Jermenije, Nemačke, Nor-veške i SAD) se takođe u implementaciji člana 16. Konvencije oslanjaju na obavezu zadržavanja podataka, s tim što se obaveza odnosi samo po-datke o saobraćaju ali ne pokriva podatke o sadržaju komunikacije na ko-je se takođe odnosi član 16. Konvencije, pa se za te države ne može sma-trati da su u celosti implenetirale ovaj član.

Suština člana 16. Konvencije je da se omogući ekspeditivno čuvanje podataka koje se zasniva na potrebi da se hitno preduzmu mere kako bi se obezbedili podaci u slučaju da postoji opasnost da bi isti u vremenskom periodu, u okviru kog se realizuju formalne procedure za dobijanje pristu-pa podacima, mogli biti izmenjeni ili uništeni ili postati nedostupni. Mera hitnog očuvanja podataka naređena pružaocu usluga ili drugom fizičkom ili pravnom licu koje ima pristup podacima je mera privremenog karakte-ra koja bi trebalo da bude naređena bez odlaganja i time da omogući da se podaci ne izgube, odnosno ne izmene za vreme koje je potrebno da se od suda dobije odobrenje za pristup i oduzimanje podataka. U državama u kojima postoje posebne zakonske odredbe, zahtev da postoji mogućnost za preduzimanje ove hitne mere je ispoštovan, jer u tim sistemima javni tužilac (u većini zemalja) ili policija (u pojedinim zemljama) ili bilo koji državni organ (što je slučaj u SAD), može narediti da se hitno sačuvaju uskladišteni računarski podaci u vezi sa istraživanjem bilo kog krivičnog dela. Međutim, to ne znači da u državama u kojima ne postoje posebne odredbe kojima bi se regulisala ova hitna mera nije ispoštovana obaveza iz člana 16. Konvencije. Naime, u državama u kojima se druge radnje i mere koriste, procedura se obično svodi na prethodno dobijanje sudkog odobrenja za preduzimanje pretresa računarskog sistema (za šta je potreb-no nekad 24 časa a nekada i nekoliko dana), pa je zato potrebno uslove za preduzimanje tih drugih radnji u cilju očuvanja podataka ne postaviti su-


237

više restriktivno. Tako bi, primera radi, u državama u kojima se obezbe-đenje elektronskih dokaza ostvaruje preduzimanjem pretresa računara, trebalo predvideti da u izuzetno hitnim slučajevima, pre dobijanja sud-skog odobrenja za pristup podacima, čuvanje tih podataka može narediti i javni tužiac, pa i policija.

5. Implementacija odgovarajućih odredaba Konvencije

u zakonodavstvu pojedinih država U Italiji su izmenama Zakonika o krivičnom postupku iz 2008. go-

dine10 u procesnom zakonodavstvu izmenjene ili unete odredbe koje imaju za cilj da omoguće preduzimanje hitnih mera za obezbeđenje elektronskih dokaza. Tako, na osnovu člana 244. ZKP-a, koji se odnosi na pregled računarskog sistema, sudska policija može narediti preduzi-manje svih potrebnih tehničkih mera u cilju ekspeditivnog čuvanja po-dataka od izmene ili gubitka, a na osnovu člana 254bis, koji se nepo-sredno odnosi na izdavanje naredbe za hitno čuvanje podataka, sudska policija može i pružaocima telekomunikacionih usluga narediti da saču-vaju u neizmenjenom obliku podatke o saobraćaju ostvarenih komuni-kacija za potrebe konkretnog slučaja do dobijanja odobrenja od strane suda za oduzimanje tih podataka. Za preduzimanje ovih mera, po pravi-lu je potrebno odobrenje suda, ali ako to nalažu razlozi izuzetne hitnosti ili u slučaju in flagranti, sudska policija može po naredbi javnog tužioca zahtevati od bilo kog fizičkog ili pravnog lica „zamrzavanje u neizme-njenom obliku“ svih vrsta računarskih podataka. Osim toga, policiji je dato i ovlašćenje na osnovu Zakona o zaštiti podataka11. Naime, na osnovu člana 132. Zakona telekomunikacioni operateri i drugi pružaoci usluga elektronskih komunikacija dužni su da čuvaju podatke o saobra-ćaju ostvarenih komunikacija za period do 30 meseci za potrebe krivič-nog postupka, pa ukoliko su ti podaci potrebni u predistražnom postup-ku za otkrivanje ili sprečavanje konkretnog krivičnog dela, policija mo-že zahtevati od provajdera da ih obezbede. Mera može trajati najduže devedeset dana a iz opravdanih razloga se njeno trajanje može produžiti do maksimalno šest meseci. Naime, u okviru istražnih aktivnosti sudska policija i finansijska policija mogu tražiti od javnog tužioca da izda na-redbu provajderima za pružanje računarskih podataka potrebnih za ot-krivanje krivičnog dela i učinioca. Nakon što utvrdi da su ispunjeni za-

–––––––––– 10 http://www.altalex.com/index.php?idnot=41643. 11 Codice in materia di protezione dei dati personali. (GU n.174 del 29-7-2003 - Suppl. Ordina-

rio n. 123), http://www.normattiva.it/atto/caricaDettaglioAtto?atto.dataPubblicazioneGazzetta =2003-07-29&atto.codiceRedazionale=003G0218&currentPage=1.


238

konski uslovi, javni tužilac izdaje naredbu na osnovu člana 256.ZKP koju odobrava sud. Sudska policija potom obaveštava pružaoca Internet ili drugih javno dostupnih telekomunikacionih usluga koji postupajući po naredbi predaju policiji prethodno sačuvane podatke a koje policija dostavlja nadležnom sudu.

U Španiji procesno zakonodavstvo ne sadrži odredbe o čuvanju ra-čunarskih podataka na ekspeditivan način. U skladu sa propisima EU o zadržavanju podataka postoji obaveza za sve pružaoce elektronskih uslu-ga da zadržavaju računarske podatke o saobraćaju ostvarenih komunika-cija i podatke o korisniku usluga, a uz sudsko odobrenje nadležni organi mogu dobiti pristup zadržanim podacima. Međutim, podaci se mogu do-biti samo ako su u vezi sa krivičnim delima koja su učinjena upotrebom računarskih sistema. Dakle, Španija nije implementirala odredbu člana 16. Konvencije na odgovorajući način, zbog toga što se odnosi samo na podatke o saobraćaju ostvarenih komunikacija a ne na njihov sadržaj, što se podaci mogu tražiti samo od pružalaca usluga a ne bilo kog fizičkog ili pravnog lica i to ne u vezi sa svim krivičnim delima. Takođe, Španija nije implementirala ni odredbu člana 17. Konvencije jer ne postoje specifične odredbe u pogledu ekspeditivnog čuvanja i delimičnog otkrivanja podata-ka o saobraćaju komunikacija u procesnom zakonodavstvu a propisiva-njem obaveza pružalaca usluga elekontrskih komunikacija da zadržavaju podatke o saobraćaju i o korisniku usluge ne omogućava nadležnim orga-nima otkrivanja i dokazivanja krivičnih dela da traže i dobiju pristup po-trebnim računarskim podacima u vezi sa svim, već samo u pogledu teških krivičnih dela.

Na osnovu člana 12. Zakona o kompjuterskom kriminalu12 u Portu-galiji sud može izdati naredbu za hitno čuvanje određenih računarskih podataka (uključujući i podatke o saobraćaju komunikacija) potrebnih za krivični postupak, ukoliko postoji opasnost da bi oni mogli biti izmenjeni, izgubljeni ili nedostupni. U izuzetnim situacijama, naredbu može izdati i policija, ali je dužna da u najkraćem roku o tome obavesti sud. Naredba obavezno sadrži opis podataka (vrstu) koje treba sačuvati, poreklo i odre-dište tih podataka ukoliko su poznati (u pogledu podataka o saobraćaju komunikacija) i vremenski period za koji je podatke potrebno sačuvati. Zakonodavac propisuje da se može tražiti čuvanje podataka u trajanju od najviše tri meseca, ali istovremeno predviđa mogućnost obnavljanja, tj.produženja trajanja mere, pa ista može trajati do godinu dana od izda-vanja naredbe. Nakon izdavanja naredbe, fizičko ili pravno lice koje ima pristup ili kontrolu nad potrebnim podacima je dužno da odmah sačuva ––––––––––

12 http://www.wipo.int/wipolex/en/text.jsp?file_id=181616.


239

zahtevane podatke i da ih obezbedi od izmene/uništenja dok nadležnim organima od strane suda ne bude odobren pristup sačuvanim podacima (ali samo u okviru vremenskog perioda koji je određen naredbom). Osim toga, u članu 13. Zakona predviđena je obaveza za pružaoce usluga elek-tronskih komunikacija da policiji otkriju podatke na osnovu kojih se mo-že utvrditi identitet drugih provajdera čije usluge su korišćene u ostvare-noj komunikaciji.

U francuskom Zakoniku o krivičnom postupku13 ne postoji speci-fična odredba o hitnom čuvanju računarskih podatka ali se u okviru ovla-šćenja sudske policije da po naredbi javnog tužioca izvrši pretres računa-ra i naredi predavanje računarskih podataka, može zahtevati od lica koje u posedu ima potrebne podatke, ne samo da na ekspeditivan način sačuva te podatke o saobraćaju ostvarene komunikacije, nego i da delimično po-liciji otkriju određene podatke (član 56. ZKP). Na osnovu člana 60-2 ZKP sva pravna lica su dužna da policiji otkriju sve uskladištene računar-ske podatke potrebne za istraživanje konkretnog slučaja. Osim toga, sud-ska policija može, po nalogu javnog tužioca a po prethodnom odobrenju sudije za ljudska prava, da zahteva od pružalaca elektronskih komunika-cija da preduzmu sve potrebne tehničke mere da se sadržaj računarskih podataka čuva i to za period od najduže godinu dana. Lice koje bez opravdanog razloga odbije da postupi po naredbi može se kazniti novča-nom kaznom u iznosu od 3750 eura.

Iako u Nemačkoj ne postoje specifične odredbe koje se odnose na hitno čuvanje uskladištenih računarskih podataka, članovi 16. i 17. Kon-vencije su implementirani na odgovarajući način je nemački Zakonik o krivičnom postupku14 sadrži odredbe čijom primenom se omogućava da se „na drugi sličan način“ u smislu formulacije iz Konvencije obezbede potrebni podaci. Konvencija je implementirana kroz odredbe ZKP-a koje se odnose na obezbeđenje i oduzimanje predmeta uopšte, kao i odredbu člana 100g ZKP koji daje osnov za hitno čuvanje podataka o saobraćaju u skladu sa principom srazmernosti.

Lice koje u posedu ima predmete (i računarske podatke) koji su od značaja za krivični postupak, između ostalog i računarske podatke, dužno je da ih preda policiji (član 94.ZKP). Za oduzimanje predmeta (i računar-skih podataka) potrebna je, po pravilu, naredba suda15. Pored toga, zako-––––––––––

13 http://www.legifrance.gouv.fr/Traductions/Liste-des-traductions-Legifrance. 14 Strafprozessordnung, http://www.gesetze-im-internet.de/englisch_stpo/englisch_stpo

.html#p0430. 15 Sudsku naredbu je u praksi moguće dobiti na ekspeditivan način jer su organizo-

vani tzv. pozivni centri u kojima se sudije rotiraju pa se naredba izdaje u kratkom vremen-


240

nodavac predviđa da u izuzetnim situacijama kada nije moguće dobiti odobrenje suda u dovoljno kratkom vremenskom periodu, naredba javnog tužioca ili policije može biti dovoljna za oduzimanje predmeta. U pogle-du računarskih podataka, izuzetna situacija bi se odnosila na postojanje opasnosti od njihovog gubitka/izmene. Naime, ukoliko javni tužilac ili policija proceni da postoji opasnost da bi podaci važni za postupak mogli biti izmenjeni ili uništeni, ovlašćeni su i dužni da usled takvih razloga hit-nosti postupe i narede oduzimanje podataka radi njihovog obezbeđenja. Zakonik ne predviđa nikakava ograničenja u pogledu lica prema kojima se naredba može izdati niti u pogledu kojih krivičnih dela se podaci mogu čuvati i oduzeti. Iz svega navedenog, može se zaključiti da Nemačka jeste implementirala odredbe člana 16. Konvencije obezbeđujući alternativni način za ekspeditivno obezbeđenje računarskih podataka.

Što se, pak, tiče podataka o saobraćaju u posedu pružalaca usluga elektronskih komunikacija, primeljuje se član 100g ZKP, pri čemu se pri-menjuje princip srazmernosti i predviđena su pojedina ograničenja u po-gledu pristupa tim podacima. Naime, ako postoji osnov sumnje da je lice (izvršilac, saizvršilac, podstrekač ili pomagač) izvršilo krivično delo od izuzetnog značaja u konkretnom slučaju, a naročito ako se radi o krivič-nim delima koja su navedena u članu 100a (u pogledu koji se može odre-diti posebna dokazna radnja presretanja komunikacija) ili pokušalo izvr-šenje takvog dela, u slučaju da je pokušaj kažnjiv, ili je izvršilo bilo koje krivično delo upotrebom računarskog sistema16, podaci o saobraćaju (i to samo oni u skladu sa članovim 96. i 113a Zakona o telekomunikacijama) mogu se zahtevati od provajdera i bez znanja i saglasnosti korisnika uslu-ga17. Osim što postoje ograničenja u pogledu krivičnih dela za koja se mera može narediti, Zakonik predviđa i da se u skladu sa principom sra-zmernosti, potrebni podaci mogu ovako prikupiti samo ako se rezultati ni-su mogli ostvariti na drugačiji način i ako su troškovi prikupljanja sra-–––––––––– skom periodu. Isto tako, dežurstva su organizovana i u javnom tužilaštvu i poli-ciji, pa s-istem efikasno funkcioniše.

16 Ova odredba se, dakle, može primeniti u svim slučajevima kada je je krivično delo počinjeno upotrebom telekomunikacionih sredstava, bez obzira na to da li se radi o teškom krivičnom delu ili delu malog značaja, npr. kada su elektronska pošta, telefonski pozivi ili interent upotrebljeni za izvšenje krivičnog dela, npr. za onlajn prevaru.

17 U Nemačkoj nije moguće zatražiti zadržavanje podataka o saobraćaju od provajdera ukoliko ne postoji određen stepen sumnje da je učinjeno određeno krivično delo od kada je Ustavni sud 2010. godine proglasio zakon koji implementira Direktivu EU o zadržavanju podataka neustavnim. Ipak, provajderi i dalje zadržavaju podatke na osnovu člana 96. Zakona o telekominikacijama, i ti podaci se mogu zatražiti u skladu sa pomenu-tom odredbom ZKP-a.


241

zmerni za značajem konkretnog slučaja. Za preduzimanje ove mere, po pravilu, je potrebna naredba suda, a kada to nalažu razlozi izuzetne hitno-sti, dovoljno je i odobrenje javnog tužioca.

Osim navedenog, policija može uputiti zahtev za utvrđivanje identi-teta korisnika dinamičke IP adrese (u vidu tzv. zahteva za otkrivanje po-dataka o pretplatniku usluge), što je naročito korisno u praksi. Naime, na osnovu člana 163. ZKP policija je ovlašćena da od svih fizičkih i pravnih lica zahteva otkrivanje svih podataka potrebnih za utvrđivanje identiteta učinioca krivičnog dela, a u vezi sa članom 113 (1) Zakona o telekomuni-kacijama ovlašćena je da od provajdera telekomunikacionih usluga zahte-va otkrivanje podataka o korisniku (ime i prezime korisnika, broj telefona i druge podatke koji se odnose na konekciju sa pružaocem usluga). Za upućivanje ovakvog zahteva nije potrebno sudsko odobrenje (samo na-knadno obaveštavanje javnog tužioca) a ovlašćenje nije ograničeno na određena krivična dela. Jedini uslov za prikupljanje podataka o pretplat-niku je da je to neophodno za procesuiranje učinioca krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti.

U nedostatku specifičnih odredaba koje se odnose na ekspeditino čuvanje i delimično otkrivanje podataka o saobraćaju komunikacija, ko-risti se ista procedura kao kod hitnog očuvanja podataka uopšte. Ipak, postoje određena ograničenja s obzirom na to da se čuvanje i otkrivanje podataka o saobraćaju može zahtevati samo u pogledu teških krivičnih dela ili koja su učinjena upotrebom računarskih sistema, pa je time član 17. Konvencije samo delimično implementiran u nemačko zakonodav-stvo.

U holandskom Zakonu o krivičnom postupku18 postoji odreba koja reguliše meru hitnog očuvanja podataka. Naime, na osnovu člana 125k ZKP javni tužilac upućuje zahtev bilo kom fizičkom ili pravnom licu u čijem posedu/ pod čijom kontrolom su računarski podaci podložni gubit-ku/izmeni a koji su relevantni za procesuiranje učinilaca određenog kri-vičnog dela, da ih sačuva u neizmenjenom obliku, a na osnovu člana 125m ukoliko se podaci odnose na elektronsku komunikaciju, pružalac usluga je dužan da pruži dovoljno podataka potrebnih za utvrđivanje identita drugih provajdera čije mreže ili usluge su korišćene u relevantnoj komunikaciji. Zahev se može uputiti u pisanom obliku ili usmeno (ali ta-da mora u roku od tri dana biti sastavljena u pisanom obliku naredba sa potpisom javnog tužioca) i mora da sadrži sledeće elemente: tačno odre-đenje podataka koje je potrebno sačuvati, obrazloženje, vremenski period

–––––––––– 18 Wetboek van Strafvordering, http://www.wetboek-online.nl/wet/Wetboek%20van

%20Strafvordering.html.


242

za koji se zahteva čuvanje podataka, te da li se zahtev odnosi i na podatke potrebne za otkrivanje identiteta drugih provajdera čije usluge ili mreže su korišćene u relevantnoj komunikaciji. Javni tužilac o upućenom zahte-vu u svakom slučaju sačinjava službeni izveštaj. Međutim, kako ova pro-cedura moguća samo u pogledu krivičnih dela za koje je moguće odrediti pritvor u prethodnom postupku (navedene u članu 67. ZKP), može se uo-čiti da holandski ZKP nije u potpunosti u saglasnosti sa obavezama iz člana 16. i 17. Konvencije.

U Finskoj je u članu 24. Zakona o merama procesne prinude19, a u vezi sa pretresom računarskih uređaja (članovi 20-23), izričito regulisano hitno čuvanje podataka. Kada postoji opasnost da će se računarski poda-tak od značaja za istragu konkretnog krivičnog dela izgubiti ili izmeniti pre dobijanja odobrenja za pretres računarskog uređaja, organ koji je ovlašćen da naredi lišenje slobode (na osnovu člana 9. Zakona), ovlašćen je i da izda naredbu u pisanom obliku da se potrebni podaci sačuvaju neizmenjeni. Mera se može narediti prema bilo kom fizičkom ili pravnom licu koji ima u posedu ili pod kontrolom potrebne računarske podatke (osim prema osumnjičenom), i to u pogledu svih tipova podataka koji su uskladišteni u sistemu, pa i na podatke u porucu koja se prenosi u infor-macionom sistemu (a sadrži podatke o izvoru, odredištu, putanji i veličini poruke kao i vremenu, trajanju, prirodi i drugim okolnostima koje se od-nose na prenos poruke). Osim toga, mera se može odnositi i na podatke za koje se pretpostavlja da će biti upućen računarskom uređaju, odnosno prenet kroz informacioni sistem u vremenskom periodu od mesec dana od momenta izdavanja naredbe. Nadležni organ nije ovlašćen da se upozna sa sadržinom podataka do dobijanje naredbe za pretres računarskog ure-đaja. Ukoliko je više pružalaca usluga uključeno u komunikaciju, nadle-žni organ je ovlašćen da zahteva podatke potrebne za identifikaciju svih provajdera. Naredba se u skladu sa članom 25. Zakona može izdati na maksimalno tri meseca, a ako interesi istrage to zahtevaju, trajanje mere se može produžiti za još tri meseca. Lice prema kome je naredba izdata dužno je da postupanje po naredbi čuva kao tajnu, u suprotnom se može protiv njega pokrenuti postupak za krivično delo odavanje tajne (predvi-đena novčana kazna ili kazna zatvora do godinu dana). Iz navedenog se može zaključiti da je Finska u potpunosti ispunila obavezu iz člana 16. i 17. Konvencije.

Zakonik o krivičnom postupku Letonije20 uređuje i pitanje ekspedi-tivnog čuvanja računarskih podataka (član 191. ZKP) i pitanje parcijal-

–––––––––– 19Pakkokeinolaki 806/2011, http://www.finlex.fi/fi/laki/kaannokset/2011/en20110806.pdf. 20 http://legislationline.org/documents/section/criminal-codes.


243

nog otkrivanja podataka o saobraćaju ostvarenih komunikacija (član 192. ZKP). Istražitelj iz posebne jedinice policije za borbu protiv kompjuter-skog kriminala i zaštitu intelektualne svojine upućuje zahtev istražnom sudiji za izdavanje naredbe. Po izdavanju naredbe istražitelj zahteva od li-ca (bilo kog fizičkog ili pravnog lica, uključujući i pružaoce usluga elek-tronske komunikacije), koje ima u posedu ili vrši kontrolu nad računar-skim sistemom u kom su uskladišteni potrebni podaci da potrebne podat-ke sačuva u neizmenjenom obliku za period do trideset dana (a taj period može biti produžen po odobrenju istražnog sudije za još trideset dana). Naredba se odnosi na čuvanje bilo koje vrste računarskih podataka koji su relevantni za istragu, a predviđena je i odgovornost lica prema kome je izdata naredba ukoliko obelodani informacije koje se odnose na vođenje istrage. Iako u ZKP Letonije postoji i izričita odredba o ekspeditinom ču-vanju i delimičnom otkrivanju podataka o saobraćaju komunikacije (član 192.ZKP) u pogledu čega je potrebna ili naredba istražnog sudije ili pri-stanak lica koje ima u posedu te podatke, ova odredba nema praktični značaj jer prema propisima o zadržavanju podataka provajderi čuvaju sve računarske podatke i dostupni su policiji u pogledu svih krivičnih dela i to bez odluke suda.

Odredba koja reguliše hitno obezbeđivanje računarskih podataka u Norveškoj sadržana je u članu 215a Zakonika o krivičnom postupku21 i primenjuje se na sve vrste računarskih podataka i u pogledu svih krivič-nih dela. Nadležni javni tužilac može izdati naredbu da se obezbede uskladišteni računarski podaci koji mogu imati značaj elektronskog doka-za, uključujući i podatke o ostvarenim elektronskim komunikacijama koji su u posedu pružaoca usluga pristupa mreži ili drugih usluga elektronskih komunikacija, i to za period do devedeset dana. Naredba se preko policije upućuje (elektronskom poštom ili faksom, uz prethodno obavljeni tele-fonski razgovor) kompaniji kojoj se nalaže da sačuva relevantne podatke, a kompanija pružalac usluge je dužna da nakon postupanja po nalogu po-tvrdi (elektronskom poštom ili faksom) da je sačuvala tražene računarske podatke i to za određeni vremenski period. Osumnjičeno lice se obavešta-va o preduzetoj meri odmah nakon što su podaci obezbeđeni. Međutim, kako u Norveškoj ne postoje obaveze zadržavanja podataka, problem je što zahtev za hitno očuvanje podataka često stigne do kompanije preka-sno, tj.kada podaci više nisu dostupni.

U Velikoj Britaniji ne postoje specifične odredbe o meri hitnog ču-vanja podataka ali postoji niz ovlašćenja nadležnih organa čijom prime-

–––––––––– 21 Lov om rettergangsmaten i straffesaker (Straffeprosessloven) 53/2006,

http://www.ub.uio.no/ujur/ulovdata/lov-19810522-025-eng.pdf.


244

nom se može ostvariti ekspeditivno obezbeđenje računarskih podataka. Pre svega, radi se o odredbama člana 102. Zakona o borbi protiv terori-zma, kriminala i bezbednosti iz 2001.godine22, zatim odgovarajućih čla-nova Zakona o uređenju istražnih ovlašćenja iz 2000.godine23 i Zakona o policijskim i krivičnoprocesnim dokaznim radanjama iz 1984.godine24. U skladu sa Zakonom o policijskim i krivičnoprocesnim dokaznim radnja-ma, policija može tražiti od suda odobrenje da im se obezbedi pristup po-trebnim računarskim podacima kao i njihova predaja. U skladu sa Zako-nom o uređenju istražnih ovlašćenja dobijanje odobrenja za ulazak u pro-storije obuhvata i mogućnost da se licu u čijem posedu ili pod čijom kon-trolom su potrebni podaci naredi da iste sačuva i preda policiji. Osim to-ga, pretres računarskih uređaja i ekspeditivno očuvanje računarskih poda-taka moguće je preduzeti u situacijama kada to nalažu razlozi izuzetne hitnosti i bez prethodnog odobrenja suda, kao i u slučaju podataka koji su zadržani u skladu sa propisima koji implemenitraju regulativu EU o zadr-žavanju podataka.

U SAD-u je se ekspeditivno čuvanje računarskih podataka moguće odrediti na osnovu člana 2703(f) Saveznog krivičnog zakona25. Ova mera je od krucijalnog značaja i često se koristi u istragama u SAD jer omogu-ćava istražiteljima i tužiocu da se ne izgube bitni podaci od pružalaca usluga elektronskih komunikacija dok ne budu obavezani da iste otkriju, odnosno učine dostupnim nadležnim organima. Naime, hitno čuvanje po-dataka je prvi korak u pravnom mehanizmu koji se okončava nalogom iz-datog od strane sudskih organa. Dakle, sama mera ne omogućava policiji i tužilaštvu da se upoznaju sa sadržajem podataka nego se time obezbeđu-je da se sačuvaju uskladišteni podaci. Ova mera je izuzetno važan instru-ment u tom pogledu, jer u SAD ne postoje propisi o zadržavanju podataka pa provajderi prema kompanijskoj politici imaju slobodu da izbrišu ili sa-čuvaju podatke o korisniku i njegovim aktivnostima, pa bi u slučaju da ne postoji zahtev za hitno čuvanje podataka, istražitelji izgubili pristup veli-kom broju podataka.

Kada se u toku istrage utvrdi da fizičko ili pravno lice ima pristup ili pod kontrolom računarske podatke koji su relevantni za dalji tok postup-ka, istražitelj ili tužilac upućuje držaocu podataka naredbu da preduzme ––––––––––

22 Anti-Terrorism, Crime & Security Act (ATCS) 2001, http://www.legislation.gov.uk/ ukpga/2001/24/contents.

23 Regulation of Investigatory Powers Act (RIPA) 2000, http://www.legislation.gov.uk/ ukpga/2000/23/contents.

24 Police and Criminal Evidence Act (PACE) 1984, http://www.legislation.gov.uk/ uk-pga/1984/60/contents.

25 The U.S. Federal Criminal Code, http://www.law.cornell.edu/uscode/text/18/2703.


245

sve potrebne radnje kako bi se sačuvali u neizmenjenom obliku tačno od-ređeni podaci. Zanimljivo je da za izdavanje naredbe za očuvanje podata-ka nije ovlašćen samo sud ili javno tužilaštvo, već predstavnik svakog dr-žavnog organa. Mera se može odnositi na bilo koju vrstu računarskih po-dataka a u vezi sa bilo kojim krivičnim delom. Naredba se može uputiti poštom, faksom ili elektronskom poštom, a velike kompanije pružaoci te-lekomunikacionih usluga imaju onlajn formulare za primanje ovih zahte-va. Od pružalaca usluga elektronskih komunikacija državni organi mogu zahtevati hitno čuvanje (a po odobrenju suda i predaju) sledećih podata-ka: ime i prezime i adresu korisnika usluga; podatke o ostvarenim komu-nikacija, sa vremenom trajanja tih komunikacija; vrstu i vreme korišćenja pojedinih usluga; telefonski broj ili drugi identifikacioni broj korisnika, kao i privremeno dodeljenu IP adresu (dinamičke IP adrese); sredstva plaćanja usluge. Lice kome je zahtev za čuvanjem podataka upućen, du-žno je da po njemu postupi i da podatke koji mogu imati značaj dokaza u krivičnom postupku čuva obezbeđene dok sud nadležnim organima ne odobri pristup sadržaju tih podataka, i to za vremeski period određen u naredbi (najduže do devedeset dana, s tim što se ovaj period može nared-bom dodatno produžiti za još devedeset dana).

Mera hitnog čuvanja podataka se u SAD smatra korisnom i često se koristi u praksi (izdaje se nekoliko hiljada naredbi godišnje26). Međutim, istražitelji ne dobijaju izdavanjem naredbe nikakve podatke o nalogu, uključujući i podatak da li nalog postoji, jer provajdere u otkrivanju ova-kvih podataka sprečavaju propisi o poverljivosti podataka o korisnicima, a što će biti moguće tek po dobijanju sudkog naloga. Još jedan problem proizilazi iz odnosa poverljivosti prema korisniku, jer postoji dužnost provajdera da korisnika naloga obaveste o izdavanju naredbe za čuvanje podataka i postupanju po toj naredbi, a ovo može trajno da nanese štetu istrazi.

U Srbiji u pogledu obezbeđenja uskladištenih računarskih podata-ka koji mogu imati značaj elektronskog dokaza, Zakonik o krivičnom postupku27 u članu 152. stav 3. predviđa da se pretresanje uređaja za au-tomatsku obradu podataka i opreme na kojoj se čuvaju ili se mogu čuva-ti elektronski zapisi, preduzima na osnovu naredbe suda i, po potrebi, uz pomoć stručnog lica. U članu 152. stav 2. predviđeno je da se pretresa-nje stana i drugih prostorija ili lica preduzima na osnovu naredbe suda,

–––––––––– 26 Privacy: An Overview of the Electronic Communications Privacy Act,

https://www.fas.org/sgp/crs/misc/R41733.pdf. 27 Zakonik o krivičnom postupku, „Službeni glasnik RS“, br. 72/2011, 101/2011,

121/2012, 32/2013 i 45/2013.


246

ali i da se izuzetno može preduzeti bez naredbe (u skladu sa članovima 158-160.ZKP). Mogućnost pretresanja uređaja za automatsku obradu podataka i opreme na kojoj se čuvaju ili se mogu čuvati elektronski za-pisi bez naredbe nije izričito uređeno, niti je predviđena shodna prime-na pravila o pretresanju stana i drugi prostorija bez naredbe. Kako to znači da je za pretresanje ovih uređaja i opreme u svakom slučaju po-trebna naredba suda, a što je u skladu sa Ustavom zajemčenom nepovre-divošću tajnosti pisama i drugih sredstava komunikacije, proizilazi da ne postoji način za obezbeđenje računarskih podataka uskladištenih u tim uređajima, odnosno opremi na ekspeditivan način u smislu člana 16. Konvencije.

Što se tiče implementacije člana 17. Konvencije, u članu 286. stav 3. ZKP (u vezi sa dužnošću policije da ukoliko postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti preduzme potrebne mere da se pronađe učinilac krivičnog dela, da se učinilac ili saučesnik ne sakrije ili ne pobegne, da se otkriju i obezbede tragovi kri-vičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz, kao i da prikupi sva obaveštenja koja bi mogla biti od koristi za uspešno vođenje krivič-nog postupka) propisano je ovlašćenje policije da po nalogu javnog tužio-ca pribavi evidenciju ostvarene telefonske komunikacije, korišćenih ba-znih stanica ili izvršiti lociranje mesta sa kojeg se obavlja komunikacija. Međutim, ovo ovlašćenje dato u cilju ostvarenja navedenih dužnosti od-nosi se samo na pribavljanje pojedinih podataka o saobraćaju u pogledu telefonske komunikacije, ne i ostalih vidova elektronske komunikacije, pa se ne može smatrati da član 17. Konvencije implementiran na odgova-rajući način. Istovremeno, postavlja se i pitanje usklađenosti ovog rešenja sa Ustavom, jer je rešenjem po kom javni tužilac nalaže pribavljanje evi-dencije ostvarene komunikacije ili lociranje mesta sa kog se vrši komuni-kacija u suprotnosti sa garantovanom nepovredivošću tajnosti pisama i drugih sredstava komunikacije na osnovu koje bi samo sud mogao nare-diti preduzimanje ovih radnji.

Osim pomenutih odredaba Zakonika o krivičnom postupku, za predmetnu problematiku relevantan je i Zakon o elektronskim komuni-kacijama28. U članu 128. Zakona ustanovljena je obaveza pružalaca usluga elektronskih komunikacija da zadrže određene podatke o saobra-ćaju29 za potrebe sprovođenja istrage, otkrivanja krivičnih dela i vođe-

–––––––––– 28 Zakon o elektronskim komunikacijama, „Službeni glasnik RS“, br. 44/2010 i

60/2013 – odluka US. 29 Podaci se zadržavaju i čuvaju u izvornom obliku ili kao podaci obrađeni tokom

obavljanja delatnosti elektronskih komunikacija i to tako da im se bez odlaganja može pristupiti, odnosno da se bez odlaganja mogu dostaviti. Zadržavaju se i čuvaju podaci


247

nja krivičnog postupka, kao i za potrebe zaštite nacionalne i javne bez-bednosti Republike Srbije i da ih čuvaju 12 meseci od dana obavljene komunikacije. Važno pitanje u vezi sa navedenim ovlašćenjima je pravo nadležnih organa da pristupe podacima o komunikacijama, kako podaci-ma o saobraćaju tako i podacima koji se odnose na sadržaj komunikaci-je, imajući u vidu nepovredivost tajnosti komunikacija. U pogledu ostvarivanja pristupa zadržanim podacima, a za potrebe krivičnog po-stupka, Ustavni sud Republike Srbije je proglasio neustavnom odredbu člana 128. stav 5. Zakona u delu kojim je bila ustanovljena obaveza operatora da zadržane podatke, bez obzira što se njima ne otkriva sadr-žaj komunikacije, učine dostupnim na zahtev nadležnog organa, a bez prethodno pribavljene odluke suda, jer se takvom odredbom narušava nepovredivost prava na tajnost komuniciranja korisnika elektronskih komunikacija30. Naime, Sud je utvrdio da je jedino sud nadležan da, ako je to neophodno radi vođenja krivičnog postupka, na određeno vreme i na način predviđen zakonom, odredi (dozvoli) odstupanje od Ustavom zajemčene nepovredivosti tajnosti pisama i drugih sredstava komunici-ranja, a ne da se to pravo određuje u skladu sa zakonom31.

6. Zaključak

U skladu sa Ustavom Republike Srbije računarskim podacima koji se odnose na elektronske komunikacije može se pristupiti, dakle, samo na osnovu odluke suda na način predviđen zakonom, pa Zakonik o krivič-nom postupku predviđa da se radnja pretresa uređaja za automatsku ob-radu podataka i opreme na kojoj se čuvaju ili se mogu čuvati elektronski zapisi može preduzeti samo na osnovu naredbe suda.

Iako se u smislu Konvencije o visokotehnološkom kriminalu ne traži propisivanje specifičnih ovlašćenja za hitno čuvanje podataka (ukoliko se cilj ove mere može ostvariti preduzimanjem drugih radnji kojima se mo-gu obezbediti elektronski dokazi, a u vezi sa bilo kojim krivičnim delom, u odnosu na bilo koje fizičko ili pravno lice, u pogledu svih računarskih

–––––––––– potrebni za:1) praćenje i utvrđivanje izvora komunikacije; 2) utvrđivanje odredišta komu-nikacije; 3) utvrđivanje početka, trajanja i završetka komunikacije; 4) utvrđivanje vrste komunikacije; 5) identifikaciju terminalne opreme korisnika; 6) utvrđivanje lokacije mobilne terminalne opreme korisnika, kao i podaci o uspostavljenim pozivima koji nisu odgovoreni (ali ne podaci o pozivima čije uspostavljanje nije uspelo). Izričito je predviđe-no da je zabranjeno zadržavanje podataka koji se odnose na sadržaj komunikacije.

30 Odluka Ustavnog suda, IUz broj 1245/2010 od 13. juna 2013. godine, objavljena u "Sl. glasniku RS", br. 60/2013 od 10. jula 2013. godine.

31 Više o odluci videti: T. Bugarski, Dokazne radnje u krivičnom postupku, drugo izmenjeno izdanje, Novi Sad 2014, str. 53-54.


248

podataka i na ekspeditivan način), jedino adekvatno rešenje, koje bi pred-stavljalo potpunu implementaciju odredaba članova 16. i 17. Konvencije, jeste unošenje u Zakonik odredaba kojima bi se na izričit način regulisala mera hitnog čuvanja računarskih podataka, kako bi se uskladišteni raču-narski podaci od značaja za krivični postupak na ekspeditivan način obezbedili od gubitka/izmene do okončanja formalne procedure u kojoj bi nadležni organi stekli pravo pristupa tim podacima, odnosno do izdavanja od strane suda naredbe za pretres uređaja za automatsku obradu podataka i opreme na kojoj se čuvaju ili se mogu čuvati elektronski zapisi. Kako se obezbeđenje podataka primenom ove mere odnosi samo na izdavanje na-redbe da se podaci čuvaju i zadrže, a ne podrazumeva se ostvarenje pri-stupa sadržaju tih podataka, meru bi mogao narediti i javni tužilac.

Prilikom regulisanja ove mere trebalo bi kao mogući uzor uzeti jed-no od prikazanih rešenja u propisima država potpisnica Konvencije (ili kombinaciju rešenja) koje su na odgovarajući način implementirale od-redbe Konvencije.

Dakle, u vezi sa pretresom uređaja za automatsku obradu podataka i opreme na kojoj se čuvaju ili se mogu čuvati elektronski zapisi (član 152. stav 3. Zakonika), potrebno je, radi implementacije člana 16. Konvencije, uneti sledeće odredbe kao novi član pod nazivom „Mera hitnog čuvanja uskladištenih računarskih podataka“:

Kada postoji opasnost da će se računarski podaci uskladišteni u ra-čunarskom sistemu, koji mogu biti od značaja za krivični postupak, izgu-biti ili izmeniti do izdavanja naredbe za pretres uređaja za automatsku obradu podataka i opreme na kojoj se čuvaju ili se mogu čuvati elektron-ski zapisi, policija može uputiti zahtev javnom tužiocu za izdavanje na-redbe da se ti podaci sačuvaju u neizmenjenom obliku za rok do trideset dana. Rok može biti produžen po odobrenju javnog tužioca za još trideset dana.

Mera hitno čuvanje uskladištenih računarskih podataka može se na-rediti prema bilo kom fizičkom ili pravnom licu koji ima u posedu ili vrši kontrolu nad računarskim sistemom u kom su uskladišteni potrebni poda-ci, i to u pogledu svih vrsta podataka koji su uskladišteni u sistemu.

Ukoliko je više pružalaca usluga elektronske komunikacije uključe-no u elektronsku komunikaciju, nadležni organ je ovlašćen da zahteva po-datke potrebne za identifikaciju svih pružalaca usluga.

Naredba sadrži sledeće elemente: lice prema kome se naredba izda-je, tačno određenje podataka koje je potrebno sačuvati, obrazloženje, vremenski period za koji se zahteva čuvanje podataka, da li se zahtev od-nosi i na podatke potrebne za otkrivanje identiteta drugih pružalaca čije usluge ili mreže su korišćene u relevantnoj komunikaciji.


249

Lice prema kome je naredba izdata dužno je da postupanje po na-redbi čuva kao tajnu.

Policija nije ovlašćena da se upozna sa sadržinom podataka do iz-davanja naredbe suda za pretres uređaja za automatsku obradu podataka i opreme na kojoj se čuvaju ili se mogu čuvati elektronski zapisi.

U pogledu implementacije člana 17. Konvencije, potrebno je uneti i sledeću odredbu ili kao stav u članu kojim bi se regulisala „Mera hitnog čuvanja uskladištenih podataka“ ili kao novi član pod nazivom „Hitno ču-vanje i delimično otkrivanje podataka o saobraćaju komunikacija“:

Radi obezbeđenja hitnog čuvanja podataka o saobraćaju konkretne elektronske komunikacije koja se ostvaruje korišćenjem usluga više pru-žalaca usluga elektronske komunikacije, pružalac usluga kom je izdata naredba iz člana... (kojim bi se regulisala „Mera hitnog čuvanja uskladi-štenih podataka“) dužan je da nadležnom organu pruži dovoljno podataka potrebnih za utvrđivanje identiteta svih pružalaca korišćenjem čijih uslu-ga je komunikacija ostvarena.


250

Milana Pisarić, Assistant University of Novi Sad Faculty of Law Novi Sad

Expedited Preservation of Stored Computer Data

Abstract: Due to the development and ubiquity of information tec-hnology in everyday life, the number of criminal activities committed using computer systems and networks has also increased. Traces of the crimes committed in connection with the misuse of information technolo-gies are in the form of electronic records - computer data that occur as a result of the actions of the perpetrator or as automatically created and stored in a computer system / network. However, these computer data are subject to change , so it is necessary to adequately ensure their protec-tion. To create an appropriate legal framework to counter these challen-ges , the rules of criminal procedure law have to determine the appro-priate powers of the competent authorities for the purpose of collecting and providing computer data on the committed criminal offense and the offender can be used as electronic evidence in criminal proceedings.

Key words: computer data, expedited preservation of stored compu-ter data, electronic evidence.


251

Originalni naučni rad 343.19(497.11)“1840“ doi:10.5937/zrpfns48-5206

Uroš Stanković, asistent Univerzitet u Novom Sadu Pravni fakultet u Novom Sadu

ISTRAGA ČREZVIČAJNE KOMISIJE PROTIV SIME MILUTINOVIĆA SARAJLIJE1

Sažetak: U radu je prikazana istraga koju je Črezvičajna (van-

redna) komisija, formirana 1840. radi utvrđivanja činjenica o even-tualnim političkim krivičnim delima istaknutih ustavobranitelja i nji-hovih pristalica, vodila protiv pesnika Sime Milutinovića Sarajlije. Mnoge monografije i naučni članci daju detaljan prikaz sukoba izme-đu pristalica dinastije Obrenović i ustavobraniteljskih prvaka tokom 1840, pominju ustanovljenje Črezvičajne komisije, ali ne analiziraju istrage koje je sprovela. Zato je autor, polazeći od podataka koje pru-ža arhivska građa, pokušao da odgovori na pitanja u koliko se faza is-traga Črezvičajna komisija protiv Milutinovića može podeliti, ko je vr-šio istragu u svakoj od tih faza, koji dokazi su prikupljeni i šta su obe-lodanili.

Ključne reči: Sima Milutinović Sarajlija, Črezvičajna komisija, is-traga, prva vladavina kneza Mihaila Obrenovića (1839-1842), ustavo-branitelji.

I

Odricanje kneza Miloša Obrenovića (1815–1839, 1858–1860)

od prestola 1839. nije doprinelo željenoj stabilizaciji političkih prili-ka u Srbiji. Obračuni između privrženika dinastije Obrenović i nje-

–––––––––– 1 Rad je nastao kao rezultat istraživanja u okviru Projekta br. 179079 – “Biomedici-

na, zaštita životne sredine i pravo, koji finansira Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije.

Uroš Stanković, Istraga Črezvičajne komisije protiv Sime Milutinovića... (str. 251–262)

252

nih protivnika, tzv. ustavobranitelja2 nastavili su se nesmanjenom žestinom i nakon dolaska na presto Miloševog mlađeg sina Mihaila u junu 1839.

Antagonizmi između dve suprotstavljene struje su tinjali nekoliko me-seci, da bi dostigli vrhunac sredinom 1840. Saznavši da ustavobranitelji na-meravaju da knez Mihailo podeli očevu sudbinu, narod iz Kolubarskog, a zatim i nekoliko drugih okruga se pobunio protiv njih i zaputio kod vladao-ca. Kada im je izašao u susret, vladalac nije mogao da ih uveri da mu ni od koga ne preti opasnost i pristao je na sazivanje narodne skupštine. U toku rada ove skupštine, 22. jula 1840, njeni poslanici iz naroda su podneli opu-nomoćenom komesaru Porte (turske vlade) Musa Efendiji tzv. “okrivljujući akt”3 protiv dvadeset ustavobranitelja. Radi sprovođenja istrage o tim kri-vičnim delima pomenute dvadesetorice i njihovih privrženika, knez Mihai-lo i Državni savet su, na predlog Ministarstva pravde, 31. jula doneli odlu-ku da se formira Črezvičajna (vanredna) komisija, imenovali njene članove i propisali joj uputstva za rad.4

Jedan od protivnika vlasti protiv koga je Črezvičajna komisija trebalo da povede istragu bio je i Sima Milutinović Sarajlija, koga je skupština optužila za bekstvo od policije u beogradsku tvrđavu pod zaštitu turskih vlasti i slanje uvredljivih dopisa na račun kneza zagre-bačkim Ilirskim novinama. Pesnikova ustavobraniteljska delatnost je u istoriografiji iscrpno obrađena5, ali je istraga Črezvičajne komisije ko-joj je Milutinović podvrgnut zbog antiobrenovićevskog delovanja ostala nepoznata.

Ipak, arhivska građa pruža dovoljno podataka o ovoj temi. S obzi-rom na tu okolnost i činjenicu da naučna obrada ovog problema može da baci nešto više svetla na jedan potpuno zanemareni, krivičnopravni as-pekt borbe između kneza Mihaila i ustavobranitelja i doprinese izučava-

–––––––––– 2 Ustavobranitelji su politička grupacija koja je od kraja tridesetih godina XIX veka

okupljala protivnike kneževa Miloša i Mihaila Obrenovića, kao što su bili Toma Vučić Perišić, Avram Petronijević, Ilija Garašanin i dr. Naziv potiče iz vremena njihove borbe protiv kneza Mihaila, kada su protivljenje vladaru obrazlagali zalaganjem za poštovanje Ustava iz 1838 (u istoriografiji poznatijeg pod nazivom Turski ustav).

3 Detaljnije o političkim prilikama u Srbiji ovog perioda vidi u D. Stranjaković, Vučićeva buna, Beograd 1936, str. 17–37.

4 Arhiv Srbije (dalje = AS), Ministarstvo inostranih dela – Vnutreno odeljenje (dalje = MID-V) III/69 (1840), Dopis Ministarstva pravde knezu Mihailu br. 2973 od 25. jula 1840. godine; Dopis kneza Mihaila Državnom savetu br. 1285 od 31. jula 1840; Dopis Državnog saveta knezu Mihailu br. 714 od 31. jula 1840.

5 Vidi V. Nedić, Sima Milutinović Sarajlija, Beograd 1959; J. Milićević, “Ustavo-braniteljska” ideologija Sime Milutinovića Sarajlije, Zbornik Filozofskog fakulteta u Beo-gradu X/1 (1968), str. 381–396.


253

nju biografije jednog od najpoznatijih pesnika srpskog romantizma, opre-delili smo se da u tekstu koji sledi damo prikaz istrage Črezvičajne komi-sije protiv Sime Milutinovića Sarajlije.

II

Istraga se odvijala u dve faze. U prvoj, predmet istrage su bili navo-

di iz prijave predsednika Državnog saveta Jevrema Obrenovića (inače brata kneza Miloša) protiv Sime Milutinovića Sarajlije od 7. maja 1840 – da je pesnik „na nekom njemu vrlo dobro poznatom mestu” kazao da “je došlo breme da Knjažeska familija propadne, sve je ovo mutnja njiova” i „jadna Srbija, jadan Ustav kraj ovakvog Knjaza, dobra braća Ustav izra-diše, a on ga upropasti”.6 Postupak su uglavnom vodili drugi organi, na zahteve i po uputstvima Črezvičajne komisije. Kao dokazna sredstva u ovoj fazi se pojavljuju isprave i svedoci.

Najveći deo saznanja o Milutinovićevom delu Črezvičajna komisija je svakako stekla na osnovu isprava. Spise koje su mogle da joj pomognu u rasvetljavanju okolnosti slučaja Črezvičajna komisija je u jednom slu-čaju dobila na sopstveni zahtev, a drugi put joj ih je samoinicijativno uru-čio jedan državni organ.

U trenutku početka rada Črezvičajne komisije Sud okruga beograd-skog je već vodio istragu protiv Sime Milutinovića Sarajlije, povodom prijave Jevrema Obrenovića. Stoga je Črezvičajna komisija istragu otpo-čela dopisom Sudu okruga beogradskog od 3. avgusta, da joj pošalje sve akte koji se odnose na Milutinovićevu „krivicu”.7

Sud okruga beogradskog udovoljio je zahtevu Črezvičajne komisije istog dana. U propratnom dopisu je naglasio da joj šalje šest dokumenata iz postupka protiv Milutinovića. Radilo se o nalogu Ministarstva pravde Sudu okruga beogradskog da sprovede istragu protiv Milutinovića povo-dom prijave Jevrema Obrenovića, dopisu Suda okruga beogradskog Mini-starstvu pravde da mu dostavi podatke o tome kakve je uvredljive reči Milutinović govorio osim onih navedenih u prijavi Jevrema Obrenovića, na kom mestu ih je izgovorio i ko to može da posvedoči, prijavi Jevrema Obrenovića protiv Milutinovića, pozivu Suda okruga beogradskog Milu-tinoviću da dođe na saslušanje 11. maja, Milutinovićevom pismu Sudu okruga beogradskog, u kome izjavljuje da neće doći na ispit, jer se „car-––––––––––

6 AS, Črezvičajna komisija (dalje = ČK) 5/26, Pismo Jevrema Obrenovića Sudu okruga beogradskog od 7. maja 1840.

7 AS, ČK 5/1, Dopis Črezvičajne komisije Sudu okruga beogradskog br. 6 od 3. avgusta 1840.


254

ski Ustav kako ni pravica ličnosti ne drži” i molbi Suda okruga beograd-skog Ministarstvu pravde za uputstvo kako da postupi u vezi s pesniko-vim odbijanjem da se odazove pozivu za saslušanje.8

Drugi, manji deo isprava, Črezvičajna komisija je dobila od Ministar-stva pravde. Dopisom od 10. avgusta Ministarstvo je obavestilo Črezvičajnu komisiju da joj šalje tri dokumenta koji se odnose na Milutinovića. Ta tri akta su bili pesnikovo pismo Ministarstvu prosvete da ne može lično da do-đe kod njega, ponovivši da se ne poštuju carski Ustav i prava ličnosti, Milu-tinovićeva molba Ministarstvu prosvete da mu objasni ko ga predaje sudu i zbog kog dela i pisana izjava ekspeditora Ministarstva pravde i prosvete Ste-fana Gruborovića, u kojoj odbacuje Sarajlijinu tvrdnju da je 7. maja kasno noću došao u njegovu kuću kako bi ga odveo u sud.9

Črezvičajna komisija je saslušavala svedoke uglavnom na posredan način. Prvi koga je želela da sasluša bio je sam Jevrem Obrenović. Nala-zeći da njegovu prijavu treba upotpuniti još nekim podacima, Črezvičajna komisija ga je 8. avgusta pozvala da je obavesti kakve je uvredljive reči Milutinović govorio sem onih već navedenih, gde je to učinio i ko su sve-doci koji to mogu potvrditi.10

U dopisu se ne pominje da li Jevrem Obrenović treba lično da sve-doči pred Črezvičajnom komisijom ili je dovoljno da joj pošalje pisanu izjavu. Ali pošto je rasprostranjena praksa Črezvičajne komisije bila da li-cima koja želi neposredno da sasluša pošalje poziv na saslušanje bez na-znaka o čemu će biti saslušavana, kao i da od uglednijih svedoka uzima posredne, pisane iskaze, druga pretpostavka se čini verovatnijom.

Bilo kako bilo, u spisima istrage protiv Milutinovića ne nalaze se ni zapisnik saslušanja Jevrema Obrenovića niti dopis Črezvičajnoj komisiji. Naravno, iz toga ne proizlazi nužno da on nije svedočio – u kasnijem to-

–––––––––– 8 AS, ČK 5/20, Dopis Suda okruga beogradskog Črezvičajnoj komisiji br. 1675 od

3. avgusta 1840; ČK 5/22, Nalog Ministarstva pravde Sudu okruga beogradskog br. 1912 od 8. maja 1840; ČK 5/24-25 Molba Suda okruga beogradskog Ministarstvu pravde br. 977 od 8. maja 1840; ČK 5/26, Prijava Jevrema Obrenovića protiv Sime Milutinovića Sarajlije od 7. maja 1840; ČK 5/28, Poziv Suda okruga beogradskog Simi Milutinoviću Sarajliji br. 997 od 10. maja 1840; ČK 5/29, Pismo Sime Milutinovića Sarajlije Sudu okruga beogradskog od 12. maja 1840; ČK 5/31, Molba Suda okruga beogradskog Mini-starstvu pravde br. 1006 od 13. maja 1840.

9 AS, ČK 5/7, Dopis Ministarstva pravde i prosvete Črezvičajnoj komisiji br. 1105 od 10. avgusta 1840; ČK 5/9, Pismo Sime Milutinovića Sarajlije Ministarstvu prosvete od 12. maja 1840; ČK 5/10, Pismo Sime Milutinovića Sarajlije Ministarstvu prosvete od 8. maja 1840; ČK 5/12–18, Pismo Stefana Gruborovića Ministarstvu prosvete od 19. maja 1840.

10 AS, ČK 5/2, Dopis Črezvičajne komisije Jevremu Obrenoviću br. 9 od 8. avgusta 1840.


255

ku istrage saslušavani su oni pred kojima je Milutinović vređao kneza i njegovu porodicu (vidi u daljem tekstu). Nije nemoguće da su za njihova imena islednici Črezvičajne komisije saznali upravo od Jevrema Obreno-vića.

Ostali svedoci su saslušani na posredan način – posredstvom drugih državnih organa koje je Črezvičajna komisija zamolila za sprovođenje ove radnje. Obe molbe ove vrste bile su upućene istog dana, 10. avgusta, i to jedna na adresu Ministarstva unutrašnjih dela, a druga Upravi varoši Beograda.

Črezvičajna komisija je zamolila Ministarstvo unutrašnjih dela da od vojnog prote Jovana Stefanovića zatraži pisanu izjavu o tome šta je Milu-tinović govorio pred njim i gde je to učinio.11 S druge strane, u molbi upućenoj Upravi varoši Beograda, od nje se tražilo da od uzme pisani is-kaz beogradskog protojereja Josifa Stefanovića, a krojača Šteriju sasluša o tome kakve je uvredljive reči Milutinović pred njima govorio, na kom mestu, kad i protiv koga.12

Na dopis Črezvičajne komisije najpre je odgovorila Uprava varoši Beograda, koja joj je 12. avgusta poslala pisani iskaz prote Josifa Stefa-novića i zapisnik Šterijinog saslušanja.13

Josif Stefanović je u iskazu naveo da je 26. aprila uveče, stojeći pred svojom kućom u društvu vojnog prote Jovana Stefanovića, oca Dimitrija i Šterije, kada je do njih naišao Milutinović s oružjem. Šterija ga je upitao zašto nosi oružje, a on odgovorio da mu je potrebno radi odbrane od bun-tovnika. Upitan ko su ti buntovnici, dao je odgovor da su knez, stara kne-ginja (misli se na kneginju Ljubicu, ženu Miloša i majku Mihaila Obreno-vića, podvukao U. S.) podstakli pobunu u Kolubarskom okrugu. Dodao je i da je knez Mihailo veći buntovnik od oca i da Srbiji neće biti bolje dok se cela porodica Obrenović ne protera iz nje.14 Zapisnik Šterijinog saslu-šanja nije sačuvan.

Ministarstvo unutrašnjih dela je 20. avgusta poslalo pisani iskaz Jo-vana Stefanovića.15 Ovaj svedok je mnogo manje teretio Milutinovića;

–––––––––– 11 AS, Ministarstvo unutrašnjih dela – policajno odeljenje (dalje = MUD-P) VII/88

(1840), l. 1, Dopis Črezvičajne komisije Ministarstvu unutrašnjih dela br. 56 od 10. avgu-sta 1840.

12 AS, ČK 5/6, Dopis Črezvičajne komisije Upravi varoši Beograda br. 56 od 10. avgusta 1840.

13 AS, ČK 5/32, Dopis Uprave varoši Beograda br. 155 od 12. avgusta 1840. 14 AS, ČK 5/34, Pismo Josifa Stefanovića Upravi varoši Beograda od 12. avgusta

1840. 15 AS, MUD-P, VII/88 (1840), l. 1, Dopis Ministrastva unutrašnjih dela Črezvičaj-

noj komisiji br. 4122 od 20. avgusta 1840.


256

prema rečima vojnog prote, Milutinović je okupljenim sveštenicima i krojaču Šteriji rekao kako Srbiju nije držao knez Miloš već car Nikola. I on je potvrdio iskaz Josifa Stefanovića da je Milutinović rekao „…teško Ustavu i Srbiji pod ovakvim knjazom kakvog sad imamo, teško i onom pravleniju (vladi, podvukao U. S.) kod njega...”16

Iako poput saboraca ustavobranitelja ni Milutinović nije želeo da se odazove na poziv Črezvičajne komisije, već 5. avgusta zajedno s njima pobegao pod zaštitu turskih vlasti u beogradsku tvrđavu, to ne znači da se nije branio od optužbi. Odgovor ustavobranitelja na okrivljujući akt Top-čiderske skupštine, podnet srpskim vlastima obuhvatio je pod tačkom 14 Milutinovićevu odbranu.

Pesnik je istakao da nema saznanja o tome da je policija htela da ga vodi zbog reči koje je govorio protiv kneza i njegove porodice, ali zna da mu je ekspeditor Ministarstva pravde i prosvete Stefan Gruborović dola-zio u kuću da ga vodi u sud. On je nameravao da pođe s Gruborovićem, ali je njegova žena videla da preko puta kuće stoji pet ljudi u uniforma-ma. Posumnjavši da će mu nauditi, nije htela da ga pusti napolje. Premda je on i dalje insistirao da ide, supruga je uzela pištolj i zapretila Gruboro-viću, posle čega je on otišao sa uniformisanim licima. Znajući da ga sma-traju za protivnika bune protiv ustavobranitelja, celu tu noć je proveo na oprezu, a sutradan pobegao u beogradsku tvrđavu pod zaštitu paše. Vo-ljan je da se pojavi pred sudom čim se prilike u Srbiji smire. Odbacio je i drugu tačku optužbe, navodeći da nije slao nikakve tekstove Ilirskim na-rodnim novinama.17

Stav o optužbama koje su ju stavljene na teret Milutinović je u izve-snom smislu izrazio i u pismu jednom od svojih najboljih prijatelja Isido-ru Stojanoviću18 od 21. avgusta. Smatrajući da nijednom u životu nije ni-kada pogrešio u izboru dela, pesnik je napisao da je spreman da se pojavi pred svakim sudom, pa i Božjim, ali nikad na onome koji je proizvod sa-movolje. U nastavku pisma, govorio je o svojoj nameri da pošalje supru-gu kod rodbine u Budim a da mu je za sebe svejedno, uz opasku da je morao od “zla i krivde, a bez ikakve krivice uklanjati se”.19

–––––––––– 16 AS, ČK 5/38, “Izjasnjenije” Jovana Stefanovića od 16. avgusta 1840. 17 N. Popov, Srbija i Rusija od Kočine krajine do Svetoandrejske skupštine IV, Beo-

grad 1870, str. 423 – 424. 18 Isidor Stojanović (1809, Kanjiža – 1849, Beograd), profesor Poezije u kraguje-

vačkoj gimnaziji (1835–1839), profesor Opšte istorije na Liceju (1839–1849) i jedan od prvih članova Društva srpske slovesnosti. Priređivač Delovodnog protokola Karađorđa Petrovića (1848).

19 Arhiv Srpske akademije nauka i umetsnosti 14161/275, Pismo Sime Milutinovića Sarajlije Isidoru Stojanoviću od 21. avgusta 1840.


257

* * *

Druga faza istrage protiv Milutinovića je počela 16. avgusta. Črezvi-čajna komisija je istraživala buntovne reči koje je Milutinović govorio u martu 1840. u knjižari Gligorija Vozarovića i nakon izbijanja bune u Ko-lubarskom okrugu u junu te godine.

U ovoj etapi obaveštenja o Milutinovićevom delu su prikupljana sa-slušanjima svedoka i njihovim suočenjem, i to pred Črezvičajnom komi-sijom. Jedini svedok čiji se iskaz odnosio na Milutinovićeve reči u Voza-revićevoj knjižari u Črezvičajnu komisiju je došao na sopstvenu inicijati-vu, dok su lica koja su svedočila o događajima vezanim za bunu u Kolu-barskom okrugu došla na njen poziv.

U Črezvičajnu komisiju je 16. avgusta došao predsednik Apelacio-nog suda Janićije Đurić, kako bi saopštio svoja saznanja o Milutinoviće-vom vređanju kneza. Sudeći prema zapisniku saslušanja, najpre je upitan šta ima da kaže Črezvičajnoj komisiji. Na pitanje je odgovorio da je jed-nog dana u martu 1840. bio u Vozarevićevoj knjižari, u koju je nakon nje-ga ušao Milutinović.

Ušavši u knjižaru, pesnik je, po Đuriću, kazao da je došlo vreme da se porodica Obrenović istrebi. Skrećući razgovor na drugu temu, Đurić je podsećao Milutinovića da su prošle godine ljudi nagovarani da kažu kako je on podstakao bunu u Kragujevcu, pa tako može da bude i sad.20 Miluti-nović je, međutim, ponovio da Obrenoviće treba istrebiti. Po okončanju ka-zivanja, islednici Črezvičajne komisije su pitali Đurića ima li još šta da do-da, ali odgovor nije uneo suštinske novine u dotadašnji iskaz.21

Izvori ne daju građu iz koje bismo mogli da ustanovimo kako je Črezvičajna komisija saznala da se Milutinović u vezi s izbijanjem bune u Kolubarskom okrugu negativno izražavao o knezu i njegovoj porodici. No na koji god način da je to učinila, saslušala je šestoricu svedoka koji su prisustvovali izvršenju ovog Milutinovićevog dela – krojače Jovana Popovića, Mladena Đorđevića i Jovana Đorđevića, štampara Đurđa Stefa-novića, praktikanta Suda okruga beogradskog Jevrema Popovića i abadži-ju Aleksu Đorđevića.

–––––––––– 20 Reč je o Jovanovoj buni (1839), koja je ime dobila po Jovanu Obrenoviću, bratu

kneza Miloša i jednom od vođa pobunjenika. U nameri da se oslobodi svojih protivnika i Turskog ustava, knez Miloš je u maju 1839. preko svog brata podstakao pobunu u vojsci, ali je ona bila loše organizovana i iz tog razloga lako ugušena. Vidi R. Ljušić, Kneževina Srbija (1830-1839), Beograd 2004, str. 460–481.

21 AS, ČK 5/40, Ispit koji je 16. avgusta 1840. god. nad Predsedateljem Apelacio-nog Suda G. Majorom Janićijom Đurićem učinjen.


258

Jovan Popović je saslušan 27. avgusta, a ostala petorica 30. avgusta. Pretpostavljamo da je razlog za to iskaz Jovana Popovića, koji je ukazao na ostale svedoke Milutinovićevog dela, jer ne nalazimo nijedno drugači-je logično objašnjenje zbog čega tako kratka saslušanja ne bi bila obavlje-na u toku jednog dana.

Nezavisno od datuma sprovođenja, saslušanja su imala manje-više jedoobraznu formu. Svedoku bi prvo bilo postavljeno pitanje da li zna za-što ga je Črezvičajna komisija pozvala, a drugo pitanje se neznatno razli-kovalo od saslušanja do saslušanja.

U svakom slučaju, svedok je trebalo da ispriča šta je Milutinović go-vorio pred njim i ostalom petoricom, ali se razlika ogleda u tome što su ponegde pitanja formulisana tako da on bez ikakvih ograničenja treba da kaže sve što mu je poznato, a u nekima se nalaze jasna uputstva koje okolnosti vezane za slučaj treba da rasvetli. Tako je od Jovana Popovića, Mladena Đorđevića i Alekse Đorđevića zatraženo da ispričaju sve što znaju o Milutinovićevim buntovnim rečima, a Đurađ Stefanović, Jevrem Popović i Jovan Đorđević precizno upitani da posvedoče šta je Sarajlija govorio, kad, pred kim i kojim povodom.22

Jovan Popović je pred Črezvičajnom komisijom kazao da je Miluti-nović čuo da pred njegovim dućanom Mladen Đorđević, Jovan Đorđević Aleksa Abadžija, Đurađ Stefanović, Jevrem Popović i on razgovaraju o Kolubarcima koji su došli u Topčider. Tada je, umešavši se u razgovor, pesnik kazao kako je srpski narod „za dobro, da ga blakom vežeš, a za za zlo, da grđi ne može biti”, te da se neće smiriti sve dok se porodica Obre-nović u Srbiji sasvim ne iskoreni. Istina, Miloš Obrenović je prognan iz Srbije, ali su njegovi duh i žile ostali u liku kneza Mihaila. Sve dok se te žile ne iskorene, u Srbiji neće biti mira.23

–––––––––– 22 AS, ČK 5/41, Ispit, koji je 27. avgusta 1840. god. nad Jovanom Popovićem Terzi-

jom i žiteljem Beogradskim, u Črezvičajnu (sic!) komisiji učinjen; ČK 5/42, Ispit koji je 30ga Avgusta 1840. god. nad Mladenom Đorđevićem, Terzijom i žiteljem Beogradskim, bećarom, učinjen u Črezvičajnoj komisiji u prizreniju govora Sime Milutinovića; ČK 5/47, Ispit, koji je 30. avgusta 1840. god. nad Aleksom Đorđevićem abadžijom, žiteljem Beogradskim učinjen u prizreniju govoreni Simom Milutinovićem protivni reči; ČK 5/43, Ispit, koji je 30. avgusta 1840. god. nad Đurđem Stefanovićem, Knjigopečateljem u Tipo-grafiji Knjažestva Srbskog u prizreniju Simom Milutinovićem govoreni protivni reči uči-njen; ČK 5/44, Ispit, koji je 30. avgusta 1840. god. nad Jefremom Popovićem, Praktikan-tom Suda Okr. Beogradskog u prizreniju reči, koje je Sima Milutinović u dućanu Mladena Đorđevića govorio, učinjen; ČK 5/49, Ispit koji je 30. Avgusta 1840. god.nad Jovanom Đorđevićem, Terzijom, žiteljem Beogradskim, u prizreniju govoreni Simom Milutinovićem protivni reči učinjen.

23 AS, ČK 5/41, Ispit, koji je 27. avgusta 1840. god. nad Jovanom Popovićem Terzi-jom i žiteljem Beogradskim, u Črezvičajnu (sic!) komisiji učinjen.


259

Iskazi ostalih svedoka bili su u velikoj meri usaglašeni sa Popoviće-vim. Uz male razlike, vrlo slično su o Milutinovićevom vređanju kneza posvedočili i Mladen Đorđević, Đurađ Stefanović i Jovan Đorđević. Iz Đorđevićevog kazivanja vredna je pomena rečenica da je Milutinović iz-govorio kako je knez podstakao bunu Kolubaraca.24 Da je Sarajlija zaista govorio o knezu kao podstrekaču bune, potvrdio je i Jovan Đorđević. Ovaj svedok dodao je i da se seća pesnikovih reči da je knez Miloš ha-rambaša, a njegov sin Mihailo harambašić.25 Nasuprot tome, u Stefanovi-ćevom iskazu je stajalo da je pesnik kazao da će knez, ako je podigao bu-nu, proći gore nego njegov otac.26

Najopširniji iskaz je dao Jevrem Popović. Objašnjenje za to se sva-kako krije u činjenici da je svedok, prema sopstvenim rečima, prilikom događaja zapisao Milutinovićeve reči kako bi mogao da da verodostojan odgovor ukoliko bi o njima bio ispitivan.27

Naišavši u dućan Jovana Popovića, Sarajlija je kazao prisutnim za-natlijama da knez nikada neće upravljati Srbijom i da je isti kao otac; otac mu je bio vuk, a on je vuče; knez Miloš je bio harambaša, a Mihailo je harambašić. Pošteni ljudi su sačinili Ustav, a on hoće da ga ukine. Na to ga je Jovan Popović upitao ko su tvorci Ustava, a Milutinović odgovorio da je reč o onima za koje narod viče da se proteraju iz zemlje (istaknuti ustavobranitelji, podvukao U. S.).

Nakon toga, i ovaj svedok je kazao da je čuo Milutinovićeve reči da Milošev koren treba iskopati i njegovo pleme savim utrti. Nije mu proma-kla ni Sarajlijina rečenica da je knez buntovnik, ali je pored toga čuo ka-ko je pesnik tu svoju tvrdnju potkrepio činjenicom da je vladalac, čim je narod pristigao u Topčider, otišao tamo da bi se s njima dogovrio kako da pohvataju one koji čuvaju Ustav.

Na kraju, Milutinović je rekao okupljenima da će opasati silav i zadenuti dva pištolja da se brani od pasa. Kada je to izgovorio, Jevrem Popović je šap-nuo svom prezimenjaku Jovanu da ga vežu, ali je ovaj to odbio uz konstataciju ––––––––––

24 AS, ČK 5/42, Ispit koji je 30ga Avgusta 1840. god. nad Mladenom Đorđevićem, Terzijom i žiteljem Beogradskim, bećarom, učinjen u Črezvičajnoj komisiji u prizreniju govora Sime Milutinovića.

25 AS, ČK 5/49, Ispit koji je 30. Avgusta 1840. god.nad Jovanom Đorđevićem, Ter-zijom, žiteljem Beogradskim, u prizreniju govoreni Simom Milutinovićem protivni reči učinjen.

26 AS, ČK 5/43, Ispit, koji je 30. avgusta 1840. god. nad Đurđem Stefanovićem, Knjigopečateljem u Tipografiji Knjažestva Srbskog u prizreniju Simom Milutinovićem go-voreni protivni reči učinjen.

27 AS, ČK 5/44, Ispit, koji je 30. avgusta 1840. god. nad Jefremom Popovićem, Praktikantom Suda Okr. Beogradskog u prizreniju reči, koje je Sima Milutinović u dućanu Mladena Đorđevića govorio, učinjen.


260

da će to uraditi neko drugi. Svedok je izjavio da je spreman da svoj iskaz osna-ži i zakletvom, ali Črezvičajna komisija nije to zatražila od njega.28

Pošto je iskaz Jevrema Popovića u izvesnoj meri odudarao od iskaza drugih svedoka, Črezvičajna komisija je odlučila da ih suoči. I suočenja su, kao saslušanja, obavljena 30. avgusta. U zapisniku saslušanja Jevrema Popovića Črezvičajna komisija je navela da su ostali svedoci potvrdili njegov iskaz gotovo u potpunosti; nisu mogli da se sete samo da li je on zaista Jovanu Popoviću nešto šaputao ili ne.29

Iskaz Alekse Đorđevića bio je od najmanje koristi Črezvičajnoj ko-misiji. On je, izjavio kako je bio u dućanu Jovana Popovića kad je tamo ušao Sarajlija, ali je upravo u tom trenutku izašao i nije čuo šta je pesnik govorio.30

* * *

U fondu Črezvičajne komisije ne nailazimo na odluku o Milutinovi-ćevom delovanju. Ovo se može objasniti na dva načina. Jedno objašnje-nje bi bilo da nikakva odluka o njemu nije ni doneta. Inače, to bi bila jedi-na istraga Črezvičajne komisije koja nije okončana donošenjem neke vr-ste rešenja o tome da li ima dovoljno dokaza za predaju osumnjičenog su-du. S obzirom na to da Črezvičajna komisija nije ostavila nedovršenima ni istrage protiv mnogo manje poznatih pristalica ustavobranitelja nego što je Milutinović, teško je poverovati u ovakav ishod.

Druga mogućnost, da rešenje kojim je Črezvičajna komisija odlučila o pesnikovoj daljoj sudbini nije sačuvano, izgleda mnogo realnije. Ne tre-ba izgubiti iz vida da se ni nekih drugih dokumenata čije se postojanje u istrazi pominje, poput recimo saslušanja krojača Šterije, u Milutinoviće-vom predmetu takođe nema. Nedostaje i pisani trag koji bi ukazivao kako je Črezvičajna komisija došla do saznanja o tome da je pesnik nakon do-laska pobunjenika u Topčider vređao kneza, mada je malo verovatno da on nije postojao i bio pridružen aktima istrage. Stoga smatramo da bi izo-stanak rešenja trebalo objasniti njegovim nestankom iz spisa Črezvičajne komisije.

–––––––––– 28 AS, ČK 5/45–46, Ispit, koji je 30. avgusta 1840. god. nad Jefremom Popovićem,

Praktikantom Suda Okr. Beogradskog u prizreniju reči, koje je Sima Milutinović u dućanu Mladena Đorđevića govorio, učinjen.

29 AS, ČK 5/46, Ispit, koji je 30. avgusta 1840. god. nad Jefremom Popovićem, Praktikantom Suda Okr. Beogradskog u prizreniju reči, koje je Sima Milutinović u dućanu Mladena Đorđevića govorio, učinjen.

30 AS, ČK 5/47, Ispit, koji je 30. avgusta 1840. god. nad Aleksom Đorđevićem aba-džijom, žiteljem Beogradskim učinjen u prizreniju govoreni Simom Milutinovićem protivni reči.


261

III U gore izloženom tekstu dali smo prikaz jednog dela do sada prilič-

no nerasvetljenog polja okršaja između obrenovićevaca i ustavobranitelja 1840 – istragu kojom su knez Mihailo i njegovi pouzdanici podvrgli svoje političke protivnike u nameri da suzbiju njihovo delovanje. Taj deo odno-si se na utvrđivanje političkih krivičnih dela Sime Milutinovića Sarajlije. Priikazali smo ceo tok istrage, dokazna sredstva pomoću kojih je Črezvi-čajna komisija pokušala da utvrdi utemeljenost optužbi protiv Milutinovi-ća i njegovu odbranu.

Ali, najvažniji deo istražnog postupka – njegov završetak, ostao je van našeg domašaja. Ne treba posebno isticati koliko to otežava prouča-vanje istrage protiv Milutinovića; bez rešenja je nemoguće dati konačan sud o tome je li ona bila zasnovana na strogo pravnim načelima ili je njen rezultat trebalo da posluži ostvarenju “višeg”, političkog cilja. Iz tog raz-loga neophodno je da istoričari na svaki način pokušaju da utvrde ishod istrage. Uz sve gore navedene razloge, na to ih obavezuje i pijetet prema jednom od najvećih srpskih romantičara.


262

Uroš Stanković, Assistant University of Novi Sad Faculty of Law Novi Sad

Extraordinary Comittee’s Inquiry against

Sima Milutinović Sarajlija

Abstract: The aricle sheds light on the inquiry of Extraordinary Com-mittee, formed in 1840 by prince Mihailo Obrenović (1839–1842, 1860–1868) and his partisans from State Council in order to examine political crimes committed by their opposition, so-called constitution-defenders. Ha-ving examined archival materials, the author showed for what time the in-quiry lasted, in what phases it can be divided, what sorts of evidence were collected and the facts about Milutinović’s activities that they revealed.

The inquiry can be divided into two major phases. During the first of these phases, the subject of investigation was the report of Jevrem Obrenović, president of the State Council, of May 7th 1840 alleging Milu-tinović offended the prince and his family. This part of inquiry was con-ducted by other state bodies, on request of Extraordinary Committee and following its instructions. Information on Milutinović’s offense were col-lected via documentary evidence and testimonies of witnesses.

In the second phase, Extraordinaty Committee itself examined Milu-tinović’s defamations against the prince, spoken before the bookshop of renowned bookseller Gligorije Vozarović in March 1840 and on the oc-cassion of rebellion in Kolubara District in June 1840. Extraordinary Committee learned information about Milutinović’s activities through te-stimonies of witnesses and their confrontation.

The decision of Extraordinary Committee in Milutinović’s case can not be found in archive materials. They do not contain a sort of resolu-tion, stating whether collected evidence provide necessary material for trial against the suspect or not, issued in all other Extraordinary Com-mittee’s inquiries. As archive material also fail to provide some of other significant documents, whose existence is mentioned in the acts of in-quiry, it seems probable that the resolution was indeed issued, but lost in a later period. Therefore, detecting a trace which could lead to this docu-ment is an imperative for future researcher who wants to form a jud-gment about inquiry against Milutinović.

Key words: Sima Milutinović Sarajlija, Extraordinary Comittee, in-quiry, the first rule of prince Mihailo Obrenović (1839–1842), Constitu-tion-Defenders.


263

Pregledni članak 343.232:343.851(497.11)“2014“(094.5) doi:10.5937/zrpfns48-5847

Ivan Milić, asistent Univerzitet u Novom Sadu Pravni fakultet u Novom Sadu

NOVI ZAKON O PREKRŠAJIMA I STARI PROBLEMI SA ZAŠTITNOM MEROM

OBAVEZNOG LEČENJA ZAVISNIKA OD ALKOHOLA I PSIHOAKTIVNIH SUPSTANCI1

Sažetak: Uvodni deo rada prikazuje osnovne novine Zakona o pre-

kršajima čija je primena počela 1. marta 2014. godine. Na početku rada govori se o zaštitnim merama koje se mogu izreći pojedinim učiniocima prekršaja i ukazuje se na neke promene u ovoj oblasti koje su propisane novim Zakonom. Zatim se ukazuje na pojedine probleme koji se mogu pojaviti prilikom izricanja i izvršenja zaštitne mere obaveznog lečenje zavisnika od alkohola i psihoaktivnih supstanci. Iako je donet novi Zakon kojim se, između ostalog, povećava broj zaštitnih mera, ipak su ostali stari problemi kada je reč o gore navedenoj zaštitnoj meri. Poseban na-glasak u ovom radu stavljen je na suštinsko pitanje koje se tiče izvršenja ove mere, a to je da li se mera izvršava na slobodi ili je lečenje zatvore-nog tipa u ustanovi.

Ključne reči: prekršaj, zavisnik, zaštitna mera, izricanje, izvršenje.

Uvod

Narodna Skupština Republike Srbije donela je novi Zakon o prekršaji-ma,2 koji je neposredno nakon donošenja stupio na snagu, ali je njegova primena počela 1. marta 2014. godine. Njime se uvode značajne novine u ovoj oblasti kaznenog prava. Iako je jedna od većih zamerki na stari Zakon ––––––––––

1 Rad je napisan u okviru projekta Teorijski i praktični problemi u stvaranju i pri-meni prava (EU i Srbija) koji finansira Pravni fakultet u Novom Sadu.

2 Zakon o prekršajima, Službeni glasnik Republike Srbije, br. 65/2013.

Ivan Milić, Novi Zakon o prekršajima i stari problemi... (str. 263–273)

264

o prekršajima3 (u daljem tekstu stari Zakon), bila ta što su rokovi zastrelo-sti, kako pokretanja i vođenja prekršajnog postupka tako i izvršenja prekr-šajnih sankcija, dosta kratki, u novom Zakonu se povodom tog pitanja ništa suštinski nije promenilo. Svakako da su najveće novine u novom Zakonu o prekršajima uvođenje platnog naloga, kao i propisivanje nadležnosti prekr-šajnog suda za vođenje prekršajnog postupka, a izuzetno i Republičke ko-misije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Platnim nalogom za-menjuje se naplata novčane kazne na mestu izvršenja prekršaja,4 i uvodi se mogućnost da se plaćanjem polovine te kazne, u roku od osam dana, učini-lac oslobodi plaćanja druge polovine.5 Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki vodi prvostepeni prekršajni postupak samo za prekršaje iz oblasti javnih nabavki.6 Zakon je izmenio i sam pojam prekrša-ja u kojem više ne postoji element krivice, te je sada prekršaj protivpravno delo koje je zakonom ili drugim propisom nadležnog organa određeno kao prekršaj i za koje je propisana prekršajna sankcija.7 Dalje, novinu predsta-vlja i uvođnje dva jedinstvena registra koja se vode povodom učinjenog prekršaja, i to Registar sankcija i Registar neplaćenih novčanih kazni i dru-gih novčanih iznosa.8 Zanimljivo je da stari Zakon nije propisivao vođenje evidencije o prekršajno kažnjenim licima, osim kada je reč o maloletnicima kojima je izrečena vaspitna mera. U tom slučaju evidenciju je vodio sud koji je izrekao takvu meru.9 Interesantno je i to da se za prekršaje protiv bezbednosti javnog saobraćaja na putevima zakonom mogu propisati ka-zneni poeni u rasponu od 1 do 25,10 dok je stari Zakon dozvoljavao propisi-vanje u rasponu od 1 do 18 kaznenih poena.11 Međutim, ono što predstavlja suštinu pisanja ovog rada jesu problemi koji se mogu pojaviti prilikom izri-canja i izvršenja zaštitne mere obaveznog lečenja zavisnika od alkohola i psihoaktivnih supstanci.

–––––––––– 3 Zakon o prekršajima, Službeni glasnik Republike Srbije, br. 101/2005, 116/2008, i

111/2009. 4 Zakon na pojedinim mestima govori „o licu mesta“, vidi: član 178. Zakona o pre-

kršajima. 5 Član 171. stav 1. tačka 1. Zakona o prekršajima. 6 Član 100. Zakona o prekršajima. 7 Više o pojmu krivice u novom Zakonu o prekršajima vidi kod: Škulić, M., Speci-

fičnosti postupka prema maloletnicima, Postupanje sa maloletnicima u prekršajnom po-stupku – program obuke za sudije prekršajnog suda, Beograd, 2013. str. 65. Tekst dostup-nan na: http://www.usudprek.org.rs/pub/download/M3_Postupanje_sa_maloletn_u_prekrs _postupku_web.pdf, na dan 13. januar 2014. godine.

8 Vidi: članove 324-336. Zakona o prekršajima. 9 Član 72. starog Zakona. 10 Član 48. Zakona o prekršajima. 11 Član 34. starog Zakona.


265

1. Zaštitne mere u prekršajnom pravu Zakon o prekršajima propisuje nekoliko zaštitnih mera koje se mo-

gu izricati pojednim učiniocima prekršaja.12 Zaštitne mere propisane Zakonom o prekršajima predstavljaju pandam merama bezbednosti koje su propisane Krivičnim zakonikom, odnosno zaštitnim merama koje propisuje Zakon o privrednim prestupima. Zanimljivo je da Zakon o prekršajima propisuje dvanaest zaštitnih mera.13 Zaštitne mere služe da se otklone uslovi koji omogućavaju ili podstiču učinioca na izvršenje novog prekršaja,14 i mogu biti propisane zakonom ili uredbom,15a ne i aktima niže pravne snage kojima mogu da se propisuju pojedini prekr-šaji. Pored dve nove zaštitne mere koje propisuje novi Zakon, prome-njen je naziv jedne postojeće, a promenjene su i pojedine odredbe kod ostalih zaštitnih mera. Zakon o prekršajima propisuje obavezno psihija-trijsko lečenje, oduzimanje i zabranu držanja životinja, kao nove zaštit-ne mere koje se mogu izreći učiniocima pojedinih prekršaja. Dalje, pro-menjen je i naziv zaštitne mere „obavezno lečenje alkoholičara i narko-mana“ u „obavezno lečenje zavisnika od alkohola i psihoaktivnih sup-stanci“.16 Takođe, jedna od glavnih karakteristika zaštitnih mera jeste i ta da je zakonodavac povećao vremensko trajanje pojedinih zaštitnih mera. Tako, na primer, zaštitna mera zabrana odgovornom licu da vrši određenje poslove može se izreći u trajanju od šest meseci do tri godi-ne,17 dok je po starom Zakonu trajanje ove mere bilo ograničeno na pe-riod od tri meseca do jedne godine.18 Udaljenje stranaca sa teritorije Re-––––––––––

12 Član 52. Zakona o prekršajima propisuje sledeće zaštitne mere: oduzimanje pred-meta; zabrana vršenja određenih delatnosti; zabrana pravnom licu da vrši određenje dela-tnosti; zabrana odgovornom licu da vrši određene poslove; zabrana upravljanja motornim vozilom; obavezno lečenje zavisnika od alkohola i psihoaktivnih supstanci; obavezno ps-ihijatrijsko lečenje; zabrana pristupa oštećenom, objektima ili mestu izvr-šenja prekršaja; zabrana prisustvovanja određenim sportskim priredbama; javno objavljivanje presude; udaljenje stranaca sa teritorije Republike Srbije; oduzimanje i zabrana držanja životinja. O ovim zaštitnim merama vidi i kod: Stevanović, I., Zaštita prava maloletnika u prekr-šajnom postupku, Postupanje sa maloletnicima u prekršajnom postupku – program obuke za sudije prekršajnog suda, Beograd, 2013. str. 107. Tekst dostupan na: -http://www.usudprek.org.rs/pub/download/M3_Postupanje_sa_maloletn_u_prekrs_postu-pku _web.pdf, na dan 13. januar 2014. godine.

13 Krivični zakonik Republike Srbije propisuje jedanaest mera bezbednosti, a Zakon o privrednim prestupima četiri zaštitne mere.

14 Član 51. stav 1. Zakona o prekršajima. 15 Član 51. stav 2. Zakona o prekršajima. 16 Pitanje ko je narkoman, a ko lice koje je zavisnik od psihoaktivnih supstanci nije

predmet ovog rada. 17 Član 57. stav 3. Zakona o prekršajima. 18 Vidi: član 51. stav 3. starog Zakona.


266

publike Srbije može trajati od šest meseci do pet godina,19 dok je po sta-rom Zakonu ova mera mogla da traje od šest meseci do tri godine.20 Na kraju, zaštitna mera zabrana prisustvovanja odrđenim sportskim priredba-ma može se izreći na period od jedne do osam godina,21 dok je po starom Zakonu mogla da se izrekne na period od jedne do tri godine.22 Na ovom mestu samo ćemo istaći da je vreme na koje se može izreći ova poslednja navedena zaštitna mera izrazito dugo, te smo mišljenja da je period do tri godine bilo bolje vrenensko rešenje. Da je to dug vremenski period, govori i činjenica da je vremensko trajanje mere bezbednosti zabrana prisustvova-nja određenim sportskim priredbama, koja se izriče učiniocima krivičnih dela, ograničeno na period od jedne do pet godina.23 Iz tog razloga posta-vljamo pitanje kako je moguće da za prekršaj, kao najblaže „kazneno de-lo“, može biti propisana stroža sankcija nego za učinjeno krivično delo?

2. Problemi prilikom izricanja zaštitne mere obavezno lečenje

zavisnika od alkohola i psihoaktivnih supstanci Alkohol i narkotici su česti uzrok vršenja kažnjivih dela sa tendenci-

jom stalnog porasta,24 ali se mere lečenja od zavisnosti ne izriču učiniocu koje učini prekršaj pod njihovim uticajem već samo zavisnicima.25 Zaštit-na mera obaveznog lečenja zavisnika od alkohola i psihoaktivnih supstan-ci je u stvari zaštitna mera obaveznog lečenja alkoholičara i narkomana koju je propisivao stari Zakon. Sadašnji način regulisanja ove mere su-štinski ništa novo ne donosi, osim samog naziva.26 Kako to propisuje Za-kon ova mera se može izreći licu koje je učinilo prekršaj usled zavisnosti od stalne upotrebe alkohola ili psihoaktivnih supstanci i kod koga postoji opasnost da će usled ove zavisnosti i dalje da čini prekršaje.27 Ovakvom zakonskom rešenju može se uputiti kritika po nekoliko osnova. Prvo, Za-kon ne koristi ujednačene termine,28 tako da u prvom stavu govori o licu, ––––––––––

19 Član 65. stav 2. Zakona o prekršajima. 20 Član 57. stav 2. starog Zakona. 21 Član 63. stav 2. Zakona o prekršajima. 22 Član 55 a. stav 2. starog Zakona. 23 Vidi: član 86 b. Krivičnog zakonika Republike Srbije. Službeni glasnik Republi-

ke Srbije, br. 85/2005, 88/2005-isp., 107/2005-isp., 72/2009, 111/2009 i 121/2012. 24 Više o tome vidi i kod: Adler, F. Mueller, O.W. C. Laufer, O: W., Criminology,

seco-nd edition, New York, 1995. r. 325-334. 25 Vidi i mišljenje kod: Radoman, M., Penologija i kazneno izvršno pravo, Beograd,

2013. godine, str. 379 i kod: Veković, V. V., Sistem izvršenja krivičnih sankcija, Beograd, 2013. godine, str. 144–146.

26 Više o ovoj meri vidi kod: Pihler, S., Prekršajno pravo, Novi Sad, 2000. godine, str. 86. 27 Član 59. stav 1. Zakona o prekršajima. 28 O jeziku zakona vidi kod: Drakić, D., O stilu jezika zakona, Zbornik radova Pr-

avnog fakulteta u Novom Sadu, broj 1/2012. str. 369-381. i kod: Vrhovšek, M., Nešto više


267

dok u trećem stavu istog člana govori o učiniocu. Svakako je pravilno da se koristi termin učinilac, a ne lice, te se takvo zakonsko rešenje treba u tom pravcu i izmeniti. Takođe, smatramo da umesto što je zakonodavac propisao da se mera može izreći ukoliko postoji opasnost da će „učinilac“ prekršaja usled zavisnosti „i dalje da čini prekršaje“, bilo pravilnije propisati da se mera može izreći ukoliko postoji „ozbiljna opasnost da će učinilac i dalje da vrši prekršaje“. Način na koji je propisana ova mera ne određuje najjasnije kada se ista može izreći, jer kako je to Zako-nom propisano ona se može izreći kada postoji opasnost od ponovnog vr-šenja prekršaja. S tim u vezi, ovde je interesantno uporediti ovu zaštitnu meru sa merama bezbednosti obaveznog lečenja narkomana i obaveznog lečenja alkoholičara, koje se mogu izreći učiniocima krivičnih dela, uko-liko kod njih postoji ozbiljna opasnost da će usled te zavisnosti i dalje da vrše krivična dela.29 Smatramo da je i Zakon o prekršajima trebao da na isti način propiše da se samo u tom slučaju može izreći navedena mera, odnosno da je potrebna ne bilo kakva već ozbiljna opasnost da će učini-lac ponoviti prekršaj. Sama opasnost može postojati kod svakog zavisni-ka od alkohola ili psihoaktivnih supstanci, a ozbiljna opasnost samo kod određenih zavisnika.30

Zakon propisuje da će se pre izricanja ove mere od strane suda pri-baviti mišljenje veštaka, odnosno nadležne zdravstvene organizacije.31 Utvrđivanje činjenica u prekršajnom postupku, pa tako i utvrđivanje da li je učinilac prekršaja zavisnik od alkohola ili psihoaktivnih supstanci i da li kod takvog učinioca postoji opasnost od daljeg vršenja prekršaja, jeste oblast prekršajnog procesnog prava, a ne prekršajnog materijalnog pra-va.32 Dalje, Zakon propisuje da je pre izricanja ove mere potrebno da se pribavi mišljenje veštaka, odnosno nadležne zdravstvene organizacije, što je opet neprecizno. Iskaz veštaka je izjava koja sadrži stručni nalaz ili stručno mišljenje procesno nezainteresovanog stručnog lica o činjenicama za čije utvrđivanje pravna sprema i opšte obrazovanje sudije nisu dovolj-–––––––––– o pogrešnom i nepreciznom rešenju u pozitivnom zakonodavstvu Republike Srbije, Zbor-nik referata sa Naučnog skupa Pravo i jezik, Kragujevac, 2006. str. 273-302.

29 Član 83. i 84. Krivičnog zakonika. 30 O tome kako su nekada alkohol i narkotici bili uzrok vršenja krivičnih dela

vidi kod: Taft.R. D., Criminology, thirt edition, New York, 1956. p. 286. 31 Član 59. stav 2. Zakona o prekršajima. 32 Zakon o prekršajima sadrži i druge odredbe koje su procesnog karaktera u mate-

rijalnom delu. Na primer u članu 8. stav 1. Zakon propisuje načelo ne bis in idem „nikome se ne može ponovo suditi niti mu ponovo može biti izrečena prekršajna sankcija za prekršaj o kome je pravnosnažno odlučeno u skladu sa zakonom“. Uporedi sa članom 4. Zakonika o krivičnom postupku Republike Srbije, Službeni glasnik Republike Srbije, br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013 i 45/2013.


268

ni.33 Nalaz (visum repertum) se sastoji u konstataciji o postojanju ili ne-postojanju činjenica, a mišljenje (papare) je stručni sud o nađenim činje-nicama.34 Mišljenje pretpostavlja nalaz, ali se od veštaka može tražiti i sa-mo mišljenje, koje on daje na osnovu nalaza drugog veštaka.35 Da zaklju-čimo, zakonodavac je morao, kada je već propisao ovu odredbu u materi-jalnom delu, da bude dosledan i da propiše da je potrebno da se pribavi nalaz i mišljenje veštaka.36

3. Problemi prilikom izvršenja zaštitne mere obaveznog lečenja

zavisnika od alkohola i psihoaktivnih supstanci S obzirom da služe da otklone stanja ili uslove koji mogu uticati da

se ubuduće vrše prekršaji, zaštitne mere se u postupku za prekršaje najče-šće izriču kao sporedne sankcije, pre svega uz kaznu. Zaštitne mere kako je to propisano Zakonom o prekršajima izriču se uz kaznu, opomenu ili vaspitnu meru, a izuzetno se mogu i samostalno izreći.37 Ovakvo zakon-sko rešenje vodi ka zaključku da se učinilac, kojem je izrečena mera oba-veznog lečenja zavisnika od alkohola i psihoaktivnih supstanci, ne mora nalaziti na izdržavanju kazne zatvora. Dalje, Zakon propisuje da će se pri izricanju ove mere učiniocu38 prekršaja naložiti da se obavezno leči u od-govarajućoj zdravstvenoj ili drugoj specijalizovanoj ustanovi, a ako učini-lac prekršaja odbije lečenje bez opravdanih razloga mera će se prinudno izvršiti.39 Način ovakvog regulisanja jedne izuzetno važne zaštitne mere dovodi do određenih problema kako teorijskih tako i praktičnih.40 Prvo,

–––––––––– 33 Grubač, M., Krivično procesno pravo, Beograd, 2008. godine, str. 281. 34 Isto delo., str. 288. 35 Isto delo. 36 Zakon u procesnom delu, gde se nalaze odredbe o veštačenju, govori o nalazu i -

mišljenju veštaka, vidi članove217-225. i uporedi sa članom 533. Zakonika o krivičnom postupku.

37 Član 53. Zakona o prekršajima. 38 U ovom stavu Zakon koristi termin učinilac. 39 Član 59. stav 3. Zakona o prekršajima. 40 Zakon o prekršajima Republike Crne Gore, kod izricanja zaštitnih mera obave-

znog lečenje alkoholičara i obaveznog lečenja narkomana, upućuje na shodnu primenu Kri-vičnog zakonika Republike Crne Gore, vidi: član 49. Zakona o prekršajima Republike Crne Gore, Službeni list Crne Gore, broj 1/2011. god. dostupan na:http://www.sluzbenilist.me /PravniAktDetalji.aspx?tag=%7B04562DA3-C0B9-4853-9DA9-8C9B8FC4CDF8%7D na dan 9. januar 2014. godine. Vidi i rešenje u Zakonu o prekršajima Republike Srpske, koji propisuje zaštitnu meru „vanbolničko lečenje“, vidi: član 21. Zakona o prekršajima Republike Srpske, Službeni glasnik Republike Srpske broj 34, god. XV, od 19. aprila 2006. godine, dostupan na: http://www.mup. vladars.net/zakoni/rs_lat/ZAKON%20O% 20PREKRSAJIMA%20REPUBLIKE%20SRPSKE%20 (Sluzbeni%20glasnik%20RS, %20broj: %2034.06) .pdf, na dan 9. januar 2014. godine.


269

nije propisano da li se, ukoliko je izrečena i kazna zatvora uračunava u ukupno trajanje ove mere i koja se sankcija prvo izvršava.41 Dalje, nije sasvim jasno da li se ova mera izvršava na slobodi ili u nekoj ustanovi zatvorenog tipa. Prvi deo 3. stava člana 59. propisuje da će se učiniocu prekršaja naložiti obavezno lečenje u odgovarajućoj zdravstvenoj ili drugoj specijalizovanoj ustanovi. S tim u vezi, postavlja se pitanje da li se lečenje izvršava na slobodi, u smislu da se takav učinilac periodično javlja u navedene ustanove radi lečenja, ili je lečenje „zatvorenog tipa“ u smislu da učinilac stalno boravi u određenoj ustanovi? Zatim, drugi deo pomenutog člana propisuje da će se učiniocu koji bez opravdanih razloga odbije lečenje mera izvršiti prinudnim putem. Ovakvim nači-nom regulisanja, jedne izuzetno važne zaštitne mere, dolazi se do jed-nog ni malo dobrog rešenja.

Čini se da se jezičkim tumačenjem prvog dela pomenutog člana dolazi do jednog nelegitimnog rešenja, a to je da se ova mera izvršava u ustanovi, a ne na slobodi. Naime, Zakon nigde ne govori da se mera može izvršiti na slobodi, te da se eventualno u određenim slučajevima lečenje može prinudno sprovesti. Onda se postavlja pitanje šta znači drugi deo stava 3. člana 59. „da će se učiniocu koji bez opravdanih razloga odbije lečenje ova mera izvršiti prinudnim putem“? Da li je zakonodavac „hteo“ da se ova mera ipak izvršava na slobodi, a samo izuzetno u ustanovi, ali je propustio da to i precizira ili se možda ovaj deo odnosi na onu situaciju kada je nekom učiniocu izrečena sankcija koja se izvršava u ustanovi (kao što je kazna zatvora), pa ako se taj učinilac sam ne javi na izvršenje kazne, onda se u tom slučaju prinud-no dovodi u ustanovu radi izvršenja sankcije.42 Kod ove odredbe spor-no je i to što će se ova mera izvršiti prinudnim putem samo ako učini-lac prekršaja bez opravdanih razloga odbije lečenje. Zakon je ostavio mogućnost da se mera ne izvrši prinudno ukoliko učinilac prekršaja odbije lečenje iz opravdanih razloga, a da pritom nije odredio koji su to opravdani razlozi. Ovaj deo norme je sličan onoj koji propisuje Kri-vični zakonik u slučaju kada je učinilac krivičnog dela kome je izreče-na mera bezbednosti obaveznog lečenja alkoholičara ili mera obave-znog lečenja narkomana, ne podvrgne lečenju na slobodi te se onda mere izvršavaju prinudnim putem. Da li se zakonodavac prilikom pro-pisivanja ove odredbe u Zakonu o prekršajima rukovodio istom „logi-––––––––––

41 U uporednom pravu se izricanje i izvršenje ove mere preciznije reguliše. Vidi: član 53. Zakona o prekršajima Republike Hrvatske. dostupan na: http://www.zakon.hr/ z/52/Prekr%C5%A1ajni-zakon, na dan 14. januar 2014. godine.

42 Ako je ovo drugo želeo, onda nije bilo potrebe da se takva odredba propisuje u Zakonu o prekršajima, jer je to materija zakona koji reguliše oblast izvršenja sankcija.


270

kom“, ali je ostao neprecizan i nedorečen jeste pitanje na koje mi ne možemo dati odgovor.43

Nelegitimnost da se svaki učinilac prekršaja kojem je izrečena ova mera leči u ustanovi proizlazi i iz činjenice da se mera bezbednosti oba-veznog lečenja alkoholičara i obaveznog lečenja narkomana, koje se izri-ču učiniocima krivičnih dela, mogu izvršavati pod određenim uslovima na slobodi44 ili u ustanovi. Pa, zar je učinilac prekršaja „opasniji“, te se iz tog razloga ova mera izvršava uvek u ustanovi?45 Da nije opravdano da se svaki učinilac prekršaja kojem je izrečena ova mera leči u ustanovi zatvo-renog tipa govori u prilog i činjenica da se zaštitna mera „obavezno psihi-jatrijsko lečenje“ izvršava na slobodi, a samo izuzetno u ustanovi.46 Pre-ma ovakvom zakonskom rešenju alkoholičara i narkomana lečimo u usta-novi zatvorenog tipa, a duševnog bolesnika lečimo na slobodi, što je ne-dopustivo jer je tom „logikom“ alkoholičar opasniji od na primer shizo-freničara.47

Nakon nastupanja pravnosnažnosti presude kojom je učiniocu prekršaja izrečena ova mera sledi i postupak njenog izvršenja. Izvr-šenje prekršajnih sankcija u jednom delu reguliše Zakon o prekršaji-ma,48 ali kada se radi o izvršenju zaštitnih mera postupak njihovog izvršenja reguliše Zakon o izvršenju krivičnih sankcija.49 Zakon o iz-vršenju krivičnih sankcija ne sadrži ni jednu odredbu koja se tiče iz-vršenja ove zaštitne mere, već upućuje na shodnu primenu odredbi o izvršenju mera bezbednosti obaveznog lečenja alkoholičara i obave-

–––––––––– 43 Nedovoljno ili nesavršeno znanje o pravnom pravilu koje tvorac norme želi

da postavi, ili o društvenom odnosu koji hoće da uredi, može da se pojavi kao razlog koji stvara potrebu tumačenja. Vidi kod: Ristivojević, B., Tumačenje krivičnopravne norme prema obimu: proširujuće i sužavajuće (ekstenzivno i restriktivno) tumačenje, u knjizi Tumačenje kaznenopravne norme i adekvatnost njene primene, Beograd, 2009. str. 185.

44 O izvršenju mera bezbednosti obaveznog lečenja alkoholičara i narkomana vidi kod: Zvonimir, T., Neka sporna pitanja mjera bezbjednosti obaveznog lečenja alkoholiča-ra i narkomana, Zbornik radova: Alkoholizam i alkoholisana stanja u forenzičkoj psihija-triji i krivičnom pravu, Sokolac, 1989. str. 172. i kod Konstantinović Vilić, S., Kostić, M., Sistem izvršenja krivičnih sankcija i penalni tretman u Srbiji, Niš, 2011. str. 201.

45 Da li se mera izvršava u ustanovi ili na slobodi ima i druge negativne reperkusije prema učiniocu prekršaja. Tako se na primer postavlja i pitanje prestanka radnog odnosa, ukoliko je taj učinilac prekršaja zaposlen, vidi: član 176. stav 1. tačka 4. Zakona o radu, Službeni glasnik Republike Srbije, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, i 32/2013.

46 Član 60. Zakona o prekršajima. 47 Mada se u literaturi često koristi naziv „šizofrenija“, što je pogrešno. 48 Vidi: članove 307-323. Zakona o prekršajima. 49 Zakon o izvršenju krivičnih sankcija, Službeni glasnik Republike Srbije, br.

85/2005, 72/2009 i 31/2011.


271

znog lečenja narkomana, koje se izriču učiniocima krivičnih dela.50 Zakon o izvršenju krivičnih sankija propisuje da se mere bezbednosti obaveznog lečenja alkoholičara i obaveznog lečenja narkomana izvr-šavaju u Specijalnoj zatvorskoj bolnici,51 što se odnosi na onu situa-ciju kad se mere izvršavaju u ustanovi. S tim u vezi, ovakvim nači-nom regulisanja možemo doći do rešenja da prekršajno kažnjeno li-ce, kojem je izrečana ova mera upućujemo u Specijalnu zatvorsku bolnicu radi lečenja, a da učinioca krivičnog dela kojem je izrečena mera bezbednosti obaveznog lečenja alkoholičara ili obaveznog leče-nja narkomana uz uslovnu osudu, sudsku opomenu ili oslobođenje od kazne lečimo na slobodi.

Smatramo da se ove odredbe Zakona o prekršajima moraju izmeniti i njima precizirati na koji način i gde se izvršava ova mera.52 Svakako smo mišljenja da ova mera mora da se izvršava na slobodi, a ako se učini-lac prekršaja bez opravdanih razloga ne podvrgne lečenju na slobodi ili lečenje samovoljo napusti onda se u tom slučaju lečenje može prinudno izvršiti u odgovarajućoj zdravstvenoj ili drugoj specijalizovanoj ustanovi. S tim u vezi, i kod prinudnog lečenja treba ograničiti koliko takvo lečenje najduže može da traje u toku te jedne godine.53

Zaključak

Svaki zakon neposredno nakon svoje primene pokaže svoju dobru i lošu stranu, odnosno vremenom se pokaže koje odredbe zakona treba iz-meniti. S tim u vezi, uvek je potrebno pre izmene, odnosno pre donošenja novog zakona preispitati sve dobre i loše strane zakona koji se menja. Či-ni se da to nije učinjeno prilikom donošenja novog Zakona o prekršajima, barem ne u delu koji se tiče materije koja je bila predmet ovog rada, tako da su ostali isti problemi koji se mogu, ili bolje rečeno koji će se pojaviti kako prilikom izricanja, tako i prilikom izvršenja zaštitne mere obave-znog lečenja zavisnika od alkohola i psihoaktivnih supstanci. Drugim re-čima, Zakon o prekršajima koji se odnosi na problematiku u ovom radu, pokazuje svoju lošu stranu na samom početku svoje primene. ––––––––––

50 Vidi: član 233. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija. 51 Član 13. stav 1. tačka 4. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija. 52 Možda je razlog ovakog zakonskog rešenja i nedovoljna razvijenost pravne nauke

u polju prekršajnog prava. O tome kako nerazvijenost nauke utiče na nejasnoću propisa vidi kod: Ristivojević, B., Engleski jezik kao nadmoćni jezik u međunarodnom krivičnom pravu, Crimen, Beograd, broj 1/2012. str. 64.

53 Kao što je to propisano kod zaštitne mere „obavezno psihijatrijsko lečenje“. Vidi: član 60. stav 4. i 5. Zakona o prekršajima.


272

Suštinski problemi javljaju se kod izricanja i izvršenja zaštitne mere obaveznog lečenja zavisnika od alkohola i psihoaktivnih supstanci. Prvo, Zakon o prekršajima nije dosledan u terminologiji. Iako to nije od suštin-skog značaja ipak je nedopustivo. Drugo, Zakon o prekršajima u materi-jalnom delu sadrži norme koje su procesnog karaktera, to su norme koje obavezuju sud da pre izricanja ove mere mora da pribavi mišljenje vešta-ka, odnosno nadležne zdravstvene organizacije. Takođe, ova mera se mo-že izreći ako kod učinioca postoji opasnost da će ponoviti prekršaj. S tim u vezi, mišljenja smo da je potrebno izmeniti zakonsko rešenje i propisati da je potrebna „ozbiljna opasnost“ da će učinilac ponoviti prekršaj, jer potencijalna opasnost od ponovnog vršenja prekršaja može da postoji kod svakog zavisnika od alkohola ili psihoaktivnih supstanci, a ozbiljna samo kod određenih zavisnika.

Svakako da se najveći problem kod ove mere javlja zato što Zako-nom o prekršajima nije jasno precizirano kako i gde se izvršava ova mera. S tim u vezi, postavlja se pitanje da li se mera izvršava na slobodi ili je lečenje „zatvorenog tipa“. Tumačenjem odredbi Zakona o prekršajima dolazi se do jednog nelegitimnog rešenja, a to je da se mera izvršava u odgovarajućoj zdravstvenoj ili drugoj specijalizovanoj ustanovi, odnosno da ne može da se izvršava na slobodi. Međutim, Zakonom o prekršajima nije određeno koja je to ustanova, pa se tumačenjem Zakona o izveršenju krivičnih sankcija može doći i do rešenja da se ova mera izvršava u Spe-cijalnoj zatvorskoj bolnici. Smatramo da je neophodno da se u nekoj iz-meni ovoga Zakona, čija je primena tek počela, jasno precizira kako i gde se izvršava mera. Svakako smo mišljenja da mera treba da se izvršava na slobodi, a samo izuzetno ukoliko se učinilac ne podvrgne lečenju prinud-no u ustanovi, s tim da se i tada mora odrediti koliko najduže može da traje takvo prinudno lečenje. Nije legitimno niti je kriminalnopolitički opravdano da se svaki učinilac prekršaja kojem je izrečena ova mera pri-nudno leči u ustanovi, jer je tom „logikom“ učinilac prekršaja „opasniji“ od učinioca krivičnog dela.


273

Ivan Milić, Assistant University of Novi Sad Faculty of Law Novi Sad The new Misdemeanor Law and old Issues with Security

Measures Ordering Compulsory Alcohol and Drug Addiction Treatment

Abstract: The introductory part of this paper presents the basic chan-

ges to the Misdemeanor law, which is in force since March 1. 2014. At the begining of the paper we will describe the security measures which can be ordered to offeneders and highlight some changes in this area that have been prescribed by the new law. Next we will point out certain issues which may arise when ordering compulsory alcohol and drug addiction treat-ment. While a new law has been passed which, among other things, increa-ses the number of available security measures, the old issues still persist when the above mentioned security measures are concerned. Special consi-deration will be given to whether the security measures should be carried out in at an institution or at liberty, which is a crucial question when orde-ring compulsory alcohol and drug addiction treatment.

Key words: misdemeanor, addict, security measure, ordering, ca-rrying out


274

275

ODELJAK ZA INOSTRANE AUTORE

276


277

Originalni naučni rad 17:340.12 doi:10.5937/zrpfns48-4948

Dr Atila Bado, redovni profesor Univerzitet u Segedinu Pravni fakultet

IZBOR SUDIJA – NEPRISTRASNOST I POLITIKA

– komparativna analiza –

Sažetak: Unutar velikih svetskih pravnih sistema traži se rešenje za najbolji način i metod odabira sudija kako bi se njime obezbedilo uspešno delovanje pravosuđa. Metod izbora sudija čvrsto je povezan sa zahtevom za osiguravanjem nezavisnosti i nepristrasnosti sudija. U ovom radu poku-šavamo metodom komparativne analize istražiti ovo pitanje, te predočava-njem rešenja u engleskom, nemačkom, američkom i francuskom pravosuđu prikazati danas prevladavajuće međunarodne trendove.

U sistemu common law-a kao i u pravnim sistemima država koje primenjuju kontinentalno pravo na ovom polju mogu da se zapaze zna-čajne promene, a iskustva tih država svakako mogu da posluže kao pri-mer i post-socijalističkim državama. U protekloj deceniji se naročito pro-mene u Engleskoj mogu smatrati radikalnima u odnosu na metod izbor sudija kakav je postojao u ranijim vekovima, ali nikako ne smeju da se smetnu s uma ni razvojni procesi u drugim analiziranim pravnim sistemi-ma. Pitanje selekcije sudija vredno je posebno obazrivo regulisati tamo gde politička kultura ne stavlja ograničenja da se u sudske presude uklju-či bilo ko drugi, pa čak i neki spoljni faktor.

Ključne reči: nezavisnost i nepristrasnost sudija, odabir na osnovu zasluga, izbor sudija, mehanizam selekcije, konkursni ispit

U pogledu najvažnijeg cilja pravosuđa postoji jasna saglasnost u

pravnim propisima i uopšte u stručnoj literaturi. Taj cilj nije ništa drugo, nego donošenje pravovaljane i stručne presude od strane nepristranog su-da. Tema ovoga rada je pitanje povezanosti izbora i imenovanja sudija te njihove nezavisnosti i nepristrasnosti.

Dr Atila Bado, Izbor sudija – nepristrasnost i politika ... (str. 277–315)

278

Dok u pogledu cilja ne postoji razlika, ona se očituje u putu koji vodi do njega. Vredi stoga istražiti u čemu se putevi koji vode do sudij-skog poziva razlikuju unutar velikih porodica prava koje su u tom smi-slu ogledni primeri. Pre započinjanja istraživanja želimo da razjasnimo nekoliko osnovnih pojmova. Pitanje nezavisnosti i nepristranosti struč-na literatura i sa ovim problemom povezana pravna praksa posmatraju kao međusobno strogo povezane teme. To nije slučajno, jer je naime, jedan od najvažnijih uslova za donošenje nepristrasne, objektivne sud-ske presude taj da sudija pojedinac ili sudsko telo koje sudi budu neza-visni od druge grane vlasti, organizacije, višeg suda, rukovodilaca sudo-va i stranaka, u smislu da pri donošenju meritorne odluke navedeni fak-tori ni direktno, ni indirektno ne budu u prilici da utiču na sud koji pre-suđuje.

Pravnici se u vezi toga obično koriste floskulom da sudija može da bude podčinjen samo pravnim propisima ili relevantnim pravnim izvori-ma. (Svakom je pravniku teoretičaru i praktičaru, naravno, poznata evi-dentna činjenica da ovo naivno shvatanje sudijske nezavisnosti obično pokriva osnovne karakteristike funkcionisanja pravnih sistema i da ovo određenje nije uopšte nimalo osnovano ni za pravni sistem common law-a, a ni za kontinentalno pravo).

Između gore navedenih mogućnosti povrede nezavisnosti u kontek-stu naše teme pažnju zaslužuju slučajevi koji proizlaze iz isprepletenosti pojedinih grana vlasti. Može da se kaže da kršenje ovog principa putem sudske odluke danas razni pravni sistemi predviđaju samo u najupadljivi-jim slučajevima.

U praksi Suda za ljudska prava u Strazburu, koji povezuje značajan deo evropskih država, moguće je da se u izuzetnim slučajevima utvrđuje nezavisnost suđenje te izričita povreda prava na pošteno suđenje. Sud je, na primer ustanovio ovakvu povredu onda kada je jedan ministar kao predstavnik izvršne vlasti doneo kvazi „sudsku” odluku, kojom je na štetu podnosioca zahteva promenio odluku nadležnog organa.1 Ovakav očigle-dan primer povrede nezavisnosti vezivanjem uz drugu granu vlasti smatra se izuzetkom, kao i slučajevi kada je Sud osudio sistem vojnog sudstva Ujedinjenog Kraljevstva, odnosno turske sudove za nacionalnu bezbed-nost zbog njihove vezanosti za Vladu.2 ––––––––––

1 European Court of Human Rights, 19 April 1994, Appl. No. 16034/90 (Van de Hurk v. the Netherlands)

2 Vidi npr. European Court of Human Rights, 6 February 2011, Appl. No. 31145/96, 35580/97Wilkinson and Allen v. The United Kingdom); European Court of Hu-man Rights, 8 July 1999, Appl. no. 23927/94, 24277/94 (Sürek and Özdemir v. Turkey)


279

Može da se kaže da su veoma retki pojavni oblici institucionaliza-cije mogućnosti neposrednog učinka „mešanja” sudske i izvršne ili za-konodavne vlasti. Nakon što je u Ujedinjenom Kraljevstvu ukinuta vi-dljiva organizaciona povezanost zakonodavstva i pravosuđa koja je bila razlog mnogih kritika, danas se u vezi nezavisnosti uglavnom javljaju pitanja onih sudija koji su ranije obavljali radne zadatke unutar neke druge grane vlasti što bi moglo uzrokovati povredu principa nezavisno-sti i nepristrasnosti. Na gotovo neobjašnjivi način, tek se povremeno navodi kao razlog prigovora uloga koju imaju druge grane vlasti, ili re-cimo političke partije u vezi sa imenovanjem ili izborom sudija. (Isto tako je interesantna pojava, iako se njom u ovoj studiji direktno ne ba-vimo, da dok neki pravni sistemi izričito zabranjuju partijsko članstvo sudija, dotle u nekim drugim sistemima članstvo u partiji samo po sebi ne proizvodi povredu nepristrasnosti sudije). Ako bi se među proce-snim strankama i pojavio prigovor u vezi s time, on bi bio skoro auto-matski odbijen.

Da li bi neki austrijski advokat mogao uspešno da podnese zahtev za izuzeće zasnivajući ga na tome da nekog sudiju ne smatra nezavi-snim u slučaju koji se tiče i interesa Vlade, zato što je ona posredno ili neposredno bila involvirana prilikom imenovanja sudije, ili bi i kasnije na to mogao da utiče onaj predstavnik izvršne vlasti kome bi ishod slu-čaja mogao de prouzrokuje korist ili štetu? Naravno da ne, i to ponajpre zato što bi se to u pojedinom pravnom sistemu moglo kazati za svakog sudiju. Da li bi u Sjedinjenim Američkim Državama neki advokat mo-gao uspešno da zasnuje svoj zahtev za izuzeće sudije zbog pristrasnosti u slučaju spora za naknadu štete pokrenutog protiv države, zato što su-diju neke od saveznih država ne smatra nezavisnim jer ga je imenovao guverner? Jasno je da ne bi, kao što očigledno da u vezi Federalnog su-da pojedine države niko ne bi mogao da koristi argument da on nije u stanju nezavisno i nepristrasno presuditi neki slučaj, budući da je ne-sporna njihova politička povezanost sa vlašću, jer se naime imenuju po-litičkom odlukom. (U ovom poslednjem slučaju još i manje stoga što sem samoga suda niko drugi ne bi mogao da rešava o ovakvom podne-sku za izuzeće sudije).

Međutim, što je verovatnije? To da jedan sudija imenovan guver-nerovom političkom moći u nekom delikatnom slučaju iz zahvalnosti, odnosno u cilju reizbora pogoduje Vladi, ili pak to da neki sudija koji je ranije radio kao tužilac bude pristrasan u onom slučaju kojim se na-čelno mogao baviti kao sudija, pa time povređuje princip nepristrasno-sti? U ovom potonjem slučaju je na primer Sud u Strazburu osudio


280

jednu državu,3 dok teško možemo da nađemo primer da je neko uspe-šno osporio povezanost sa Vladom u pogledu imenovanja sudije.

Mi smo na stanovištu da bi svakako bilo vredno ozbiljnije uzeti u obzir jednu od najosetljivijih a ujedno i najvažnijih garancija nezavisno-sti i nepristrasnosti sudija. Smatramo da bi u modernom društvu trebalo sistem imenovanja sudija posmatrati kao jedan od najvažnijih elemenata nezavisnosti i nepristrasnosti sudija. Mislimo da nikakav sistem signatu-re ili isključivanja sudija odnosno etička nastava nisu u stanju biti pro-tivteža onakvoj praksi odabira i imenovanja kod kojeg je jasan politički uticaj ili uticaj aktuelne Vlade kada lojalnost kandidata ima važnu ulogu pri imenovanju sudija. Ni u svetlu već postojećih rezultata istraživanja nismo u stanju pokazati empirijske podatke i nesporne dokaze za pot-krepljivanje ove tvrdnje, kao što to ne može da se uradi ni u drugim pi-tanjima humanističkih nauka. Možemo da navedemo skandalozne sluča-jeve koji, međutim, teško mogu da zamene egzaktno dokazivanje. Mo-gli bismo se pozvati i na zdrav razum koji je u svetu common law-a osnova za mnoge sudske odluke i koji oslanjući se na temeljne ljudske osećaje daje ubedljiva objašnjenja kao što su privrženost ili zahvalnost. Nadalje, možemo da se pozovemo na sve one pravne naučnike i prakti-čare koji kao i mi, misle da pravosuđe u jednom modernom, demokrat-skom društvu u političkom pogledu treba da pokazuje najveći stepen neutralnosti sa ciljem da se u očima građana izbegne čak i pretpostavka da bi moglo doći do povrede principa nepristrasnosti. Vredi napomenuti mišljenje Michaela J. S. Morana po kome se u slučaju imenovanja sudi-ja treba provesti jednako detaljno istraživanje kakvo se provodi prili-kom opozivanja sudije.4 Zaista je neshvatljivo koliko su sistemi com-mon law-a koji inače do ekstremnih granica otežavaju opozivanje sudi-ja, malo pažnje posvetili pitanju „ulaska” sudija u odnosu na druge ga-rancije nepristrasnosti. Isto se, naravno, može reći i za pojedine konti-nentalne pravosudne sisteme.

U nastavku ćemo putem odabranih relevantnih međunarodnih pri-mera potražiti odgovor na pitanje koje rešenje oni nude za imenovanje su-dija, kakve su izmene i dopune proveli na području odabira sudija, te će-mo na kraju prikazati zaključke do kojih smo došli analizom iskustava stečenih u vezi sa različitim ponuđenim rešenjima. Ne želimo da ponudi-mo sveobuhvatan i detaljan prikaz procesa odabira i to sa jedne strane za-––––––––––

3 Vidi npr. European Court of Human Rights, 1 October 1984, Appl. No. 8692/79 (Piersack v. Belgium)

4 Michael J S. Moran: Impartiality in Judicial Appointments: An Absent Concept? Trinity College Law Review, 2007, 5., str. 5-20.


281

to što je to već učinjeno u više monografija5, a sa druge strane zato što to suštinski ne bi dalo više informacija za razumevanje međunarodnih tren-dova i opštih dilema. Namerno ne želimo da se bavimo ni sveobuhvat-nom analizom kategorije „zasluga”, jer se i tim pitanjem bavilo više auto-ra, koji su sa više aspekata posmatrali široki krug problema u vezi sa ti-me. Ma koliko bilo teško opisati ovaj pojam njegovo značenje postaje veoma jasno ako ga uporedimo sa onim metodima odabira kod kojih su ideološka i partijska privrženost važni faktori. Nakon pojedinih očigledno pristrasnih odluka iz kojih je vidljiv politički i ideološki uticaj, čini se ti-pičnim osećaj da je sistem odabira na osnovu zasluga neosporno bolji ne-go partijski sistem, a iza njega stoji legitimna argumentacija pa čak i onda ako bi uslov za imenovanje bio taj da u toku samo jedne noći treba da se nauči celi telefonski imenik. Dakako, znamo da je ovo pitanje znatno kompleksnije te da stvaranje jednoga sistema koji najmanje kompromitu-je i privid nezavisnosti, može da se postigne samo propisivanjem ove ma-terije do u najsitnijih detalja, gotovo perfekcionistički, tako da se u obzir uzme i tradicija te politička i pravna kultura dotične države.

1. Prapostojbina common law-a

Prelaz u novi milenijum doneo je skoro revolucionarne promene na području engleskog pravosuđa.6 Engleska struktura vlasti nudila je vi-dljivu negaciju organizacione razdvojenosti među granama vlasti, u ko-joj “Law Lord”-ovi unutar zakonodavne vlasti na najvišem nivou imaju važnu ulogu ne samo u donošenju zakona, nego i u njihovom tumačenju i u primeni prava. Ovakvo stanje se na kraju 20. veka mnogima činilo poprilično zastarelim uzimajući u obzir grčevito nastojanje zapadnih de-mokratskih društava da se uklone i zadnji tragovi ovakvih tipova povezanosti.7

No, tradicionalisti su međutim, teško odustali od po njima dobro funkcionišućeg i uravnoteženog sistema pravosuđa, te su se zastupnici apologetskog mišljenja pozivali na postojeće običaje, pravne navike i ka-rakteristike političke i pravne kulture, koji su predstavljali prepreku da

–––––––––– 5 Na razumljiv i pregledan način prikazuje načine odabira delo: C. Guarnieri – P.

Pederzoli: The Power of Judges. Oxford University Press, New York, 2002. str. 235. 6 Zakon o ustavnoj reformi (Constitutional Reform Act), 2005. 7 R. Stevens: The Judges, Their Role in the Changing Constitution. Hart Publishing,

Oxford, 2002., str. 169.; V. Bogdanor (ured.): The British Constitution in the Twentieth Century. British Academy, London, 2003., str. 816.; Diana Woodhouse: The Office of Lord Chancellor: Time to Abandon the Judicial Role – The Rest will Follow. Legal Stu-dies, March, 2002., str. 128-146.


282

premreženost grana vlasti dovede do defekta u delovanju pravosuđa.8 Po-menuti argumenti se ni sada ne čine neverodostojnima, jer sve do danas može da bude školski primer političke elegancije taj što Lord kancelar (Lord Chancellor) kao predstavnik Vlade koji je ujedno i član gornjeg doma parlamenta i Apelacionog pravnog odbora kao najvišeg pravosud-nog foruma, nikada nije zloupotrebio svoja pravna ovlašćenja prilikom imenovanja sudija. Zato je razumljivo da je prevladalo svojevrsno prag-matično shvatanje o deobi vlasti, koje naglašava mišljenje da iako pisani ustav može da probije svaki moderni formalni pravni princip, on zbog go-re pomenutih karakteristika ipak dovodi do funkcionisanja političkoga si-stema kao pravne države.

Funkcioniše, kako se to kaže ukratko. Reči lorda Irvinea dobro pot-krepljuju ovo shvatanje: „Mi smo jedna pragmatična nacija, a ne ona koja se oslanja na teorije, pa zato radimo ono što je zaista delotvoro.”9 Posle-dica toga je, po citiranim rečima lorda ta da se „britanski, pretežno nepi-sani ustav čvrsto naslanja na deobu grana vlasti.” Zanimljivost navede-nom tekstu daje i to što je lord Ajrvin (Irvine) koji je smatran za glavnog mentora Tonija Blera (Tony Blair), ovu izjavu dao u svojstvu Lorda kan-celara, dok je njegov prethodnik Lord Mekej (Lord Mackay) nekoliko go-dina pre toga došao do naizgled savim suprotnog zaključka. „Naš ustav se za razliku od na primer ustava Sjedinjenih Američkih Država ne zasniva toliko na načelu deobe vlasti na zakonodavnu, izvršnu i pravosudnu, te na jednakosti među njima. “

Kejt Melison (Kate Malleson) pravilno zaključuje da ove dve tvrd-nje predstavljaju dva različita pristupa pitanju razdvajanja grana vlasti, pa je tako Lord Ajrvin (Irvine) svoje mišljenje izneo na osnovu formalnog, a Mekej (Mackay) na osnovu pragmatičkog shvatanja.10

U svakom slučaju suprotstavljenost formalnog i pragmatičkog aspekta plastično pokazuje i rezimira onaj spor koji se u Ujedinjenom Kraljevstvu vodio oko pitanja pravosuđa, a koji je okončan ukidanjem or-ganizacione isprepletenosti organizovanjem jednog Vrhovnog suda te ograničavanjem kancelarove ranije uloge.

–––––––––– 8 Herbert M. Kritzer; Courts, Justice, and Politics in England. In: Herbert Jacob –

Erhard Blankenburg – Herbert M. Kritzer – Doris Marie Provine – Joseph Sanders: Co-urts Law and Politics in Comparative Perspective. Yale University Press, New Haven and London, 1996., str. 81-176.

9 Kandidovanje Odboru lorda kancelara 2. aprila. In: Kate Malleson: Modernizing the Constitution: Completing the Unfinished Business. In: Guy Canivet – Mads Andenas – Duncan Fairgrieve (ured.): Independence, Accountability and the Judiciary. British Insti-tute of International and Comparative Law, London, 2006, str. 152.

10 Kate Malleson. op. cit. str. 151.


283

Oni koji su se pozivali na pragmatične aspekte prevashodno su isti-cali da je u sistemu nastalom kroz vekove, u kojem su “Law Lordovi” obavljali i zakonodavnu i pravosudnu funkciju, a Lord kancelar je sem to-ga vršeći važnu ulogu u Vladi učestvovao i u imenovanju sudija, ali to uopšte nije dovelo do povrede nezavisnosti sudija.

Notorna je činjenica da su sudije u Engleskoj bile van političkog uti-caja, a kod imenovanja sudija prevladavali su pre svega stručnost i milje-nje baristera (barrister), pa izuzev nekoliko pojedinačnih slučajeva, uglavnom nije bilo skandaloznih imenovanja. Pored toga može da se kaže da Lordovi koji su članovi gornjeg doma parlamenta, a ujedno i sude u vrhovnom sudskom telu, zahvaljujući svom iskustvu u primeni prava na najdelotvorniji način pomažu rad zakonodavca.11

Međutim, onima koji naglašavaju formalne aspekte postojali su mnogo delotvorniji argumenti za promene. Prevashodno se moglo pozi-vati na promenjenu ulogu pravosuđa koja prozilazi iz proširivanja kontro-le upravnih rešenja i njihovog preispitivanja od strane sudova, odnosno na Zakon o ljudskim pravima koji je stupio na snagu 1998. godine i donet je radi usaglašavanja, sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. Obe promene istorijskog značaja dovele su do ograničavanja drugih dveju grana vlasti iako je navedeni zakonodavni akt nastojao zaštititi suvereni-tet parlamenta tako da sudovima nije dao pravo poništavanja zakona.

Ovakav razvoj događaja izazvao je radikalne promene jer je znatno pojačao broj slučajeva političkog karaktera, pa je tako postala sve očigled-nija protivurečna uloga Law Lord-ova. Porasla je, naime, mogućnost da treba da se zauzme stav o nekom pravnom slučaju koji regulišu relevantni zakoni koje su oni već vrednovali kao zakonodavci, ili o onima kojima mo-gu da se povrede interesi Vlade odnosno parlamentarnih stranaka. Sve je to dovelo do osnivanja samostalnog Vrhovnog suda i do značajne promene uloge Lorda kancelara, čiju je najvažniju zakonsku bazu činio paket ustav-nih reformi iz 2005. godine, koji je sadržao sledeće elemente:

– fukcionalne promene funkcije Lorda kancelara; – ustrojavanje Vrhovnog suda Velike Britanije i ukidanje funkcije

apelacionog suda Doma lordova; – proširivanje delokruga sudskog odbora Privy Councila, odnosno da-

vanje sudijske funkcije predsedniku Councila. Paralelno sa time je i sistem imenovanja sudija prošao kroz proces

postepenog preuređivanja. Već 1997. su otvorene mogućnosti da raniji uski krug baristera (advokata baristera koji nose titulu kraljičinih savetni-

–––––––––– 11 Harry Woolf: Judicial Review — The Tensions Between the Executive and the Ju-

diciary. In: LQR, 1998., str. 114., 579.


284

ka) zameni novi sistem u kojem je načelno svim pravnicima otvoren pro-stor imenovanja za sudiju, ako se kandidat oceni podobnim da obavlja tu funkciju. Nadalje, od tada se o imenovanju sudija trebaju parlamentu podnositi godišnji izveštaji. Značajan razvoj značilo je ustrojavanje stalne komisije za imenovanja sudija (Commission for Judicial Appointments) 2001. godine, koja je dobila ovlašćenje da vrši stalnu kontrolu imenova-nja sudija i da preispituje pojedinačne žalbe u vezi toga, a da pri tom ne-ma ozbiljnije kompetencije u vezi sa tim imenovanjima. Pored toga je va-žan korak napred bila činjenica da sa od 2005. godine imenovanje za su-diju Viših sudova može dobiti samo putem konkursa.

Godine 2006. počela je sa radom Komisija za imenovanje sudija (Judicial Appointments Commission) koja ima gotovo istovetan naziv kao gore navedena komisija. Ona je praktično od izvršne vlasti preuzela pravo kandidovanja koje prethodi imenovanjima, a time je Vlada pristala na značajno samoograničenje. Ovo telo je sastavljeno od 15 članova (od predsednika laika i pet članova laika, zatim od pet predstavnika pravosu-đa, dva člana koji predstavljaju ostale grane pravničke struke, te od jed-nog sudije i jednog mirovnog sudije) koje imenuje kraljica, a predlaže ih kancelar tako da shodno zakonskim zahtevima kandidati ne mogu da za-stupaju partijske interese. Ostvarivanje napred navedenog garantuje jedan nezavisni činovnik, stručno osposobljen upravo za imenovanje sudija, čiji zadatak je da obezbedi jasan i pregledan, otvoreni sistem kandidovanja u kojem jedini kriterijum može da bude samo sposobnost kandidata.

Kompetencije Komisije i Lorda kancelara u vezi postupka kandido-vanja veoma su jasno propisane. U slučaju da se isprazni stolica nekog sudije Komisija određuje tok postupka kandidovanja, a zatim nakon zavr-šetka ove procedure dostavlja svoj predlog Lordu kancelaru koji kandi-daturu može da prihvati, odbije, ili da ju vrati nazad Komisiji na ponovno razmatranje. Razlog za odbijanje može da bude samo taj da kandidat nije sposoban za obavljanje te funkcije, dok u slučaju vraćanja kandidature na ponovno razmatranje Lord kancelar mora da dokaže da se u vezi oda-branog kandidata ne raspolaže sa svim potrebnim dokazima o njegovoj podobnosti za imenovanje. Sve to treba pismeno da obrazloži. U slučaju odbijanja kandidature Komisija mora odabrati drugog kandidata, dok u slučaju vraćanja kandidature na novo razmatranje, kandidat opet može da bude isto lice. U sledećoj fazi mogućnosti Lorda kancelara ograničene su prethodno preduzetim radnjama, jer ako je kandidaturu prvog kandi-data vratio radi ponovnog razmatranja, onda sada može samo da odbije kandidaturu, a ako je prvog kandidata odbio, onda još ima mogućnost da vrati kandidaturu na novo razmatranje. U prvom slučaju Komisija može


285

da odabere novog kandidata ali to ne može da bude lice čija je kandida-tura vraćena radi ponovnog razmatranja. Komisija u slučaju vraćanja kandidature radi ponovnog razmatranja može da odabere istog kandida-ta, izuzev onoga koji je odbijen u prvom krugu. Nakon toga Lord kance-lar treba da prihvati komisijinu odluku, te raspolaže samo još sa moguć-nošću da ipak izabere ono lice čiju kandidaturu je na početku procedure vratio radi ponovnog razmatranja. Zatim, zavisno od nivoa sudijske funk-cije, kancelar ili kraljica raspolažu ovlašćenjem za imenovanje, odnosno u izvesnim slučajevima kraljica imenuje kandidata na osnovu predloga predsednika Vlade.

Sudije Vrhovnog suda biraju se na drugačiji način,12 što je naročito interesantno ako uzmemo u obzir da delatnost ovog organa sve više pod-seća na onu koju ima Ustavni sud. U slučaju evropskih Ustavnih sudova i Federalnog vrhovnog suda bila bi nezamisliva jedna od ostalih grana vla-sti stvarno i prepoznatljivo nezavisna komisija koja suštinski i praktično vrši imenovanje sudija. Članovi Odbora za odabir su predsednik i zame-nik predsednika Vrhovnog suda Ujedinjenog Kraljevstva, te po jedan član Komisije za imenovanje sudija iz Engleske i Velsa (Wales), Škotske od-nosno Severne Irske, od kojih jedan treba da bude laik.

Zakonodavac je ovaj složeni i Vladin manevarski prostor umnogo-me ograničavajući proces dopunio ustrojavanjem još jednog, novog, od Vlade i Komisije nezavisnog instituta Ombudsmana,13 koji se prevashod-no bavi preispitivanjem pojedinačnih žalbi u vezi sa kandidovanjem i imenovanjem.

Definicija zasluge (merit)14 u Engleskoj i Velsu razlikuje se od one kako ju shvata Komisija za imenovanje sudija, koja je jedna nezavisna neo-ficijelno funkcionišuća institucija. Ustanovio ju je ministar pravde 2005. godine na osnovu člana 61-62. Zakona o ustavnoj reformi.15 Komisija za imenovanje sudija prema sopstvenim smernicama „na osnovu zasluga oda-bire kandidate za funkciju sudije u okvirima otvorenog i fer takmičenja sa najšire skale iz redova svih dostupnih kandidata.” Za razliku od svoga ime-na Komisija za imenovanje sudija u stvari ne imenuje sudije, nego samo daje predloge za imenovanje, a odgovorna je za obavljanje triju zadataka:

–––––––––– 12 Od 2007. godine je ovaj postupak proširen i na Apelacione sudove. 13 Judicial Appointments and Conduct Ombudsman. 14 Stručnu spremu potrebnu za imenovanje, uključujući i elemente i definiciju oda-

bira na osnovu zasluga propisali su član 25. Zakona o ustavnoj reformi iz 2005. godine, član 10. Zakona o Vrhovnom sudu iz 1981. godine, član 16. Zakona o sudovima iz 1971. godine, odnosno član 9. Zakona o provincijskim sudovima iz 1984. godine.

15 Zakon o ustavnoj reformi (Constitutional Reform Act) iz 2005. godine.


286

a. za odabir kandidata samo i jedino na osnovu zasluga; b. za odabir kandidata isključivo iz redova onih lica koja raspolažu

odgovarajućim sposobnostima odnosno karakteristikama; v. kod davanja predloga za imenovanje treba podsticati raznolikost.16 Član 27. stav 5. Zakona u vezi sa zaslugom daje sledeću široku i do-

nekle dvoznačnu odredbu: „Odabir se vrši na osnovu zasluga”. Ova tvrd-nja se ponavlja i tek u manjoj meri dopunjuje odredbom drugog pogla-vlja: Odabir se isključivo vrši na osnovu zasluge. Zanimljivo je da zakon ne rasvetljava konkretne činjenice u vezi principa odabira prema zasluga-ma, pa zato dalja istraživanja načela, definicija te relevantnih koncepcija i modela regulisanja treba da budu usmerena na smernice Komisije za ime-novanje sudija sa posebnim osvrtom na metod merenja “umešnosti i spo-sobnosti”. U Ujedinjenom Kraljevstvu ovaj metod (odnosno njegove vari-jante koje se primenjuju pri popunjavanju raznih pozicija sudija) služi kao neka vrsta opšteg testa, budući da je to jedini konkretan način za pro-veru sposobnosti kandidata na osnovu zasluga.17 Kako smo već ranije spomenuli Komisija za imenovanje sudija deluje sasvim nezavisno od iz-vršne vlasti, a pored drugih ciljeva ima i zadatak da umanji broj zloupo-treba moje mogu da nastupe u procesu odabira, da poveća preglednost su-dova i odgovornosti sudija (AWS odgovor 2006)18 koje će na kraju dove-sti do povećanja poverenja u sudove (Clarke 2009). Shodno načelima po-vezanim sa transparentnošću i otvorenošću Komisija za imenovanje sudi-ja daje uvid u navedene metode vrednovanja javnosti.19 Kriterijumi mogu da se svrstaju u pet kategorija: intelektualni kapacitet, lične osobine, spo-sobnost fer razumevanja i odlučivanja, autoritet te komunikacijske spo-sobnosti i efikasnost. Komisija za imenovanje sudija koristi različite ver-zije merenja zavisno od pozicije koja želi da se popuni. Na primer za onu poziciju koja zahteva i umešnosti rukovođenja i upravljanja postoji kao ulazni uslov još jedna kategorija, koja meri ove ove sposobnosti.20

Pored ovih kategorija je Kate Malleson (2006.), koja je takođe, pro-vela temeljnu analizu o odabiru na osnovu zasluga, kaže da „na osnovu svakog metoda odabira uvek postoji jedan kandidat koji je najbolji, koga treba imenovati bez obzira na druge zamisli”. Drugim rečima rečeno, data

–––––––––– 16 Konsultacije Komisije za imenovanje sudija 2011. godine. 17 Vidi: Lista umešnosti i sposobnosti, Komisije za imenovanje sudija. 18 Vidi: Nacionalna arhiva: http://webarchive.nationalarchives.gov.uk/20100512160448/

dca.gov.uk/consult/jacommission/judges.pdf 19 Vidi: Nacionalna arhiva: http://webarchive.nationalarchives.gov.uk/20100512160448/

dca.gov.uk/consult/jacommission/judges.pdf 20 Smernice za odabir; Umešnosti i sposobnosti, Komisija za imenovanje sudija:

http://jac.judiciary.gov.uk/application-process/112.htm


287

je mogućnost da se na svako mesto sudije izabere najodgovarajući kandi-dat. Istovremeno da bismo krenuli prema ovakvom „idealističkom” okru-ženja potrebno je razvijati sistem odabira u onome pravcu koji će postavi-ti konkretne, relevante, jasno formulisane kriterijume i koji je sposoban tačno izmeriti stvarne umešnosti. Kandidate treba postaviti na svaku pozi-ciju na osnovu ocenjivanja čiji rezultati treba da pokažu njihove stvarne sposobnosti.

U svojoj studiji je nastojala da da opštu definiciju kategorije zasluge odnosno koncepcije odabira na osnovu zasluga, te je posebno istraživala izazive sa kojima se suočavaju takvi sistemi u svetlu činjenice da je izgled-no da su sudovi prihvatili praksu pozitivne diskriminacije. Ukratko govore-ći, došla je do zaključka da je u suštini nesprovodiv jedan izbor sudija koji se u celosti zasniva na zaslugama, a koji istovremeno ima i bilo kakav vid pozitivne diskriminacije. Da bi odabir na osnovu zasluga na odgovarajući način bio ostvariv i u praksi potrebno je da on bude suveren i potpuno objektivan, dok je pak srce i duša pozitivne diskriminacije tome upravo protivurečna i u celosti je subjektivnog karaktera.21

Naravno, pored regulative koja želi da se na institucionalni način obezbedi jedna ovakva precizna i nezavisna odluka, može da se pojavi i mogućnost da Vlada preferira kandidate koji njoj na neki način bolje od-govaraju te da u vezi njih nastoji ostvariti svoje želje. Međutim, ovu bi-smo mogućnost isključili, jer englesku praksu imenovanja pre toga nije usmeravala Vlada, nego je to u mnogo većoj meri bilo povereno volji zbora sudija.22 Novi sistem je kritikovan zbog demokratskog deficita i to naročito zbog imenovanja sudija Vrhovnog suda. Lejdi Hol (Lady Hale) je zabeležila: Praktično „padamo iz jedne krajnosti u drugu” – drugim re-čima govoreći zamenili smo jedan sistem odabira kojim je očigledno po-vređen princip trodeobe vlasti za sistem kojim u celosti vladaju sudije.23 Sličnu ozbiljnu raspravu je izazvala i činjenica što odabir na osnovu za-––––––––––

21 Kate Malleson: Rethinking the Merit Principle in Judicial Selection. Journal of Law and Society, March 2006., str. 126-140.

22 Atiyah Summers je u svojoj knjizi o komparaciji engleskog i američkog prav-osudnog sistema izdvojio političku neutralnost engleskih stručnih sudija naglašavajući da je tradicionalno najvažniji uslov za imenovanje na funkciju sudije bio taj da kandidat svo-jom stručnom delatnošću dobije priznanje od zajednice baristera i sudija te da raspolaže sposobnošću da se uspešno uklopi u njihovu zajednicu. Reformom se pak, upravo ta karakteristika prakse imenovanja sudija zbora nije izmenila u celosti, jer članovima ko-misije i nadalje smernice daju preporuke sudija, koje u velokoj meri mogu da povećaju šanse pojedinog kandidata. (Atiyah P. S.: Pragmatism and Theory in English Law, Stevens and Sons, London, 1987. str. 136.).

23 Alan Paterson – Chris Paterson: Guarding the Guardians. Centre Forum, Lon-don, 2012. str. 31.


288

sluga nije u stanju zadovoljiti društvenu potrebu da zbor sudija bude ogle-dalo celokupne društvene strukture.

U vezi sa otadžbinom common law-a možda valja pomenuti da pri izradi zakona o ustavnoj reformi nije trebalo tragati za dalekim primeri-ma. Naime, Irska je već 1995. ustrojila Savetodavno telo za imenovanje sudija koje je nakon sprovođenja ispitivanja sposobnosti kandidata ogra-ničila mogućnost izvršne vlasti da se umeša u taj prooces.24 Komisija za imenovanje sudija prilikom ocenjivanja kandidata prijavljenih na konkurs njihove sposobnosti meri različitim sredstvima, pri čemu ispunjavanje te-stova dobija sve veću ulogu. To sredstvo koje je do sada bilo sasvim stra-no sistemu common law-a, a u državama koje koriste kontinentalno pravo je poslednjih decenija veoma rašireno, nastoji na osnovi principa jednakih šansi obezbediti nove kadrove sudstvu.

Engleski smer razvoja procesa imenovanja sudija može da posluži kao primer spoljnom posmatraču, a pored toga potvrđuje zametnu kon-vergenciju metoda odabira sudija. Istovremeno treba da se naglasi da je engleski zbor sudija uvek lako bilo moguće optužiti zbog elitizma i kon-zervativizma, dok su nasuprot tome sasvim neosnovane i najblaže optu-žbe o političkom uticaju tokom odabira sudija.

Ove poslednje optužbe ticale su se prevashodno Sjedinjenih Američ-kih Država, najuticajnije države sa pravnim sistemom common law-a, te u izvesnoj meri postoje sve do danas. Istovremeno ne treba otići do dru-gog kraja sveta da bi se pronašao primer podesan za istraživanje veze iz-među političkih partija i imenovanja sudija.

2. Politika i stručnost kod odabira nemačkih sudija

Više od 20 000 stručnih sudija Savezne Republike Nemačke je na osnovu ustava rođenog posle Drugog svetskog rata uživalo poštovanje koje pripada funkciji sudije kao i pravni položaj koji je različit od položa-ja činovnika i službenika tradicionalnih javnih službi, a kojim im je zaga-rantovana nezavisnost.

Članovi tela sastavljenog od sudija eksperata raspolažu uobičajeno velikom autonomijom na području obavljanja sudijskom posla, te prema javnom mišljenju veoma emotivno i burno reaguju na svaki pokušaj uti-caja i mešanja kako spolja tako i unutar suda.

U interesu očuvanja ravnoteže između grana vlasti i radi obezbeđi-vanja mogućnosti međusobne kontrole proteklih se decenija stabilizovao sistem izbora sudija koji je uglavnom u svojim rukama zadržala izvršna ––––––––––

24 Judicial Appointments Advisory Board. (JAAB).


289

vlast, a koji je u stanju da na osnovi stručnosti kandidata više-manje bez težih odstupanja obezbedi imenovanje sudija. No, garantovanje političke nezavisnosti je jedno drugo pitanje.

Izostajući iz evropskih tokova u Nemačkoj sve do danas nije ustro-jen centralni savet za pravosuđe, koji bi delimično ili u celini u ruke auto-nomnog sudijskog tela stavio ovlašćenja ministarstva pravde. Ova samou-pravna tela doduše, imaju ozbiljnu ulogu pri pojedinim sudovima, gde u zavisnosti od pokrajinske regulative raspolažu brojnim kompetencijama, ali ostaju u okvirima spoljne uprave.

2.1 Izbor saveznih sudija

Kod izbora saveznih sudija koji čine gotovo 5 procenata od svih su-dija u zemlji politika ima prenaglašenu ulogu zbog čega je često izložena kritici, jer je komisija za odabir sudija25 sastavljena od nadležnih pokra-jinskih ministara i od poslanika iz redova parlamentarnih partija delegira-nih proporcionalno njihovom udelu u skupštini, pa tako sem stručnih aspekata pri izboru saveznih sudija ulogu ima i ideološka preferencija kandidata.26

Budući da u Nemačkoj pri imenovanju sudija njihova ranija ili mo-mentalna politička uloga nije uslov koji isključuje, te budući da članstvo u partiji čak ni jednom imenovanom sudiji nije zabranjeno, stoga je sa-svim evidentna ovakva identifikacija kandidata za funkciju sudije.

Uz izjednačenost glavnih nemačkih partija, ovaj sistem doduše ne dovodi do vidljivih defekata, ali se ipak katkad, uz određenu konstelaciju snaga pitanje imenovanja saveznih sudija može pretvoriti u skandal. Tako je početkom 2000-ih godina, posle imenovanja sudije koji je sa više spo-na bio povezan sa partijom SPD, komisija nakon kritika konzervativaca odlučila da sprovede samoograničenje te je izreknuto stavljanje političkih aspekata u drugi plan. Naravno, sasvim je drugo pitanje da li je u praksi to dovelo do stvarnih promena, a upitani eksperti nisu se izjasnili da su nastupile suštinske promene. Zanimljivo je da u toj komisiji nema ni jed-nog jedinog sudije, te da jedno telo sastavljeno od sudija Saveznog vr-hovnog suda ima samo ovlašćenje da iznese svoje prethodno mišljenje o kandidatima koje međutim nije obavezno za komisiju. ––––––––––

25 Richterwahlausschuss. 26 J. Riedel: Recruitment, Professional Evaluation and Careerof Judgesand Prose-

cutors in Germany. In: Federico, GDi. Recruitment, Professional Evaluation and Careerof Judges and Prosecutors in Europe: Austria, France, Germany, Italy, the Netherlands and Spain. Editrice Lo Scarabeo, Bologna, 2005, str. 69-126.


290

Danas mnogi kritikuju ovu situaciju, čak je podnesen i zahtev Ustavnom sudu, ali su do sada ostala bezuspešna nastojanja da se u komi-siju uključe i sudije.27 Pored toga je ovo pitanje značajna tema stručnih diskursa u okvirima zahteva za sveobuhvatnom reformom pravosuđa koja bi uključivala i sveopšte snaženje uloge sudija.28

Čak i od kritike politizacije izbora saveznih sudija je žešćim optu-žbama izloženo imenovanje saveznih (i pokrajinskih) ustavnih sudija, gde je očigledna politička ili barem ideološka pripadnost sudija. O kandidova-nju ustavnih sudija odlučuju partije u svojim štabovima, a o imenovanju jedne polovine sudija odlučuje „Bundestag”, a o drugoj polovini „Bunde-srat”. Za izbor ustavnih sudija potrebna je dvotrećinska većina glasova, pa je stoga neophodan dogovor velikih partija, što daje mogućnost za po-litičke igre.

2.2. Izbor pokrajinskih sudija

Na nivou pokrajine se imenovanje sudija eksperata obavlja na razli-čite načine. Budući da možemo govoriti o rešenjima koja u detaljima nu-de izvanredno promenjive mogućnosti, zato vredi naglasiti da se radi o si-stemu izbora sudija koji u odnosu na evropske sisteme izbora sudija po-kazuje malo sličnosti, jer naime, pri donošenju suštinske odluke o izboru u velikoj većini slučajeva može nastupiti prevaga drugih grana vlasti. Od značenja pozicije, od samoograničenja političkih organa koji odlučuju i od stručne etičnosti nadležnih ministarstava zavisi u kolikoj će meri ova mogućnost u praksi potisnuti stručne faktore.

Postoje pokrajine u kojima ministarstva donose rešenja uz veće ili manje uključivanje sudijskih tela, a postoje i one u kojima – po uzoru na izbor saveznih sudija - o imenovanju sudija odlučuju komisije većinom sastavljene od političara delegata političkih partija. No, za razliku od sa-veznih komisija, u ovim telima mesto dobijaju i sudije. Ovj sistem funk-cioniše u pokrajinama Baden Würtenberg, Berlin odnosno Brandenburg. U navedenim telima većinu imaju uglavnom delegati političkih partija. Baden Würtenberg je jedna od onih pokrajina koja odstupa od ovog reše-nja, te se u njoj komisija za izbor sudija sastaje samo u onom slučaju ako je lice koje predloži ministarstvo odbio „Praesidialrat” sastavljen od sudi-ja dotičnog suda. ––––––––––

27 T. Edinger: Die Justiz muss eine Stimme bekommen. Deutsche Richtrzeitung, 2003, str. 188.

28 Vidi npr. intervju ustavnog sudije Renate Jaeger: Frankfurter Rundschau, 18. sep-tembar 2003.


291

1. tabela: Izbor kandidata u pojedinim nemačkim pokrajinama

Savezna pokrajina Izborni proces

Baden-Virtzemberg (Baden-Württemberg)

Odluka se donosi na osnovu dokumenata koje je kandidat podneo, a sasto-ji se od ocene rezultata završnog ispita (koji meri sva umeća i sposobnosti koje je usvojio tokom dvogodišnjeg staža) odnosno od rezultata intervjua koji je s njim obavio predsednik Personalnog odseka.

Bavarska (Bayern) Odluka se donosi na osnovu dokumenata koje je kandidat podneo, a sasto-ji se od ocene rezultata završnog ispita, odnosno od rezultata intervjua ko-ji je s njim obavio predsednik Personalnog odseka.

Berlin Predsednik Personalnog odseka nadležnog Apelacionog suda sprovodi te-meljne intervjue. Sud o rezultatima intervjua šalje izveštaj Ministarstvu pravde, a ono ga prosleđuje Telu za izbor sudija.

Brandenburg Predsednik Personalnog odseka nadležnog Apelacionog suda sprovodi te-meljne intervjue. Sud o rezultatima intervjua šalje izveštaj Ministarstvu pravde, a ono ga prosleđuje Telu za izbor sudija.

Bremen Odluka se donosi na osnovu priloženih dokumenata, rezultata završnog is-pita te intervjua sa kandidatom. Ulogu u odlučivanju ima i jedno izborno telo.

Hamburg Odluka se donosi na osnovu priloženih dokumenata, rezultata završnog is-pita te intervjua sa kandidatom. Ulogu u odlučivanju ima i jedno izborno telo.

Hesen (Hessen)

Odluka se donosi na osnovu priloženih dokumenata, rezultata završnog ispita te intervjua sa kandidatom. Ulogu u odlučivanju ima i jedno izborno telo.

Meklenburg (Mec-klenburg)-Zapadna Pomeranija

Odluka se donosi na osnovu priloženih dokumenata, odnosno rezultata završnog ispita.

Donja Saska (Niedersachsen)

Odluka se donosi na osnovu priloženih dokumenata, rezultata završnog is-pita te detaljnog intervjua koji sa kandidatom obavlja predstavnik Ministar-stva pravde.

Severna Rajna-Vestfa-lija

Na svim apelacionim sudovima u Severnoj Rajni-Vestfaliji deluju komisije čiji su članovi uglavnom predsednik suda i lice odgovorno za sprovođenje principa jednakih mogućnosti. Sam postupak je, međutim, različit od suda do suda. Prijem u sud u Diseldorfu (Düsseldorf) se zasniva na intervju, u simulaciji pojedinih situacija i grupnim dogovorima. U Kelnu (Köln) kandidati se moraju predstaviti jednim govorom, moraju rešiti test sastavljen od deset pravnih slučajeva, te moraju učestvovati na jednom saslušanju. U Hamu (Hamm) je sistem profinjeniji i zahteva ceo jedan radni dan. Kandidati učestvuju na jednoj grupnoj raspravi gde se njihov nastup pismeno dokumentuje, odnosno učestvuju na jednom saslušanju,,te moraju da reše jedan test. Članovi komisije pojedinačno ocenjuju učinak kandidata; rezultate testa ocenjuje jedan sudija i prosleđuje ih komisiji, a ona pak donosi odluku na osnovu svega što je kandidat pokazao tokom celoga dana.


292

Savezna pokrajina Izborni process

Porajnje–Pfalz Odluka se donosi na osnovu dokumenata koje je kandidat podneo, kao i ocene rezultata završnog ispita, odnosno od rezultata intervjua koji su sa kandidatom obavili predsednik nadležnog apelacionog suda i predstavnik Ministarstva pravde. Ovaj sistem je delotvoran, pa nema potrebe za po-sebnim centrima za ocenjivanje.

Saarska oblast Odluka se donosi na osnovu dokumenata koje je kandidat podneo, kao i ocene rezultata završnog ispita, odnosno od rezultata intervjua koji su sa kandidatom obavili državni sekretar Ministarstva pravde, načelnik perso-nalnog odseka i članovi personalnog saveta.

Saksonija Odluka se donosi na osnovu dokumenata koje je kandidat podneo, kao i ocene rezultata završnog ispita, odnosno od rezultata detaljnih intervjua sa kandidatom.

Saksonija-Anhalt Odluka se donosi na osnovu dokumenata koje je kandidat podneo, te od ocene rezultata završnog ispita.

Šleska-Holštajn (Schleswig-Holstein)

Odluka se donosi na osnovu dokumenata koje je kandidat podneo, te od ocene rezultata završnog ispita. U procesu odlučivanja ulogu ima i jedno izborno telo.

Tiringija Odluka se donosi na osnovu dokumenata koje je kandidat podneo, te od ocene rezultata završnog ispita (koja izražava i praktične sposobnosti).

Tela za izbor sudija

U osam saveznih država-pokrajina u postupku imenovanja ulogu imaju i izborna tela.29 Njih izabire zakonodavno telo, ponekad na osnovu kandi-dovanja od strane stručnih pravničkih organa. Organom rukovodi jedan ministar, a u telu mesto mogu da dobiju pravni ekspert, isto kao i političa-ri.30 Broj njihovih članova varira od 11 do 15 lica. Tamo gde postoje ovakva tela, za imenovanje sudija potrebno je njihovo odobrenje.31

Sledeća tabela pokazuje sastav izbornih kolegijuma.

Pokrajina Članovi Baden- Virtemberg (Baden- Württemberg)

15 članova, i to 6 članova pokrajinskog parlamenta, 6 su-dija (stalni članovi), 2 mesno nadležna sudije,1 advokat. Predsednik je ministar (ali bez prava glasa).

Berlin 12 članova, i to 6 članova pokrajinske skupštine (Senata), 5 sudija, 1 advokat. Predsednik je ministar.

Brandenburg 12 članova, i to 8 članova pokrajinske skupštine (Senata), 2 sudije, 1 mesno nadležni sudija, 1 advokat. Predsednik je ministar (bez prava glasa).

–––––––––– 29 Riedel, op. cit. str. 71. 30 Isto. str. 78. 31 Isto. str. 78-79.


293

Pokrajina Članovi

Bremen 11 članova, i to 5 članova pokrajinske skupštine, 3 mini-stra (ministar pravde i dva druga ministra), 3 sudije. Pred-sednik je minister nadležan za dotični sud.

Hamburg 15 članova, i to 6 članova pokrajinske skupštine, 3 mini-stra (ministar pravde i dva druga ministra), 3 sudije, 2 advokata. Predsednik je ministar koga odredi pokrajinska skupština.

Hesen (Hessen) 13 članova, i to 7 članova koje delegira pokrajinska skup-ština, 5 sudija, predsednik Komore. Predsednik je ministar pravde (ali bez prava glasa).

Šleska-Holštajn (Schleswig-Holstein)

12 članova, i to 8 članova pokrajinske skupštine, 2 sudije (stalni članovi), 1 mesno nadležni sudija, 1 advokat. Pred-sednik je ministar pravde (bez prava glasa). Kada se novo imenovanje vrši u sud za socijalna ili rad-nopravna pitanja, onda u kolegijumu mesto dobijaju dodatna četiri člana parlamenta, te po jedan predstavnik poslodavaca odnosno radnika.

Tiringija – Sud u postupku imeno-vanja učestvuje samo u slučajevima napredovanja ili doživotnog imeno-vanja.

12 članova, i to 8 članova pokrajinske skupštine, 3 sudije, predsednik Komore. Predsednik je ministar pravde (bez prava glasa).

Neki upućuju da se obrati pažnja i na to da čak i ova tela samo deli-mično uspevaju da ograniče kompetencije predstavnika izvršne vlasti. 32

2.3. Partijski interesi nasuprot stručnim aspektima

U saveznim pokrajinama koje primenjuju različite izborne propise vidljivo je da se u vezi stručnih kriterijuma kod imenovanja sveže diplo-miranih ljudi prvo na probno vreme, a zatim i na konačni mandat, pored uloge pokrajinskih ministarstava postoji opšta saglasnost. Opšte je pozna-to da se od novih diplomanata na probnom roku uspešno mogu kandido-vati samo oni sa najboljim rezultatima ostvarenima tokom studija. U pri-jemnim postupcima kojima upravljaju ministarstva centralnu ulogu obič-no imaju kandidaciona tela sastavljena od sudija. Ona pored rezultata ostvarenih tokom studija vrednuju i usmene učinke, što naravno ostavlja prostor i za subjektivne aspekte. Poverenje u uspeh na fakultetu i u njego-vo vrednovanje međutim ovaj sistem prijema bez ispitivanja sposobnosti ––––––––––

32 Iz usta jednog rukovodioca pokrajinskog suda se u vezi sporne uloge ministarstava moglo čuti na nekom sastanku da „smo mi toliko navikli da u pitanjima upravljanja odlučuje ministarstvo, da nam se to čini prirodnim. Sada kada me to pitate, i ja sam se zamislio da to možda nije baš sasvim u redu.”


294

kandidata, prikazuje pred spoljnim svetom kao objektivan sistem. Sve to sudijama obezbeđuje autoritet i unutur struke, isto kao i to da se napredo-vanje uglavnom dešava prema stručnim merilima, a pre svega na prihva-ćenosti rada sudija i priznanju od njihovih kolega. U slučaju viših sudskih foruma se u pojedinačnim slučajevima u izboru sudija po principu zaslu-ga kao faktor pojavljuje i politička volja, što se plastično očituje kod ime-novanja sudija pokrajinskih ustavnih sudova.

O procesu izbora nemačkih sudija može da se kaže da dok se kod re-grutovanja sudija početnika gotovo isključivo primenjuje stručni krite-rijum, dotle se kod odabira kandidata za više sudijske funkcije sem struč-nih aspekata sporadično, a na najvišim nivoima se pri odabiru sudija sve izraženije očituje volja političkih pártija. U slučaju izbora rukovodilaca sudova se - uz određena odstupanja i specifičnosti pojedinih regija – tako-đe jasno očituje uloga političkih faktora.

U slučaju popunjavanja onih sudijskih funkcija kod kojih konačnu odluku donosi zakonodavna vlast to je neophodna posledica koja proiz-lazi iz karakteristike skupštine kao zakonodavca. Međutim, u slučaju Nemačke ne treba smetnuti sa uma da izvršna vlast, a preko nje i poli-tičke partije imaju posredan uticaj na sudsku vlast, što je posledica upravljanja spolja.

Mešanje zakonodavca i ministarstva u sam izborni proces (i u druga pitanja upravljanja) teoretski ostaje samo pojava koja daje razlog za ras-pravu sve dotle dok to ne utiče na samu delatnost sudija u donošenju pre-suda, te tako ne povređuje ustavom zaštićenu nezavisnost sudija. Vrlo snažni argumenti stoje iza stava zašto je potrebno da proces izbora sudija utvrđuju drugim granama vlasti pripadajući kolegijumi sastavljeni od strane naroda izabranih ili delegiranih poslanika, odnosno ministarstva uspostavljena skupštinskom voljom.

Postoje mnoga i različita mišljenja o tome koliki uticaj imaju druge grane vlasti na sudije i donošenje njihovih presuda.

Kao je što je Thoma, jedan od zagovornika upravljanja spolja zabe-ležio 1951. godine, mala je verovatnost da bi pokušaj mešanja izvršne vlasti postigao cilj.33 Sudija Hochschild je reagujući na to naznačio da mala verovatnost u stvarnosti ipak znači jednu mogućnost34, što po njemu društvena nauka može i da potvrdi.35 U svom članku je postavio brojna ––––––––––

33 BverfG. Jör. (n.F.) Thoma 6, 1957. str. 161. 34 Udo Hochschild: Von den Möglichkeiten der deutschen Exekutiven zur Beeinflus-

sung der Rechtsprechung. Zeitshcrift für Rechtspolitik 2011. str. 65. 35 Das Unwarscheinliche ist nur ein Grenzfall des Möglichen, und wenn es einmal -

eintritt, das Unwahrscheinliche, so besteht keinerlei Grund zur Verwunderung, zur Ersc-hütterung, zur Mystifikation.


295

pitanja te je prikazao vrlo širok spektar mogućnosti uticanja, te je na veo-ma jasan i praktičnim aspektima potkrepljen način predočio suštinu pro-blema, naime da izvršnja vlast posedovanjem ovlašćenja za upravljanje može da utiče na delovanje sudija pa tako i na sudsku odluku, i zato samo od ličnosti onoga koji vrši upravljanje odnosno od karaktera sudije zavisi da li će se ova namera pojaviti i postići svoj cilj.

Naravno, ima i onih koji ovu situaciju vide mnogo tragičnijom, te sem mogućnosti uticaja, nemačko pravosuđe predstavljaju kao područje jako zaraženo partijskim patronatom, gde delatnost od strane partija ime-novanih sudija motiviše njihova zahvalnost. Interesantno je da su jedan glavni tužilac i jedan advokat 1992. godine napisali zajednički članak o partijskoj i političkoj atmosferi u pravosuđu, u kome su sa iznenađujućom iskrenošću prilično tamnom bojom oslikali premreženost pravosuđa i par-tijske politike. Autori su uputili na to da se slično drugim sferama i ovde može prepoznati uloga partija pri popunjavanju sudijskih mesta i rukovo-dećih mesta na sudovima, te se primenjuje poznato pravilo: što se radi o više pozicioniranom i što bolje plaćenom mestu sudije ili tužioca, to je veće interesovanje i angažovanje partija da utiču na imenovanje sudije ili tužioca.

Sve to se čini na „trošak” onih koji nisu članovi nijedne partije, a to je u Nemačkoj 97 procenata stanovnika. Velike partije koje vladaju politič-kim životom u Nemačkoj raspolažu očiglednom vlašću da o imenovanju sudija Ustavnog suda odlučuju na osnovu partijskih preferencija. Pri izboru načelno neutralno nezavisnih sudija najveće značenje dobijaju partijske knjižice. To prema mišljenju dvojice autora u pogledu izbora, među osta-lim znači i povredu ustavom garantovane zabrane diskriminacije. Potrebna dvotrećinska većina za izbor sudija primorava velike partije na kompromis što se u slučaju sudija vrhovnih sudova ostvaruje u manjoj meri, jer u iz-bornim komisijama ne postoji nužnost za postizanjem sporazuma. Zato ta-mo jedna ili druga partija doživljava poraz kada funkciju sudije dobije kan-didat koji je na osnovi partijskih preferencija stekao podršku.

Autori u pogledu sudijskih funkcija na nižem nivou uočavaju zna-čajne razlike, jer je po njima u pojedinim regijama, zahvaljujući jakim ličnostima koje se bave upravljanjem pravosuđa, donekle ograničen uti-caj partija. Međutim, postoje neke savezne pokrajine u kojima su četiri petine predsednika sudova i rukovodilaca tužilaštava članovi tada ak-tualne vladajuće partije. Sve to, po autorima, ima neosporan uticaj na funkcionisanje pravosuđa, kao i na nepristrasnost tužilaca i sudija. Po-stavljaju pitanje zašto se u pitanju zloupotrebe budžetskih sredstava pra-vosudna mašina pokreće uvek u bezznačajnim slučajevima. Zašto se


296

zbog pronevere budžeta (Haushaltsuntreue) na odgovornost poziva na-stavnik koji svoje dalje obrazovanje u nedostatku novaca finansira iz sredstava školskog budžeta namenjenih za druge ciljeve, dok istovreme-no članovi Vlade i rukovodioci partija zbog sličnih ili mnogo težih rad-nji ostaju nekažnjeni. Ovo pitanje i sami drže „pesničkim”. Predlažu da se zaštita partija što pre protera iz pravosuđa, te smatraju da je jedino rešenje hitna zabrana njihovog uticaja uz propisivanje krivičnopravne odgovornosti. 36

Zahtevi za reformama na području pravosuđa

Uvođenje modela sudijskog samoupravljanja tema je koja se od 1950-ih godina povremeno javlja, a danas je sve češći zahtev koji sem or-ganizacija sudija i profesora prava povremeno podržavaju i politički kru-govi. Naročito je na prelasku u novi milenijum osnažen ovaj diskurs u stručnoj literaturi, pa je na osnovu istoga formulisano nastojanje koje ve-rovatno najbolje izražava često citirana misao Peter Mackea, po kome pravosuđe treba osloboditi od vavilonskog ropstva izvršne vlasti.37 Razu-mljivo je da se upravo sa strane organizacija sudija pojavio zahtev za sa-moupravom, što je na osnovu nacrta iz 2007. godine Savez sudija Nemač-ke 2009. godine uobličio u jedan konkretan predlog reforme pravosuđa na nivou savezne države-pokrajine.38 Nacrtom se predviđa da se upravljanje od strane ministarstva zameni sa jednim sistemom u kome bi izborna ko-misija (Justizwahlausscuss) sastavljena od delegata pokrajinskih skupšti-na, sudija i tužilaca izabirala organizaciju za centralno upravljanje sudo-vima na nivou savezne pokrajine (Justizverwaltungsrat) sastavljenu is-ključivo od sudija i tužilaca, koja bi počev od odabira sudija preko njiho-vog napredovanja i disciplinske odgovornosti odlučivala o svim personal-nim (i drugim upravljačkim) pitanjima.

Ali argumente koji glase pored samoupravljanja obično potisnu ona mišljenja po kojima strukturalne karakteristike predstavljaju najmanji problem nemačkog pravosuđa, te ga nastoje bagatelizovati u sklopu ak-tuelnopolitičkih rasprava. Na jedan nacrt predloga za uvođenje samoupra-ve sudija SPD je 2009. godine u Hamburgu dao karakterističan odgovor, kada je odbio predlog uz obrazloženje da jedna takva organizaciona re-

–––––––––– 36 Werner Schmidt-Hieber – Ekkehard Kiesswetter: Parteigeist und politischer Ge-

ist in der Justiz. NJW, 1992, str. 1790-1794. 37 Peter Macke: Die Dritte Gewalt als Beute der Exekutive. Deutsche Richter Zei-

tung. 1999, str. 481. 38 Diskussionentwurf für ein Landesgesetz der Selbstverwaltung der Justiz

(18.03.2009.).


297

forma ne bi pridonela ni efikasnosti sudova, a ne bi služila ni interesima građana, pa je i sam predlog ocenio „fantomskim”.39

Zanimljivo je da je Nemačka preuzela pionirsku ulogu u nekim pod-ručjima zaštite nezavisnosti sudija i sprečavanja uticaja na sudije (na pri-mer automatskom signaturom), ali sa druge strane nije istitucionalizovala sudijsku autonomiju što je u Evropi a i u većini zemalja u svetu prihvaće-no. Sve to može da se objasni snažnim demokratskim političkim uređe-njem i pravničkom kulturom, koja je slično engleskom pravosudnom si-stemu, garancija sama po sebi da će zbor sudija nastojati funkcionisati is-ključivo držeći se zakona, kao i da će ministarsko upravljanje biti spsob-no na samokontrolu. No, mnogi stručnjaci u Nemačkoj tvrde da je vrlo sporno koliko je to u njihovoj državi ostvareno.

Thomas Schulte u svom članku svoju otadžbinu naziva poslednji ga-siocem lampaša, koja je izostala iz tokova evropske pravosudne reforme, te i dalje čuva zastarelu organizacionu strukturu koja sudove i dalje vezu-je uz izvršnu vlast.40

Mislimo da će pre ili kasnije uspeti nastojanja za reformom nemačkog pravosuđa koja se malo-pomalo pojavljuju, ponekad kao slabašni, drugi put opet kao markantniji pokušaji za osnaživanjem nezavisnosti pravosuđa, sa ciljem da se putem svojevrsnog sudskog veća na pokrajinskom i saveznom nivou obezbedi zastupanje grana vlasti i ravnoteža među njima, kao i upra-vljanje sudovima te odabir sudija lišen političkog uticaja.

3. Sistem odabira sudija u Sjedinjenim Američkim Državama

Ovaj koncept je suprotan svim drugim sistemima. Često čujemo da je savezni sistem izbora jedna krajnost, te da SAD zaista pokazuje mnogo lica i na ovom području. Jedva da postoji neki izborni model koji ne bi bio uočljiv prilikom izbora kandidata za najvažnije funkcije saveznih su-dova odnosno sudova u saveznim državama.41 U Sjedinjenim Američkim Državama se gotovo na jedinstveni način prepliću sudovi i politika.42

–––––––––– 39 http://www.spd-hamburg.de/cms/2137/?tx_ttnews[pS]=1243807200&tx_ttnews[pL]=

2591999&tx_ttnews[arc]=1&tx_ttnews[tt_news]=1372&tx_ttnews[cat]=36&cHash=19a7b8191e9b294df727b766fa5b98ca

40 Thomas Schulte-Kellinghaus: Die begrenzte Macht der Dritten Gewalt- Zur Notwen-digkeit der Selbstverwaltung der Gerichte. Zeitshrift für Rechtspolitik, 2008, str. 205.

41 C. Guarnieri – P. Pederzoli: The Power of Judges . A Comparative Stufy of Co-urts and Democracy. Oxford University Press, Oxford, 2002. str. 32.

42 Vidi npr. Herbert Jacob: Courts and Politics inthe United States. In: Herbert Ja-cob – Erhard Blankenburg – Herbert M. Kritzer – Doris Marie Provine – Joseph Sanders op. cit. str. 16-81.


298

3.1. Izbor saveznih sudija

Ova svetska sila koja i brojčano i nominalno daje najviše pravnika u suštini finansira samo jedan manji zbor stručnih sudija koji do imenova-nja dolaze na veoma brojne i različite načine. Na saveznom nivou može-mo da govorimo o blizu hiljadu sudija imenovanih doživotno, te o gotovo 800 njih koji su imenovani na određeno vreme, dok na nivou saveznih dr-žava broj profesionalnih sudija ne doseže ni broj od trideset hiljada. Broj-ni su razlozi zašto je pravosuđe sposobno da funcioniše sa tako relativno malobrojnim sudijskim aparatom. Među njima se obično i tipično spomi-nje učestvovanje sudija porotnika, dakle laika, kao i prošireni sistem na-godbe optuženog sa tužilaštvom. Sudije u tom vrlo značajnom pravnom sistemu mogu da uživaju garancije lične nezavisnosti u zavisnosti od toga kod kojeg suda su stekli funkciju, na kom nivou je pozicioniran sud, te da da li je to savezni sud ili sud pojedine savezne države. Kao najpoznatiji dokaz nezavisnosti sudija i danas se najčešće ističe činjenica da se sudije saveznih sudova imenuju doživotno, a time se garantuje da imenovani su-dija ne mora razmišljati o posledicama njegovih presuda kako u pogledu politike, tako i u vezi sa njegovom daljom karijerom. (To je naravno, izu-zev sudija Saveznog vrhovnog suda istina, samo uz ograničenje da napre-dovanje sudija i nadalje ostavlja teoretske mogućnosti da oni radi napre-dovanja svoje odluke ipak donose prema željama političara). Imenovanje na doživotni mandat, kao što smo napomenuli, postoji samo u slučaju iz-vesnog kruga saveznih sudija, što znači na svega nekoliko procenata od cele sudijske „kaste”.43

Ustavom je propisan sistem odabira sudija u kojem imenovanja vrši predsednik države uz odobrenje Senata, a koji u praksi dovodi do izuzet-no ispolitizovanog procesa. Statistički podaci jasno potkrepljuju da su su-dije „partijski obojeni”. Za vreme pojedinih predsedničkih ciklusa se is-pražnjena mesta saveznih sudija gotovo isključivo popunjavaju iz redova članova ili barem simpatizera partije kojoj pripada predsednik. Iako je uočljivo postepeno snaženje stručnih aspekata imenovanja44, ipak se na-pred navedeno ne može zamagliti.

To naravno može da potakne svakoga da zaključi kako su na ovakav način imenovani sudije u stvari partijski funkcionari, čak i onda kada bi ––––––––––

43 Sudije US District Court, US Court of International Trade, US Court of Appeals Circuit Courts i Supreme Court of the United States uživaju garancije doživotnog imenova-nja, dok se svi ostali sudije saveznih sudova obično imenuju na mandat od 15 godina uz mogućnost reizbora. (US Court of Federal Claims, US Bankruptcy Courts, US Tax Courts)

44 Od 1950-ih godina i specijalna komisija Američkog bar saveza (American Bar Association) ispituje sposobnost i umešnost kandidata.


299

imenovanje na doživotni mandat nastojalo biti protivteža upravo tome i to tako da se za produženje mandata ne mora tražiti pristanak političkih partija. Odanost naime, nije nužno zasnovana na zaslugama, nego je pre svega ideo-loška, što lako može da dovede do povoljnijih presuda za vladajuću partiju čak i mimo aspekata koji se tiču karijere.45 Oni slučajevi kada pojedini pred-sednici izražavaju svoje razočaranje zbog odluka onih sudija koje su oni imenovali, ne mogu da sakriju činjenicu da postoje osetljive razlike između presuda sudija imenovanih od strane predsednika republikanca odnosno de-mokrata. Carp i Rowland su proveli detaljno istraživanje dužeg vremenskog perioda te su predočili da su demokrate doneli veći broj presuda liberalnog karaktera, nego njihove kolege republikanci.46

Kao što smo ranije naznačili, u slučaju saveznih sudija imenovanih na doživotni mandat ne sme da se zaboravi ni pitanje da li želja za napre-dovanjem utiče na presude? Ovo pitanje je tu aktualnije, jer praksa odabi-ra sudija ide prema smeru postepenoga povećavanja uloge stručnih apse-kata što rezultuje time da na saveznim sudovima višeg nivoa sve češće bi-vaju imenovani oni koji su mnogo godina sudili na saveznim sudovima nižeg nivoa. To može jače da motiviše sudije na to da svoje odluke done-su tako da one budu prijemčive političarima. Bilo je saveznih sudija koji su naznačili da mlade savezne sudije tačno znaju da njihove presude prili-kom jedne kasnije kandidature mogu da budu izložene ispitivanju i sa po-litičkog aspekta, ali naravno, ne postoji egzaktni dokaz da ovaj aspekt uti-če na odluke pojedinih sudija. Istraživanja koja su analizirala odluke sa-veznih sudija u pogledu ovog aspekta takođe ne mogu ponuditi rezultate koji bi isključivali svaku sumnju.47 Ali bi bilo teško isključiti da se ova-kvi slučajevi ne mogu desiti u praksi odabira koja na ovako očigledan na-čin vrednuje aspekte partijske politike.

3.2. Sistem odabira sudija saveznih država

Iako su u početku Sjedinjenih Američkih Država i sudije saveznih država uživali prednosti doživotnog imenovanja, ipak je u relativno krat-––––––––––

45 Jeffrey A. Segal – Albert D. Cover:.Ideological Values and the Votes of U.S. Su-preme Court Justices. American Political Science Review, 1989. str. 557.; Theodore W. Ruger – Pauline T. Kim – Andrew D. Martin – Kevin M. Quinn: The Supreme Court Forecasting Project: Legal and Political Science Approaches to Predicting Supreme Court Decisionmaking. Columbia Law Review, 2004. str. 1150.

46 R. Carp – R. Stidham: Judicial Process in America. CQ Press, Washington, D.C.,1998. str. 408.

47 Gregory C. Sisk – Michael Heise – Andrew P. Morris: Charting the Influences on the Judicial Mind: An Empirical Study of Judicial Reasoning. New York University Law Review, 1998. str. 1377.


300

kom roku njihov mandat postao mandat na određeno vreme zahvaljujući opštem stavu da se osećaj odgovornosti sudija i njihovo razumevanje na-rodnog osećaja pravednosti bolje može obezbediti imenovanjem na jedan kraći i obnovljivi period.48 Isto tako je želja da se osnaži osećaj odgovor-nosti sudija dovela do toga da se na nivou saveznih država pored imeno-vanja od strane guvernera ili skupštine, u praksu uvede i izbor sudija od strane naroda.49 Zahvaljujući tome, jednom „turisti” naviknutom na si-stem sudijske karijere u rimsko-germanskoj porodici prava, pravo iznena-đenje predstavlja kada se u nekom američkom gradu suoče sa aktivistima koji šetaju u majicama ukrašenima slikama kandidata za sudije.

3.2.1. Izborni sistem

Danas postoji više verzija izbornog sistema koji je raširen u 19. ve-ku, a koji izaziva živu raspravu među pravnicima i političarima o tome odgovara li modernim zahtevima za nepristrasnošću takav sistem koji fukcioniše po uzoru na izbor poslanika i u kojemu ozbiljnu ulogu dobijaju interesne grupe koje kandiduju sudije. Iako se na prvi pogled čini oči-glednim da sudija koji je mandat stekao na ogledu organizovanom prema primeru poslaničkih izbora ne može da bude sasvim nezavisan od partije koja ga je kandidovala, odnosno od lica koja su finansirala njegovu kam-panju, ipak mnogi zagovornici ovog sistema smatraju da je to najdemo-kratičniji sistem, ali i onaj koji je u stanju najbolje garantovati nezavi-snost sudija, odnosno na najodgovarajući način obezbediti njihov odabir. Treba dodati da apologetička stručna literatura u svojoj argumentaciji ovog izbornog sistema obično ne polazi od tvrdnje da je to najbolje po-stojeće rešenje, nego ističe njegove prednosti u odnosu na druge metode koji se primenjuju u Sjedinjenim Američkim Državama, a od kojih se svaki suočava sa problemima u vezi sa nezavisnošću sudija. 50 I sama istorija izbora sudija je počela time da su u odnosu na sudije imenovane od strane Vlade smatrali nezavisnijima one sudije koje je narod neposred-no izabrao. Ova zamisao je postala popularna u vreme Džeksonovog pre-sedavanja, pa su savezne države, jedna za drugom zamenile raniji izborni

–––––––––– 48 Glenn R. Winters: Selection of Judges. A Historical Introduction. Texas Law Re-

view, 1965. str. 1081-1085. 49 Craig F. Emmert – Henry R. Glick: The Selection of State Supreme Court Justi-

ces. American Politics Quarterly, 1988, 16. str. 445-465. Henry R. Glick – Craig F. Emmert: Selection Systems and Judicial Characteristics:

The Recruitment of State Supreme Court Judges. Judicature, 1987, 70. str. 228-235. 50 Vidi npr. Kelly Shackelford – Justin Butterfield: The Light of Accountability:

Why Partisan Elections are the Best Method of Judicial Selection. In: The Advocate, Texas, 2010. str. 73.


301

sistem, što je imalo za posledicu činjenicu da danas više od devedeset od-sto sudija u saveznim državama treba da prođe kroz neki oblik izborne procedure.51 Početne rasprave u vezi sa novim izbornim sistemom vodile su se uglavnom o tome u kolikoj će meri sudije izabrane na taj način za-dovoljiti prohteve birača makar i na štetu prava. U kolikoj će meri uspeti ostvariti volju naroda u odnosu na pravnodogmatičke aspekte i tako ojačati pojavu u pravnoj teoriji korišćene „orijentacije na posledice”. Danas se do-kazalo da opasnost ne preti prevashodno od toga, jer izbor većine sudija ne prati skoro nikakvo interesovanje. Mnogo većom opasnošću u vezi sa neza-visnošću sudija se čini činjenica da sudije na očigledan način uživaju podr-šku pojedinih partija, advokata i drugih interesnih grupa.

Izborne sisteme sudija u saveznim državama možemo da razlikuje-mo po tome da li se one smatraju partijskim (partisan), ili ne-partijskim (non-partisan), u zavisnosti od toga da li je pored imena kandidata nave-deno u ime koje partije želi da dobije funkciju sudije. Danas pretežu one savezne države (13) u kojima je prihvaćen ne-partijski model, ali to ne znači da u državama (10) u kojima se primenjuje partijski model pri kan-didovanju sudija i u njihovoj izbornoj kampanji ne učestvuju partije ili druge interesne grupe.

Aktivno učestvovanje partija u procesu izbora sudija čini se, polazeći od tradicije kontinentalnih modela, veoma neobičnim, ali američkom stavu to ni-malo nije strano. Ako narod na osnovu partijske pripadnosti može da izabere zakonodavno telo, zašto onda na sličan način ne bi mogao da izabere i sudije koji primenjuju zakone? Ako ih pak bira, onda bi bilo suvišno licemerje da se iz tog procesa isključe partije koje izražavaju mišljenja i interese društva. Nai-me, nijedan sistem ne može da obezbedi savršeni model izbora ideološki pot-puno neutralnih aktera, pa je stoga još uvek bolje ukoliko bude vidljiva partij-ska pripadnost sudija, nego da oni pod krinkom navodne neutralnosti sude pri-strasno. Iako se ovaj argument čini racionalnim, ipak se u praksi u medijima može pročitati o isprepletenosti sudija ne samo u vezi sa ideološkim istomišlje-nicima, nego i sa onima koji su finansirali njihovu izbornu kampanju.

Poslednjih decenija se stalno povećava iznos novca uloženog u izbor-ne kampanje sudija, a što postaje zabrinjavajuće.52 Jasno je da ni partije, ni advokati, a ni komore ne bi ulagali sve veće svote novaca u kampanje za izbor sudija, ako u pozadini toga ne bi postojala neka očekivanja od kandi-data, sem ako te interesne grupe nisu pune Samarićana. Da je to logična pretpostavka ne potvrđuje samo zdrav razum, nego i sudske presude. ––––––––––

51 Džordžija (Georgia) je bila prva savezna država u kojoj je 1812. godine uveden izborni sistem.

52 Bert Brandenburg: Big Money and Impartial Justice: Can they Live Together? Arizona Law Review, 2010. 52. str. 207-217.


302

Najznačajnija takva presuda koja je u žižu pažnje stavila sistem iz-bora sudija postala je skandalozna presuda nastala u slučaju Caperton v. A.T. Massey Coal Co. u kojem je na Vrhovnom sudu rođen revolucionar-ni precedent u vezi sa izuzećem sudija. U procesu koji je počeo 1998. go-dine sporile su se dve rudarske firme, a porota je tužiocu dosudila 50 mi-liona dolara na ime naknade štete. Međutim u žalbenom postupku pred apelacionim sudom je direktor firme gubitnika spora preko nevladine or-ganizacije koju je osnovao dao tri miliona dolara za kandidaturu jednog sudije kandidata za izbor u Vrhovni sud. Nakon što je ovaj kandidat iza-bran, on je uprkos zahtevu za njegovim izuzećem, učestvovao u petero-članom sudskom veću te je svojim glasom doprineo da ovaj sud presudi u korist tužene firme. Ovaj dugotrajni slučaj koji je na površinu izneo i dru-ge vidove isprepletenosti, na koncu je dospeo pred Savezni vrhovni sud gde je većina sudija glasala za to da u ovakvom slučaju postoji verovat-nost pristrasnosti, pa se zato sudija smatra inkompatibilnim. Ranije je Vr-hovni sud u pitanjima pristrasnosti samo u dva slučaja ustanovio povredu odredaba odgovarajućeg procesa (due process) regulisanog članom 14. amandmana na Ustav. Jedan od tih slučajeva je onaj kada je lični finansij-ski interes sudije zavisan od ishoda slučaja, a drugi je onaj koji se tiče kri-vičnih sporova o određenim tipovima krivičnih radnji.

Argumentacija za to je polazila od stava da iako svako finansiranje kampanje ne znači i presumpciju pristrasnosti, ipak se ovde radilo o spe-cijalnom slučaju budući da je svota koja je data za kandidaturu sudije čije se izuzeće tražilo, značajna u odnosu na sveukupan iznos kojim je raspo-lagao u kampanji, pa je time u odlučujućoj meri uticala na izbornu pobe-du navedenog sudije.53

Specifični američki pristup pitanju izuzeća još bolje osvetljavaju iz-dvojena mišljenja formulisana u ovom slučaju, koja su kritikovala presudom uvedeni novi standard, jer se njime slabi poverenje u nepristrasnost pravosu-đa, jer je on veoma zamagljen te može da dovede do serije ustavnih žalbi u vezi sa izabranim sudijama, a time se sudovi nepotrebno opterećuju. 54

–––––––––– 53 „Not every campaign contribution by a litigant or attorney creates a probability of

bias that requires a judge's recusal, but this is an exceptional case. We conclude that there is a serious risk of actual bias—based on objective and reasonable perceptions—when a person with a personal stake in a particular case had a significant and disproportionate influence in placing the judge on the case by raising funds or directing the judge's election campaign when the case was pending or imminent." „The inquiry…centers on the contribution's relative size in comparison to the total amount of money contributed to the campaign, the total amount spent in the election, and the apparent effect such contribution had on the outcome of the election.”

54 Izdvojena mišljenja glavnih sudija Robertsa i Scalie.


303

Kao što smo već naznačili, metodološki je veoma teško egzaktno dokazati da li model izbora sudije podrškom političke partije i drugih značajnih društvenih interesnih grupa, ili pak sistem imenovanja sudija od strane izvršne vlasti na osnovu njihove političke pripadnosti, odnosno model odabira na osnovu zasluga u kojemu se minimalizuju politički aspekti rezultuju da funkciju sudije popune nepristrasni pojedinci te da pravosuđe bude nezavisno i nepristrasno, iako možda na temelju zdravog razuma nije teško zauzeti stav o ovom problemu.

Uprkos tome pomoć u pronalaženju odgovora na ovo pitanje mogu da ponude brojne studije u kojima su s tog aspekta istraživali sudsku praksu, te su pokušali prikazati u kolikoj su meri doneli različite presude sudije koji su na funkciju dospeli na osnovu različitih načina izbora odno-sno imenovanja.

Istraživanje Michaela S. Kanga i Joanne M. Shepherd daje veoma interesantne i poučne zaključke. Njih dvoje je u svetlu činjenice da stalno rastu iznosi uloženi u finansiranje kampanje, među ostalim pokušalo od-govoriti na pitanje kakve se razlike mogu uočiti u presudama sudija koji su izabrani u partijskom, odnosno ne-partijskom sistemu.55 Po njihovom zaključku je signifikantno, a i rezultat njihovog istraživanja potvrđuje ne-dostatak empirijskog osnova sudske prakse formulisan u gore navedenom slučaju (Caperton v. Massay). Razmatrali su praksu 50 saveznih država u kojima su tokom četiri godine (1995.-1998.) analizirali 28000 presuda donešenih od strane 470 profesionalnih sudija sa ciljem da utvrde kako su u konkretnim slučajevima glasali sudije koji su izabrani prema različitim modelima. Istraživanje koje se temeljilo na neuobičajeno veliku bazu po-dataka osporava rezultate ranijih istraživanja prema kojima je u ne-partij-skim izbornim kampanjama prikazano veće ulaganje finansijskih sredsta-va. Naime, partije mnogo više interesuju one izborne kampanje gde su prilikom kandidovanja sudija i one same izložene proveri popularnosti, pa zato i prilikom izbora kandidata, kao i pri obezbeđivanju sredstava od-nosno ubeđivanju poslovnih grupacija ulažu veću energiju rado ostvariva-nja svoga cilja. Tvrde da će stepen aktivnosti partije uložen tokom kam-panje u većoj meri uticati na kasnije sudijine presude koje pogoduju ovim poslovnim grupacijama čak i od veličine novčanog iznosa uloženog u kampanju. Ustanovili su i da će neki sudija koji se takmičio u izborima prema partijskom modelu, kasnije sa 12-odstnotnom većom verovatnošću presuditi u korist interesa poslovnih grupa nego li neki njegov kolega koji ––––––––––

55 Michael S. Kang –Joanna M. Shepherd: The Partisan Price of Justice: An Empi-rical Analysis of Campaign Contributions and Judicial Decisions.. New York University Law Review, 2011. str. 70-130.


304

je izabran prema bilo kojem drugom modelu. Autori su istraživali i to da li mogućnost reizbora sudija utiče na presude koje donose. Analiza poda-taka pokazala je da se sudije koje više nisu izložene reizboru u manjoj meri obaziru na interese poslovnih grupa.

Glasanje o potvrđivanju izbora

„Umerenija” verzija izbora sudija je tzv. glasanje o potvrđivanju iz-bora (retention election), kada građani-birači odlučuju o nekom sudiji ta-ko da on nema protivkandidata.56 Ovaj je metod uveden u Kaliforniji 1934. godine, a danas se primenjuje radi potvrđivanja legitimiteta sudija prevashodno u onim saveznim državama u kojima sudije mandat dobijaju na osnovu imenovanja od strane guvernera. U jednoj od saveznih država se primenjuje i da bi se potvrdio i produžio mandat sudije izabranog na tradicionalni način. Budući da danas najvećem broju imenovanja sudija od strane guvernera zasnovanog na principu „zasluge” prethodi selekcija od strane stručnog gremija, pa stoga može da se kaže da je glasanje o po-tvrđivanju u suštini neka vrsta narodnog pristanka i prihvatanja guverne-rove odluke zasnovane na stručnoj selekciji.

Glasanje o potvrđivanju bi u praksi najbolje moglo pokazati u koli-koj se meri obraća javna pažnja na presude sudija, jer naime, građani ne biraju ko im je simpatičniji između dva ili više kandidata, nego ispoljava-ju mišljenje o jednom licu koje je već u mandatu i to odlučivanjem za ili protiv. Kod ovog oblika izbora se najbolje mogu potvrditi oni strahovi koji se tiču pada nivoa suđenja zbog pritiska društva na sudije.57 Među-tim, čini se da se u velikoj većini slučajeva glasanje o potvrđivanju sudije ne doseže do praga strpljivosti građana, te se ipak uprkos tendenciji pove-ćanja, ovakav izbor u suštini govoreći relativno retko pretvara u medijati-van događaj koji pokreće društvene grupe.

Pri opozivu sudija tipično korišćeni argument je taj da svojim slabim presudama pomažu kriminalitet što oh čini nesposobnima za obavljanje funkcije sudije. U Kaliforniji su birači 1986. godine trojicu sudija uz poli-tičku podršku „kaznili” zbog toga što su u više slučajeva glasali protiv primene smrtne kazne.

Isto tako je došlo do uspešnog „rušenja sudija” potkraj 2000-ih godi-na u saveznoj državi Iowi u kojoj su trojica sudija Vrhovnog suda izgubili

–––––––––– 56 Alaska, Arizona, California, Colorado, Florida, Idaho, Illinois, Indiana, Iowa,

Kansas, Maryland, Missouri, Nebraska, New Mexico, Oklahoma, Pennsylvania, South Dakota, Tennessee, Utah, Wyoming.

57 Larry T. Aspin – William K. Hall: Retention Elections and Judicial Behavior. Judicature, 1994. str. 306-312.


305

mandat na glasanju o potvrđivanju budući da su svojim tumačenjem usta-va doprineli legitimizaciji istopolnih brakova. Za njihovo rušenje je, da-kako trebala i veoma snažna kampanja Republikanske partije.

Ponekad se na vidljiv način očituje razlika u proceni sudija od strane struke u odnosu na onu koju daju građani. Judy Draper, sudija iz St. Loui-sa dobila je 2006. godine prilično porazno stručno mišljenje od svojih ko-lega pravnika, jer ju je samo njih 27,5 posto smatralo sposobnom za su-dijsku funkciju. Međutim, na potvrdnom je glasanju od građana dobila potrebnu većinu glasova.

Glasanje o potvrđivanju mnogi smatraju svrhovitim te ga drže odgo-varajućom alternativom u odnosu na partijske ili ne-partijske izbore, bu-dući da selekciju sudija oslobađa od njenog snažnog političkog karaktera i negativne kampanje koja se gotovo neizbežno javlja kod druga dva mo-dela, jer se pri odlučivanju o jednom kandidatu ona retko javlja. Isto tako se pominje da labavljenje partijskopolitičkih aspekata prati stavljanje stručnih aspekata u prvi plan, koje može dovesti do nastanka stručnijeg zbora sudija.58

Na sledećoj tabeli dajemo prikaz izborne prakse u južnim saveznim državama.59

Savezna država

Način izbora Početni rok imenovanja (godina)

Trajanje funkcije (godine) nakon potvrđi-vanja (retention)

Alabama Partijski izbori Vrhovni sud: 6 Apelacioni sudovi: 6

Vrhovni sud: 6 Apelacioni sudovi: 6

Arkansas Ne-partijski izbori Vrhovni sud: 8 Apelacioni sudovi: 8


Florida Imenovanje na osno-vu zasluga uz pomoć komisije za kandido-vanje



Georgia Ne-partijski izbori Vrhovni sud: 6 Apelacioni sudovi: 6


Kentucky Ne-partijski izbori Vrhovni sud: 8 Apelacioni sudovi: 8


Lousiana Partijski izbori Vrhovni sud: 10 Apelacioni sudovi: 10


–––––––––– 58 Vidi npr. American Judicature Society, Merit selection: The Best Way to Choose

the Best Judges. www.ajs.org/js/ms_descrip.pdf. Vidi nadalje: Aman McLeod: If at First You Don’t Succeed: A Critical Evaluation of Judicial Selection Reform Efforts. 107 W. VA. L. REV., 2005. str. 499.

59 Todd Edwards: Judicial Election in Southern States. In: Regional Resource, The Council of State Governments. Atlanta, 2004. str. 4.


306

Savezna država

Način izbora Početni rok imenovanja (godina)

Trajanje funkcije (godine) nakon potvrđi-vanja (retention)

Maryland Imenovanje na osno-vu zasluga uz pomoć komisije za kandido-vanje

Apelacioni sudovi: Go-dinu dana nakon imeno-vanja do prvih opštih iz-bora


Mississippi Ne-partijski izbori Vrhovni sud: 8 Apelacioni sudovi: 8


Missouri Imenovanje na osno-vu zasluga uz pomoć komisije za kandido-vanje



Severna Karolina

Ne-partijski izbori Vrhovni sud: 8 Apelacioni sudovi: 8


Oklahoma Imenovanje na osno-vu zasluga uz pomoć komisije za kandido-vanje



Južna Karolina

Izbori od strane zako-nodavnog tela, bez učestvovanja komisi-je za kandidovanje



Tenessee Imenovanje na osno-vu zasluga uz pomoć komisije za kandido-vanje

Vrhovni sud i apelacioni sudovi: do najbližih op-štih izbora koji se odr-žavaju svake dve godi-ne 6


Texas Partijski izbori Vrhovni sud: 6 Apelacioni sudovi: 6


Virginia Izbori od strane zako-nodavnog tela, bez učestvovanja komisi-je za kandidovanje



Zapadna Virdžinija (Virginia)

Partijski izbor Vrhovni sud: 12 Ne postoji nijedan drugi apelacioni sud

Vrhovni sud: 12

3.2.2. Sistem odabira na osnovu zasluga. „Missourski plan”

Ako istražimo istoriju izbora sudija u saveznim državama videćemo da se jasno mogu razdvojiti tri perioda. Početnu praksu imenovanja od strane guvernera, u mnogim je saveznim državama zamenio sistem nepo-srednog izbora sudija budući da su sa aspekta nezavisnosti sudija ocenili problematičnim imenovanje od strane predstavnika izvršne vlasti. Ovaj sistem je takođe imao veoma ozbiljan tabor kritičara, zbog toga što je i


307

on, već po samoj svojoj prirodi ispolitizovan (doduše na drugi način) te zahteva sve veća finansijska ulaganja u kampanju. Kritičari su sistemu di-rektnog izbora zamerali potiskivanje stručnih aspekata u drugi plan te sni-žavanje prestiža zbora sudija. 60

Roscoe Pound i Albert Kales su osnovali Američko pravosudno društvo koje je pripremanje reforme pravosuđa istaknulo za svoj izričiti cilj. Albert Kales je redovno kritikovao sistem izbora sudija zato što se na izborima zbog učestvovanja političkih partija odlučuje samo o tome koju političku formaciju podržava birač. Prema njegovom mišljenju si-stem ne-partijskih izbora uopšte ne rešava ovaj problem, jer je i ovde veoma moćan uticaj partijskih rukovodilaca koje on naziva politokrata-ma, a sa druge strane birači imaju samo ograničeno saznanje o stručnim sposobnostima kandidata. Zato je predložio da jedan gremij sastavljen od stručnjaka sastavi listu kandidata za funkciju sudije, a zatim da pred-sednik Vrhovnog suda savezne države između kandidata sa te liste iza-bere sudiju. Ovu argumentaciju je 1920. godine prihvatilo Američko pravosudno društvo, a 1937. godine ga je usvojilo i Američko društvo pravnika.61 Na koncu je 1940. godine prvo u saveznoj državi Missouri usvojen sistem izbora sudija putem uključivanja tela sastavljenog od lai-ka i pravnika, a koji je za cilj istakao učvršćivanje elemenata odabira po zaslugama. Suština originalnog Kalesovog predloga promenjena je uto-liko što umesto predsednika Vrhovnog suda konačnu odluku donosi gu-verner.

Teško je ne primetiti sličnosti između metoda odabira sudija na osnovu zasluga prihvaćenog u pojedinim saveznim državama i sistema iz-bora sudija od strane Pravosudnih veća koji postoji u mnogim državama sa kontinentalnim pravnim sistemom. Oba ova tela nastoje da odabir su-dija u što većoj meri bude oslobođen od političkog uticaja u cilju razdva-janja grana vlasti i obezbeđivanja da zbor sudija što manje bude zavistan od partija, čak i po cenu da ojačaju korporativni elementi.62 Ovaj aspekt ––––––––––

60 Možemo pomenuti čuvenu izreku Rosko Paunda: ”…putting courts into poli-tics…almost destroyed the traditional respect for the bench” (uključivanje sudova u poli-tiku... gotovo je sasvim srušilo tradicionalni respekt prema zboru sudija). Roscoe Pound: The Causes of Popular Dissatisfaction with the Administration of Justice. Journal of American Judicial Studies, 1937. str. 178-186.

61 American Bar Association. 62 Vidi npr.: Brian Fitzpatrick: On the Merits of Merit Selection. The advocate, Te-

xas, Winter, 2010. Rachel Paine Caufield: What Makes Merit Selection Different? Roger Williams

U.L. Rev., Fall, 2010. str. 765. Steven Zeidman: To Elect or Not to Elect: Case Study of Judicial Selection in New

York City 1977-2002. Michigan Journal of Law, 2004. str. 791-810.


308

je često prisutan i danas kada se napada odabir na osnovu zasluga. Tipični protivargument da se odluke o odabiru kandidata donose u zatvorenim sobama teško mogu da smetnu s uma činjenicu da nijedan od gore nave-denih postupaka odabira u Sjedinjenim Američkim Državama nije oslo-bođen od odlučivanja u zatvorenim sobama i to od strane nekoliko lica, a te odluke umnogome utiču na konačni ishod celog postupka.63

Pitanje je može li se stvoriti rešenje koje je u stanju da na minimum svede uticaj političkih elemenata odnosno opasnosti od korporativnih karakteristika?

4. Pokušaj stvaranja objektivnog sistema zasnovanog

na zaslugama. Francuski primer Evropski kontinentalni pravni sistemi su u pogledu pravosuđa u pro-

teklom veku bili među ostalim zaokupljeni i time da postepeno oslabe ve-ze između zakonodavne, izvršne i sudske vlasti, sa ciljem da se stvori ne-zavisno i nepristrano pravosuđe. Najvažnijom institucionalnom garanci-jom ovog nastojanja postala su pravosudna veća sa većinom sudija u svom sastavu, koja danas postoje u najvećem broju država. Ta veća su ili delom ili u celosti na sebe preuzela zadatke upravljanja pravosuđem. Me-đu tim zadacima u vezi naše teme posebno značenje ima način izbora su-dija, koje je suštinsko pitanje i u kontinentalnim pravnim sistemima koji u većini imaju sudske sisteme zasnovane na karijernim sudijama. Nije naime svejedno prema kojim se parametrima odvija regrutacija sudija (ili u francuskom slučaju magistrata u kojemu se nalaze i sudije i tužioci). Takođe, nije nevažno ni to koliku vlast imaju sudska veća u različitim dr-žavama kontinentalnog pravnog sistema.

U tom pogledu je valjda najdalje otišla Španija u kojoj je sve odluke počev od imenovanja sudija pa sve do pozivanja na disciplinsku odgovor-nost donosilo Pravosudno veće sastavljeno isključivo od sudija koje iz svo-jih redova biraju sudije, a u čije funkcionisanje druga grana vlasti nije ima-la nikakvog uticaja. Do korekcije ovog sistema koji u sebi krije opasnost od korporativizma došlo je 1985. godine kada je pravo izbora članova Veća oduzeto iz ruku zbora sudija. Od tada Predstavnički dom kandiduje buduće sudije tropetinskom većinom glasova, a imenovanje sudija je kraljevo ovla-šćenje.64 To je obnovilo veze između Veća i parlamenta, ali na taj način da je propisivanjem potrebne kvalifikovane većine glasova na najmanju meru

–––––––––– 63 Laura Denvir Stith – Jeremy Root: The Missouri Nonpartisan Court Plan: The Least

Political Method of Selecting High Quality Judges. Montana Law Review, 2009. str. 711. 64 V. Moreno-Catena – J. Pintos-Ager – H. Soleto-Munoz: Espagne/Spain In: Fabri

et al. (ured.), str. 207.


309

svedena mogućnost da zakonodavno telo politički utiče na sudstvo. Sem to-ga je 2001. godine u okviru tzv. Pravosudnog pakta (Pacto de la Justicia) izmenjen način kandidovanja sudija tako da je pojačana uloga stručnih or-ganizacija sudija u sastavljanju liste kandidata.65

I Francuska je veoma rano donela svoje Pravosudno veće koje je sa-da već centralna institucija jednog u mnogim segmentima specifičnog pravosudnog sistema, iako je izvršna vlast još uvek sačuvala određena ovlašćenja na polju upravljanja sudovima. 66

Nezadovoljstvo sudovima ispoljeno poslednjih godina dovelo je do promena i u francuskom sistemu pravosuđa. Kao što je reformu belgij-skog sudstva izazvao skandal u vezi sa jednim konkretnim krivičnim predmetom (slučaj Dutroux ügy),67 tako je i francusku reformu pokrenuo skoro identičan i belgijskom slučaju čak i po imenu sličan krivični postu-pak, samo što je ovaj imao drugačiji ishod što je navelo političare da dir-nu u postojeći sistem. U belgijskom primeru je zbog greške pravosuđa je-dan ubica pedofil mogao dugo vremena da dejstvuje, dok je u slučaju Ou-treau početkom 21. veka francusko pravosuđe osudilo više nevinih lica zbog pedofilije, od kojih je jedno počinilo samoubistvo u zatvoru što je narušilo ugled sudstva.

Posledica toga bila je reforma koja je počela 2005. godine i trajala je do konca decenije. Ona je donela više promena, među kojima je jedna od najznačajnijih bila ona koja se odnosila na Vrhovno pravosudno veće kod kojeg je evidentno da se nastojala stvoriti ravnoteža između želje za obez-beđivanjem nezavisnosti i straha od korporativizma. Već i raniji slučajevi korupcije među sudijama su upozoravali na pravosudne defekte koji su prema kritičarima delom posledice sudijskog samoupravljanja koji je kao sistem zakazao.68

Posle reforme je prestala do tada postojeća i mnogo kritikovana si-tuacija da je predsednik Republike kao šef izvršne vlasti upravljao Ve-ćem, a koji sem toga prema ustavu garantuje i štiti sudsku vlast (u vezi sa time postala je čuvena izreka profesora Carcassonnea da je to isto kao da se deklariše da vuk garantuje bezbednost ovcama). Ni ministar pravde ni-––––––––––

65 Attila Badó: Az igazságszolgáltató hatalom alkotmányos helyzetének és egyes alapelveinek összehasonlító vizsgálata. In: Tóth Judit – Legény Krisztián. (szerk.) Összehasonlító alkotmányjog, Complex, Budapest, 2006. str. 163-210.

66 Doris Marie Provine: Courts in the Political Process in France. In: Herbert Jacob – Erhard Blankenburg – Herbert M. Kritzer –Doris Marie Provine – Joseph Sanders op. cit. str. 177-249.

67 R. Depré – J. Plessers: Belgique In: Fabri et al (ured.), str. 135-159. 68 Na podsticaj velikog skandala u vezi sa sudijama Alègreom i Voirainom je već

ranije uveden stroži etički kodeks u pogledu sudija građanskog odseka, a pored toga su u obrazovanju sudija etička pitanja dobila naglašeniju uogu.


310

je više član Veća, ali sem disciplinskih postupaka, u svim drugim raspra-vama može da bude prisutan. Ali je pored ovih promena kojima je osna-žena nezavisnost69 promena strukture Veća dovela do ukidanja sudske ve-ćine uprkos tome što je prema originalnom predlogu komisije koja je ispi-tivala slučaj Outreau u Veću trebao biti zastupljen jednak broj sudija i spoljnih članova. Reformom je Veće ojačano povećanjem broja spoljnih članova koji ne pripadaju ni zakonodavnoj, ni izvršnoj, ni sudskoj vlasti (npr. profesora prava), ali koje kandiduju važni politički faktori (predsed-nik Republike, predsednik Senata, predsednik Skupštine). Ovaj proces koji se uglavnom vezuje uz ime predsednika Sarkozija očigledno se re-flektuje na kritiku funkcionisanja pravosudnih veća iznesenu od strane stručnjaka u stručnoj literaturi, a njime se uz političku apstinenciju želi osigurati jača kontrola nad sudskom vlašću.

Iako još nije proteklo dovoljno vremena da bi se moglo formulisati argumentovano mišljenje o učincima promena, ipak se može kazati da je na nivou regulative pozitivan korak napred taj da je pronađeno bolje reše-nje za obezbeđivanje nezavisnosti pravosuđa i spoljnu kontrolu sudske organizacije. Možemo to reći uprkos tome što je ukidanjem sudske većine u Veću naizgled oslabljena organizaciona nezavisnost sudova, a što je u izvesnom smislu protivurečno preporukama u vezi sudija sadržanima u Evropskoj Karti. Međutim, mislimo da način odabira spoljnih članova Veća daje garanciju za njegov politički uravnoteženi sastav.

Uz to je i opšti način popunjavanja zbora sudija i njihovog napredo-vanja, dao u poslednjim decenijama ogledan primer pojedinim evropskim državama. Stvarna uloga Veća je i dalje prvenstveno ograničena na ime-novanje sudija koji se nalaze na vrhu sudijske hijerarhije. Vredno je po-menuti i da kritike zbog štetne i sudijsku nepristrasnost kršeće prakse imenovanja, a ponekad i uticaja na konkretne slučajeve od strane izvršne vlasti i pre reforme nisu upućene na račun sudija koji presuđuju (magi-strat du siege).70 Pre svega su mnogi prigovarali zbog neprihvatljivog na-čina imenovanja tužilaca (magistrat du parquet), a među njima naročito onih na vrhu hijerarhije, kod kojih mišljenje Pravosudnog veća, za razliku od položaja sudija, ni nadalje ne veže ruke izvršnoj vlasti, iako je refor-mom proširena uloga Pravosudnog veća i u vezi sa popunjavanjem funk-cije tužioca. (Slična kritika može da se iznese i na imenovanje upravnih sudija koji čine posebnu kategoriju, jer u njihovom slučaju posebno Vr-hovno pravosudno veće ima samo savetodavnu ulogu). ––––––––––

69 Od tada Većem rukovodi predsednik Kasacionog suda. 70 A. Martin: Le Conseil supérieur de la magistrature et l’indépendance des juges.

Revue du droit public, mai-juin, 1997, 3. str. 741-78.


311

Razvojni proces gore navedenog Vrhovnog pravosudnog veća pre svega smo prikazali zato da se vidi kako se i u kontinentalnom pravnom sistemu zasnovanom na karijernim sudijama gotovo kontinuirano dešava-ju pokušaji korekcije u upravljanju pravosuđem ponajviše u teško uskla-dljivom obruču potrebe za efikasnošću, nezavisnošću i društvene kontro-le.71 Prirodno je da ovi pokušaji korekcije posredno ili neposredno mogu da utiču na praksu odabira sudija.

Međutim, stanje u Francuskoj u pogledu naše teme nije interesantno samo zbog reformi, nego mnogo više zbog jednog naizgled tehničkog re-šenja kojeg su u popunjavanju zbora sudija počeli primenjivati mnogo godina uoči reforme, već 1950-ih godina, a što izaziva posebnu pažnju u pogledu povezanosti funkcije sudije i politike.

Za francusku državnu upravu i za gotovo svaku instituciju koja se fi-nansira iz državnih sredstava karakteristično je da se prilikom zapošljava-nja prijavljeni kandidati stavljaju pred ispite sposobnosti uz uvažavanje principa jednakih mogućnosti. U mnogo evropskih zemalja bi na primer bilo nezamislivo da se jedan univerzitetski nastavnik koji ima iza sebe već stručnu karijeru mora da bi dobio mesto profesora polagati pismene i usmene ispite gotovo kao početnik, te se pri tome takmiči sa drugim kan-didatima. Međutim, u Francuskoj je toliko razvijen sistem raznih ispita (concours), da bi bio pravi izuzetak kada se za popunjavanje nekog mesta ne bi tražilo sprovođenje ove procedure.

Ovi konkursni ispiti su danas sve rasprostranjeniji unutar karijernog sudskog sistema. U Francuskoj kao začetniku ovog modela, već od 1958. godine deluje akademija za obrazovanje sudija-tužilaca magistrata, koja putem konkursnih ispita, uz pomoć sistema prijemnih ispita zasnovanog na zaslugama, koji se trudi biti objektivan, obezbeđuje dopunjavanje zna-čajnog dela zbora redovnih sudija.72 Njegova posebnost je u tome da se suštinski deo selekcije ne dešava nakon sticanja diplome, nego u jedinoj francuskoj ustanovi za školovanje sudija koja deluje u Bordou (Bor-deaux). Između kandidata, prijavljenih često preko propisanog limita, se uz pomoć jednog precizno izrađenog pismenog i usmenog ispita sasta-vljenog od pitanja iz opšte kulture i stručnih pravnih zadataka biraju oni diplomirani pravnici za koje se proceni da su sposobni obavljati posao u magistratu. Rezultat postojeće prakse prijemnih ispita kod kojih se velik naglasak stavlja na objektivnost, je taj da se ovim oblikom selekcije može

–––––––––– 71 J. Gicquel: J. L’évolution du Conseil supérieur de la magistrature In: Renoux

T.S. (ured.), str. 201-208. 72 D. M. Provine: Courts in the political Process in France. In: H. Jacob – E. Blan-

kenburg – H. M. Kritzer (ured.): Courts, Law and Politics in Comparative Perspective, Yale University Press, 1996. str. 177-248.


312

na minimum svesti uticaj kapitala ili politike, pa se tako obezbeđuje do-bar uvid u stručnu osposobljenost i sposobnosti kandidata. (U prijemnoj komisiji sa promenjivim sastavom članstva mesto dobija visoko pozicio-nirani sudija Kasacionog suda, jedan član Državnog saveta, jedan univer-zitetski profesor prava, četiri magistrata, jedan advokat, jedan psihológ, jedan stručnjak za regrutaciju, te još jedan spolji član, kao i stručnjak za predmet iz kojeg se polaže ispit). Putem testova ispitivanja sposobnosti, rešavanja pojedinih pravnih slučajeva, ispiticanja poznavanja struke ili proveravanjem poznavanja jezika želi se među ispitanicima isključiti one koji ne raspolažu znanjem i sposobnostima potrebnima za obavljanje funkcije sudije ili tužioca. Naravno, učinak kandidata se ne meri samo kod prijema u ustanovu, nego se na osnovu ostvarenih rezultata tokom obučavanja objavljuje rang-lista koja određuje ko će se gde zaposliti pre-ma ponuđenim radnim mestima.

U školu za obrazovanje magistrata mogu da se prijave i drugi, a ne samo sveže diplomirana lica. U zavisnosti od godina života i obrazovne strukture prijavljenih postoje tri vrste prijemnih ispita,73 a jedan manji deo iz kvote kandidata koji mogu da se prime biva primljen i bez polaga-nja ovog ispita.74 Do ovog poslednjeg međutim, može da dođe samo onda ako kandidat raspolaže sa odgovarajućim stručnim pravničkim rezultati-ma.75 O prijemu odlučuje „Komisija za napredovanje” zbora sudija koja rešava o svim napredovanjima sudija i tužilaca sa izuzetkom najviših su-dijskih i tužilačkih funkcija (što je ovlašćenje Vrhovnog pravosudnog sa-veta). Od 20 članova ovog tela Ministarstvo pravde daje samo dva pred-stavnika (koji su inače, već prema svome položaju i sami magistrati), a daljih 18 članova predstavlja različite nivoe pravosuđa na osnovu svoje funkcije ili iskazanog im poverenja od strane njihovih kolega magistrata na osnovu izbora. Ali isključivanje politike iz procesa regrutacije ne osi-gurava se samo putem minimalnog ministarskog predstavništa. Među iza-branim članovima su u velikom broju zastupljeni predstavnici najvažnijih interesnih saveza sudija (momentalno 70 procenata), koji dosledno zago-––––––––––

73 Prvi tip ispita može da se pokuša do 31. godine života, a mogućnost polaganja toga ispita veže se uz propisane diplome koje se stiču nakon maturskog ispita. Drugi ispit kandidati mogu da polažu ako su barem četiri godine radili u javnoj službi do navršene 48. godine života. Treća vrsta ispita može da se polaže do 40. godine života ako je kandi-dat najmanje osam godina obavljao stručne poslove u privatnom sektoru ili je obavljao neku lokalnu izbornu funkciju, bio sudija-laik.

74 Član 1.-18. Zakona o organizaciji suda. 75 U slučaju diplomiranog pravnika starijeg od 31 godine koji dokaže da je četiri

godine radio u struci, ili ima doktorat prava, odnosno ima i neku drugu diplomu, ili ako je nakon sticanja zvanja diplomiranog pravnika bio barem tri godine zaposlen kao nastav-nik-istraživač.


313

varaju nepolitičko delovanje i svesno paze na to da se kod prijema kandi-data vrednuju isključivo stručni aspekti.

Ovo značajno (iako u odnosu na Vrhovni pravosudni savez mnogo manje poznato) telo sem prijema u školu magistrata može da odlučuje i o neposrednom prijemu u red magistrata. Ova mogućnost obezbeđuju prelaz među strukama, odnosno to da i stariji, iskusniji advokati, pravnici zaposle-ni u javnoj upravi, odnosno profesori prava dobiju priliku da se takmiče za funkciju sudije ili tužioca. Isto tako je ovo način da se na ograničeni period popuni pojedino mesto sudije laika ili položaj magistrata.76

5. Zaključak

Roger Perrot u svom delu o sistemu pravosuđa ističe da ako se veli-ko značenje pridaje pravnoj tehnici onda je svrhovito da se izbor sudija obavlja putem konkursnih ispita. Ukoliko tražimo sudije koji raspolažu ozbiljnom stručnom praksom u rešavanju pravnih problema, onda treba-mo birati između onih kandidata koji imaju pravničko iskustvo i na ne-kom drugom području prava. Ako pak mislimo da je važnija mogućnost pozivanja na odgovornost, nego stručno pravničko znanje, onda trebamo obezbediti mogućnost da narod bira sudije.77 Pitanje je samo od koga oče-kujemo rešenje, budući da o ovome suprotna mišljenja zastupaju pravnici praktičari kojih se ovo pitanje neposredno tiče, odnosno partijskih politi-čara zastupljenih u zakonodavnom telu i izvršnoj vlasti te stručnjaka ana-litičara koji bez ličnog interesa formulišu svoj stav, koji dakako nije u svemu istovetan.

Naizgled se u velikim svetskim pravnim sistemima i dalje traži pravi put, te nije smanjen broj zamisli o izboru sudija, odnosno tehnič-kih rešenja u vezi sa konkretnim odvijanjem procesa odabira. No, ipak, ako u dešavanjima u proteklih pola stoleća trebamo tražiti neke tenden-cije, onda možemo da izvedemo prilično neosporne zaključke. Uočljivo je da se i u okvirima common law-a, kao i rimsko-germanske pravne porodice učvršćuju elementi odabira prema zaslugama, te da su pojedi-ne države želele u ovoj ili onoj formi osnažiti nepristrasnost u proceni stručnosti, upućenosti i sposobnosti za obavljanje funkcije sudije. Na-ravno, društveno-političko uređenje određenog društva, njegovo poima-nje demokratije, pravna kultura ili kultura uticaja kapitala usmeravaju i omeđuju pravac razvoja, ali kao što smo videli iz napred navedenih pri-mera izvesna konvergencija može da se uoči na ovome području bez ob-zira na različite pravne porodice. ––––––––––

76 Član 22.-23. Zakona o organizaciji suda. 77 R. Perrot: Institutions judiciaires. Montchrestien, Domat Droit privé, 2008. str. 536.


314

Kod razumevanja pokretača ovog procesa – nezavisno od karakteristi-ka pojedinih pravnih sistema – ne može da se smetne s uma ni širenje onog globalnog ustavnopravnog shvatanja koje od sredine 20. veka na sve širi način tumači pojam nezavisnosti sudija i prava na pošteno suđenje.

Protekle decenije su naročito u kontinentalnim pravnim sistemima protekle u znaku stvaranja nezavisno organizovanog sudstva, što je dove-lo do toga da je upravljanje sudovima u većoj ili manjoj meri oduzeto iz ruke drugih grana vlasti te je sudijama povereno među ostalima pitanje novih sudijskih kadrova, napredovanje sudija odnosno pozivanje sudija na disciplinsku odgovornost. To je, međutim, danas pojačalo kritike zbog opasnosti od korporativizma koje upozoravaju na disfunkciju jedne samo-kontrolišuće organizacije koja nije podložna društvenoj kontroli.78 U po-slednje vreme su na ovaj izazov Francuzi nastojali pronaći odgovor odlu-čujući se za jedan umereni model koji poštuje nezavisnost sudske organi-zacije. Dokazali su da ne treba odbaciti pozitivna iskustva proteklih dece-nija i razvoj koji je doprineo jačanju nezavisnosti sudija, samo zato što je efikasnost pravosuđa i njegova sposobnost da provede samokontrolu izlo-žena ili opravdanoj ili populističkoj kritici.

Od država sa pravnim sistemom common law-a je i Ujedinjeno Kraljev-stvo zakoračilo na novi put sa ciljem da izbor sudija bude oslobođen od even-tualnog uticaja Vlade ili partijske politike. U njihovom slučaju promene nisu izazvane zbog napada protiv ispolitizovanog zbora sudija, nego mnogo više zbog odbrane od moguće teoretske kritike i prihvatanja evropskih standarda.

Svedoci smo ozbiljnog pokreta u Sjedinjenim Američkim Državama gde je kod selekcije sudija uočljivo porasla uloga stručnih aspekata. Me-đutim, pravosuđe je i dalje ostalo prostor partijskopolitičke borbe zbog prakse koja je korenito različita od evropske, te ideologije koja ne želi da-ti privid neutralnosti, odnosno teorije kojom se želi legitimisati neposred-ni izbor sudija.

Na kraju naše analize ponavljamo argumentaciju da pravosuđe 21. ve-ka pre svega legitimiše to ako je društvo duboko ubeđeno da na donošenje odluka sudova ne utiče njihov odnos prema političkim partijama, Vladi, lob-bijima, rukovodiocima sudova i biračima, nego da odlučuju isključivo pre-ma svom stručnom pravnom znanju i osećaju za pravdu. Do postizanja ovog cilja momentalno ne vodi drugi put nego li izrada najobjektivnijeg mogućeg mehanizma selekcije i regrutacije sudija na osnovu zasluga, koji iako nije savršen ipak uspeva da na minimum svede negativne impulse koji dolaze iz-van i unutar same organizacije. Naravno, samo onda, ako u ovom pravcu deluju i druga sredstva kojima se želi zaštititi nezavisnost sudija. ––––––––––

78 Vidi najpregledniju knjigu o ovom pitanju: Canivet – Andenas– Fairgrieve, op. cit. str. 492.


315

Attila Badó, Ph.D., Full Professor University of Szeged Faculty of Law and Political Sciences

The Selection of Judges and Judicial Independence Abstract: This article discusses global trends in the selection of jud-

ges, and provides an analysis of judicial independence and impartiality, concerning the various means of achieving these interwoven goals and how these means are implemented by different legal families. Independen-ce and impartiality are undoubtedly considered both critical and funda-mental elements, as well as an indispensable part of a fair trial, in all ju-stice systems. Having direct relevance to both impartiality and indepen-dence, is the question of how a judicial post may be taken in various countries, with different legal systems. The procedures of the appointment and selection of judges, and in the case of the United States, the process of judicial election, are also introduced in a comparative approach. The means of Common Law legal systems are contrasted with methods em-ployed in continental legal systems toward achieving independence and impartiality, along with a wide array of examples to demonstrate the advantages and shortcomings of each.

In terms of selection procedures, recent reform in the UK denotes an apparent convergence of common law and civil law, and a tendency to-ward the adoption of a merit-based method of selection.

A brief historical overview introduces how these procedures have evolved, as well as the political factors that have influenced or even dri-ven change in the selection procedures utilized in England, the United States, Germany and France. And finally, the analysis also compares the influence partisanship may have and may have had on the independence and impartiality of the judiciary branch, judicial decision-making, and on justice systems as a whole.

Key words: judicial independence and impartiality, merit-based method of selection, judicial election, mechanism of selection.


316


317

Originalni naučni rad 808.5:343.1(37) doi:10.5937/zrpfns48-5427

Tamás Nótári, Ph.D., Associate Professor Károli Gáspár University Budapest Faculty of Law

LAW AND RHETORICS IN CICERO SPEECH IN DEFENCE OF CNAEUS PLANCIUS

Abstract: The speech in defence of Cnaeus Plancius was delivered in early

autumn 54 B.C. Cn. Plancius won the office of aedilis of the year 54 by winning the election, and, as it was not rare in Rome, his competitor, who lost in the election, M. Iuventius Laterensis charged him of election bribery/fraud (ambi-tus). Defence was provided by Cicero, who—as was his custom—rose to speak as the last one. The close relation between Cicero and his defendant was highly influenced by the fact that Plancius, who acted in Macedonia as proquaestor, gave shelter to the exiled politician, which was equal to saving his life in the orator’s interpretation. Cicero responds to the allegations of general signifi-cance made by the prosecution, in not too exhaustive details, however, he turns the attention from the accused and his acts to his own person. After brief de-scription of the historical background of the lawsuit, we analyse Pro Plancio more profoundly to investigate the rhetorical handling of the facts of the case, which will be compared to Pro Murena examined earlier at several points to ensure better understanding.

Key words: Roman criminal law; elections; crimen ambitus; bribery; Mar-cus Tullius Cicero.

The speech in defence of Cnaeus Plancius was delivered in early autumn

54 B.C., immediately before or after the oratio in defence of M. Aemilius Scau-rus. Cn. Plancius won the office of aedilis of the year 54 by winning the elec-tion, and, as it was not rare in Rome, his competitor, who lost in the election, M. Iuventius Laterensis charged him of election bribery/fraud (ambitus). As co-pro-secutor L. Cassius Longinus took sides with him, defence was provided by Ci-cero (and as quite often Hortensius), who—as was his custom—rose to speak as the last one. The court of justice was chaired by C. Alfius Flavus, of whom—in spite of his people’s party affiliation—Cicero made positive statements elsew-

Dr Tamaš Notari, Pravo i retorika u Ciceronovom govoru u odbranu ... (str. 317–335)

318

here. The close relation between Cicero and his defendant was highly influen-ced by the fact that Plancius, who acted in Macedonia as proquaestor, gave shelter to the exiled politician, which was equal to saving his life in the orator’s interpretation. Cicero responds to the allegations of general significance made by the prosecution, in not too exhaustive details; however, he turns the attention from the accused and his acts to his own person, and the style of the speech here is elevated to hymn of gratitude addressed to his friend and saviour, Plancius, who stood by the orator-statesman from first to last even during his exilium. As on several occasions earlier and later, he convincingly hammered the conviction into his audience that his voluntary and self-sacrificing exile saved the people of Rome from terrible civil war and bloodshed, and he tried to clarify his relation with the triumvirs far from being free from contradictions, yet stylised into a harmonic relation in the given situation. By describing his exile and escape in vivid colours and presenting a stylised figure of Plancius as a heroic saviour, he aroused the audience’s compassion with the accused in a pathetic peroratio—and not without impact since, as it is known, in the proceedings Plancius was acquitted.

After brief description of the historical background of the lawsuit (I.), we analyse Pro Plancio more profoundly to investigate the rhetorical handling of the facts of the case, which will be compared to Pro Murena examined earlier at se-veral points to ensure better understanding. (II.) Although the case was not one of the events that stirred huge political storms in the last century of the Republic, and so it was soon forgotten, it can be considered important among charges brought due to election bribery and lawsuits conducted on this subject to the extent that, after Pro Murena, Pro Plancio is the second—and the last—speech delivered by Cicero in ambitus lawsuits that have been left to us, which provides us with the opportunity for profound and comparative analysis of the Ciceronian handing of the facts of the case that he usually applied in crimen ambitus.

I. The historical background of Pro Plancio

Cnaeus Plancius came from a family in the order of knights (ordo eque-ster); he was born presumably in 96 as the son of an honourable and wealthy publicanus. After he acted as tribunus militum and quaestor, he applied for ae-dilis’s office in 55, running together with Iuventius Laterensis, somewhat youn-ger than him, as his opponent. At that time, he won the majority of the votes cast; however, the election was postponed, and was repeated in the following year.1 Plancius and A. Plotius won, Laterensis and Q. Pedius—the latter obtai-ned very few votes—lost the election.2 Laterensis did what many people did in

–––––––––– 1 Cic. Planc. 50. 2 Cic. Planc. 17.


319

such a case in Rome: he brought a charge of ambitus, i.e., election fraud/bribery against Plancius. Beside Laterensis, L. Cassius Longinus, brother of one of Cae-sar’s later assassins, acted as co- or secondary accuser; the defence was provi-ded by Hortensius and Cicero. As the basis of the charge he did not choose lex Tullia de ambitu created in 63 during the period of Cicero’s consulship but lex Licinia de sodaliciis created in 55 on Crassus’s initiative to sanction use of as-sociations set up for distributing bribes during election campaigns. This law see-med to be more favourable to the prosecutor not because of its sanction—since earlier laws held out the prospect of properly strict punishment: ten year exile, expulsion from the senate, being barred from applying for offices for life and a certain fine—but because of its procedural law aspect. For, in accordance with this law, the prosecutor could determine the four tribus from whom the judges had to be selected and the accused could refuse only one tribus, that is, his right of reiectio—right to to expel certain judges without any special reason—was considerably impaired compared to usual quaestio proceedings. In the procedu-re, actually used in practice, first the accused had to name the judges whom he was related to by marriage and kinship or confidential relation as a member of the same sodalicium or collegium, in twenty days. Then, the prosecutor selected one hundred from among the four hundred and fifty judges (editio), who were not allowed to maintain the above-mentioned relations with the prosecutor; after that, as part of his right of reiectio, the accused was allowed to reject fifty from among the designated one hundred judges, within forty days.3

Since it evolved in relation to winning the office of aedilis and not consul, the lawsuit did not have great political significance; however, Cicero had to co-pe with a rather critical situation due to his personal relations with the accused and the accuser4 because both Plancius and Laterensis and his family did signi-ficant services and favours to him during his exile.5 As he was more indebted to Plancius, whom he had supported during his election campaign already, due to the outstanding officium to him he had to undertake his defence.6 Laterensis ob-viously took it in bad part,7 and tried to lessen Plancius’s services done to and merits obtained regarding Cicero.8 It was not by chance that Cicero noted at the beginning of his speech that he hoped that in passing judgment the judges would appreciate the merits that Plancius obtained with regard to the one-time consul, all the more because the court of justice consisted of mostly Cicero’s ––––––––––

3 Kunkel 1974b 69. About the role of collegia in the election campaign see Kornemann 1900. 380; Laser 1997. 102.

4 Cf. Cic. Planc. 79. 5 Cf. Cic. Planc. 73. 78. 6 Kroll 1937. 128. 7 Cic. Planc. 72. 8 Cic. Planc. 4. 95.


320

friends and good acquaintances, which gave hopes for the acquittal of the accu-sed from the first;9 it was just their emotions that the orator wanted to move in his10 peroratio formulated with huge pathos as usual.

II. Cicero’s rhetorical skills in Pro Plancio

To the best of our knowledge, Cicero acted as counsel for the defence at least on eight occasions in criminal actions due to election fraud/bribery (ambi-tus), however, not all the speeches were published and only two of them have been left to us: the oratio delivered in 63 in defence of Lucius Licinius Murena elected consul and Cnaeus Plancius elected aedilis in 54. It is striking in both lawsuits that Cicero deals with the state of facts of ambitus and tries to refute the allegations made by the prosecution in merely one-fourth11 and one-fifth12—or, in the latter case, stricto sensu, one-twentieth13—of the oratio. This simila-rity allows to infer that what we have here is a rhetorical tactics independent of the specific case, which the judges and the audience actually expected the advo-catus to come up with in ambitus lawsuits.14 It might also arouse the attention that in both speeches Cicero speaks about himself at length, which is not justi-fied by the legal facts of the case at all. The explanation for this is found in the practice of Roman orators as in Rome it was not only his rhetorical competence but his entire authority that an advocatus or a patronus made available to the ac-cused or cliens brought before court and thereby guaranteed the authenticity of the case undertaken and the person defended, by full weight of his personality to the judges—what is more, he identified himself with his acts and fate.15 Accor-dingly, the opponent, as a matter of fact, worked towards attacking and shaking the authenticity of both the accused and his defending counsel; therefore, in the two particular cases the prosecution considered it necessary to speak exhausti-vely about Cicero too. This custom can bee seen again, for example, in Pro Cluentio16 and is explained in De oratore.17

In Pro Murena, the orator feels it necessary in the prooemium already to respond to reproaches against him for having undertaken the case at all.18 As one of the four accusers, beside Servius Sulpicius Rufus, who lost the elections,

–––––––––– 9 Cic. Planc. 2. 4. 10 On the peroratio see Cic. Or. 128. sqq. 11 Cic. Mur. 54–77. 12 Cic. Planc. 36–57. 13 Cic. Planc. 53b–57. 14 Adamietz 1986. 102. sq. 15 Thierfelder 1965. 385. sqq. 16 Cic. Cluent. 140. sq. 17 Cic. De orat. 2, 220. sqq. 18 Cic. Mur. 2b–10.


321

and S. Sulpicius Rufus junior and C. Postumius, not known specifically, M. Porcius Cato—who took an oath in public before the elections that if the elec-tion would be won by any other person than his brother-in-law, Silanus, he would bring a charge of ambitus against him19—criticised Cicero (although as a consul he created lex Tullia de ambitu20 which held out the prospect of ten year exile as a new punishment and took firmer action against those who distributed money) for having undertaken the defence of Murena charged of election bri-bery. Cicero was highly criticised also by Servius Sulpicius Rufus, the most sig-nificant jurist of the age, who considered Murena’s defence a betrayal of their friendship. All this was meant to undermine the authenticity of Cicero as a de-fending counsel, which would have weakened his defendant’s position too.21

In Pro Plancio, Cicero notes that in their statement for the prosecution M. Iuventius Laterensis and L. Cassius Longinus spoke more about him than about Plancius;22 accordingly, in the third third of his oratio Cicero discusses solely his own person and the services and favours done to him by Plancius.23 Several allegations of the prosecutors were involved in the statement of the defence in the form of remarks; for example, the allegation that in the description of his own exile Cicero went too far in praising Plancius’s merits.24 The merits obtai-ned by the accused with regard to the defending counsel are described in details not only in Pro Plancio;25 Pro Sestio also contains longer arguments with such content.26 Obviously, the prosecutors’ intention must have been to separate Plancius completely from the judges’ sympathy towards Cicero owing to his exile, that is why Laterensis insisted on his allegation that the merits Plancius had obtained regarding Cicero’s exile—if they were true at all—should not have any weight in the judges’ eyes.27 In harmony with that, the prosecutors recalled scornfully that Cicero had begged in tears to the judges in vain in defence of Ci-spius, who also did several services to him.28

The rather trivial commonplaces brought up as argument by Laterensis in-cluded the point that Cicero had earlier as a consul caused to involve exile in the sanctions ordered by lex Tullia de ambitu for no other reason than to be able to make the peroratio of his defence speeches more efficient.29 Also, he reproac-

–––––––––– 19 Plut. Cato min. 21, 3. About Servius Suplicius Rufus see Stein 175. sqq. 20 Cic. Mur. 5. Cf. Gruen 1968. 120–122; Jehne 1995. 66. sq. 21 Adamietz 1986. 104. sq.; Adamietz 1989. 24. sqq.; Bürge 1974. 80; Nótári 2008. 9. sqq. 22 Cic. Planc. 3. 58. 23 Cic. Planc. 68. sqq. 24 Cic. Planc. 4. 68. 71. 72. 95. 25 Cic. Planc. 87. sqq.; 90. sqq. 26 Cf. Cic. Sest. 45. sqq.; 49. sqq. 27 Cic. Planc. 4. 28 Cic. Planc. 75. sq. 29 Cic. Planc. 83.


322

hes the orator for his years of study on Rhodos in order to point out that the mo-ral looseness of eastern provinces must have been dear to Cicero.30 It is rather double-edged criticism by the prosecutor that Cicero failed to exploit the point inherent in Laterensis’s stay on Crete: the play on the words island and chalk (creta).31 For applicants for offices made their clothes more shining and white by chalk, which was prohibited by law very early, in 432.32 Furthermore, he condemns Cicero for addressing a letter on his consulatus to Pompeius, the commander, probably with unpleasant content, highly stressing his own merits, which circulated in Rome—we have no further information on its content as it has not been left to us.33 Similarly, he criticises Cicero’s decision that he had gone into exile instead of undertaking fight—attributing all this to Cicero’s co-wardice.34 He does not omit to emphasise that Cicero is not acting by free will at the time when the speech is delivered either—suggesting dependence on Pompeius.35 All this, although has nothing to do with the facts of the case, ser-ved to undermine the authority of the defending counsel and thereby the autho-rity of his defendant.36

The personal motivation of the prosecution is clear since in Rome a pro-secutor did not have to be objective and unbiased at all.37 In the charge of am-bitus the accusers who had lost the elections might have been driven by the motive that if the accused elected for the given office were convicted, they could take their place38 as it did happen in 65 in the case of L. Aurelius Cotta and T. Manilius Torquatus after P. Cornelius Sulla and P. Autronius Paetus elected consul had been convicted. There were good chances for Servius Su-plicius Rufus and Marcus Iuventius Laterensis hoping for the same in the event that Murena and Plancius were convicted. Anyone who decided to bring a charge, as a matter of fact, exposed himself to personal attack by the defen-ding counsel.39 It was not by chance that Torquatus referred to Cicero’s tyr-anny and autocracy (regnum) in court of justice in the lawsuit against Sulla40 as Cicero was not sparing with attacks against the prosecutor, tribune L. La-bienus in Pro Rabirio perduellionis.41 ––––––––––

30 Cic. Planc. 84. 31 Cic. Planc. 85. 32 Cf. Liv. 4, 25. 33 Cic. Sulla 67. 34 Cic. Planc. 86–90. 35 Cic. Planc. 91–94. 36 Adamietz 1986. 105. 37 See Mommsen 1899. 366. sqq.; Kunkel 1962. 11. 131. sq.; 136. sq. 38 Jones 1972. 62. 39 Adamietz 1986. 106. sq. 40 Cic. Sulla 21. sqq. 41 Cic. Rab. perd. 6. 9. 11. 20. sqq.; 25. 29. sqq.; 35.


323

The attacks against Cicero were of great weight in the Plancius lawsuit and in several cases hit Cicero in sensitive points: Cassius brought up Cicero’s at-tempt at entering into alliance with Pompeius, which, however, failed,42 Iuven-tius reproached Cicero for undertaking Cispius’s defence, and in connection with that he parodied the famous ”quo usquem” passage43 of the first Catilina-ria;44 similarly, they ridiculed his pathetic perorationes.45 All this, however, was dwarfed by their suspecting him of leaving Rome in 58 and going into exile out of cowardice and sacrificing his freedom to flatter the triumviri—the orator re-sponded to it in natural and deep indignation.46 Briefly but resolutely, he attac-ked his enemies at the time, Clodius, Gabinius and Piso.47

Furthermore, in both lawsuits against Murena and Plancius, Cicero had to cope with the difficulty that the adverse parties in the lawsuit, that is, the prose-cutors, were his good friends. He supported Sulpicius in his election struggles, and maintained relations with Labienus’s family since his exile, however, Mure-na’s acquittal was definitely in the interest of the State because that was the only way to ensure that at the beginning of the year two dynamic consules could take over control over the state organisation undermined by the conspiracy, and it is an undeniable fact that Plancius did much greater service to Cicero by providing him with shelter in Thessaloniki than Labienus’s family. Therefore, the orator could not use the well-tried strategy of stressing his defendant’s merits by dea-ling the opponent a devastating blow; instead, he had to find some middle-of-the-road solution by which he could both clear the accused and was not compel-led to start a serious attack against the prosecutor.48 It was not by chance that Quintilian noted that in Pro Murena Cicero acknowledged Sulpicius’s all vir-tues and although he praised him, he advised him not to apply for consulatus.49

The fundamentum ac robur totius accusationis,50 that is, the attack against Cato was justified just by the unquestionableness of his motifs and singular aut-hority. It was just this authority that made the senators at the session of the sena-te held a few days after Pro Murena was delivered, on 5th December 63, in the Concordia Temple51 join what Cicero summed up in the fourth Catilinaria, in opposition to Caesar, who proposed life imprisonment of the conspirators,52 af-––––––––––

42 Cic. Planc. 85. 43 Cf. Cic. Cat. 1, 1. 44 Cic. Planc. 75. 45 Cic. Planc. 76. 83. 46 Cic. Planc. 90. sq. 47 Cic. Planc. 86. sq. Cf. Kroll 1937. 131. 48 Adamietz 1986. 107. 49 Quint. inst. 11, 1, 68. 50 Cic. Mur. 58. Cf. Classen 1985. 163. sqq.; Adamietz 1989. 203. sqq. 51 Cf. Plut. Cic. 21. 52 Sall. Cat. 51, 1–43.


324

ter Cato had also demanded death penalty for the traitors,53 which was executed that evening in Tullianum. It was just this that Cicero tries to defend against in his ironic attack against Cato’s cold stoicism so that the statesman’s unbelieva-ble authority, that is, purely his name should not be detrimental to the accused.54 Acknowledging Cato’s moral greatness, he endeavours to present his standpoint taken in the particular matter as a trait alien to life, alien to the spirit of Roman people in order to take the edge of the charge and ruin the image in the judges that anyone Cato has resolved to bring a charge against must be by all means guilty.55 It is not by chance that the edited version of Pro Murena left to us does not contain detailed refutation of the charges made by Servius Sulpicius junior and Postumus—as the arguments brought up by them were not backed by moral authority similar to that of Cato, Cicero was not compelled to take the sting out of their argument by delicate shading.56

In legal terms, it does not belong to the charge and its refutation either to compare the life and activity of the competitors, having lost in the election struggle, acting as accusers in the ambitus lawsuit, to that of the winners of the election, the accused parties of the lawsuit. Cicero, however, in response to the allegations of the prosecution, touches on the conduct of life of the accused par-ties (reprehensio vitae),57 the comparison of the eligibility, authority and wort-hiness of the office of the accused parties having won and the accusers having lost in the elections (contentio dignitatis).58 Only after that does he deal with the crime of election bribery/fraud rather briefly and try to refute the relevant char-ges (crimina ambitus)—in the case of Pro Murena, also by inserting, before the fact-based, yet rather taciturn and not really convincing refutation,59 the respon-se to the motifs of the charges brought up by Cato.60

The examination of the conduct of life of the accused parties (vita anteac-ta) is of a highly critical tone in the statement of the prosecution in both cases. Cato reproached Murena for his stay in Asia and the presumption that he took pleasure in eastern luxury,61 his sympathy for dancing, which was not worthy of a free Roman citizen in the eyes of the Romans62—however, none of these criti-cisms was connected with the crime of ambitus. The prosecutors reproached ––––––––––

53 Sall. Cat. 52, 2–36. 54 Cic. Mur. 67. 55 Cic. Mur. 60–66. 56 Adamietz 1986. 108. 57 Cic. Mur. 11–14; Planc. 30–35. 58 Cic. Mur. 15–53; Planc. 5. 58–67. 59 Cic. Mur. 66–77. 60 Cic. Mur. 54–77; Planc. 53–57. 61 Cic. Mur. 12. 62 Cic. Mur. 13.


325

Plancius for the charge of bigamy, ravishing an actress, Atinia,63 releasing a pri-soner from prison unlawfully64 and the too resolute action taken by his father, Plancius senior for the sake of publicani.65 These allegations were not connec-ted either directly or indirectly with the actual charge, ambitus. However, accu-mulation of charges not supported by facts—more exactly, as Cicero often stres-sed it: abusive language and defamation—was general practice in any lawsuit, not just ambitus lawsuits, as a tool of influencing the climate of opinion against the accused.66

In ambitus lawsuits it was traditional to compare the competitors’ dignity, eligibility for office (contentio dignitatis) both by the prosecution and the defen-ce. In Pro Murena this constitutes a rather lengthy, independent part;67 in Pro Plancio—referring to the sensitivity of just the accuser, Laterensis68—Cicero rejects the use of this tool;69 later on, however, albeit, emphatically in response to Crassus’s counts of the indictment, he uses them anyway.70 By all that, the defending counsel tries to achieve a double result: on the one hand, he wants to prove his defendant’s high eligibility for the office to be filled; on the other hand, he explains the causes of his election victory. Simultaneously, he gives explanation for the accuser’s election defeat, arguing that it was due to the de-feated party’s fault and not to his defendant’s acts, even less to possible bribe.71 Accordingly, in the part of Pro Murena that can be called contentio dignitatis, discussion of Sulpicius’s defeat was given an important place too,72 and in Pro Plancio it is after the seeming rejection of the opportunity of contentio73 that the orator comes to Laterensis’s election defeat on two occasions.74 The structure of contentio is identical in both speeches: Cicero discusses the career of the com-petitors in chronological order.75

In Pro Murena, in response to Sulpicius’s argument that he outdoes Mure-na in social background, the orator underlines the significance of individual ac-hievements,76 and to the fact that he was announced first in the election of the

–––––––––– 63 Cic. Planc. 30. 64 Cic. Planc. 31. 65 Cic. Planc. 32. 66 Cf. Cic. Cael. 3–25; Sest. 6–14; Sulla 69–75; Rab. Post. 7–9; Font. 41. 67 Cic. Mur. 15–53. 68 Cf. Kroll 1937. 129. 69 Cic. Planc. 6. 16. 17. 70 Cic. Planc. 58–67. 71 Cf. Adamietz 1986. 109. 72 Cic. Mur. 43–53. 73 Cic. Planc. 6. 74 Cic. Planc. 7–30. 49–53. 75 Adamitz 1986. 110. 76 Cic. Mur. 15.


326

quaestor he opposes the point that what must and can be investigated on the me-rits is nothing else than the achievements attained in office filled in the same year—and in this respect none of them excelled.77 In response to Suplicius’s ar-gument that he would have been more worthy of consul’s office because he stayed in Rome from first to last, while Murena stayed in the east as comman-der, Cicero points out that it is not presence but merits that count.78 At this point, in studiorum atque artium contentio, the orator opposes soldier’s acti-vity to lawyer’s activity and involves the art of rhetoric as a third element in the comparison, and this way jurisprudence as a profession dealing with unne-cessarily overcomplicated, insignificant matters is given the third place only.79 Praise of res militaris is a response to Cato’s criticism that Murena’s merits as commander are insignificant, if for no other reason, because the war in Asia was fought against women and not men.80 Cicero beats off the argument of victory obtained in the first place in the election of praetores by the topos of the unpredictableness of public opinion,81 and underlines the magnificence of the games arranged by Murena, and opposes it to the fact that Sulpicius had not arranged any.82

Furthermore, Cicero emphasises that the electors appreciated Murena’s role fulfilled in administration of justice, contrary to the severity engaged by Sulpicius in this respect, which arose from the nature of the field he controlled, and that the commander’s activity in the provinces also provided him with great support, whe-reas the jurist was not willing to assume any task outside Rome.83 After discus-sing the causes of Murena’s victory, he comes to the direct causes of Sulpicius’s defeat. Electors clearly noticed that Sulpicius did not strive for winning the elec-tions in the first place, instead, he dealt with the opportunity of bringing a charge in case he would lose and collecting evidence against his rivals, which suggested that he did not see many chances for victory.84 Furthermore, he fought for making lex Calpurnia, which sanctioned ambitus, stricter, and in this effort he was sup-ported by Cicero as consul and friend by creating lex Tullia de ambitu—yet, this had not made him sympathetic to electors either.85 Finally, the critical political si-tuation, i.e., general fear of Catilina’s possible victory, favoured Murena, whom citizens considered a firm support against threatening danger, while they did not

–––––––––– 77 Cic. Mur. 18. 78 Cic. Mur. 19. sqq. 79 Cic. Mur. 22–30. 80 Cic. Mur. 31. 81 Cic. Mur. 35. sq.; Planc. 7. sq. 82 Cic. Mur. 37–42. 83 Cic. Mur. 42. 84 Cic. Mur. 43. sqq. 85 Cic. Mur. 46. sqq.


327

presume that the anxious and hesitating Sulpicius would take such a firm action.86 To sum it up: Cicero took the position that Murena’s victory arose from his own excellence and the faults made by his rival, Sulpicius but by no means from un-lawful practices and bribery.87

In the Plancius lawsuit Cassius criticised and condemned Cicero’s defen-dant,88 while he appreciated Laterensis’s merits and competencies.89 Whereas the opponent underlined Laterensis’s nobilitas and deemed him worthy of the aedilis’s office owing to his social background, Cicero (just as Plancius in Murena’s lawsuit) emphasised individual virtus, merits, aptitude in the case of homo novus.90 A homo novus, in other words, a person whose ancestors did not get higher offices (cursus honorum), was in certain respects in a disadvan-tageous position in the struggle for winning given offices compared to the members of the nobilitas because the latter could proudly refer to their ance-stors’ deeds carried out for the benefit and greatness of the people of Rome. The homines novi who achieved the highest degree of public dignity, in seve-ral cases – as it can be observed in the example of Cato maior or Cicero – fol-lowed ancient ideals more consistently and, one should say, with neophyte enthusiasm. Prior to Cicero, it was in 94 when a homo novus, more specifi-cally, C. Coelius Caldus, was elected consul. At the same time, Cicero—in or-der to win the people’s support and make advantage out of disadvantage—voi-ced the rather populist view that members of the nobility handled the consul’s office as their own privilege, and proudly emphasised his own merits, by which he was able to get the highest dignity of the State (res publica) even against the nobility.91

Anyway, regarding Laterensis he used the tools of humanitas and urbani-tas as the accuser did not belong to his personal enemies.92 In the case of Plan-cius, Cassius challenged lack of triumphi, military achievements, rhetorical and jurist competencies – that is, there are good chances that he used the arguments that Cicero formulated in Pro Murena with regard to various professions. In re-sponse, Cicero as defending counsel expounded that the opportunity of triump-hus would become available, for that matter, through holding given offices, and that by his activity on Crete and in Macedonia he did prove his military aptitu-de, and that he had never claimed to have knowledge obtained in rhetoric and jurisprudence, instead, he could show prominence in character, which was much

–––––––––– 86 Cic. Mur. 48. sqq. 87 Adamietz 1986. 110. sq. 88 Cf. Cic. Planc. 58. sqq. 89 Cf. Cic. Planc. 63. 90 Cic. Planc. 59. sq. 91 Cic. leg. agr. 2, 3 92 Kroll 1937, 129.


328

more appreciated by the people of Rome than professional knowledge.93 At the same time, Cicero lessens the weight of Laterensis’s merits obtained in Cyrene also to his detriment by an ironical dialogue narrated in relation to his activity as proquaestor in Sicily, with the morals that Laterensis would believe in vain that he had carried out significant deeds in remote provinces, the public might have not even heard of his being away from Rome.94

To take care of the sensitivity of the opponent who otherwise maintained good relations with him, Cicero discusses the reasons for Laterensis’s election defeat separately from contentio dignitatis,95 and gets down with it primarily by the topos of the unpredictableness of public opinion and unreliability of public judgment.96 The tricks of winning mercy of the people were discussed in details by his brother, Quintus Tullius Cicero in Commentariolum petitionis where he expounded that applicants should formulate what they have got to say in accordance with electors’ desires and needs rather than their own con-viction, and pointed out that promises made kindly are more important than keeping such promises.97 Apparently, it was just this that Plancius forgot about, and before the court of justice consisting of senators and knights Cicero could safely refer to the shaky and unreliable value judgment of the people,98 and, to completely reduce the edge of the attack against Laterensis, he decla-red that if the people had had firm conviction, had orientated themselves in terms of merits and values in forming their opinion, then they would have elected Laterensis aedilis.99

The people blamed Laterensis for not making efforts to win their favour and for relying on the advantages provided by his social background only in winning the election.100 Similarly, giving up the fight for tribune’s office al-ready commenced in 59 was to his detriment because the public considered it indifference,101 and asserting his high-born origin might have evoked antipathy instead of sympathy in the plebs.102 Later on, Cicero returns again to the thought that Laterensis’s defeat was caused by lack of humbleness to be engaged to the mercy of the people (supplicare, se submittere).103 The consequences of Late-rensis’s faults were increased by the circumstances that supported Plancius: the ––––––––––

93 Cf. Cic. Planc. 61. sqq. 94 Cic. Planc. 65. 95 Cic. Planc. 7–30. 96 Cic. Planc. 8. sqq. 97 Cf. Comm. pet. 45. On Commentariolum petitionis see Till 315. sqq. 98 Cf. Cic. Planc. 9. 99 Cic. Planc. 7. 100 Cic. Planc. 13. sqq. 101 Cic. Planc. 13. 102 Cic. Planc. 16. sqq. 103 Cic. Planc. 49–53.


329

support of his home town,104 the commitment of publicans ranged on his side by his father, the leader of the publicani,105 and Cicero’s help, who thereby thanked Plancius for the favours he had done to him during his exile.106 Furthermore, his activity in Africa, on Crete and in Macedonia,107 and his successful tribune’s ac-tivity was in favour of Plancius.108

It should be noted with regard to publicani, that they made it possible that state administration with a low headcount had to be maintained in Rome becau-se well-to-do publicani, most often from the order of equites, constituted a com-pany for the economic implementation of important goals in the life of the State (for example, construction of water pipes, providing the army with arms). The late age of the Republic used the terms knights and publicans often as syno-nyms; however, overlapping between the two categories by no means meant identity: some publicans had assets between forty thousand and one hundred thousand sestertii, while the extent of knights’ census was set as four hundred thousand sestertii. In the company of publicans the members assumed burdens and shared benefits in proportion to their share; the most propertied were ac-countable to the State for implementing the enterprise usually by their landed estate; on behalf of the State the magistratus entered into a contract with them. The key task of publicans was their role assumed in taxation in the provinces: they paid the amount of tax determined for the given province to the state trea-sury in advance, and on the leased territory during the lease period they could freely collect the amount they had paid in advance. The governors, as a matter of fact, often abused their position and imposed unlawful burdens on provinces; so, inhabitants were compelled to take out loans from publicans, who usually disbursed the amount demanded at usurious interest rates. Accordingly, judge-ment of publicans was disputed; in his letter to his brother—as a matter of fact, in a statement not addressed to the general public—Cicero himself called them the greatest burden of provincial administration.109 In several cases publicans supported the election of persons favourable to them by covering a major part of their campaign costs—it was not by chance that Cicero’s brother, Quintus tried to convince him that he should win publicani’s benevolence to support his own consul campaign.110 Cicero called publicans the flower of the order of knights of Rome,111 the knights themselves strong support of the rest of the orders.112 ––––––––––

104 Cic. Planc. 19. sqq. 105 Cic. Planc. 23. 106 Cic. Planc. 24. sqq. 107 Cic. Planc. 27. sqq. 108 Cic. Planc. 28. 61. 109 Cic. Q. fr. 1, 1, 32. 110 Comm. pet. 3. 111 Cic. Planc. 23.


330

C. Gracchus already relied on knights actually as an order, and entrusted Asia province to them as publicans.

In Pro Plancio a peculiar element of contentio dignitatis is the projection of the personality of the two candidates to their hometown, Tusculum in the ca-se of Laterensis and Atina in the case of Plancius. Tusculum was a distinguished settlement south-east of Rome, where several consuls’ families came from. The-refore, it is understandable that the inhabitants of Tusculum—as numerous men who had held consulship lived in the town—did not attribute special significan-ce to Laterensis’s aedilitas; consequently, they did not make many efforts to help him to win the desired office. Atina, lying not far from Cicero’s hometown, Arpinum, was far from being so respectful and notable; so, its inhabitants made more efforts to help one of the citizens born at their settlement to win the aedi-liias since thus glory fell on them too, which the inhabitants of Tusculum had plenty of.113

Therefore, by contentio dignitatis Cicero tried to shed light primarily on the fact in both speeches—by analysing both the virtues and strengths of the winner/accused and the faults and failures of the loser/accuser—that his defen-dants had not been in need at all of trying to influence the outcome of the elec-tion by bribery as there were sufficient arguments that made them sure of their victory. Thereby he indirectly proved that the charge of ambitus was unfounded. Secondly, however, contentio dignitatis served to enable him to prove to the judges, as public opinion representing electors, that the winner of the election was by all means more suitable for the given office than his opponent—the enu-meration of faults and failures committed during the election campaign was also meant to support the above as reasons for the train of thoughts that a person who controls his election campaign with more aptitude will hold the office more efficiently. Based on all that it can be inferred that the orator wanted to convin-ce the judges also of the point that not only should the winner be acquitted for lack of crime but the results of the elections should not be invalidated due to the person’s eligibility and the accuser’s ineligibility either.114

Refutation of the charge of ambitus on the merits is very short, almost in-sufficiently concise in both speeches.115 The reason for that can be looked for, on the one hand, in the fact that from both lawsuits only Cicero’s speeches have been left to us, so neither the statements of the prosecution, nor the rest of de-fence speeches are known to us, and as in both lawsuits Cicero rose to speak as the last one as was his custom, we could presume that the defending counsels ––––––––––

112 Cic. Verr. 2, 2, 7. 113 Cic. Planc. 19. sqq. 114 Adamietz 1986. 113. 115 Kroll 1937. 132.


331

taking the floor before him had already refuted the legally relevant counts of the indictment on the merits of the case, point by point. At the same time, it can be presumed that Cicero would have somehow referred or alluded to these refuta-tions—however, no traces of that can be found. It is highly probable that both the prosecution and the defence set out from arguments related to person, and counts of the indictment that could be specifically supported and refuted did not play any considerable part—if for nothing else, due to the low number of proofs arising from the character of the cases. Defending counsels much rather tried to prove—all the more because the dividing line between ambitus sanctioned by law and morally contestable and legally acceptable ambitio could not be sharply drawn—that in the course of winning the electors’ favours no scandalous, exag-gerating steps contrary to traditions and customs were taken.116 Due to the indi-stinct dividing line between ambitus and ambitio we can possibly accept Kroll’s statement that these Ciceronian speeches can be considered, for that matter, praise of properly and moderately exercised ambitus too.117

In Pro Murena Cicero argued that whereas Cato disapproved any kind of search for electors’ favours, that is, entourage, hospitality and distribution of free tickets to circus and theatre performances, Murena, in the course of all these steps, took care of complying with and respecting generally accepted cu-stoms to sufficient extent: he recruited entourage not for money and theatre seats and feasts were made possible by his friends’ generosity, which was not prohibited by law or unwritten law either.118 In Pro Plancio he could simply respond to the charge that Plancius entered into coitio, that is, alliance allowed by law with the other winning candidate, Plotius: originally it was Laterensis who wanted to enter into alliance with Plancius, however, it failed. At this point, it is possible to presume the cause behind the argument of the prosecu-tion: it was not Laterensis that the agreement set out in the coitio favoured.119 The circumstances of distributing money in Circus Flaminius, the origin and function of the money could not be determined exactly and could not be pro-ved, so this charge seemed to be weightless too120—at least in Cicero’s narra-tive. And for lack of proper evidence, Cicero could easily consider all the ot-her statements gossip and defamation.121

Thus, based on all that, Plancius did not amount to the state of facts of lex Licinia, and demanding the application of this law was nothing else than a bad faith manoeuvre from the first by the prosecution to make the situation of the

–––––––––– 116 Adamietz 1986. 114. 117 Kroll 1937. 132. 118 Cic. Mur. 68–77. 119 Kroll 1937. 133. 120 Cic. Planc. 55. 121 Cic. Planc. 53–57.


332

accused more difficult.122 The provision of lex Licinia that set forth that the pro-secution could designate four tribus, of which the judges were selected, was used by Laterensis contrary to the spirit of the law,123 since he left out just the Voltinia district where bribes had purportedly taken place, and whose judges for this reason could have judged the case with greater overview—Cicero’s above opinion was obviously shared by Hortensius too, who expounded it in his own defence speech on the day before Cicero’s oration was delivered.124 It was un-doubtedly impossible to prove Plancius guilty of communis ambitus because this would have required to certify that distribution of money was carried out in an organised form, directly launched by the candidate—in other words, gratia and observantia of allowed extent only helped Plancius on the side of his friends and supporters.125

Basically, Pro Murena and Pro Plancio are made of identical elements, al-though the elements are arranged somewhat differently. Both the prosecution criticises the defending counsel, Cicero and Cicero resolutely criticises and at-tacks the accusers, Cato, Suplicius and Laterensis, not sparing sarcasm. On the one hand, the prosecution endeavours to make the person of the accused, having won the elections, inauthentic during reprehensio vitae, and thereby support the necessity of ambitus. On the other hand, the defence tries to prove ineligibility of the defeated accuser through contentio dignitatis to convince the judges the-reby that the losing party can reproach nobody else than himself for his defeat, and for this reason the winner had not only not committed any fraud or bribery during the election campaign, but he was not in need of it either. It clearly ex-plains this tactics when we consider that in case the winner was convicted, then the loser placed behind obtained the office that constituted the subject of the dispute; that is, if the counts of the indictment proved true, it guaranteed, in ad-dition to conviction and punishment of the accused, that the accuser, having lost the elections, could win the office not obtained by votes. The fact-based refuta-tion of crimina ambitus crowned this argument only but had no exclusive value for the outcome of the lawsuit, all the less as the judgment in the action-at-law unambiguously contained a political decision too. The jurors voted not only on guilt and innocence but on the fate of the office to be fulfilled; therefore, their vote was influenced, in addition to the case of ambitus, by their conviction de-veloped of the eligibility of the accuser and the accused, that is, the parties op-posed as competitors in the election struggle.126 ––––––––––

122 Kroll 1937. 134. 123 Cic. Planc. 42. 124 Cic. Planc. 37. 125 Cic. Planc. 44. sq. 126 Adamietz 1986. 115.


333

In both cases the orator builds his statement by combining these elements in accordance with the circumstances. In the prooemium of Pro Murena he immediately responds to the objections of the prosecution that are aimed at Cicero undertaking the defending counsel’s tasks as a consul in office and the-reby betraying his friendship maintained with Sulpicius,127 and in the perora-tio he uses the dignity of his office as a weapon that can be used for the sake of his defendant.128 Before addressing specific charges, he believes it is useful to convince the judges that Murena’s conduct of life is irreproachable and he is eligible for the office,129 which he emphasises in a lengthy contentio digni-tatis in an enlarged form by stressing Murena’s merits and questioning Sulpi-cius’s aptitude, and by underlining the faults and failures made by him during the election campaign.130 The attack against Cato, cast in humorous form, ta-kes the edge of the charges, by which he presents the objections brought up against Murena as the outcome of the philosopher-statesman’s too anxious conscience and approach alien to life.131 Emphasis of the imminence by Catili-na—which Suplicius, otherwise having excellent traits and values deserving acknowledgement by all means from a human viewpoint, would not be able to efficiently oppose—reinforces Murena’s position. So, Cicero as a consul de-fends his elected successor in office—as the verdict of acquittal shows—suc-cessfully, and the defence rests on three pillars: Murena’s aptitude, Sulpicius’s ineligibility and failures, and realistic recognition of the dangers of the situa-tion in current politics.

In Plancius’s lawsuit the prosecution also started a co-ordinated attack against the counsel for the defence and former consul, Cicero because the accu-sers believed that they could achieve their goal against Plancius only by weake-ning Cicero. Accordingly, Cicero highlights Plancius’s merits and services by which he supported him during his exile, in the prooemium already, and builds the entire third part of the speech: the refutation of the charges made by Cas-sius132 and Laterensis133 and the peroratio134 on them. Thus, the significance of the identity of the defending counsel far surpasses that of his defendant in this case too, and it can be stated that Plancius’s acquittal was owing almost exclusi-vely to Cicero’s moral weight, independently of the acts and failures of the ac-cused. From among contentio dignitatis and exploration of the causes of Late-––––––––––

127 Cic. Mur. 1–10. 128 Cic. Mur. 86. 90. 129 Cic. Mur. 11–15. 130 Cic. Mur. 15–53. On the irony in Cicero’s Pro Murena see Haury 1955. 155. 131 Cic. Mur. 60–66. 132 Cic. Planc. 68–71. 133 Cic. Planc. 72–100. 134 Cic. Planc. 101–104.


334

rensis’s election defeat, first, the second element appears,135 on the one hand, to take care of Laterensis’s sensitivity, and, on the other hand, to reduce his accu-ser’s drive by enumerating the faults committed. Only after that comes Cicero to clearing his defendant’s conduct of life,136 as it were forcing the accuser into defence position, because he—according to Cicero’s argument—attacked Plan-cius by distorting the provisions of lex Licinia de sodaliciis, that is, in unfair manner.137 This tactics highly reminds one of the criticism against Cato—Cicero strives to convince the judges that the prosecutors’ action, although it might seem to be lawful, is by all means seriously unfair. Laterensis’s accuser’s posi-tion could have been by no means strengthened by the somewhat condescen-ding, patronising encouragement by which Cicero urged him not to give up ho-pe: successes in public life will certainly not keep him waiting in the future if he learns a lesson from his faults and takes the advice he has just received.138 After having properly prepared the field, the orator refutes the actual charge of ambi-tus by lapidary conciseness, all the more because—as Cicero argues henceforth in the contentio dignitatis—Plancius’s favourable opportunities and aptitude, and the support provided by him, among others, to him as exiled former con-sul,139 made it unjustified from the first for his defendant to use unlawful tools.140

From the Ciceronian practice of ambitus lawsuits it can be unambiguously ascertained that the judgment and, as its antecedents, the role of the prosecution and the defence orientated itself primarily in terms of political aspects. The party who brought the charge was often a competitor beaten in the elections, who could not only expect the proceedings to impose sanctions on unlawful practices through the conviction of his one-time competitor, the accused in the lawsuit, but, based on Roman practice, could certainly count also on obtaining the office that he had not been able to obtain by winning the electors over, as a benefit of the lawsuit. Consequently, when deciding the issue of guilt or inno-cence, the judges deliberated the past, conduct of life of the accuser and the ac-cused, i.e., the winner and loser of the elections, the necessities demanded by the situation of current politics, the eligibility of the parties concerned and—as Pro Murena and Pro Plancio convincingly proves it—the political weight of the patronus who took action for the sake of the accused.141

–––––––––– 135 Cic. Planc. 5–30. 136 Cic. Planc. 30–35. 137 Cic. Planc. 36–48. 138 Cic. Planc. 49–53. 139 Cic. Planc. 68–71. 140 Cic. Planc. 58–67. 141 Adamietz 1986. 117.


335

Dr Tamaš Notari, vanredni profesor Univerzitet u Budimpešti „Károli Gáspár“ Pravni fakultet

Pravo i retorika u Ciceronovom govoru u odbranu Gneja Plancija

Sažetak: Ciceronov govor u odbranu Gneja Plancija (Cnaeus Plancius) održan je u ranu jesen 54. godine pre n. e., neposredno pre ili posle govora u odbranu M. Emilija Skaura. Plancije je osvojio funkciju edila za 54. godinu po-bedom na izborima, ali kako to u Rimu nije bilo neuobičajeno, njegov pobeđeni konkurent M. Juvencije Laterens optužio ga je za izbornu korupciju/prevaru (ambitus). Ciceron koji je zastupao odbranu – po sopstvenom običaju – posled-nji je uzeo reč. Ciceron je bio u prisnoj vezi sa optuženim, jer ga je za vreme njegovog progonstva Plancije, koji je tada bio kvestor u Makedoniji, prihvatio, što je govornik smatrao pravim spasavanjem života. Mada je Ciceron donekle, ali ne baš iscrpno reagovao na glavne stavke optužbe, on je svojim govorom pa-žnju slušalaca usmerio sa ličnosti i postupaka optuženog na svoju sopstvenu lič-nost. Posle kratkog prikaza istorijske pozadine spora, autor prelazi na detaljni-ju analizu slučaja Pro Plancio, na ispitivanje Ciceronovog načina retoričkog rukovanja činjenicama, koji, radi lakšeg razumevanja, u mnogim tačkama po-smatra paralelno sa ranije analiziranim govorom Pro Murena.

Ključne reči: rimsko kazneno pravo; izbori; crimen ambitus; podmićiva-nje; Marcus Tullius Cicero.


336


337

Originalni naučni rad 343.241(439+497.11+497.5) doi:10.5937/zrpfns48-6139

Laslo L. Heka, vanredni profesor Univerzitet u Segedinu Pravni fakultet

SISTEM KAŽNJAVANJA PREMA NOVOM MAĐARSKOM KRIVIČNOM ZAKONU I NJEGOVA KOMPARACIJA SA SRPSKIM

I HRVATSKIM ZAKONOM

Sažetak: Autor u ovom radu daje prikaz sistema kažnjavanja pre-ma novom mađarskom krivičnom zakonu a ujedno upoređuje i neka njegova rešenja sa normativom srpskog i hrvatskog krivičnog prava. Odabir upravo ova tri krivična zakona logičan je imajući u vidu geo-grafsku blizinu i sličnu čak i zajedničku prošlost pomenutih zemalja (Hrvatske i Vojvodine u sastavu Ugarske, a zatim Srbije i Vojvodine sa Hrvatskom unutar Jugoslavije), kao i približno isti vremenski period u kome su zakoni doneseni, te gotovo identične probleme koje zakonska regulativa nastoji rešiti: povećana stopa kriminaliteta, sve bezobzirniji delikti, porast maloletničke delikvencije, upotreba narkotika i psihotič-kih sredstava te pojava novih krivičnih dela posebno u vezi sa privred-nim kriminalom i korišćenjem modernih sistema informisanja. Medij-ska prezentacija krivičnih dela, naročito posredstvom komercijalnih te-levizija čiji dnevnici liče na tzv. crne hronike, daje haotičnu sliku o sta-nju u društvu i time utiče na društvo i građane. S jedne strane se jača strah od kriminala, a sa druge strane se povećava želja građana da se stabilizuje stanje opšte bezbednosti. Reagujući na potrebe svojih gra-đana država nastoji strožim kaznama uvesti red u društvo. Novi mađar-ski zakon iz 2013. godine nastoji da uspostavi red u društvu, da povrati poverenje u zakone i sudstvo, kao i u državu u celini. Cilj novoga ko-deksa bio je da stvori jednostavne, efikasne, savremene i stroge norme kako za počinioce krivičnih dela, tako i za vaskoliku sudsku vlast. De-lom je to urađeno tako što je postroženo kažnjavanje, te je uz dosada-šnju kaznu doživotnog zatvora uvedena i kazna stvarnog doživotnog za-tvora koja se primenjuje na učinioce najtežih krivičnih dela, uglavnom povratnike, kojima nije omogućeno puštanje na uslovnu slobodu, nego

Laslo L. Heka, Sistem kažnjavanja prema novom mađarskom... (str. 337–379)

338

kaznu stvarno trebaju doživotno da odsluže. Za razliku od njih osuđe-nici kojima je izrečena doživotna zatvorska kazna eventualno mogu da se puste na uslovnu slobodu o čemu se može rešavati tek nakon odslu-ženja barem 25 godina zatvorske kazne (umesto dosadašnjih 20 godi-na). Kod kumulativnih kazni rok trajanja zatvorske kazne povećan je sa dosadašnjih 20 na 25 godina.

Zakonodavac je posebnu pažnju posvetio onim krivičnim delima ko-ja u najvećoj meri uznemiravaju građane i predstavljaju najveću opa-snost za mađarsko društvo. Shodno tome su u mnogim segmentima uvede-ne novine u pogledu krivičnih dela protiv javnog reda, seksualnih delika-ta, kriminalnih radnji protiv dece i javnog morala, kao i krivičnih dela u vezi sa finansijskim poslovanjem.

Ključne reči: kažnjavanje prema novom mađarskom krivičnom zako-nu iz 2013. godine, srpski i hrvatski krivični zakon, kazna doživotnog zatvo-ra, kazna stvarnog doživotnog zatvora, puštanje na uslovnu slobodu.

UVOD U Mađarskoj nakon pada komunističkog sistema (1989-90. godine)

i integracije u Evropsku uniju nije promenjeno krivično zakonodavstvo, pa se i na tom planu pokazala potreba za novom regulativom. Posebno se nužnost za tim očitovala u činjenici što se društveno-političko i eko-nomsko uređenje Mađarske korenito izmenilo, ona je postala demokrat-ska pravna država zasnovana na trodeobi vlasti. U tom kontekstu je i krivično sudstvo dobilo druge ciljeve i forme.1 Reforma pravosuđa bila je potrebna i zbog rapidnog povećanja kriminaliteta i to naročito krivič-nih dela protiv lica i imovine. Sem toga je raniji Krivični zakon iz 1978. godine doživeo stotinjak izmena i dopuna gotovo 1600 zakonskih tača-ka, zbog čega je trebalo ujednačiti celokupnu krivičnopravnu regulati-vu. Dugo očekivana reforma krivičnog prava konačno je usledila tek dvadesetak godina nakon uvođenja višepartijskog sistema prihvatanjem novog Krivičnog zakona (parlament ga je usvojio 25. juna 2012.) koji je stupio na snagu 1. jula 2013. godine. Interesantno je da je to tek četvrti krivični zakon u mađarskoj istoriji, jer su naime, nakon prvog zakona iz 1878. poznatog kao Čemegijev kodeks (Csemegi-kódex) novi krivični zakoni doneseni u periodu socijalizma 1961. te 1978. godine. Za ovaj prilično strogi zakon glasali su poslanici vladajućeg Fidesz-KDNP-a ––––––––––

1 Ferenc Kondorosi: A büntetőpolitika reformja* http://www.bvop.hu/download/bsz0601-reform.pdf/bsz0601 (preuzeto: 7. marta 2014.).


339

koji je u mandatu 2010-2014. imao dvotrećinsku većinu u parlamentu, levica (Mađarska socijalistička partija i LMP) je bila protiv, dok se de-sničarski Jobbik suzdržao od glasanja.

Zakonodavac je pre svega bio vođen željom da uspostavi red, da po-vrati poverenje u zakone i sudstvo, kao i u državu u celini. Cilj novoga kodeksa bio je da stvori jednostavne, efikasne, savremene i stroge norme kako za počinioce krivičnih dela, tako i za sudsku vlast. Njegove glavne intencije su: snošenje odgovornosti za počinjena dela, strogo poštovanje zakonskih odredaba, jednakost pred zakonom, sprečavanje da bilo ko po-čini kriminalnu radnju zbog svog teškog društvenog položaja i neimašti-ne, zaustavljanje nasilja, strogo kažnjavanje recidivista koji su učinili kri-vična dela protiv života i vlasništva uključujući i njihovo kažnjavanje sankcijom stvarnog doživotnog zatvora, posebna zaštita dece i starijih, zaštita žrtava krivičnih dela.2 Sve navedeno ima za svrhu da pruži sigur-nost građanima te da pokaže kriminalcima da će biti strogo sankcionisani za protivpravne radnje.

U sklopu usvajanja novog Krivičnog zakona izmenjeno je i pedese-tak propisa i to naročito zakoni o izvršenju krivičnih sankcija, o krivič-nom postupku, o izvršenju prekršajnih sankcija, odnosno zakon o policiji.

Novi mađarski KZ ima 465 §-a, sastavljen je na 116 stranica (374 hiljade karaktera).3 Njegov poseban deo ima 33 poglavlja (raniji je bio in-koherentan, imao je 11 poglavlja i 29 naslova, dok novi- shodno Zakonu o pravnim propisima - uopšte nema naslova), koja su poređana shodno re-dosledu u Ustavu.4

Novine u Krivičnom zakonu

Zakonodavac je posebnu pažnju posvetio onim krivičnim delima ko-ja u najvećoj meri uznemiravaju građane i predstavljaju najveću opasnost za mađarsko društvo. Shodno tome su u mnogim segmentima uvedene novine u pogledu krivičnih dela protiv javnog reda, seksualnih delikata, ––––––––––

2 Kálmán Györgyi: Az új Büntető Törvénykönyv kodifikációjának története, http://ujbtk. hu/dr-gyorgyi-kalman-az-uj-bunteto-torvenykonyv-kodifikaciojanak-tortenete/

3 Krivični zakon broj C. iz 2012. godine (2012. évi C. törvény a Büntető Törvénykönyvről).

Magyar Közlöny 92. szám. (Magyarország hivatalos lapja) 2012. július 13. 13450 4 Közigazgatási és Igazságügyi Minisztérium Sajtó Osztály, Sajtóanyag 2013. július

1-jén hatályba lép Magyarország új Büntető Törvénykönyve. Igazságos, tettarányos és következetes - az áldozatok védelmében www.kormany.hu/download/2/ff-/e0000/SAJTÓANYAG.pdf. (preuzeto 7. marta 2014.).


340

kriminalnih radnji protiv dece i javnog morala, kao i krivičnih dela u vezi sa finansijskim poslovanjem.5

Zakon je postrožio kažnjavanje, pa se kod kumulativnih kazni rok trajanja zatvorske kazne povećao sa dosadašnjih 20 na 25 godina, a kod izrečenih doživotnih zatvorskih kazni se o uslovnom puštanju na slobodu može rešavati tek nakon odsluženja barem 25 godina zatvorske kazne (umesto dosadašnjih 20 godina). Strože se kažnjava nasilje prema službe-nim licima. Ukinute su odredbe koje su se odnosile na kažnjavanje zavisnika o drogama, te se strože kažnjavaju (kaznom zatvora u trajanju do dve godine), kao i uopšte počinioci drugih krivičnih dela uključujući i vožnju u pijanom stanju. Do novoga zakona je dopušteni nivo alkohola u krvi bio 0,8 promila, a sada je 0,5 promila, pa se vozač koji ima viši nivo alkohola u krvi kažnjava kao učinilac krivičnog dela. Kod ubistva, nano-šenja telesne povrede, pljačke, prevare i utaje se kvalifikovanim slučajem smatra onaj kada je ošećeni starije lice ili invalid. Počinilac koji povredi ili ošteti nacionalne simbole (grb, zastavu, Svetu Krunu) kažnjava se ka-znom zatvora u trajanju od jedne godine.

U sferi privrednog kriminala se strogo kažnjavaju kamatari, a za delo mita i korupcije te dela protiv javnog morala se – na tragu ratifiko-vanih međunarodnih sporazuma - uvode nova činjenična stanja: npr. podmićivanje u sudskom postupku ili u drugom postupku pred službe-nim organom. Pored toga se kvalifikovanim krivičnim delom smatra ako je aktivno podmićivanje u privredi počinjeno u okviru zločinačke organizacije ili u sklopu poslovne aktivnosti. U cilju onemogućavanja registracije fiktivne firme kažnjava se i lice koje učestvuje u registraciji takvog preduzeća (ako se kao vlasnik upisuje lice koje daje samo ime, ali nije pravi vlasnik offshore-društva, ili ako nije poznato njegovo bo-ravište, odnosno ako ga nije moguće pronaći u sedištu preduzeća). Sem toga su predviđena i nova privredna krivična dela učinjena preko kom-pjutera, kažnjavaju se privredne prevare, protivpravno sticanje poljopri-vrednog zemljišta itd. Protiv špekulanata koji na nezakonit način žele nabaviti poljoprivredno zemljište zakon propisuje zatvorsku kaznu u trajanju od jedne do pet godina.

Zakon je – zbog porasta broja provalnih krađa naročito u manjim mestima - proširio mogućnosti nužne odbrane: npr. u slučajevima kada nekoga napadnu noću, ili ga napadnu naoružani pojedinac odnosno grupa, ili ako mu isti noću ili naoružani provale u stan, odnosno ako mu naoru-žani provale u baštu. Lice u nužnoj odbrani neće odgovarati za otklanja-

–––––––––– 5 Vidi: Krisztina Karsai (szerk.): Kommentár a Büntető Törvénykönyvhöz: Kommentár a

Büntető Törvénykönyvről szóló 2012. évi C. törvényhez. Complex Kiadó Budapest, 2013.


341

nje napada ako se osvedočilo da je pred njim naoružani napadač, pa ne mora da proverava razlog zbog kojega on nosi oružje.

Štite se starija lica i invalidi, na način da se kvalifikovanim slučajem propisuju krivična dela ubistva, nanošenja telesne povrede, razbojništva, pljačke, pronevere i prevare učinjene na njihovu štetu.

Novi zakon obezbeđuje veću krivičnopravnu zaštitu dece, što će se dodatno osnažiti budućim merama suđenja u sporovima dece. Naime, predlog ovih mera je Ministarstvo uprave i pravde već poslalo parlamentu na raspravljanje. Svrsi veće zaštite dece služi zakonska odredba da je ugrožavanje emocionalnog razvoja maloletnika krivično delo (dakle, ro-ditelji su dužni preduzeti sve da svome detetu obezbede pravo na nesme-tani emocionalni razvoj). Maloletnici se štite u okviru tri opisa činjenič-nog stanja: ugrožavanje maloletnika (u suštini se sankcioniše samo ono ponašanje koje stvarno ugrožava razvoj deteta), rad maloletnika (kažnja-va se lice koje povredi zakonske norme o načinu zapošljavanja lica mla-đeg od 18 godina) i sprečavanje održavanja veze sa maloletnim licem. Značajno je osnažena zaštita dece i maloletnika od seksualnih delikata kod kojih je dobna granica kažnjivosti povećana na 18 godina, pa se kva-lifikovanim krivičnim delom smatra ono učinjeno nad detetom mlađim od 18 godina. Iz evropskog zakonodavstva je preuzeto pravilo da se počinio-cu seksualnog krivičnog dela protiv maloletnika može izreći zabrana oba-vljanja svih delatnosti koje su povezane sa nadzorom dece i omladine.6

Shodno sadašnjem stanju kriminaliteta uvedena su i neka krivična dela koja se tiču tzv. modernog robovlasništva (npr. prinudni rad), ili ona koja se odnose na doping odnosno falsifikovanje lekova. Veći naglasak se stavlja na zaštitu prirode životne sredine, pa se kažnjava uz krivolov, još i neovlašćeni izlov ribe, odnosno zloupotreba materijala kojima se oštećuje ozonski omotač. Posebnim kvalifikovanim krivičnim delom smatra se mučenje životinja.

Nove sankcije usmerene na veću efikasnost pravosuđa su: rad za op-šte dobro (gemeinnutzige Arbeit, travail d’interet general, Community Service), pritvor (koji za maloletnike može da traje od tri do trideset da-na, a za punoletna lica od pet do devedeset dana), zabrana prisustvovanja sportskim manifestacijama (koja može trajati do pet dana) onim navijači-ma koji su na utakmici ili pri dolasku odnosno odlasku na nju počinili kri-vično delo. Jedan od najpoznatijih mađarskih stručnjaka iz područja kri-

–––––––––– 6 Zsolt Szomora: A gyermekek érdekét sértő és a család elleni bűncselekmények. In:

Karsai Krisztina (szerk.): Kommentár a Büntető Törvénykönyvhöz: Kommentár a Büntető Törvénykönyvről szóló 2012. évi C. törvényhez. Budapest: Complex Kiadó, 2013. str. 432-450.


342

vičnog prava prof. dr Ferenc Nagy smatra da nije dobro rešenje da se pri-tvor kao sankcija može izreći i u prekršajnom postupku kao i u krivičnom pravu, jer takvo rešenje može da dovede do zablude.7

Više nisu krivična dela (nego prekršaji ili upravni prekršaji) ošteći-vanje graničnih znakova, poskupljivanje robe, davanje lažnih statističkih podataka i sl. Rok zastare sankcionisanja je određen shodno vremenu gor-nje granice kažnivosti pojedinog dela, a minimalno iznosi pet godina, či-me je raniji rok povećan sa tri na pet godina. Što se tiče krivičnih dela za koje je zaprećena kazna doživotnog zatvora, za njih nije predviđen zastar-ni rok.

Novi zakon je izazvao oprečne reakcije, naročito zbog postrožavanja sankcija. Glasna je u protestima bila mađarska Helsinška komisija koja je u martu 2012. poslala primedbe na predlog zakona sastavljene na 28 stra-nica. U njima je iznela mišljenje da ni statistički podaci o kriminalitetu u poslednjoj deceniji (2000. godine su počinjena 450.673 krivična dela, a 2009. godine 394.034 kriminalne radnje), ni istraživanja uopšte ne pot-krepljuju mišljenje da se postrožavanjem sankcija postiže smanjenje kri-vičnih dela.8 Iako je 2010. zabeležen porast delikata, ova organizacija smatra da razlog tome nije u strogoći normi. Najveće nezadovoljstvo ne-vladinih organizacija, ali i dela stručne javnosti izazvali su – po Helsin-škoj komisiji – protivustavni i međunarodnim ugovorima protivni pravni instituti: kazna stvarnog doživotnog zatvora bez mogućnosti preispitiva-nja presude te tzv. propis o tri udara.9 Sankcija stvarnog doživotnog za-tvora postoji sem Mađarske još i u Engleskoj, a poznaje ga i Međunarod-ni Haški sud, ali uz obavezu da se preispita mogućnost puštanja na slobo-du nakon što je osuđeni odslužio 25 godina kazne zatvora. Režim doži-votne kazne postoji i u susednoj Austriji, ali je on puno blaži od mađar-skog. Naime, tamošnja praksa je ta da se u većini slučajeva učinioci obič-no nakon petnaest godina provedenih u zatvoru, puštaju na uslovnu slo-bodu. U Austriji i Nemačkoj postoji i sigurnosni smeštaj, kada se više-struki recidivisti posle odsluženja zatvorske kazne još izvesno vreme za-državaju u nekom drugom krilu zatvora pod strogim nadzorom. Sankcija tzv. trostrukog udara se sem u Mađarskoj primenjuje još samo u Slovač-––––––––––

7 Ferenc Nagy: Gondolatok a hosszú tartamú szabadságvesztésről és az európai -börtönnépességről. Börtönügyi Szemle 2013/1. http://ujbtk.hu/dr-nagy-ferenc-gondolatok-az-eletfogytig-tarto-szabadsagvesztesrol/ (preuzeto: 7. marta 2014.).

8 IRM Statisztikai és Elemző Osztálya: Az ezredfordulót követő bűnözési helyzet -alakulása, 2010.

9 O novom mađarskom ustavu vidi: László Heka: Ustavnopravni poredak Mađars-ke u svjetlu Ustava iz 2011. godine. Pravni vjesnik Osijek br 3-4., Osijek 2013. str. 157--185. http://vjesnik.pravos.hr/preuzimanje/2013-3_4.pdf


343

koj i u nekim američkim saveznim državama. Njome se štite službena lica, pa se u Mađarskoj ubistvo policajca kažnjava sankcijom doživotnog zatvo-ra. Po novom zakonu je udvostručena gornja granica sankcija za višestruke recidiviste koji počine nasilna dela, a ako tako utvrđena kazna prevaziđe vi-sinu od 20 godina, onda se učiniocu treba izreći kazna doživotnog zatvora. Po propisu o tri udara sudija ne može ispitivati okolnosti konkretnog kri-vičnog dela, nego je dužan automatski osuditi na doživotnu zatvorsku ka-znu ne samo pljačkaše banke koji pri pljački ubiju jednoga ili više ljudi, ne-go npr. i one koji pri neuspešnoj pljački iznosa od 51 miliona forinti udare dva policajca, ali im ne nanesu druge povrede. U Mađarskoj je u februaru 2014. shodno novom zakonu bez procenjivanja okolnosti slučaja izrečena kazna doživotnog zatvora višestrukom učiniocu krivičnih dela oružane pljačke, koji je opljačkao banku plastičnim pištoljem.

Sem navedenog, Helsinška komisija smatra da je kažnjavanje poje-dinih radnji nesrazmerno, pa će tako na isti način biti sankcionisani jedan diler droge (marihuane) i ubica iz koristoljublja. Zamera i što je zbog po-vrede tajnosti pisma predviđena zatvorska kazna, a ne novčana (što bi po njima bilo prihvatljivije), a naročito se ne slaže sa rešenjima predviđenim za sankcionisanje nužne odbrane. Misle da nije dobro postupljeno pri pro-pisivanju dozvole da je za noćnu provalu u stan vlasnik nekretnine ovla-šćen u nužnoj odbrani ubiti provalnike. Navode da bi se u praksi moglo desiti da tri petnaestogodišnjaka od po 40 kg telesne težine, noću nenao-ružani provale u stan jednog boksera od 100 kg telesne mase, a da ih ovaj u samoodbrani može ubiti.10

Među zamerkama iznesenim od strane Helsinške komisije nalazi se i propisivanje kazne zatvora u trajanju od jedne godine za stranca koji je proteran iz zemlje ili se nalazi pod režimom zabrane ulaska i boravka u Mađarskoj. Ova je odredba po mišljenju navedene organizacije u suprot-nosti sa propisima Evropske unije i obaveznim tumačenjem Suda Evrop-ske unije.

U Srbiji je poslednjih godina uz novi KZ donesen i Zakonik o kri-vičnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13 i 45/13), te Zakon o izvršenju krivičnih sankcija („Službeni glasnik RS”, br. 85/2005, 72/2009 i 31/2011), odnosno Zakon o izvršenju kazne zatvora za krivična dela organizovanog kriminala („Službeni glasnik RS”, br. 72/2009 i 101/2010).

–––––––––– 10A Magyar Helsinki Bizottság véleménye a Büntető Törvénykönyv 2012

februárjában közzétett tervezetéről. http://helsinki.hu/uj-btk-velemeny (preuzeto: 7. marta 2014.).


344

U Hrvatskoj je novi Krivični zakon (Narodne novine br. 125/2011) stupio na snagu 1. januara 2013. godine sa ciljem da se postigne instituci-onalno prilagođavanje na polju kontrole kriminaliteta. Reformom zako-nodavstva su uz KZ usvojeni i novi Zakon o krivičnom postupku (Narod-ne novine br. 152/08), Zakon o probaciji (Narodne novine br. 143/12), Zakon o pravnim posljedicama osude i kaznenoj evidenciji i rehabilitaciji (Narodne novine br. 143/12), Zakon o sudovima za mladež (Narodne no-vine br. 84/11, 143/12), novelirani Zakon o odgovornosti pravnih osoba za kaznena djela (Narodne novine br. 151/03, 110/07, 45/11, 143/12). Međutim, reforma krivičnog procesnog zakonodavstva nije sasvim uspe-la, te je Ustavni sud svojom odlukom utvrdio neustavnost i nesaglasnost većeg broja odredbi ZKP-a (Narodne novine br. 152/08, 76/09, 80/11, 121/11, 91/12, 143/12, 56/13, 145/13) sa Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava (Odluka i rešenje U-I-448/2009, U-I-602/2009, U-I-1710/2009, U-I-18153/2009, U-I-5813/2009, U-I-2871/2009), pa se za-kon morao menjati.11

I. KRIVIČNO DELO Po novom zakonu krivično delo može biti delikt i prekršaj. Članom

5. Glave III. propisano je da je delikt namerno učinjeno krivično delo ko-je zakon kažnjava zatvorskom kaznom u trajanju dužem od dve godine, dok su sva druga krivična dela prekršaji.

Srpski krivični zakon u Glavi III. član 14. navodi da je krivično delo ono delo koje je kao takvo propisano zakonom, ako je uz to protivpravno i skrivljeno.12 Dakle, nema krivičnog dela ukoliko je isključena protiv-pravnost ili krivica, iako postoje sva obeležja krivičnog dela određena za-konom. Srpski KZ poznaje i delo malog značaja, koje nije krivično delo, iako sadrži obeležja krivičnog dela (član 18.).

Hrvatski KZ u Glavi III. čl. 20. kaže tek toliko da se krivično delo može učiniti činjenjem ili nečinjenjem (ako uprkos svojoj obavezi propu-sti sprečiti nastupanje zakonom opisane posledice).

–––––––––– 11 Ksenija Turković – Aleksandar Maršavelski (ured.): Komentar Kaznenog zakona i drugi

izvori novoga hrvatskog kaznenog zakonodavstva. Pravna biblioteka. Komentari, 10. Narodne novine. Zagreb 2013. http://www.share-pdf.com/d2c833abb13c42a8b87e3d1cd965df1d/2013-04-18%20Komentar%20KZ%202011%20-%20radna%20skupina.pdf (preuzeto 5. maja 2014.).

12 Krivični zakonik Republike Srbije (Službeni glasnik RS, br. 85/2005., 88/2005. – ispr, 107/2005. – ispr., 72/2009., 111/2009.,121/2012 i 104/2013).


345

1. Prag kažnjivosti Iako je prag kažnjivosti i dalje navršena 14. godina života, ipak je

novi zakon kod nekih naročito teških krivičnih dela snizio dobnu grani-cu kažnjivosti na 12 godina. Članom 16. propisano je da se lice mlađe od 14. godina kažnjava u slučaju ubistva (160. § st. 1–2.), ubistva poči-njenog pod snažnim afektom (161. §), u slučaju nanošenja po život opa-sne telesne povrede (164. § st. 8), razbojništvo (365. § st. 1.–4.) i pljač-ke (366. § st. 2.–3.) ako je u vreme učinjenja navršilo 12. godinu života i svesno je posledica svog dela. Dakle, da bi maloletnici do 14. godine života bili kažnjeni mora da se radi o nasilnom krivičnom delu pri poči-njenju koga se primenjuje oružje. Za to im se može izreći zatvorska ka-zna, ili mera i kazna odgoja u vaspitno-obrazovnoj ustanovi u trajanju do četiri godine. Mađarska nije jedina zemlja koja predviđa sankcioni-sanje lica mlađih od 14 godina, nego se počinioci u dobi od 12-13 godi-na pozivaju na odgovornost na primer u Ujedinjenom Kraljevstvu, Fran-cuskoj i Holandiji, a kod posebno teških krivičnih dela u Irskoj i na Malti odgovornosti podležu čak i deca u dobi od 9-10 godina.13 Autori zakona ističu da je sadašnji prag kažnjivosti u skladu sa propisima Kon-vencije o pravu deteta usvojenom u Njujorku 20. novembra 1989. godi-ne, a koju je Mađarska ratifikovala te iste godine. Ističu da je do sniža-vanja granice kažnjivosti došlo zbog toga što su u periodu od 2008. do 2013. godine deca u životnoj dobi od 12-14 godina učinila sedam kri-vičnih dela ubistva, više od stotinu dela razbojništva te gotovo hiljadu dela namernog nanošenja telesne povrede.14

U Srbiji je početkom 2006. godine stupilo na snagu novo malolet-ničko (materijalno, procesno i izvršno) krivično pravo koje je odredilo krivičnopravni status maloletnika. Dragan Jovašević ističe da se taj status ogleda u više pravaca: donet je poseban Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica (“Službeni glasnik Republike Srbije” broj 85/2005.) čime su oni u pogledu krivičnopravnog položaja u potpunosti odvojeni od statusa punoletnih lica. Za njih je pred-viđena posebna nadležnost okružnih sudova, obavezna je specijalizacija lica koja u organima krivičnog pravosuđa učestvuju u krivičnom postup-ku prema malololetnim učiniocima krivičnih dela; te je pored krivičnih sankcija zakon predvideo mogućnost izricanja posebnih mera - vaspitnih naloga za maloletne učinioce krivičnih dela kako bi se time izbeglo po-––––––––––

13 Sajtóanyag 2013. július 1-jén hatályba lép Magyarország új Büntető Törvénykönyve Igazságos, tettarányos és következetes - az áldozatok védelmében -

www.kormany.hu/ download/2/ff/e0000/SAJTÓANYAG.pdf (preuzeto 7. marta 2014.). 14 Isto.


346

kretanje ili vođenje krivičnog postupka.15 Po njemu je tako u Srbiji ova grana prava formalno izdvojena iz krivičnog zakona (zakonika), kao i u Nemačkoj (Zakonom o maloletničkom krivičnom pravosuđu – Jugendge-richsgesetz od 11. decembra 1974. godine, sa izmenama od 30. juna 1990. godine), Francuskoj (Ordonnance No. 45-174 du 2. fev. 1945., do-punjena Zakonom broj 2002-1138 od 9. septembra 2002. godine) ili Hr-vatskoj (Zakon o sudovima za mladež iz 1998. godine).16 Donji prag ka-žnjivosti je četrnaest godina (član 4. stav 3. KZ Srbije).

U Hrvatskoj se „kazneno zakonodavstvo ne primjenjuje prema dje-tetu koje u vrijeme počinjenja djela nije navršilo četrnaest godina”, dok se prema „osobi koja je u vrijeme počinjenja kaznenog djela navršila četr-naest godina, a nije još navršila dvadeset i jednu godinu primjenjuje ovaj Zakon ako posebnim zakonom nije drukčije propisano.” (član 7. KZ Re-publike Hrvatske).17

2. Nužna odbrana

U Glavi IV. mađarskog KZ propisano je da se nužnom odbranom smatra odbijanje protivpravnog napada na lice i imovinu, ili na drugo lice i njegovu imovinu, odnosno na javno dobro, pa se učinilac neće kazniti za povredu nanesenu napadaču, ako je ona nanesena sredstvom koje nije po-desno da usmrti. Protivpravnim napadom na život smatra se noću izvedeni napad od strane naoružanog lica ili grupe, odnosno ako je izveden od strane pojedinca ili grupe noću, oružjem i provalom u stan odnosno drugi ograđe-ni prostor. Neće se kazniti lice ako iz straha od opasnosti ili opravdane uz-buđenosti prekorači nužnu odbranu (član 21-22.).18 Dakle, nužna odbrana je i dalje ne samo dozvoljena, nego je i proširena tako da se neće kazniti ni

–––––––––– 15 Dragan Jovašević: Položaj maloletnika u novom krivičnom pravu Republike Srbije.

Zbornik radova Pravnog fakulteta u Splitu God. 45 (2008), Broj 3 (89). str. 465-486. str. 465. 16 Dragan Jovašević: Novine u krivičnom zakonodavstvu o maloletnicima u svetlu

restorativne pravde. In: Temida. Maj 2007, str 15-23. str. 15. 17 Kazneni zakon, pročišćeni tekst zakona. Narodne novine Republike Hrvatske br.

125/11, 144/12. 18 Opasnost se može definisati kao “stanje u kojem postoji vjerojatnost da će nastu-

piti povreda nekog pravnog dobra” (P. Novoselec: Opći dio kaznenog prava, Pravni fakultet Sveučilišta u Zagrebu, Zagreb, 2009., str. 206.), ili kao „situacija u kojoj se na osnovu objektivno postojećih okolnosti može osnovano pretpostaviti da neposredno može uslijediti povreda pravnog dobra nekog fizičkog ili pravnog lica. (M. Babić: Krajnja n-užda u krivičnom pravu. Pravni fakultet u Banjoj Luci, Banja Luka, 1987., str. 81.). Citira: I. Martinović: Trajna opasnost kao oblik istodobne opasnosti u okvirima krajnje nužde. Hrvatski ljetopis za kazneno pravo i praksu (Zagreb), vol. 17, broj 2/2010, str. 867-891. str. 869.


347

lice koje zbog straha ili opravdanog uzbuđenja prekorači intenzitet odbrane neophodno potrebne da učinilac od sebe, drugog lica, dobra ili javnog inte-resa odbije protivpravni napad. Novina je da se dozvoljava veći opseg nu-žne odbrane za slučaj kada napadnuto lice može opravdano da pretposta-vlja da napad može ugroziti njegov život. Takvi slučajevi su: noćni napad, napad oružjem (sredstvom podesnim za ubistvo), odnosno grupni napad (barem od strane tri počinioca) ili provala u stan ili ograđeni prostor. Vla-snik stana neće odgovarati za nanošenje povreda sa smrtnim ishodom ako tvrdim predmetom udari čoveka koji je noću provalio u njegov stan i time ga ubije, ili ako noću bude fizički napadnut na ulici, pa upotrebi nož i njime napadaču nanese smrtne povrede. Neće odgovarati ni onda ako mu danju više lica provali u stan, pa upotrebom oružja za koje ima dozvolu nošenja puca i pri tom usmrti jednog od provalnika.19 Sud će u svakom predmetu ispitivati sve okolnosti dela te da li se radilo o slučaju nužne odbrane, kao i da li je radnja vlasnika nekretnine bila proporcionalna intenzitetu napada.

Ako do napada ne dođe a lice preduzme odbrambene radnje, onda mora da odgovara za učinjeno delo. Ne postoji nužna odbrana ni onda ako učinilac prekorači njen intenzitet i svesno ubije napadača (dakle, nije bio u stanju straha i uzrujanosti), na primer ne može da sa terase ubije čo-veka koji je danju preko ograde ušao u njegovo dvorište da ukrade jabu-ke. Učinilac će odgovarati i onda ako lopatom ili nekim drugim oruđem nanese smrtnu povredu licu koje mu danju iz ograđenog dvorišta želi otu-điti bicikl ili kakav drugi predmet u njegovom vlasništvu. Naime, nu-žnom odbranom se povreda sa smrtnim ishodom nanesena prilikom pro-vale u stanu pripadajući ograđeni prostor može smatrati samo onda ako je napad izvršen oružjem.20 Neće se smatrati nužnom odbranom ni u Mađar-skoj sudskoj praksi poznati slučaj, kada poljoprivrednik kome su lopovi učestalo otuđivali letinu, radi odbrane imovine u ogradu ugradi struju, pa lopov pogine od strujnog udara. Međutim, nema prepreke da se u ogradu uvede struja manjeg intenziteta (koja deluje upozoravajuće, ali ne dovodi do smrti), a ukoliko bi ipak, usled strujnog udara nastupila smrt, onda će sud u zavisnosti od svih okolnosti proceniti da li je vlasnik nekretnine preduzeo potrebne mere da u ogradu ugrađeno odbrambeno sredstvo ni-kome ne nanese povrede.

U vezi kriterijuma na osnovu kojih treba ocenjivati postojanje opa-snosti postoje dva osnovna shvatanja: po jednom se procena temelji na poznavanju situacije (dakle i na celokupnom ljudskom stručnom znanju u

–––––––––– 19Sajtóanyag 2013. július 1-jén hatályba lép Magyarország új Büntető Törv-

énykönyve. 20 Isto.


348

momentu događaja),21 dok drugo shvatanje polazi od objektivnog kriteri-juma te se za merilo uzima objektivan posmatrač. Dragan Jovašević sma-tra da se kao merilo treba uzeti mogućnost procene opasnosti od strane prosečnog čoveka.22

U Srbiji se nužna odbrana ne kažnjava, a zakon ju definiše kao odbranu koja je neophodno potrebna da učinilac od svog dobra ili do-bra drugoga odbije istovremen protivpravan napad.23 Prekoračenje nu-žne odbrane kažnjava se, ali se takvom učiniocu kazna može ublažiti, a može biti i oslobođen od kazne ako je do prekoračenja granice nužne odbrane došlo usled jake razdraženosti ili prepasti izazvane napadom. (član 19.). Krajnja nužda nastupa kada lice u odbrani svoje ili tuđe imovine i javnog interesa od neodklonjive ugroženosti nanese štetu ko-ja nije veća od štete koju bi pretpeo, ili ako je iz straha ili opravdane uzbuđenosti prekoračilo stepen krajnje nužde. Nema krajnje nužde u slučaju lica koje se bavi delatnošću povezanom sa opasnošću (član 24.), ni za učinioca koji je sam izazvao opasnost, ali se njemu kazna može ublažiti ako je delo učinio iz nehata ili je prekoračio granice kraj-nje nužde, a može se i osloboditi od kazne u slučaju da je do prekora-čenja granice krajnje nužde došlo pod posebno olakšavajućim okolno-stima (član 20.).

Nužna odbrana je po hrvatskom zakonu odbrana koja je preko po-trebna da se od sebe ili drugoga odbije istovremeni ili naposredno predstojeći protivpravni napad.24 Ne postoji protivpravnost ukoliko je prekoračena granica nužne odbrane zbog „ispričive jake prepasti prou-zročene napadom” (član 21.). Učinilac koji prekorači granice nužne od-brane može se blaže kazniti. Ovo rešenje je na tragu norme iz čl. 16. švajcarskog KZ „prema kojem se razlikuje prekoračenje kao razlog za (obligatorno) ublažavanje kazne i prekoračenje izazvano afektom kao razlog za isključenje krivnje.”25 Krajnja nužda postoji kod protivprav-ne radnje učinjene radi toga da se od sebe ili drugoga otkloni isto-vremena opasnost koja se na drugi način nije mogla otkloniti ako je učinjeno zlo manje od onoga koje je pretilo i ako nije bio dužan izložiti se opasnosti (član 22.). ––––––––––

21 C. Roxin: Strafrecht, Allgemeiner Teil, Band I, Beck, München, 2006., str. 731. 22 Dragan Jovašević: Nužna odbrana i krajnja nužda, Pravni fakultet u Nišu, Niš,

2007., str. 216. 23 Zoran Stojanović: Odnos krajnje nužde sa nužnom odbranom. Revija za krimino-

logiju i krivično pravo 2011, vol. 49, br. 2-3, str. 13-26 24 I. Martinović op. cit. str. 869. 25 Ksenija Turković – Aleksandar Maršavelski (ured.): Komentar Kaznenog zakona

i drugi izvori novoga hrvatskog kaznenog zakonodavstva, str. 45.


349

3. Razlozi za nekažnjavanje Mađarski KZ taksativno nabraja pet razloga kada se učinilac ne ka-

žnjava. To su: smrt učinioca, zastara, pomilovanje, delotvorno kajanje i drugi zakonom propisani razlog (član 25.).26

3.1. Delotvorno kajanje

Članom 29. propisano je da se ne kažnjava lice koje je pre podizanja optužnice priznalo počinjenje krivičnog dela protiv života, tela i zdravlja, ljudske slobode, dostojanstva i pojedinih osnovnih prava, saobraćajnih delikata, dela protiv imovine odnosno imovinskog vlasništva, kao i kri-vičnih dela za koja je zaprećena kazna zatvora do tri godine, ako je u okviru procesa posredovanja prihvaćena nagodba te je učinilac shodno is-toj otklonio počinjenu štetu. Ista ova odredba primenjuje se i na malolet-nike koji su učinili krivično delo za koje je zaprećena kazna do pet godina zatvora (član 107.). Međutim, ona se ne odnosi na višestruke recidiviste, na krivična dela učinjena u okviru zločinačke organizacije, ako je delik-tom nanesena smrt, odnosno ako je delo počinilo lice pušteno na uslovnu slobodu.

Član 213. hrvatskog KZ poznaje institut delotvornog kajanja u po-gledu krivičnih dela zagađenja životne sredine (čl. 193.), ispuštanja zaga-đujućih supstanci sa plovnog objekta (čl. 194.), ugrožavanja životne sre-dine otpadom (čl. 196.), ugrožavanja životne sredine postrojenjem (čl. 197.) i ugrožavanja životne sredine radioaktivnim supstancama (čl. 198.), pa sud može osloboditi učinioca kazne ako on pre nastupa teških posledi-ca dobrovoljno otkloni opasnost ili stanje koje je prouzrokovao. Obrazlo-ženje ovakvog rešenja leži u činjenici da je danas kod krivičnih dela pro-tiv životne sredine kažnjavanje moguće i kod nehata, a institut delotvor-nog kajanja pruža mogućnost da se izbegne izricanje kazne tamo gde za to nema posebne potrebe. Sem toga se daje podsticaj učiniocima da otklo-ne onečišćenje pre nego što nastupe teške posledice. Za ovakvu normati-vu su kao uzori iz uporednog prava poslužili čl. 330b nemačkog KZ te čl. 183b austrijskog KZ. 27 Autori Komentara hrvatskog KZ-a smatraju da se ovaj institut primenjuje i kod dela sramoćenja - po uzoru na čl. 174. st. 4.

–––––––––– 26 Krisztina Karsai: A büntethetőséget kizáró vagy korlátozó okok. In: Karsai Krisztina

(szerk.): Kommentár a Büntető Törvénykönyvhöz: Kommentár a Büntető Törvénykönyvről szóló 2012. évi C. törvényhez. Budapest: Complex Kiadó, 2013. str. 72-95.

27 Ksenija Turković – Aleksandar Maršavelski (ured.): Komentar Kaznenog zakona i drugi izvori novoga hrvatskog kaznenog zakonodavstva, str. 102, 132, 136,137, 148, 173–174, 190–191.a, 213, 228,

249, 250, 253–254, 258, 265, 294, 296, 305, 309, 327–328, 367.


350

švajcarskog KZ – kao fakultativno oslobođenje od kazne učinioca koji prizna neistinitost činjeničnih tvrdnji te ih opozove.28

II. SANKCIJE Glavom VII. propisane su sledeće sankcije: lišenje slobode, pri-

tvor, rad za opšti interes, novčana kazna, zabrana obavljanja delatno-sti, zabrana upravljanja motornim vozilom, isključivanje, zabrana po-sećivanje sportskih manifestacija, proterivanje, te zabrana obavljanja javnih poslova kao sporedna kazna (član 33.). Ako gornja granica ka-žnjavanja nije viša od tri godine kazne lišenja slobode, onda umesto zatvora može da se izrekne pritvor, rad za opšti interes, novčana kazna, zabrana obavljanja delatnosti, zabrana upravljanja motornim vozilom, isključivanje, zabrana posećivanje sportskih manifestacija i proteriva-nje, ali se istovremeno može izreći i više tih kazni. Ako je za delo pro-pisana kazna pritvora, onda umesto njega, ili uz njega mogu da se iz-reknu rad za opšti interes, novčana kazna, zabrana obavljanja delatno-sti, zabrana upravljanja motornim vozilom, isključivanje, zabrana pose-ćivanje sportskih manifestacija i proterivanje, ali i više tih kazni isto-vremeno. Međutim, ne može se uz kaznu lišenja slobode izreći i pritvor ili rad za opšte dobro, a uz proterivanje se ne može izreći i kazna rada za opšte dobro ili novčana kazna.

U Srbiji su krivične sankcije: kazne, mere upozorenja, mere bezbed-nosti i vaspitne mere. Kazne za učinioce krivičnog dela su: kazna zatvora, novčana kazna, rad u javnom interesu i oduzimanje vozačke dozvole. Ka-zna zatvora može se izreći samo kao glavna kazna, a novčana kazna, rad u javnom interesu i oduzimanje vozačke dozvole mogu se izreći i kao glavna i kao sporedna kazna. Ako je za jedno krivično delo propisano vi-še kazni, samo se jedna može izreći kao glavna kazna (član 43-44.). Prag kažnjivosti u Srbiji iznosi četrnaest godina, dok se vaspitne mere i druge krivične sankcije mogu izreći maloletniku pod uslovima propisanim po-sebnim zakonom.

Hrvatsko pravo poznaje sledeće kazne: novčana kazna, zatvor i du-gotrajni zatvor. Zatvor i dugotrajni zatvor mogu se izreći samo kao glav-ne kazne, a novčana kazna može se izreći kao glavna ali i sporedna ka-zna. Kao zamenu za kaznu zatvora ili novčanu kaznu sud može izreći rad za opšte dobro (čl. 40.).

–––––––––– 28 Isto, str. 203.


351

1. Kazne a) Pritvor može da traje od pet do devedeset dana i izdržava se u za-

vodu za izvršavanje kazni. (član 46.). b) Rad za opšte dobro utvrđuje se u satima i može da traje od naj-

manje 48 do najviše 312 časova. Osuđeni treba da ga obavi besplatno, to-kom jednog dana u nedelji (kada je slobodan). Ako ga ne obavi, ili ga ne izvrši u celosti, onda se taj rad zamenjuje kaznom lišenja slobode koja može da traje i kraće od devedeset dana i izdržava se u zavodu za izvrša-vanje kazni (član 47-48.).

U Srbiji je rad u javnom interesu svaki onaj društveno koristan rad kojim se ne vređa ljudsko dostojanstvo i koji se ne vrši u cilju sticanja do-biti, a može se izreći za krivična dela za koja je propisan zatvor do tri go-dine ili novčana kazna. Rad u javnom interesu ne može biti kraći od še-zdeset časova niti duži od tristašezdeset časova, a traje šezdeset časova u toku jednog meseca i mora da bude obavljen za vreme koje ne može biti kraće od mesec dana, niti duže od šest meseci. Ako osuđeni ne obavi deo ili sve časove izrečene kazne, sud ovu kaznu zamenjuje kaznom zatvora tako što za svakih započetih osam časova rada u javnom interesu odredi jedan dan zatvora. Ukoliko učinilac ispunjava sve svoje obaveze vezane za rad u javnom interesu, sud mu može dužinu ovog rada umanjiti za jed-nu četvrtinu (član 52.).

U Hrvatskoj sud može izrečenu novčanu kaznu u iznosu do tristo še-zdeset dnevnih iznosa ili kaznu zatvora u trajanju do jedne godine zame-niti radom za opšte dobro. Sud izrečenu kaznu zatvora u trajanju do šest meseci zamenjuje radom za opšte dobro, tako da se jedan dnevni iznos zameni sa dva sata rada, a kad kaznu zatvora zamenjuje radom za opšte dobro, onda se jedan dan zatvora zamenjuje sa dva sata rada. Rad za op-šte dobro može se izvršiti samo uz pristanak osuđenika koji ga je dužan izvršiti u roku koji mu odredi nadležno telo za probaciju a koji ne može biti kraći od jednog meseca ni duži od dve godine računajući od početka izvršavanja rada za opšte dobro. Ako osuđenik svojom krivicom ne izvrši ovaj rad, onda sud odlukom određuje izvršenje izrečene kazne u celosti ili u neizvršenom delu, a ako osuđenik nije kriv za neizvršenje rada, onda će nadležno telo za probaciju produžiti ovaj rok (čl. 55.).

c) Novčana kazna se u Mađarskoj utvrđuje u dnevnim iznosima (minimalni dnevni iznos je hiljadu, a maksimalni petsto hiljada forinti) i to najmanje trideset a najviše 540 dnevnih iznosa tako da se osuđenom može omogućiti plaćanje u ratama na rok od dve godine (član 50.). Radi poređenja pomenimo da je u Austriji najmanja mera jednog dnevnog iz-nosa iznos od četiri evra, u Nemačkoj jedan evro, u Poljskoj 2,5 evra, a


352

najviša mera dnevnog iznosa je petsto evra u Austriji (čl. 19 st. 2. austrij-skog KZ), pet hiljada evra u Nemačkoj (čl. 40 st. 2. nemačkog KZ), te tri hiljade franaka u Švajcarskoj (čl. 34. st. 2. švajcarskog KZ).29

U Srbiji se novčana kazna može odmeriti i izreći ili u dnevnim iznosi-ma (broj dnevnih iznosa ne može biti manji od deset, niti veći od tristašezde-set) ili u određenom iznosu, a za krivična dela učinjena iz koristoljublja se novčana kazna kao sporedna kazna može izreći i kad nije propisana zakonom ili kad je zakonom propisano da će se učinilac kazniti kaznom zatvora ili novčanom kaznom, a sud kao glavnu kaznu izrekne kaznu zatvora. Visina dnevnog iznosa utvrđuje se tako što se razlika između prihoda i nužnih ras-hoda učinioca krivičnog dela u protekloj kalendarskoj godini podeli sa bro-jem dana u godini. Jedan dnevni iznos ne može biti manji od petsto dinara, niti veći od pedeset hiljada dinara. Novčana kazna ne može biti manja od de-set hiljada dinara, ni veća od milion dinara, a za krivična dela učinjena iz ko-ristoljublja veća od deset miliona dinara (član 48-50.).

U Hrvatskoj se novčana kazna izriče u dnevnim iznosima (ne može biti manja od trideset niti veća od tristo šezdeset dnevnih iznosa), osim za krivična dela učinjena iz koristoljublja, kad se može izreći do pet stotina dnevnih iznosa ili kad je novčana kazna od pet stotina dnevnih iznosa iz-ričito propisana zakonom. Visina dnevnog iznosa utvrđuje se uzimajući u obzir učiniočeve prihode i imovinu te prosečne troškove nužne za uzdrža-vanje učinioca i njegove porodice. Dnevni iznos ne može biti manji od dvadeset kuna ni veći od deset hiljada kuna. Novčanu kaznu treba platiti u roku koji odredi sud (ne može biti kraći od trideset dana niti duži od šest meseci), a može mu se naložiti i otplata u ratama na rok do jedne go-dine. Ako se novčana kazna ne plati, a ne može se ni prisilno naplatiti u roku od tri meseca, sud uz pristanak osuđenika može doneti odluku o za-meni novčane kazne radom za opšte dobro, na način da se jedan dnevni iznos zameni sa dva sata rada, pri čemu rad za opšte dobro ne sme prema-šiti sedamstodvadeset sati. Ako osuđenik ne pristane na rad za opšte do-bro ili ga ne izvrši, onda se novčana kazna, odnosno rad za opšte dobro zamenjuje kaznom zatvora tako da se jedan dnevni iznos zamenjuje sa jednim danom zatvora (čl. 42-43.),

d) Zabrana obavljanja delatnosti se izriče licu koje je učinilo krivič-no delo kršeći pravila profesije ili koristeći odnosno zloupotrebljavajući svoje zanimanje (rukovodilac i član uprave privredne organizacije, član nadzorne komisije privrednog društva ili zadruge, odnosno privatne fir-me, privatni preduzetnik, rukovodilac civilnog društva). Može da se izrek-

–––––––––– 29 Ksenija Turković – Aleksandar Maršavelski (ured.): Komentar Kaznenog zakona

i drugi izvori novoga hrvatskog kaznenog zakonodavstva, str. 68.


353

ne na određeno vreme (od jedne do deset godina) ili trajno, s tim da se vre-me provedeno u zatvoru ne uračunava u vreme trajanja ove sankcije. Sud može na molbu osuđenog ukinuti kaznu trajne zabrane obavljanja delatno-sti ako je prošlo deset godina od dana izricanja kazne a sud oceni da je uči-nilac opet zaslužio da obavlja delatnost, ali se ta dozvola ne može dati čla-nu kriminalne organizacije (član 52-54.).

U Srbiji je zabrana vršenja poziva, delatnosti i dužnosti propisana u Glavi šestoj kao jedna od mera bezbednosti sa ciljem da se učiniocu kri-vičnog dela zabrani vršenje određenog poziva i delatnosti ili svih ili nekih dužnosti vezanih za raspolaganje, korišćenje, upravljanje ili rukovanje tu-đom imovinom ili za čuvanje te imovine, ako se opravdano može smatrati da bi njegovo dalje vršenje takve delatnosti bilo opasno. Trajanje ove me-re je identično kao u Mađarskoj (ne može biti kraće od jedne godine niti duže od deset godina), računajući od dana pravnosnažnosti odluke, s tim da se vreme provedeno u zatvoru, odnosno u zdravstvenoj ustanovi u ko-joj je izvršena mera bezbednosti ne uračunava u vreme trajanja ove mere (član 85.) .

Hrvatski zakon u Glavi V. propisuje zabranu obavljanja određene dužnosti ili delatnosti kao jednu od mera bezbednosti takođe u trajanju od jedne do deset godina računajući od izvršnosti sudske odluke ako je učinilac delo učinio u obavljanju dužnosti ili delatnosti te ako postoji opasnost da će zloupotrebom te dužnosti ili delatnosti ponovno učiniti krivično delo. Ni u Hrvatskoj se vreme provedeno u zatvoru, kaznenom zavodu ili ustanovi ne uračunava u vreme trajanja ove mere. Sud može učiniocu pojedinih zakonom propisanih dela učinjenih na štetu deteta izreći zabranu obavljanja onih dužnosti ili delatnosti pri vršenju kojih dolazi u redovni kontakt sa decom i onda kada ova dela nisu bila učinje-na u obavljanju dužnosti i delatnosti, a pomenuta zabrana se može izreći i doživotno (čl. 71.).

e) Zabrana upravljanja vozilom može da se izrekne licu koje je uči-nilo krivično delo upravljajući vozilom u alkoholisanom stanju ili pod uticajem opijata ili je za izvršenje krivičnog dela koristilo vozilo. Zabrana može da se odnosi na vazdušni, železnički, vodni i javni drumski saobra-ćaj, a traje određeno vreme (od jednog meseca do deset godina) ili trajno (ako je učinilac nesposoban za vožnju). Sud može na molbu osuđenog ukinuti kaznu trajne zabrane upravljanja vozilom ako je prošlo deset go-dina od dana izricanja kazne a sud oceni da je osuđeni opet zaslužio da upravlja vozilom (član 55-56.).30

–––––––––– 30 Vidi opširnije: Krisztina Karsai: Közlekedési bűncselekmények. Bírósági Gyakor-

lat Füzetek 4. Opten Kiadó, Budapest, 2013.


354

U Srbiji se zabrana upravljanja motornim vozilom može izreći uči-niocu krivičnog dela kojim se ugrožava javni saobraćaj ako sud oceni da težina učinjenog dela, okolnosti pod kojima je ono učinjeno ili ranije kr-šenje saobraćajnih propisa od strane učinioca pokazuju da je opasno da on upravlja motornim vozilom određene vrste ili kategorije. Trajanje ove mere ne može biti kraće od tri meseca niti duže od pet godina, računajući od dana pravnosnažnosti odluke, s tim da se vreme provedeno u zatvoru, odnosno u ustanovi u kojoj se izvršava mera bezbednosti ili vaspitna me-ra ne uračunava u vreme trajanja ove mere (čl. 86.).

U Hrvatskoj se zabrana upravljanja motornim vozilom može izreći učiniocu krivičnog dela protiv bezbednosti saobraćaja kad postoji opasnost da će upravljajući motornim vozilom ugroziti javni saobraćaj. Zabrana se odnosi na sve kategorije vozila, a izuzetno se određena kategorija vozila može izuzeti kada posebne okolnosti upućuju na to da se svrha mere neće time ugroziti. Trajanje ove mere određuje se u trajanju koje ne može biti kraće od jedne ni duže od pet godina, izuzetno može biti doživotno, a poči-nje teći oduzimanjem vozačke dozvole, upisom zabrane za određenu kate-goriju vozila u vozačku dozvolu, odnosno zabranom izdavanja vozačke do-zvole učiniocu koji je nema, s tim da se vreme provedeno u zatvoru, kazne-nom zavodu ili ustanovi ne uračunava u vreme trajanja mere. Ako sud uki-ne zabranu učinilac mora ponovno polagati vozački ispit (čl. 72.).

f) Isključivanje iz naselja, kraja je kao kazna predviđena za lice čiji boravak u nekom mestu predstavlja opasnost za opšti interes, pa se može isključiti iz jednoga ili više naselja odnosno iz određenih delova države. Sankcija može da traje od jedne do pet godina i počinje teći od dana pra-vosnažnosti presude. Ako se izriče uz kaznu lišavanja slobode, onda se u taj rok ne uračunava vreme provedeno u zatvoru (član 57.).

g) Zabrana posećivanja sporske manifestacije traje od jedne do pet godina i počinje teći od dana pravosnažnosti presude. U vreme zabrane ne uračunava se vreme provedeno na kazni lišenja slobode (član 58.).

U Srbiji se zabrana prisustvovanja određenim sportskim priredbama može izreći kao mera učiniocu krivičnog dela, kada je to radi zaštite opšte bezbednosti neophodno, a izvršava se tako što je učinilac krivičnog dela dužan da se neposredno pre početka vremena održavanja određenih sport-skih priredbi lično javi službenom licu u područnoj policijskoj upravi, od-nosno policijskoj stanici, na području na kojem se učinilac zatekao i da boravi u njihovim prostorijama za vreme održavanja sportske priredbe.31 Trajanje ove mere je u Srbiji identično onom u Mađarskoj (od jedne do pet godina). Ako posle izdržane kazne zatvora, učinilac prekrši zabranu ––––––––––

31 Nenad Đurđević: Krivična odgovornost za nasilje i nedolično ponašanje na sportskim priredbama u Republici Srbiji. Zbornik radova Pravnog fakulteta u Splitu, god. 47, 2/2010., str. 285.-308.str. 300.


355

prisustvovanja određenim sportskim priredbama, sud ga može kazniti za-tvorom od trideset dana do tri meseca (član 89b).

U Hrvatskoj ovu materiju reguliše poseban Zakon o sprečavanju ne-reda na sportskim takmičenjima.32

h) Proterivanje stranca iz zemlje izriče se strancu čiji je boravak u zemlji nepoželjan, a može biti na određeno vreme (od jedne do deset go-dina) ili trajno (ako je osuđen zbog krivičnog dela za koje je zaprećena kazna duža od deset godina i njegov boravak u državi predstavlja opa-snost za javnu bezbednost). Ne može se proterati lice koje ima status iz-beglice, dok se lice sa statusom migranta i pravom trajnog boravka može proterati samo onda ako je učinilo krivično delo kažnjivo kaznom lišenja slobode u trajanju dužem od pet godina (član 59-60.).

U Srbiji se stranac koji je učinio krivično delo može proterati sa teri-torije države za vreme od jedne do deset godina. Vreme trajanja proteri-vanja računa se od dana pravnosnažnosti odluke, s tim da se vreme prove-deno u zatvoru ne uračunava u vreme trajanja ove mere. Ne može se pro-terati učinilac koji uživa zaštitu u skladu sa ratifikovanim međunarodnim ugovorima (član 88.).

U Hrvatskoj ovu materiju reguliše poseban Zakon o strancima.33 i) Zabrana učestvovanja u javnim poslovima izriče se pravosnažno

osuđenom učiniocu krivičnog dela nedostojnom da učestvuje u istima: nema

izborno pravo ni pravo glasanja na referendumu i građanskoj inicijativi, ne može biti službeno lice, član predstavničkog tela odnosno komisije i ne može da učestvuje u njihovom radu, ne može biti delegat skupštine ili tela organizovanog na osnovu međunarodnog ugovora, ne može do-biti vojnički čin, priznanje i odlikovanje, ne može biti pravni zastupnik, ne može obavljati funkciju u javnom fondu, zadužbini, niti biti rukovo-dilac civilne organizacije. Nastupanjem pravosnažnosti presude licu ko-jem je izrečena ova zabrana prestaje svaka funkcija koju je do tada imao. Najkraće vreme trajanja ove kazne je jedna godina, a najduže de-set godina (u ovaj rok se ne uračunava vreme provedeno u zatvoru, član 61-62.).

–––––––––– 32 Zakon o sprječavanju nereda na sportskim natjecanjima Pročišćeni tekst zakona.

Narodne novine Republike Hrvatske 117/03, 71/06, 43/09, 34/11. http://www.zakon.hr /z/445/Zakon-o-sprje%C4%8Davanju-nereda-na-%C5%A1portskim-natjecanjima (datum preuzimanja: 3. maja 2014.)

33 Zakon o strancima. Pročišćeni tekst zakona. Narodne novine Republike Hrvatske 130/11, 74/13. http://www.zakon.hr/z/142/Zakon-o-strancima (datum preuzimanja: 3. ma-ja 2014.)


356

2. Mere U Glavi VIII. mađarskog zakona propisane su sledeće mere: opome-

na (član 64.), stavljanje na probu na period od jedne do tri godine (za kri-vično delo za koje je zaprećena kazna u trajanju do tri godine zatvora, član 65.), rad na otklanjanju štete (za delo za koje je zaprećena kazna u trajanju do tri godine zatvora može da se odloži za godinu dana i odredi vršenje ovoga rada, član 67.), zaštitnički nadzor (licu koje je sa doživotne kazne zatvora pušteno na uslovnu slobodu ili drugom licu na uslovnoj slobodi, a može da traje od pet do petnaest godina, član 69.), zaplena (član 72.), oduzimanje imovine (član 74.), onemogućavanje pristupanja elektronskim podacima (član 77.), prinudno lečenje (član 78.). Opomena, stavljanje na probu i rad na otklanjanju štete mogu da se izreknu kao sa-mostalne sankcije (član 63.). Ove mere se ne mogu izreći recidivistima i učiniocima delikata izvršenih u sklopu kriminalne organizacije.

U Srbiji su uslovna osuda (učiniocu kome je utvrđena kazna zatvora u trajanju manjem od dve godine) i sudska opomena (za krivična dela za koja je propisan zatvor do jedne godine ili novčana kazna, a za određena krivič-na dela i kad je propisan zatvor do tri godine) predviđene kao mere upozo-renja (čl. 64-65, 77.). Glavom VI. (čl. 79.) su propisane sledeće mere bez-bednosti: obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi; obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi; obavezno lečenje narkomana; obavezno lečenje alkoholičara; zabrana vršenja poziva, delatnosti i dužno-sti; zabrana upravljanja motornim vozilom; oduzimanje predmeta; proteri-vanje stranca iz zemlje; javno objavljivanje presude; zabrana približavanja i komunikacije sa oštećenim (do tri godine, član 89a); zabrana prisustvova-nja određenim sportskim priredbama (član 79.). Neke mere bezbednosti mogu se izreći i neuračunljivom licu koje je učinilo protivpravno delo za-konom predviđeno kao krivično delo (član 80. stav 2).

Hrvatski zakon predviđa sledeće mere bezbednosti: obvezno psihija-trijsko lečenje, obavezno lečenje od zavisnosti, obavezno psihosocijalni tretman, zabrana obavljanja određene dužnosti ili delatnosti, zabrana upravljanja motornim vozilom, zabrana približavanja, udaljenje iz zajed-ničkog domaćinstva, zabrana pristupa internetu i zaštitni nadzor po pu-nom izvršenju kazne zatvora (čl. 65.).

3. Maloletnička delikvencija

Glavom IX. regulisano je sankcionisanje maloletnika koji mogu da budu osuđeni na zatvorsku kaznu (od jednog meseca do deset odnosno petnaest godina zavisno od starosti maloletnika) ili na kaznu boravka u vaspitno-popravnom domu. Učiniocu koji u trenutku počinjenja dela nije


357

navršio 16. godinu života može se izreći zatvorska kazna u trajanju od najviše deset godina za krivično delo za koje je propisana kazna doživot-nog lišenja slobode, odnosno pet godina za delikt za koji je zaprećena za-tvorska kazna u trajanju dužem od pet godina, dok se učiniocu koji je u trenutku počinjenja dela navršio 16. godinu života može izreći zatvorska kazna u trajanju do petnaest godina za krivično delo za koje je propisana kazna doživotnog lišenja slobode, odnosno deset godina za delikt za koji je zaprećena zatvorska kazna u trajanju dužem od deset godina ili pet go-dina za delo za koje je predviđena zatvorska kazna u trajanju dužem od pet godina (član 108-109.). Kazna lišenja slobode izvršava se u zatvoru, ako je maloletnik osuđen na zatvorsku kaznu dužu od dve godine ili ako se radi o povratniku, dok se pritvor može odrediti na rok od tri do trideset dana. Rad za opšte dobro i rad na otklanjanju štete može se izreći licu koje je navršilo 16. godinu života, a novčana kazna maloletniku koji ima sopstvene prihode (minimalno 15, a maksimalno 250 dnevnih iznosa čija visina se kreće od 500 do 50 hiljada forinti). Proterivanjem iz države se kažnjava maloletnik kome je izrečena kazna zatvora u trajanju od najma-nje deset godina, ako njegov boravak u zemlji predstavlja opasnost za javnu bezbednost te se time ne ugrožava pravo na porodični život. Zabra-na uživanja javnih prava može se izreći samo osuđeniku na zatvorsku ka-znu u trajanju dužem od jedne godine. Sem ovih sankcija postoji još i is-ključivanje sa područja koje se međutim, ne može izreći licu koje tamo živi sa svojom porodicom (član 110-119.). Kazna vaspitanja u vaspitnoj ustanovi može da se izrekne samo licu koje nije navršilo dvadesetu godi-nu života, a traje od jedne do četiri godine. Osuđeni se može pustiti na slobodu nakon što odsluži barem jednu godinu (član 120).

4. Kazne za najteža krivična dela

Mađarski zakon predviđa kaznu zatvora na određeno vreme ili ka-znu doživotnog zatvora, odnosno stvarnog doživotnog zatvora koja može da se izrekne licu koje je u trenutku učinjenja dela navršilo dvadesetu go-dinu života (član 41.). Među navedenim kaznama su evidentne razlike ka-ko u zakonskoj regulativi, tako i u sudskoj praksi, odnosno izvršenju ka-zne.34 Najblaža kazna lišenja slobode može da se izrekne u trajanju od tri meseca, a najduža u trajanju od dvadeset godina, dok je za učinjenje kri-vičnog dela u sklopu zločinačke organizacije, za naročito teško krivično delo te za delo višestrukih recidivista ili kao kumulativna sankcija zapre-ćena kazna zatvora u trajanju od 25 godina (član 34-36.). Na osnovu sud-––––––––––

34 Vidi opširnije: Ferenc Nagy: Hosszú tartam. In: Börtönügyi Szemle, 2005/2. str. 7–18.


358

ske odluke puštanje osuđenog na uslovnu slobodu dozvoljeno je najranije nakon što odsluži 2/3 zatvorske kazne, a recidivisti nakon što odsluži ¾ kazne. U pojedinom slučaju koji zahteva posebno blag režim, ako je izre-čena kazna lišavanja slobode u trajanju kraćem od pet godina, sud može presuditi da se osuđeni pusti na uslovnu slobodu nakon što odsluži polo-vinu kazne (član 38.). Učinilac osuđen na doživotnu kaznu zatvora - ako sud nije isključio mogućnost njegovog puštanja na uslovnu slobodu – može biti pušten na uslovnu slobodu najranije nakon što je odslužio 25 godina zatvorske kazne, a najkasnije nakon što osuđenik odsluži 40 godi-na kazne (član 43.). Odluka o tome kada će se i hoće li se osuđeni pustiti na uslovnu slobodu zavisi od njegovog prethodnog života i činjenice da li je bio kažnjavan i za koja krivična dela. Sud u presudi treba da navede rok od kada može da se zatraži uslovno puštanje na slobodu ili treba da istakne da se isključuje mogućnost uslovnog puštanja na slobodu (član 42.). Ne može da se pusti na uslovnu slobodu višestruki recidivist ili lice koje kaznu lišenja slobode treba da provede u kaznenom zavodu, Član 44. taksativno nabraja krivična dela čiji učinioci ne mogu da budu pušteni na uslovnu slobodu. To su: genocid (član 142. st. 1. zakona), krivično delo protiv čovečanstva (143. § st. 1.), apartheid (144. § st. 1. i 3.), kvalifiko-vani slučaj teškog nasilja prema ratnom izaslaniku (148. § st. 2.), nasilje protiv štićenih lica (149. § st. 1–2.), primena međunarodnim konvencija-ma zabranjenog oružja (155. § st. 1.), druga dela ratnog zločina (158. §), krivično delo teškog ubistva (160. § st. 2.), teško delo otmice ljudi (190. § st. 3–4.), teško delo trgovine ljudima (192. § st. 6.), nasilno rušenje ustav-nog poretka (254. § st. 1.), teško delo razaranja (257. § st. 2.), teško delo pobune zatvorenika (284. § st. 4.), terorizam (314. § st. 1,), teže kvalifiko-vano delo preuzimanja vlasti nad vozilom (320. § st. 2,), teško delo izazi-vanja opšte opasnosti (322. § st. 3.), teško delo pobune (442. § st. 4.), te-ško delo nasilja protiv nadređenog ili službujućeg kadra (445. § st. 5.), ako je učinjeno primenom sile protiv lica ili stvari.

U Srbiji je propisana kazna zatvora u trajanju od trideset dana do dvadeset godina, a za najteža krivična dela i najteže oblike teških kri-vičnih dela može se izuzetno propisati i kazna zatvora od trideset do četrdeset godina. Kazna zatvora od trideset do četrdeset godina može se izreći samo licu koje je u vreme izvršenja krivičnog dela navršilo dvadeset jednu godinu života (čl. 45.). Predviđena je mogućnost uslovnog otpusta sa izdržavanja kazne osuđenog koji je izdržao dve trećine kazne zatvora, ako se u toku izdržavanja kazne tako popravio da se može sa osnovom očekivati da će se na slobodi dobro vladati, te da neće učiniti novo krivično delo. Pri oceni da li će se osuđeni uslov-


359

no otpustiti uzima se u obzir njegovo vladanje za vreme izdržavanja kazne, izvršavanje radnih obaveza, s obzirom na njegovu radnu spo-sobnost, kao i druge okolnosti koje pokazuju da je postignuta svrha kažnjavanja. Ne može se uslovno otpustiti osuđeni koji je tokom izdr-žavanja kazne dva puta disciplinski kažnjavan i kome su oduzete do-deljene pogodnosti (član 45-46.).

Kazna zatvora u Hrvatskoj ne može biti kraća od tri meseca ni duža od dvadeset godina, a za naročito teške zločine je propisana kazna dugo-trajnog zatvora koja ne može biti kraća od dvadeset i jedne ni duža od če-trdeset godina (može da se izrekne samo učiniocu koji je u momentu izvr-šenja dela navršio osamnaest godina). Izuzetno, za krivična dela učinjena u sticaju može da se izrekne jedinstvena kazna u trajanju od pedeset godi-na (čl. 44-46.). Sud može osuđenika pustiti na uslovni otpust ako je izdr-žao najmanje polovinu kazne na koju je osuđen, ali ne manje od tri mese-ca. Pri odlučivanju o predlogu za otpust sud će ceniti ličnost osuđenika, njegov pređašnji život i osuđivanost, odnos prema učinjenom krivičnom delu i žrtvi, ponašanje tokom izdržavanja kazne zatvora te njegovu spremnost za uključivanje u život na slobodi (čl. 59.)

4.1. Krivična dela protiv života i tela

Mađarski zakon u Glavi XV. propisuje krivična dela protiv života, tela i zdravlja: ubistvo (kažnjivo zatvorskom kaznom u rasponu od pet do petnaest godina, a ako je učinjeno s umišljajem, iz koristoljublja, niskih pobuda ili protiv službenog lica, deteta mlađeg od 14 godina, starog i ne-moćnog lica, odnosno protiv više lica onda se kažnjava zatvorskom ka-znom u trajanju do dvadeset godina ili doživotnom kaznom zatvora, član 160.), telesna povreda (lakša povreda koja zaceljuje za osam dana zatvor-skom kaznom do dve godine, a povreda koja zaceljuje duže od osam dana zatvorskom kaznom do tri godine ako je učinjeno nad licem koje nije u stanju da se brani, odnosno zatvorskom kaznom od jedne do pet godina ako je lakša povreda dovela do invalidnosti ili teškog narušavanja zdra-vlja, te kaznom lišenja slobode u trajanju od dve do osam godina ako je dovelo do životne opasnosti ili smrti, član 164.).35

Glavom XIII. srpskog KZ propisane su kazne za krivična dela protiv života i tela. Ubistvo se kažnjava zatvorom od pet do petnaest godina

–––––––––– 35 Krisztina Karsai: Az élet, a testi épség és az egészség elleni bűncselekmények. In:

Karsai Krisztina (szerk.): Kommentár a Büntető Törvénykönyvhöz: Kommentár a Büntető Törvénykönyvről szóló 2012. évi C. törvényhez. Complex Kiadó. Budapest, 2013. str. 309-337.


360

(član 113.), a teško ubistvo (tu spada i ubistvo službenog ili vojnog lica, sudije, javnog tužioca, zamenika javnog tužioca ili policijskog i drugog službenika u vezi sa vršenjem službene dužnosti ili svirepo ubistvo) za-tvorom u trajanju od najmanje deset godina ili zatvorom od trideset do četrdeset godina (član 114.).

Hrvatski KZ u Glavi X. propisuje da se ubistvo kažnjava kaznom zatvora od najmanje pet godina ili kaznom zatvora od najmanje deset godina ili kaznom dugotrajnog zatvora ako je učinjeno na okrutan ili podmukao način, ako je ubijeno lice posebno ranjivo zbog njegove do-bi, teže telesne ili duševne smetnje ili trudnoće, ako je ubijeno blisko lice koje je učinilac već ranije zlostavljao, ili je ubistvo učinjeno iz kori-stoljublja, bezobzirne osvete, mržnje ili iz drugih niskih pobuda, odno-sno ako je ubijeno službeno lice u vezi sa obavljanjem službene dužno-sti (član 110-111.).

Glavom XVIII. mađarskog KZ propisana su krivična dela protiv ljudske slobode.36

a) Tako se otmica kažnjava zatvorom u trajanju od dve do osam go-dina, a otmica maloletnika ili otmica izvršena u sklopu kriminalne organi-zacije, korišćenjem oružja ili protiv službenog lica zatvorskom kaznom u trajanju od pet do petnaest godina. Ovo krivično delo se kažnjava lišava-njem slobode u trajanju od pet do deset godina ili doživotnim zatvorom ako je otet maloletnik mlađi od 14 godina, ili ako je otmica izazvala teške posledice, odnosno ako je dovela do smrti. Kazna zatvora od deset do dvadeset godina ili doživotnog zatvora izriče se ako usled otmice dođe do namernog ubistva (član 190.). Zatvorskom kaznom u trajanju do tri godi-ne kažnjava se lice koje zna da se priprema otmica a o tome ne obavesti žrtvu ili nadležnu službu (član 191.).

U Srbiji se otmica kažnjava zatvorom od dve do deset godina ili za-tvorom od tri do dvanaest godina ako je izvršena uz pretnju ubistvom ili te-škom telesnom povredom otetom licu, odnosno zatvorom od tri do petnaest godina ako je otet maloletnik ili je oteto lice zadržano duže od deset dana ili je prema njemu postupano na svirep način ili mu je teško narušeno zdra-vlje, odnosno zatvorom od pet do osamnaest godina ako je usled otmice na-stupila smrt otetog lica ili je delo izvršeno od strane grupe (član 134.).

Otmica se u Hrvatskoj kažnjava kaznom zatvora od šest meseci do pet godina, ili zatvorom od jedne do deset godina ako je delo učinjeno uz

–––––––––– 36 Zsolt Szomora: Az emberi szabadság elleni bűncselekmények. In: Karsai Kriszti-

na (szerk.): Kommentár a Büntető Törvénykönyvhöz: Kommentár a Büntető Törvénykönyvről szóló 2012. évi C. törvényhez. Budapest: Complex Kiadó, 2013. str. 388-402.


361

pretnju da će se oteto lice usmrtiti, ili je učinjeno na okrutan način, ili je otetom licu prouzročena teška telesna povreda, ili je učinjeno prema dete-tu ili osobi s težim invaliditetom, odnosno kaznom zatvora od tri do pet-naest godina ako je prouzročena smrt otetog lica (član 137.).

b) U Mađarskoj se trgovina ljudima kažnjava zatvorskom kaznom od jedne do pet godina, ili kaznom od dve do osam godina ako je učinilac primenio silu ili se koristio svojim službenim položajem, odnosno ka-znom od pet do deset godina ako se radi o trgovini maloletnim licem, a kaznom od pet do petanest godina ako je oštećeni maloletnik mlađi od 14 godina. U naročito teškim slučajevima maloletnika koji nije navršio 14. godinu života može se izreći i kazna zatvora do dvadeset godina ili doži-votnog zatvora (član 192.).

Trgovina ljudima se u Srbiji kažnjava zatvorom od tri do dvanaest godina, ili zatvorom od najmanje pet godina ako je učinjeno prema ma-loletnom licu. Zatvorom od pet do petnaest godina kažnjava se ako je došlo do teške telesne povrede nekog lica, a ako je nastupila smrt jed-nog ili više lica, odnosno ako je delo izvršeno od strane organizovane kriminalne grupe učinilac se kažnjava zatvorom od najmanje deset go-dina (član 388.).

Po članu 106. hrvatskog KZ trgovina ljudima se sankcioniše kaznom zatvora od jedne do deset godina, a ako je delo učinjeno prema detetu, ili ga je učinilo službeno lice u obavljanju svoje službe, ili je učinjeno u od-nosu na veći broj lica, ili je svesno doveden u opasnost život jednog ili vi-še lica, učinilac se kažnjava kaznom zatvora od tri do petnaest godina. Pristanak na iskorišćavanje samog lica na čiju štetu je trgovina ljudima učinjeno nema uticaja na postojanje tog krivičnog dela.

c) Prinudni rad se u Mađarskoj kažnjava zatvorskom kaznom od jedne do pet godina, ili kaznom od dve do osam godina ako je učinjeno ugnjetavanjem ili prema maloletniku (član 193.). Prinuda se kažnjava ka-znom lišenja slobode u trajanju do tri godine (član 195.).

U Srbiji se prinuda kažnjava zatvorom do tri godine, a ako je učinje-na na svirep način ili pretnjom ubistvom ili teškom telesnom povredom ili otmicom, kažnjava se zatvorom od šest meseci do pet godina, ili zatvo-rom od jedne do deset godina ako je usled dela nastupila teška telesna po-vreda ili druge teške posledice, odnosno zatvorom od tri do dvanaest go-dina ako je usled dela nastupila smrt prinuđenog lica ili je delo izvršeno od strane grupe. Učinilac se kažnjava zatvorom od pet do petnaest godina ako je delo izvršeno od strane organizovane kriminalne grupe (član 135.).

Prinuda se u Hrvatskoj sankcioniše kaznom zatvora do tri godine. Ovo krivično delo se progoni po privatnoj tužbi, osim ako je učinjeno iz


362

mržnje, prema detetu ili licu s težim invaliditetom odnosno bliskom licu (član 138.).

d) Zatvorskom kaznom do tri godine kažnjava se protivpravno liše-nje slobode, a ako je učinjeno protiv maloletnika, ugnjetavanjem, oruž-jem i protiv nemoćnog lica onda se kažnjava zatvorskom kaznom u traja-nju od jedne do pet godina, dok se zatvorom od dve do osam godina ka-žnjava ako je ovo potonje učinjeno protiv maloletnika (član 194.).

Po članu 132 srpskog KZ protivpravno lišenje slobode se kažnjava zatvorom do tri godine ili zatvorom od šest meseci do pet godina ako delo učini službeno lice zloupotrebom svog položaja ili ovlašćenja, od-nosno zatvorom od jedne do osam godina ako je protivpravno lišenje slobode trajalo duže od trideset dana ili je vršeno na svirep način ili je oštećenom licu usled toga teško narušeno zdravlje. Učinilac se kažnjava zatvorskom kaznom u trajanju od dve do dvanaest godina ako je ošteće-ni umro.

Po hrvatskom pravu se protivpravno oduzimanje slobode kažnjava kaznom zatvora od šest meseci do pet godina, a ako je učinjeno prema detetu, ili je trajalo duže od petnaest dana, ili je učinjeno na okrutan na-čin, ili je prouzročena teška telesna povreda, ili je učinjeno od strane slu-žbenog lica u obavljanju službe ili javne ovlasti, onda se učinilac kažnja-va kaznom zatvora od jedne do deset godina. Kaznom zatvora od tri do petnaest godina kažnjava se učinilac ako je prouzrokovana smrt lica ko-jem je protivpravno oduzeta sloboda (član 136.).

e) Silovanje se kažnjava zatvorskom kaznom od jedne do pet godi-na, odnosno od dve do osam godina ako je silovano maloletno lice, ili za-tvorom od pet do deset godina ako je maloletno lice mlađe od 14 godina, te zatvorom od pet do petnaest godina ako je silovano lice mlađe od 12 godina (član 197-198.).37

U Srbiji se silovanje kažnjava zatvorom od tri do dvanaest godina, ili zatvorom od pet do petnaest godina ako je usled dela nastupila teška telesna povreda lica prema kojem je delo izvršeno ili ako je delo izvršeno od strane više lica ili na naročito svirep ili naročito ponižavajući način ili prema maloletniku, odnosno zatvorom najmanje deset godina ako je silo-vano lice dete ili je usmrćeno (član 178.).

Silovanje se po hrvatskom KZ kažnjava kaznom zatvora od jedne do deset godina (član 153.).

Glavom XVII mađarskog zakona propisani su delikti u vezi ugroža-vanja zdravlja: trgovina opojnom drogom (kažnjiva od dve do osam go-

–––––––––– 37 Vidi opširnije: Zsolt Szomora: Megjegyzések az új Büntető Törvénykönyv nemi

bűncselekményekről szóló XIX. Fejezetéhez. Magyar Jog 2013. br. 60:(11) str. 649-657.


363

dina zatvora, ili kaznom zatvora od pet do deset godina ako je delo poči-njeno u sastavu kriminalne organizacije ili od strane službenog lica, od-nosno ako je učinjeno unutar objekata Mađarske vojske ili Poreske i ca-rinske direkcije, ili kaznom zatvora u trajanju od pet do dvadeset godina zatvora ili doživotnim zatvorom u slučaju znatne količine droge (član 176.). Ako punoletno lice narkotike proda maloletniku na području gde se obavlja nastavna, vaspitna ili delatnost zaštite dece, učinilac će se kazniti sakcijom lišenja slobode u trajanju od pet do deset godina, a ako je proda-na znatna količina droge, ili je delo izvršeno u sklopu zločinačke organi-zacije odnosno od strane službenog lica kaznom zatvora u trajanju od pet do dvadeset godina ili doživotni zatvor (član 177.). Posedovanje droge kažnjava se kaznom lišenja slobode u trajanju od jedne do pet godina, a ako je droga prodana ili je delo izvršeno u sklopu zločinačke organizacije odnosno od strane službenog lica onda je propisana kazna zatvora u traja-nju od pet do dvadeset godina zatvora ili doživotnim zatvorom (član 178.). Zloupotreba novih psihoaktivnih materijala i prodaja supstanci za poboljšanje sportskog učinka (doping) kažnjava se zatvorskom kaznom u trajanju do tri godine a ako je delo izvršeno organizovano ili od strane kriminalne organizacije onda kazna zatvora traje od jedne do pet godina ili od dve do osam godina ako je preparat prodan maloletniku (član 184-185.)

U Glavi XXIII srpskog KZ se među krivičnim delima protiv zdravlja ljudi propisuje da se neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga odnosno supstanci ili preparata koji su proglašeni za opojne droge kažnjava zatvorom od tri do dvanaest godina, a onaj ko neovlašćeno uzgaja mak ili psihoaktivnu konoplju ili druge biljke iz kojih se dobija opojna dro-ga kažnjava se zatvorom od šest meseci do pet godina. Ako je delo izvrše-no od strane grupe, ili je učinilac ovog dela organizovao mrežu preproda-vaca ili posrednika, učinilac se kažnjava zatvorom od pet do petnaest godi-na, a ako je delo izvršeno od strane organizovane kriminalne grupe, učini-lac se kažnjava zatvorom od najmanje deset godina. No, učinilac dela koji otkrije od koga nabavlja opojnu drogu može se osloboditi od kazne (član 246.). Neovlašćeno držanje opojnih droga kažnjava se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine, a lice se može osloboditi od kazne ako otkrije od koga nabavlja opojnu drogu (član 246a). Omogućavanje uživanja opojnih droga kažnjava se zatvorom od šest meseci do pet godina ili zatvorom od dve do deset godina ako je delo učinjeno prema maloletnom licu ili prema više lica ili je izazvalo naročito teške posledice.

U Hrvatskoj se navođenje na trošenje droge ili stavljanje iste na ras-polaganje kažnjava kaznom zatvora od šest meseci do pet godina ili ka-znom zatvora od jedne do deset godina ako je delo učinjeno prema detetu


364

ili licu sa težim duševnim smetnjama ili u školi ili na drugom mestu koje služi obrazovanju, vaspitanju, sportskoj ili društvenoj aktivnosti dece ili u njegovoj neposrednoj blizini ili u kaznenoj ustanovi, prema više lica ili ako ga je učinilo službeno lice, zdravstveni radnik, socijalni radnik, na-stavnik, vaspitač ili trener iskorišćavajući svoj položaj. Kaznom zatvora od tri do petnaest godina kažnjava se učinilac ako je delom prouzro-kovana smrt lica kojem je dao supstancu (Glava XIX. član 191.). Neovla-šćena proizvodnja i promet supstanci zabranjenih u sportu kažnjava se ka-znom zatvora do tri godine, ili kaznom zatvora od šest meseci do pet godi-na ako je delo učinjeno na štetu maloletnika ili lica sa težim duševnim smetnjama, odnosno ako ga učini službeno lice u vezi sa službom ili svo-jom javnom ovlasti. Kaznom zatvora od jedne do osam godina kažnjava se organizator mreže preprodavača ili posrednika, a kaznom zatvora od tri do petnaest godina učinilac koji prouzrokuje smrt lica kojem je prodao ili je posredovao u prodaji zabranjenih supstanci (191.a).

Od ostalih teških krivičnih dela pomenimo da su Glavom XXIV. mađarskog KZ propisana krivična dela protiv države: nasilna promena ustavnog uređenja (kažnjivo zatvorskom kaznom od pet do dvadeset go-dina ili doživotnom kaznom, član 254.), organizovanje radi rušenja ustavnog uređenja (zatvorskom kaznom od pet do deset godina, član 255.), pobuna (zatvorskom kaznom od dve do osam godina, a organizator i vođa pobune od pet do penaest godina, član 256.), veleizdaja (zatvor-skom kaznom od pet do petnaest godina, a u slučaju rata ili pozivom stra-nih oružanih snaga zatvorskom kaznom od pet do dvadeset godina ili do-životnom kaznom član 258.), špijunaža (zatvorskom kaznom od dve do osam godina, odnosno od pet do petnaest godina ili doživotnom kaznom ako se izdaju veoma strogo čuvane tajne, član 261.) itd.

U Srbiji se ugrožavanje nezavisnosti (član 305.) i napad na ustav-no uređenje (član 308.) kažnjava zatvorom od tri do petnaest godina, pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja (član 309.) zatvorom od šest meseci do pet godina ili zatvorom od jedne do osam godina ako se delo učini uz pomoć iz inostranstva, oružana pobuna (član 311.) za-tvorom od tri do petnaest godina, špijunaža (član 315.) zatvorom od tri do petnaest godina, odavanje državne tajne (član 316.) zatvorom od jedne do deset godina, a ako je delo izvršeno za vreme ratnog stanja, ili vanrednog stanja ili je dovelo do ugrožavanja bezbednosti, ekonomske ili vojne moći Srbije, učinilac se kažnjava zatvorom od tri do petnaest godina, a teška dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije (član 321.) koja su imala za posledicu smrt jednog ili više lica ili su izazvala opasnost za život ljudi ili su praćena teškim nasiljima ili velikim razara-njima ili su dovela do ugrožavanja bezbednosti ekonomske ili vojne


365

snage zemlje, kažnjavaju se zatvorom od najmanje deset godina ili za-tvorom od trideset do četrdeset godina ako je učinilac sa umišljajem li-šio života jedno ili više lica.

Glavom XXXII. hrvatskog KZ propisano je da se veleizdaja (čl. 340.) kažnjava kaznom zatvora u trajanju od najmanje pet godina, prisila prema najvišim državnim dužnosnicima Republike Hrvatske (čl. 346.) za-tvorom od jedne do osam godina ili kaznom zatvora od tri do dvanaest godina ako su u opasnost dovedeni život ili telo državnog dužnosnika ili mu je nanesena telesna povreda ili je upotrebljeno oružje ili opasno oru-đe, odavanje tajnih podataka (čl. 347.) kaznom zatvora od šest meseci do pet godina ili kaznom zatvora od jedne do deset godina ako je delo uči-njeno iz koristoljublja, odnosno kaznom zatvora od tri do dvanaest godina ako je delo učinjeno za vreme ratnog stanja ili neposredne ratne opasno-sti, a špijunaža (čl. 348.) se kažnjava kaznom zatvora od jedne do deset godina ili kaznom zatvora od tri do petnaest godina ako je delo učinjeno u vreme rata ili oružanog sukoba.

Shodno normama Rimskog statuta (Statuta Međunarodnog krivič-nog suda) zakonom se u posebnom poglavlju regulišu krivična dela protiv čovečnosti kao i krivična dela ratnog zločina. Glava XIII. mađarskog KZ nabraja krivična dela protiv čovečanstva: genocid (kažnjiv zatvorskom kaznom u rasponu od deset godina do doživotnog zatvora, a pripremanje genocida od osam do deset godina, član 142.), zločin protiv humanosti (kažnjiv zatvorskom kaznom od deset do dvadeset godina ili doživotnim zatvorom, a pripremanje tog zločina zatvorskom kaznom od dve do osam godina, član 143.), apartheid (zatvorskom kaznom od deset do dvadeset godina ili doživotnim zatvorom, a pripremanje tog zločina zatvorskom kaznom od dve do deset godina, član 144.) te odgovornost komandanta (član 145.). U Glavi XIV. regulisana su ratna krivična dela: zabranjeno regrutovanje (zatvorskom kaznom od jedne do pet godina, a maloletnik od dve do osam godina zatvora, član 146.), povreda primirja (zatvorskom kaznom od jedne do pet godina, odnosno od pet do deset godina ako se ti-me nanose izuzetno teške posledice, član 147.), nasilje protiv vojnog po-slanika (kaznom lišenja slobode u trajanju do tri godine, u slučaju ubistva od deset do dvadeset godina ili doživotnim zatvorom, član 148.), nasilje prema štićenim licima u ratu (lišenjem slobode u trajanju do tri godine, a u slučaju ubistva zatvorom od deset do dvadeset godina ili doživotnim za-tvorom, član 149.) itd.

U Srbiji je za genocid propisana kazna zatvora od najmanje pet go-dina ili od trideset do četrdeset godina (Glava XXXIV, član 370.). Zločin protiv čovečnosti, ratni zločin protiv civilnog stanovništva, ratni zločin protiv ranjenika i bolesnika te ratni zločin protiv ratnih zarobljenika ka-


366

žnjava se zatvorom od najmanje pet godina ili zatvorom od trideset do če-trdeset godina (član 371-374.), a organizovanje i podsticanje na izvršenje genocida i ratnih zločina zatvorom od pet do petnaest godina, pripadanje ovoj grupi zatvorom od jedne do osam godina a pripadanje organizovanoj kriminalnoj grupi zatvorom od dve do deset godina (član 375.). Terori-zam se kažnjava zatvorom od pet do petnaest godina, a ako je pri izvrše-nju dela nastupila smrt jednog ili više lica ili su prouzrokovana velika ra-zaranja, onda se učinilac kažnjava zatvorom najmanje deset godina. Ako je učinilac sa umišljajem lišio života jedno ili više lica, kažnjava se zatvo-rom najmanje dvanaest godina ili zatvorom od trideset do četrdeset godi-na (član 391.). Javno podsticanje na izvršenje terorističkih dela te vrbova-nje i obučavanje za vršenje terorističkih dela sankcioniše se zatvorom od jedne do deset godina (član 391a-391b).

U Hrvatskoj se genocid kažnjava kaznom zatvora najmanje deset godina ili kaznom dugotrajnog zatvora, a javno podsticanje na genocid kaznom zatvora od jedne do deset godina (čl.88. Glava IX.). Zločin protiv čovečnosti kažnjava se kaznom zatvora najmanje pet godina ili kaznom dugotrajnog zatvora (čl. 90.), ratni zločin kaznom zatvora od najmanje pet godina ili kaznom dugotrajnog zatvora, s time da se lice koje zapoveda kažnjava kao da je samo učinilo ovo delo (čl. 91.). Od-govornost zapovednika ili nadređenog civilnog lica propisana je čla-nom 96. On odgovara ako ne spreči lice kojem je nadređen da učini krivično delo pa se kažnjava kao da ga je sam učinio. Kažnjava se ka-znom zatvora od tri do petnaest godina ako je propustio dužni nadzor nad snagama koje se nalaze pod njegovom komandom ili stvarnom vla-šću i nadzorom ako je morao znati da njegove snage čine ili se sprema-ju učiniti neko od gore navedenih krivičnih dela, a ipak nije preduzeo sve nužne i razumne mere da ih u tome spreči. Terorizam se kažnjava kaznom zatvora od tri do petnaest godina ili kaznom zatvora najmanje deset godina ili kaznom dugotrajnog zatvora ako učinilac namerno usmrti jedno ili više lica (čl. 97.).

4. 2. Ostala krivična dela

Nasilje u porodici (pojedini slučajevi nanošenja telesnih povreda, prinude, povrede lične slobode i povrede ugleda) postoji uz uslov da uči-nilac živi ili je živeo u životnoj zajednici sa žrtvom zlostavljanja. Učini-lac dela kažnjava se zatvorskom kaznom u trajanju od jedne do pet godi-na. Novost je odredba da ovo krivično delo sem žrtve mogu prijaviti i komšije te druga lica. Učiniocu se može izreći kazna lišavanja slobode u trajanju do dve godine ako oštećenik-oštećena nisu fizički zlostavljani, ali


367

se prema njima desilo duševno zlostavljanje ili su dovedeni u stanje eko-nomske nemogućnosti za samostalan život.38

Krivična dela protiv službenih lica i lica koja obavljaju javne funkci-je (na primer: hitna pomoć) sada se strože kažnjavaju. Nasilje učinjeno prema njima kažnjava se kaznom zatvora u trajanju od jedne do pet godi-na (do sada tri godine), a ako je izvršeno grupno ili sa oružjem onda se kažnjava kaznom zatvora u trajanju od dve do osam godina (do sada pet godina). Uz pojačavanje zaštite lica koja obavljaju javne zadatke, poveća-va se i njihova odgovornost, jer se zakonom sankcioniše i krivično delo zloupotrebe službene dužnosti, za koje delo je predviđena kazna lišenja slobode u trajanju do tri godine. Propisana su i druga krivična dela u vezi službene dužnosti, na primer nezakonito ispitivanje pouzdanosti.

Sankcionisanje saobraćajnih delikata je postroženo, pa je tako na primer kao posebno krivično delo kažnjivo upravljanje motornim vozi-lom pod uticajem opijata. U slučaju kažnjavanja vožnje pod uticajem al-kohola ili opijata obavezno se izriče kazna zabrane upravljanja motornim vozilom. Lice koje u pijanom stanju upravlja motornim vozilom kažnjava se lišavanjem slobode u trajanju do dve godine, sa time da se trajanje ove kazne može povećati čak i do deset godina ukoliko počinilac prouzrokuje tešku telesnu povredu, ili masovnu saobraćajnu nezgodu.

Štite se i potrošači time što se zakonom sankcioniše prevara kod pre-zentacije proizvoda ili iznošenje neistinitog činjeničnog stanja, odnosno da-vanje informacija o učinku artikla na zdravlje i životnu sredinu te o njego-vim karakteristikama na način koji kupce može da dovede u zabludu.

Među imovinskim deliktima se kvalifikovanim slučajem sankcioniše delo privredne prevare (od strane fiktivne firme) i prevare počinjene upo-trebom sistema informisanja učinjeno na štetu starijih lica i invalida. Ka-žnjavaju se i sva dela kojima se prevarom nanosi šteta sa ciljem pribavlja-nja imovinske koristi, pa se prevarom smatra i slučaj korišćenja usluge i izbegavanja da se za to plati (na primer neplaćanje hotelske sobe ili naj-ma stana). Naročito strogo se sankcioniše privredni kriminal počinjen u državnim preduzećima putem plaćanja poslova koji nisu napravljeni, na primer plaćanja raznih fiktivnih studija.

U Glavi XXVII. pripisana su krivična dela korupcije: davanje mita (kažnjivo zatvorskom kaznom do tri godine, ili do pet godina ako delo učini lice ovlašćeno na samostalno postupanje, te od dve do osam godina ako je delo učinjeno organizovano ili od strane kriminalne organizacije, član 290) i primanje mita (kažnjivo zatvorskom kaznom do tri godine, ili od jedne do pet godina ako je lice ovim delom povredilo svoju obavezu, ––––––––––

38 http://www.kormany.hu/download/2/ff/e0000/SAJTÓANYAG.pdf


368

te od dve do osam godina ako je delo učinjeno organizovano ili od strane kriminalne organizacije, odnosno od pet do deset godina ako je učinilac ovlašćen samostalno postupati, član 291.). Potkupljivanje službenog lica (potkupljivač se kažnjava zatvorskom kaznom do tri godine, ili od jedne do pet godina ako je delom zloupotrebljena službena dužnost, a potku-pljeni se kažnjava zatvorskom kaznom od jedne do pet godina, ili od dve do osam godina ako je delo učinio rukovodilac, odnosno od pet do deset godina ako je zloupotrebio položaj, član 293-294.).

U Srbiji se davanje mita kažnjava zatvorom od šest meseci do pet godina (član 368.), a primanje mita zatvorom od dve do dvanaest godina, odnosno zatvorom od tri do petnaest godina ako ovo delo izvrši u vezi sa otkrivanjem krivičnog dela, pokretanjem ili vođenjem krivičnog postup-ka, izricanjem ili izvršenjem krivične sankcije (član 367.).

Davanje mita se u Hrvatskoj sankcioniše kaznom zatvora od jedne do osam godina (čl. 294.), a davanje mita u privrednom poslovanju za-tvorom od šest meseci do pet godina (čl. 253.). Za primanje mita propisa-na je kazna zatvora od jedne do deset godina (čl. 293.), a za primanje mi-ta u privrednom poslovanju kazna zatvora od jedne do osam godina (čl. 252.)

Glavom XXXV. mađarskog KZ propisana su dela protiv imovine: razbojništvo (kažnjava se kaznom zatvora u trajanju od dve do osam go-dina, ili od pet do deset godina ako je učinjeno oružjem, od strane grupe, kriminalne organizacije ili protiv službenog lica, odnosno od pet do pet-naest godina ako je vrednost oduzetih stvari izuzetno visoka a delo je uči-njeno protiv službenog lica, član 365.). Pljačka (izvršena opijanjem ili ošamućivanjem oštećenog, odnosno ako se delo učini nad nemoćnim li-cem ili pretnjom sile) se kažnjava zatvorom u trajanju od jedne do pet go-dina, ili od dve do osam godina, a u posebno teškim slučajevima i do de-set godina ako je oduzeta velika vrednost, ili je delo izvršeno grupno ili od strane kriminalne organizacije (član 366.).39

U Srbiji se razbojništvo kažnjava zatvorom od dve do deset godi-na, ili zatvorom od tri do petnaest godina ako je delo učinjeno od strane grupe, ili je nekom licu sa umišljajem nanesena teška telesna povreda ili ako vrednost oduzetih stvari prelazi iznos od milion i petsto hiljada di-nara (član 206.). Razbojnička krađa se kažnjava zatvorom od jedne do

–––––––––– 39 Zsolt Szomora: A vagyon elleni erőszakos bűncselekmények. In: Karsai Krisztina

(szerk.): Kommentár a Büntető Törvénykönyvhöz: Kommentár a Büntető Törvénykönyvről szóló 2012. évi C. törvényhez. Budapest: Complex Kiadó, 2013. str. 754-765. Isti: A vagyon elleni bűncselekmények. In: Krisztina Karsai (szerk.) Kommentár a Büntető Törvénykönyvhöz: Kommentár a Büntető Törvénykönyvről szóló 2012. évi C. törvényhez. Budapest: Complex Kiadó, 2013. str. 766-806.


369

deset godina, a ako vrednost ukradenih stvari prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara, učinilac se kažnjava zatvorom od dve do dvanaest godina ili zatvorom od tri do petnaest godina ako je delo učinjeno od strane grupe ili je nekom licu sa umišljajem nanesena teška telesna po-vreda (član 205.).

Razbojništvo se po hrvatskom zakonu kažnjava kaznom zatvora od jedne do deset godina ili kaznom zatvora od tri do dvanaest godina ako je pribavljena znatna imovinska korist ili je upotrebljeno kakvo oružje ili opasno oruđe (čl. 230.). Za razbojničku krađu je propisana kazna zatvora od jedne do deset godina ili kazna zatvora od tri do dvanaest godina ako je pri izvršenju dela upotrebljeno oružje ili opasno oruđe (čl. 231.).

Ucena se u mađarskom pravu kažnjava zatvorskom kaznom u traja-nju od jedne do pet godina ili od dve do osam godina ako je delo izvršila kriminalna organizacija, ili je izvršeno pod pretnjom protiv života i tela ili je učinilac službeno lice (član 367.).

U Srbiji je za ovo delo propisana kazna zatvora od šest meseci do pet godina, a ako je delom pribavljena imovinska korist u iznosu koji pre-lazi četristopedeset hiljada dinara, zatvorska kazna od jedne do osam go-dina, odnosno kazna zatvora od dve do deset godina ako je pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi milion i petsto hiljada dinara. Naj-strože - zatvorom od pet do petnaest godina – se kažnjava delo koje je iz-vršeno od strane organizovane kriminalne grupe (član 215.).

Iznuda se po hrvatskom KZ kažnjava kaznom zatvora od šest meseci do pet godina ili kaznom zatvora od jedne do osam godina ako je delom pribavljena znatna imovinska korist ili prouzrokovana znatna šteta, odno-sno kaznom zatvora od jedne do deset godina ako je učinilac upotrebio si-lu ili je zapretio da će neposredno napasti na život ili telo lica. Kaznom zatvora od tri do dvanaest godina kažnjava se učinilac ako je upotrebio kakvo oružje ili opasno oruđe, ako je pribavljena znatna imovinska korist ili je prouzrokovana znatna šteta, odnosno kaznom zatvora od tri do pet-naest godina ako je učinilac zapretio da će neposredno napasti na život ili telo većeg broja lica ili da će teško oštetiti objekte velikog društvenog značaja (čl. 243.).

Među delima protiv imovine propisanima Glavom XXXVI. mađar-skog KZ pominjemo krađu (sitna krađa se kažnjava kaznom zatvora u trajanju do dve godine, a krađa veće vrednosti do tri godine, odnosno u nekim slučajevima i do osam godina ako je otuđena znatna vrednost, dok se teška krađa kažnjava zatvorom od pet do petnaest godina, član 370.), proneveru (sitna pronevera se kažnjava kaznom zatvora u trajanju do dve godine, a pronevera veće vrednosti do tri godine, u nekim slučajevima i do osam godina ako je otuđena znatna vrednost, dok se teška pronevera


370

kažnjava zatvorom od pet do deset godina, član 372.), prevaru (sitna pre-vara se kažnjava kaznom zatvora u trajanju do dve godine, a prevara ve-će vrednosti do tri godine ili do osam godina ako je otuđena znatna vred-nost, dok se teška prevara kažnjava zatvorom od pet do deset godina, član 373.) i zelenaštvo (kažnjava se kaznom zatvora do tri godine, ili od jedne do pet godina ako je učinjena u okviru kriminalne organizacije kada je moguće i isključivanje učinioca sa pojedinog područja, član 381.).

U Srbiji se krađa kažnjava novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine (član 203.), sitna krađa novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci (član 210.), teška krađa zatvorom od jedne do osam godina ili za-tvorom od dve do deset godina ako je delo izvršeno od strane organizova-ne kriminalne grupe ili ako vrednost ukradenih stvari prelazi iznos od mi-lion i petsto hiljada dinara (član 204.). Za utaju je predviđena kazna za-tvora do dve godine i novčana kazna ili kazna zatvora od šest meseci do pet godina i novčana kazna ako vrednost utajenih stvari prelazi iznos od četristopedeset hiljada dinara, odnosno kazna zatvora od jedne do osam godina i novčana kazna ako vrednost utajenih stvari prelazi iznos od mi-lion i petsto hiljada dinara ili utajena stvar predstavlja kulturno dobro, od-nosno dobro koje uživa prethodnu zaštitu (član 207.). Prevara se kažnja-va zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom ili zatvo-rom od jedne do osam godina i novčanom kaznom ako je pribavljena imovinska korist ili je naneta šteta u iznosu koji prelazi četristopedeset hi-ljada dinara, odnosno zatvorom od dve do deset godina i novčanom ka-znom ako pribavljena imovinska korist ili naneta šteta prelaze iznos od milion i petsto hiljada dinara (član 208.). Za zelenaštvo je propisana ka-zna zatvora do tri godine i novčana kazna, odnosno zatvor od šest meseci do pet godina i novčana kazna ako su nastupile teške posledice za ošteće-nog ili je učinilac pribavio imovinsku korist u iznosu koji prelazi četristo-pedeset hiljada dinara, ili zatvor od jedne do osam godina i novčana ka-zna, ako je iznos pribavljene imovinske koristi veći od milion i petsto hi-ljada dinara ili je delo izvršeno od strane grupe (član 217.).

Hrvatski KZ za krađu predviđa kaznu zatvora od šest meseci do pet godina (čl. 228.), a za tešku krađu kaznu zatvora od jedne do osam godi-na (čl. 229.). Utaja se kažnjava kaznom zatvora do tri godine ili do pet godina ako je vrednost utajene stvari ili imovinskog prava velika (čl. 232.), dok se pronevera kažnjava kaznom zatvora od šest meseci do pet godina ili od jedne do osam godina ako je vrednost proneverene stvari ili imovinskog prava velika (čl. 233.). Prevara se sankcioniše kaznom za-tvora od šest meseci do pet godina ili kaznom zatvora od jedne do osam godina ako je delom pribavljena znatna imovinska korist ili je prouzro-kovana znatna šteta (čl. 236.), a lihvarski ugovor kaznom zatvora do tri


371

godine ili kaznom zatvora od jedne do osam godina ako se učinilac bavi zelenaštvom kao delatnošću (čl. 242.).

5. Kazna stvarnog doživotnog zatvora

Do 1990. je u Mađarskoj nastroža sankcija bila smrtna kazna koju je Ustavni sud 31. oktobra 1990. svojim rešenjem broj 23/1990. proglasio neustavnom te je ukinuo one odredbe KZ-a, ZKP-a te Vladine uredbe o izvršenju kazni i mera, odnosno Pravilnika o izvršavanju kazni koje su se odnosile na smrtnu kaznu.40 Od marta 1999. je – izmenom člana 47/A. stav 1. Zakona broj IV. iz 1978. godine - najstroža sankcija postala doži-votna kazna zatvora (u Mađarskoj je ta kazna uvedena već u pomenutom Čemegijevom kodeksu 1878. godine), koja se od kazne doživotnog zatvo-ra razlikuje po tome što se osuđenom licu isljučuje mogućnost da prote-kom izvesnog vremena ipak bude pušteno na uslovnu slobodu. Ovakav osuđenik može da bude pušten na slobodu samo u veoma retkim slučaje-vima (npr. pomilovanjem od strane predsednika države), dok nikakav drugi događaj (dobro vladanje) nema uticaja na izvršenje kazne. Upravo ova činjenica uzrokuje da se mnogi pravnici, kriminolozi, političari i or-ganizacije za zaštitu ljudskih prava protive ovakvoj kazni. Smatraju da kazneni zavodi time gube mogućnost da motivišu osuđenika na dobro vladanje i discipinu. Sa druge strane zagovornici kazne tvrde da bi pušta-nje najtežih kriminalaca na slobodu moglo predstavljati veliku opasnost za društvo. U vezi izricanja kazne doživotnog zatvora „kao potrebne i opravdane mogućnosti u postojećim korelacijama kriminaliteta, ali samo u najtežim i kvalifikovanim krivičnim delima protiv života” izjasnio se i Vrhovni sud svojom drugostepenom presudom broj Bf. V. 93/2000.41

Sankcija stvarnog doživotnog zatvora postoji u više evropskih zemalja, u nekima je zamenila smrtnu kaznu (Bugarska, Poljska, Češka), dok je Slovenija 2008. uvela ovu sankciju.42 Radna grupa za donošenje novog hrvatskog KZ ta-––––––––––

40 Zoltán J. Tóth: Halálbüntetés: pro és kontra. Jogelméleti Szemle, 2003/2. szám. http://jesz.ajk.elte.hu/toth14.html (preuzeto: 22. aprila 2014.).

41 Vidi opširnije: Attila Gaál: Büntetéskiszabási kérdések az új büntető kódexben. Büntetőjogi Kodifikáció, 2003. 4. 7-17. o.– http://ujbtk.hu/szakcikkek/buntetojogi-kodifikacio/, 2012. 12. 20. Saopštava:

Pál Kiszely: Merre tovább, magyar életfogytiglan? Az extrém hosszú ítéletek végrehajtásának tapasztalatai a Szegedi Fegyház és Börtönben. Börtönügyi Szemle 2013/1. str. 47-64. str. 52. fusnota br. 11.

http://www.bvop.hu/download/bortonugyi_szemle_2013._1._szam.pdf/bortonugyi_szemle_2013._1._szam.pdf (preuzeto: 7. marta 2014. godine).

42 D. Víg: Izoláció a társadalomvédelem bűvöletében: határozatlan ideig tartó szabadságmegvonás Európában. In: Kriminológiai tanulmányok 46. OKRI, Budapest 2009. str. 42–43. fusnota br. 11.; F. Dünkel: Freiheitsstrafe § 38 Dauer der Freiheitsstrafe. In: Kindhäuser,


372

kođe je veoma ozbiljno razmatrala mogućnost uvođenja kazne doživotnog za-tvora smatrajući da bi mlađi učinioci, pogotovo recidivisti, nakon izdržane maksimalne 40-godišnje kazne zatvora mogli izaći na slobodu i ponovo učiniti krivično delo. No, umesto ove sankcije Hrvati su se ipak odlučili postrožiti tra-janje zatvorske kazne na pedeset godina, jer bi u slučaju uvođenja doživotnog zatvora on bio propisan za veliki broj krivičnih dela, ali se time ne bi rešio pro-blem nekih posebno opasnih delikvenata recidivista kojima se zbog prirode učinjenih krivičnih dela ne bi mogao izreći doživotni zatvor.43

U sklopu kazne doživotnog zatvora razlikuje se rešenje koje prime-njuje većina zemalja sa ovom sankcijom, a prema kojem se osuđeniku omogućava da nakon odsluženja izvesnog dela kazne dobije šansu da se preispita mogućnost njegovog puštanja na uslovnu slobodu, odnosno reše-nje gde to nije predviđeno. Što se tiče minimalnog vremenskog perioda na-kon proteka koga se može razmatrati molba za uslovni otpust, on se obično propisuje kao rok od petnaest (Austrija, Nemačka, Švajcarska), dvadeset (Češka, Grčka, Rumunija), ili dvadesetpet godina (Poljska, Rusija, Sloveni-ja). Najkraći rok od samo deset (za recidiviste četrnaest) godina je propisan u belgijskom pravu, a kod Danaca i Finaca je taj rok dvanaest godina, dok su nešto duži rokovi predviđeni u Italiji (26 godina), odnosno Engleskoj, Estoniji i Francuskoj (30 godina).44 Režim doživotnog zatvora poznaje i Međunarodni Haški sud, ali uz obavezu da se preispita mogućnost puštanja na slobodu nakon što je osuđeni odslužio 25 godina kazne zatvora. Član 43. mađarskog KZ-a propisuje da se u slučaju kazne doživotnog zatvora puštanje na uslovnu slobodu može preispitati nakon odsluženja barem 25, a najviše 40 godina. Za razliku od ovog oblika kazne sankcija stvarnog doži-votnog zatvora znači da se osuđenom ne ostavlja mogućnost izlaska na uslovnu slobodu. Takva rešenja se primenjuju u Engleskoj, Velsu, Francu-skoj i Italiji. U ovoj poslednjoj (član 176. KZ-a) je predviđena mogućnost osuđenicima da nakon odsluženja 26 godina kazne budu pušteni na slobo-

–––––––––– U. (et al.) (Hrsg.): Strafgesetzbuch. Nomos Kommentar. Band 1. 3. Aufl. Baden-Baden 2010. str. 1589. Saopštava: Ferenc Nagy: Gondolatok a hosszú tartamú szabadságvesztésről és az európai börtönnépességről. In: Börtönügyi Szemle 2013/1. 9. p. http://www.bvop.hu/download/ bortonugyi_szemle_2013._1._szam.pdf/bortonugyi_szemle_2013._1._szam.pdf. (preuzeto: 7. marta 2014. godine).

43 Ksenija Turković – Aleksandar Maršavelski (ured.): Komentar Kaznenog zakona i drugi izvori novoga hrvatskog kaznenog zakonodavstva, str. 68.

44 F. Dünkel: Freiheitsstrafe § 38 Dauer der Freiheitsstrafe. In: Kindhäuser, U. (et al.) (Hrsg.): Strafgesetzbuch. Nomos Kommentar. Band 1. 3. Aufl. Baden-Baden 2010.1583–1588. p. (fusnota br. 30.). Saopštava: Nagy, Ferenc: Gondolatok az életfogytig tartó szabadságvesztésről. In: Magyar Jog 2013. br. 5. str. 265-271. str. 266. http://ujbtk.hu/dr-nagy-ferenc-gondolatok-az-eletfogytig-tarto-szabadsagvesztesrol /# _ftn27. (preuzeto: 7. marta 2014. godine).


373

du, ali su nje lišeni kriminalci osuđeni za dela zločinačke organizacije-ma-fije, odnosno zbog terorizma ako nisu sarađivali sa pravosudnim organi-ma.45 Neke evropske države (Holandija, Kipar, Litva, Švedska) samo izu-zetno, putem pomilovanja daju mogućnost puštanja na slobodu lica osuđe-nih na kaznu doživotnog zatvora.46 Po mađarskom Kz-u se doživotni zatvor obavezno izriče za počinjenje najtežih krivičnih dela i kao kumulativna ka-zna, a u slučaju recidivizma se osuđeni više ne može pustiti na uslovnu slo-bodu. Profesor Ferenc Nagy smatra da se kaznom stvarnog doživotnog za-tvora povređuje član 3. Evropske konvencije o ljudskim pravima (zabrana mučenja, nečovečnog i ponižavajućeg kažnjavanja).47 On se ne slaže sa prevladavajućim mišljenjem mađarskih pravnih stručnjaka da je po članu IV. stav 2. mađarskog Ustava utvrđena ustavnost ove kazne, pa stoga ona ne bi mogla biti predmet preispitivanja od strane Ustavnog suda. Taj stav obrazlaže činjenicom da član III. Ustava zabranjuje mučenje, nehumano i ponižavajuće ponašanje ili kažnjavanje, a član II. Ustava propisuje da je ljudsko dostojanstvo nepovredivo.48 Inače je Ustavnom sudu od 2004. go-dine više lica i organizacija podnelo predlog za ispitivanje ustavnosti ove sankcije, ali ovaj do 2012. godine nije doneo odluku. Pomenute je pak godi-ne kazna doživotnog zatvora uvedena u novi mađarski Ustav. No, u aprilu 2014. godine se segedinski Sudbeni sto sudeći kao drugostepeni sud u jed-nom predmetu trostrukog ubistva (u prvom stepenu je sud u Kečkemetu izre-kao kaznu stvarnog doživotnog zatvora), obratio Ustavnom sudu tražeći izja-šnjavanje o tome da li je ta kazna u saglasnosti sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, posebno onog njenog dela koji se odnosi na nečovečno kažnjavanje.49 Naime, advokat optuženoga pozvao se na jedan slučaj (Case ––––––––––

45 Italienisches Strafgesetzbuch. Codigo penale italiano. Bozen, 1995. str. 38–40.; A. Jakab: Az új Alaptörvény keletkezése és gyakorlati következményei. Budapest 2011. 207. p. fusnota br. 26. Saopštava: Ferenc Nagy: Gondolatok az életfogytig tartó szabadságvesztésről. str. 268.; Ferenc Nagy: Gondolatok a hosszú tartamú szabadságvesztésről és az európai börtönnépességről. str. 10.

46 Ferenc Nagy: Gondolatok az életfogytig tartó szabadságvesztésről. str. 268.; Fe-renc Nagy: Gondolatok a hosszú tartamú szabadságvesztésről és az európai börtönnépességről. str. 10.

47 Vidi. M. Tóth: Az életfogytig tartó szabadságvesztés és a remény joga újabb em-beri jogi döntésekben. In:

Jogtudományi Közlöny, 2012/6. str. 268–272. Saopštava: Ferenc Nagy: Gondolatok a hosszú tartamú szabadságvesztésről és az európai börtönnépességről. str. 8.; Ferenc Nagy: Gondolatok az életfogytig tartó szabadságvesztésről str. 268.

48 Ferenc Nagy: Gondolatok az életfogytig tartó szabadságvesztésről. 268. p.; Fe-renc Nagy: Gondolatok a hosszú tartamú szabadságvesztésről és az európai börtönnépességről. str. 12. fusnota br. 49.

49 Pravni forum (Jogi Forum). http://www.jogiforum.hu/hirek/31606. (preuzeto: 23. aprila 2014.).


374

of Vinter and others v. The United Kingdom, Applications nos. 66069/09, 130/10 and 3896/10) od 9. jula 2013. godine, u kojem je izrečeno da je is-ključivanje mogućnosti da osuđeni eventualno nekad bude pušten na uslovnu slobodu suprotno Evropskoj konveciji. Zbog toga je sud u Segedinu zamolio da se preispita ustavnost instituta doživotnog zatvora, jer je pomenuta Kon-vencija ratifikovana te je deo mađarskog prava.50 Evropski sud za ljudska prava je na tužbu jednog mađarskog zatvorenika (European Court of Human Rights, Second Section In the case of László Magyar v. Hungary, Applica-tion no. 73593/10)51 20. maja 2014. godine presudio da je kazna stvarnog doživotnog zatvora protivna Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima. Po mišljenju suda osuđeniku bi trebalo omogućiti da se nakon proteka određe-nog broja godina preispita da li je zaslužio puštanje na slobodu ili nije. Ma-đarska ima pravo žalbe protiv presude, sem toga nije dužna izmeniti sporni zakonski član, ali se može očekivati da će u vezi instituta doživotne zatvor-ske kazne izgubiti eventualne buduće sporove pred tim sudom. Pored toga, neki smatraju da će ova presuda uticati i na odluku Ustavnog suda koja se očekuje povodom gore pomenutog zahteva Sudbenog stola u Segedinu. Sud u Strazburu nije prihvatio argument države Mađarske da predsednik države daje pomilovanje, pa može pomilovati i osuđenika na kaznu stvarnog doži-votnog zatvora. Naime, ne postoje kriterijumi koje bi osuđenici morali zado-voljiti, nego pomilovanje zavisi isključivo od volje šefa države.

Doživotno lišenje slobode se u nekim državama predviđa i kao mera sigurnosnog smeštaja.52 Kao takva može da se izrekne na primer u Ne-mačkoj (Sicherungsverwahrung) i služi za zaštitu građana od naročito opasnih, recidivizmu sklonih kriminalaca.53 U Švajcarskoj se isti ovaj institut u formi mere čuvanja (Verwahrung) odnosi na učinioce najtežih krivičnih dela (ubistvo, nanošenje teških telesnih povreda, silovanje, razbojništvo itd.) dok se u mađarskom pravu primenjuje kao mera obave-znog lečenja ako postoji velika verovatnoća da će krivično delo ponoviti, odnosno, ako je lečenje počinioca krivičnog dela bilo neuspešno.54 Što se

–––––––––– 50 Ceo slučaj vidi: http://hudoc.echr.coe.int/sites/fra/pages/search.aspx?i=001-

122664#{"itemid":["001-122664 (preuzeto: 23. aprila 2014.) 51 (Application no. 73593/10) http://hudoc.echr.coe.int/sites/eng/pages/se-

arch.aspx?i=001-144109 (preuzeto: 23. maja 2014. godine) 52 Ksenija Turković-Aleksandar Maršavelski: Reforma sustava kazni u novom Ka-

znenom zakonu, HLJKPP 2/2012, Zagreb, 2012. str. 799–801. 53 Ferenc Nagy : Gondolatok a hosszú tartamú szabadságvesztésről és az európai

börtönnépességről. str. 1;, Ferenc Nagy: Gondolatok az életfogytig tartó szabadságvesztésről. str. 266. 54 Ferenc Nagy: Gondolatok a hosszú tartamú szabadságvesztésről és az európai

börtönnépességről. str. 6-7.; Ferenc Nagy: Gondolatok az életfogytig tartó szabadságvesztésről. str. 267.


375

tiče mere obaveznog lečenja, ona je u Mađarskoj od 1. jula 2013. opet predviđena u neodređenom vremenskom trajanju, a treba se prekinuti „ako za njom više nema potrebe” (čl. 78. st. 2.), dakle, ona može da traje doživotno što prof. Ferenc Nagy smatra spornim sa aspekta ljudskih pra-va, ali i u pogledu zakonitosti.55

Na osnovu niže predočene tabele (u kojoj nisu zastupljene sve ze-mlje) vidljivi su podaci o stopi kriminaliteta u evropskim državama. Zemlje sa niskom stopom zatvorenika su one u kojima se beleži do osamdeset kažnjenika na sto hiljada stanovnika, a tu po podacima iz 2011-12. godine spadaju: Island (47), Finska (59), Slovenija (64), Šved-ska (70), Norveška (73), Danska (74) i Švajcarska (76). U države sa prosečnom stopom zatvorenika spadaju one kod kojih udeo osuđenih iznosi od 81 do 100 lica na sto hiljada stanovnika: Nemačka (83), Ho-landja (87), Irska (98) i Belgija (100). Visoku stopu osuđenih lica imaju države u kojima se broj kažnjenika kreće od 101 do 150: Francuska (102), Austrija (104), Italija (109), Grčka (111), Kipar (112), Hrvatska (115), Portugalija (127), Bugarska (146), Rumunija (149) i Španija (150). Među zemlje sa veoma visokom stopom osuđenih (više od 150, a manje od 200) spadaju Engleska i Vels te Srbija (sa po 154), Turska 168), Mađarska (tada 173, danas već 177), dok u one sa ekstremnom stopom spadaju iskučivo države Srednjo-istočne Evrope: Poljska (220), Češka (221), Estonija (252) Letonija (304), Litvanija (314), Ukrajina (336), Belorusija (438) i na koncu kao rekorder Rusija (508).56

Broj osuđenih lica u evropskim državama u periodu 1995.–2012.

Država 1995 1997–1998 1999 2003–2005 2009–2010 2011-2012

Austrija 85 85 85 106 103 104 Belgija 75 80 80 88 94 100 Belorusija – 505 575 532 385 438 Bugarska 110 140 145 143 120 146 Češka 190 215 225 190 208 221 Danska 65 65 65 70 71 74 Estonija 270 320 310 339 265 252 Finska 60 55 45 71 60 59

–––––––––– 55 Ferenc Nagy: Gondolatok az életfogytig tartó szabadságvesztésről. str. 268; Fe-

renc Nagy: Gondolatok a hosszú tartamú szabadságvesztésről és az európai börtönnépességről. str. 8.

56 Ferenc Nagy: Gondolatok a hosszú tartamú szabadságvesztésről és az európai börtönnépességről. str. 14-15.


376

Država 1995 1997–1998 1999 2003–2005 2009–2010 2011-2012

Francuska 95 90 90 91 96 102 Grčka 55 55 70 82 102 111 Holandija 65 85 90 123 94 87 Hrvatska 55 45 50 68 107 115 Island 40 40 35 39 55 47 Italija 85 85 90 98 111 109 Kipar 30 35 40 50 83 112 Letonija 375 410 360 337 319 304 Litvanija 360 355 385 234 239 314 Mađarska 120 135 150 164 153 173 Nemačka 85 90 95 96 87 83 Norveška 55 55 60 65 71 73 Poljska 170 145 145 209 217 220 Portugal 125 145 130 125 108 127 Rumunija 200 200 220 180 131 149 Rusija 690 685 730 550 598 508 Slovačka 150 140 125 165 172 203 Slovenija 30 40 50 56 67 64 Španija 105 110 110 141 165 150 Švajcarska 80 90 85 81 79 76 Švedska 65 60 60 81 78 70 Turska 80 95 100 95 164 168 Ukrajina – 415 430 416 330 336 Velika Britanija

105 125 125 143 154 154

(Izvor: http://www.prisonstudies.org/info/worldbrief; Eurostat: Statistics in focus, 36/2009.)57

Iz pomenute je tabele uočljivo da je u najvećem broju evropskih

država u poslednjih petnaestak godina više-manje porastao broj zatvo-renika.58 Postepeni porast manjeg i srednjeg intenziteta zabeležen je u Belgiji, Engleskoj, Francuskoj, Grčkoj, Italiji i Poljskoj. Taj trend je karakterističan i za Mađarsku, sa time da sada taj porast umesto 173 iznosi 177 osuđenih. Do velikog porasta ove stope došlo je u Slovač-––––––––––

57 Saopštava: Ferenc Nagy: Gondolatok a hosszú tartamú szabadságvesztésről és az európai börtönnépességről. str. 14.

58 A. Kensey – P. Tournier: Prison population inflation, overcrowding and recidi-vism: the situation in France. European Journal on Criminal Policy and Research, 7/1999. str. 108. Saopštava: Ferenc Nagy: Gondolatok a hosszú tartamú szabadságvesztésről és az európai börtönnépességről. str. 13. fusnota br. 54.


377

koj (od sredine 2000-ih) te u Hrvatskoj, Kipru i Turskoj nakon 2008. godine, dok je u Holandiji u poslednje vreme zabeležen pad, te done-kle i u Estoniji, ali ova baltička zemlja spada u red država sa izuzetno visokom stopom kažnjenika.59

U Mađarskoj se kazna stvarnog doživotnog zatvora uglavnom izdr-žava u segedinskom kaznenom zavodu, koji međutim, ima velikih proble-ma zbog prevelikog broja osuđenika. Naime, u ovom zavodu ima ukupno 1100 mesta, a trenutno u njemu boravi 1521 osuđenik, što je opterećenje od 138% (podatak od 25. januara 2013.) i više se ne može povećavati.60 Povećan je i broj osuđenih na kaznu doživotnog zatvora i to tako što je u celoj Mađarskoj 11. maja 2012. bilo 236 takvih lica, 22. avgusta 2012. godine 257 lica (od kojih 182 osuđenika u segedinskom kaznenom zavo-du), a 14. januara 2013. godine 246 lica (od kojih 194 osuđenika u sege-dinskom kaznenom zavodu), dok je za šest lica tada izrečena nepravosna-žna kazna doživotnog zatvora.61

Do kraja 2012. godine je praksa bila da su lica osuđena na kaznu stvarnog doživotnog zatvora kaznu izdržavala u segedinskom zatvoru, a sada se 21 od ukupno 22 pravnosnažno osuđena lica na ovu kaznu nalazi u spomenutom kaznenom zavodu.62 Pál Kiszely shodno dosadašnjoj sud-skoj praksi pretpostavlja da će sudovi godišnje donositi pet do šest pravo-snažnih presuda sa kaznom stvarnog doživotnog zatvora, pa bi se do 2018. godine njihov broj mogao popeti na pedeset.63

–––––––––– 59 Ferenc Nagy: Gondolatok a hosszú tartamú szabadságvesztésről és az európai

börtönnépességről. Börtönügyi Szemle 2013/1. str. 14. 60 O broju zatvorenika u periodu 1999.–2005. vidi godišnjak: A Büntetés-

végrehajtási szervezet évkönyve. Büntetés-végrehajtás Országos Parancsnokság Sajtókapcsolatok Osztálya, Budapest, 2006. str. 63.; O kretanju zatvorenika u periodu 2006.–2008. vidi godišnjak: Évkönyv 2008. Büntetés-végrehajtás Országos Parancsnokság Sajtó Irodája, Budapest, 2009. str. 8.; a podatke za period 2009–2011. godine vidi u godi-šnjaku: Évkönyv 2011. Büntetés-végrehajtás Országos Parancsnokság Sajtó Irodája, Buda-pest, 2009. str. 21. Saopštava:

Pál Kiszely: Merre tovább, magyar életfogytiglan? Az extrém hosszú ítéletek végrehajtásának tapasztalatai a Szegedi Fegyház és Börtönben. Börtönügyi Szemle 2013/1. 47-57. str. 48. fusnota br. 4.

http://www.bvop.hu/download/bortonugyi_szemle_2013._1._szam.pdf/borto-nugyi_szemle_ 2013._1._szam.pdf

61 Pál Kiszely,: Merre tovább, magyar életfogytiglan? Az extrém hosszú ítéletek végrehajtásának tapasztalatai a Szegedi Fegyház és Börtönben. str. 48. fusnota br. 5. (preuzeto: 7. marta 2014.).

62 Vidi opširnije: Pál Kiszely – István Nagy: Az idő rabságában. A hosszú időre ítéltek büntetés-végrehajtási helyzete a Szegedi Fegyház és Börtönben. Börtönügyi Sze-mle, 2012. br. 3. str. 1-16.

63 Pál Kiszely: Merre tovább, magyar életfogytiglan? str. 51.


378

Trenutno je u zatvoru 171 osuđenik na doživotni zatvor. Njihova obrazovna struktura je prilikom dolaska u zatvor bila sledeća: 61 lice ima završenu osnovnu školu, zanatlijsku školu (tri godine srednjoškolskog obrazovanja) završilo je 25 osuđenika, strukovnu školu (takođe trogodi-šnje srednjoškolsko obrazovanje) je završilo njih 24, a gimnaziju 11 osu-đenih lica, dok su preostali završili od dva do sedam razreda osnovne škole, odnosno dvojica su bili analfabete. U zatvoru se odvija obrazova-nje, pa tako 93 osuđenika polaze nastavu od drugog do osmog razreda (ne samo oni osuđeni na doživotni zatvor), a 83 osuđena lica polaze nastavu od 9. do 12. razreda, dok 36 osuđenika (21 lice osuđeno na doživotni za-tvor) studira na fakultetu ili višoj školi (najviše njih teologiju).64

Zaključak

U Mađarskoj je 2013. godine stupio na snagu novi Krivični zakon kao reakcija na povećanu stopa kriminaliteta, porast maloletničke deli-kvencije te sve bezobzirnije delikte zbog čega je ojačao strah građana od kriminala. Stoga je zakonodavac odlučio novim KZ-om stabiliovati stanje opšte sigurnosti i povratiti poverenje građana u zakone i sudstvo, kao i u državu u celini. Cilj novoga kodeksa bio je da stvori jednostavne, efika-sne, savremene i stroge norme kako za učinioce krivičnih dela, tako i za sudsku vlast. Delom je to urađeno tako što je postroženo kažnjavanje, te je uz dosadašnju kaznu doživotnog zatvora uvedena i kazna stvarnog do-životnog zatvora koja se primenjuje na učinioce najtežih krivičnih dela, uglavnom povratnike. Upravo ova sankcija je izazvala najveću polemiku u javnosti i među pravnicima naročito u vezi pitanja da li se time povre-đuju mađarski ustav odnosno Evropska konvencija o ljudskim pravima. Konačnu odluku o tome trebao bi doneti Ustavni sud. U međuvremenu je Evropski sud za ljudska prava 20. maja 2014. godine presudio da je kazna stvarnog doživotnog zatvora protivna Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima, jer bi se trebalo omogućiti da se nakon proteka određenog broja godina preispita da li je kažnjenik zaslužio puštanje na slobodu ili nije. Mađarska nije dužna izmeniti sporni zakonski član, ali se može očekivati da će pred tim sudom izgubiti buduće sporove u vezi instituta doživotne zatvorske kazne, kao i da će ova presuda uticati i na odluku Ustavnog su-da koja se očekuje povodom zahteva Sudbenog stola u Segedinu.

–––––––––– 64 Isto.


379

László L. Heka, Ph.D., Associate Professor University of Szeged Faculty of Law and Political Sciences

System of Punishment by the new Hungarian Criminal Law and its Comparison with the Serbian and Croatian Laws

Abstract: The author in this study gives an overview of the system of pu-

nishment under the new Hungarian criminal law and also compares some of its solutions with the Norm of Serbian and Croatian criminal laws. The choice of these three criminal laws is logical considering the similar geographical proximity and the shared past (Croatian and Vojvodina in the composition of Hungary, and Serbia and Vojvodina within the Croatian Yugoslavia), as well as approximately the same time period in which the laws were adopted, and almost identical problems that legislation seeks to solve: increased crime ra-tes, increasingly arrogant offenses, an increase of juvenile delinquency, drug use and psychotic agents, and the emergence of new criminal offenses in parti-cular in relation to economic crime and the use of modern information sys-tems. Media presentation of offenses, gives a chaotic picture of the situation in the society and thus influences the society and citizens. On one hand the fear of crime is getting stronger, and on the other hand the need of the citizens for ge-neral security increases. In response to the needs of its citizens new Hungarian law from the 2013 is trying to establish order in the society, to restore confi-dence in the law and the judiciary, as well as in the goverment. The aim of the new Code was to create simple, efficient, modern and strict standards in order for the perpetrators of crime as well as for the judiciary. Part of it is done by stricter punishments, and by introducing the actual punishment of life impri-sonment, which is applied to the most serious perpetrators of crimes, mainly returnees, not allowed to be released on probation, but to serve the whole sen-tence. Unlike those convicts who were given life sentence, some of them can be released on probation, which can be solved only after serving at least 25 years of the prison sentence (instead of the previous 20 years).

The legislator has paid special attention to those offenses that largely harass citizens and pose the greatest threat to the Hungarian society. Consequently, in many segments a lot of improvements were made with regard to offenses against public order, sexual offenses, criminal acts against children and public morality, as well as criminal offenses in connection with financial operations.

Key words: punishment under the new Hungarian Criminal Code of the 2013th year, The Serbian and the Croatian criminal law, life impri-sonment, the actual sentence of life imprisonment, release on probation.


380

381

PREDAVANJA

382


383

Predavanje 35.077.3(436) doi:10.5937/zrpfns48-6263

Univ.-Prof. DDr. Bernd Wieser Karl-Franzens-Universität Graz Institut für Österreichisches, Europäisches und Vergleichendes Öffentliches Recht, Politikwissenschaft und Verwaltungslehre DAS VERWALTUNGSVERFAHREN IN ÖSTERREICH

Zusammenfassung: Der Autor analysiert das Verwaltungsverfahren in

Österreich. Nach der kurzen Analyse der Schaffung, der Entwicklung und den Rechtsgrundlagen des Verwaltungsverfahrens, die Betonung liegt auf geltenden Regeln des Verwaltungsverfahrens, besonders auf den allgemeinen Grundsätzen, der Zuständigkeit, den Parteien, dem Verkehr mit der Behörde, dem Ermittlungsverfahren, der Erledigung des Verfahrens, dem Rechtsschutz.

Schlüsselwörter: Das Verwaltungsverfahren, Das Verwaltungsverfahren in Österreich

I. Zur Geschichte des Verwaltungsverfahrens

Im Ringen um den liberalen Rechtsstaat des 19. Jahrhunderts bildete das Postulat nach Bindung der gesamten Vollzugstätigkeit an die Gesetze ein zen-trales Anliegen. An die Stelle absolutistischer Herrscherwillkür sollte Vorher-sehbarkeit und Berechenbarkeit des Handelns von Verwaltungsorganen treten. Der Einzelne sollte durchsetzbare Rechte gegenüber der hoheitlichen Verwal-tung (dem Staat) erhalten. Ähnlich wie das Gerichtsverfahren sollte auch das Verwaltungsverfahren prozessförmlich geregelt und sollten dem Einzelnen Rechtsschutzgarantien eingeräumt werden.

Die bestehenden verwaltungsverfahrensrechtlichen Bestimmungen waren in Österreich jedoch auch im konstitutionellen Rechtsstaat (ab der sogenannten Dezemberverfassung 1867) und auch noch am Anfang des 20. Jahrhunderts durch eine inhaltliche Uneinheitlichkeit, Streulage und Unvollständigkeit ge-kennzeichnet. Der im Jahre 1876 eingerichtete Verwaltungsgerichtshof (VwGH) wurde – viel stärker als die Gesetzgebung – zum Vorkämpfer für ein einheitliches österreichisches Verwaltungsverfahrensrecht. Erst die Verwaltun-gsverfahrensgesetze des Jahres 1925 führten zu einer weitgehenden Vereinhei-tlichung dieses Rechtsgebietes und zur allgemeinen gesetzlichen Verankerung

Dr Bernd Vizer, Upravni postupak u Austriji (str. 383–402)

384

der Verfahrensgrundsätze, welche der VwGH schon in den letzten Jahrzehnten herausgebildet hatte.

Unter den Verwaltungsverfahrensgesetzen versteht man das Einführung-sgesetz zu den Verwaltungsverfahrensgesetzen (EGVG), das Allgemeine Ver-waltungsverfahrensgesetz (AVG), das Verwaltungsstrafgesetz (VStG) und das Verwaltungsvollstreckungsgesetz (VVG), welche mit 1. Jänner 1926 in Kraft getreten sind.

II. Rechtsgrundlagen

Grundsätzlich ist der Gesetzgeber, der nach der bundesstaatlichen Kompe-tenzaufteilung zur Regelung einer bestimmten Verwaltungsmaterie zuständig ist, dabei auch zur Regelung des Verwaltungsverfahrens befugt (Annexprinzip, Adhäsionsprinzip).

Da dies jedoch zu einer heillosen Zersplitterung des gesamten Verwaltun-gsverfahrensrechts führen würde, sieht Art 11 Abs 2 der österreichischen Bun-desverfassung (B-VG) ein gegenläufiges Prinzip vor: Der Bundesgesetzgeber kann einheitliches Verwaltungsverfahrensrecht regeln, „soweit ein Bedürfnis nach Erlassung einheitlicher Vorschriften als vorhanden erachtet wird“ (sog Be-darfsgesetzgebung bzw Bedarfskompetenz). Sowohl der Bundes- als auch der Landesgesetzgeber dürfen aber von einer allenfalls ergangenen einheitlichen Regelung abgehen, wenn eine solche Abweichung zur Regelung des Gegenstan-des erforderlich ist.

Die geltenden Verwaltungsverfahrensgesetze beruhen auf der Bedarfskom-petenzregelung des B-VG. Sie wurden – oftmals novelliert – in den Jahren 1950 und 1991 wiederverlautbart. Sie stellen allerdings keine lückenlose Vereinhei-tlichung des Verwaltungsverfahrensrechts dar. Abweichende Verfahrensregeln finden sich in einzelnen verwaltungsrechtlichen Materiengesetzen. Darüber hi-naus gibt es andere Verfahrensgesetze, wie die Bundesabgabenordnung, die Ab-gabenexekutionsordnung, das Agrarverfahrensgesetz, das Dienstrechtsverfa-hrensgesetz, die auf der Annexkompetenz beruhen.

Das EGVG regelt den Anwendungsbereich der Verwaltungsverfahren-sgesetze (AVG, VStG und VVG); dieser beschränkt sich auf die Hoheitsver-waltung (Art I Abs 1 EGVG).

Art I Abs 2 und 3 EGVG bestimmt, welche Verwaltungsbehörden wel-che Verfahrensgesetze anzuwenden haben. Zum Beispiel sind das AVG und das VStG grundsätzlich anwendbar auf das behördliche Verfahren der Behörden der allgemeinen staatlichen Verwaltung in den Ländern sowie der Organe der Städte mit eigenem Statut, aber auch solcher Behörden wie der Landes- und Bezirksschulräte, der Grundverkehrsbehörden oder der Militärkommanden. Art I Abs 4 EGVG zählt Verwaltungsangelegenheiten auf, in denen die Verwal-


385

tungsverfahrensgesetze grundsätzlich nicht anzuwenden sind, wie zum Bei-spiel: Angelegenheiten der Bundes-, Landes- und Gemeindeabgaben; Angele-genheiten des öffentlich-rechtlichen Dienstverhältnisses zu Bund, Ländern, Ge-meinden und sonstigen juristischen Personen des öffentlichen Rechts; Angele-genheiten der Durchführung der Wahlen zu den allgemeinen Vertretungskörpern; Durchführung von Prüfungen, soweit es sich nicht um die Zulassung zur Prüfung handelt.

III. Allgemeine Grundsätze des AVG

A. Grundsatz der Amtswegigkeit

Während der Zivilprozess vom Grundsatz der Parteienmaxime beherrscht wird (die Anträge der Parteien bestimmen den Fortgang des Verfahrens), ist das Verwaltungsverfahren durch den Grundsatz der Offizialmaxime charakterisiert: Die Behörde hat gemäß § 39 Abs 2 AVG von Amts wegen die Verfa-hrensschritte festzulegen und durchzuführen (zum Beispiel die Ladung von Zeugen, die Einholung eines Sachverständigengutachtens, die Erlassung des Bescheides).

Dieser Grundsatz gilt nicht nur bei jenen Verwaltungsverfahren, die von Amts wegen eingeleitet werden (zum Beispiel Verwaltungsstrafverfahren), son-dern auch bei jenen, die auf Antrag eingeleitet werden (zum Beispiel Antrag auf Erteilung einer Baubewilligung).

B. Grundsatz der materiellen Wahrheit

Die Behörde hat den wahren, entscheidungsrelevanten Sachverhalt selbst vollständig zu ermitteln (vergleiche § 37 AVG). Entscheidungsrelevante Tatsac-hen bzw Sachverhaltsannahmen können nicht durch die Parteien außer Streit ge-stellt werden.

C. Grundsatz des rechtlichen Gehörs

Den Parteien eines Verwaltungsverfahrens ist Gelegenheit zu geben, vom Ergebnis der Beweisaufnahme Kenntnis und dazu Stellung zu nehmen (§ 45 Abs 3 AVG). Dieser Grundsatz sichert der Partei die Verteidigung ihrer subjek-tiven Rechte.

D. Grundsatz der Offenheit des Beweismittelkatalogs

Art und Zahl der Beweismittel sind nicht begrenzt; vielmehr sind alle Be-weismittel zugelassen, die zur Ermittlung des wahren Sachverhalts geeignet sind: also Parteieneinvernahme, Urkunden, Zeugen, Sachverständige, Lokalau-genschein, aber auch Bild- und Tonträger und anderes mehr.


386

E. Grundsatz der freien Beweiswürdigung

Es gibt keine gesetzlichen Beweisregeln (zum Beispiel welches Bewei-smittel höhere Beweiskraft gegenüber einem bestimmten anderen besitzt). Viel-mehr hat die Behörde „unter sorgfältiger Berücksichtigung der Ergebnisse des Ermittlungsverfahrens nach freier Überzeugung zu beurteilen, ob eine Tatsache als erwiesen anzunehmen ist oder nicht“ (§ 45 Abs 2 AVG) – es sei denn, es handelt sich um solche Tatsachen, die bei der Behörde offenkundig sind oder deren Vorliegen das Gesetz vermutet (in diesen Fällen ist ein Beweis nicht er-forderlich, § 45 Abs 1 AVG).

Allgemein ist das Verwaltungsverfahren durch eine relativ weitgehende Einfachheit und Formfreiheit gekennzeichnet. Damit soll teilweise die Verfahrensökonomie und teilweise das Interesse der Parteien gefördert werden. So ist zum Beispiel die Behörde nicht grundsätzlich zur Durchführung einer mündlichen Verhandlung verpflichtet (§ 39 Abs 2 AVG). Ebenso wenig dazu, die Beweisaufnahme selbst vorzunehmen; gemäß § 55 Abs 1 AVG kann sich die Behörde für die Beweisaufnahme auch ersuchter oder beauftragter anderer Verwaltungsbehörden (sogenannte mittelbare Beweisaufnahme) bedienen. Bei den verfahrensleitenden Verfügungen hat sich die Behörde „von Rücksichten auf möglichste Zweckmäßigkeit, Raschheit, Einfachheit und Kostenersparnis leiten zu lassen“ (§ 39 Abs 2 AVG). Aus § 39 Abs 2 AVG ergibt sich somit für das Verwaltungsverfahren der Grundsatz der arbiträren Ordnung, demzufolge die Behörde den Gang des Ermittlungsverfahrens festzulegen hat.

Im Verwaltungsverfahren besteht kein Anwaltszwang (vergleiche § 10 AVG).

IV. Das Allgemeine Verwaltungsverfahrensgesetz

A. Zuständigkeit

Die Behördenzuständigkeit wird teilweise nach sachlichen Kriterien (Realsystem, sachliche Zuständigkeit) und teilweise nach örtlichen Kriterien (Territorialsystem, örtliche Zuständigkeit) umschrieben. Gemäß § 1 AVG ric-htet sich die sachliche und örtliche Zuständigkeit der Behörden nach den Vorschriften über ihren Wirkungsbereich und nach den Verwaltungsvorschrif-ten (Materiengesetze, die auch die Zuständigkeit festlegen). Enthalten alle diese Vorschriften über die sachliche Zuständigkeit keine Bestimmungen, so sind gemäß § 2 AVG in den Angelegenheiten der Bundesverwaltung in erster In-stanz die Bezirksverwaltungsbehörden sachlich zuständig.

Diese subsidiäre Zuständigkeitsregelung des AVG gilt nur für die Bundes-, nicht aber für die Landesverwaltung, weil die Regelung der sachlichen Zuständigkeit zum materiellen Verwaltungsrecht gehört und der Bundesgeset-


387

zgeber sich daher im Landesbereich nicht auf die Vereinheitlichungskompetenz des Art 11 Abs 2 B-VG stützen kann. Für die Landesverwaltung sehen aber die einschlägigen Organisationsnormen eine solche subsidiäre Kompetenzregelung – erste Instanz Bezirksverwaltungsbehörde – vor.

§ 3 AVG trifft Regelungen hinsichtlich der subsidiären örtlichen Zuständigkeit: Diese bestimmt sich nach der Lage des Gutes bei unbeweglichen Sachen, nach dem Ort einer Unternehmung bzw nach dem Wohnsitz der Beteiligten.

Durch Vereinbarung der Parteien kann die Zuständigkeit einer Behörde weder begründet noch geändert werden (§ 6 Abs 2 AVG). Die Behörde hat ihre sachliche und örtliche Zuständigkeit von Amts wegen wahrzunehmen; langen bei der Behörde Schriftstücke („Anbringen“) ein, zu deren Behandlung sie nicht zuständig ist, so hat sie diese ohne unnötigen Aufschub auf Gefahr dessen, der sie einbringt („des Einschreiters“), an die zuständige Stelle weiterzuleiten oder den Einschreiter an diese zu weisen (§ 6 Abs 1 AVG).

Ein positiver oder negativer Kompetenzkonflikt zwischen Verwaltung-sbehörden ist von der sachlich in Betracht kommenden Oberbehörde zu entscheiden (§ 5 AVG). Besteht eine solche nicht (zum Beispiel zwischen einer Bundes- und einer Landesbehörde), so ist im Rahmen des Art 138 B-VG der Verfassungsgerichtshof zur Entscheidung zuständig.

Die Befangenheit von Verwaltungsorganen begründet einen Verfahren-smangel, den das betroffene Organ von Amts wegen wahrzunehmen hat. Be-fangenheit liegt vor, wenn „Verwaltungsorgane“ (dh Organwalter, Kon-zeptsbeamte oder auch Sachverständige oder Dolmetscher) in Angelegenheiten entscheiden bzw tätig werden sollen, an denen sie selbst oder einer ihrer Angehörigen beteiligt sind; in solchen Angelegenheiten, in denen sie als Bevollmächtigte einer Partei bestellt waren oder noch bestellt sind; in Berufun-gsverfahren dann, wenn sie an der Erlassung des angefochtenen Bescheides in unterer Instanz oder der Berufungsvorentscheidung mitgewirkt haben; oder wenn sonstige wichtige Gründe vorliegen, die geeignet sind, ihre volle Unbe-fangenheit in Zweifel zu ziehen (§ 7 Abs 1 AVG).

Ein Recht auf Ablehnung eines Organwalters wegen Befangenheit steht den Parteien nicht zu. Dolmetscher und nichtamtliche Sachverständige können allerdings von der Partei sowohl wegen Befangenheit als auch wegen mangel-nder Fachkenntnisse abgelehnt werden (§§ 39a, 53 AVG).

B. Beteiligter, Partei

„Personen, die eine Tätigkeit der Behörde in Anspruch nehmen oder auf die sich die Tätigkeit der Behörde bezieht, sind Beteiligte und, insoweit sie an der Sache vermöge eines Rechtsanspruches oder eines rechtlichen Interesses be-teiligt sind, Parteien.“ (§ 8 AVG).


388

Demnach kommt Parteistellung nur demjenigen zu, der ein subjektives Recht geltend machen kann, mit anderen Worten: dessen subjektive Rechtssphäre unmittelbar tangiert wird; inhaltlich kann es sich bei dieser su-bjektiven Rechtsstellung sowohl um Normen des materiellen Rechts als auch um solche des Verfahrensrechts handeln.

Die Berührung bloß faktischer Interessen begründet keine Parteistellung. Daher lässt sich die Parteistellung nur von Fall zu Fall anhand der einschlägigen Rechtsvorschriften (die ein subjektives Recht bzw rechtliches Interesse einräumen oder nicht) feststellen.

Davon abgesehen, weisen manche Gesetze bestimmten Personen oder rec-htlichen Einrichtungen Parteistellung expressis verbis zu. So haben zum Bei-spiel die betroffenen Organe der Universitäten im aufsichtsbehördlichen Verfa-hren Parteistellung (§ 45 Abs 7 Universitätsgesetz). Die die Parteistellung einräumenden Normen legen auch fest, ob diese sog „Formalparteien“ oder „Legalparteien“ alle oder nur einzelne der Parteirechte besitzen.

Wichtige verfahrensrechtliche Rechte sind den Parteien gemäß AVG vor-behalten: das Recht auf Akteneinsicht (§ 17), auf Parteiengehör (§§ 37, 43 Abs 2 und Abs 3, 45 Abs 3), auf Ablehnung von nichtamtlichen Sachverständigen und Dolmetschern (§§ 39a Abs 1 und 53 Abs 1), auf Verkündung und Zustel-lung des Bescheides (§ 62 Abs 2 und Abs 3), auf Erhebung der Berufung (§ 63), auf Antrag auf Wiederaufnahme des Verfahrens (§ 69), auf Antrag auf Wiede-reinsetzung in den vorherigen Stand (§ 71) sowie auf Geltendmachung der Entscheidungspflicht (§ 73).

Im Unterschied zur Rechtsstellung der Partei ist die des Beteiligten da-durch gekennzeichnet, dass er ein bloß tatsächliches, aber kein rechtliches Inte-resse an der Sache besitzt. Beispiel: der Mieter im Abbruchsverfahren über das Mietobjekt. Dieses Beispiel zeigt zugleich, dass die Abgrenzung zwischen rec-htlichem und faktischem Interesse und damit zwischen Parteistellung und Betei-ligtenstellung im Einzelfall überaus schwierig sein kann. Über die Parteistellung einer Person kann durch Bescheid gesondert abgesprochen werden.

Die (handlungsfähigen) Parteien und Beteiligten können sich, sofern nicht ihr persönliches Erscheinen ausdrücklich gefordert wird, durch eigenberechtigte Personen vertreten lassen. Die Vollmacht kann schriftlich, aber auch mündlich vor der Behörde erteilt werden (§ 10 Abs 1 AVG). Außerdem können sich die Parteien und Beteiligten eines Rechtsbeistandes bedienen und auch in seiner Be-gleitung vor Amt erscheinen (§ 10 Abs 5 AVG). Allerdings schließt die Bestel-lung eines Bevollmächtigten nicht aus, dass der Vollmachtgeber im eigenen Na-men Erklärungen abgibt und selbst mit der Behörde in Kontakt tritt (§ 10 Abs 6 AVG).


389

C. Verkehr mit der Behörde

Sofern ein Gesetz nicht anderes (zum Beispiel Schriftform) verlangt, können „Anbringen“ jedweder Art bei der Behörde schriftlich, mündlich oder telefonisch eingebracht werden. Rechtsmittel und fristgebundene Eingaben, ferner solche, durch die der Lauf einer Frist bestimmt wird, sind allerdings schriftlich einzubringen (§ 13 Abs 1 AVG). Schriftliche Anbringen können der Behörde in jeder technisch möglichen Form (auch email) übermittelt werden (§ 13 Abs 2 AVG). Bei Mängeln schriftlicher Anbringen (auch Fehlen einer Un-terschrift) hat die Behörde deren Verbesserung von Amts wegen zu veranlassen (§ 13 Abs 3 AVG). Mündliche Anbringen sind erforderlichenfalls von der Behörde in einer Niederschrift festzuhalten (§ 14 Abs 1 AVG). Diese erbringt gem § 15 AVG vollen Beweis.

Gemäß § 13a AVG hat die Behörde Personen, die nicht durch berufsmäßige Parteienvertreter vertreten sind, die zur Vornahme ihrer Verfa-hrenshandlungen nötigen Anleitungen in der Regel mündlich zu geben und sie über die mit diesen Handlungen oder Unterlassungen unmittelbar verbundenen Rechtsfolgen zu belehren (Manuduktionspflicht).

Amtliche Wahrnehmungen, mündliche oder telefonische Anbringen oder sonstige Mitteilungen an die Behörde, weiters mündliche oder telefonische Be-lehrungen, Aufforderungen und Anordnungen, und auch Umstände, die nur für den inneren Dienst der Behörde in Betracht kommen, sind – wenn nicht anderes bestimmt und kein Anlass zur Aufnahme einer Niederschrift gegeben ist – er-forderlichenfalls in einem Aktenvermerk kurz festzuhalten (§ 16 Abs 1 AVG). Ein solcher Amtsvermerk ergeht ohne Unterschrift von Parteien und Beteilig-ten; sein Inhalt ist vom Amtswalter durch Beisetzung von Datum und Un-terschrift zu bestätigen (§ 16 Abs 2 AVG).

§ 17 AVG gewährt allen Parteien, aber nur den Parteien, ein subjektives Recht auf Akteneinsicht. Es steht allen Parteien im gleichen Umfang zu (§ 17 Abs 2 AVG), das heißt, dass selbst dann, wenn einer Partei rechtswidrigerweise zuviel an Akteneinsicht gewährt wurde, das gleiche erweiterte Recht auch den übrigen Parteien zusteht (hier wird ausnahmsweise Gleichheit im Unrecht zuer-kannt!). Eine Verletzung dieses Rechts würde einen Verfahrensmangel bedeu-ten. Das Recht auf Akteneinsicht erstreckt sich aber nicht auf Aktenbestandteile, insoweit deren Einsichtnahme eine Schädigung berechtigter Interessen einer Partei oder dritter Personen oder eine Gefährdung der Aufgaben der Behörde herbeiführen oder den Zweck des Verfahrens beeinträchtigen würde (§ 17 Abs 3 AVG). Ein eigenes Rechtsmittel gegen die Verweigerung der Akteneinsicht ist nicht zulässig (§ 17 Abs 4 AVG) – sie muss mit dem in der Sache ergehenden Bescheid bekämpft werden.


390

D. Ermittlungsverfahren

Zweck des Ermittlungsverfahrens ist nach § 37 AVG, den für die Erledi-gung einer Verwaltungssache maßgebenden Sachverhalt festzustellen sowie den Parteien Gelegenheit zur Geltendmachung ihrer Rechte und rechtlichen In-teressen zu geben (Parteiengehör).

Der Erlassung eines Bescheides hat im Regelfall ein Ermittlungsverfahren vorauszugehen. Ein solches kann aber unterbleiben, wenn es sich um einen La-dungsbescheid gemäß § 19 AVG handelt oder wenn der Sachverhalt von vor-nherein klar gegeben ist (zum Beispiel ein Antrag ist offenkundig unzulässig) oder wenn es sich um ein sogenanntes Mandatsverfahren gemäß § 57 AVG han-delt (§ 56 AVG).

Gemäß § 57 Abs 1 AVG ist die Behörde berechtigt, einen Bescheid (Man-datsbescheid) auch ohne vorausgegangenes Ermittlungsverfahren zu erlassen, „wenn es sich um die Vorschreibung von Geldleistungen nach einem gesetzlich, statutarisch oder tarifmäßig feststehenden Maßstab oder bei Gefahr im Verzug um unaufschiebbare Maßnahmen handelt“.

Gegen einen Mandatsbescheid kann die Partei binnen zwei Wochen Vor-stellung bei der bescheiderlassenden Behörde einbringen. Aufschiebende Wir-kung hat die Vorstellung nur, wenn sie gegen die Vorschreibung einer Geldlei-stung gerichtet ist (§ 57 Abs 2 AVG). Die Einbringung der Vorstellung bewirkt, dass die Behörde innerhalb von zwei Wochen nach Einlangen der Vorstellung das Ermittlungsverfahren einzuleiten hat; widrigenfalls tritt der angefochtene Bescheid von Gesetzes wegen außer Kraft. Auf Verlangen der Partei ist dieses Außerkrafttreten schriftlich zu bestätigen (§ 57 Abs 3 AVG).

Mündliche Verhandlungen (§§ 40-44 AVG) sind nicht allgemein zwin-gend vorgesehen, sondern nur dann, wenn diese eine Verwaltungsvorschrift ver-langt (dies tun etwa manche Bauordnungen der Länder). Im Übrigen hat die verfahrensleitende Behörde nach den Gesichtspunkten der Zweckmäßigkeit, Einfachheit, Raschheit und Kostenersparnis gemäß § 39 Abs 2 AVG über die Durchführung einer mündlichen Verhandlung zu entscheiden. Die mündliche Verhandlung ist öffentlich im Sinne von „Parteienöffentlichkeit“.

An der mündlichen Verhandlung nehmen teil: die Parteien; sonstige Betei-ligte; deren gesetzliche oder bevollmächtigte Vertreter und Rechtsbeistände; Zeugen und Sachverständige, sofern ihre Anwesenheit erforderlich ist. Die An-beraumung einer mündlichen Verhandlung hat durch persönliche Verständigung der „bekannten Beteiligten“ (das sind jene, die die Behörde ken-nen müsste, zum Beispiel die Nachbarn des Antragstellers) zu erfolgen und überdies, wenn noch andere Personen als Beteiligte in Betracht kommen, noch durch Anschlag in der Gemeinde des Verhandlungsortes (Amtstafel), durch Verlautbarung in der für amtliche Kundmachungen der Behörde bestimmten


391

Zeitung oder durch Verlautbarung im elektronischen Amtsblatt der Behörde (§ 41 Abs 1 AVG).

Die Anberaumung einer mündlichen Verhandlung ist für das Recht, gegen das Vorhaben oder die Maßnahme, die den Gegenstand der Verhandlung bilden, „Einwendungen“ zu erheben, von Bedeutung: Wer nämlich nicht spätestens am Tag vor Beginn der Verhandlung oder während der Verhandlung Einwen-dungen vorgebracht hat, wird als zustimmend angesehen. Seine Einwendungen finden keine Berücksichtigung; er ist präkludiert (§ 42 Abs 1 AVG).

Die Präklusionswirkung kann allerdings nur eintreten, wenn die mündliche Verhandlung durch Anschlag in der Gemeinde oder durch Verlautbarung in der für amtliche Kundmachungen der Behörde bestimmten Zeitung oder durch Ver-lautbarung im elektronischen Amtsblatt der Behörde sowie in einer im jeweili-gen Materiengesetz allenfalls vorgesehenen besonderen Form, in Ermangelung einer solchen Regelung „in geeigneter Form“, kundgemacht wurde (doppelte Kundmachung) und in der Kundmachung ausdrücklich auf diese Rechtsfolgen des § 42 AVG hingewiesen worden ist. Die Präklusion schneidet das Einwen-dungsrecht auch für das Berufungsverfahren ab.

§ 43 AVG enthält nähere Bestimmungen über die Durchführung der mündlichen Verhandlung und die Aufgaben des Verhandlungsleiters. Wegen der Verpflichtung zur Erforschung der materiellen Wahrheit ist die Behörde in der Gestaltung des Ermittlungsverfahrens keineswegs in jeder Hinsicht frei; so würde zum Beispiel die Unterlassung einer Zeugeneinvernahme, von der eine wesentliche Aufhellung des Sachverhalts zu erwarten ist, oder das Unterlassen der Einholung einer notwendigen Sachverständigenexpertise einen Verfahren-smangel, der zur Aufhebung des Bescheides führen kann, bedeuten. Besonderes Gewicht legen sowohl der VwGH als auch das Gesetz (§ 43 Abs 3 AVG) auf die Einhaltung des Parteiengehörs.

Näheres über die Beweise regeln die §§ 45-55 AVG. Für sog Großverfahren (voraussichtlich mehr als hundert Beteiligte) gelten verfahrenserleichternde Bestim-mungen, zum Beispiel bezüglich der Kundmachung der mündlichen Verhandlung oder der Zustellung von Schriftstücken (vergleiche §§ 44a-44g AVG).

E. Erledigung des Verfahrens

Gemäß § 18 Abs 1 AVG hat die Behörde die Sache möglichst zweckmäßig, rasch, einfach und kostensparend zu erledigen (also etwa auch durch kurze mündliche oder telefonische Auskunft) und den wesentlichen Inhalt der Amtshandlung erforderlichenfalls in einer Niederschrift oder einem Akten-vermerk festzuhalten. Erledigungen haben aber jedenfalls schriftlich zu ergehen, wenn dies in den Verwaltungsvorschriften ausdrücklich angeordnet ist oder von der Partei verlangt wird (§ 18 Abs 2 AVG).


392

Abgesehen von diesen Möglichkeiten formloser Erledigungen von Verwal-tungssachen können Verfahren durch bloße Erfüllung des Antrages ohne Bescheiderlassung (zum Beispiel Ausstellung eines Reisepasses oder eines Führerscheines) enden. In diesen Fällen ist die Erlassung eines Bescheides nur im Falle der Abweisung des Antrages erforderlich.

Eine Verwaltungssache kann weiters durch „Einstellung“ (das heißt Been-digung des Verfahrens ohne Erlassung eines nach außen kundzumachenden Ak-tes) endigen: Eine Einstellung kommt bei einem antragsbedürftigen Verfahren in Betracht, wenn die Partei den Antrag zurückzieht oder stirbt (und eine Rechtsnachfolge nicht in Betracht kommt); bei einem von Amts wegen eingelei-teten Verfahren kann es zur Einstellung kommen, wenn der rechtliche Grund für das behördliche Tätigwerden weggefallen und klar ist, dass niemand einen An-spruch auf Erlassung eines Bescheides hat. In den Fällen der Einstellung ist die-se in einem Aktenvermerk behördenintern festzuhalten.

Die regelmäßige Erledigungsform einer Verwaltungssache ist jedoch die Erlassung eines Bescheides. Je nachdem, ob der Bescheid eine Sachentschei-dung enthält oder eine verfahrensrechtliche Entscheidung, spricht man von ma-teriellrechtlichem oder von verfahrensrechtlichem Bescheid. Vom verfahren-srechtlichen Bescheid zu unterscheiden ist die bloße Verfahrensanordnung ohne Bescheidcharakter. Diese ist nicht durch ein eigenes Rechtsmittel bekämpfbar, sondern nur in der Berufung gegen den die Sache selbst erledigen-den Bescheid anfechtbar.

Dem Inhalt nach kann man die Bescheide außerdem unterteilen in Lei-stungsbescheide (jemand wird zur Erbringung einer bestimmten Leistung oder zur Herstellung eines bestimmten Zustandes verpflichtet; allein diese sind vollstreckbar), Rechtsgestaltungsbescheide (es wird ein Rechtsverhältnis be-gründet, geändert oder aufgehoben, wie zum Beispiel die Erteilung einer Baube-willigung) und Feststellungsbescheide (es wird der Bestand oder Nichtbestand von Rechten oder Rechtsverhältnissen festgestellt). Mangels einer allgemeinen Ermächtigung zur Erlassung von Feststellungsbescheiden nimmt die Judikatur der Gerichtshöfe des öffentlichen Rechts die Zulässigkeit an, sofern ein solcher Bescheid entweder gesetzlich vorgesehen oder die Feststellung im öffentlichen Interesse oder im rechtlichen Interesse einer Partei gelegen ist.

Dem verfassungsrechtlichen Legalitätsprinzip (Art 18 Abs 1 B-VG) zufol-ge muss jeder Bescheid im Gesetz gedeckt sein. Für die Rechtmäßigkeit des Bescheidinhaltes ist dabei die Rechtslage zum Zeitpunkt der Entscheidung der Behörde (auch einer Rechtsmittelbehörde) ausschlaggebend. Änderungen der Rechtslage sind auch dann zu berücksichtigen, wenn sie erst während des lau-fenden Verfahrens eingetreten sind, es sei denn, die Übergangsbestimmungen der betreffenden gesetzlichen Regelung ordneten etwas anderes an.


393

Nebenbestimmungen sind in einem Bescheid nur dann zulässig, wenn sie im Gesetz vorgesehen sind. Es kann sich dabei um eine der stattgebenden Erle-digung beigefügte Bedingung, Auflage, Befristung oder den Vorbehalt des Wi-derrufs handeln.

Als „erlassen“ und damit rechtlich existent gilt ein Bescheid erst damit, dass er dem Adressaten zugestellt oder verkündet worden ist. Bescheide sind an alle Personen zu erlassen, denen gegenüber der Bescheid Rechtswirksamkeit er-langen soll.

Wenn nicht gesetzlich anderes vorgesehen ist, kann die Erlassung des Bescheides schriftlich oder mündlich erfolgen (§ 62 Abs 1 AVG). Gemäß § 62 Abs 2 AVG ist der Inhalt und die Verkündung eines mündlichen Bescheides, wenn die Verkündung bei einer mündlichen Verhandlung erfolgt, am Schluss der Verhandlungsschrift, sonst in einer besonderen Niederschrift zu beurkun-den. Eine schriftliche Ausfertigung eines mündlich verkündeten Bescheides muss jedenfalls den bei der Verkündung nicht anwesenden und jenen Parteien zugestellt werden, die dies spätestens drei Tage nach der Verkündung verlan-gen. Über dieses Recht ist die Partei bei Verkündung des mündlichen Beschei-des zu belehren (§ 62 Abs 3 AVG).

Schreib- und Rechenfehler oder diesen gleichzuhaltende, offenbar auf ei-nem Versehen oder offenbar ausschließlich auf technisch mangelhaftem Betrieb einer automationsunterstützten Datenverarbeitungsanlage beruhende Unrichtig-keiten in Bescheiden kann die Behörde jederzeit von Amts wegen berichtigen (§ 62 Abs 4 AVG). Die Berichtigung hat immer durch Bescheid zu erfolgen. Sowohl der berichtigte als auch der berichtigende Bescheid sind anfechtbar.

Die Elemente des Bescheides werden in den §§ 58-61 AVG näher festge-legt; erforderlich sind:

- die ausdrückliche Bezeichnung als Bescheid; allerdings ist der Akt auch ohne ausdrückliche Bezeichnung als „Bescheid“ als solcher zu qualifizieren, wenn der Spruch eine hoheitliche, also verwaltungsbehördliche, verbindliche, rechtsgestaltende oder rechtsfeststellende Entscheidung erkennen lässt;

- die Bezeichnung der bescheiderlassenden Behörde; geht diese aus dem Bescheid nicht hervor, so ist er nicht existent;

- der Spruch: „Der Spruch hat die in Verhandlung stehende Angelegenheit und alle die Hauptfrage betreffenden Parteienanträge, ferner die allfällige Ko-stenfrage in möglichst gedrängter, deutlicher Fassung und unter Anführung der angewendeten Gesetzesbestimmungen, und zwar in der Regel zur Gänze, zu er-ledigen. Mit Erledigung des verfahrenseinleitenden Antrages gelten Einwendun-gen als miterledigt. Lässt der Gegenstand der Verhandlung eine Trennung nach mehreren Punkten zu, so kann, wenn dies zweckmäßig erscheint, über jeden dieser Punkte, sobald er spruchreif ist, gesondert abgesprochen werden“ (§ 59


394

Abs 1 AVG). In den Spruch sind auch allfällige Nebenbestimmungen aufzuneh-men; bei Leistungsbescheiden ist auch eine angemessene Frist zur Ausführung der Leistung oder Herstellung des geforderten Zustandes zu bestimmen (§ 59 Abs 2 AVG). Gemäß § 64 Abs 2 AVG kann der Spruch auch eine Entscheidung über den Ausschluss der aufschiebenden Wirkung einer Berufung enthalten (das ist als eigener verfahrensrechtlicher Bescheid zu werten und für sich allein an-fechtbar);

- die Begründung; gem § 58 Abs 2 AVG sind Bescheide zu begründen, wenn dem Standpunkt der Partei nicht vollinhaltlich Rechnung getragen oder über Einwendungen oder Anträge von Beteiligten abgesprochen wird. Beschei-de von Berufungsbehörden sind immer zu begründen (§ 67 AVG).

In der Begründung sind die Ergebnisse des Ermittlungsverfahrens, die bei der Beweiswürdigung maßgebenden Erwägungen und die darauf gestützte Beurteilung der Rechtsfrage klar und übersichtlich zusammenzufassen (§ 60 AVG). Daraus geht hervor, dass in der Begründung der maßgebliche Sachver-halt, die wesentlichen Parteivorbringen, die aufgenommenen Beweise und die Gründe für die Beweiswürdigung anzuführen sind. Sollten Vorfragen aufgetre-ten sein, so sind in der Begründung deren Beurteilung und die hierfür maßge-blichen Gesichtspunkte anzugeben. Ermessensbescheide müssen die Ermes-sensübung „im Sinne des Gesetzes“ erkennen lassen. Ein Bescheid, der keine Begründung enthält oder bloß eine Scheinbegründung, ist rechtswidrig. Rechtswidrigkeit liegt aber nach (umstrittener) Judikatur des VwGH nicht vor, wenn sich in der Begründung ein Fehler findet, während der Spruch an sich rechtmäßig ist.

- die Rechtsmittelbelehrung; diese hat anzugeben, ob der Bescheid noch einem weiteren Rechtszug unterliegt oder nicht und bejahendenfalls, innerhalb welcher Frist und bei welcher Behörde das Rechtsmittel einzubringen ist. Es muss auch darauf hingewiesen werden, dass ein begründeter Rechtsmittelan-trag erforderlich ist (§ 61 AVG).

Enthält ein Bescheid keine Rechtsmittelbelehrung oder fälschlich die Erklärung, dass kein Rechtsmittel zulässig sei, oder ist keine oder eine kürzere als die gesetzliche Rechtsmittelfrist angegeben, so gilt das Rechtsmittel als rec-htzeitig eingebracht, wenn es innerhalb der gesetzlichen Frist eingebracht wurde (§ 61 Abs 2 AVG); siehe zu weiteren Fehlern der Rechtsmittelbelehrung § 61 Abs 3 und 4 AVG.

- Unterschrift und Datum; gemäß § 18 Abs 3 AVG sind alle schriftlichen Erledigungen vom Genehmigungsberechtigten mit seiner Unterschrift zu geneh-migen; an die Stelle dieser Unterschrift kann auch eine elektronische Signatur treten. Gemäß § 18 Abs 4 AVG müssen alle schriftlichen Ausfertigungen der Behörde ferner datiert sein.


395

Wirkungen entfaltet der Bescheid nur gegenüber denjenigen Adressaten, denen gegenüber er tatsächlich erlassen (mündlich verkündet oder zugestellt) worden ist. Wurde er nur einigen Parteien zugestellt, so entfaltet er für die übri-gen Parteien keinerlei Rechtswirkung. In gewissen Fällen sehen Gesetze eine sogenannte „dingliche Wirkung“ eines Bescheides vor, das heißt eine Wirkung auch gegenüber dem Rechtsnachfolger bzw gegenüber Dritten, wie zum Bei-spiel bei Baubescheiden aufgrund der Bauordnungen (das sind Landesgesetze). Grundsätzlich entfaltet nur der Spruch als das normative Element des Beschei-des Rechtswirkungen.

Bescheide werden rechtskräftig. Dabei ist die formelle Rechtskraft von der materiellen Rechtskraft zu unterscheiden. Die formelle Rechtskraft (Unan-fechtbarkeit des Bescheides durch ordentliche Rechtsmittel) tritt ein:

- mit Rechtsmittelverzicht; - mit der Zurücknahme eines bereits eingebrachten Rechtsmittels; - mit ungenutztem Verstreichen der Rechtsmittelfrist; - mit Erlassung des letztinstanzlichen Bescheides. Die materielle Rechtskraft bezeichnet die Unabänderlichkeit des

Bescheides. Danach kann in ein und derselben durch Bescheid erledigten Sache nicht ein neuerlicher Bescheid ergehen, jedenfalls solange der ursprüngliche Bescheid aufrecht ist. Prinzipiell knüpft die materielle Rechtskraft an die for-melle Rechtskraft an. Allerdings ist bereits mit Erlassung des Bescheides (auch wenn noch Rechtsmittel offenstehen) der bescheiderlassenden Behörde das Recht genommen, diesen zu widerrufen oder abzuändern; ausgenommen sind jedoch die Fälle des § 68 AVG, von denen die Behörde jedoch erst nach Eintritt der formellen Rechtskraft Gebrauch machen darf. Die materielle Rechtskraft wird also durch die Möglichkeiten gemäß § 68 AVG durchbrochen; weitere Möglichkeiten eröffnen sich in der Wiederaufnahme des Verfahrens und in der Wiedereinsetzung in den vorigen Stand.

Von der Rechtskraft ist die Vollstreckbarkeit zu unterscheiden. Vollstrec-kbar (und zwar mit den Mitteln des Exekutionsrechts) sind nur Leistung-sbescheide; dies ab dem im Leistungsbescheid angegebenen Zeitpunkt und un-ter der grundsätzlichen Voraussetzung des Vorliegens der formellen Rechtskraft. Ist allerdings nach § 64 Abs 2 AVG die aufschiebende Wirkung der Berufung ausgeschlossen worden, tritt Vollstreckbarkeit schon vor Eintritt der formellen Rechtskraft mit dem angeordneten Leistungsdatum ein.

F. Rechtsschutz

1. Berufung

Die Berufung ist das ordentliche Rechtsmittel gegen Bescheide. „Orden-tlich“ besagt hier, dass die Einbringung des Rechtsmittels nicht an besondere Voraussetzungen des Einzelfalles gebunden ist.


396

Das Rechtsmittel der Berufung hat seit 1.1.2014 weitestgehend an Bedeu-tung verloren. Sie kommt nur mehr gegen erstinstanzliche Bescheide in Angele-genheiten des eigenen Wirkungsbereiches der Gemeinde zum Tragen (vergleic-he Art 118 Abs 4 B-VG). Mit dieser Ausnahme ist an die Stelle der Berufung an die instanzenmäßig übergeordnete Verwaltungsbehörde die Beschwerde an das (jeweils zuständige) Verwaltungsgericht getreten.

Die Berufung kann nur von einer Partei erhoben werden, an die der Bescheid ergangen ist. Die Berufung ist immer bei der Behörde einzubringen, die den Bescheid in erster Instanz erlassen hat. Die Berufungsfrist beträgt zwei Wochen ab Verkündung oder Zustellung des Bescheides (§ 63 Abs 5 AVG). Die Berufung muss spätestens am letzten Tag dieser Frist bei der Behörde ein-gebracht oder wenigstens zur Post gegeben worden sein. Die Berufungsfrist ist nicht erstreckbar. Verspätet eingebrachte Berufungen sind bescheidmäßig we-gen Unzulässigkeit zurückzuweisen (§§ 64a Abs 1, 66 Abs 4 AVG).

Gemäß § 63 Abs 3 AVG hat die Berufung den Bescheid zu bezeichnen, gegen den sie sich richtet und einen begründeten Berufungsantrag zu enthalten. Mängel einer Berufung – zum Beispiel es fehlt der Berufungsantrag (also was die Partei mit der Berufung eigentlich erreichen will, zum Beispiel Abänderung des Bescheides in bestimmter Richtung oder Aufhebung) oder eine Begründung – ermächtigen die Behörde nicht zur Zurückweisung; vielmehr ist dem Berufun-gswerber ein Verbesserungsauftrag zu erteilen (§ 13 Abs 5 AVG).

In der Berufung können auch neue (das heißt im Verfahren erster Instanz nicht relevierte) Tatsachen oder Beweise vorgebracht werden, das heißt es bes-teht kein Neuerungsverbot (§ 65 AVG). Berufung kann weiters erhoben wer-den sowohl wegen Verletzung materieller Rechte (betreffend den Verfahrensge-genstand) als auch wegen Verletzung von Verfahrensrechten (zum Beispiel Nic-htzulassung als Partei).

Im Berufungsverfahren besteht kein Anwaltszwang, vielmehr kann die Berufung von der Partei selbst oder ihrem bevollmächtigten Vertreter einge-bracht werden.

Nach Zustellung oder Verkündung des Bescheides ist ein Verzicht auf die Berufung möglich (§ 63 Abs 4 AVG), es kann aber auch eine bereits eingebrac-hte Berufung zurückgezogen werden; sowohl Berufungsverzicht als auch Beru-fungszurückziehung sind unwiderruflich.

Die Berufung hat im Regelfall Suspensiv- und Devolutiveffekt: Gemäß § 64 Abs 1 AVG haben rechtzeitig eingebrachte Berufungen aufschiebende Wir-kung. Gemäß § 64 Abs 2 AVG kann aber die Behörde diese aufschiebende Wirkung ausschließen, wenn die vorzeitige Vollstreckung im Interesse einer Partei oder des öffentlichen Wohles wegen Gefahr im Verzug dringend geboten ist. Ein solcher Ausspruch ist tunlichst schon in den über die Hauptsache erge-henden Bescheid aufzunehmen.


397

Devolutiveffekt bedeutet, dass das Rechtsmittel der Berufung die Zuständigkeit an die im Instanzenzug übergeordnete Behörde übergehen lässt. Allerdings hat die Behörde, welche den angefochtenen Bescheid erlassen hat, die Möglichkeit einer sog Berufungsvorentscheidung: Sie kann gemäß § 64a Abs 1 B-VG über die Berufung binnen zwei Monaten nach deren Einlangen selbst entscheiden; hierbei kann sie die Berufung als unzulässig oder verspätet zurückweisen, den Bescheid aufheben oder nach jeder Richtung abändern.

Die Berufungsvorentscheidung ist allen Parteien zuzustellen. Gemäß § 64a Abs 2 AVG kann jede Partei binnen zwei Wochen nach Zustellung bei der Behörde den Antrag stellen, dass die Berufung der Berufungsbehörde zur Entscheidung vorgelegt wird (Vorlageantrag). Mit Einlangen eines solchen Vorlageantrages tritt die Berufungsvorentscheidung ex lege außer Kraft (§ 64a Abs 3 AVG).

Ist keine Berufungsvorentscheidung erfolgt oder wurde gegen eine solche ein Vorlageantrag eingebracht, hat die im verwaltungsbehördlichen Instanzen-zug übergeordnete Behörde (Berufungsbehörde) über die Berufung zu entschei-den. Eine unzulässige oder verspätete Berufung ist von ihr zurückzuweisen (§ 66 Abs 4 AVG). Im Übrigen kann die Berufungsbehörde notwendige Ergänzungen des Ermittlungsverfahrens entweder selbst vornehmen oder durch die untergeordnete Behörde durchführen lassen (§ 66 Abs 1 AVG). Ist aller-dings der der Berufungsbehörde vorliegende Sachverhalt so mangelhaft, dass die Durchführung oder Wiederholung einer mündlichen Verhandlung unvermei-dlich erscheint, so kann die Berufungsbehörde den angefochtenen Bescheid be-heben und die Angelegenheit zur neuerlichen Verhandlung und Erlassung eines neuen Bescheides an die untergeordnete Behörde zurückverweisen (§ 66 Abs 2 AVG).

In allen anderen Fällen hat die Berufungsbehörde in der Sache selbst zu entscheiden. Je nach Sachlage kann sie der Berufung stattgeben oder diese als unbegründet abweisen. Bei einer stattgebenden Entscheidung wird der Spruch des Bescheides entsprechend abgeändert (zum Beispiel Erteilung der Baubewil-ligung statt Abweisung des Baubewilligungsansuchens) oder der angefochtene Bescheid wird ersatzlos aufgehoben (zum Beispiel wenn die erstinstanzliche Behörde unzuständig war). Gemäß § 66 Abs 4 AVG ist die Berufungsbehörde berechtigt, sowohl im Spruch als auch hinsichtlich der Begründung wie auch bezüglich einer allfälligen Ermessensausübung ihre Anschauung an die Stelle jener der Unterbehörde zu setzen und demgemäß den angefochtenen Bescheid nach jeder Richtung abzuändern. Die Entscheidung der Berufungsbehörde kann also für den Berufungswerber ungünstiger sein als der angefochtene Bescheid (kein Verbot der reformatio in peius!).


398

2. Wiederaufnahme des Verfahrens

Bei der Regelung der Bestandskraft der Bescheide strebt die Rechtsord-nung einen Ausgleich an zwischen dem Gut der Rechtssicherheit einerseits und dem der inhaltlichen Richtigkeit der Entscheidung andererseits. Dem ent-spricht es, dass rechtskräftige Bescheide inhaltlich unabänderlich sind, auch wenn sie dem objektiven Recht widersprechen; dass aber andererseits in bestim-mten, besonders schwerwiegenden Fällen eine nachträgliche Korrektur auch rechtskräftiger Bescheide möglich ist, sei es, um besonders gravierende Fehler zu beseitigen (Wiederaufnahme des Verfahrens), sei es, um unterlassene Verfa-hrensschritte nachzuholen (Wiedereinsetzung in den vorigen Stand), oder sei es schließlich, um gravierenden faktischen Interessen der Öffentlichkeit entsprec-hen zu können (die Fälle des § 68 Abs 2-4 AVG).

Gemäß § 69 Abs 1 AVG ist dem Antrag einer Partei auf Wiederaufnah-me eines durch Bescheid abgeschlossenen Verfahrens stattzugeben, wenn ein Rechtsmittel gegen den Bescheid nicht oder nicht mehr zulässig ist und über-dies:

a) der Bescheid durch Fälschung einer Urkunde, falsches Zeugnis oder ei-ne andere gerichtlich strafbare Handlung herbeigeführt oder sonstwie erschlic-hen worden ist, oder

b) neue Tatsachen oder Beweismittel hervorkommen, die im Verfahren oh-ne Verschulden der Partei nicht geltend gemacht werden konnten und allein oder in Verbindung mit dem sonstigen Ergebnis des Verfahrens voraussichtlich einen im Hauptinhalt des Spruchs anders lautenden Bescheid herbeigeführt hätten, oder

c) der Bescheid von Vorfragen abhängig war und nachträglich über eine solche Vorfrage von der hierzu zuständigen Behörde (Gericht) in wesentlichen Punkten anders entschieden wurde, oder

d) nachträglich ein Bescheid oder eine gerichtliche Entscheidung bekannt wird, der bzw die einer Aufhebung oder Abänderung auf Antrag einer Partei nicht unterliegt und die im Verfahren die Einwendung der entschiedenen Sache begründet hätte.

Der Antrag auf Wiederaufnahme ist von der Partei binnen zwei Wochen von dem Zeitpunkt an, in dem der Antragsteller nachweislich von dem Wiede-raufnahmegrund Kenntnis erlangt hat, aber spätestens innerhalb von drei Jahren nach der Zustellung oder mündlichen Verkündung des Bescheides bei der Behörde einzubringen, die den Bescheid in erster Instanz erlassen hat (§ 69 Abs 2 AVG). Aus denselben Gründen kann auch von Amts wegen die Wiederauf-nahme eines Verfahrens angeordnet werden. Sind allerdings bereits drei Jahre seit Erlassung des Bescheides verstrichen, so kann die amtswegige Wiederauf-nahme nur aus den erstgenannten Gründen (Fälschung einer Urkunde, falsches


399

Zeugnis oder sonstige gerichtlich strafbare Handlung oder sonstwie erschlichen) stattfinden (§ 69 Abs 3 AVG).

Die Entscheidung über die Wiederaufnahme steht der Behörde zu, die den Bescheid in letzter Instanz erlassen hat (§ 69 Abs 4 AVG). In dem die Wie-deraufnahme bewilligenden oder verfügenden Bescheid ist, sofern nicht schon auf Grund der vorliegenden Akten ein neuer Bescheid erlassen werden kann, auszusprechen, inwieweit und in welcher Instanz das Verfahren wieder aufzu-nehmen ist (§ 70 Abs 1 AVG). Soweit die Wiederaufnahme bewilligt oder verfügt wird, ist das Verfahren über die Angelegenheit, die den Gegenstand des ursprünglichen Bescheides ausgemacht hat, neu durchzuführen. Auch im Falle einer Wiederaufnahme ist eine sog „reformatio in peius“ zulässig.

3. Wiedereinsetzung in den vorigen Stand

Gemäß § 71 Abs 1 AVG ist gegen die Versäumung einer Frist oder einer mündlichen Verhandlung auf Antrag der Partei, die durch die Versäumung ei-nen Rechtsnachteil erleidet, die Wiedereinsetzung in den vorigen Stand zu be-willigen, wenn:

a) die Partei glaubhaft macht, dass sie durch ein unvorhergesehenes oder unabwendbares Ereignis ohne ihr Verschulden verhindert war, die Frist einzu-halten oder zur Verhandlung zu erscheinen, oder

b) die Partei die Berufungsfrist versäumt hat, weil der Bescheid keine Rechtsmittelbelehrung, keine Rechtsmittelfrist oder fälschlich die Angabe enthält, dass keine Berufung zulässig sei.

Der Antrag auf Wiedereinsetzung muss binnen zwei Wochen nach dem Wegfall des Hindernisses oder nach dem Zeitpunkt, in dem die Partei von der Zulässigkeit der Berufung Kenntnis erlangt hat, gestellt werden (§ 71 Abs 2 AVG). Gemäß § 71 Abs 4 AVG ist zur Entscheidung über den Antrag auf Wiedereinsetzung die Behörde berufen, bei der die versäumte Handlung vorzu-nehmen war oder die die versäumte Verhandlung angeordnet oder die unrichtige Rechtsmittelbelehrung erteilt hat. Über den Wiedereinsetzungsantrag muss in Bescheidform entschieden werden.

Durch die Bewilligung der Wiedereinsetzung tritt das Verfahren in die Lage zurück, in der es sich vor dem Eintritt der Versäumung befunden hat (§ 72 Abs 1 AVG). Durch den Antrag auf Wiedereinsetzung gegen die Versäumung der mündlichen Verhandlung wird aber die Frist zur Anfechtung des infolge der Versäumung erlassenen Bescheides (die Berufungsfrist) nicht verlängert! Hat die Partei Wiedereinsetzung gegen die Versäumung der Verhan-dlung beantragt und gegen den Bescheid Berufung eingelegt, so ist zuerst über die Wiedereinsetzung zu entscheiden (§ 72 Abs 2 und 3 AVG).


400

4. Geltendmachung der Entscheidungspflicht

§ 73 AVG räumt der Partei einen Schutz gegen pflichtwidrige und schuld-hafte Säumnis der Behörde ein. Gemäß § 73 Abs 1 AVG sind die Behörden ver-pflichtet, wenn in den Verwaltungsvorschriften nicht anderes bestimmt ist, über Anträge von Parteien und Berufungen ohne unnötigen Aufschub, spätestens aber sechs Monate nach deren Einlangen den Bescheid zu erlassen. Wird der Partei innerhalb dieser sechs Monate der Bescheid nicht zugestellt, so geht auf ihr schriftliches Verlangen (sogenannter Devolutionsantrag) die Zuständigkeit zur Entscheidung auf die Berufungsbehörde über. Ein Devolutionsantrag ist unmittelbar bei der Berufungsbehörde einzubringen. Er ist abzuweisen, wenn die Verzögerung nicht auf ein überwiegendes Verschulden der Behörde zurückzuführen ist (§ 73 Abs 2 AVG).

Ist also die Säumnis mindestens gleichgewichtig auch im Verschulden der Partei oder in unabwendbaren Ereignissen oder in der besonderen Lage des Fal-les, die eine raschere Behandlung nicht zulässt, begründet, so ist der Devolu-tionsantrag abzuweisen. Stellt hingegen die Berufungsbehörde die überwiegen-de Schuld der Behörde an der Säumnis fest, so geht das Verfahren auf jene Behörde über. Es hat dann die Berufungsbehörde selbst in der Sache zu entscheiden, das heißt anstelle der säumigen Unterbehörde den Bescheid zu er-lassen.

Das dargestellte System des Säumnisschutzes hat seit 1.1.2014 weitestge-hend seinen Anwendungsbereich verloren. An seine Stelle ist die Säumnis-beschwerde an das (jeweils zuständige) Verwaltungsgericht getreten.

G. Änderung und Aufhebung von Bescheiden von Amts wegen

Grundsätzlich sind Bescheide, die keiner Anfechtung durch die Partei me-hr unterliegen, auch für die Behörde unabänderlich (vergleiche § 68 Abs 1 AVG).

Ändern sich nach Eintritt der Rechtskraft eines Bescheides jene Sach- oder Rechtsgrundlagen, die seinem Inhalt wesentlich zugrunde liegen, so kann ohne Verletzung des Grundsatzes der materiellen Rechtskraft („ne bis in idem“) ein neuer Bescheid ergehen; es handelt sich nicht mehr um ein und dieselbe Sache.

§ 68 Abs 2-4 AVG sieht eine Abänderung oder Behebung von Bescheiden auch bei gleich bleibender Rechtslage, aber aus gravierenden faktischen Gründen vor. Dies ist ein amtswegiger Vorgang; auf die Ausübung dieses Abänderungs- und Behebungsrechts der Behörde steht niemandem ein An-spruch zu (§ 68 Abs 7 AVG).

Bescheide, aus denen niemandem ein Recht erwachsen ist (das heißt solche, die nur belastend sind), können von Amts wegen sowohl von der Behörde, die den Bescheid erlassen hat, als auch in Ausübung des Aufsichtsrec-


401

htes von der sachlich in Betracht kommenden Oberbehörde aufgehoben oder abgeändert werden (§ 68 Abs 2 AVG). Die Aufhebung oder Abänderung wirkt in diesen Fällen ex nunc. Nach der Judikatur des VwGH kommt es dabei nicht auf die belastende oder begünstigende Wirkung des Bescheides an, sondern auf die belastende oder begünstigende Wirkung der Abänderung; begünstigende Abänderungen sind zulässig, belastende nicht.

Andere Bescheide kann in Wahrung des öffentlichen Wohles die Behörde, die den Bescheid in letzter Instanz erlassen hat, oder die sachlich in Betracht kommende Oberbehörde insoweit abändern, als dies zur Beseitigung von das Leben oder die Gesundheit von Menschen gefährdenden Missständen oder zur Abwehr schwerer volkswirtschaftlicher Schädigungen notwendig und unver-meidlich ist. In allen diesen Fällen hat die Behörde mit möglichster Schonung erworbener Rechte vorzugehen (§ 68 Abs 3 AVG).

Aus dieser Bestimmung wird nicht nur die Befugnis zur „Abänderung“, sondern auch zur Aufhebung des Bescheides abgeleitet. Diese Maßnahme hat wiederum in Bescheidform zu ergehen und wirkt ex nunc. Gegen diesen Bescheid kann Berufung eingebracht werden, sofern er nicht von einer Behörde ergangen ist, gegen die ein Instanzenzug nicht mehr offensteht.

Die sachlich in Betracht kommende Oberbehörde kann außerdem Beschei-de von Amts wegen in Ausübung des Aufsichtsrechts als nichtig erklären, wenn der Bescheid

a) von einer unzuständigen Behörde oder von einer nicht richtig zusam-mengesetzten Kollegialbehörde erlassen wurde;

b) einen strafgesetzwidrigen Erfolg herbeiführen würde; c) tatsächlich undurchführbar ist oder d) an einem durch gesetzliche Vorschrift ausdrücklich mit Nichtigkeit be-

drohten Fehler leidet. Die Nichtigerklärung gemäß § 68 Abs 4 AVG hat in Bescheidform zu er-

folgen. Sie wirkt nach der Judikatur ebenfalls ex nunc.


402

Dr Bernd Vizer, univerzitetski profesor „Karl Francens“ Univerzitet u Gracu Institut za austrijsko, evropsko i uporedno javno pravo, političke nauke i nauku o upravi

Upravni postupak u Austriji

Sažetak: Autor se bavi analizom upravnog postupka u Austriji. Nakon kra-ćeg izlaganja o nastanku, istorijskom razvoju i regulisanju upravnog postupka, naglasak je stavljen na važeća pravila upravnog postupka. Posebno se obrađuju opšta načela upravnog postupka, nadležnost, učesnici, opštenje između organa i stranaka, tok postupka, izvršenje i pravna zaštita.

Ključne reči: upravni postupak, austrijski upravni postupak.

403

ODELJAK ZA STUDENTE

404


405


Aleksandra Popović, student doktorskih studija Univerzitet u Beogradu, Pravni fakultet u Beogradu

DEJSTVO ZABRANE KONKURENCIJE U RADNOM PRAVU

Sažetak: Sloboda rada je osnovno načelo radnog prava i podrazu-

meva pravo pojedinca da saglasno svojim sposobnostima bira zaposlenje ili samostalno obavlja određenu delatnost. Uvođenjem smetnji, među koje se ubraja i zabrana konkurencije, ograničava se sloboda rada. U radu se prikazuje priroda i dejstvo zabrane konkurencije u radnom pravu uz iz-dvajanje najvažnijih uporedno-pravnih elemenata. Cilj je da pokažemo da legitimnost zabrane konkurencije podrazumeva uspostavljanje ravno-teže između poslovnih interesa poslodavca i slobode rada zaposlenog. Zaključak je da domaće pozitivno pravo ne pruža dovoljnu imperativnu zaštitu zaposlenih u kontekstu ugovaranja zabrane konkurencije, uz suge-stiju da je celishodno precizirati minimalni iznos kompenzacije za vreme trajanja predmetne smetnje za zasnivanje radnog odnosa.

Ključne reči: zabrana konkurencije, antikonkurentska klauzula, smetnja za zasnivanje radnog odnosa

I UVOD

Sfera radnog prava je sfera slobode rada i slobode ugovaranja do-stojanstvenih uslova rada - individualni ugovor o radu, kao i sfera slo-bode socijalnog dijaloga (slobode udruživanja i slobodnog kolektivnog pregovaranja) – kolektivni ugovor o radu.1 Sloboda rada znači i pravo

–––––––––– 1 B. Lubarda, Radno pravo Rasprava o dostojanstvu na radu i socijalnom dijalogu,

Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu Centar za izdavaštvo i informisanje, Beograd, 2012. god., str. 101.

Aleksandra Popović, Dejstvo zabrane konkurencije u radnom pravu (str. 405–427)

406

pojedinca da prema svojim stručnim, psihičkim i fizičkim sposobnosti-ma bira zaposlenje, kao i slobodu samostalnog obavljanja određene de-latnosti.2 Pored homo ludens, sloboda rada se ispoljava i kao sloboda iz-bora rada (profesije, posla, zaposlenja) i poslodavca, ali i kao sloboda rada u toku trajanja radnog odnosa i na taj način se iskazuje potreba za radom, stvaralaštvom – homo faber.3 Pravo na rad kao ustavno načelo, garantuje svakome pravo na slobodan izbor rada, dostupnost svakog radnog mesta i mogućnost da svi građani pod jednakim uslovima stupa-ju u javne službe i na javne funkcije.4 Osnovnu sadržinu prava na rad či-ni pravo građanina, da pod odgovarajućim uslovima može steći zaposle-nje i da mu se time omogući da radi.5 Pravo na rad omogućava ekonom-sku nezavisnost pojedinca, njegove porodice i pun razvitak i ostvarenje ljudske ličnosti.6

Subjekti radnog odnosa - zaposleni i poslodavac imaju posebne inte-rese, u smislu da poslodavac teži ostvarenju većeg profita, a zaposleni ve-ćoj zaradi, a prosperitet i uspešno poslovanje su zajednički interesi koji ih dovode u pravnu i ekonomsku zajednicu, jer obezbeđenje većeg profita, omogućava isplatu većih zarada. Radni odnos je pravni izraz interesne ravnoteže zaposlenog i poslodavca, koja je nadalje osnovna pretpostavka funkcionisanja i opstanka radnog odnosa, a nelojalna konkurencija tu rav-notežu može da poremeti, zbog čega se često ugovaraju klauzule zabrane konkurencije.7 Pravna zajednica poslodavca i zaposlenog uokvirena je njihovim radnim odnosom, a ekonomsku zajednicu stvara uzajamna po-treba da obezbede što bolju poslovnu poziciju na tržištu dobara, usluga ili radova. U uslovima ekonomske krize pozicioniranje poslodavca na rele-vantnom tržištu proizvoda na relevantnom geografskom tržištu je od po-sebnog značaja za njegov privredni opstanak, održavanje zaposlenja i eventualno otvaranje novih radnih mesta. Konkurencija kao nadmetanje igrača u tržišnoj utakmici predstavlja sadržaj same utakmice, jer se poslo-davci međusobno takmiče ko će da ponudi upravo ono što se zahteva na tržištu, a u cilju ostvarivanja većeg profita. Konkurentsko nadmetanje po-slodavaca stvara konkurentski pritisak, koji podstiče ekonomsku efika-

–––––––––– 2 B. Šunderić, Pravo Međunarodne organizacije rada, Pravni fakultet Univerziteta

u Beogradu, Beograd, 2001. god., str. 163. 3 B. Lubarda, Uvod u radno pravo sa elementima socijalnog prava, Pravni fakultet

Univerziteta u Beogradu Centar za izdavaštvo i informisanje, Beograd, 2013. god., str. 37. 4 Čl. 53 i čl. 60. stav 2. i 3. Ustava Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, br. 98/2006) 5 A. Frimerman, Radno pravo, Jugoslovenski institut za produktivnost rada, 1986.

god., str.49. 6 S. Jašarević, Socijalno pravo, Pravni fakultet Novi Sad, 2010., str. 93. 7 P. Jovanović, Radno pravo, Pravni fakultet Novi Sad, Centar za izdavačku delat-

nost, 2012., str. 203.


407

snost, koja nadalje postaje osnovni pokretač privrednog napretka.8 Poslo-davci funkcionalno treba da se razvijaju u uslovima slobodne konkurenci-je, koja predstavlja tržišnu utakmicu u kojoj svi učesnici na neograničen način utvrđuju sopstveno ponašanje i u kojoj profesionalni korisnici i po-trošači imaju potpunu slobodu izbora (u uslovima praktično realnije efek-tivne konkurencije).9 Pravo konkurencije sadrži instrumente za razvoj i kontrolu tržišne privrede i ima za cilj da olakša domaća i strana ulaganja, kao i da omogući stvaranje konkurentnog tržišta. Funkcionalna konkuren-cija je aktivno sredstvo koje omogućava održiv ekonomski razvoj, a sa-mim tim i socijalno blagostanje. Primarni razlog zaštite konkurencije je njeno ostvarivanje iz kog nadalje proizilaze: borba protiv inflacije i obez-beđivanje veće zaposlenosti, a koji nesumnjivo imaju pozitivne efekte na delovanje privrede i društva. Naime, očuvanje konkurencije ima podsti-cajni učinak na porast individualne efikasnosti i društvenog blagostanja, utiče na inventivnost učesnika, koja se manifestuje kroz unapređenje teh-noloških procesa, marketing menadžmenta i adaptiranju na tržištu.

Osim za poslodavce, slobodna konkurencija je od posebnog značaja i za zaposlene, jer je u radnom pravu prisutna među kandidatima prilikom zasniva-nja radnog odnosa, kao i među zaposlenima prilikom napredovanja i nagrađi-vanja. Iz navedenog proizilazi da bi poslodavac ostvario kontinuitet u svom poslovanju u uslovima surove tržišne konkurentske borbe, mora da uživa lojal-nost zaposlenih, koja se podstiče i odredbama o zabrani konkurencije.

Pored privrednog i radnog, zabrana konkurencije je predmet reguli-sanja i obligacionog prava. Pored opšteg načela da jedna ugovorna strana ne može da preduzima aktivnosti kojima se nanosi šteta drugoj ugovornoj strani, obligaciono pravo određuje da zastupnik ne može bez pristanka nalogodavca preuzeti obavezu da na istom području istu vrstu poslova ra-di za drugog nalogodavca.10 Samim tim, zabrana konkurencije koja je predmet regulisanja radnog prava ne može da se posmatra izolovano od elemenata konkurencije u drugim granama prava.

U užem smislu predmetna smetnja obuhvata klauzulu zabrane kon-kurencije, a u širem smislu pored antikonkurentske klauzule, zabrana konkurencije ima sledeće pojavne oblike: „inevitable disclosure“, „gar-den leave“, fiducijarnu dužnost zastupnika i „non solicitation agreement“. ––––––––––

8 B. Begović, V. Pavić, Šta je to konkurencija i kako se štiti?, Centar za liberalno – demokratske studije, Beograd, 2010. god., str. 5.

9 T. Rajčević, Pravo konkurencije Evropske unije, Kancelarija za pridruživanje Evropskoj uniji, Beograd, 2006. god., str. 16.

10 Čl. 790. stav. 3. Zakon o obligacionim odnosima („Sl. list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, „Sl. list SRJ“, br. 31/93 i „Sl. list SCG“, br. 1/2003 - Ustavna povelja)


408

II PRAVNI OKVIRI REGULISANJA KLAUZULE ZABRANE KONKURENCIJE U RADNOM PRAVU

Do zasnivanja radnog odnosa ne može da dođe ukoliko postoje od-

ređene okolnosti koje proizvode pravne posledice koje zadiru u pravo na rad i slobodu rada, pa se iz navedenih razloga nazivaju smetnje za zasni-vanje radnog odnosa. „Smetnje za zasnivanje radnog odnosa (ili negativni uslovi za zasnivanje radnog odnosa) su pravne činjenice koje licu koje is-punjava (pozitivne) uslove za zasnivanje radnog odnosa privremeno (ređe trajno) pravno onemogućava zasnivanje radnog odnosa, sticanje zvanja, odnosno čije nastupanje ima za posledicu prestanak radnog odnosa.“11

Klauzula zabrane konkurencije predstavlja smetnju za rad u svoje ime i za svoj račun, kao u ime i za račun drugog pravnog ili fizičkog lica na poslovima na kojima postoji opasnost od transfera novih, posebno va-žnih tehnoloških znanja, kruga poslovnih partnera ili važnih poslovnih in-formacija i tajni. Samim tim, dejstvo klauzule zabrane konkurencije is-ključivo se vezuje za poslove koje ispunjavaju napred navedene uslove, te smetnja nije prisutna za obavljanje drugih poslova. Klauzula zabrane konkurencije se ugovora usled saglasnosti volja poslodavca i zaposlenog, što ne utiče na njenu kvalifikaciju kao smetnje za obavljanje definisanih poslova. Kulić smatra da smetnje za zasnivanje radnog odnosa mogu da budu predviđene zakonom, kolektivnim ugovorom ili drugim opštim ak-tom, da mogu da proisteknu iz opštih pravnih načela, šireg tumačenja po-jedinih pravnih normi ili iz moralnog poimanja stvari, uz napomenu da se o smetnjama ponekad vodi računa iako za to ne postoje izričiti pravni raz-lozi.12 Lubarda navodi da se smetnje po pravilu utvrđuju zakonom, ređe kolektivnim ugovorima o radu, kodeksima profesionalnog i etičkog pona-šanja, pa čak i individualnim ugovorom o radu.13

Dejstvom klauzule zabrane konkurencije može da bude obuhvaćeno lice koje zasniva radni odnos (na primer: nezaposleno lice, zaposleno lice koje želi da promeni poslodavca, zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom kod jednog poslodavca, a želi za ostatak radnog vremena da zasnuje radni odnos kod drugog poslodavca) ili koje obavlja rad van rad-nog odnosa (primera radi na osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova, ugovora o delu, o stručnom osposobljavanju i usavr-––––––––––

11 B. Lubarda, Uvod u radno pravo sa elementima socijalnog prava, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu Centar za izdavaštvo i informisanje, Beograd, 2013., str. 105.

12 Ž. Kulić, Radno pravo, Privredna akademija, Novi Sad, 2008., str. 133. 13 Lubarda, B., Radno pravo Rasprava o dostojanstvu na radu i socijalnom dijalo-

gu, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu Centar za izdavaštvo i informisanje, Beograd, 2012., str. 301.


409

šavanju, kao i lice koje je u radnom odnosu sa punim radnim vremenom kod jednog poslodavca, a želi da zaključi ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem). Zaposleni na koga se primenjuje klauzula zabrane konkurencije, a koji je u radnom odnosu sa punim radnim vremenom kod jednog poslodavca, može da zaključi ugovor o dopunskom radu sa dru-gim poslodavcem, najviše do jedne trećine punog radnog vremena za obavljanje poslova na kojima ne postoji opasnost da prenese stečena zna-nja, poslovne partnere ili poslovne informacije i tajne. Međutim, ukoliko je zaposleni zaključio klauzulu konkurencije kojom je predviđeno ograni-čenje slobode rada i zasnivanja radnog odnosa kod konkurentskog poslo-davca do dve godine po prestanku radnog odnosa, nema pravo da se za-posli kod konkurentskog poslodavca, ograničena mu je sloboda preduzet-ništva, a ne može ni da zaključi ugovor građanskog prava (ugovor o delu) sa konkurentskim poslodavcem za obavljanje poslova koji su obuhvaćeni predmetnom klauzulom.14 Uvođenje smetnji za zasnivanje radnog odno-sa, samim tim i klauzule zabrane konkurencije ne sme da vodi diskrimi-naciji ljudi u pogledu zapošljavanja po bilo kom zabranjenom osnovu.15

Smetnje svojim pravnim dejstvom onemogućavaju zasnivanje puno-važnog radnog odnosa jer sprečavaju određeno lice da zasnuje pravnovalja-ni radni odnos.16 Za postojanje pravnovaljanog radnog odnosa potrebno je da postoji pravni osnov i da lice stupi na rad u suprotno nastaje faktički radni odnos. Ništav je ugovor o radu koje lice zaključi sa konkurentskim poslodavcem suprotno klauzule zabrane konkurencije, i raniji poslodavac može zahtevati naknadu štete i to ne samo od ranije zaposlenog već i od novog poslodavca koji je nesavesno postupio zapošljavanjem radnika su-protno klauzule zabrane konkurencije (što je mogao da utvrdi uvidom u radnu knjižicu zaposlenog u kojoj se navodi da zaposleni nije slobodan za svaki profesionalni angažman), jer pričinjena šteta može da bude izuzetno velika i postoji mogućnost da zaposleni ne može sam da je nadoknadi.17

1. Regulisanje klauzule zabrane konkurencije u uporednom pravu

Radno-pravni položaj zaposlenih u korelaciji sa zabranom konku-rencije regulisan je u uporednom pravu. Post – ugovorna ograničenja ––––––––––

14 Ibidem, str. 750. 15 A. Frimerman, Radno pravo, Jugoslovenski zavod za produktivnost rada, Beo-

grad, 1986., str. 154. 16 B. Šunderić, Smetnje za zasnivanje radnog odnosa, Radničko samoupravljanje,

br. 3/1983. str. 102 17 Lubarda, B., Radno pravo Rasprava o dostojanstvu na radu i socijalnom dijalo-

gu, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu Centar za izdavaštvo i informisanje, Beograd, 2012., str. 331. i 332.


410

konkurencije primera radi u Nemačkom pravu su posebno česta kod čla-nova upravnog odbora, generalnih direktora i kod drugih viših i ključnih zaposlenih lica. U Nemačkom pravu, zbog ograničenja profesionalnog napredovanja i eventualnog ograničenja potencijalne mogućnosti zarade zaposlenih za definisani period, zabrana konkurencije je predmet striktnih zahteva vezano za formu i sadržinu, koji ukoliko nisu primenjeni imaju za posledicu nevažnost klauzule. Neobavezujuće ili nevažeće klauzule mogu ograničiti korporativne napore da se zaštiti vredni know-how, ugo-vori sa klijentima ili druge osetljive informacije, koje mogu da budu pre-nete konkurentima. Zabrana konkurencije, koja kao smetnja obavezuje zaposlenog nakon prestanka radnog odnosa mora da bude sačinjena u pi-sanoj formi. Poslodavac mora da bude propisno predstavljen od strane nadležnih organa ili predstavnika i ima obavezu da uruči zaposlenom pot-pisan original ugovora. Da bi antikonkurentska klauzula bila važeća i obavezujuća njen sadržaj mora da bude pažljivo pripremljen, jer s jedne strane mora da odražava legitimne poslovne interese poslodavca, a s dru-ge strane mora da pruži zaštitu zaposlenom od nerazumnog ometanja nje-govog profesionalnog usavršavanja.18 Sprečavanje dragocenog know-how ili druge osetljive informacije od prenošenja konkurenciji od strane biv-šeg zaposlenog se uobičajeno identifikuje, kao legitiman poslovni interes poslodavca, s tim da mora da postoji povezanost sa poslovima koje je lice obavljalo i predmetom zabrane konkurencije. Na kraju radnog odnosa ocenjuje se da li antikonkurentska klauzula nerazumno ometa profesio-nalno napredovanje zaposlenog, a na osnovu njenog obima, teritorijalnu primenu, trajanje i iznos ugovorene kompenzacije. U Nemačkom pravu nisu definisani teritorijalni limiti u okviru kojih klauzula zabrane konku-rencije može da se ugovara, ali definisano je njeno maksimalno trajanje na dve uzastopne godine. Isto tako, precizirano je da kompenzacija u iz-nosu od najmanje 50% od poslednje plate zaposlenog, mora da bude pla-ćena za vreme ugovorenog perioda. Kompenzacija za antikonkurensku klauzulu, mora da se isplaćuje mesečno. U slučaju dodatnih oblika nakna-de, precizan iznos kompenzacije izračunava se na osnovu uobičajene va-rijabilne ugovorene naknade za prethodne tri godine. Iznos kompenzacije pored iznosa poslednje mesečne zarade, treba da obuhvati i sve forme va-rijabilnih naknada kao što su bonusi, naknade ili jubilarne nagrade. Anti-konkurentska klauzula je nevažeća ukoliko nije ugovorena kompenzacija (ili je ugovorena na manji iznos od zakonski definisanog), ukoliko je ugo-––––––––––

18 A. Schuster, The German commercial code, Stevens and Sons, London, 1911., Čl. 74, dostupan na internet strani http://www.archive.org/stream/germancommercial00germuoft /germancommercial00germuoft_djvu.txt, datum pristupa 24.01.2014. god.


411

vor zaključen za vreme pripravništva ili sa zaposlenima koji su maloletni-ci. Međutim, ukoliko je prekoračen maksimalni period od dve godine, ugovor obavezuje i poslodavca i zaposlenog samo za period od dve godi-ne, nakon čega zaposleni ima pravo da izabere da li će se pridržavati po-stugovornim ograničenjima konkurencije. U Nemačkom pravu uzajamne obaveze u postugovornim antikonkurentskim klauzulama mogu da budu jednostrano opozvani od strane poslodavca ili zaposlenog ili zajedničkim sporazumom ugovornih strana. Poslodavac ima pravo da se jednostrano odrekne bilo kog prava iz antikonkurentske klauzule putem pismene izja-ve u pogledu zaposlenog. Čim zaposleni dobije takvo odricanje, on više nije u obavezi da se uzdržava od konkurentskih aktivnosti, međutim po-slodavac ima ugovornu obavezu da u periodu od 12 meseci od dostave ta-kve izjave plaća zaposlenom relevantnu kompenzaciju. Navedeni uslovi za punovažnost antikonkurentske klauzule u Nemačkom pravu ne prime-njuju se u potpunosti na direktore ili članove upravnog odbora, ali ipak po analogiji i za njih treba da budu obezbeđeni komparativni uslovi, koji su u ravnoteži sa legitimnim poslovnim interesima poslodavca i onemoguća-vanja nerazumne opstrukcije profesionalnog usavršavanja navedenih lica. Kompenzacija od 50% od iznosa poslednje zarade, nije izričito predviđe-na za direktore ili članove upravnog odbora, ali se preporučuje u slučaje-vima obimne liste zabranjenih konkurentskih aktivnosti (može da se ugo-vori kompenzacija koja ne uzima u obzir varijabilne naknade, već samo fiksni iznos zarade).19

Povreda anikonkurentske klauzule i obaveze čuvanja profesionalne tajne u Italijanskom pravu kažnjava se sankcijama koje mogu da se kreću u dijapazonu od disciplinskih kazni pa sve do otpuštanje zaposlenog u zavi-snosti od težine povrede, a u skladu sa zaključenim kolektivnim ugovori-ma. Obelodanjivanje industrijskih i naučnih tajni, saglasno Italijanskom Krivičnom zakoniku kažnjava se sa kaznom zatvora u trajanju do dve godi-ne, s tim, da obaveza čuvanja poslovne tajne uobičajeno ne označava da za-posleni ne može da koristi profesionalne veštine koje je stekao na poslu.20

Postoji opšte pravilo da radno pravo Rusije ne sadrži ograničenja u sferi moguće konkurencije zaposlenog sa njegovim poslodavcem, među-tim pitanje postojanja konkurencije može da se pojavi u slučaju obavlja-

–––––––––– 19 Čl. 74.,74a, 74b, 74c i 75a Handelsgesetzbuch, Gesetz vom 10.05.1897 (RGBl. I S.

219), zuletzt geändert durch Gesetz vom 04.10.2013 (BGBl. I S. 3746) m.W.v. 10.10.2013, stand: 01.01.2014 aufgrund Gesetzes vom 28.08.2013 (BGBl. I S. 3395), dostupan na intern-et strani: http://dejure.org/gesetze/HGB, datum pristupa 24.01.2014. god.

20 T. Treu, Labour Law in Italy, Kluwer Law International, Alphen aan den Rijn, 2010., str. 74.


412

nja više poslova na osnovu više ugovora o radu sa različitim poslodavci-ma. Pravila koja regulišu obavljanje više poslova (sekundarno obavljanje regularnog plaćenog posla na osnovu ugovora o radu, koji se vrši van vre-mena obavljanja glavnog posla) ne definišu smetnje vezano za zabranu konkurencije. Ovaj pristup, bazira se na principu da se zaposleni zasniva-njem radnog odnosa uključuje u odnos subordinacije poslodavcu, koji podrazumeva nekonkurenciju, te je nepotrebno uvođenje ove smetnje. Od navedenog pravila postoje izuzeci koji se vezuju za određene kategorije zaposlenih (iz sfere obrazovanja, medicine, farmacije i.t.d.) za koje se propisuju smetnje za obavljanje drugog posla, kao i za rukovodioca po-slodavca. Naime, rukovodilac poslodavca ima pravo da obavlja honorarni posao u drugoj organizaciji samo na osnovu sporazuma sa ovlašćenim or-ganom poslodavca, vlasnikom imovine ili ovlašćenim zastupnikom vla-snika, a smetnja postoji i vezano za mogućnost učešća u inspekcijskim i kontrolnim telima ove organizacije.21 Zabrana konkurencije može da bu-de garantovana unošenjem u ugovorima o radu klauzule o obavezi čuva-nja poslovne tajne. U Ruskom zakonodavstvu predviđena je obaveza za-poslenom da čuva poslovnu tajnu koju je saznao za vreme radnog odnosa tri godine nakon njegovog prestanka.22

U Danskom pravu antikonkurentska klauzula je deo imperativnih pravila, tako da je poslodavac u obavezi da plati zaposlenom kompenza-ciju 50% od bruto plate (osim kada su u pitanju generalni direktori). Uko-liko poslodavac otpusti zaposlenog, ne obavezuje ga antikonkurentska klauzula.23

U Belgijskom pravu anikonkurentska klauzula se primenjuje na za-poslene čija godišnja zarada prelazi 30.327€. Antikonkurentska klauzula validna je samo ukoliko poslodavac dokaže da će zaposleni prouzrokovati štetu korišćenjem komercijalnog ili industrijskog znanja koje je stekao, ako se klauzula odnosi na slične poslove, geografski je ograničena na lo-kaciju gde zaposleni realno može da bude konkurencija bivšem poslodav-cu (uzimajući u obzir prirodu delatnosti poslodavca i radius njegovih ak-tivnosti na Belgijskoj teritoriji) i maksimalno traje 12 meseci. Odredbe o zabrani konkurencije biće validne za one ciljeve koji su definisani između sindikata i poslodavaca bilo na granskom ili nivou poslodavca ukoliko je

–––––––––– 21 Čl. 276. Trudovoй kodeks Rossiйskoй Federacii ot 30.12.2001 N 197-FZ, dostupan

na internet stranici http://www.consultant.ru/popular/tkrf/, datum pristupa 17.02.2014. god. 22 Z. Anatolevna Gorbachëva, Labour Law in Russia, Kluwer Law International,

Alphen aan den Rijn, 2011., str. 142. 23 A. Kontrimas, M. Samsa, International expatriate employment handbook, Kluwer Law

International, Alphen aan den Rijn, 2006, str. 170


413

godišnja bruto zarada zaposlenog između 30.327€ i 60.654€. Ukoliko za-posleni zarađuje više od 60.654€ godišnje, smetnja važi za sve ciljeve ko-ji nisu isključeni ugovorom između socijalnih partnera. Poslodavac je u obavezi da plati zaposlenom, na ime primene smetnje, minimalno polo-vinu od njegove uobičajene zarade kao naknadu za vreme trajanja perio-da zabrane konkurencije, što se reguliše u pisanoj formi. Postupanje su-protno zabrani konkurencije povlači sa sobom obavezu zaposlenom da plati poslodavcu obeštećenje u jednakom iznosu koliko je primio od po-slodavca, s tim da sudija u slučaju spora, može da smanji ili poveća ovaj iznos. Odstupanje od navedenih pravila, može da se predvidi za zapo-slene sa „belom kragnom“ (koji imaju direktno ili indirektno znanje ko-je je ekskluzivno za poslodavca i koji mogu korišćenjem tog znanja po-slodavcu da prouzrokuju štetu) i za poslodavce koji imaju međunarodno polje aktivnosti, tehničke ili finansijske interese na međunarodnom trži-štu ili svoj istraživački centar. Zaposleni koji sa poslodavcem zaključi ne standardnu antikonkurentsku klauzulu ima pravo na kompenzaciju, koja se primera radi obračunava prema vrsti posla koje lice obavlja, tra-janju perioda zabrane konkurencije, njeno teritorijalno dejstvo, kao i vi-sine zarade zaposlenom. U Belijskom pravu zabrana konkurencije kao smetnja primenjuje se na trgovačke putnike za obavljanje sličnih poslo-va i traje maksimalno 12 meseci, a kompenzacija se vezuje maksimalno za iznos tromesečne zarade.24

U pravu Evropske unije, ugovorno ograničenje za poslovne aktivnosti komercijalnog agenta (samozaposleni posrednik, koji ima ovlašćenje da vr-ši kupoprodaju u ime i za račun drugog lica) nakon prestanka agencijskog ugovora, vezuje se za trgovačku klauzulu, koja može da bude validna ako je zaključena u pisanoj formi i ako se odnosi za određeno geografsko pod-ručje ili grupe potrošača poverenih komercijalnom agentu ili vrsti dobara ugovorom pokrivenih od njegove agencije. Ograničenje trgovinske klauzu-le kao smetnje za poslovne aktivnosti komercijalnog agenta biće validno ne duže od dve godine nakon okončanja agencijskog ugovora.25

2. Regulisanje klauzule zabrane konkurencije u domaćem pravu

Klauzula zabrane konkurencije u radnom pravu može se posmatrati sa više aspekata: prema obimu profesionalnih aktivnosti subjekata, vre-––––––––––

24 R. Blanpain, Labour law in Belgium, Kluwer Law International, Alphen aan den -Rijn, 2010., str 251 i 252.

25 Čl. 1. stav 2. i čl. 20. Direktive Saveta Evropske unije o samozaposlenim komer-cijalnim agentima od 18.12.1986. god., Official journal of the European Communities No L 382/17.


414

menskog i teritorijalnog važenja, kompenzacije zaposlenom i sankcije za njeno kršenje.

U skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom (ukoliko je isti zaklju-čen) poslodavac i zaposleni ugovorom o radu mogu da ugovore klauzulu za-brane konkurencije kao smetnju za zasnivanje radnog odnosa. U domaćem pravu smetnja - zabrana konkurencije se reguliše pre zasnivanja radnog od-nosa i to pre stupanja zaposlenog na rad, jer se ugovorom o radu utvrđuju poslovi koje zaposleni ne može da radi u svoje ime i za svoj račun, kao i u ime i za račun drugog pravnog ili fizičkog lica, bez saglasnosti poslodavca. Ugovorom o radu utvrđuju se poslovi koje zaposleni (koji radom kod poslo-davca može da stekne nova, posebno važna tehnološka znanja, širok krug poslovnih partnera ili da dođe do saznanja važnih poslovnih informacija i tajni), bez saglasnosti poslodavca kod koga je u radnom odnosu, ne može da radi u svoje ime i za svoj račun, kao i u ime i za račun drugog pravnog ili fi-zičkog lica, a ni kao komisionar u svoje ime, a za račun drugog.26 U pitanju su ne kumulativno, već pojedinačno određeni poslovi, te je jedan uslov do-voljan da bude utvrđena klauzula zabrane konkurencije.

Ugovaranje klauzule zabrane konkurencije podrazumeva i utvrđivanje poslova koje zaposleni ne može da obavlja. Usled nedostatka zakonski regu-lisanog korpusa poslova na koje može da se odnosi predmetna smetnja, pro-izilazi da predmet zabrane mogu da budu svi ili samo neki poslovi iz delatno-sti poslodavca. S obzirom, da je klauzula zabrane konkurencije smetnja (či-njenica ili okolnost koja onemogućava licu koje ispunjava sve uslove da za-snuje radni odnos27) koja licu na koje se odnosi onemogućava obavljanje od-ređenih poslova, nije od značaja da li to lice poslove za koje ima smetnju kod poslodavca vrši ili je raspoređeno da obavlja druge poslove.

U zavisnosti od vrste posla na koji se klauzula zabrana konkurencije odnosi, opštim aktom i ugovorom o radu utvrđuje se i njeno teritorijalno važenje.28 Ugovorom o radu ne može teritorijalno važenje zabrane konku-rencije da bude utvrđeno, nepovoljnije za zaposlenog u odnosu na važe-nje definisano opštim aktom.29 Smetnja – zabrana konkurencije nije apso-lutna ni vezano za prostiranje, jer njenim uvođenjem određuje se i terito-

–––––––––– 26 Čl. 161. stav 1. i stav 2. Zakona o radu „Službeni glasnik RS“, br. 24/2005,

61/2005, 54/2009 i 32/2013. ,Zaključak US RS, IU br. 190/2005 - 22/2011-26. Odluka US RS, IU br. 187/2005 - 79/2011-58.

27 B. Šunderić, Smetnje za zasnivanje radnog odnosa, Radničko samoupravljanje, br. 3/1983,str. 102

28 Čl. 161. stav 3. Zakona o radu „Službeni glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009 i 32/2013,Zaključak US RS, IU br. 190/2005 - 22/2011-26. Odluka US RS, IU br. 187/2005 - 79/2011-58.

29 LJ. Pavlović, Zabrana konkurencije prema Zakonu o radu, Pravni život, vol. 53, iss. 10, 2004. str. 827.


415

rija na koju se proteže njeno dejstvo. Teritorijalno važenje zabrane kon-kurencije određuje se područjem čije granice mogu da budu republičke, pokrajinske, regionalne ili lokalnog karaktera, a u zavisnosti od prirode posla koji je predmet zabrane i to sa stanovišta tržišta. Zabrana je uslo-vljena zaštitom interesa poslodavca, koji određuje teritorijalne margine saglasno svojim potrebama. Za pojedine poslove moguće je ugovoriti raz-ličita područja zabrane, tako da za neke klauzula zabrane deluje na široj, a za neke na užoj teritoriji, zavisno od opsega interesa poslodavca. Kako se u toku poslovanja interesi poslodavca mogu promeniti, praktičnije je da se klauzula konkurencije reguliše ugovorom o radu, jer je njegova pro-mena lakša u odnosu na izmenu opšteg akta.30

Obaveza lojalnosti i poštovanja zabrane konkurencije može da nad-živi radni odnos i da obavezuje zaposlenog i nakon njegovog prestanka. Poslodavac i zaposleni ugovorom o radu mogu da ugovore i uslove zabra-ne konkurencije i naknadu štete za slučaj njene povrede u roku koji ne može da bude duži od dve godine po prestanku radnog odnosa.31 U pita-nju je smetnja sa produženim dejstvom i njen ratio je istovetan sa njenom sdržinom kada se ugovara za vreme trajanja radnog odnosa. Diferencija-cija između zabrane konkurencije kao smetnje koja proizvodi posledice za vreme trajanja radnog odnosa i smetnje sa produženim dejstvom, sa-stoji se u tome da kada zabrana traje koliko i radni odnos, po prestanku istog, zaposleni je slobodan da se bavi poslovima iz delatnosti poslodav-ca, što nije slučaj kada ima produženo dejstvo. Kad je zabrana konkuren-cije određena kao smetnja sa produženim dejstvom, zaposleni (bez sagla-snosti poslodavca) ne može da obavlja poslove za koje je zasnovao radni odnos za vreme trajanja ugovorenog perioda koji može maksimalno da iznosi dve godine nakon prestanka radnog odnosa. Produženo dejstvo za-brane konkurencije kao smetnje za zasnivanje radnog odnosa, određuje se saglasno prirodi poslova koje zaposleni obavlja u skladu sa interesima poslodavca, a imajući u vidu i posledice ograničenja prava na rad zapo-slenom, tako da može da bude utvrđeno i na kraći period od dve godine po prestanku radnog odnosa. Nakon isteka roka produženog dejstva ove smetnje, zaposleni je u mogućnosti da zasnuje radni odnos za obavljanje istih poslova za koje je kod prethodnog poslodavca imao zabranu.32 ––––––––––

30 Z. Ivošević, Radno pravo, Pravni fakultet univerziteta Union i JP Službeni gla-snik, Beograd, 2013., str. 181.

31 Čl. 162. stav 1. Zakona o radu „Službeni glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009 i 32/2013. ,Zaključak US RS, IU br. 190/2005 - 22/2011-26. Odluka US RS, IU br. 187/2005 - 79/2011-58

32 Z. Ivošević, Radno pravo, Pravni fakultet univerziteta Union i JP Službeni gla-snik, Beograd, 2013., str. 179.


416

Lojalnost zaposlenog poslodavcu nakon prestanka radnog odnosa usled ugovorenog produženog dejstva smetnje podrazumeva novčanu kompenzaciju. Smetnja - zabrana konkurencije sa produženim dejstvom, može da se ugovori ako se poslodavac ugovorom o radu obaveže da će zaposlenom isplatiti novčanu naknadu u ugovorenoj visini. Visina novča-ne naknade za primenu predmetne smetnje utvrđuje se ugovorom o radu i obaveza plaćanja dospeva sa danom prestanka radnog odnosa. Iz praktič-nih razloga ugovorom o radu može da se precizira i rok za isplatu novča-ne naknade, jer njegovim istekom u slučaju neispunjenja obaveze poslo-davca, zaposleni bi bio oslobođen smetnje i mogao bi da obavlja i poslo-ve koje je obuhvatala klauzula zabrane konkurencije.33 Prilikom određi-vanja visine naknade koju poslodavac plaća bivšem zaposlenom za pošto-vanje njegovih ekonomskih interesa, mora se uzeti u razmatranje sposob-nost lica da pronaće drugo zaposlenje, a posebno imajući u vidu njegovo obrazovanje i iskustvo. U uporednom pravu, radno zakonodavstvo izriči-to propisuje da iznos kompenzancije bivšem zaposlenom, ne može da bu-de manji od jedne trećine osnovne zarade.34 Visina naknade može iznositi i jednu polovinu zarade, međutim kod zaposlenih koji su deficitarni na tr-žištu radne snage, iznos naknade može da se ugovori u punom iznosu za-rade koju je imao kod prethodnog poslodavca.35

Zaposleni postupa suprotno zabrane konkurencije, korišćenjem zna-nja, poslovnih partnera, informacija i tajni do kojih je došao radom kod poslodavca i bez njegove saglasnosti obavlja poslove za koje ima smetnju u svoje ime i za svoj račun, odnosno u ime i za račun drugog pravnog ili fizičkog lica. Poslodavac ima pravo da od zaposlenog zahteva naknadu štete ako zaposleni postupa suprotno ugovorenoj klauzuli zabrane konku-rencije.36 Ponašanje zaposlenog suprotno obaveze zaštite konkurencije podrazumeva namerno postupanje uz prisutnu krajnju nepažnju, a visina štete se utvrđuje u svakom konkretnom slučaju u zavisnosti od vrste po-slova i trajanja stanja povrede. Ukoliko zaposleni odbije da plati štetu o zahtevu poslodavca za naknadu, odluku donosi sud.37 ––––––––––

33 Čl. 162. stav 2. Zakona o radu „Službeni glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009 i 32/2013.,Zaključak US RS, IU br. 190/2005 - 22/2011-26. Odluka US RS, IU br. 187/2005 - 79/2011-58

34 Čl. 228. Mađarskog Zakona o radu (Act I, Hungarian Official Gazette No. 2 of 2012 on 6 January 2012 and Act CIII, Hungarian Official Gazette No. 103 of 2013 on 22 June 2013)

35 B. Lubarda, Zabrana konkurencije u radnom pravu, Pravni život, vol. 41, iss. 5-6, 1992. god., str. 891.

36 Čl. 161. stav 4. Zakona o radu „Službeni glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009 i 32/2013. ,Zaključak US RS, IU br. 190/2005 - 22/2011-26. Odluka US RS, IU br. 187/2005 - 79/2011-58.

37 Z. Ivošević, Radno pravo, Pravni fakultet univerziteta Union i JP Službeni gla-snik, Beograd 2013., str. 181.


417

Zakon o radu Republike Srbije iz 2005. godine38 izričito ne oslobađa zaposlenog od zabrane konkurencije u roku od ne duže od dve godine po prestanku radnog odnosa u slučaju ako poslodavac zaposlenom otkaže ugovor o radu, a za to nije imao opravdan razlog, kao što je to činio Za-kon o radu iz 2001. godine.39

Po svojoj prirodi zabrana konkurencije je relativna, otklonjiva, uslovna, privremena smetnja za zasnivanje radnog odnosa, fakultativne prirode. Relativnost ove smetnje sastoji se u ograničenju zasnivanja rad-nog odnosa u svoje ime i za svoj račun ili kod poslodavca koji obavlja konkurentsku delatnost i za kog bi bilo relevantno stečeno znanje zapo-slenog, poslovne informacije ili tajne, odnosno partnerski krug. Samim tim, klauzula zabrane konkurencije nema apsolutni karakter (ne zabranju-je zasnivanje radnog odnosa kod bilo kog poslodavca), već ostavlja zapo-slenom slobodu u izboru ostalih nekonkurentnih poslodavaca. Relativnost ove smetnje se ogleda i u mogućnosti vezivanja samo za određenu terito-riju, uz mogućnost da zaposleni može da radi ugovorene poslove u svoje ime i za svoj račun, kao i u ime i za račun drugog pravnog ili fizičkog li-ca, bez saglasnosti poslodavca kod koga je u radnom odnosu na teritoriji koja nije obuhvaćena klauzulom zabrane konkurencije. Zabrana konku-rencije nije apsolutna smetnja i iz razloga što je njeno ugovaranje uslo-vljeno prirodom poslova koje zaposleni obavlja kod poslodavca.

Predmetna smetnja je otklonjiva iz razloga što poslodavac svojom voljom može da stavi van snage njeno dejstvo, ukoliko prestane da posto-ji interes za njenu primenu. Zabrana konkurencije ostaje bez dejstva usled mogućnosti poslodavca da svojom saglasnošću, omogući zaposlenom obavljanje relevantnih poslova. Saglasnost za obavljanje određenih poslo-va poslodavac ne daje generalno, već odobrava ili uskraćuje odobrenje za obavljanje konkretnih poslova. Kako je zabrana konkurencije sastavni deo ugovora o radu, koji se zaključuje u pisanoj formi i saglasnost poslo-davca, koja isključuje primenu ugovorne klauzule i dozvoljava obavljanje zabranjenih poslova, mora imati istu formu.40

Antikonkurenska klauzula je uslovna smetnja jer se utvrđuje samo ako zaposleni svojim radom kod poslodavca stekne nova, posebno važna tehnološka znanja, širok krug poslovnih partnera ili dođe do saznanja va-žnih poslovnih informacija i tajni. ––––––––––

38 Čl. 161. i 162. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009 i 32/2013)

39 Čl. 94. stav 2. Zakon o radu („Sl. glasnik RS“, br. 70/2001 i 73/2001 - ispr.) 40 Z. Ivošević, Radno pravo, Pravni fakultet univerziteta Union i JP Službeni

glasnik, Beograd 2013., str. 179.


418

Predmetna smetnja je privremenog karaktera zbog zakonski defini-sanog maksimalnog limita od dve godine po prestanku radnog odnosa. Isto tako, poslodavac može osloboditi zaposlenog obaveze povinovanja ovoj smetnji i pre isteka roka na koji je ugovorena.41

Klauzula zabrane konkurencije je fakultativna smetnja za zasnivanje radnog odnosa, koja je prisutna samo ako se izričito definiše ugovorom o radu.

Treba razlikovati inkompatibilnost javnih fukcija i lukrativnih po-slova od zabrane konkurencije. Inkopatibilnost se određuje Ustavom ili se definiše zakonski, a zabrana konkurencije zakonom, kolektivnim ili indi-vidualnim ugovorom o radu. Diferencija se pronalazi i u činjenici da se inkopatibilnost utvrđuje prvenstveno radi zaštite javnog interesa, a zabra-na konkurencije ima za cilj da pomiri interese poslodavca i zaposlenih.42

U slučaju statusne, odnosno promene poslodavca, opšti akt i sve ugovore o radu koji važe na dan promene, poslodavac sledbenik preuzima od poslodavca prethodnika, koji je u obavezi da potpuno i istinito poslo-davca sledbenika, obavesti o pravima i obavezama koji se prenose.43 Iz navedenog proizilazi, da je pre prenosa prava i obaveza iz radnog odnosa, poslodavac prethodnik u obavezi da obavesti poslodavca sledbenika o po-stojanju smetnji koje proizilaze iz ugovora koji sadrže zabranu konkuren-cije. Propust poslodavca prethodnika da obezbedi informacije o postoja-nju ove smetnje neće imati nikakvog uticaja na poslodavca sledbenika u pogledu primenjivanja prava koja proizilaze iz ovih ugovora.44

III POJAVNI OBLICI ZABRANE KONKURENCIJE KAO SMETNJE

Pored antikonkurentske klauzule, zabrana konkurencije ima sledeće pojavne oblike: „inevitable disclosure“, „garden leave“, fiducijarnu du-žnost zastupnika i „non solicitation agreement“.

–––––––––– 41 B. Lubarda, Radno pravo Rasprava o dostojanstvu na radu i socijalnom dijalogu,

Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu Centar za izdavaštvo i informisanje, Beograd, 2012., str. 306.


43 Čl. 147. i 148. Zakona o radu „Službeni glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009 i 32/2013.,Zaključak US RS, IU br. 190/2005 - 22/2011-26. Odluka US RS, IU br. 187/2005 - 79/2011-58

44 Čl. 37. Mađarskog Zakona o radu (Act I, Hungarian Official Gazette No. 2 of 2012 on 6 January 2012 and Act CIII, Hungarian Official Gazette No. 103 of 2013 on 22 June 2013)


419

Za zaposlenog koji je kod prethodnog poslodavca stekao poverljive informacije ili poslovne tajne, smetnju za zasnivanje radnog odnosa može da predstavlja „inevitable disclosure“. Informacija koja je poslovna tajna, onemogućava mobilnost zaposlenog za period koji može da traje koliko ona pruža konkurentsku prednost poslodavcu, bez preciznog vezivanja za vremenski period i teritorijalno područje.45 Poslovne informacije i tajne poslodavca, postaju dostupne i zaposlenima vezano za poslove koje oba-vljaju. Poslovna tajna je bilo koja informacija koja ima komercijalnu vrednost zato što nije opšte poznata niti je dostupna trećim licima koja bi njenim korišćenjem ili saopštavanjem mogla ostvariti ekonomsku korist i koja je od strane njenog držaoca zaštićena odgovarajućim merama, po-slovnom politikom, ugovornim obavezama ili odgovarajućim standardi-ma u cilju očuvanja njene tajnosti, a čije bi saopštavanje trećem licu mo-glo naneti štetu držaocu poslovne tajne.46 Zaštita poslovne tajne traje sve dok su informacije koje predstavljaju tu tajnu čuvane kao poverljive.47 Obaveza zaposlenih je da ne šire informacije i da čuvaju tajne i na taj na-čin da postupaju u skladu sa interesima poslodavca. Iz navedenog proizi-lazi da je poslovna tajna intelektualna svojina poslodavca, čiji se domen utvrđuje autonomnim aktima. Ne smatraju se poslovnom tajnom i legi-timno je objavljivanje (ako ima za cilj zaštitu javnog interesa) informacija čije je objavljivanje zakonom obavezno, informacija koje su u vezi sa po-vredom zakona, dobre prakse ili principa poslovnog morala i informacije koje ukazuju da postoji osnovana sumnja u vezi sa korupcijom. Lica koja imaju dužnosti prema privrednom društvu odgovorna su za štetu privred-nom društvu, ako ne postupaju u skladu sa zakonom u pogledu saopštava-nja i čuvanja poslovne tajne. Autonomnim aktima poslodavca ova obave-za može da pređe i na druga lica koja prema prirodi svojih poslova mogu doći u posed poslovne tajne i povrediti pravila o obavezi njenog čuvanja i nesaopštavanja trećim licima.48 Postupanje zaposlenog suprotno od nave-denog podrazumeva izigravanje poverenja koje mu je poslodavac uka-zao.49 U slučaju povrede poslovne tajne, držalac poslovne tajne može tu-žbom (u roku od šest meseci od dana kada je saznao za povredu i učinio-

–––––––––– 45 N. Bishara, S. Ross, The law and ethics of restrictions on an employee’s post-

employment mobility, American Business Law Journal, Volume 49, Issue 1, 1-61, 2012., str. 17.

46 Čl 4. stav 1. Zakona o zaštiti poslovne tajne „Sl. glasnik RS“, br. 72/2011. 47 Čl. 6. Zakona o zaštiti poslovne tajne „Sl. glasnik RS“, br. 72/2011. 48 M. Vasiljević, Kompanijsko pravo, Pravni fakultet, Beograd, 2009. god., str. 143

i 144. 49 Z. Ivošević, Radno pravo, Pravni fakultet univerziteta Union i JP Službeni gla-

snik, Beograd 2013., str. 180.


420

ca, a najkasnije u roku od tri godine od dana kad je povreda učinjena) da pokrene postupak pred sudom (koji je hitan) protiv zaposlenog koje izvrši povredu poslovne tajne i da između ostalog zahteva raskid radnog odno-sa. Ukoliko obavezu čuvanja poslovne tajne povredi član privrednog dru-štva, držalac poslovne tajne, može u sudskom postupku da zahteva isklju-čenje tog lica kao člana privrednog društva.50 Zatvorska kazna od šest meseci do pet godina, zaprećena je licu koje neovlašćeno drugom saopšti, preda ili na drugi način učini dostupnim podatke koji predstavljaju po-slovnu tajnu ili koje pribavlja takve podatke u nameri da ih preda nepo-zvanom licu, s tim da ako su u pitanju naročito poverljivi podaci ili nave-dene radnje preduzima iz koristoljublja, predviđena je kazna zatvora od dve do deset godina i novčana kazna, a postupanje iz nehata povlači ka-znu zatvora do tri godine.51

„Garden leave“ je relativno novi pojavni oblik zabrane konkurencije kao smetnje za zasnivanje radnog odnosa, koja onemogućava mobilnost lica nakon okončanja radnog odnosa. Umesto da napusti poslodavca i da zasnuje radni odnos kod konkurencije, zaposleni je plaćen da ostane kući i metaforički da radi samo u njenoj bašti. U pitanju je klauzula koja se od-ređuje ugovorom i je rezultat pregovora, a obavezuje zaposlenog da šest meseci pre odlaska obavesti poslodavca. U ovom periodu poslodavac mo-ra zaposlenom da isplaćuje naknadu, a može da izabere da zaposlenom ne dodeljuje nikakve dužnosti, međutim zaposleni ne može da zasnuje radni odnos kod drugog poslodavca. Ovaj pojavni oblik zabrane konkurencije kao smetnje štiti interese poslodavca, ograničavajući mobilnost zaposle-nih, uz adekvatnu kompenzaciju. Iz razloga što poslodavci imaju neposre-dan trošak za ograničenje mobilnosti, uzdržavaju se od korišćenja ove smetnje u odnosu na zaposlene koji nemaju poverljiva znanja. Iz ekonom-skih razloga, poslodavci u praksi restriktivno koriste ovu smetnju i izbe-gavaju ugovaranje i plaćanje „garden leave“ naknade čak i vrhunskom menadžerskom kadru duže nego što je to potrebno. Smatra se da „garden leave“ koncept ostvaruje brojne ciljeve koji se zahtevaju od drugih smet-nji mobilnosti zaposlenih, bez apsorpcije mnogih negativnih uticaja na slobodu ugovaranja i samoodržavanja. Sloboda ugovaranja je prisutna od-ređivanjem detalja ovog instituta u ugovoru o radu, uz zajedničku sagla-snost ugovornih strana. Za razliku od antikonkurentske klauzule, koja po-slodavcu obezbeđuje unilateralna prava, „garden leave“ sporazumi gene-––––––––––

50 Čl. 11. stav 1. tačka 4. i 5. i čl. 12. Zakona o zaštiti poslovne tajne („Sl. glasnik RS“, br. 72/2011.)

51 Čl. 240. stav 1-3. Krivičnog zakonika („Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012 i 104/2013)


421

rišu bilateralna prava i obaveze za poslodavca i zaposlenog i na taj način obezbeđuju mehanizam zaštite svojinskih prava svake strane uz ograniče-nje mogućnosti prekoračenja istih. Interes poslodavca vezano za zaštitu svojinskih prava je obezbeđen i ta zaštita traje za onaj period vremena ko-liko je poslodavac voljan da plaća kompenzaciju („the price mecha-nism“). Interes zaposlenog ostvaruje se u obezbeđivanju sredstva za egzi-stenciju i zaštiti njegovih prava na produktivan kapacitet.

Fiducijarna dužnost prema kompaniji obuhvata u širem smislu i oba-vezu nekonkurencije tom društvu od strane lica koja imaju dužnost prema privrednom društvu. Nekonkurencija pored obavljanja poslova u svoje ime i za svoj račun, obuhvata i obavljanje poslova za tuđ račun (da bi se izbeglo prikrivanje dejstva ove klauzule). Lica koja imaju posebne dužnosti prema privrednom društvu (ortaci i komplementari; članovi društva sa ograniče-nom odgovornošću koji poseduju značajno učešće u osnovnom kapitalu društva ili član društva sa ograničenom odgovornošću koji je kontrolni član društva; akcionari koji poseduju značajno učešće u osnovnom kapitalu dru-štva ili akcionar koji je kontrolni akcionar društva; direktori, članovi nad-zornog odbora, zastupnici i prokuristi) ne mogu bez pribavljenog odobrenja imati isto svojstvo u drugom društvu koje ima isti ili sličan predmet poslo-vanja; biti preduzetnik koji ima isti ili sličan predmet poslovanja; biti zapo-slen u konkurentskom društvu; biti na drugi način angažovan u konkurent-skom društvu; biti član ili osnivač u drugom pravnom licu koje ima isti ili sličan predmet poslovanja. Izuzetno, zabrana konkurencije se ne odnosi na jedinog člana društva, kao i na ortaka (u ortačkom društvu) koji ima svoj-stvo člana u konkurentskom društvu ili drugi pravni odnos sa konkurent-skim društvom, ukoliko su ove činjenice bile poznate ostalim ortacima pri njegovom stupanju u društvo, a samo pristupanje mu nije bilo uslovljeno prestankom navedenog svojstva, odnosno pravnog odnosa.52 Navedene smetnje osnivačkim aktom, odnosno statutom društva, mogu se proširiti i na druga lica (ali ne može se dirati u njihova stečena prava). U skladu sa konceptom postugovornih dužnosti u ugovornom pravu, predmetna smet-nja po pravilu ne prestaje okončanjem funkcije direktora ili prestankom drugog svojstva lica koje ima dužnost prema privrednom društvu, već se proteže do dve godine nakon prestanka tog svojstva i može da obuhvati i segmente manifestacije sukoba interesa direktora sa društvom (na primer korišćenje poslovne mogućnosti društva).53 Protiv navedenih lica ukoliko dođe do povrede pravila o zabrani konkurencije društvo može podneti u ro-

–––––––––– 52 Čl. 109. Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“, 36/2011 i

99/2011) 53 M. Vasiljević, Kompanijsko pravo, Pravni fakultet, Beograd, 2009. god., str. 142 i 143


422

ku od šest meseci od dana saznanja za učinjenu povredu, a najkasnije u ro-ku od pet godina od dana učinjene povrede, tužbu za: naknadu štete, prenos na društvo koristi koju je to lice, odnosno konkurentsko društvo ostvarilo kao posledicu te povrede, isključenje tog lica kao člana društva, meru za-brane obavljanja delatnosti za to lice, odnosno konkurentsko društvo i ako je to lice zaposleno u društvu, raskid radnog odnosa.54 Pored individualne tužbe člana društva, za naknadu štete prouzrokovanu povredom posebnih dužnosti prema društvu, jedan ili više članova društva mogu podneti deri-vativnu tužbu zbog povrede pravila o zabrani konkurencije, pod uslovom da u trenutku podnošenja tužbe poseduju udele ili akcije koji predstavljaju najmanje 5% osnovnog kapitala društva, odnosno ako su pre podnošenja derivativne tužbe pisanim putem zahtevali od društva da podnese tužbu po tom osnovu, a taj zahtev je odbijen, odnosno po tom zahtevu nije postuplje-no u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva.55

Poseban oblik zabrane konkurencije predstavlja „non solicitation agreement“. Ugovorom o neposredovanju zaposleni se obavezuje da na-kon prestanka radnog odnosa, ne preuzima druge zaposlene poslodavaca, klijente ili njegove korisnike, u svoju ili u korist konkurenta. U praksi ugovor o neposredovanju može da bude zaključen između poslodavca i zaposlenog kao individualni akt u slučaju kada se interes poslodavca ne vezuje za zabranu obavljanja poslova iz delatnosti poslodavca, već za za-štitu liste klijenata i visokostručnih kadrova. Klauzula o neposredovanju može da bude integrisana u ugovoru o radu, ugovoru o zabrani konkuren-cije ili ugovoru o tajnosti („non disclosure agreement“). Ugovor o nepo-sredovanju je validan ukoliko na strani poslodavca postoje opravdani po-slovni razlozi, kao što su zaštita liste potrošača, poslovne tajne ili druge vredne informacije ili zaštita poslodavca od masovnog odlaska krucijal-nih kadrova koji poseduju specijalna znanja, veštine, a koji su imali pri-stup i poslovnim tajnama. Kada je u pitanju lista klijenata, ona mora da bude vredna zaštite, da bi bila predmet zabrane posredovanja. Potrebno je da je poslodavac uložio vreme, energiju i finansijskih sredstava u sačinja-vanju liste klijenata, kao i da sadrži informacije koje nisu dostupne javno-sti. Poslodavac ne može ovim ugovorom da ograniči svojevoljnu evaziju svojih kadrova i njihovo zapošljavanje kod bivšeg zaposlenog, ukoliko je prelazak realizovan bez njegovog posredovanja.56

–––––––––– 54 Čl. 76. i čl. 77. Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“, 36/2011 i

99/2011) 55 Čl. 78 i 79. Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“, 36/2011 i

99/2011) 56 L. Guerin J.D., Employment Law: The Essential HR Desk Reference, Nolo, Ber-

keley, 2011. str. 221 i 222


423

IV LEGITIMNOST ZABRANE KONKURENCIJE KAO SMETNJE

Pravo na rad je jedno od najosnovnijih ličnih prava, koje je osnov za uživanje drugih ličnih prava, te postoji ne samo odgovornost poslodavca, već i društva da omoguće nesmetano ostvarivanje i uživanje istih. Ustav Republike Srbije predviđa da svi građani imaju pravo na slobodan izbor rada, da su svima pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta,57 te da imaju pravo da učestvuju u upravljanju javnim poslovima i da pod jed-nakim uslovima stupaju u javne službe i na javne funkcije.58 Svi građani su jednaki pred Ustavom i zakonom i imaju pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu ra-se, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispove-sti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.59 Neposredno se primenjuju ljudska (i manjinska) prava zajemčena Ustavom, s tim da se zakonom može propi-sati način njihovog ostvarivanja, pod uslovom da je to Ustavom izričito predviđeno ili ako je neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog nje-gove prirode, pri čemu zakon ni u kom slučaju ne sme da utiče na suštinu zajemčenog prava. Zakonom ljudska i manjinska prava zajemčena Usta-vom mogu biti ograničena, bez zadiranja u njihovu suštinu, ako to dopu-šta sam Ustav i to u svrhe radi kojih Ustav ograničenje dopušta, a u obi-mu neophodnom da se zadovolji ustavni cilj ograničenja u demokratskom društvu. Svi državni organi (posebno sudovi) dužni su da vode računa o suštini ljudskog i manjinskog prava koje se ograničava, važnosti svrhe ograničenja, prirodi i obimu ograničenja, njegovom odnosu sa svrhom ograničenja i da ispitaju da li postoji modalitet da se manjim ograniče-njem prava postigne željeni cilj.60 Međutim, građanin i pored toga što is-punjava opšte i posebne uslove za obavljanje određenih poslova ne može da zasnuje radni odnos ukoliko postoje zakonom utvrđene činjenice ili okolnosti koje mu onemogućavaju da vrši sve ili samo određene poslove ili da zasnuje radni odnos.61

Klauzula zabrane konkurencije ograničava pravo na rad, kao osnovno načelo radnog prava. Brzo i konkurentno tržište rada („high-velocity labor market“) doprinosi većoj mobilnosti zaposlenih i napuštanju stare paradigme

–––––––––– 57 Čl. 60. stav 2. i 3. Ustava Republike Srbije „Službeni glasnik RS“, br. 98/06 58 Čl. 53. Ustava Republike Srbije „Službeni glasnik RS“, br. 98/06 59 Čl. 21. stav 1., 2. i 3. Ustava Republike Srbije „Službeni glasnik RS“, br. 98/06 60 Čl. 18-20. Ustava Republike Srbije „Službeni glasnik RS“, br. 98/06 61 B. Šunderić, Smetnje za zasnivanje radnog odnosa, Radničko samoupravljanje,

br. 3/1983. str. 102


424

dugoročnog ili doživotnog zaposlenja kod jednog poslodavca. Ekonomska pokretljivost omogućava zaposlenima ličnu slobodu da obezbede sredstva za izdržavanje obavljajući poslove, na kojima su njihovi kapaciteti najproduk-tivniji i gde postoji najveća verovatnoća da postignu uspeh. Od maksimizaci-je produktivnosti, benefite ostvaruje i celokupno društvo. U novije vreme, sve važnija za zaposlene postaje sloboda kretanja, s tim da moraju da se fo-kusiraju na obezbeđivanje tržišnosti njihovog rada, što značajano utiče na njihov finansijski uspeh.62 Globalizacija ekonomije dovodi do potrebe udo-voljavanja zahtevima fleksibilnosti na tržištu rada, što za posledicu ima dere-gulaciju radnih odnosa.63 Fleksibilizacija dovodi do smanjenja nametnutih ograničenja, međutim potrebno je pronaći adekvatan koncept radnih odnosa umesto smanjenja obima i vrste prava, koji će uvažavati ustavnu obavezu primene osnovnih ljudskih prava i sloboda.64

Smetnje za zasnivanje radnog odnosa po svojoj pravnoj prirodi predstavljaju zaštitne mere preventivnog karaktera koje se propisuju s ci-ljem da se onemogući da jedno lice započne vršiti takve poslove kojima bi ugrozilo imovinu, prava građana, sopstvenu i radnu sposobnost ostalih zaposlenih, a obezbeđuje se i zaštita društveno – ekonomskih i političkih odnosa i njihovih učesnika.65 U cilju utvrđivanja opravdanosti i uticaja zabrane konkurencije kao smetnje, identifikuje se da li postoje legitimni poslovni interesi (prava konkurentne svojine), procenjuju se poteškoće za zaposlenog uz pitanje koje se vezuje za pravičnost i jednakost i razmatra se uticaj na opštu javnost i utvrđuju socijalni troškovi, a i benefiti. „Legi-timnost zabrane konkurencije se pokušava naći u različitim osnovama: vernosti zaposlenog poslodavcu, zaštiti interesa poslodavca, radnom i po-slovnom moralu, razumnosti i pravednosti“.66

Dužnost lojalnosti zaposlenog fokusira se na ekonomske interese poslodavca jer za vreme trajanja radnog odnosa deluje kao njegov zastup-nik, koji za razliku od zakonskih zastupnika, nije vezan za striktnu fiduci-––––––––––

62 Ekonomska studija o efektima akumulacije ljudskog kapitala na zarade, pokazala je da među lica koja su završila fakultet, oni koji su promenili tri poslodavca su stekli po-većanje plate u iznosu od čak 32% više u poređenju sa licima koja nisu menjala poslodavce. R. Tchernis, Measuring human capital and its effects on wage growth, Jour-nal of Economic Surveys, Vol. 24, No. 2, 2010. god, str. 378

63 A. Bilić, Fleksibilni oblici rada i radno pravo, Zbornik Pravnog fakulteta Sveuči-lišta u Rijeci, Vol. 30, br. 2, 2009. god., str. 921.

64 B. Urdarević, Z. Radulović, Globalizacija i koncept socijalnih prava, Srpska poli-tička misao, vol. 35., broj 1/2012, 2012. god., str. 177.

65 B. Šunderić, Smetnje za zasnivanje radnog odnosa, Radničko samoupravljanje, br. 3/1983., str. 102



425

jarnu dužnost da uvek daje primat interesima poslodavca ispred svojih.67 Vernost radnika poslodavcu iako značajan, nije krucijalan element mo-dernog radnog odnosa i istorijski gledano bio je karakteristika odnosa ko-ji su se uspostavljali ugovorom o radu u srednjem veku, kada se zasnivao odnos podređenosti i nadređenosti, uz obostranu obavezu lojalnosti.68 Naime, u srednjovekovnoj Nemačkoj radni odnosi zasnivali su se zaklju-čivanjem ugovora o vernoj službi, koji je prevashodno obavezivao na me-đusobnu vernost, pored toga što je stvarao dužničko-poverilački odnos iz-među radnika i gospodara i obavezivao radnika na obavljanje službe, a gospodara na davanje naknade za obavljenu službu.69

U modernom poslovnom svetu zaposleni poseduju veliki deo tehno-loških znanja i veština koji su neophodni za uspešno funkcionisanje, tako da za poslodavce ljudski kapital predstavlja konkurentsku prednost za ko-ju postoji rizik od gubitka, prelaskom dragocenih zaposlenih kod konku-rencije. Poslodavci korišćenjem pravnih sredstava umanjuju sposobnost zaposlenih da ih napuste i da budu angažovani kod konkurenata i to vla-sništvom nad znanjem (patentno pravo, poslovna tajna). U praksi poslo-davci zaštitu znanja koje ima poslovnu vrednost (na primer liste klijenata) ostvaruju ugovornim klauzulama (kao što su antikonkurentske i klauzule o poverljivosti), pored zaštite intelektualne svojine.

Društvo ima interes u održavanju slobodne i fer konkurencije i ne-govanju tržišnog okruženja koje podstiče nove poduhvate i inovacije. Ov-de se identifikuje komplementarni javni interes u prevenciji poslodavaca od korišćenja njihove superiorne pregovaračke pozicije da neopravdano ograničavaju tržište rada. Potrebno je da se dovedu u ravnotežu zabrana konkurencije koja obavezuje zaposlenog i promene koje nastaju na rad-nom mestu i u ekonomiji, a bez prekoračenja dovoljne zaštite goodwill-a bivšeg poslodavca.70 Samim tim, nerazumna je zabrana konkurencije ukoliko informacija koja je otkrivena zaposlenom nije toliko senzitivna, pa uvedena smetnja ne služi validnom poslovnom cilju poslodavca.71

–––––––––– 67 H. Collins, K. Ewing, A. McColgan, Labour Law, Cambridge University Press,

Cambridge 2012, str. 146 68 B. Lubarda, Zabrana konkurencije u radnom pravu, Pravni život, vol. 41, iss. 5-6,

1992. god., str. 888. 69 LJ. Kovačević, Pravna subordinacija u radnom odnosu i njene granice, Pravni

fakultet Univerziteta u Beogradu, Centar za izdavaštvo i informisanje, Beograd 2013. god., str. 51.

70 M. Garrison, J. Wendt, The evolving law of employee noncompete agreements: recent trends and an alternative policy approach, American Business Law Journal, Volu-me 45, Issue 1, 2008. god., str. 186.

71 B.K. Repa, Your rights in the workplace, Nolo, Berkeley, 2007., str. 389.


426

Ugovaranje zabrane konkurencije kao smetnje pored razloga veza-nih za obezbeđenje konkurencije poslodavca ima i moralnu dimenziju, jer odvraća zaposlene od lukrativnih iskušenja u kojima se mogu naći ako se ogreše o lojalnost poslodavcu.72

Zakonodavci i sudstvo treba da pronađu društveno optimalni balans u tenziji između želje za slobodom kretanja zaposlenih i potrebom da se zaštite poslovne informacije poslodavca, koje stvaraju konkurentsku prednost.73

V ZAKLJUČAK

Prethodno izlaganje imalo je za cilj da ukaže na elemente zabrane

konkurencije, kao ograničenja slobode rada i neminovno da razmotri pita-nje njene legitimnosti. Opravdanost za primenu zabrane konkurencije pronalazi se u vernosti zaposlenog poslodavcu, radnom i poslovnom mo-ralu, razumnosti i pravednosti, a saglasno validnim poslovnim interesima poslodavca.

Nameće se zaključak da pozitivni Zakon o radu, ne pruža dovoljnu zaštitu zaposlenom prilikom određivanja ove smetnje, ostavljajući ugo-vornim stranama da odrede značajan korpus zabrane konkurencije. Usled opasnosti da prilikom zasnivanja radnog odnosa i zaključenja ugovora o radu, kandidat ne može kognitivno u potpunosti da sagleda posledice dej-stva predmetne smetnje, celishodno bi bilo da mu se pruži adekvatna im-perativna zaštita. Izmene postojećeg Zakona o radu treba da se kreću u smeru određivanja minimalnog iznosa kompenzacije bivšem zaposlenom, zbog primene zabrane konkurencije kao smetnje i to u iznosu od najma-nje 50% od poslednje zarade zaposlenog. Celishodno bi bilo i da se preci-zira isplata kompenzacije na mesečnom nivou (najkasnije do kraja teku-ćeg meseca za prethodni mesec). Cilj iznetog predloga sastoji se u ten-denciji da se zaposlenom garantuje pružanje adekvatne kompenzacije (pandan zaradi) zbog izgubljene dobiti za vreme trajanja zabrane konku-rencije kao smetnje usled nekorišćenja u potpunosti njegovih znanja, ve-ština i sposobnosti.

–––––––––– 72 Z. Ivošević, Radno pravo, Pravni fakultet univerziteta Union i JP Službeni gla-

snik, Beograd, 2013., str. 180. 73 N. Bishara, S. Ross, The law and ethics of restrictions on an employee’s post-em-

ployment mobility, American Business Law Journal, Volume 49, Issue 1, 2012., str. 5-42.


427

Aleksandra Popović, Ph.D. Student University of Belgrade Faculty of Law Belgrade Effect of the Prohibition of Competition in the Labor Law

Abstract: Freedom to work is a fundamental principle of labor law and includes the right of individuals, in accordance with their abilities, to chooses employment or independently to perform certain activities. The introduction of bans, among which include the prohibition of competition is restricting the freedom of labor. The paper outlines the nature and ef-fect of the prohibition of competition in the labor law with extract of the most important legal comparative elements. The aim is to show that the legitimacy of the prohibition of competition involves striking a balance between the business interests of the employer and the employee's free-dom to work. The conclusion is that domestic law does not provide suffi-cient imperative protection of employees in the context of contracting prohibition of competition, with the suggestion that it is expedient to spe-cify the minimum amount of compensation for the duration of this ban to employment.

Key words: prohibition of competition, anticompetitive clauses, ban to employment


428


429

Pregledni članak 343.292/.293 doi:10.5937/zrpfns48-5745

Dejan Rešetar, student doktorskih studija Univerzitet u Novom Sadu Pravni fakultet u Novom Sadu

POMILOVANJE I AMNESTIJA

Sažetak: Autor u radu razmatra institute amnestije i pomilovanja, i to njihove ustavnopravne i krivičnopravne elemente. Hronološki izlaže istorijski pregled od pravnih sistema starog vijeka do današnjih pravnih sistema. Posebnu pažnju poklanja pravnoj prirodi samih instituta, dejstvu instituta kao i njihovim donosiocima. U uporednopravnom pregledu osvr-će se na ustavne sisteme Amerike i Francuske. Na kraju rada razmatra odnosne institute u ustavnom sistemu Republike Srbije zaključivši da oni pripadaju vansudskom sistemu vlasti i svojevrsni „hiruški zahvat“ zako-nodavne i izvršne vlasti u sudsko „tkivo.“ Autor navodi i izvjesne propu-ste u materiji koja reguliše institut pomilovanja kao što su potpuno odsu-stvo obrazloženja akta o pomilovanju od strane nadležnih oragana i od-sustvo bilo kakvog vida matrijalnopravne kontrole nad tim organom, či-me se pretpostavlja i mogućnost zloupotrebe instituta.

Ključne reči: amnestija, pomilovanje, abolicija, ustavno pravo, kri-vično pravo, vršenje vlasti

Uvod

Instituti pomilovanja i amnestije bude veliku pažnju naučne i stručne javnosti od svog nastanka pa sve do danas. Jedan od razloga za to je svakako njihova kompleksnost. S obzirom na veliki broj različitih shvatanja, teorija i kontroverzi koje ih prate sasvim je izvjesno da će velika pažnja institutima pomilovanja i amnestije biti posvećena i u bu-dućnosti izučavanja pravne nauke. Od najstarijih pravnih izvora starog vijeka, Vavilona, antičke Grčke i Rima, preko srednjeg vijeka, oni predstavljaju neizostavni dio pravnih sistema. Međutim, to što je jedan institut dugotrajan u pravnoj teoriji ne mora da znači da je i jednodušno i opšte prihvaćen. Naprotiv u zapadnoj teoriji se mogu naći određena

Dejan Rešetar, Pomilovanje i amnestija (str. 429–444)

430

razmatranja koja karakterišu pomilovanje i amnestiju kao „anomaliju svaremenih ustavnih sistema“ ili pak „anahroni ostatak“ iz vremena ka-da su apsolutni monarsi mogli da se miješaju u stvari pravosuđa.1 Bu-dući da su instituti pomilovanja i amnestije regulisani Ustavom Repu-blike Srbije i Krivičnim zakonikom Republike Srbije, osvrnućemo se kako na njihove ustavnopravne elemente tako i na krivičnopravne ele-mente, jer je iz pravne prirode odnosnih instituta vidljiv njihov dualni tj. hibridni karakter. U radu ćemo se osvrnuti na istorijski razvoj insti-tuta, pojam instituta, ukazaćemo na neka uporednopravna rješenja, a na kraju rada ćemo iznijeti pozitivnopravni pregled i dati zaključno raz-matranje.

1. Pojam instituta2

Amnestija znači “predavanje zaboravu jednog krivičnog dela kao da nikad nije ni učinjeno.”3 Etimološki potiče iz starog grčkog jezika (amne-stia - zaborav). Amnestija je akt zakonodavnog organa. Za njeno donoše-nje nadležna je Skupština Republike Srbije i to je ustavna odredba.4 Am-nestija je akt koji se odnosi na neodređeni broj lica koja su određena po nekom opštem kriterijumu (za odrđena krivična djela, na određene izreče-ne kazne i sl.). To je akt kojim se poimenično neodređenom broju lica da-je olobođenje od gonjenja, potpuno ili djelimično oslobođenje od izvrše-nja kazne, zamjenjuje kazna blažom, rahabilitacija, ili ukidaju mjere bez-bednosti.5 Drugačije rečeno amnestija je pravni akt u formi zakona kojim se neodređenom broju lica pozitivno odlučuje o nekom krivičnopravnom stanju. U momentu samog donošenja zakona o amnestiji ne može se pre-cizno znati koji će sve poimenični izvršioci krivičnih djela biti obuhvaće-ni pogodnostima donošenja zakona. Zato je amnestija opšti akt za razliku od pomilovanja koji je pojedinačni akt.

Pomilovanje je institut kojim se mijenja dejstvo sudske odluke u po-gledu izrečene krivične sankcije, ili se sprečava donošenje te odluke u slučaju da do krivičnog gonjenja nije još došlo. Za razliku od amnestije pomilovanje se donosi za tačno navedena lica poimenično. Zato je pomi-lovanje pojedinačni pravni akt. Pomilovanje je u Republici Srbiji u izriči-toj nadležnosti Predsjednika Republike. Takvu odredbu sadrži važeći ––––––––––

1 D. Miladinović, Pomilovanje u krivičnom zakonodavstvu Srbije, magistarska teza, Novi Sad, 2006. str.1

2 U ovom poglavlju iznijećemo samo osnovne pojmove instituta, a kasnije u toku rada u dijelu 4. osvrnućemo se na sličnosti, razlike, krivičnopravne i ustavnopravne elemente.

3 R. Marković, Ustavno pravo, Beograd, 2011, str.238 4 Član 99. Stav 1 tačka 12 Ustava R.S. iz 2006. 5 Član 109. Krivičnog zakonika R.S. iz 2006.


431

Ustav Republike Srbije iz 2006. u članu 112. stav 1. tačka 7. kao i raniji Ustav Republike Srbije iz 1990. u članu 83. stav 1. tačka 9(i). Akt pomi-lovanja donosi Predsjednik Republike ukazom.6 Pomilovanjem se tačno određenom licu daje oslobođenje od gonjenja, potpuno ili djelimično oslobođenje od kazne, zamjena kazne blažom ili uslovnom osudom, reha-bilitacija, ukidanje pravnih posledica osude i ukidanje mjera bezbjednosti ili kraće njihovo trajanje. 7

Amnestija i pomilovanje mogu imati i šire značenje, oni mogu obu-hvatiti i oslobađanje od krivičnog gonjenja, što znači onemogućavanje da se izvršiocu krivičnog djela uopšte izrekne kazna. Ovakav oblik amnesti-je ili pomilovanja se naziva abolicija.

Termin abolicija etimološki potiče iz latinskog jezika. Ona znači ukidanje, poništenje u opštem smislu, dok pravnički rečeno ona je oslo-bođenje od krivičnog gonjenja, obustava sudskog postupka.8 Ona praktič-no znači izvjesni „izostanak presude.“ Naše pozitivno pravo propisuje mogućnost davanja abolicije i putem amnestije i putem pomilovanja. Sa-držinski su ova dva instituta jako sličnog pravnog dejstva o čemu će biti riječi u kasnijem dijelu rada.

2. Istorijski razvoj

Stari vijek. Pomilovanje je veoma star institut, jer se njegovi trago-vi regulisanja mogu pratiti od nastanka prvih država. Pomilovanje se po-minje u staroj Grčkoj, Rimu i može se reći da ima dosta sličnosti sa dana-šnjim oblikom pomilovanja. Prvi oblici pomilovanja potiču još od vreme-na Vavilona. Tako iz istorijskih izvora je poznato da Hamurabijev zako-nik nije poznavao opšte pravilo o pomilovanju, „već samo pravila za po-jedina krivična dela,“ što je bilo u skladu sa tadašnjim kazuističkim pri-stupom pravu.9 Kazuistički pristup pravu podrazumijevao je nepostojanje opštih pravnih definicija, već samo pojedinačnih konkretnih slučajeva.10 U članu 129. Hamurabijevog zakonika piše da će se udata žena, ako je ––––––––––

6 U teoriji se navodi da pomilovanje treba da se koristi, odnosno donosi kao izuze-tak, a ne pravilo. Tako, prema dostupnim podacima (mada su jako siromašni i netranspa-rantni i uglavnom potiču iz dnevne štampe), Predsjednik Boris Tadić je za svoga mandata od 2004. – 2012. godine pomilovao 191 lice. Poslednji koga je pomilovao bio je naš po-znati glumac Žarko Laušević.

7 Član 110. Stav 1 i 2 Krivičnog Zakonika R.S. 8 Klajn, I. Šipka, M., - Veliki rečnik stranih reči i izraza, Prometej, Novi Sad, 2010.

str.60 9 D. Miladinović, Pomilovanje u krivičnom zakonodavstvu Srbije , str.16 10 Vidi: S. Šarkić, Istorija države i prava I, Pravni fakultet Novi Sad, 2011. str.33


432

uhvaćena u preljubi, zajedno sa drugim čovjekom osuditi na smrt baca-njem u vodu. Ipak, ukoliko gospodar (muž) te žene pomiluje ženu, kralj ima pravo daljeg pomilovanja prema preljubniku.11

Antička Grčka je poznata po tome što se u njoj tek petnaest vijekova posle Hamurabijevog zakonika prvi put pojavio oblik pomilovanja. Prvi zabilježen zakon o pomilovanju, takozvani „Zakon zaborava“ datira iz 403. g. pne, kojim se završava period vladavine tridesetorice. Tim zako-nom se žiteljima Atine nalaže da zaborave počinjene zločine.12 Taj oblik su Atinjani nazvali ἀμνηστία – amnestia.13 Svjedočanstva o amnestiji i -pomilovanju nalazimo kod pravnih pisaca i najvećih filozofa toga vre-mena kao što je bio Platon. Tako Platon „svedoči o ovlašćenju vladara v-ladara da oprašta kazne,“14 potvrdivši time stav o postojanju pomilovanja u pravnom sistemu stare Grčke.

U rimskom pravu postoje mnogi pojmovi koje povezujemo sa pomi-lovanjem, a najvažniji su clementia i venia. Pomilovanje je u početku rimske državnosti mogao da dodijeli samo cenat, a od perioda principata o pomilovanju je odlučivao i princeps. Odluke su zavisile od suverena što potvrđuju i čuvena rimska izreka „Quod principi placuit legis habet vigo-rem“15 - sve što princeps želi ima snagu zakona. U doba dominata pravo pomilovanja imao je samo car kao apsolutni vladar. Pored ovoga treba iz-dvojiti i institut abolitio koji je, prema Paulusu, omogućavao „ukidanje, predaju zaboravu, prestanak optužbe i svih posledica optužbe“ – „Aboli-tio est delatio, oblivio et extinctio accusationis.“16

Srednji vijek. U srednjem vijeku institut pomilovanja doživljava određene promjene. Suštinski ostaje sličan, ali se mijenja krug donosilaca instituta. Dok je u starom vijeku pomilovanje donosio car, senat ili skup-ština, u srednjem vijeku ono pripada monarhu, kao nosiocu suverene vla-sti, a sa pojavom parlamenta, pravo da pomiluje dobija i parlament. Pored monarha i feudalni gospodar17 je mogao da donese pomilovanje kao i ri-mokatolička crkva. ––––––––––

11 M. Rašić, Povijest i primjena kaznenopravnih instituta pomilovanja i amnestije, Zagreb, 2013. str.2

12 Sebastian Kratzer, L’Apartheid, l’Amnistie et le Droit International. Les obligations inter-nationales de l’Afrique du Sud et les droits des victimes face à l’amnistie couvrant les crimes de l’apartheid, Baccalauréat Universitaire en Relations Internationales, Université de Genève, p.3, https://www.academia.edu/4103941/LApartheid_lAmnistie_et_le_Droit_International, 22.12.2013.

13 M. Rašić, ibid, str.2-3 14 D. Miladinović, ibid, str.17 15 A. Malenica, D. Deretić, Rimsko pravo, Pravni fakultet Novi Sad, 2011. ctr.27 16 D. Jovašević, Amnestija i pomilovanje, Beograd, 2001. str.7 17 Tako M. Bloh navodi da u srednjevjekovnim razvijenim gradovima i kneževina-

ma Flandrije i Normandije izvršilac krivičnog djela ubistva nije mogao dobiti milost od


433

U Engleskoj su od 7. vijeka monarsi donosili pomilovanja. Tako je Kralj In od Veseksa (668-725) propisao: „Ako se neko sukobi u kralje-voj kući, neka sam kralj bude odgovoran za njihovu imovinu, i neka kralj sam odluči hoće li oni ili neće živjeti.“18 Bogati veleposjednici i crkveni službenici dali su sebi za pravo poklanjanje pomilovanja na svojim zemljama. Parlament je takođe poklanjao pomilovanje, pa se če-sto žalio protiv kraljeve neopreznosti pri davanju pomilovanja, a prva službena žalba se dogodila već 1309. godine za vrijeme vladavine Edvarda II.19

Staro francusko pravo je poznavalo nekoliko instituta sličnih pomi-lovanju kao što su: la grace, lettere d abolition (pomilovanje u formi ''kra-ljevskih pisama''), comutation de peine (institut zamjene kazne blažom).

Njemačko staro pravo nije poznavalo institut pomilovanja ali je po-stajao izvjesni institut „milostivo suđenje“ (suđenje iz milosti) kojim je ostvarivano njegovo dejstvo. Tako V. Bayer navodi: „Strogost kaznenog prava i kaznenog postupka kasnijeg srednjeg vijeka ublažavao je institut milostivog suđenja te pomilovanje i utočište (asyla).“20 Bitna razlika iz-među milostivog suđenja i današnjeg pojma pomilovanja satoji se u tome što kod milostivog suđenja sam sud koji je sudio za određeno krivično djelo okrivljenom daje milost na taj način što mu odmjeri blažu kaznu ili ga uopšte ne kazni, dok pomilovanje prema današnjem shvatanju uvjek daje neka vlast koja nije sud, a koja o tome ima nadležnost da odlučuje.

3. Istorijski razvoj instituta pomilovanja i amnestije

u našem pravu21 Uporedo sa borbom za oslobođenje od turske vlasti, stvara se potre-

ba da se na oslobođenim teritorijama vlast drugačije organizuje. U ovom periodu donose se brojni akti kojima se reguliše vršenje vlasti. Prvi put se institut pomilovanja pominje 1807. g. osnivanjem “Praviteljstva serpska-go” koji je tada predviđao: “Ovi sudovi nahijski svako važno delo imaju zajaviti Praviteljstvujuščemu Senatu, osobito što se tiče života koga god –––––––––– gospodara ili oprost od suda bez prethodnog sporazuma sa rodbinom. Vidi više o tome u: M. Bloch, Feudalno društvo, Zagreb, 1958. str.160.

18 William F. Duker, The President's Power to Pardon: A Constitutional History, 18 Wm. & Mary L. Rev.

475 (1977), http://scholarship.law.wm.edu/wmlr/vol18/iss3/3, p. 476 18.12.2013. 19 William F. Duker, ibid, p. 480 20 V. Bayer, Kazneno postupovno pravo, knjiga I, Zagreb 1943, str 72-73 21 U radu smo obuhvatili period od 1804. – 1989. godine jer smatramo da bi

opširniji pregled srednjevjekovne srpske države nepotrebno opteretio rad istorijskim činjenicama.


434

čoveka; da nemaju nikaga smrti predate, dokle Praviteljstvujšćemu Sena-tu ne jave i milost od Svetljejšeg Knjaza ne prose osuždenomu”22 Nahij-ski sudovi su dakle pokretali postupak pomilovanja ali je krajnju riječ ipak davao Knez. Slična praksa nastavljena je do Sretenjskog Ustava 1835. g. kojim je značajno ograničena vlast Kneza ali u pravo na pomilo-vanje nije dirano.

Namjesnički Ustav iz 1869. g. nešto drugačije uređuje institut pomi-lovanja, i uvodi dva oblika. Prvi oblik bio je opšti - primjenljiv na sve ka-tegotije lica, a drugi oblik posebni - primjenljiv za posebne kategorije li-ca. Ustav iz 1888. g. kao određeni vid kompromisa, podrazumijevao je i neke političke ustupke Kralja Milana, jer je izgubio rat sa Bugarima. Ustav iz 1888. g. reguliše pomilovanje na identičan način kao i prethodni Ustav, međutim ono što je potpuna novina je termin “amnestija.”Amne-stija nije bila ograničena na političke krivice, što znači da je Ustav dozvo-ljavao isto i kod nepolitičkih delikata. Ustav iz 1888. g. i Ustav iz 1901. g. sadržali su “izrečna naređenja koja su oglašavala kralja nadležnog po pitanju amnestije.”23 Pravo amnestije je dakle dato Kralju a ne zakono-davnom tijelu kako je to danas dio ustrojtva vlasti. Ustav iz 1901. g. sadr-ži odredbu po kojoj se amnestija mogla dati samo političkim krivcima. Kralj nije imao pravo amnestirati ministre (čl.82 Ustava).24 Ustav iz 1903. g. je sadržinski stari tekst ustava iz 1888. g, ali pomilovanje i am-nestija su pretrpjeli određene promjene. Ono što je drugačije propisano je u članu 51. Ustava. Njime je predviđeno da Kralj nema pravo abolicije kod nepolitičkih delikata. Kako navodi Perić :“Zaista, kako Kralj nema pravo pomilovanja Ministara bez pristanka Narodne Skupštine, ne može ih tim pre ni amnestovati, pošto je amnestija obimniji akt nego pomilova-nje.”25 Sudska vlast je dakle mogla da sudi ministru za krivično djelo za koje ga optužuje Kralj ili Skupština. Ministru je u tom slučaju sudio Dr-žavni sud sastavljen od Državnog savjeta i Kasacionog suda (član 137.Ustava).26

Nakon ujedinjenja naroda u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca Vi-dovdanskim Ustavom iz 1921. g. godine ovlašćenje pomilovanja je dato ––––––––––

22 T. Živanović, Zakonski izvori krivičnog prava Srbije i istorijski razvoj njegov i njenog krivičnog pravosuđa od 1804.-1865. godine, Beograd, 1967, str.7 navedeno pre-ma: D. Miladinović, Pomilovanje u krivičnom zakonodavstvu Srbije, str.28

23 Ž. Perić, O amnestiji u srpskom krivičnom pravu, Beograd, 1909, objavljeno u : CRIMEN (III) 2/2012 • str. 251.–282.

24 Vidi opširnije o tome: Ž. Perić, ibid. 25 Ž. Perić, ibid. 26 T. Kandić, Sudska vlast u ustavnom i zakonodavnom razvoju Republike Srbije,

doktorska disertacija, Beograd, 2012, str.101.


435

Kralju. Jedina novina je izdvajanje krivičnih djela koja se gone po privat-noj tužbi. Ustavom je bilo propisano da se pomilovanje za ova djela regu-lišu posebnim zakonom (Zakon o postupku sudskom u krivičnim delima). Unifikacijom krivičnog prava Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1929. g. propuštena je prilika da se detaljno razrade instituti pomilovanja i am-nestije, već se od svih osnova za gašenje prava države na krivično gonje-nje i kažnjavanje jedino pominje zastarelost. Donošenjem Ustava Kralje-vine Jugoslavije iz 1931. g. Kralju pripada i pravo davanja amnestije kao i pomilovanja. Ustavnim rješenjem razlikuje se opšta ili pojedinačna am-nestija (sa mogućnošću abolicije) od pomilovanja kojom se već dosuđena kazna oprašta, smanjuje ili ublažava.27

Posle izbijanja II svjetskog rata nova vlast donosi Zakon o nevažno-sti pravnih propisa donijetih prije 6. aprila 1941. i za vrijeme neprijatelj-ske okupacije. Budući da je važila nova organizacija vlasti, Zakon o ne-važnosti pravnih propisa se odnosio i na institute amnestije i pomilovanja. Zakon o davanju amnestije i pomilovanja je donijet 5. jula 1945. g. Do donošenja ovog zakona vladala je pravna praznina, koja je bila donekle nadomještena Uredbom o vojnim sudovima od 24. maja 1944. godine. “Po članu 31. Uredbe pravo pomilovanja i amnestije pripada Vrhovnom zapovedniku J. A. koji ovo pravo vrši na predlog Višeg vojnog suda.”28 Krivičnim zakonikom FNRJ iz 1947. g. amnestija je mogla sadržavati i aboliciju, tačnije oslobođenje od krivičnog gonjenja i od pravnih posledi-ca osude. Potpunim oslobođenjem od kazne amnestirana ili pomilovana osoba smatrala se neosuđivanom.29 Prema Ustavu FNRJ pravo amnestije imala je Narodna Skupština FNRJ za povredu saveznih zakona (zato je amnestija uvijek donošena u obliku normativnog akta, a pomilovanje u obliku individualnog akta tj. ukaza), a za povredu republičkih zakona Na-rodna Skupština te republike. Akt amnestije donosio se isključivo na predlog narodnih predstavnika koji imaju pravo zakonske inicijative, a akt pomilovanja na predlog osuđenika i njegovih srodnika. Krivičnim za-konikom iz 1951.30 sadržaj pomilovanja i amnestije se potpunio izjedna-čio tako što se pomilovanjem mogla dobiti i abolicija (pokretan samo po službenoj dužnosti) – oslobađanje od krivičnog progona i ukidanje posle-––––––––––

27 Vidi opširnije: M. Rašić, Povijest i primjena kaznenopravnih instituta pomilova-nja amnestije, str.16-18

28 J. Tahović, Zakon o davanju amnestije i pomilovanja, Arhiv za pravne i društve-ne nauke, 3-4-5, 1945, Beograd, ctr.237

29 Član 93. i član 94. Krivičnog zakonika, Službeni list FNRJ, br. 106/47, http://www.propisi.com/krivicni-zakonik-opsti-deo.html, 16.12.2013.

30 Službeni list br.13/1951. http://www.overa.rs/krivicni-zakonik-1951.html, 16.12-.2013


436

dica osude, (čl.85). Ustavom SFRJ iz 1974. g, osim što je institut pomilo-vanja bio uređen saveznim i republičkim zakonodavstvom, prema članu 315. ovlašćenje pomilovanja za krivična djela predviđena saveznim zako-nom data je Predsjedništvu SFRJ, a za djela predviđena u zakonima repu-blika i pokrajina ovlašćenje pomilovanja imala su Predsjedništva republi-ka i pokrajina. Isto je uređen institut amnestije zbog podjele nadležnosti između federacije i federalnih jedinica, što je trajalo sve do stvaranja ne-zavisnih država.

4. Instituti pomilovanja i amnestije u SAD i Francuskoj

SAD. U Sjedinjenim Američikim državama pravo pomilovanja i amnestije je podijeljeno između savezne vlasti i pojedinih saveznih drža-va. Pravo amnestije i pomilovanja pripada Kongresu31 i Predsjedniku za krivična djela iz oblasti savezne jurisdikcije. Za krivična djela koja spada-ju u domen jurisdikcije saveznih država pravo pomilovanja pripada gu-vernerima tih država.32 U nekim od saveznih država guverner samostalno odlučuje o pomilovanju, a u nekima je ravnopravan član koji ulazi u po-seban odbor – Odbor za pomilovanje (Board of pardons). U tom odboru dijeli mjesto sa članovima iz reda sudija i Državnim tužiocem. Međutim, pravo pomilovanja Predsjednika SAD nije apsolutno.“Tako Ustav SAD garantuje to pravo Predsjedniku za sva krivična djela protiv države SAD, osim za članove vlade u slučaju Impičmenta.”33 U tom slučaju njih može da pomiluje samo zakonodavno tijelo. Ovo se smatra dobrom praksom i funkcionisanjem načela podjele vlasti jer na taj način se ostvaruje kontro-la nad izvršnom vlašću. Moderna američka ustavna teorija naznačava da iako se Predsjednik u novom milenijumu sve češće obraća za savjet i mi-šljenje kancelariji – Office of the Pardon Attorney,34 ta obraćanja su naj-češće provizorna, te da zapravo Predsjednik sam odlučuje o pomilovanju. ––––––––––

31 Vidi odluku Vrhovnog suda u slučaju „Brown v. Walker"' (161 U.S. 591 1896). – Sud je posebno potvrdio ovlašćenje Kongresa da donosi pomlovanja.

32 J. Tahović, Zakon o davanju amnestije i pomilovanja, Arhiv za pravne i društve-ne nauke, br.3-4-5, 1945, Beograd, str.238

33 Brian M. Hoffstadt, Normalizing the Federal Clemency Power, Texas Law Revi-ew, Vo-lume 79, Issue 3, February 2001, p.569-643, (http://heinonline.org), 17.12. 2013.

34 Kancelarija osnovana pri ministarstvu pravde. U našem pravnom sistemu postoji slična ustanova (petočlana Komisija za pomilovanja). Američka kancelarija je osnovana 1865. godine i služi da pomogne Predsjedniku Amerike da procesuira molbe za pomilov-anja. Opširnije o ovome u: Jody C. Baumgartner, Mark H. Morris, Presidential Power U-nbound: A Comparative Look at Presidential Pardon Power, Politics & Policy • Volume 29 • No.2 • June 2001. P.210-236. http://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1111/j.1747-1346.2001.tb00590.x/abstract, 23.12.2013.


437

Francuska. U ustavnom sistemu Francuske Predsjednika bira di-rektno narod i to od 1962. g. kada je de Gol osigurao amnadman na Ustav Pete Republike putem referenduma.35 Predsjednik Republike zajedno sa vladom vrši izvršnu vlast mada on zapravo predstavlja “neku vrstu vođe izvršne vlasti.”36 Predsjednik je, dakle, nadređen vladi. Predsjednik pred-sjedava Savjetom ministara koga čine Prvi ministar i svi ministri.37 Prema važećem Ustavu Francuske Republike iz 1958. g. u članu 17. daje se ovlašćenje Predsjedniku Republike da odlučuje o pomilovanju. Iako je Predsjedniku Republike dato diskreciono ovlašćenje za donošenje pomi-lovanja, takva njegova odluka neće proizvoditi pravno dejstvo ukoliko ni-je potpisana od Predsjednika vlade i Ministra pravde. Valja zaključiti da Francuska spada u red država sa izvršnom kontrolom nad vršenjem ovog ovlašćenja.

5. Pomilovanje i amnestija u važećem zakonodavstvu

Republike Srbije Naveli smo već da se amnestija donosi u obliku zakona. To je zakon

kojim se u skladu sa Krivičnim zakonikom propisuje i dejstvo same am-nestije.38 Posledice amnestije mogu biti sledeće:

1. Oslobođenje od krivičnog gonjenja (abolicija) 2. Potpuno ili djelimično oslobođenje od kazne 3. Zamjena kazne blažom 4. Rehabilitacija 5. Ukidanje pravnih posledica osude 6. Ukidanje mjera bezbjednosti. Suština instituta amnestije sastoji se u tome da se jednim zakon-

skim aktom oprašta kazna izvršiocu krivičnog djela putem akta koji do-nosi jedan od organa najviše vlasti (Narodna Skupština). To je jedan opšti institut i jedan od načina gašenja krivičnih sankcija. Međtim, s pravom se možemo zapitati: zašto amnestija djeluje jače od samog za-kona (Krivičnog zakonika) i sudske presude kojom je izvršiocu krivič-nog djela određena krivična sankcija? Jedan od odgovora možemo naći u shvatanjima pravnih teoretičara da se amnestijom „ispravlja krutost“ sistema krivičnog prava, da se time dobija na elastičnosti sistema, i da ––––––––––

35 E. Barendt, Is there a United Kingdom Constitution?, Oxford Journal of Legal Studies VOL.17, SPRING 1997. P.144 http://ojls.oxfordjournals.org 21.12.2013.

36 S. Orlović, Načelo podele vlasti u ustavnom razvoju Srbije, doktorska disertacija, 2007, str.34

37 S. Orlović, ibid. str.34 38 Z. Stojanović, Krivično pravo opšti deo, Beograd, 2009, str.328


438

se postižu i politički a ne samo krivičnopravni ciljevi.39 Takođe određe-ni pravno - politički, kazneno - politički razlozi i moralni razlozi nalažu postojanje instituta amnestije.40 Amnestija je jedan zapravo lex specialis kojim se voljom zakonodavca ukida ili ograničava državno pravo na kri-vično gonjenje ili izvršenje kazne.41 Institut amnestije sadrži kao jedno od svojih bitnih svojstava i retroaktivno dejtvo. U samom se zakonu o amnnestiji propisuje koliko unazad on djeluje, odnosno kada počinje njegovo pravno dejstvo.42

Drugo pitanje koje s pravom možemo postaviti na ovom mjestu je sledeće: iako se donosi u materijalnoj formi zakona, da li amnestija pred-stavlja i vršenje sudske funkcije Narodne Skupštine? Da li Skupština širi djelokrug svojih nadležnosti i na funkciju suđenja? Nesporno je da Skup-ština predstavlja vršenje zakonodavne funkcije jer je jedina legitimna za donošenje zakonskih akata. Budući da direktno utiče (donošenjem amne-stije) na vršenje sudske vlasti (donesena presuda povodom izvršenog kri-vičnog djela) tako što utiče na donesenu presudu, smatramo da bar kada je institut amnestije u pitanju, Skupština na posredan način vrši i susdku vlast. Tako neki autori govore o pseudo – sudskoj ili kvazi – sudskoj funkciji Skupšine (parlamenta).43 Državni organi zakondavne, izvršne i sudske vlasti trebalo bi da se pridržavaju pravila ustavne vladavine i vrše svoje funkcije u granicama Ustava ne prelazeći granice propisanih ovla-šćenja. Savremeni sistemi poznaju pojavne oblike podjele vlasti u kojima je zastupljeno određeno preplitanje među nosiocima različitih državnih funkcija. Potpuna odjeljenost organa nije praktično ni moguća, jer nadle-žnosti i poslovi jednog organa prodiru u oblast drugog u okviru sistema podjele vlasti. Takva podjela predstavlja kompleksnost odnosa koji su ne-gdje između forme i funkcije.44 Amnestija, dakle predstavlja upravo jedan takav vid preplitanja nadležnosti najviših organa političke vlasti. ––––––––––

39 Z. Stojanović, Krivično pravo opšti deo, str.328 40 S. Pihler, O aktuelnom projektu saveznog zakona o amnestiji, Glasnik Advokatke

komore Vojvodine 2001, vol 73, br, 1-2, str 25-29 41 D. Jovašević, Primena amnestije u krivičnom pravu, Glasnik advokatske komore

Vojvodine, 2008, vol.68, br.11, str.499 42 Tako se Zakonom o amnestiji iz 2012. godine ( Službeni glasnik R.S. br.

107/2012) u članu 1 propisuje da se amnestija daje licima koja su od 18.04.2006. do dana stupanja na snagu ovog zakona učinila ili postoji osnovana sumnja da su učinila određe-na krivična djela iz članova 394, 395, 396, 397, 399. propisana Krivičnim zakonikom R.S. iz 2006.g.

43 R. Marković, Ustavno pravo, Beograd, 2011, str.282 44 N.W. Barber, Prelude to separation of powers, Cambridge Law Journal, 60(1), March

2001, pp.59-81. http://journals.cambridge.org/action/displayFulltext?type=1&fid=76146&jid= CLJ&volumeId=60&issueId=01&aid=76145, 20.12.2013.


439

Nezahvalno je tvrditi da zakonodavna vlast može da suzi nadležnost sudske vlasti. Međutim u pravnoj teoriji nailazimo i na stav da zakonodavna vlast koči nadležnost sudova pravom imuniteta. Na taj način članovi prala-menta i izvršne vlasti ne mogu doći pod lupu sudske vlasti. Vodeći političari ne mogu biti procesuirani i time se sprečava uticaj, eventualni pritisak sudske vlasti. Kako navodi A. Bačić :“Što se tiče odnosa između zakonodavne vlasti i sudske vlasti jedna od kočnica u odnosima ovih vlasti jeste upravo pravo amnestije kojim raspolaže legislativa.“45

Primjena samog instituta pomilovanja sastoji se u tome da jedan od najviših organa državne vlasti, Predsjednik Republike, ima ovlašćenje da poimenično određeno lice (ili lica) izvršioca krivičnog djela :

1. Oslobodi od krivičnog gonjenja (abolicija) 2. Potpuno ili djelimično oslobodi od kazne 3. Zamijeni izrečenu kaznu blažom kaznom ili uslovnom osudom 4. Rehabilituje 5. Ukine pravne posledice osude 6. Ukine određene mjere bezbjednosti ili odredi kraće njihovo traja-

nje.46 „Pomilovanje predstavlja akt milosti čije davanje nije ograničeno

nekim materijalno - pravnim uslovima.“47 To je jedan institut koji ima vanredno snažno pravno dejstvo48 budući da se Akt o pomilovanju se ni na koji način ne može osporavati i biti predmet krivičnopravne kontrole. Eventualna odgovornost odgovornog lica koje ga donosi može biti poli-tička i parlamentarna odgovornost, a nikako krivičnopravna.

Da li se aktom o pomilovanju izvršna vlast miješa u rad sudske vla-sti preinačujući, ako ne formalno - pravno onda svakako materijalno - pravno, jednu sudsku presudu izrečenu u krivičnom postupku? Mišljenja su podijeljena. Tako npr. F. Bačić smatra da se aktom o pomilovanju mi-jenja sudksa odluka, ali se ne dira u njenu pravosnažnost, u njenu zakoni-tost, u utvđenje da je neka osoba učinila krivično djelo.49 T. Kandić sma-––––––––––

45 A. Bačić, Pincip podjele jedinstva vlasti s posebnim osvrtom na jugoslovensku teoriju praksu, doktorska radnja, Beograd, 1988. str.19

46 Član 110. Stav 1 i 2 Krivičnog zakonika R.S. iz 2006. 47 Z. Stojanović, Krivično pravo opšti deo, Beograd, 2009, str.329 48 Ma koliko čudno zvučalo pomilovanjem se može kontrolisati ustavnost zakona. Uka-

zujemo na slučaj kada je Predsjednik Džeferson pomilovao sve osuđene po neustavnom Zakonu o strancima i ugraožavanju državnog uređenja i bezbjednosti, i time efikasno poništio važenje zakona isto kao što bi to učinio i Ustavni sud. Na taj način signalizirao je lagislativi da -promijeni loš zakon. Navedeno prema: Hoffstadt, M. B. - Normalizing the Federal Clemency Power, Texas Law Review, Volume 79, Issue 3, February 2001, (http://heinonline.org), p.593. fn.151 17.12. 2013.

49 F. Bačić, Kazneno pravo opći dio, Zagreb, 1998, str.486.


440

tra da aktom pomilovanja šef države koriguje izrečenu krivičnu sankciju, ali se time ne miješa u sudsku vlast.50 R. Marković navodi da su slučajevi pomilovanja i amnestije miješanje zakonodavne i izvršne vlasti „post fac-tum“ u sudske odluke.51

Strogo formalno – pravno posmatrano postoje razlike u institutima amnestije i pomilovanja. Te razlike su vidljive kako prema donosiocima, prema krugu lica na koji djeluju, i na pravne posledice koje proizvode. Tako prvo razlikovanje prema donosiocima instituta koji odlučuju o am-nestiji i pomilovanju dovodi nas do različitosti postupka. Amnestiju do-nosi u formi zakona Narodna Skupština, a pomilovanje daje Predsjednik Republike ukazom. Ipak uviđamo i sličnost, jer oba instituta su u nadle-žnosti jedne vlasti najvišeg reda, i to vansudske vlasti koja svojim aktima zapravo mijenja dejstvo sudske odluke. Oba instituta, dakle predstavljaju „hiruški zahvat“ zakonodavne i izvršne vlasti u sudsko „tkivo.“ Drugo razlikovanje instituta amnestije i pomilovanja je prema broju lica na koje se odnosi. Dok se amnestija donosi u formi zakona i djeluje na neodređe-ni (u principu veći broj lica), pomilovanje uvjek djeluje na tačno poime-nice određeno lice. Zato se za amnestiju i kaže da je opšta i apstraktna a za pomilovanje da je pojedniačno i konkretno.

Jasno, razlike postoje, ali sličnost je očigledna. Amnestija i pomilo-vanje su možemo reći i specifične djelatnosti nesudskih organa vlasti, či-jom se djelatnošću posledice presude mijenjaju u korist osuđenog. I am-nestija i pomilovanje su rezervisani za najviša državna tijela. Oni predsta-vljaju „diskrecijsko pravo tih tijela.“ 52

Očigledna je sličnost ovih instituta i prema pravnom dejtvu koje proizvode. I amnestija i pomilovanje proizvode slične pravne posledice, nekad se one mogu i poklapati. Njihovim upoređivanjem dolazimo do zaključka da pomilovanje danas proizvodi nešto šire pravno dejstvo od amnestije, mada nije uvijek bilo tako. Pisanja naših pravnih teoretičara s početka 20. vijeka navode upravo suprotno, pa tako Ž. Perić navodi ko-mentarišući Ustav Srbije iz 1903. g. :“Zaista, kako Kralj nema pravo pomilovanja Ministara bez pristanka Narodne Skupštine, ne može ih tim pre ni amnestovati, pošto je amnestija obimniji akt nego pomilovanje.“53 ––––––––––

50 T. Kandić, Sudska vlast u ustavnom i zakonodavnom razvoju Republike Srbije, doktorska disertacija, Beograd, 2012, str.26

51 R. Marković, Ustavno pravo, Beograd, 2011, str.513 52 F. Bačić, Kazneno pravo opći dio, str.486 53 Ž. Perić, O amnestiji u srpskom krivičnom pravu, Beograd, 1909, objavljeno u :

CRIMEN (III) 2/2012 • str. 251–282


441

Naveli smo već da pozitvivnom pravu i akti amnestije i pomilovanja mogu sadržati aboliciju. Na ovom mjestu postavili bismo jedno teorijsko – pravno pitanje, mada i savremena praksa pokazuje da to pitanje nije bez značaja. Da li se abolicija može primijeniti na izvršioca krivičnog djela bez njegovog pristanka? Moderna srpska pravna teorija smatra (gotovo jednodušno) da lice ne može odbiti aboliciju jer je ona “jedno ovlašćenje javno – pravnog karaktera.” Ne radi se, dakle, o nekakvom subjektivnom pravu, iako abolicija ide u prilog izvršioca krivičnog djela. Dalje, pošto abolicija znači i zabranu vođenja postupka, lice ne može ni tražiti da se postupak nastavi, čak iako za to ima jak interes.54 Abolicijom to lice mo-že da pretrpi jednu znatnu nematerijalnu štetu, jer ne može dokazati ono što je kao osnovno načelo propisano Zakonom o krivičnom postupku – svoju nevinost. Zašto bi neko ko nije kriv za izvršeno krivično djelo do-bio aboliciju? Ako nije kriv, to će se dokazati u postupku. Budući da abo-licija sprečava taj postupak, ostaje nam jedino da zaključimo da davanjem abolicije nadležni smatraju da je lice krivo, odnosno da pretpostavljaju “postojanje ne-nevinosti.” Smatramo da ovakvim postupanjem i posred-nom, neutvrđenom pretpostavkom krivice, abolicija ostaje u jednoj za-konskoj sivoj zoni između pretpostavljene nevinosti i pretpostavljene “ne-nevinosti” (krivice).

Zaključak

Krivičnopravni instituti amnestije i pomilovanja svakako su mnogo više od samo krivičnopravnih instituta. Njihova pravna priroda je hibrid-na. Oni su možda jedini instituti koji imaju toliko višestrukih funkcija, ne samo u vidu krivičnog prava, nego i politike, morala i vjere. Pregledom istorijskog razvoja tih instituta vidljiva je njihova važnost za održavanje mira i uopšte pravde od početaka civilizacije.

Međutim, instituti pomilovanja i amnestije nisu jednodušno pri-hvatani u pravnoj istoriji pa su često su bili izloženi opravdanim kritika-ma. Ovlašćenje za donošenje pomilovanja i amnestije oduvijek su bili predmet oštrih kritika i rasprava. Jedan od najglasnijih kritičara bio je Bekaria. Ako se ljudima pokaže da se zločini mogu i oprostiti i da ka-zna nije nužna posledica zločina, onda se kod njih pobuđuje nada u ne-kažnjivost i sugeriše im se misao da je, kad je već moguće oprostiti, ka-––––––––––

54 Tako je 2012. godine aktuelni Predsjednik Republike Srbije Tomislav Nikolić abolirao našeg slavnog fudbalera Dragana Džajića. Međutim, Džajić je u više navrata u obraćanju medijima naglasio da ne želi aboliciju, već da želi da u sudskom postupku do-kaže svoju nevinost. .http://www.pressonline.rs/sport/fudbal/251964/nikolic-pomilovao-dzajica.html. 17.01.2014.


442

žnjavanje prije čin sile nego pravde.55 Iako se Bekaria slagao da su ovi instituti nužni zbog represivnih zakona tadašnjeg vremena, on smatra da milost mora biti vrlina zakonodavca, a ne „ovršitelja zakona.“56 Vršitelji zakona trebaju dakle da budu strogi i formalni prilikom vršenja zakona u pojedinim slučajevima, ali isto tako treba da budu blagi, milostivi, čo-vječni zakonodavci.

Smatramo da pozitivni propisi o pomilovanju sadrže krupan nedo-statak. Lice koje je nadležno za donošenje pomilovanja nema obavezu da pozitivnu ili negativnu odluku o pomilovanju obrazloži, ni da je ob-javi u Službenom glasniku. To dalje znači potpuno isključenje kontrole javnosti. Veoma bi važno bilo propisati obvezu obrazloženja odluka o pomilovanju tako da osuđenici kojima je molba uvažena i javnost znaju razloge zbog kojih je molba za pomilovanje prihvaćena. U istoj mjeri bi se trebale obrazložiti i odbijene molbe tako da osuđenici kojima je mo-bla odbijena znaju razloge odbijanja. Isti propust sadrže i zakoni o po-milovanju Republike BiH, Republike Hrvatske, Republike Crne Gore. Možda bi u tom segmentu trebalo prihvatiti rješenja iz uporednog zako-nodavstva.

Drugi veliki propust pozitivnog zakonodavstva je potpuno odsustvo kontrole u materiji pomilovanja. Ne postoji praktično pravni mehanizam koji kontroliše odluku o pomilovanju Predsjednika Republike. Čini se kao da je institut pomilovanja idealan za zloupotrebu vlasti i takozvani termin „one man power.“ Možda bi trebalo tako aboliciju isključiti iz in-stituta pomilovanja i propisivati je samo amnestijom, budući da je aboli-cija najjače pravno dejstvo koje se može ostvariti pomilovanjem, a nalazi se u rukama šefa države koji je donosi na osnovu diskrecione ocjene.

U radu smo pokazali da primjena instituta amnestije i pomilovanja znači određeno preklapanje funkcija zakonodavne i izvršne vlasti sa jedne strane i sudske funkcije sa druge strane. Amnestija i pomilovanje, dakle pretpostavljaju „hiruški zahvat“ zakonodavne i izvršne vlasti u sudsko „tkivo.“ Iako na prvi pogled izgleda da postojanje i praktična primjena ovih instituta znači kršenje načela podjele vlasti, smatramo da nezavi-snost sudstva ipak time nije ugrožena niti okrnjena. Nezavisnost suda znači da ni jedan drugi organ vlasti nema ovlašćenja da mijenja sudske odluke, izuzev u određenim situacijama, kada najviše tijelo političke vla-sti, po pravilu Skupština, u vidu opšteg akta može da donese amnestiju za krivično djelo ili kada šef države može da donese pomilovanje (najčešće zbog nekih političkih ili određenih društvenih ciljeva i interesa). Ove in-––––––––––

55 C. Beccaria, O zločinih i kaznah, Zagreb 1889, str.61 56 C. Beccaria, O zločinih i kaznah, Zagreb 1889, str.61.-62.


443

stitucije ne diraju u sudske odluke, već se javljaju kao instrument politič-ke vlasti u vođenju politike i ostvarenju određenih društvenih ciljeva, a nalaze se van sudskog sistema. Smatramo da postoji, dakle, jedna prirod-na konekcija u radu zakonodavne, izvršne i sudske vlasti, i da ona, u kraj-njoj mjeri, i odgovara državnim institucijama. Amnestija sa ustavnoprav-nog aspekta predstavlja izvjesnu interferenciju funkcija najviših državnih vlasti. Ona predstavlja interferenciju zakonodavne i sudske vlasti, a pomi-lovanje predstavlja interferenciju funkcija izvršne i sudske vlasti. Ni akti amnestije, niti akt pomilovanja ne znače miješanje u rad sudstva, već iz-vjesno ublažavanje posledica rada sudske grane vlasti, što opet navodimo, ne znači povredu načela podjele vlasti.


444

Dejan Rešetar, Ph.D. Student University of Novi Sad Faculty of Law Novi Sad

Amnesty and Clemency

Abstract: In this paper the author discusses the institute of amnesty and clemency, their constitutional and criminal elements. The author ch-ronologically presents a historical overview of the legal system from the old century to the present legal systems. A particular attention is paid to the legal nature of the very institutes, the effects of the institutes, as well as their decision-makers. In the comparative overview, the author looks at the constitutional system of the United States and France. Finally, the -paper discusses the related institutes in the constitutional system of the -Republic of Serbia, concluding that they belong to the extra-judicial sys-tem of government and a kind of "surgical operation" of the legislative and executive authority in court "tissue". The author also states certain omissions in the matter regulating the institute of clemency, such as the c-omplete absence of explanation of the act of clemency by the competent -bodies and the lack of any kind of substantive legal control of that body, which implies the possibility of abuse of the institute.

Key words: amnesty, clemency, abolition, constitutional law, cri-minal law, governance


445

Pregledni članak 343.222 doi:10.5937/zrpfns48-5749

Nikola Vuković, student doktorskih studija Univerzitet u Novom Sadu Pravni fakultet u Novom Sadu

ODREĐENA PITANJA STVARNE I PRAVNE

ZABLUDE U KRIVIČNOM PRAVU

Sažetak: Tema ovog rada je obrada pojedinih pitanja stvarne i pravne zablude kao krivičnopravnih instituta. Kroz uticaj na svest učinio-ca o obeležjima iz bića krivičnog dela i postojanju okolnosti koje isklju-čuju protivpravnost u slučaju stvarne, a na zabranjenost dela kod pravne zablude, predmetni instituti suštinski utiču na subjektivni odnos učinioca prema izvršenom delu u pogledu opravdanosti da mu se zbog takvog po-našanja uputi socijalno-etički prekor. Predmet obrade najpre će biti po-jam zablude uopšte i posebno njen odnos sa institutom neuračunljivosti. Nakon toga autor prelazi na pitanje stvarne zablude i njenih vrsta, te uti-caj iste na krivicu učinioca. Zatim, analizira pravnu zabludu a u vezi sa ovim institutom načinjen je i kratak osvrt na temelj njegovog pravnog dejstva koji se nalazi u trećem strukturalnom elementu krivice – svesti o zabranjenosti dela. Potom autor prelazi na pitanje opravdanosti podele na stvarnu i pravnu zabludu.

Ključne reči: subjektivni element opšteg pojma krivičnog dela, stvarna zabluda, pravna zabluda, svest o protivpravnosti, krivica.

1. UVODNA RAZMATRANJA Zabluda je posebno stanje svesti lica koje nije neuračunljivo iz raz-

loga nespospobnosti rasuđivanja.1 Drugim rečima nemogućnost rasuđiva-––––––––––

1 Drakić navodi da nesposobna za rasuđivanje, u smislu instituta neuračunljivosti, može biti samo duševno bolesna ili poremećena osoba, dok se u neotklonjivoj pravnoj za-bludi može naći samo duševno zdrava i zrela osoba. Dalje objašnjava da se ne može zami-sliti situacija da je duševno bolesna ili poremećena osoba bila nesposobna za rasuđivanje, ali da je imala ili mogla imati svest o zabranjenosti dela To obzirom da je sposobnost za rasuđivanje pretpostavka za postojanje svesti o zabranjenosti dela, to nesposobnost za ra-

Nikola Vuković, Određena pitanja stvarne i pravne zablude ... (str. 445–471)

446

nja, odnosno shvatanja prirodnog i društvenog značaja dela, automatski podrazumeva da lice nije u zabludi, jer je njegova svest nepodobna za bi-lo kakvo poimanje realnosti te kao takva ne može biti okarakterisana kao pogrešna već upravo kao nepodobna. Pogrešna svest podrazumeva opštu mogućnost spoznaje objektivne stvarnosti koja je u konkretnom slučaju kod lica koje nije neuračunljivo ipak iskrivljena, dok njena nepodobnost isključuje mogućnost da se realnost poima. Odnosno, ta nepodobnost pre-sudno utiče na nesposobnost reflektovanja opaženog u psihi. Kod poto-nje, ne stižemo uopšte ni da ocenimo ispravnost svesti u smislu zablude, jer je do te mere okrnjena duševnim poremećajem, da je postala neocenji-va. U pitanju je situacija u kojoj ne postoji reflektovani opažajni materijal u psihi koji bi se mogao ocenjivati. Kao što vidimo i kod ovakvog lica, svest neumitno postoji, premda je njena funkcija je ozbiljno narušena. Po-sebno ukoliko imamo u vidu da svest svedoči o postojanju bića i njegovoj sposobnosti da saznaje spoljašnji i unutrašnji svet.2 Dakle, zaključili bi-smo da je kod zablude u pitanju kvantitativni poremećaj svesti, dok je –––––––––– suđivanje automatski povlači za sobom i nepostojanje svesti, kao i dužnosti i mogućnosti svesti o zabranjenosti. U odnosu prema stvarnoj zabludi, ovaj autor pojašnjava da je spospobnost rasuđivanja širi pojam od svesti o činjeničnom supstratu dela, te da nespo-spoban za rasuđivanje ne zna generalno „šta radi“ dok lice u zabludi uopšteno zna „šta radi“, ali to ne zna kad je u pitanju konkretno delo. Vidi D. Drakić, Zabluda u krivič-nom pravu uslovljena duševnim poremećajem, Teme br. 3, Niš, 2012, str. 1326. Iz na-vedenog se može zaključiti da lice koje je neuračunljivo iz razloga što ne može da shva-ti prirodni i društveni značaj svog dela, nije uopšte u mogućnosti (nije podoban usled neispravnosti psihičkog aparata) da ima svest o stvarnim činjenicama dela koje preduzi-ma, a posebno nije u stanju da ima svest o zabranjenosti dela, koja je u suštini vredno-snog karaktera, te pored „golog“ opažanja činjenica podrazumeva i ocenu o njihovoj društvenoj vrednosti. Zabluda, naime, podrazumeva, pogrešnu svest o stvarnosti, lica podobnog da ima svest o stvarnosti. Bačić navodi da se sposobnost shvatanja značenja dela odnosi na intelektualnu stranu psihičkih funkcija (svesnost, svest), a objašnjava, imajući u vidu da je sposobnost rasuđivanja pretpostavka sposobnosti odlučivanja, da je moguće da postoji prva pri čemu je druga paralizirana, te da je u takvim slučajevima učinilac svestan značenja svoga dela, ali da je ipak neuračunljiv jer ne može upravljati svojim postupcima. F. Bačić, Kazneno pravo – Opći dio, Zagreb, 1998, str. 223. Vidi-mo da Bačić svest o značenju dela koristi kao sinonim za sposobnost shvatanja znače-nja dela. Takođe, vidimo, na planu sposobnosti odlučivanja, da je moguće da neuračun-ljivo lice ima svest o stvarnosti onakvoj kakva ona jeste.

2 D. Krstić, Psihološki rečnik, Beograd, 1988, str. 538. Svest se još određuje i kao najviši oblik psihičkog života, kao i odražavanje objektivne realnosti pomoću mozga. Vidi S. Stojiljković, Psihijatrija sa medicinskom psihologijom, Beograd, 1981, str. 134. Kod pojma svesti nailazimo i na opštiju definiciju poput „intuicije koju ima duh o svojim sta-njima i svojim delma“, kao i na psihijatrijsko određenje svesti kao „sposobnosti čoveka da zna ko su okolna lica, da ume da proceni vreme i mesto u kome se nalazi“. Vidi D. Milo-vanović i M. Šternić, Psihijatrija – praktikum, dijagnostika i terapija, Beograd, 1978, str. 17.


447

kod neuračunljivosti u pitanju kvalitativni poremećaj svesti. U prvom slu-čaju lice ne zna sve okolnosti ѕbog čega nema potpunu predstavu o stvar-nosti, dok u drugom slučaju lice nema kvalitet svesti koji mu omogućuje spoznaju realnosti.

Da se vratimo na posebno stanje svesti kod zablude. Usled istog dakle, predstava o stvarnosti (objektivno postojećim činjenicama i društvenom vrednovanju istih) kod datog čoveka postaje pogrešna, iskrivljena, netačna, nepotpuna. To posebno stanje svesti koje dovodi do zablude može biti posledica kako spoljnih tako i unutrašnjih uzročnika.

Naime, endogeni ili egzogeni faktori mogu delovati na psihu čoveka na taj način što bi doveli do kakve duševne poremećenosti, koja onda uti-če na uračunljivost učinioca, tačnije njenu normativnu komponentu3 tako što je smanjuje (do stepena bitnog ili ne), ali je ne isključuje.4 Pri tome sasvim je moguće da je ista psihička komponenta5 uticala i na svest uči-nioca tako što je iskrivila i dovela lice u krivičnopravnu zabludu.6 Dakle jedan isti osnov dvojako je uticao na psihičku strukturu učinioca.7 Ovde treba napomenuti da do neotklonjive krivičnopravne zablude ne dovodi neki uzrok psihopatološke strukture ličnosti učinioca, obzirom da bi se i neki drugi „prosečan“ čovek našao u njoj.8 Za takvu zabludu neophodne su neke spoljne okolnosti. ––––––––––

3 Drakić objašnjava da se neuračunljivost sastoji od dve komponente – psihičke i normativne, te da je za postojanje neuračunljivosti potrebno da su ispunjene obe. Psihička se sastoji u postojanju nekog od zakonom propisanih psihopatoloških osnova i pretpostav-ka je za normativnu komponentu. Ova potonja sastoji se u sposobnosti da se shvati značaj dela i da se upravlja svojim postupcima, odnosno u sposobnosti rasuđivanja i sposobnosti odlučivanja. Ističe da je u konkretnom slučaju jako teško razlikovati koja od ovih spo-spobnosti je bila isključena, ali i da odlučivanju prethodi rasuđivanje te da tako treba i ce-niti njihov odnos. D. Drakić, Neuračunljivost, Novi Sad, 2007, str. 97. – 107.

4 Naime, možda bi bilo ispravnije govoriti o neuračunljivosti i njenoj normativnoj komponenti, obzirom da u KZ ne postoji odredba koja reguliše uračunljivost, za razliku od odredbe čl. 23. KZ. Ovakva nomotehnika posledica je pretpostavke uračunljivosti koja se dakle ni ne utvrđuje. Međutim, mišljenja smo da nije problem upotrebljavati izraz „nor-mativna komponenta uračunljivosti“, između ostalog i iz razloga što se uprkos zakono-davnom neregulisanju uračunljivosti, ovaj institut opisuje u dispozitivu sudske presude kao strukturalni element krivice.

5 D. Drakić, Neuračunljivost, Novi Sad, 2007, str. 73. 6 U slučaju da je duševna poremećenost isključila uračunljivost učinioca, pitanje

njegovog ponašanja ne bi se rešavalo po pravilima o zabludi iz KZ, već po čl. 23. KZ koji reguliše neuračunljivost.

7 Za razrešenje izuzetno deliktanih pitanja u ovoj oblasti vidi – D. Drakić, Zabluda u krivičnom pravu uslovljena duševnim poremećajem, Teme br. 3, Niš, 2012, str. 1327.

8 D. Drakić, Zabluda u krivičnom pravu uslovljena duševnim poremećajem, Teme br. 3, Niš, 2012, str. 1319-1337.


448

Spoljašnji uzročnici ne deluju na sposobnost shvatanja značaja dela kod uračunljivosti, ali zato u istom pravcu deluju na ostale navedene in-stitute. Međutim, potrebno je istaći, da takvi uticaji na svest koji je dovo-de u to „posebno“ stanje ne smeju biti takvog intenziteta da joj oduzmu mogućnost rasuđivanja u smislu čl. 23. KZ9, inače se ovakav slučaj ne bi rešavao po pravilima o zabludi, već na nivou uračunljivosti.

Bitno je ukazati i na odnos između pojmova zablude, neznanja i sumnje. Naime, zabluda podrazumeva pogrešno verovanje-percepciju (poimanje, svest, znanje, predstavu) o stvarnosti. Otvoreno je pitanje da li je zabluda samo pogrešna predstava o stvarnosti ili i neznanje nje. Lice u zabludi pogrešno veruje da je njegova svest, njegovo znanje o opaženom fenomenu ispravno, odnosno tačno. Drugim rečima on smatra da jeste ono što nije i obrnuto. Kod neznanja pak, lice ne zna za postojanje ne-kog fenomena iz stvarnosti, ne može ni da ga psihički obradi, jer je van svesti, te ne može ni da formira bilo kakvu predstavu o tome, to jest ne može da stvori ubeđenje o tačnosti opaženog. Može se znati samo ono što se nalazi u svesti, može se imati predstava samo o onome što je u svesti sadržano.10 Sve izvan svesti jeste neznanje i ne-predstava. Kod lica u ne-znanju ne može da postoji nikakav lični stav o ispravnosti i potpunosti nečega za šta ni ne zna da postoji. Ne može se zamisliti da lice zna za ne-što što je van njegove svesti. Kod zablude pak u „užem smislu“, ne radi se o tome da ne postoji svest o predmetu opažanja već o pogrešnoj proce-ni lica da postoji nešto što ne postoji i obrnuto. Psihička akcija kod zablu-de ogleda se u aktivnom delovanju, dok je kod neznanja u pasivnom. Za-bluda podrazumeva aktivan odnos između subjekta i objekta, opažaoca i predmeta opažanja, svest opažaoca koja je pogrešna. Neznanje isključuje lični sud, lično saznanje o tačnosti spoznaje objekta opažanja, dok kod zablude postoji taj sud, saznanje, ali je on pogrešan. Saznanje o neznanju u svesti postoji kao bezsadržinska kategorija. Jednostavno rečeno, svako pogrešno znanje pretpostavlja neznanje samo što pored toga sadrži i ube-

–––––––––– 9 Krivični zakonik, Sl. glasnik R. Srbije br. 85/2005, 88/2005, 107/2005, 72/2009,

111/2009, 121/2012 i 104/2013 10 Ovakvom formalističkom učenju o čoveku i njegovoj samospoznaji suprotstavili

bismo razmišljanja Berđajeva o prirodi i granicama svesti, iz kojih se vidi sva problemati-ka uspostavljanja granica svesti i saznanja. Ovaj veliki mislilac svest shvata kao dinamič-ki pojam i navodi da je „svest imanentna biću, a biće je pak beskonačni duhovni život“, te da je „Otkrovenje promena odnosa između nesvesnog ili nadsvesnog i svesnog, stupanje sfere nesvesnog i nadsvesnog u svesno“, te zaključuje da se „svest beskonačano širi i pro-dubljuje, i prelazi u nadsvest“. Otkrovenje vidi upravo kao novi stupanj svesti i dinamičku promenu njenog obima. Vidi N. Berđajev, Filozofija slobodnog duha, Beograd, 2007, str. 121. - 125.


449

đenje u tačnost pogrešne predstave. Prema tome neznanje može postojati i bez pogrešnog znanja, ako ne postoji ubeđenje u tačnost pogrešne pred-stave.11 Dakle, neznanje i pogrešno znanje razlikuju se u pogledu postoja-nja ubeđenja u tačnost opaženog. Uprkos ovim razlikama, mišljenja smo da je zabluda u krivičnopravnom smislu viši rodni pojam za neznanje i pogrešno znanje, te da je u zabludi kako lice koje ne zna za postojanje ne-ke okolnosti tako i lice koje ima pogrešnu predstavu o toj okolnosti. Za-ključujemo da je zabluda stanje svesti u kojem čovek nema pravu sliku o stvarnosti u kakvo stanje je doveden neznanjem ili pogrešnim znanjem.12

Videćemo da se kod stvarne i pravne zablude, govori o neznanju i pogrešnoj predstavi o činjenicama i pravu, tj. zabranjenosti. Tako u stvarnoj zabludi o biću dela učinilac može biti iz razloga što ne zna za (ne)postojanje neke okolnosti kao i zato što pogrešno misli da takva okolnost postoji ili ne. Kod zablude o osnovima isključenja protivprav-nosti, učinilac ne zna ili pogrešno zna da neka od ovih okolnosti postoji ili ne. Kod pravne zablude, ne zna za neku pravnu okolnost čije bi po-stojanje učinilo delo dopuštenim ili pogrešno smatra da ta okolnost po-stoji iako ne postoji.

Što se tiče sumnje, tu čovek nije siguran da li je njegova svest, nje-govo znanje o nekom pojmu tačno ili nije, dok kod zablude on potpuno veruje da je njegovo znanje pravilno.

U stanju ovakve manjive svesti, moguće je da lice učini krivično de-lo, a da takvo ponašanje u svesti učinioca nije percepirano kao zabranje-no, iz razloga što učinilac ili ne zna šta radi pa ne zna ni da je to što radi zabranjeno (zabluda o činjenicama) ili ne zna da je nedozvoljeno to što radi (zabluda o pravu).13 ––––––––––

11 Tahović u citiranom delu, navodi različita shvatanja o odnosu zablude i neznanja. Po jednom – „Zabluda se razlikuje od neznanja po tome, što kod neznanja nedostaje pred-stava o nečemu, dok je zabluda pogrešna predstava o nečemu. Neznanje označuje jedno negativno stanje svesti, nedostatak znanja. Zabluda je pozitivno stanje svesti, samo što je to pogrešna predstava, pogrešno znanje.“ Sa druge strane, polazi se od toga da su nezna-nje i zabluda ekvivalentni pojmovi. Vidi J. Tahović, Krivično pravo – Opšti deo, Beograd, 1961, str. 191. O pogrešnoj predstavi o stvarnosti govori Lazarević, u LJ. Lazarević, Ko-mentar krivičnog zakonika, Beograd, 2006, str. 95. Suprotno Aćimović, u M. Aćimović, Krivično pravo – knjiga prva – Opšti deo, Subotica, 1937, str. 93.

12 Takođe, u narodu je poznat izraz „živeti u neznanju“ koji se takođe interpretira i kao „živeti u zabludi“, a kao označavanje situacije u kojoj lice nema pravilnu sliku o stvarnosti.

13 Bačić za stvarnu zabludu koristi naziv „zabluda o situaciji“, objašnjava da lice koje je u takvoj zabludi, ne zna što radi, pa zato i ne zna da to što radi ne sme raditi. Su-protno, kod zablude o protupravnosti, lice zna što radi, ali smatra da je to dopušteno. Vidi, F. Bačić, Kazneno pravo – navedeno delo, str. 259.


450

U prvom delu rada, ukazaćemo dakle na ontološke i aksiološke ka-rakteristike zablude o obeležjima bića krivičnog dela kao i zablude o okolnostima koje utiču na protivpravnost ostvarenog ponašanja.

2. STVARNA ZABLUDA

Stvarna zabluda14 se definiše kao pogrešna predstava o realno po-

stojećim činjenicama, te se u zavisnosti od toga na koji korpus činjenica utiče, efektuje ili na predviđenost dela u zakonu (i to samo na objektivna obeležja bića krivičnog dela) ili na protivpravnost.15 16 Pitanje je i pravil-nosti naziva ovog pravnog instituta, posebno u vezi sa pojmom stvari ka-ko je određena u građanskom pravu.17 Iz opisnog određenja ove vrste za-––––––––––

14 U nemačkom krivičnom pravu– Tatbestandsirrtum, u angloameričkom sistemu – Mistake of Fact, mada Arzt smatra da je bolji naziv standard mistake, tako u G. Arzt, The Problem of Mistake of Law, BYU Law Review, Vol. 1986, Issue 3, Article 8, str. 714. Vi-di i M. Jefferson, Criminal law, 9th Edition, April, 2009, str. 292.

15 Ovde je aktuelna podela na stvarnu zabludu u užem smislu i u širem smislu. Vidi N. Srzentić, A. Stajić, Krivično pravo, Sarajevo, 1968, str. 160., B. Čejović, Krivično pra-vo, Beograd, 2006, str. 225., M. Aćimović, navedeno delo, str. 93. LJ. Lazarević, navede-no delo, str. 96. M. Radovanović, Krivično pravo SFRJ – Opšti deo, Beograd, 1976, str. 210. Ipak, ne vidi se razlog zašto bi jedna bila stvarna zabluda u širem, a druga u užem smislu, jer i jedna i druga mogu isključiti postojanje krivice, a time i krivičnog dela, samo što jedna deluje na element predviđenosti dela u zakonu a druga u odnosu na element pro-tivpravnosti. Vidi Z. Stojanović, Komentar krivičnog zakonika, Beograd, 2009, str. 129.

16 Bačić ove zablude o situaciji naziva, zabluda o biću dela i zabluda o okolnostima koje isključuju protivpravnost. Vidi F. Bačić, navedeno delo, str. 260. – 263. Dok Čejović koristi nazive zabluda o delu i zabluda o osnovama opravdanja dela. B. Čejović, navedeno delo, str. 225. Aćimović objašnjava da je zabluda u užem smislu neznanje (nedostatak svesti), a u širem smislu pogrešno shvatanje (netačna predstava), o stvarnim i pravnim obeležjima krivičnog dela. Vidi M. Aćimović, navedeno delo, str. 93. Frank govori o pravnoj zabludi onda ako „učinilac izvršuje zločinstvo, pogrešno uzima, da je djelo dopu-šteno, jer postoje društvene okolnosti, koje to djelo opravdavaju“. Ovakvu zabludu ovaj autor naziva zabludom o socijalnom značenju dela odnosno zabludom o dopuštenosti de-la. S. Frank, Teorija kaznenog prava, Zagreb, 1955, str. 163. Čubinski razlikuje dve vrste stvarne zablude – prva postoji kada lice ne zna za izvesne okolnosti, a druga „kada pogre-šno misli da postoje okolnosti pored kojih bi to delo bilo dopušteno, kada bi one doista postojale“. Vidi M. Čubinski, Krivično pravo – Opšti i posebni deo, str. 79., knjiga se na-lazi u Biblioteci Pravnog fakulteta u Novom Sadu, delo svojeručno pisao autor. Tahović takođe razlikuje dve vrste stvarne zablude – zabludu o obeležjima krivičnog dela (stvarnu zabludu o delu) i stvarnu zabludu o okolnostima koje isključuju postojanje dela (pogrešna predstava o osnovima opravdanja dela). Tako u J. Tahović, navedeno delo, str. 191.

17 Frank smatra da naziv stvarna zabluda ne odgovara sadržaju kod zablude o soci-jalnoj dopuštenosti dela (stvarna zabluda u širem smislu). Objašnjava da je stvar određen objektivan pojam koji ima svoje posebno pravno značenje. Zaključuje da je ispravnije ko-


451

blude, lako se zaključuje da nije u pitanju pogrešna predstava o stvari kao takvoj18, već o činjenicama koje mogu imati stvarni ili pravni značaj.19 20

Ovakva zabluda može da se odnosi na bilo koje objektivno obe-ležje iz bića krivičnog dela – radnju, uzročnu vezu, posledicu, objekt radnje, lično svojstvo, status ili odnos, način i sredstvo izvršenja, te vre-me i mesto izvršenja krivičnog dela. Potrebno je imati u vidu da date vr-ste dobijaju pravnu relevantnost tek ukoliko su u pitanju bitne zablude, pri čemu se ta bitnost odnosi na obeležje bića krivičnog dela koje je ostvareno u konkretnom slučaju. Nije bitna zabluda o ličnosti kod kri-vičnog dela ubistva, jer zakonski opis kaže „ko drugog liši života“. Iz navedenog vidimo da pojam „drugog“ obuhvata bilo kog živog čoveka, tako da za ostvarenje bića krivičnog dela postaje potpuno nebitna zablu-da kod učinioca koji hoće da ubije lice A pa usled zablude ubije lice B (misleći da ubija lice A). Za „bitnost“ zablude odnosno njenu pravnu re-levantnost neophodno je da se odnosi na bitno obeležje bića krivičnog dela.21

Takođe, zabluda o činjenicama, delujući na element protivprav-nosti, može da se odnosi i na okolnosti koje utiču na socijalnu dopu-štenost dela.22 Ovde se radi o činjenicama za koje učinilac pogrešno mi-sli da postoje, a čije bi postojanje isključilo protivpravnost izvršenog de-la. Inače,termin socijalna dopuštenost dela je eklektan primer koji, vide-ćemo to kod analize svesti o zabranjenosti dela, govori u prilog socijalno-etičkoj i nužnoj „prevlasti“ materijalne nad formalnom protivpravnošću. Opredeljenje ove vrste zablude kao stvarne je inače dosta problematič-no23, a smatra se da je njeno mesto negde između stvarne i pravne zablu-–––––––––– risiti naziv „činjenična zabluda“, međutim, obzirom na svoj stav o odnosu sudova o činje-nicama i sudovima o vrednosti, za najpravilniji naziv smatra „zabluda s obzirom na obe-ležja kažnjivog dela“. S. Frank, Teorija kaznenog prava, Zagreb, 1955 str. 164.

18 Nije nemoguće zamisliti da naziv „stvarna zabluda“ figurira kao zabluda o objek-tu radnje u sklopu zablude o biću krivičnog dela, kao podvrste zablude o činjenicama.

19 S. Frank, Teorija kaznenog prava, Zagreb, 1955, str. 162. 20 Ipak, za potrebe ovog rada koristićemo naziv stvarna zabluda obzirom da je u ši-

roj upotrebi. 21 Lazarević navodi da se postojanje stvarne zablude u užem smislu mora poveziva-

ti i tumačiti prema sadržini umišljaja koji se kod tog dela traži. Vidi LJ. Lazarević, nave-deno delo, str. 96.

22 Frank govori o svesti o socijalnoj nedopuštenosti dela, o njegovoj socijalnoj opa-snosti, a ovu vrstu zablude naziva zabluda o socijalnom značenju dela, i smatra je za prav-nu zabludu. S. Frank, Teorija kaznenog prava, Zagreb, 1955, str. 163. Stojanović je tako-đe naziva zabluda o dozvoljenosti dela. Vidi Z. Stojanović, Krivično pravo – Opšti deo, Beograd, 2013, str. 188.

23 Aćimović smatra da je stvarna zabluda ona koja se odnosi na stvarna obeležja bi-ća dela, a pravna zabluda ona koja se odnosi na pravna obeležja. Vidi M. Aćimović, nave-


452

de.24 Za utvrđivanje lokacije ove zablude od značaja nam može biti i nje-no dejstvo, koje će na ovom mestu, a zbog specifičnosti, biti obrađeno odvojeno od dejstva zablude o biću dela. Pravilo je da zablude o situaciji isključuju umišljaj, da predstavljaju negaciju umišljaja25, što proizlazi iz disjunktivnog odnosa ovih instituta.26 Ovakav efekat je sasvim logičan kod zablude o biću dela, jer lice ne zna šta radi, pa tako ni ne zna da ostvaruje zakonska obeležja krivičnog dela. Međutim, kod zablude o raz-lozima isključenja protivpravnosti, kod učinioca postoji potpuna svest u odnosu na objektivna obeležja iz bića krivičnog dela, on zna da to radi, poznate su mu sve činjenice koje ulaze u zakonski opis krivičnog dela, što znači da se sve te činjenice nalaze u intelektualnoj komponenti umi-šljaja. Lice je svesno da radnjom koju preduzima ostvaruje biće krivičnog dela ali ne zna da ne postoji neka stvarna činjenica koja bi, da je postojala činila delo dozvoljenim, odnosno koja bi isključila protivpravnost. Ova činjenica, čijeg nepostojanja učinilac nije svestan, nalazi se van bića kri-vičnog dela i odnosi se na neku okolnost koja, uz ispunjenje drugih uslo-va, uspostavlja osnov isključenja protivpravnosti, i time čini takvo pona-šanje dozvoljenim. Dakle, u odnosu na postojanje ove stvarne činjenice ne može se imati umišljaj ili nehat, može se samo biti svestan ili ne ova-kve činjenice, pri čemu se ista ne može hteti u smislu njenog „stvaranja“. U vezi sa tim, ne može neko hteti u smislu potpunog vladanja tokom do-gađaja (raspolaganje fizičkim pokretima drugog lica kao lutkar nad lut-kom), da ga drugo lice napadane kako bi mu omogućio delovanje u nu-žnoj odbrani.27 Ovde je jedino moguće da lice u neznanje o postojanju ta-

–––––––––– deno delo, str. 93. Tako i Frank, vidi S. Frank, Teorija kaznenog prava, Zagreb, 1955, str. 163.

24 Z. Stojanović, Krivično pravo – Opšti deo, Beograd, 2013, str. 187. Tako i Boja-nić, koji ističe da se sa problemom određivanja mesta ove zablude bavi i nemačka kazne-nopravna dogmatika i sudska praksa obzirom da ona nije izričito regulisana u nemačkom KZ. Ovaj autor smatra da je u pitanju „zabluda posebne vrste koju valja smjestiti između zablude o biću djela i neizravne zablude o protupravnosti“. Vidi I. Bojanić, Značajnije promjene na području krivnje prema trećoj noveli Kaznenog zakona, Hrvatski ljetopis za kazneno pravo i praksu, vol. 10, br. 2/2003, str. 335.

25 Frank navodi da je zabluda negativna strana umišljaja – defektan umišljaj. S. Frank, Teorija kaznenog prava, Zagreb, 1955, str. 163. Tako i Aćimović pojašnjava da je zabluda kontradiktorna umišljaju i negacija umišljaja, kao što je umišljaj negacija zablu-de, te da se zbog takvog njihovog odnosa o zabludi u nauci i zakonodavstvu uvek govori u vezi sa umišljajem. Vidi M. Aćimović, navedeno delo, str. 93.

26 Stvarna zabluda uvek isključuje umišljaj, tako i u nemačkom pravu, vidi G. Arzt, navedeno delo, str. 714.

27 Nije isključeno da lice pokuša da isprovocira napad kako bi delovao u nužnoj odbrani, međutim, napadač u tom slučaju (isprovocirani) uvek ima mogućnost da ne napadne.


453

kve činjenice zapadne skrivljeno, što se rešava na planu otklonjivosti, od-nosno izazvanosti zablude, i uticaja ove okolnosti na krivicu za izvršenje dela. Kao zaključak, ističemo da umišljaj postoji u odnosu na činjenice iz bića dela, a ne u odnosu na objektivno postojeću stvarnost - u kojoj se na-laze i postoje činjenice nezavisno od toga da li ih učinilac hoće ili neće. Imajući u vidu navedeno, nije jasno na koji način ova zabluda u širem smislu isključuje umišljaj, kad je lice umišljajno preduzelo radnju krivič-nog dela, odnosno umišljajno je ostvario sva bitna obeležja bića krivičnog dela.28 Rešenje na ovo pitanje eventualno može dati teorija o negativnim obeležjima bića krivičnog dela.29 30 Po ovoj teoriji u biće krivičnog dela ulaze i činjenice da se ne ostvaruju druga obeležja bića dela u uslovima koji isključuju protivpravnost. Jednostavno rečeno, intelektualna kompo-nenta umišljaja je ovde „obogaćena“ i svešću da se ne deluje u nužnoj od-

–––––––––– 28 Bačić doduše smatra da je kod ove vrste zablude umišljaj isključen jer je izgubio

sav svoj kriminalni sadržaj, obzirom da ovde nema zle volje karakteristične za umišljaj. F. Bačić, navedeno delo, str. 265. Stojanović navodi da dogmatski dosledno rešenje proble-ma može da se nađe u čl. 8. KZ Austrije, kojim je u slučaju ove zablude isključeno ka-žnjavanje za umišljajno krivično delo. Dakle, isključena je kažnjivost ali ne i umišljaj. Vi-di Z. Stojanović, Krivično pravo – Opšti deo, Beograd, 2013, str. 187. Na tragu ovakvog predloga, Bojanić navodi rešenje KZ Hrvatske u čl. 47. st. 3. (sadašnji čl. 31. st. 1. – Na-rodne novine br. 125/11 i 144/12), a koje je preuzeto iz čl. 8. KZ Austrije – „Neće se ka-zniti za namjeru počinitelj koji je u vrijeme počinjenja djela pogrešno smatrao da postoje okolnosti prema kojima bi djelo bilo dozvoljeno da su stvarno postojale“, tako u I. Boja-nić, navedeno delo, str. 334. Tako i Novoselec u P. Novoselec, Temeljne crte novele Ka-znenog zakona od 9. srpnja 2003., Hrvatski ljetopis za kazneno pravo i praksu, vol. 10, br. 2/2003., str. 277. Frank ističe da mišljenje učinioca da je delo nedopušteno zasniva umi-šljaj, a mišljenje da je dopušteno ga poništava. S. Frank, Teorija kaznenog prava, Zagreb, 1955, str. 163. Lazarević pak, ističe da ovde postoji vinost učinioca u odnosu na biće kri-vičnog dela, ali da nema umišljaja u odnosu na delo. Vidi LJ. Lazarević, navedeno delo, str. 97.

29 Vidi Z. Stojanović, Krivično pravo – Opšti deo, Beograd, 2013, str. 142. i N. De-lić, navedeno delo, str. 175. Stojanović navodi da kod ove teorije pozitivna obeležja treba da budu prisutna, a negativna odsutna, te da ona izjednačava ona ponašanja koja imaju sva obeležja nekog krivičnog dela ali ono ne postoji zbog nekog osnova isključenja protiv-pravnosti, i ona ponašanja koja su krivičnopravno irelevantna jer uopšte ne ispunjavaju elemente bića krivičnog dela. Kao zaključak navodi i primer da je prema ovoj teoriji pot-puno izjednačena situacija kada neko ubije čoveka u nužnoj odbrani sa situacijom kada ubije muvu ili komarca. Inače ova teorija negira posebno postojanje protivpravnosti kao obaveznog (samostalnog) elementa opšteg pojma krivičnog dela. Sa druge strane, Bačić negira predviđenost u zakonu kao samostalan element pojma krivičnog dela. Vidi – F. Ba-čić, navedeno delo, str. 105. – 106.

30 Tahović, prema objašnjavanju sadržine svesti kod umišljaja, definitivno zastupa teoriju o negativnim obeležjima bića krivičnog dela, ističući da „je potrebna svest o nepo-stojanju okolnosti koje se smatraju kao pravni ili zakonski osnovi isključenja protivprav-nosti i društvene opasnosti dela“. Tako u J. Tahović, navedeno delo, str. 172.


454

brani na primer. U takvoj situaciji, činjenice koje utiču na isključenje pro-tivpravnosti ulaze u biće krivičnog dela i na taj način pogrešna predstava o ovim činjenicama dobija karakter osnova koji isključuje umišljaj u od-nosu na učinjeno delo. Za dogmatski ispravno uređenje dejstva zablude o okolnostima koje isključuju protivpravnost smatramo rešenje KZ Austri-je31 u čl. 8. i KZ Hrvatske32 u čl. 31. st. 1., kojim je predviđeno da ova za-bluda ne isključuje umišljaj već kažnjivost za umišljaj, čime je prihvaće-na ograničena teorija krivice.33

U pogledu vrste i dejstva, stvarna zabluda može biti otklonjiva i neotklonjiva i može isključiti umišljaj ili krivicu u celosti. Prva je skrivljena i isključuje „samo“ umišljaj, a druga je neskrivljena i otkla-nja i umišljaj i nehat, što znači da je isključena krivica. Otklonjiva stvarna zabluda postoji kada učinilac nije bio svestan neke činjenice koja ulazi u biće krivičnog dela ili kada nije bio svestan nepostojanja činjenice čije bi prisustvo isključilo protivpravnost, pri čemu je mogao i bio dužan da bude svestan „kompletnog“ činjeničnog supstrata. Iz na-vedene konstrukcije se vidi da je u pitanju skrivljena zabluda i to iz ne-svesnog nehata, iz čega proizlazi da se učiniocu u odgovornost može pripisati i sam „dolazak i boravak“ u zabludi. Ovde se pravi analogija sa krivicom za učinjeno krivično delo. Lice je moglo da se ponaša dru-gačije, moglo je prema svojim ličnim svojstvima i okolnostima pod ko-jim je dospeo u zabludu, da ne „dođe“ u istu, a ipak, nije iskoristio psi-ho-fizičke mogućnosti koje su mu bile na raspolaganju kako se to ne bi desilo. Smatram da se i na osnovu navedenog može videti da krivica nije centralni pojam samo krivičnog prava, već i ljudskog delovanja i postojanja uopšte, na kojem počiva ne samo pozitivnopravni sistem već i socijalni osnovi društva kao takvog. Što se tiče dejstva otklonjive stvarne zablude, rekli smo već da isključuje umišljaj, jer svaka rele-vantna pogrešna svest o činjenicama isključuje i umišljaj (ali i svesni nehat), kroz nepostojanje njihove intelektualne komponente. Naime, ne može neko biti svestan nečega što ne zna da radi (što ne zna da predu-zima). Drugim rečima ne može lice biti svesno okolnosti koje ne posto-je u njegovoj svesti. Iz tog razloga ova zabluda i otklanja umišljaj u po-gledu dela (dodajemo i svesni nehat) jer je nelogično i neživotno da li-ce koje usled nesvesnog nehata ne zna potpuni „činjenični supstarat“ bude svesno dela koje čini. Što se tiče neotklonjive (neskrivljene, nei-

–––––––––– 31 Krivični zakonik Austrije vidi na - http://legislationline.org/documents/sec-

tion/criminal-codes. 32 Narodne novine br. 125/11 i 144/12. 33 Više o učinku ograničene teorije krivice na ovom polju, vidi I. Bojanić, navedeno

delo, str. 336.


455

zazvane)34 stvarne zablude, isključena je krivica u potpunosti. Ovde ne-ma ni umišljaja ni nehata. Učinilac ne zna stvarne činjenice, niti ih je prema svojim ličnim mogućnostima kao i okolnostima pod kojim je de-lo izvršeno mogao i bio dužan znati. Kod učinioca dakle, kumulativno ne postoji ni lična mogućnost za ispravno poimanje date situacije niti kod njega postoji dužnost da je pravilno poima u takvom slučaju. Uka-zujemo, da je lična mogućnost vezana za psiho-fizičke kapacitete i spo-sobnosti učinioca, a da se dužnost vrednuje odnosno meri prema krite-rijumu „prosečnog građanina“.35 Ovaj pravni standard, se obzirom na svoje teorijsko utemeljenje utvrđuje prema svakom konkretnom sluča-ju. Ovde bi dakle utvrđivali da li bi se pod istim okolnostima i prose-čan građanin našao u neotklonjivoj zabludi. Važno je naglasiti da se zahteva dvostruka uslovljenost. Odnosno potrebno je da kod lica posto-ji i mogućnost i dužnost da pravilno percepira objektivnu datost.36

3. PRAVNA ZABLUDA

Nakon, analize stvarne zablude, prelazimo na pravnu zabludu.

Ova vrsta zablude predstavlja pogrešnu svest o zabranjenosti dela. U upo-trebi je još i termin svest o protivpravnosti dela, gde kao relevantne opti-raju formalna i materijalna protivpravnost.37 Pod formalnom protiv-pravnošću smatra se postupanje suprotno pozitivnim pravnim propisima, dok materijalna protivpravnost predstavlja postupanje koje je društve-no štetno, društveno opasno, društveno nedozvoljeno odnosno negativno društveno vrednovano.

Naš zakonodavac reguliše pravnu zabludu u čl. 29., dok svest o za-branjenosti spominje u čl. 22. kao strukturalni element krivice. Naziv pravna zabluda38, neposredno ukazuje da je u pitanju zabluda o pravu, pri

–––––––––– 34 Tahović je naziva i nenehatna. Postoji kada učinilac ni pod kojim okolnostima ni-

je mogao imati svest o stvarnim okolnostima dela ili pravilnu predstavu o okolnostima opravdanja krivičnog dela. Tako u J. Tahović, navedeno delo, str. 193.

35 Više o tome, vidi, J. Ćirić, Objektivna odgovornost u krivičnom pravu, Beograd, 2008, str. 78. – 103.

36 Za nesvesni nehat, odnosno konstituisanje krivice u ovakvim slučajevima, se zah-teva i objektivni i subjektivni uslov, i mogućnost i dužnost da se predvidi nastupanje po-sledice, obzirom da se i svest i volja manifestuju u svom negativnom obliku. Z. Stojano-vić, Komentar krivičnog zakonika, Beograd, 2009, str. 125

37 Frank navodi i „učiniočevo stajalište prema socijalnoj kvaliteti djela“. Vidi S. Frank., Problem krivnje, Arhiv za pravne i društvene nauke, vol. 38, broj 1/1951, str. 97.

38 Pihler kao naziv koristi i termin zabluda o protivpravnosti, a ističe da bi atribute „stvarna“ i „pravna“ (kod zablude) bilo uputnije zameniti izrazima koji adekvatnije izra-žavaju sadržinu ustanove zablude u krivičnom pravu. Vidi S. Pihler, Pravna zabluda i


456

čemu se dakle u ovom slučaju zaključuje da je u pitanju pogrešna svest o nekom pravnom propisu. Međutim svest o zabranjenosti dela ipak ne go-vori o njegovoj strogo „pravnoj“ zabranjenosti. Ovo pitanje u stvari jeste druga strana razrešavanja „vrste protivpravnosti“ kod svesti o protivprav-nosti iz čega se zaključuje da podvajanje zabranjenosti od protivpravnosti u sferi relevantnosti zablude gubi svoju realnu osnovu. Drugim rečima, teško je zamisliti da u pravnoj zabludi deluje učinilac koji je imao svest o društvenoj zabranjenosti dela, ali je mislio da je ono pravom dopušteno.39 Koren ovakvog postulata jeste upravo poreklo pravnih normi, koje se na-lazi u određivanju socijalno prihvatljivog ponašanja. Suprotno je potrebi društva da određene socijalne odnose transformiše u pravne kroz snabde-vanje takve norme sankcijom, a zatim da se tako nastali pravni odnosi potpuno otuđe od svog jezgra, porekla odnosno izvora nastanka, da fak-tički postanu suprotnost svom arhetipu40, te da se u konačnosti objektivne stvarnosti reflektuju kao svoje samokršenje, gotovo samouništenje, ili sa-monegiranje. Doduše ovakvo rezonovanje nas može odvesti i na Hegelo-vo razmatranje dijalektičkog metoda41 i njegov sistem idealističke dija-lektičke filozofije, čiji je zadatak da razvitak sveta predstavi „kao samoo-stvarenje duha“. Za Hegela taj duh ima dijalektičku strukturu i otuda cela stvarnost, nosi u sebi tu strukturu, taj dinamizam i te protivrečnosti. Ova apsolutna ideja prolazi kroz trofazno kretanje - tezu, antitezu i sintezu, a –––––––––– princip subjektivne odgovornosti, Glasnik Advokatske komore Vojvodine, časopis za pravnu teoriju i praksu, vol. 60, br. 7 i 8/ 1988, str. 31. Bačić takođe govori o zabludi o protupravnosti, F. Bačić, navedeno delo, str. 265., dok je Frank naziva kaznenopravna za-bluda, pri čemu i Frank i Aćimović smatraju za pravnu zabludu onu o pravnim obeležjima bića krivičnog dela. Vidi S. Frank, Teorija kaznenog prava, Zagreb, 1955, str. 163., i M. Aćimović, navedeno delo, str. 93. Aćimović doduše pominje i pravnu zabludu odvojeno od navedenog ali objašnjava da se ona ne odnosi na krivični zakon „to jest na ona pravna pravila krivičnog zakona, koja imaju za predmet zapovesti i zabrane pojedinih radnji i nji-hovu zabranu kaznom“.

39 Drakić objašnjava da „čovek živi u društvu okružen realnim vrednostima odno-sno idejama. One su izgrađene tokom dugog istorijskog razvoja čovečanstva i zato su op-šteprihvaćene kao svojevrsne socijalno-etičke paradigmatske premise.“ Vidi D. Drakić i T. Lukić, Krivično pravo i sposobnost čovekovog samoodređenja, Crimen, br. 1/ 2011, str. 88.

40 Arhetip kao praslika, praoblik, prauzor. V. Filipović i dr., Filozofski rječnik, Za-greb, 1989, str. 38.

41 Dijalektički metod je određeni način istraživanja i objašnjenja pojava, koji se zasniva na spoznaji dijalektike stvarnosti uopšte. U pitanju je „takva metoda koja sve pojave promatra u procesu, u vezi sa drugim pojavama, u uzajamnoj uvjetovanosti i determiniranosti uopće, otkriva u njima imanentne suprotnosti protivrječnosti, uza-jamna negiranja određenih i nastajanja novih kvaliteta“. Smatra se da postoje dve različite dijalektičke metode, Hegelova i Marksova. Vidi V. Filipović i dr., navedeno delo, str. 70.


457

ova poslednja je dakle kao negacija negacije, odnosno njeno ukidanje.42 Eventualno mogli bi zamisliti da pravna norma uvodi antičovečansko pra-vilo, kao u slučaju totalitarnih sistema u kojima protivpravnost dela fak-tički prerasta ne u povređivanje ili ugrožavanje zaštićenog dobra, već u neimanje identičnih ličnih i političkih uverenja kao vladajuća klasa, čime se vrši njena potpuna subjektivizacija. U takvom sistemu socijalna norma bi mogla figurirati kao teza, pravna norma kao antiteza, dakle potpuno negiranje pravila koja omogućavaju zajednički život u zajednici, dok bi se kao idealistička koncepcija javila moralna norma kao sinteza, i kao utemeljenje na višoj, apstraktnijoj ravni.43 Međutim, i definisanje moralne norme bi se iskomplikovalo u zavisnosti od društva, vremena i naroda. Mnogi bi ukazali na druge negativne strane moralne norme, kao što su su-bjektivizam društvene grupe koja ih nameće kao opšte društvene vredno-sti u danom društvenom poretku. Naše je mišljenje da bi za moralnu nor-mu, kao sintezu potencijalne suprotnosti socijalne i pravne regule, trebalo proglasiti Kantov kategorički imperativ - „Radi tako da bi princip tvoga ponašanja mogao postati opći zakon, općeobavezna norma za sva vreme-na, za cijelo društvo i sve ljude“.44 Ipak, mišljenja smo da ovakvo poređe-nje ipak nije prikladno jer pravna norma ne može nikako biti antiteza, su-protnost, socijalnoj normi, jer prva izvire iz potonje. Određeni socijalni odnosi za koje društvo oceni da su od esencijalne važnosti za njegov op-stanak štite se dakle kroz njihovo „odevanje“ u pravne odnose. U pitanju su pre svega osnove socijalnog života, bez kojih društvo ne bi moglo da postoji. Iz navedenog se vidi da nisu svi društveni odnosi jednako zaštiće-ni, te da jedan deo ima pravnu zaštitu, a drugi ne. To ipak učiniocu ne da-je za pravo da sam procenjuje koje su društvene zabrane važne, a koje ni-su, već je to učinilo društvo kao celina u vidu zakonodavca. Imajući u vi-du navedeno, smatramo neopravdanim pozivanje na pravnu zabludu i ne-postojanje svesti o zabranjenosti dela u situacijama kada učinilac zna da je određeno ponašanje negativno društveno vrednovano, ali smatra da ono nije pravom zabranjeno. U najmanju ruku se kod takvog učinioca ja-vlja sumnja i o pravnoj dozvoljenosti takve radnje, što bi formiralo pojam

–––––––––– 42 Vidi analitičko mišljenje suštine Hegelove filozofije kod Č. Popov, Građanska

Evropa – Osnovi evropske istorije XIX veka, Beograd, 2010, str. 385. 43 Inače, bitan uticaj na krivičnopravnu nauku, imala je Hegelova filozofija u pogle-

du prirode kazne. Tako Kestlin, Helšner, Berner i Merkel zastupaju gledište da je kazna dijalektički razvoj pojma prava, negacija neprava, odnosno negacija negacije prava, te da se stoga može smatrati ponovnim uspostavljanjem povređenog prava. Vidi J. Tahović, na-vedeno delo, str. 57.

44 Č. Popov, Građanska Evropa – Prva knjiga – Osnovi evropske istorije XIX veka, Matica Srpska, Novi Sad, 1988, str. 427.


458

eventualne pravne zablude, koja prema mišljenju nauke nije relevantna.45 Dakle, da zaključimo, sadržina ove svesti o nedozvoljenosti ponašanja, može da obuhvata svest o tome da je ponašanje zabranjeno pravom46, da je zabranjeno osnovnim socijalnim normama47, da je zabranjeno krivič-nim pravom48, a neki autori navode i svest o zabranjenoj posledici.49

–––––––––– 45 Z. Stojanović, Komentar krivičnog zakonika, Beograd, 2009, str. 133. Tako i

Frank, vidi S. Frank, Teorija kaznenog prava, Zagreb, 1955, str. 165. 46 Stojanović ističe da je dovoljna opšta svest o tome da je neko ponašanje pravom

zabranjeno, te nije potrebno da lice zna da je ponašanje predviđeno kao krivično delo. Vi-di Z. Stojanović, Komentar krivičnog zakonika, Beograd, 2009, str. 133., tako i Delić, na-lazi da svest o protivpravnosti postoji kada je učinilac svestan da je njegovo ponašanje protivno pravnom poretku, odnosno da predstavlja napad na neko pravom zaštićeno do-bro, a što u suštini znači da je učinilac na jedan laički način svestan toga da čini nepravo. Vidi N. Delić, navedeno delo, str. 176. A. Veserveld, citirajući Jeschecka i Weigenda na-vodi da je za svest o protivpravnosti (Unrechtbewusstsein) potrebno da učinilac zna da kr-ši normu krivičnog, civilnog ili administrativnog prava, tako u A. Verseveld Van, Mistake of Law, Excusing perpatrators of international crimes, str. 36., rad preuzet sa internet stra-nice - http://dare.uva.nl/document/215925. Arzt, ističe da lice koje je svesno da krši normu radnog prava, odnosno dužnost koja proizlazi iz radnopravnih propisa, takođe ima svest da protivpravno krši bar neka prava drugih što ga onda onemogućava da se poziva na pravnu zabludu. Vidi G. .Arzt, navedeno delo, str. 722.

47 Bačić govori o svesti o protivpravnosti u materijalnom smislu, te između ostalog navodi da učinilac mora biti svestan da se svojim radnjama suprotstavlja zahetvima dr-uštva, njegovim normama koje su nužne za socijalni život. Vidi F. Bačić, navedeno delo, str. 256. Tako i Drakić polazeći od socijalno-etičke dimenzije pojma krivice, smatra da je u pitanju svest o materijalnoj protivpravnosti, odnosno svest o zabranjenosti u socijalno-materijalnom značenju. Vidi D. Drakić, Zabluda u krivičnom pravu uslovljena duševnim -poremećajem, Teme br. 3, Niš, 2012, str. 1325. Stojanović pak ukazuje da nije dovoljna svest o društvenoj štetnosti ponašanja koje učinilac preduzima, te shodno to-me zaključuje da je samo znanje učinioca da je delo društveno neprihvatljivo suviše malo, kao i da je i-nsistiranje na svesti da je neko ponašanje ne samo pravom zabranjeno već i predviđeno kao krivično delo, suviše mnogo. Vidi Z. Stojanović, Krivično pravo – Opšti deo, Beo-grad, 2013, str. 191. Tako i Arzt koji objašnjava „da se doktrina pravne zablude zasniva na distinkciji između dobrog i lošeg, pri čemu se to loše interpretira kao ma-terijalna protivpravnost, a ne kao kažnjivost“, pri čemu ovaj stav potkrepljuje odlukom Saveznog suda Švajcarske od 03.05.1978. godine u slučaju Adams, vidi G. Arzt., nav-edeno delo, str. 720.

48 U takvom slučaju govorili bismo o svesti o kažnjivosti. Frank govori o kazneno-pravnoj zabludi, te ističe da ona postoji kod učinioca koji je svestan da je njegovo delo socijalno nedopušteno, ali nije svestan da je delo zabranjeno propisima kaznenog zakona, da je kažnjivo. Upravo je ovo i razlog zbog kojeg zabluda o zabranjenosti ne isključuje odgovornost, već je takav učinilac kriv i kažnjiv. Frank objašnjava da „svaki onaj koji se vlada protivdruštveno, mora uzeti u račun mogućnost da je njegovo vladanje i kažnjivo“. Ovakvim rezonovanjem opravdava inače u nauci kaznenog prava nedopuštene prezumpc-ije, to jest, u ovom slučaju da svaki građanin poznaje zakone, te je karakteriše kao građa-nsku dužnost. Ova prezumpcija, smatra autor ima osnova jer je „zakon produkt socijalno -– ekonomskih sila i odnosa“, te je posledica društvenog shvatanja. Vidi S. Frank, Teorija


459

Kod svesti o zabranjenosti, od izuzetnog su značaja pitanje nje-nog mesta u sistematici opšteg dela krivičnog prava, odnos sa drugim elementima krivice kao i pitanje njenog postojanja u trenutku izvrše-nja dela. U članu 22. KZ propisano je, između ostalog, da je za krivicu neophodno da je učinilac u vreme dela bio svestan njegove zabranjenosti, ili da je mogao i bio dužan biti svestan. Dakle, govori se o aktuelnoj i po-tencijalnoj svesti o zabranjenosti dela. Kao prethodno teorijsko pitanje, u pogledu opredeljivanja za jednu ili drugu, potrebno je i utvrditi mesto svesti o zabranjenosti dela.50 Ova lokalizacija je neposredno uzrokovana definisanjem pojma krivice. Kod psiholoških teorija, ova svest nije samo-stalan element krivice dok kod opšte prihvaćenih psihološko-normativnih teorija jeste. Prvo određenje naziva se teorijom umišljaja (Vorsatztheo-rie)51, jer je svest o protivpravnosti inkorporisana u intelektualnu kompo-nentu umišljaja.52 Ova teorija dovodi do negiranja pravne zablude, obzi-

–––––––––– kaznenog prava, Zagreb, 1955, str. 165. Otuda Frank zaključuje da nema krivnje ukoliko -kod učinioca ne postoji svest o socijalnoj zabranjenosti dela, dok ona postoji u slučaju neznanja zakonske zabranjenosti dela. Odnosno da „djela izvršena bez svijesti o njihovoj socijalnoj protivdužnosti nisu uopšte skrivljena ni kažnjiva“. Vidi S. Frank, Problem krivnje, Arhiv za pravne i društvene nauke, vol. 38, broj. 1/1951 str. 98. i 99.

49 S. Pihler, navedeno delo, str. 34. 50 Vidi N. Delić, navedeno delo, str. 173.–174. 51 Kod ove teorije kao problematična može da se pojavi okolnost što se svest o pro-

tivpravnosti, obzirom na svoje duboke društvene korene pretpostavlja i ne utvrđuje se posebno, već samo u slučaju da postoje okolnosti koje bi ukazivale na to da je bila isklju-čena. Ukoliko se dakle opredelimo da ovu svest inkorporišemo u intelektualnu komponentu umišljaja, dolazi se do rezultata da se samim tim i umišljaj delimično pretpostavlja. Da bismo ukazali na organsku važnost ispravnog dogmatskog utemeljenja svakog instituta opšteg dela, navešćemo primer nesagledivosti posledica nedovoljno koherentnog teorijskog eksperimentisanja. Naime, pretpostavka svesti o protivpravnosti -koja se nalazi u svesnom delu umišljaja, dovodi do delimične pretpostavke i samog dolu-sa, što zatim nezadrživo uspostavlja pretpostavku krivice, a sam ovaj proces može nemer- ljivo da utiče na dostignuti civilizacijski nivo razvoja krivičnog prava kroz urušavanje s-istema zasnovanog na individualnoj subjektivnoj odgovornosti.

52 Posebno je pitanje mesta svesti o protivpravnosti dela, a u vezi sa tim i pitanje sadržine svesti umišljaja kod krivičnih dela koja u svom biću sadrže obeležje protivprav-nosti. Primer je krivično delo krađe iz čl. 203. KZ, gde se govori o oduzimanju tuđe -pokretne stvari u nameri da se sebi ili drugom pribavi protivpravna imovinska korist (izričito propisana protivpravnost na nivou bića dela prati ne samo sva krivična dela protiv imovine, već i čitav niz drugih dela). Ukazujemo na još specifičnije primere poput – krivičnog dela nedozvoljenog prekida trudnoće iz čl. 120. KZ gde se kaže „ko protivno propisima o vršenju prekida trudnoće“; krivičnog dela protivpravno lišenje slobode iz čl. 132. KZ kojim se propisuje „ko drugog protivpravno zatvori, drži zatvorenog itd.“; kao i krivičnog dela povreda slobode kretanja i nastanjivanja iz čl. 133. KZ, gde zakon govori „ko protivpravno uskrati ili ograniči slobodu kretanja itd.“ Dakle, -nesporno je da protivpravnost ovde egzistira kao bitno objektivno obeležje bića kri-vičnog


460

rom da je svest o protivpravnosti obeležje dela u njegovom biću, te stoga nepostojanje takve svesti može dovesti samo do stvarne zablude, koja bi isključivala umišljaj. Pretpostavka svesti o protivpravnosti ugrađene u bi-će dela, uzrokuje delimičnu pretpostavku umišljaja što je neprihvatljivo. Zatim, u zavisnosti da li se kod ovakvog određenja traži aktuelna ili po-tencijalna svest o protivpravnosti diferenciraju se dalje stroga i ograniče-na teorija umišljaja, pri čemu potonja „otvara vrata“ teoriji krivice. Kod teorije krivice (Schuldtheorie), svest o protivpravnosti je samostalan ele-ment krivice, nezavisan od umišljaja i nehata, što znači da je moguće da lice postupa sa umišljajem ali da je isključena krivica iz razloga jer lice nije svesno zabranjenosti dela. U ovom slučaju, kod lica u odnosu na ostvarena obeležja bića krivičnog dela postoji svest o njihovom posto-janju i njihovom ostvarenju u konkretnom slučaju, međutim kod učinioca ne postoji vrednosna ocena ponašanja kao celine. Naime, nije sporno da je lice u ovom slučaju sposobno da shvati značaj dela, pod čim podrazu-mevamo shvatanje prirodnog i društvenog značaja dela.53 Ukoliko smo na stanovištu da se pod svešću o zabranjenosti podrazumeva materijalna pro-tivpravnost, postavlja se pitanje odnosa biti i sadržaja sposobnosti shva-tanja društvenog značaja dela kod intelektualne komponente normativ-nog dela uračunljivosti i svesti o materijalnoj protivpravnosti dela. Jednostavno rečeno, da li sposobnost shvatanja društvenog značaja dela automatski pretpostavlja i svest o zabranjenosti dela. Naime, kod shvata-nja društvenog značaja dela, lice ima mogućnost da poseduje svest o to-me kako društvo vrednuje njegove postupke posmatrane kako individual-no tako i u totalitetu. On dakle može da spozna društveni stav o dozvolje-nosti svojih radnji. Nije sporno da je shvatanje društvenog značaja dela isto što i svest o materijalnoj protivpravnosti. Međutim, krucijalna razlika između navedenih instituta zasniva se na činjenici da je jedan pretpostav-ka za drugi.54 S tim u vezi, intelektualni deo normativne komponente ura-čunljivosti predstavlja podobnost, mogućnost lica da ima svest o društve-nom značaju dela. Tek ukoliko takva sposobnost kod učinioca postoji, tek

–––––––––– dela. Takođe, nije diskutabilno, da umišljajem učinioca moraju biti obuhvaćena sva o-bjektivna obeležja bića dela, što u ovom slučaju znači da lice već na nivou inte-lektualne komponente dolusa ima ne samo svest o radnji izvršenja, predmetu i načinu izvršenja već i svest o protivpravnosti.

53 Tako Drakić, vidi D. Drakić, Neuračunljivost, Novi Sad, 2007, str. 100. 54 Bačić navodi da „počinitelj mora biti u stanju spoznati da je ono što poduzima

napad na socijalne norme koje su nužne za društveni život, napad na vrijednosne osnove zajedničkog života. To je onda osnova da počinitelj može ocijeniti protupravni, druš- tveno opasni karakter svoje radnje.“ Vidi F. Bačić, navedeno delo, str. 223.


461

tada učinilac postaje sposoban da ima svest o zabranjenosti dela. Drugim rečima, lice koje nema sposobnost rasuđivanja ne može nikada imati svest o zabranjenosti dela. Sposobnost rasuđivanja podrazumeva ispravan psihički aparat koji zatim omogućava učiniocu da u svojoj svesti pravilno reflektuje pojave iz stvarnosti. Ovo dakako ne znači da će te pojave svaki put biti pravilno i potpuno reflektovane, ali svakako znači da je lice spo-sobno za takav psihički proces.

Svest o zabranjenosti dela zahteva da se razreši još jedno pitanje, a to je njen imperativ u vremenskoj komponenti, odnosno da li je za krivi-cu neophodno da učinilac u momentu izvršenja radnje poseduje svest o zabranjenosti takvog ponašanja. Prema teoriji krivice koja je opšte-prihvaćena u teoriji, dovoljno je da kod učinioca postoji potencijalna svest. Dakle, treća strukturalna komponenta krivice postoji kada je učini-lac svestan da je njegovo delo zabranjeno (aktuelna svest) kao i kada te svesti u momentu izvršenja nije bilo, ali je učinilac bio dužan i mogao biti svestan da je njegovo delo zabranjeno (potencijalna svest). Rezonovanje da postoji krivica i kada tempore criminis učinilac nije svestan zabranje-nosti dela opravdano je u slučaju kada je dati učinilac prema svojim lič-nim mogućnostima mogao biti svestan zabranjenosti te kada je kod njega postojala dužnost da ima takvu svest. Ova dužnost se kao što smo već na-veli „meri“ prema standardu „prosečnog građanina“. U suprotnom niz ozbiljnih krivičnih dela izvršenih pod posebnim uslovima kao što su ratno ili vanredno stanje mogli bi ostati nekažnjeni. Tako, moguće je da ko-mandant zarobljeničkog logora izvršavajući naređenja pretpostavljenih, misli da nije zabranjeno, šta više da ima pravo i dužnost da ubija neprija-teljske zarobljenike obzirom na okolnosti u kojima se nalazi (oružani su-kob, velika stradanja, njegovo svojstvo komandanta), te da u tom kontek-stu ne postoji aktuelna svest o protivpravnosti ovakvog ponašanja.55

Ova potencijalna svest o zabranjenosti javila se na prelazu u teoriju krivice, a kod ograničene teorije umišljaja, tako što se učiniocu ne prizna-je pozivanje na pravnu zabludu u slučajevima kada ona počiva na „prav-nom slepilu“ koje je kasnije zamenjeno pojmom „neprijateljskog stava prema pravu“.56 Drugim rečima nije opravdano uvažavati pozivanje na pravnu zabludu u slučaju kada učinilac stavi sve sopstvene raspoložive

–––––––––– 55 Profesor Drakić koristi ovaj primer da pojasni nedoslednost koncepcije otklo-nji-

ve pravne zablude i potencijalne svesti o protivpravnosti. – D. Drakić 56 N. Delić, navedeno delo, str. 174. Majić, analizirajući naređenje pretpostavlje-

nog kao osnov za isključenje krivične odgvornosti, navodi koncept „očigledne nelegal- nosti“ koji su prihvatila savremena nacionalna krivična prava. Vidi M. Majić, Primena m-eđunarodnog krivičnog prava u nacionalnim pravnim sistemima, Beograd, 2009, str. 84.


462

intelektualne kapacitete u funkciju samoopravdavanja pred svojom sve-šću – sposobnom da pojmi zabranjenost radnji. Učinilac ovde u stvari sopstvenu svest dovodi u zabludu i to tako da se ni on sam posle ne seća da je prvobitno znao da je nešto zabranjeno. S tim u vezi, mišljenja smo da u pojedinim situacijama učinilac kod kojeg u trenutku dela postoji „sa-mo“ potencijalna svest o protivpravnosti, u momentu donošenja odluke da izvrši zabranjeno delo, poseduje aktuelnu svest o zabranjenosti dela, koju je on svojim voljnim mehanizmima „izbacio“ u nesvesni deo psihe, kako bi pred sobom opravdao htenje da izvrši takvo delo.

Na ovom mestu se kao sporno pitanje javlja doslednost koncepcij-skog odnosa potencijalne svesti o protivpravnosti i otklonjive pravne zablude. Naime, u oba slučaja, kod učinioca ne postoji aktuelna svest o protivpravnosti, dok postoji mogućnost i dužnost da se takva svest ima. Stoga smatramo za neopravdano uspostavljanje privilegujućeg dejstva ot-klonjive pravne zablude kao što to čini srpski zakonodavac u čl. 29. st. 3. KZ, kojim je ova situacija favorizovana za učinioca kroz fakultativni osnov za ublažavanje kazne.57 Naime, nije jasno zašto se otklonjiva prav-na zabluda pojavljuje kao osnov za fakultativno ublažavanje kazne, ako krivica, shodno čl. 22. KZ, postoji bilo da kod učinioca postoji aktuelna, bilo potencijalna svest o zabranjenosti dela. Nije diskutabilno da krivica postoji i kod otklonjive pravne zablude, međutim ona je definitivno uma-njena. U vezi sa prethodnim primerom, slučaj komandanta zarobljeničkog logora postaje sasvim izgledan primer nelegitimnosti zakonom određenog pravnog dejstva otklonjive pravne zablude, koja je suštinski i sadržinski ekvivalent postupanju učinioca kod kojeg postoji potencijalna svest o za-branjenosti ponašanja. Dolazimo u situaciju da dedukcijom zakonskih so-lucija dođemo do zaključka da je svako lice kod kojeg ne postoji aktuelna svest o protivpravnosti, de iure u otklonjivoj pravnoj zabludi, što bi sva-kako podrazumevalo i učinioce sa neprijateljskim stavom prema pravnim normama. Ovakvi učinioci svojim ponašanjem i odnosom prema zajed-ničkim regulama ponašanja neretko znaju biti društveno opasniji od uči-nilaca koji svesno postupaju protivno normama. Ovakav stav zasnivamo na činjenici da potonji stupaju u aktuelno svesni odnos sa pravnim nor-mama, makar taj odnos bio i negativan, čime oni ipak priznaju pravo kao glavni činilac uređenja društvenih odnosa. Kod „pravnog slepila“ kod učinioca postoji potpuno nipodaštavanje biti prava i njegove praosnove

–––––––––– 57 Interesantno je primetiti da je u Krivičnom zakoniku Crne Gore (donet 2003. go-

dine, Sl. list Crne Gore br. 70/03), u čl. 19. propisana samo neotklonjiva pravna zabluda ali ne i otklonjiva, za razliku od našeg zakonodavca. Navodi se „Nije kriv učinilac koji ni-je mogao i nije bio dužan da zna da je djelo zabranjeno“.


463

koja se ogleda u socijalnim normama potrebnim za zajednički život u društvenoj zajednici. Totalno negiranje potrebe uvažavanja egzistiranja pravila u zajednici, de facto znači i negaciju same zajednice i psihičkog odricanja od članstva u njoj. Imajući u vidu navedeno, te ukoliko se pod-setimo da je tokom samog nastanka ljudskog društva najteža sankcija za nepoštovanje osnovnih zajedničkih pravila bilo progonstvo, odnosno iz-opštenje iz zajednice, može se zaključiti da je pojedinac održavao pravo na članstvo u društvu dokle god je poštovao najosnovnije principe koji su imali zadatak da obezbede opstanak zajednice. Tako i u slučaju „neprija-teljskog stava“ prema pravu. Naime, nije svako nepoznavanje propisa au-tomatski ovakav odnos. To nepoznavanje i potpuno ignorisanje moraju da se odnose na zapovesti takvog kvaliteta, da iste neposredno utiču na mo-ralne i etičke korene društva kao i celishodnost života ljudi u zajednici. Ako se vratimo na komandanta zarobljeničkog logora možemo utvrditi da isti svojim postupanjem negira osnovno pravo svakog ljudskog bića – pravo na život. Ljudi su upravo i stvorili društvo i državu da bi štitila nji-hova osnovna prava, a ukoliko ona ne može da osigura takve vrednosti postavlja se pitanje opravdanosti njenog postojanja.

Vrste i dejstvo pravne zablude, jesu sledeća tematska pitanja koja ćemo nastojati da objasnimo, međutim neophodno je prethodno ukaza-ti na samu suštinu postojanja pravne zablude. Dakle, ova zabluda po-stoji ukoliko je učinilac u potpunosti svestan činjeničnog supstrata dela, potpuno je svestan činjeničnog kompleksa, međutim isti ne zna da je to što radi zabranjeno. Nije svestan nedozvoljenosti takvog ponašanja, nje-gove društvene opasnosti, društvene štetnosti, negativnog socijalnog vrednovanja dela.58 Pravna zabluda u savremenom društvu nužno mora da postoji59, ukoliko je krivičnopravni sistem zasnovan na principu indi-––––––––––

58 Dosledno prihvatamo materijalnu protivpravnost kao relevantni faktor kod svesti o zabranjenosti dela.

59 Odluka Saveznog Vrhovnog suda Nemačke (Bundesgerichtshof) od 18.03.1952. godine faktički je inaugurisala relevantno pravno dejstvo ove zablude, što je 1975. godine prepoznao i nemački zakonodavac kod izmena i dopuna Krivičnog zakonika (Strafgesetz-buch). U Francuskoj je pravna zabluda zakonski prepoznata tek 1994. godine donošenjem novog Krivičnog zakonika (Code Pénal). Vidi A. Verseveld Van, navedeno delo, str. 27. – 28. Danas, Nemački KZ u čl. 17. reguliše pravnu zabludu (Verbotsirrtum), te joj u slučaju da je neotklonjiva (unvermeidbar) priznaje dejstvo isključenja krivice (Schuldausschli-eßungsgründ), dok u situaciji kada je otklonjiva (vermeidbar) predviđa mogućnost faku-ltativnog ublažvanja kazne, shodno čl. 49. st. 1. (kojim su predviđene granice ublažavanja kazne). Nemački KZ videti na internet stranici - http://legislationline.org/ docu-ments/section/criminal-codes. Takvo dejstvo pravne zablude predvideo je i srpski -zakonoda-vac, vidi čl. 29. KZ. Interesantno je da je Savezni Ustavni sud Nemačke (Bun-desverfassungsgericht) odlučivao o ustavnosti navedenih izmena nemačkog KZ iz 1975.


464

vidualne subjektivne odgovornosti. Razlog za odstupanje od starovekov-nog i dugo vladajućeg pravila ignorantia iuris nocet,60 jeste hipertrofija pravnih propisa61, koja u ne malom broju slučajeva funkcionalno otuđuje pravnu normu od svojih korena – socijalne i moralne norme.62 Kršeći op-šti princip da je krivično pravo ultima ratio u regulisanju društvenih od-nosa, dolazimo u situaciju da je pravom zabranjeno i ono što čovek nekad ne vidi kao društveno štetan akt, kao socijalno nedozvoljeno delo, kao moralno nedopustiv čin. Izopštavanje društvene i moralne komponente kod krivičnopravne norme, ili u najmanju ruku njeno bitno reduciranje, vrlo lako onemogućuje prosečnog građanina da se ponaša u skladu sa istom, šta više, ni diplomiranog pravnika često ne čini imunim od njenog nepoznavanja i kao posledica toga kršenja. U ranijim istorijskim epoha-ma63, zabluda o zabranjenosti nekog ponašanja, osnovano nije imala bitnu –––––––––– godine, konkretno čl. 17. (pravne zablude), te je 17.12.1975. godine ocenio da je u sagla-snosti sa nemačkim Osnovnim zakonom. Vidi G. Arzt ., navedeno delo, str. 729. Inače nije na odmet objasniti da u nemačkoj krivičnopravnoj teoriji postoje razlozi koji isključu-ju „krivnju“ (Schuldausschließungsgründe) među koje spadaju nesposobnost za krivicu i neotklonjiva pravna zabluda i „ispričavajući razlozi“ (Entschuldigungsgründe) koji utiču -na smanjivanje „stupnja neprava i krivnje“, tako u I. Bojanić i M. Mrčela, Koncepcija krivnje u novom Kaznenom zakonu, Hrvatski ljetopis za kazneno pravo i praksu, vol. 19, br. 2/2012, str. 396. Takođe blisko ovoj temi, a u pravcu de lege ferenda, treba ukazati da u nemačkom i austrijskom KZ, za razliku od našeg postoji krajnja nužda koja isključuje protivpravnost i ona koja isključuje krivicu. Tako u Z. Stojanović, Komentar krivičnog zakonika, Beograd, 2009, str. 104. Na primer u KZ Hrvatske u čl. 22. u st. 1. propisano je pod kojim uslovima krajnja nužda isključuje protivpravnost, a u st. 2. kada isključuje k-rivicu. Vidi Narodne novine br. 125/11 i 144/12.

60 Čubinski govoreći o principu ignorantia iuris semper nocet, iznosi stav da se zako-nodavac mora svakako brinuti da se u narodu razvije osećaj odgovornosti i svesnosti svojih -pravnih i moralnih dužnosti, ali ističe da bi nepravično bilo kada bi se navedeni princip primenjivao u svakom slučaju. Vidi M. Čubinksi, navedeno delo, str. 80.

61 U SAD postoji više od 4.500 federalnih krivičnih dela, vidi P. Larkin, The Need -for a Mistake of Law Defense as a Response to Overcriminalization, tekst preuzet sa internet stranice - http://www.heritage.org/research/reports/2013/04/the-need-for-a-mist-ake-of-law-defense-as-a-response-to-overcriminalization.

62 Stojanović kao razlog navodi i okolnost da je krivično pravo u stalnoj ekspanziji, te da dolazi do stalnog širenja granica krivičnog prava što podrazumeva i njegove relativ-no česte izmene i dopune, što ranije nije bio slučaj. Vidi Z. Stojanović, Krivično pravo – Opšti deo, Beograd, 2013, str. 193.

63 Prema nekim mišljenjima u početku razvoja prava postojao je samo jedna delikt, koji je obuhvatao i napade na interese zajednice i napade na interese pojedinca, pri čemu -je njegova posledica bila jedina poznata sankcija – osveta. Ovo shvatanje poznato je kao Teza o pradeliktu (das Urdelikt), za više vidi A. Katančević, O poreklu vrsta delikata, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, br. 1/2011, str. 413. – 414. i O. Vujović, Injurija kao delikt, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, br. 2/2011, str. 360. – 380.


465

ulogu kod odlučivanja o krivici. Međutim, tako nešto ne treba da čudi, jer su dosta dugo kao krivično zabranjena dela figurirala isključivo mala in se dela, dakle zlo samo po sebi, i to u vidu ubistva, krađe, silovanja, tele-sne povrede, izdaje i sl. Kontinuirani tehničko-tehnološki napredak zapo-čet u okviru industrijske revolucije s početka 19. veka, doveo je nakon skoro dva veka, da osnovno krivično zakonodavstvo većine zemalja pre-vali brojku od dve stotine krivičnih dela, a zasigurno još toliko krivično zabranjenih ponašanja predvidi u sporednom zakonodavstvu, često „nevi-dljivom“ za čak i prilično školovane građane.64

Što se tiče vrsta, opšteprihvaćeno je razlikovanje direktne i indi-rektne pravne zablude.65 Prva postoji u slučaju da učinilac ne zna da je delo koje izvršava zabranjeno nekim pravnim propisom, kao i u slučaju kada zna za propis ali ga pogrešno tumači.66 Dakle, direktna pravna za-bluda postoji kada učinilac ne zna pravnu normu ili je pogrešno tumači. Ipak, imajući u vidu naše opredeljenje za materijalno određenje protiv-pravnosti, rekli bismo da ova vrsta zablude o protivpravnosti postoji kada lice ne zna da je njegovo ponašanje protivno osnovnim društvenim nor-mama. Smatramo da se pod ovim podrazumevaju situacije neznanja i po-grešnog tumačenja pravnog propisa, iz razloga što nije potrebno da učini-lac tačno zna za pravni propis, a sa tim u vezi nije potrebno ni da se upu-šta u njegovo ispitivanje i tumačenje. Pitanje je jednostavno – da li je imao svest o socijalnoj zabranjenosti dela, svest o društvenoj štetnosti ta-kvog akta.67 Što se tiče indirektne pravne zablude, ista postoji kada je uči-

–––––––––– 64 Posebna je tema slabljenje oštrice krivičnog prava njegovom bespoštednom i če-

stom upotrebom. 65 Tako Stojanović, Komentar krivičnog zakonika, Beograd, 2009, str. 132. i 133. -

Bačić ih zove izravna i neizravna zabluda o protupravnosti. Vidi F. Bačić, navedeno delo, str. 266.

66 Ovde je moguće da ne zna krivično delo predviđeno u KZ, da ne zna krivično de-lo predviđeno u sporednom zakonodavstvu, da ne zna dopunu bića blanketnog krivičnog -dela iz KZ koja se nalazi u vankrivičnopravnom propisu. Vidi LJ. Lazarević, navedeno delo, str. 101. Takođe, Bačić dodaje situaciju i da učinilac zna normu ali da pogrešno misli da ona ne vredi. Vidi F. Bačić, navedeno delo, str. 266. i 267. Srzentić i Stajić navo-de da je u nemačkoj judikaturi zastupano stanovište o deobi pravne zablude na krivi-čnopravnu i vankrivičnopravnu u zavisnosti od toga da li postoji zabludu o nekom pojmu koji je regulisan krivičnopravnom ili drugom pravnom normom. Tako u N. Srzentić, A. Stajić, navedeno delo, str. 165.

67 Ovaj termin socijalna zabranjenost dela, neodoljivo podseća na Frankovu svest o socijalnom značaju dela odnosno svest o socijalnoj nedopuštenosti dela, koju on takođe podvodi pod pravnu zabludu, iako je shodno sistematici tadašnjeg zakonodavca ipak -navodi kao stvarnu zabludu. Frank pod zabludom o socijalnoj nedopuštenosti dela smatra zabludu o činjenicama čije bi postojanje isključilo protivpravnost preduzetog ponaša-nja. Vidi S. Frank, Teorija kaznenog prava, Zagreb, 1955 str. 163.


466

nilac pogrešno smatrao da postoji pravni osnov68 koji isključuje protiv-pravnost njegovog dela, odnosno kada je pogrešno protumačio pravne uslove za primenu nekog od osnova isključenja protivpravnosti. U ovom slučaju, učinilac zna da je njegovo ponašanje uopšteno nedozvoljeno, ali smatra da postoji osnov koji isključuje protivpravnost u konkretnom slu-čaju.69 Primer za ovakvu vrstu pravne zablude postoji kada vaspitač za-ključa nedisciplinovanog učenika smatrajući to disciplinskom merom na koju ima pravo70, zatim kada učinilac misli da je dozvoljena nužna odbra-na na nužnu odbranu, ili kada lice misli da ima pravo na disciplinsko ka-žnjavanje svojih daljih maloletnih srodnika ne znajući da to pravo pripada samo roditeljima.71

I direktna i indirektna pravna zabluda, mogu biti otklonjive i neotklonjive, a od čega zavisi njihovo pravno dejstvo. Otklonjiva pravna zabluda postoji kada učinilac vrši krivično delo pri čemu nije svestan da je ono zabranjeno, ali je mogao i bio dužan da bude svestan njegove zabranjenosti.72 Utvrdili smo već suštinsku identičnost poten-cijalne svesti o zabranjenosti iz čl. 22. KZ i ove zablude, kao i da ista predstavlja fakultativni osnov za ublažavanje kazne, iako u čl. 22. KZ nije predviđeno ovakvo dejstvo potencijalne svesti o protivpravnosti. Neotklonjiva pravna zabluda postoji kada lice nije znalo da je njegovo delo zabranjeno, pri čemu prema svojim ličnim svojstvima nije raspo-lagao mogućnošću da to zna, niti je imao dužnost da zna za nedozvo-ljenost. Iz rečenog proizlazi da učinilac nikako nije mogao niti je bio dužan znati za protivpravnost svog delovanja. Dakle, ne postoji ni ak-tuelna ni potencijalna svest o protivpravnosti, čije odsustvo utiče na okolnost da krivica kao obavezni element krivičnog dela, obzirom na

–––––––––– 68 Naglašavamo da u pitanju mora da bude pravni osnov u smislu pravnog pro-

pisa, a ne bilo koji osnov, iz razloga što osnov isključenja protivpravnosti može da se temelji i na činjenici – primer je postojanje napada kod dela izvršenog u nužnoj odbrani.

69 Za učenje o opštoj i konkretnoj zabludi o zabranjenosti dela, vidi rad Pravna za-bluda ( preuzet sa internet stranice - http://www.harmonius.org/sr/publikacije/clanci/ivan-djokic/Pravna_zabluda.pdf), od I. Đokića u kojem citira D. Atanackovića – Pojam zablu-de u krivičnom pravu, JRKK, br. 1/1977, str. 41. – 63.

70 LJ. Lazarević, navedeno delo, str. 102. 71 Z. Stojanović, Krivično pravo – Opšti deo, Beograd, 2013, str. 192. 72 Frank navodi da se ponašanje učinioca kod nesvesnog nehata protivi dužnosti

da bude svestan mogućnosti nastupanja zabranjene posledice, to jest „postoji dakle duž-nost da učinilac bude svijestan zabranjene posledice, tj. svijestan, da je moguća posledica zabranjena i da se njegovo ponašanje protivi socijalnoj dužnosti obazrivosti prema sugra-đanima“. Vidi S. Frank, Problem krivnje, Arhiv za pravne i društvene nauke, vol. 38, br. 1/1951, str. 98.


467

neostvarenost svojih strukturalnih komponenti, ne postoji, iz čega se zaključuje da je ova vrsta pravne zablude osnov isključenja krivice, a samim tim i krivičnog dela. Zatim, u našem ranijem zakonodavstvu73, postojala je podela na pravnu zabludu iz opravdanih i neopravdanih razloga74, pri čemu se ova prva može izjednačiti sa neotklonjivom pravnom zabludom. Ipak, i kao takva nije isključivala krivičnu odgo-vornost75, što je dovelo do kršenja principa subjektivne odgovornosti. Nije sporno da je raniji zakonodavac, polazeći od psiholoških teorija krivice76, te od teorije umišljaja u pogledu svesti o zabranjenosti dela, navedenu svest „stavljao“ u intelektualni element dolusa. Međutim kr-šenje osnovnog temelja krivičnog prava upravo je počinjalo na tome da se kažnjavalo i ako taj deo sadržaja svesti kod umišljaja nije posto-jao niti je lice u datoj prilici uopšte moglo da ga ima. Drugim rečima, sud bi oglašavao krivim učinioca koji nije znao da je to što radi zabra-njeno niti je mogao ili77 bar bio dužan da zna za zabranjenost takvog ponašanja, čime bi krivica izgubila svoju etičku dimenziju, obzirom da bi lice bilo krivo za nešto na šta nikako nije mogao da utiče, te što je za njega kao čoveka izvan njegovog uticaja, ali ne samo njegovog, već bi i svakog drugog prosečnog građanina dovelo u istu nepriliku. Na ovaj način opasno se približavamo objektivnoj odgovornosti. Povo-dom pravne zablude iz neopravdanih razloga, ona se ne može izjedna-čiti sa otklonjivom pravnom zabludom iz razloga što učinilac, imajući u vidu okolnosti pod kojim je delo učinjeno, u otklonjivoj pravnoj za-bludi može biti i iz opravdanih razloga.78

–––––––––– 73 Krivični zakonik iz 1951. godine (Sl. list FNRJ br. 13/51, 30/59, 11/62, 31/62,

37/62, 15/65 i 15/67), u čl. 10. propisuje da „sud može blaže kazniti učinioca krivičnog dela koji iz opravdanih razloga nije znao da je takvo delo zabranjeno, a može ga i oslobo-diti od kazne“. Tako i Osnovni krivični zakon iz 1976. godine – stupio na snagu 01.07.1977. godine (Službeni list SFRJ, br. 44/76, 36/77, 34/84, 37/84, 74/87, 57/89, 3/90, 38/90, 45/90 i 54/90, Službeni list SRJ, br. 35/92, 16/93, 37/93, 24/94, 61/2001 i Službeni glasnik RS, br. 39/2003), u čl. 17.

74 Tačnije, zakonodavac nije spominjao pravnu zabludu iz neopravdanih razloga, ali jeste sudska praksa, te je eventualno tretirala kao običnu olakšavajuću okolnost prilikom odmeravanja kazne.

75 Ovaj izraz je višestruko sporan i bitno neodređen posebno u konceptu definisanja opšteg pojma krivičnog dela. Tako i Z. Stojanović, , Krivica ili krivična odgovornost ? , Branič, broj 3 – 4/ 2004., str. 5. – 17.

76 U ranijem našem zakonodavstvu, subjektivni element krivičnog dela, bila je kri-vična odgovornost, koja se sastojala iz uračunljivosti i vinosti.

77 Ako postoji ili dužnost ili mogućnost da se zna za zabranjenost ne dolazi do pri-mene propisa o neotklonjivoj pravnoj zabludi.

78 Tako i N. Srzentić i A. Stajić, navedeno delo, str. 166.


468

Zanimljivo je spomenuti i zabludu o supsumciji79 koja se smatra irelevantnom podvrstom pravne zablude. Postoji kada lice pogrešno pravno tumači, shvata značenje objektivnih obeležja bića krivičnog de-la, odnosno kad određeni činjenični sadržaj pogrešno podvodi pod za-konsko značenje. Drugim rečima lice je svesno svih obeležja dela ali ih pogrešno pravno tumači. Bačić kao primer navodi situaciju u kojoj uči-nilac nekom licu nanosi tešku telesnu povredu, a misli da je u pitanju la-ka telesna povreda.80

4. OPRAVDANOST RAZLIKOVANJA STVARNE I PRAVNE ZABLUDE

Na kraju rada, prelazimo na pitanje opravdanosti podvajanja

stvarne i pravne zablude. Već je rečeno da učinilac koji deluje u za-bludi ne zna ili pogrešno smatra da čini nešto što nije nedopušteno. Raz-likovanje se zasniva na okolnosti da li je učinilac u zabludi u pogledu činjenica ili u pogledu društvene dozvoljenosti preduzetog ponašanja. Diferenciranje ove dve zablude počiva na priklanjanju teoriji krivice ko-ja izdavaja svest o protivpravnosti iz intelektualnog sadržaja umišljaja. Nemački KZ, izričito napušta teoriju umišljaja81 (Vorsatztheorie) ko-ja svest o protivpravnosti smešta u intelektualnu komponentu dolusa, i time je jednako tretira kao i druga obeležja bića krivičnog dela, što je poznato i kao doktrina jednakog tretmana.82 Uzmimo za primer situaciju u kojoj lice A posmatra dete (lice B) kako se davi, iako je mogao da ga spasi činjenjem, pri čemu je dete u stvari njegov sin B.83 Prema teoriji umišljaja lice A se tretira isto bez obzira da li je znao da je lice B nje-gov sin i pogrešno verovao da nema dužnost da interveniše ili je mislio da je lice B komšijin neposlušni sin. Ova teorija bi u oba slučaja dovela do istog zaključka – da kod lica A nema umišljaja u pogledu ubistva ne-činjenjem iz razloga što nije svestan svoje dužnosti da interveniše. Bez značaja je razlika da li je odsustvo ove dužnosti bilo uzrokovano nezna-njem da je lice B njegov sin (stvarna zabluda) ili iz razloga što je u pot-punosti poznavao činjenični supstrat ali je verovao da nema dužnost da

–––––––––– 79 Subsumtionsirrtum, vidi kod G. Arzt, navedeno delo, str. 719. – 720. i F. Bačić,

navedeno delo, str. 233. 80 F. Bačić, navedeno delo, str. 233. 81 Kao i srpski zakonodavac. 82 Vidi G. Arzt, navedeno delo, str. 715. Teorija umišljaja je odbačena u nemačkom

pravu. 83 Primer preuzet iz G. Arzt, navedeno delo, str. 715.


469

interveniše.84 Zatim, posebno je pitanje razgraničenje stvarne i prav-ne zablude u odnosu na normativna obeležja bića krivičnog dela. Normativna obeležja bića za razliku od deskriptivnih nisu neposredno dostupna čulima, već se moraju dovesti u vezu sa pravnim i društvenim normama (npr. javna isprava, srodnik u pravoj liniji).85 Stojanović obja-šnjava da se za umišljaj učinioca ovde ne traži pravna definicija ovih obeležja već predstava o činjeničnom stanju koje je zakonodavac hteo da obuhvati normom, odnosno reč je paralelnom vrednovanju u laičkoj sferi učinioca, pri čemu bi u suprotnom samo pravnici mogli postupati sa umišljajem.86 Stvarna zabluda u odnosu na normativna obeležja bi postojala u slučaju da učinilac smatra da ono ne postoji kao činjenica u konkretnom slučaju jer ne shvata društveni značaj ovog obeležja ni na osnovu paralelnog vrednovanja u laičkoj sferi.87 Tako i Bačić koji navo-di da je potrebno da učinilac bude svestan smisla i funkcije koji se za ta-kvu okolnost vežu u socijalnom životu.88 Bitno je osvrnuti se i na sadr-žaj svesti kod umišljaja u smislu mogućnosti aksiološki neutralnog poi-manja okolnosti iz bića dela. Smatramo da ovako nešto nije moguće, posebno u odnosu na normativna obeležja bića, ali ne ograničavajući se na njih, već i u odnosu na deskriptivna kao direktno čulno dostupna. Mišljenja smo da je pogrešno isključivati socijalno vrednovanje kod do-življavanja obeležja dela na intelektualnoj komponenti dolusa, iz razlo-ga što svest o svakom obeležju dela nije samo „ogoljena“ recepcija objektivne stvarnosti u našoj svesti. Nije moguće vremenski strogo raz-dvajati proces neposrednog opažanja i automatskog vrednovanja opaže-nog u psihičkoj registraciji spoljašnjeg fenomena. Kada na klupi u par-ku ugledamo novine, pri čemu nema nikoga u blizini, mi samim opaža-njem novina, zaključujemo da je u pitanju napuštena stvar na kojoj ne postoji pravo svojine, te iz toga izvlačimo zaključak da ih možemo od-neti. Iz navedenog vidimo jasan primer istovremenog socijalnog vred-novanja opaženog. Frank smatra da „iskustvo uči na području ljudskog vladanja, da je redovno sud o činjenicama nerazlučivo vezan sa sudom

–––––––––– 84 Objašnjenje primera dao G. Arzt, navedeno delo, str. 715. Međutim, ovde treba

imati u vidu i krivično delo nepružanje pomoći iz čl. 127. srpskog KZ. pri čemu je nebitno da li je učinilac u roditeljskom odnosu sa oštećenim ili ne.

85 Vidi Z. Stojanović, Krivično pravo – Opšti deo, Beograd, 2013, str. 170. 86 Z. Stojanović, Krivično pravo – Opšti deo, Beograd, 2013, str. 170. – 171. 87 Z. Stojanović, Komentar krivičnog zakonika, Beograd, 2009, str. 134. 88 Kao primer navodi da je kod isprave potrebno da lice zna da je u pitanju doku-

ment te da se za dokument veže funkcija – da služi za dokazivanje). Vidi F. Bačić, nave-deno delo, str. 232. – 233.


470

o njihovoj vrijednosti“.89 Zaključujemo da je moguće da učinilac bude svestan socijalnog značenja svakog objektivnog obeležja bića dela indi-vidualno, ali da je ipak moguće da mu nedostaje svest o društvenom značaju svih obeležja kao celine, onoga što ona čine u svom uzajamnom odnosu. U pitanju je novi kvalitet, koji postaje društveno neprihvatljiv tek u svom totalitetu. Imajući u vidu ovakvo rezonovanje mišljenja smo da je diferenciranje stvarne i pravne zablude u opštem delu krivičnog prava dogmatski opravdano i utemeljeno.

–––––––––– 89 S. Frank, Teorija kaznenog prava, Zagreb, 1955, str. 166. Pihler navodi da je sve

što je ljudsko ujedno i vrednosno te smatra da nije moguće strogo podvajati sudove o vrednosti i sudove o stvarnosti, uopšte i u pravnom smislu Tako u S. Pihler, navedeno delo, str. 34.


471

Nikola Vuković, Ph.D. Student University of Novi Sad Faculty of Law Novi Sad

Specific Questions of Mistake of Fact and Mistake of Law in Criminal Law

Abstract: The subject of this paper is the systematic presentation between mistake of fact and mistake of law as criminal law institutes which through the influence on perpetrators conciousness about the sta-tutory elements and existence of facts that exclude illegality in case of mi-stake of fact and forbideness of act in case of mistake of law, influence on decision whether to punish such a perpetrator. The author first relates on relations between error and insanity, after that turns to defining mistake of fact and its types as well as its impact on culpability of the offender. Then he analyze the mistake of law and in its phenomenon in modern life in light of its justification. At the end, there is a conclusion that both of the mistakes are needed and legitimate in modern criminal law, as is their different treatment and impact.

Key words: culpability, mistake of law, mistake of fact, knowledge of wrongfulness


472


473

Pregledni članak 342.7:17.023.33 doi:10.5937/zrpfns48-5806

Mirjana Sredojević, student doktorskih studija Univerzitet u Novom Sadu Pravni fakultet u Novom Sadu

POJAM, OGRANIČENJE I ZAŠTITA PRAVA NA ŽIVOT KAO VRHUNSKOG LJUDSKOG PRAVA

Sažetak: U radu je obrađen pojam prava na život, kako iz ugla

ustavnog prava, koje predstavlja polaznu tačku njegove zaštite, tako i iz ugla neki drugih pravnih nauka, a posebno krivičnog prava.Pravo na život je nužna pretpostavka postojanja svih drugih prava i kao takvo ima univerzalno značenje. Međutim, svakodnevno se susrećemo sa kr-šenjima upravo ovog prava, pa je stoga potrebno predvideti adekvatne mehanizme pravne zaštite, kako se ovo pravo ne bi svelo na puku pro-klamaciju. Pri tom, krivično-pravna zaštita je najdelotvorniji vid zašti-te ljudskih prava, pa samim tim i prava na život, jer sloboda je pravo da činimo sve ono što nam zakoni dozvoljavaju, a tek kada ljude ogra-ničite u njihovim pravima i slobodama, oni shvataju vrednost slobod-nog života.

Što se tiče sistematizacije rada, prvi deo je posvećen istorijatu prava na život, u drugom delu je razmotren pojam prava na život, dok je treći deo rada posvećen ograničenjima prava na život, kako od strane države, a upotrebom prinude, tako i putem propisivanja smrtne kazne. U central-nom, četvrtom delu rada su obrađeni mehanizmi zaštite prava na život, gde su izložene negative, pozitivne i procesne obaveze države, kao i vido-vi zaštite. U zaključku je napravljen kratak rezime o pravu na život i pro-blemima sa kojima se susrećemo danas prilikom ostvarivanja ovog pra-va, a sve to prožeto praksom Evropskog suda za ljudska prava.

Ključne reči: pravo na život, prirodna prava, smrtna kazna, eutana-zija, krivično-pravna zaštita.

1. UVODNA REČ

Život je najznačajnija vrednost čoveka, koja daje osnov i smisao

svim ostalim vrednostima koje čovek ima, pa je tako i pravo na život nu-

Mirjana Sredojević, Pojam, ograničenje i zaštita prava na život... (str. 473–490)

474

žna pretpostavka postojanja svih drugih prava i kao takvo ima univerzal-no značenje. S toga je u svakom civilizovanom društvu život neprikosno-ven, a pravo na život vitalno ljudsko pravo. Radi se o primarnom pravu svakog ljudskog bića, a o njegovom značaju svedoči i zainteresovanost ne samo pravnika praktičara i pravnih teoretičara, već i mnogih drugih, kao što su lekari, kriminolozi, filozofi, ali na određeni način i psiholozi, so-ciolozi i dr. Prvobitno i osnovno značenje ljudskih prava je da su ona is-trument ograničavanja državne vlasti.1 Obim i poštovanje ljudskih prava najbolji su pokazatelj karaktera odnosa između državne vlasti i građani-na.2 Pa ipak, i pored toga svakodnevno se upravo ovo ljudsko pravo krši, ljudski životi se gase ne prirodnim putem, već nasiljem, silom, i to najče-šće od strane drugih ljudi, istih onih koji bi upravo pravo na život trebalo da uzimaju kao vrhovni postulat življenja svih nas.

Pravo na život je proklamovano mnogim, kako unutrašnjim, tako i međunarodnim, ali i regionalnim dokumentima, ali bi bez adekvatne pravne zaštite ono bilo mrtvo slovo na papiru. Pri tom, krivično-pravna zaštita je najdelotvorniji vid zaštite ljudskih prava, pa samim tim i prava na život, jer sloboda je pravo da činimo sve ono što nam zakoni dozvolja-vaju. Tek kada ljude ograničite u njihovoj slobodi, oni shvataju vrednost slobodnog života, jer „najlepši se snovi o slobodi sanjaju u tamnici“3.

2. ISTORIJAT PRAVA NA ŽIVOT

Što se tiče evolucije ljudskih prava, demokratsku Atinu je odlikova-

la praksa da su svi građani polisa jednaki pred zakonom bez obzira na nji-hovu političku moć ili imetak, što je jedno od neizostavnih obeležja i sa-vremene pravne države. Antička Grčka je i milje u kome su nastale pri-rodnopravne teorije koje su mnogo godina kasnije predstavljale idejni podstrek konstitucionalizovanju ljudskih prava. Oslonac rimske misli na Grčku bio je izuzetno snažan. Prema mišljenju Cicerona, „pored zakona koji vladaju ljudima (ius), postoje i večni zakoni (lex aeterna) i prirodni zakoni (lex naturalis) koji su isti, jer se Bog i priroda podudaraju.“4 Za razliku od starogrčkog nasleđa o apsolutnoj svemoći države, stari Rim je odlikovala ideja da je upravo država sredestvo za otelotvorenje blagotvor-nog života njenih građana. Prirodno pravo je „ono čime je sama priroda

–––––––––– 1 R. Marković, Ustavno pravo, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu 2013, 461. 2 Ibid., 460-461. 3 Fridrih fon Šiler, Riznica mudrosti i izreka, Kairos, Sremski Karlovci, 148. 4 D. Simović, D. Avramović, R. Zekavica, Ljudska prava, Kriminalističko-policij-

ska akademija, Beograd 2013, 9.


475

poučila sva živa stvorenja. Ono nije isključivo svojstveno ljudskom rodu, no i svim živim stvorovima koji su rođeni u vazduhu, na zemlji i moru“, a na početku Justinijanovih Digesti stoji njegova misao da je prirodno pra-vo ono po kome se svi ljudi rađaju slobodni.“5 Međutim, bez obzira na uzvišene i večne ideje o nadređenom prirodnom pravu, u praksi je pozi-tivno pravo odnelo primat.

Proces institucionalizacije ljudskih prava započet je u Engleskoj donošenjem Velike povelje sloboda (Magna Carta Libertatum) 1215. godine, da bi se nastavio 1628. godine, donošenjem Peticije o pravima (The Petition of Rights), kao uvertire u englesku revoluciju, a potom i donošenjem Zakona o pravima 1689. godine (Bill of Rights). Za evolu-ciju prava na život, i uopšte ljudskih oprava, posebno je važan član 39 Velike povelje koji predviđa da nijedan slobodan čovek neće biti ubi-jen ili zatvoren, lišen svojih prava...osim na osnovu zakonite presude njemu jednakih ili prava zemlje. Sličnu odredbu sadrži i Peticija o pra-vima. Začetnik racionalnog prirodnog prava je bio Hugo Grocijus. Sna-žan doprinos konačnom afirmisanju ideje ljudskih prava dao je Tomas Hobs, navodeći da prirodna subjektivna prava treba izvoditi „iz čoveku urođenog nagona za održavanjem života“6. Džon Lok je bio zagovornik učenja da se društvo stvara društvenim ugovorom koji pojedinci za-ključuju među sobom, sa ciljem da se ujedine u zajednicu kako bi za-štitili svoja prirodna prava – život, slobodu i imanje. Međutim, svoj vr-hunac prirodnopravne teorije doživljavaju u delu Žan Žak Rusoa, koji je koristio društveni ugovor kako bi afirmisao način na koji bi država moralo da bude uređena, odnosno kako bi čovek sačuvao svoja prirod-na prava, a društveno stanje učinio legitimnim. Proces konstitucionali-zacije ljudskih prava započet je u okrilju američke i francuske revolu-cije na kraju 18. veka. Zanimljivo je pomenuti Deklaraciju nezavisnosti iz 1776. godine, koja u prvi red izdvaja tri „neotuđiva prava“ – život, slobodu i traženje sreće, pa možemo primetiti, da se ovde zapravo radi o istim pravima čiji je zagovornik bio Lok, u nešto modifikovanom ob-liku. Francuska Deklaracija iz 1789. godine, bila začetak ideje da osnovni zakon jedne države mora da sadrži dve vrste odredaba: one ko-je se odnose na ljudska prava i one koje se odnose na organizaciju dr-žavne vlasti, te da je cilj političkog udruživanja očuvanje prirodnih i nezastarivih prava čoveka: slobode, svojine, sigurnosti i otpora ugnje-tavanju. Primećujemo kontinuitet u afirmisanju prirodnih prava, u ne-

–––––––––– 5 Ibid., 10. 6D. Simović, R. Zekavica, Policija i ljudska prava, Kriminalističko-policijska aka-

demija, Beograd 2012, 16.


476

što izmenjenoj formi. I u našem prvom, Sretenjskom ustavu, postojale su odredbe o ljudskim pravima i činile su približno petinu svih ustav-nih članova.

Proces internacionalizacije ljudskih prava otpočeo je donošenjem Povelje Ujedinjenih nacija od 1945. godine.7 Sledeći korak u pravcu raz-rade i dopune kataloga ljudskih prava predstavljaju paktovi, povelje i konvencije o ljudskim pravima, kako na međunarodnom, tako i na regio-nalnom nivou.

3. POJAM PRAVA NA ŽIVOT Pravo na život se može bliže izraziti kao pravo čoveka da ne bude

samovoljno lišen života ili ostavljeno bez uporišta, živeći u svetu ne-predvidljivosti. U takvoj okolini on tačno ne zna ni odakle vreba opa-snost, pa prema tome ne doživljava samo uobičajeni strah, koji je ori-jentišući jer navodi na uklanjanje izvora ugrožavanja, nego nezdravu, za njega potpuno nefunkcionalnu i nekorisnu strepnju, kojoj tačno poreklo i uzrok ne zna, pa prema tome ne može ni da joj umakne.8 Pravo na ži-vot spada u grupu ličnih prava, prava prve generacije i prava negativnog statusa. Ono je elementarno i temeljno pravo svakog čoveka, i u hijerar-hiji ljudskih prava, nalazi se na samom vrhu, iznad i ispred svih drugih prava. Ako se za ljudska prava može smatrati da su prirodna prava čo-veka, onda se to najpre može tvrditi za pravo na život. U tom smislu svi pravni dokumenti kojima se proklamuju prava građana, odnosno ljudska prava, definišu i potvrđuju ovo pravo, a ustavi savremenih, demokrat-skih, država u odredbama o pravima čoveka ističu pravo na život kao prvo među pravima građana. Pravo čoveka na poštovanje njegovog ži-

–––––––––– 7 Osnovna funkcija Povelje je bila zaštita međunarodnog mira i bezbednosti, pa njo-

me nije proklamovan katalog ljudskih prava, međutim, u preambuli se naglašava vera u „osnovna prava čoveka, u dostojanstvo i vrednost ljudske ličnosti, u ravnopravnost ljudi i žena i nacija velikih i malih“. Takođe, kao jedan od ciljeva UN predviđeno je „unapređe-nje i podsticanje poštovanja prava čoveka i osnovnih sloboda za sve bez obzira na rasu, pol, jezik ili veru“. Društvo (Liga) naroda, osnovano 1919. godine nakon Pariske mirovne konferencije, a čija su preteča Ujedinjene nacije, nije se bavilo ljudskim pravima, ni u normativnom delu, niti u preambuli. Naime, njegovi osnovni ciljevi su bili: razoružanje, sprečavanje rata preko kolektivne bezbednosti, rešavanjem razmirica između zemalja pu-tem pregovaračke diplomatije, poboljšanje globalnog blagostanja, što ukazuje na to da se (Društvo) više bavilo međudržavnim odnosima, nego čovekom kao pojedincem, a imajući u vidu i društveno-istorijske okolnosti u kojima je nastalo.

8 V. Dimitrijević, Strahovlada, ogled o ljudskim pravima i državnom teroru, Beo-grad 1997, 174.


477

vota nalazi se u centru sistema zaštite ljudskih prava i garantuje ga naj-veći broj ustava, bilo izričitom ustavnom odredbom, bilo na posredan način, propisivanjem zabrana čiji je smisao zaštita telesnog integriteta. Ustav Republike Srbije u članu 24 propisuje: „Ljudski život je nepriko-snoven, u republici Srbiji nema smrtne kazne. Zabranjeno je kloniranje ljudskih bića“9, dok u članu 11 Povelje o ljudskim i manjinskim pravi-ma i građanskim slobodama Srbije i Crne Gore stoji: „Ljudski život je neprikosnoven. U državnoj zajednici Srbija i Crna Gora ne postoji smrt-na kazna. Zabranjeno je kloniranje ljudskih bića.“. Izmenama krivičnog zakonodavstva od 2001. smrtna kazna je ukinuta, a umesto smrtne ka-zne uvedena je kazna zatvora od 40 godina. Pravo na život zaštićeno je i nizom međunarodnih dokumenata, a među najvažnijima su Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija, koja u članu 3 propi-suje: “Svako ima pravo na život, slobodu i bezbednost ličnosti.“, dok se Protokolom br. 13 uz Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda u potpunosti ukida smrtna kazna.10 Od regionalnih in-strumenata, Afrička povelja o ljudskim i pravima naroda u članu 4. pro-pisuje: „Ljudska bića su neprikosnovena. Svako ljudsko biće ima pravo da se poštuje njegov život i celokupnost njegove ličnosti. Nikome ne može biti samovoljno oduzeto ovo pravo.“. Američka konvencija o ljudskim pravima u članu 4. nalaže obavezu država potpisnica da zaštite život od začeća. Takođe, Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima, koji u članu 6. predviđa da: “Svako ljudsko biće ima urođeno pravo na život. Ovo pravo mora da bude zaštićeno zakonom. Niko ne može biti samovoljno lišen života.”. Slično tome, u Deklaraciji o neza-visnosti iz 1776. godine, pravo na život, okvalifikovano je kao neotuđi-vo pravo, pa se primećuje da postoje i oni koji o ovom pravu govore kao o prirodnom pravu, stečenom samim rođenjem.

4. OGRANIČENJA PRAVA NA ŽIVOT Ograničenja ljudskih prava moguća su samo zakonom kad to dopu-

šta Ustav, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ograničenja zadovo-

–––––––––– 9 Ovde se postavlja pitanje da li se u Rep. Srbiji ipak sprovodi smrtna kazna, a ima-

jući u vidu da njeno izvršenje nije izričito zabranjeno Ustavom, kao što je to slučaj sa klo-niranjem ljudskih bića, te da je u Krivičnom zakoniku predviđeno posebno krivično delo koje se odnosi na taj institut.

10 Poslednja smrtna kazna u Srbiji je izvršena 1992. godine u Somboru, kada je stre-ljan Johan Drozbek iz Karavukova, nasilnik i ubica šestogodišnje devojčice. Vid. B. Niko-lić, R. Žarevac, 91.


478

lji i uz poštovanje principa srazmernosti.11 Prilikom ograničenja pojedi-nog prava, svako ograničenje mora biti legitimno, opravdano i njime se ne sme zadirati u suštinu zajemčenog prava.12 Od ograničenja pojedinih prava treba razlikovati mogućnost privremenog odstupanja od pojedinih ljudskih prava, a u vezi sa ratnim i vanrednim stanjem. Međutim, postoje i ljudska prava od kojih se ne može nikada odstupiti i koja se zbog toga nazivaju neprikosnovenim ljudskim pravima i koja se metodom enumera-cije tačno utvrđuju u Ustavu Srbije i obuhvataju spisak od 17 prava, među kojima je i pravo na život. Međutim, postoje i autori koji pravo na život ne podvode pod apsolutno pravo, ističući da se ono može ograničiti radi zaštite i ostvarivanja nekih drugih vrednosti i interesa, pri čemu je potreb-no voditi računa o značaju prava koja se štite i mogućnosti postojanja ra-znih zloupotreba.

Neka ograničenja u uživanju prava na život predviđena su članom 2. stav 2. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih slo-boda (u daljem tekstu: Konvencija), prema kojoj se ne smatra protiv-pravnim lišenje života koje proistekne iz upotrebe sile koja je apsolutno nužna prilikom: odbrane bilo kog lica od nezakonitog nasilja, izvršenja zakonitog lišenja slobode ili sprečavanja bekstva lica zakonito lišenog slobode ili zakonitih mera koje se preduzimaju radi suzbijanja nereda ili pobune. Ovde imamo u vidu krivično-pravne institute, kao što su nužna odbrana i krajnja nužda, kod kojih se lišenje života ne smatra protiv-pravnim.

„Smrtna kazna je najsračunatije od svih ubistava sa predumišljajem sa kojim se nijedno krivično delo, koliko god bilo sračunato, ne može uporediti. Kad bi to i bilo moguće, na smrtnu kaznu bi trebalo osuditi kri-minalca koji je žrtvu unapred obavestio o danu i času kada će je na jeziv način ubiti, a potom je mesecima držao u zatočeništvu. U običnom životu takvih monstruma nema.“13 Nijedna krivična sankcija nije izazvala takve rasprave u pogledu opravdanosti svoga postojanja kao što je to slučaj sa smrtnom kaznom.14 Ona spada u tzv. kazne eliminacije, jer društvo nasto-ji da iz svoje sredine eliminiše učinioca krivičnog dela, kako više ne bi bio u mogućnosti da svoje delo ponovi, odnosno recidivira.15 Smrtna ka-zna je u počecima svoje primene izvršavana na veoma svirep i okrutan ––––––––––

11 Prof. dr B. Milosavljević, Ustavno pravo i organizacija pravosuđa, Projuris, Be-ograd 2012, 44.

12 Ibid. 13 E. R. Korljan, Evropska konvencija o ljudskim pravima i pravo na život, doktor-

ska disertacija, Beograd 2012, 51. 14 Z. Stojanović, Komentar Krivičnog zakonika, Sl. Glasnik, Beograd 2006, 176. 15 M.Radoman, Penologija i kazneno-izvršno pravo, Pravni fakultet, Novi Sad 2009, 20.


479

način, s ciljem da se osuđeniku nanese što više telesnog i duševnog bola, da mu se smrvi dostojanstvo, koje su njegovi mučitelji izgubili, pri čemu su najčešći oblici bili: nabijanje na kolac, čerečenje, spaljivanje na loma-či, odrubljivanje glave, vešanje, do modernijih metoda kao što su gasne komore, električne stolice i smrtonosne injekcije.16 Belorusija je danas je-dina zemlja Evrope u kojoj smrtna kazna nije ukinuta, mada je tri puta ukidana od 1912. godine, ali je ponovo uspostavljana, a egzekucija se sprovodi pucanjem u potiljak osuđenog, pri čemu se ni rodbina ni osuđe-nik ne obaveštavaju kog dana će biti sprovedena, a posle izvršenja se rod-bini ne pruža ni informacija gde je telo sahranjeno. Nedavni slučaj izvrše-nja smrtne kazne imamo na severoistoku Kine, gde je Džou Sjiđun osu-đen na smrtnu kaznu zbog ubistva dvoipomesečne bebe koju je pronašao u automobilu koji je prethodno ukrao.17

Mišljenja o zastrašujućem dejstvu kazne često su oprečna. Zago-vornici ukidanja smrtne kazne – abolicionisti, u prilog svojoj tvrdnji na-vode da smrtna kazna ne samo što ugrožava urođeno pravo na život i što je nepopravljiva u slučaju sudske greške, već se pokazalo da nema nikakvih efekata na stepen kriminaliteta u društvu. Nepravda koja je na-neta nevinom čoveku može se u svim slučajevima donekle ublažiti, osim u slučaju izricanja i izvršenja smrtne kazne.18 Takođe, neki od ovih nevinih ljudi proveli su decenije u čekanju u tzv. „hodnicima smr-ti“ da njihova sudbina bude rešena, da bi sat vremena pre pogubljenja saznali šta će se desiti. Kako je advokat jednog osuđenika rekao sudija-ma u vezi sa odlaganjima u poslednji čas: „Vi ga praktično ubijate svaki dan.“.19 Abolicionisti smrtnu kaznu bez obzira na „humanizaciju“ nje-nog izvršenja, vide kao zločin, i to najgori od svih, zato što poprima li-cimerno obeležje pravde, jer se zločin nastoji suzbiti zločinom. Neki na-vode da eliminacija zločinaca na ovaj način predstavlja neuspeh društva da se izbori sa problemom kriminaliteta. Stavlja se i prigovor generalnoj prevenciji da niko ne može služiti kao sredstvo za zastrašivanje drugih, ––––––––––

16 Dovoljno je napomenuti da je za pogubljenje Roberta Damirena, koji je 1757. go-dine izvršio atentat na francuskog kralja Luja XV, bila raspisana neka vrsta međunarod-nog konkursa, gde se tražila najbolja ideja za zastrašujuće i što svirepije izvođenje najteže kazne. Vid. V. Dimitrijević, 65. Vid. i E. R. Korljan, 58-59; U Engleskoj su do 1688. go-dine izricane kazne za 50 krivičnih dela, a da bi se do kraja veka taj broj proširio na 200 krivičnih dela. Od 36.566 izrečenih smrtnih presuda, više od 7700 zaista je bilo izvršeno.

17 Izveštaji Amnesty International pokazuju da je više od 1000 egzekucija izvršeno tokom 2001. godine, što je više nego u svim ostalim retencionističkim zemljama zajedno.

18 B. Nikolić, R. Žarevac, Preživela kazna, priručnik o smrtnoj kazni, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd 2002, 8.

19 E. R. Korljan, 66.


480

odnosno da čovek ne može služiti kao sredstvo za postizanje utilitari-stičkih ciljeva, da se on i njegova dobra ne mogu žrtvovati ne uzimajući u razmatranje kakva bi se društvena korist time postigla. Apsurdno je i licemerno da društvo koje zabranjuje ubistvo istovremeno ubija svoje članove.

Pristalice smrtne kazne najčeše navode sledeće argumente u prilog svom shvatanju: ubica je samim činom ubistva izgubio pravo da traži zaštitu svog života i dostojanstva, država ima pravo da se pozove na nu-žnu odbranu u cilju specijalne i generalne prevencije, ukidanjem smrtne kazne građani bi pribegavali privatnoj osveti usled nezadovoljstva po-stupanjem države. Međutim, i države koje zadržavaju smrtnu kaznu po-štuju neka ograničenja u vezi sa njenim izricanjem, pa se tako ona može izreći samo za najteža krivična dela, odnosno samo za umišljajne zloči-ne sa smrtnim i krajnje teškim posledicama, pri čemu se kritikuje zaštita javne imovine putem smrtne kazne, kojoj su naročito bile sklone socija-lističke zemlje. Zatim, smrtna kazna mora biti izrečena u skladu sa za-konom koji je važio u trenutku kada je krivično delo izvršeno i od stra-ne nadležnog suda, pri čemu ne sme biti povređeno neko drugo zako-nom zaštićeno pravo ili ako je zaštićeno Konvencijom o genocidu. Ta-kođe, smrtna kazna se ne može izvršiti nad trudnom ženom, kao ni nad licem mlađim od 18 godina. Konačno, u okvir prava na život spada i pravo svakog osuđenika na smrt da traži pomilovanje i zamenu kazne, ostavljajući mogućnost da se stvar razmotri još jednom s moralne, hu-manitarne i političke strane, navodeći da je izvršenje smrtne kazne pro-tivno pravu na život ako osuđenik nije uopšte imao mogućnost i prilike da traži ublažavanje kazne.

Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima Ujedinjenih nacija i Konvencija izričito zahtevaju da svaka država potpisnica zako-nom zagarantuje pravo na život i samim tim ukine smrtnu kaznu i nalažu državama obavezu da zaštite život ljudi od samovoljnog lišavanja života. Država ne sme da osujećuje ljude u njihovom razvoju i ostvarivanju pra-va na život, jer to življenje podrazumeva dostojan život, a ne puko bitisa-nje pod bilo kakvim uslovima. Takođe, i ostala prava posredno utiču na ostvarivanje prava na život, odnosno utiču na dužinu njegovog trajanja. Tako, ukoliko dođe do povrede drugih prava, na način, i u stepenu, koji dovode do skraćivanja života, tada su povrede tih drugih prava prouzro-kovale povredu prava na život.20 Ovo, stoga, što lišenje života nije jedini oblik povrede prava na život, već su to i druge radnje koje ne okončavaju

–––––––––– 20 D. Drakić, „Krivično-pravna zaštita prava na život i ličnu slobodu“, Zbornik ra-

dova, broj 1-3/2002, 328.


481

trenutno čovekovo fizičko-biološko postojanje, ali utiču na njegovo traja-nje, koje bi bez njih bilo duže.21

5. ZAŠTITA PRAVA NA ŽIVOT Svako proklamovano i priznato pravo ima svoju pravu vrednost sa-

mo onda ako je efikasno pravno zaštićeno, u suprotnom bi predstavljalo samo određeno pravilo ponašanja, koje nije zaštićeno sankcijom, odno-sno sama dispozicija bi mogla sačinjavati bilo moralnu, običajnu ili pak neku drugu društvenu normu, ali nikako pravnu. Zato i pravo na život mora od strane pravnog poretka biti zaštićeno odgovarajućim pravnim merama, a s obzirom na izuzetnu važnost toga prava, i krivično-pravna zaštita, kao najjači vid pravne zaštite, mora biti na odgovarajući način postavljena. Prema tome, u vezi sa članom 2. Konvencije, mogu se uo-čiti tri elementa zaštite: negativna obaveza, koja se ogleda u uzdržava-nju od kršenja prava na život, pozitivna obaveza, koja se ogleda u tome da država mora da preduzme razumne korake da bi zaštitila pojedinca od opasnosti koje bi država trebalo da bude svesna i procesna obaveza države da preduzme odgovarajuće korake kako bi istražila okolnosti pod kojima je došlo do lišavanja života, pri čemu se ne radi o obaveza-ma rezultata, već sredstava. Kada se radi o pozitivnim obavezama, drža-ve imaju obavezu da usvajaju i primenjuju krivično zakonodavstvo koje će štiti pravo na život pojedinca od državnih organa, trećih lica ili dru-gih opasnosti po život. Kada dođe do kršenja prava na život države su u obavezi da sprovedu delotvornu istragu, koja vodi pronalaženju, gonje-nju i kažnjavanju odgovornih lica. Upotreba sile ne sme biti veća od ap-solutno nužne za postizanje napred navedenih ciljeva, već mora biti strogo srazmerna postizanju tih ciljeva. Prilikom procenjivanja da li je primena sile bila apsolutno nužna za postizanje jednog od tri cilja, sud razmatra ne samo stvarno upotrebljenu silu, već i sve ostale okolnosti kao što su planiranje i nadzor nad dejstvima, obučenost snaga bezbed-nosti itd.22 Tako, čak i nesrazmerna sila može biti opravdana kada se za-sniva na iskrenom uverenju koje se u datom trenutku iz dobrih razloga smatra valjanom, ali se naknadno ispostavi kao pogrešno.23 Teret doka-

–––––––––– 21 Ibid. 22 LJ. Slijepčević, Pravo na život, prema čl. 2. Evropske konvencije o ljudskim pra-

vima i Protokolu br. 6. i 13., Glasnik Advokatske komore Vojvodine, časopis za pravnu teoriju i praksu, 4/2012, 298.

23 U slučaju McCann i drugi protiv Ujedinjenog Kraljevstva vlasti Ujedinjenog Kra-ljevstva i Španije obaveštene su da tri pripadnika IRA nameravaju da izvrše napad na Gi-


482

zivanja odgovornosti postupajućih je na podnosiocu prijave, pri čemu podnosilac žalbe Evropskom sudu za ljudska prava (u daljem tekstu: Sud) mora direktno osetiti posledice kršenja prava o kojem se raspra-vlja. Što se tiče lica lišenih slobode, država ima posebne obaveze da preduzme sve neophodne mere kako bi zaštitila njihove živote.24 Zakon o izvršenju krivičnih sankcija Republike Srbije obavezuje državne vlasti da obezbede zdravstvenu zaštitu i sprečavaju samoubistva zatvorenika. Takođe, ovaj zakon propisuje uslove za primenu prinude nad osuđenim licima, kao i uslove pod kojima državni organ može upotrebiti vatreno oružje. Slične odredbe sadrži i Zakon o policiji. S tim u vezi, na državi leži obaveza da sprovede delotvornu zvaničnu istragu, u kojoj rodbina žrtve može da učestvuje, te da istraga bude temeljna, nepristrasna i pa-žljivo vođena. Takođe, kada postoje dokazi da je neko pritvoren i nakon tog nestao, Sud smatra da činjenica što država nije objasnila sudbinu za-tvorenika, a u odsustvu tela, može značiti povredu čl. 2 u zavisnosti od okolnosti, pa moraju postojati dovoljni posredni dokazi da je zatvorenik umro u pritvoru. Država ima posebnu odgovornost za mere kojima će

–––––––––– braltaru automobilom - bombom koja bi bila aktivirana daljinski. U trenutku kada su bri-tanske specijalne policijske snage locirale tu trojicu pripadnika IRA i želele da ih uhapse, svaki od njih napravio je jedan pokret rukom, kao da želi da aktivira bombu. To je navelo britanske policajce da pucaju na njih i tom prilikom su sva trojica ubijeni, iako se isposta-vilo da u automobilu, pored koga su zatečeni, nije uopšte bilo bombe. U ovom slučaju, Sud je utvrdio da su policajci bili u iskrenom, ali pogrešnom uverenju da postoji bomba koja će biti aktivirana daljinski, jer su dobili takve informacije od svojih nadređenih. Zbog toga, njihovi postupci nisu predstavljali povredu člana 2. Konvencije. Ipak, Sud je tesnom većinom (10:9) utvrdio povredu člana 2. stav 2, koja je proistekla iz lošeg plani-ranja i vođenja ove akcije. Policajci su reagovali refleksno i mahinalno, kako su bili ob-učeni za takve situacije, ali takva obuka je u nesaglasnosti sa oprezom koji se očekuje od policajaca u jednom demokratskom društvu. Nasuprot ovom slučaju, u slučaju akcije kiparskih specijalaca koji su pokušali da spasu mladu ženu koju je kao taoca držao njen partner, što je rezultiralo smrću otmičara i taoca, Sud je našao, takođe tesnom većinom (5:4), da je ova akcija bila dobro isplanirana i izvedena, te da nije došlo do povrede čla-na 2. Konvencije (Andronicou and Constantinou v. Cyprus), jer se smrt otmičara i taoca nije mogla pripisati aktima specijalnih jedinica. (Paragraf Lex, datum korišćenja publi-kacije 10.01.2014. god.)

24 U slučaju Velikova protiv Bugarske, Slavčo Cončev, po nacionalnosti Rom, pri-tvoren je 25. septembra 1994. godine zbog sumnje da je ukrao stoku. Nakon 12 sati prove-denih u pritvoru preminuo je, a propust bugarskih vlasti da utvrde stvarni uzrok njegove smrti rezultirao je podnošenjem predstavke od strane njegove vanbračne supruge. Slučaj je rezultirao presudom od 18. maja 2000. godine u kojoj je između ostalog utvrđena i po-vreda člana 2. Konvencije. Sud je u vezi sa ovim slučajem najpre primetio da kada je po-jedinac dobrog zdravstvenog stanja priveden i određen mu je pritvor od strane policije, na državi stoji obaveza da pruži uverljivo objašnjenje o tome šta je stvarni uzrok smrti. (Pa-ragraf Lex, datum korišćenja publikacije 10.01.2014. god.)


483

zaštititi one za koje se zna da su u opasnosti da sami sebi oduzmu život. Pored toga, država ima obavezu da obezbedi živote pojedinih zatvoreni-ka da ih ne ugroze postupci drugih zatvorenika.

Poslednjih decenija postao je opštepoznat pojam „nestalih lica“, ko-ja su državni organi ili njihove slabo zakamuflirane pomoćne službe, oteli i odveli u nepoznatom pravcu, da se nikada ne vrate25, pa neki postavljaju pitanje da li je mudro ukidati smrtnu kaznu s obzirom na činjenicu da se broj političkih delikata povećava. Slična pitanja pojavljuju se i u slučaje-vima nerešenih ubistava (da li su državni službenici bili odgovorni za ubi-stva i da li postoji dosluh između samoubica i državnih službenika...). Pa-radoksalno, nepostojanje smrtne kazne tada navodi vlasti da izbegavaju sudski postupak i da traže lakše i brže puteve. Da bi zastrašivanje uspelo, primenjuje se fizičko nasilje prema izabranim žrtvama, koje ne bi bilo te-rorističko kada ne bi istovremeno saopštavalo pretnju budućim nasiljem svima onima koji se mogu sa žrtvom poistovetiti. Smrt se ne koristi kao ultima ratio u borbi za vlast, već kao prvo, površno, praktično i najlakše dostupno političko sredstvo.26

Ne može se govoriti o pravu na život, a da se ne pomene krivično-pravna zaštita prava na život, kao najznačajniji segment pravne zaštite. U vezi sa tim, nameću se tri pitanja koja treba razmotriti, a tiču se su-bjekta, odnosno nosioca prava na život, momenta u kojem zaštita nasta-je i kada se završava. U Republici Srbiji ova zaštita regulisana je Kri-vičnim zakonikom Republike Srbije ("Sl. glasnik RS" br. 85/05). U tom smislu mogu se posebno izdvojiti oni vidovi inkriminacija kojima se šti-ti isključivo pravo na život. U tu grupu spadaju različiti oblici ubistva, dok u drugu grupu spadaju inkriminacije kojima se ovo pravo štiti na posredan način, putem zaštite nekih drugih društvenih vrednosti, pa

–––––––––– 25 U slučaju Timurtas protiv Turske Sud je našao povredu člana 2. Konvencije, kada

je sin podnosioca od strane bezbednosnih službi odveden u pritvor i o njemu se ništa nije čulo više od šest godina. Uzimajući u obzir i vremenski faktor, mada ne kao presudan ele-ment, Sud je pretpostavio da je podnosilac mrtav, zbog čega je ustanovio povredu člana 2. Konvencije, jer država nije pružila razumno obrazloženje nestanka i sudbine ovog lica. U slučaju Tas protiv Turske, gde se radilo o sličnom događaju, Sud je postavio zahtev da is-traga u ovim slučajevima mora biti hitna, adekvatna i delotvorna. Slučajevi prisilnog ne-stanka naročito su aktuelni nakon presude u međudržavnom sporu Kipar protiv Turske i dugi niz godina su tema sastanaka na kojima se nadžire izvršavanje presuda Suda inače, slučajevi "prisilnih nestanaka" u Sudu su istraživani pre u kontekstu člana 5. (pravo na slobodu i sigurnost), umesto čl. 2. ili 3. Konvencije, što je i učinjeno u slučaju Kurt protiv Turske, u kome Sud nije ustanovio povredu član 2. Konvencije, jer nije bilo dokaza "iz-van razumne sumnje" koji bi ukazivali da je nestanak podnosiočevog sina vezan za po-stupke turskih vlasti. (Paragraf Lex, dat. kor. pub. 10.01.2014. god.)

26 V. Dimitrijević, 182.


484

smrt lica predstavlja kvalifikovani oblik tog krivičnog dela, odnosno do lišenja života dolazi iz nehata (krivična dela protiv ustavnog uređenja, protiv čovečnosti i međunarodnog prava, protiv vojske, zatim teška dela protiv zdravlja ljudi i životne sredine, protiv opšte sigurnosti, bezbedno-sti javnog saobraćaja i dr., koja mogu kao tešku posledicu da imaju ugrožavanje ili lišavanje života jednog ili više lica).

Kod pitanja ko je subjekt prava na zaštitu i ko kao takav uživa kri-vično-pravnu zaštitu, zauzet je stav da je to čovek, mada se nailazi i na drugačija mišljenja, da se mora zaštititi život svih živih bića. Svi ljudi imaju jednako pravo na život bez obzira na sve različitosti. Što se tiče definisanja ljudskog života, sporan je njegov početak i kraj. U Evropi ne postoji konsenzus o tome kada počinje pravo na život.27 Tako, ističe se da se, u periodu od začeća do rođenja, život krivično-pravno štiti inkri-minacijom nedozvoljenog prekida trudnoće, a od rođenja, inkriminaci-jama raznih oblika ubistva.28 Naš Ustav garantuje pravo čoveka da slo-bodno odluči o rađanju dece (čl. 63). Prema Zakonu o postupku prekida trudnoće u zdravstvenim ustanovama (Sl. glasnik RS, 16/95 i 101/2005 – dr. zakon) prekid trudnoće se može izvršiti samo na zahtev trudne že-ne, i to uz pismenu saglasnost, do desete nedelje trudnoće, pri čemu se prekid trudnoće ne može izvršiti kada se utvrdi da bi se njime teže naru-šilo zdravlje ili ugrozio život žene (čl. 2. i 3). Posle isteka deset nedelja od dana začeća, prekid trudnoće se može dozvoliti samo ako za to po-stoje medicinski, eugenični ili kriminalno-politički razlozi.29 Tumače-njem ovih normi, dolazimo do zaključka da je život neorđenog deteta zaštićen tek posle proteka desete nedelje trudnoće, pa pre toga, ukoliko nerođeno dete ima „pravo na život“, ono je implicitno ograničeno pravi-ma i interesima majke, pa pravo na život deteta stoji nasuprot pravu že-ne da odlučuje o svom telu.

Takođe, što se tiče samog momenta rođenja, u našoj teoriji je uglav-nom prihvaćeno shvatanje da je dete rođeno u momentu njegovog odvaja-nja od majke, a ne pojavljivanjem prvog dela tela deteta izvan majčine

–––––––––– 27 To je primećeno u slučaju Vo protiv Francuske u kome je Sud našao da Francu-

ska ne može biti odgovorna za uništavanje fetusa prilikom nemarnog lekarskog zahvata, jer takvu radnju u svom zakonodavstvu nije okvalifikovala kao ubistvo iz nehata. Među-tim, otac nerođenog deteta nema pravo da insistira da dete bude rođeno protiv volje majke (Paton protiv Ujedinjenog Kraljevstva). Isto tako, države, i onda kada zabranjuju abortus, moraju da omoguće da određena fizička ili pravna lica daju informacije ženama gde se abortus zakonom može obaviti (Open Door Counselling and Dublin Well Women protiv Irske). (Paragraf Lex, datum korišćenja publikacije 10.01.2014. god.)

28 D. Drakić (2002), 330. 29 Ibid.


485

utrobe. To je momenata kada može doći do inkriminacije krivičnog dela ubistva deteta pri porođaju, koje može biti izvršeno za vreme porođaja ili neposredno nakon porođaja, dok traje poremećaj izazvan porođajem, od strane majke deteta.

Teorija nije jedinstvena ni kada je u pitanju trenutak prestanka živo-ta, jer „je smrt proces, a ne jedan trenutak u vremenu, jer svi delovi ljud-skog organizma ne prestaju da žive istovremeno“.30 S tim u vezi, s jedne strane, imamo „klasičan pojam smrti“, koji podrazumeva prestanak život-nog procesa u poslednjoj ćeliji u organizmu, dok sa druge strane imamo, trenutak smrti koji podrazumeva prestanak rada mozga, kako bi se omo-gućila transplantacija srca, i drugih još uvek upotrebljivih delova tela. Kod nas je najprihvaćeniji pojam biološke smrti. Nju karakteriše potpuni, trajan i nepovratan prestanak vitalnih funkcija organizma, naročito rada mozga, srca i pluća.

Krvično-pravna zaštita odnosi se na tuđi život, odnosno na situaci-je kada je život drugog čoveka zaštitni objekat određenog krivičnog de-la. Samoubistvo međutim, nije krivično delo, odnosno titular prava na život može samostalno raspolagati svojim životom, pri čemu, primetiće-mo, čovek nije slobodan da odluči o svom rođenju, ali slobodno može raspolagati svojim pravom na smrt.31 Tako ni u našem krivičnom zako-nodavstvu, samoubistvo nije kažnjivo, međutim, radnje podstrekavanja i pomaganja jesu.

Pored ovih radnji saučesništva, a u vezi sa slobodnim raspolaga-njem pravom na život, nameće se i pitanje, da li treća lica mogu lišiti života drugo lice na njegov zahtev, što se svodi na problem eutanazi-je. Tomas Mor u Utopiji navodi sledeće: „Ako je bolest neizlečiva, ako bolesnik trpi neizlečive bolove, tada su sveštenici i službena lica dužna da utiču na bolesnika da pristane da više ne podnosi takvo sta-nje, jer bolesnik treba da napusti život bez surovosti i jezovitosti umiranja.“.32 Ubistvo iz samilosti, na molbu ili uz pristanak ubije-nog, odnosno eutanazija, u savremenim uslovima sve više čini pred-met interesovanja javnosti, pa u teoriji postoje različita mišljenja. Dileme se kreću od shvatanja da pravo na život uključuje i pravo na ––––––––––

30 Ibid., 331. 31 U Centru za emotivnu podršku i prevenciju samoubistava kažu da ne treba ubeđi-

vati ljude da ne oduzmu sebi život, jer samoubistvo nije ni dobro ni pogrešno, nije nedo-statak karaktera, ono je moralno neutralno, to je prosto nesrazmera između bola i načina da se on ublaži, ono je lični postupak, pa bi se pre moglo tumačiti kao sloboda, nego kao pravo.

32 S. Vuković, Komentar Krivičnog zakonika, Poslovni biro d.o.o., Beograd 2009, 113.


486

smrt, pa da bi eutanaziju (od grčkih reči thanatos – smrt; eu – dobar, lak) trebalo dekriminalizovati, navodeći u prilog tom shvatanju hu-manost motiva iz kojih se to čini, neizlečivo stanje bolesti, teške pat-nje, kao i postojanje ozbiljnog i izričitog zahteva bolesnog lica. Ta-kođe, ovde se nameće i jedno od pitanja koje je na granici između prava i medicinske etike - da li je država u obavezi da štiti „neželjeni život” i obezbedi pravo na život i pravo na zdravlje, uprkos izraženoj želji nekoga da okonča život? Postoje bolesnici koji po više godina ostaju uključeni na aparate pomoću kojih se veštački održavaju neke njihove životne funkcije, pri čemu se mora imati u vidu i potreba ko-rišćenja tih aparata za druge slučajeve sa boljim perspektivama za iz-lečenje. U takvim slučajevima postavlja se pitanje ko i kada može da odluči o isključenju aparata, kako utvrditi da li je nečiji život zaista prestao i da li ima makar najmanjih šansi za povraćaj u pravi život. To zahteva i precizno određenje granice između života i smrti, jer dokle god postoji život, ma kakav on bio, postoji pravo na život i ono se mora poštovati. Izveštaji u medijima o tome da Dignitas po-maže strancima u ovom smislu ohrabrili su bolesnike iz celog sveta, da dođu u Švajcarsku po brzu smrt. Ovaj fenomen je čak dobio i ime samoubilački turizam.33 U prilog shvatanjima da se eutanazija ne može legalizovati, navode se kako načelni (nepovredivost tuđeg ži-vota), tako i praktični razlozi (mogućnosti zloupotrebe).34 Takođe, postavlja se i pitanje koliko je volja obolelog istinski slobodna i mo-že li se objektivizirati, koliko je uvid ličnog stanja pacijenta istinit, koliki je uticaj drugih, a koliki lekara, da li je zahtev postavljen pod uticajem terapije, određene duševne bolesti ili poremećenosti, ili pak zaostalog duševnog razvoja, kada znamo da se u zavisnosti od stanja uračunljivosti ocenjuje sposobnost shvatanja svojih dela i upravlja-nja svojim postupcima, koja se može kretati od potpune neuračunlji-vosti, preko smanjene, ili smanjene ali ne do bitnog stepena, do pot-pune uračunljivosti. Da li bi imalo logike vrednovati zahtev ili mol-bu nekog lica koje se nalazi u nekom od ovih stanja i iste usvojiti i to lice lišiti života, a lica koja u takvim stanjima počine krivična dela, oslobađati od kazni ili ih ublažavati. Krivično pravo treba da pruži jednaku zaštitu svakom ljudskom životu, bez obzira na njegov kvali-tet i bez obzira na sposobnosti samostalnog življenja i prognoze pre-

–––––––––– 33 E. R. Korljan, 187. 34 Jedan od primera zloupotrebe eutanazije u istoriji je tajna naredba Adolfa Hitlera,

kada je ubijeno oko 275.000 duševnih bolesnika i dece, ali je tu svakako bilo i zloupotreba iz političkih motiva, što ne predstavlja eutanaziju, već genocidno postupanje.


487

življavanja u budućnosti. Evropski sud za ljudska prava se još uvek nije eksplicitno odredio prema pitanju eutanazije, ali je izneo stav da se pravo na život ne može tumačiti u svojoj negaciji, kao pravo na smrt.35

Takođe, u vezi sa zaštitom prava na život pojavljuje se i pitanje do-zvoljenosti kloniranja ljudi, koje se Ustavom i Poveljom o ljudskim i ma-njinskim pravima i građanskim slobodama izričito zabranjuje. Pored toga, Krivični zakonik predviđa krivično delo „protivpravno vršenje medicin-skih eksperimenata i ispitivanje leka”, gde propisuje da će se kaznom za-tvora od tri meseca do pet godina kazniti onaj „ko vrši kloniranje ljudi ili vrši eksperimente u tom cilju“ (čl. 252, st. 2).

Pored krivične postoje i drugi vidovi zaštite. Ustav Republike Srbije predviđa da pravo na zaštitu pred sudom ima svako kome je „povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na ukalanjanje posledica koje su povredom nastale“ (čl. 22. st. 1). Sudska zaštita ljudskih prava ima nekoliko oblika: zaštita pred sudovima opšte nadležnosti (tužba, žalba, vanredni pravni lekovi), zaštita pred po-sebnim upravnim sudom i zaštita pred ustavnim sudom, koja se javlja kao sekundarni mehanizam zaštite, nakon što su iscrpljena pravna sredstva predviđena prethodnim mehanizmima zaštite.36 Zaštita ljudskih prava pred upravnim sudom u upravnom sporu pretpostavlja da je postupak za-štite ljudskih prava u upravnom postupku bio bezuspešan. U našem ustav-nom sistemu postoji i institucija ombudsmana, i to u vidu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Poverenika za informacije od javnog značaja i Za-štitnika pacijentovih prava, prema kojoj on obezbeđuje jednostavnu i bes-platnu zaštitu ljudskih prava. Takođe, ustanovljena je i mogućnost među-narodne zaštite pred Evropskim sudom za ljudska prava, pri čemu je nu-žno dokazati da su iscrpljena sva pravna sredstva raspoloživa u nacional-nom zakonodavstvu, naravno pod uslovom da su efikasna, i da je pred-stavka podneta u roku od 6 meseci od dana donošenja odluke na nacio-nalnom nivou.

–––––––––– 35 U slučaju Pretty protiv Ujedinjenog Kraljevstva, žena koja je paralizovana i obo-

lela od neizlečive degenerativne bolesti mišićnog tkiva, obratila se Sudu, tvrdeći da pravo na život obuhvata i pravo na izbor života ili smrti. Ona je tvrdila da je Ujedinjeno Kraljev-stvo nepristajanjem da se odrekne krivičnog gonjenja njenog supruga koji bi joj pomogao da izvrši samoubistvo, povredilo član 2. Konvencije, kojim je garantovano pravo na život u širem smislu. Sud je povodom ovog slučaja smatrao da Konvencija ne garantuje nega-tivni aspekt prava na život, odnosno pravo na smrt, zbog čega je našao da nije došlo do povrede člana 2. Konvencije.

36 D. Simović, D. Avramović, R. Zekavica, 313.


488

6. ZAKLJUČAK Iako se govori o „neprikosnovenosti života“ i pravu na život kao ap-

solutnom pravu, svakodnevno se susrećemo sa kršenjima i ograničenjima vrednosti ljudskog život. Žalosna je činjenica što se i u 21. veku susreće-mo sa teškim nasleđem i teretom, jer uprkos svim evolucijama i događaji-ma u zemlji i svetu, čovek je i dalje izložen podozrenjima, lišavanjima ili ograničavanjima i različitim povredama njegovih ljudskih prava. Među-tim, važan deo političke slobode jeste da možemo živeti svojim životom bez previše straha, a vlada koja podstiče strah, time smanjuje slobodu građana.

Uprkos vrhovnom statusu prava na život i značaju njegove efikasne zaštite, ovo pravo nema apsolutni karakter kakav, na primer, ima zabrana mučenja, nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja, garan-tovana članom 3 Evropske konvencije o ljudskim pravima. Do pre nekoli-ko godina bilo je dozvoljeno izvršenje zakonito izrečene smrtne kazne, a sama zabrana lišavanja života se odnosi samo na ona koja su samovoljna izvršena. Ova situacija dovodi do paradoksa da je fizički integritet čoveka zaštićen bolje nego čovekov život, dok je zabrana torture apsolutna (za-branjen je svaki oblik mučenja i primena telesnih kazni), mnoge države poznaju smrtnu kaznu kao odstupanje od prava na život. Nema dosledno-sti ni u društvenoj sferi. Onaj ko u ime prava na život hoće da zabrani prekid trudnoće, na drugoj strani podržava ponovno uvođenje smrtne ka-zne ili automatsko naoružavanje države. Države koje govore o pravu na život kao prirodnom pravu, zadržavaju smrtnu kaznu.

Život je iznad društva, on nije garantovan pravni objekat, jer nije de-te pravne regule već bioloških zakona. Pravo na život mora istovremeno značiti i pravo na život dostojan čoveka. Međutim, neke kazne, same po sebi, bez obzira na zakonitost postupka u kojem su izrečene i na težinu dela zbog kojih se propisuju, „sukobljavaju se s proširenim osećanjem humanosti i protivreče urođenom ljudskom dostojanstvu“37. To je protiv-no načelu da su život i sloboda čoveka neprikosnoveni i da se slobode i prava zajamčena Ustavom ne mogu oduzeti niti ograničiti, a Ustavom im je obezbeđena i sudska zaštita. Ostvarenje tog cilja u zaštitnoj funkciji mora da teži i savremeno krivično pravo i da se u tom pravcu razvija. Ukidanje smrtne kazne je civilizacijska obaveza demokratski razvijenih zemalja, pa se i od zemalja koje žele da pristupe Evropskoj uniji zahteva njeno ukidanje, jer „čovek može prestati da bude čovek iz mnogih razlo-

–––––––––– 37 V. Dimitrijević, 37.


489

ga, ali je sasvim nesporno da on to više nije ako ne postoji.“38 Uviđamo da je primena smrtne kazne uslovljena stepenom razvijenosti zemlje i društveno-političkim sistemom, što potvrđuje i činjenica da su socijali-stičke zemlje načelno više primenjivale smrtnu kaznu nego kapitalističke. Iz tih razloga, moglo bi se smatrati da bi ponovno uvođenje smrtne kazne u državama u kojima je već ukinuta bilo korak unazad u oblasti zaštite prava na život, jer nepravda nastala bilo gde je opasnost za pravdu svuda.

Što se tiče problema eutanazije, njeni protivnici navode da bi njeno legalizovanje povelo društvo opasnim putem gde bi pre ili kasnije ubija-nje hendikepiranih, starih ili depresivnih ljudi postalo legalno, kao i onih koji nisu mentalno sposobni da traže da im se prekine život. Postoje i mi-šljenja da se u savremenoj medicini ovi postupci promovišu iz ekonom-skih razloga kao način smanjenja troškova u zdravstvu. Slično je i sa abortusom, gde se pod velom „planiranog roditeljstva“ štede državne ka-se i „rešava pitanje prenaseljenosti planete“, rađanjem samo i isključivo zdrave dece, pa se postavlja pitanje ko štiti prava nerođene dece, kada je majkama dato pravo da svojevoljno odlučuju o njihovom životu, kao i u koje svrhe se koristi razvoj medicine, da li u cilju poboljšanja i održava-nja života ili radi dostizanja bestijalnosti načina kojima će se život skratiti ili uništiti. Dolazimo do zaključka da čovek nema pravo da odluči o svom rođenju, niti da postoji proklamovano pravo na smrt, ali je čoveku osta-vljena sloboda da sam sebe liši života.

–––––––––– 38 Ibid., 49.


490

Mirjana Sredojević, Ph.D. Student University of Novi Sad Faculty of Law Novi Sad

The Concept, Restriction and Mechanisms of Protection of Right to Life as a Supreme Human Right

Abstract: This piece of work covers the concept of right to life from the perspective of constitutional law as well as of some other legal disci-plines, especially criminal law. Right to life is a crucial presumption of the existence of all the other rights, and as such bears a universal mea-ning. However, we encounter the violation of this very right, so it is es-sential to foresee the adequate mechanisms of jurisdiction so that this right does not downgrade to a proclamation only. Moreover, criminal law jurisdiction is the most efficient means of protection of human lives, hence the right to life, since liberty is the right to do anything in accor-dance with the principles of law. Not until people are restricted in their rights and liberty do they appreciate the worth of freedom.

As for the systematization of this piece of work, the first part is dedi-cated to the history of right to life; the second part reviews the concept of right to life; the third deals with the restrictions of right to life enacted by the state using coercion and capital punishment respectively. The fourth, central part covers the mechanisms of protection of the right to life, and it states some negative, positive and procedural obligations of the state as well as the means of protection. In the conclusion, there is a short resume of the right to life and the problems we encounter today during the appli-cation of this right. All of this is intertwined with the practice of the Euro-pean Court of Human Rights.

Key words: right to life, natural low, capital punishment, euthana-sia, criminal law jurisdiction.


491


Dragana Mitrić Savić, student doktorskih studija Univerzitet u Novom Sadu Pravni fakultet u Novom Sadu

ARBITRAŽNA KLAUZULA KOJA PRUŽA IZBOR IZMEĐU SUĐENJA I INVESTICIONE

ARBITRAŽE

(„Fork-in-the-Road Clause“)

Sažetak: U investicionim arbitražnim sporazumima, ugovorne stra-ne imaju široku slobodu ugovaranja i arbitražni sporazum mogu modeli-rati tako da njime šire ili sužavaju nadležnost arbitražnog suda. Ugova-ranjem klauzule koja pruža izbor između suđenja i arbitraže (eng – fork in the road clause), ugovorne strane onemogućavaju ulagača da izabere više različitih foruma pred kojima će pokušati da ishoduje rešenje spora. To znači da će pokretanje postupka radi konačnog rešenja investicionog spora predstavljati neopoziv izbor ulagača. Ova klauzula se relativno če-sto ugovara, pa tako i većina sporazuma koje je Republika Srbija zaklju-čila sadrže ovu klauzulu u različitim pojavnim oblicima. Učestalost ugo-varanja ove klauzule dovela je i do praktičnih problema u primeni klau-zule, te je praksa aribtražnih sudova iznedrila kriterijume na osnovu ko-jih se određuje da li je klauzula izbora između suđenja i arbitraže „akti-virana“, odnosno da li ulagač može da traži zaštitu svojih prava pred međunarodnim arbitražnim sudom. Strani ulagač neće moći da se obrati arbitražnom sudu ukoliko je prethodno pokušao da ishoduje zaštitu u istom predmetu pred organima države domaćina. Osim uslova da je prvo-bitno pokušao da ostvari zaštitu prava pred domaćim aparatom države u koju vrši ulaganje i uslova da su predmeti dva postupka identični, arbi-tražni sudovi za aktiviranje klauzule „raskrsnice“ traže i identitet strana-ka u dva postupka.

Ključne reči: arbitražni sud, investicioni sporovi, klauzula koja pru-ža izbor između suđenja i arbitraže, fork in the road clause, vremenski sled, identitet strana, identitet predmeta postupka.

Dragana Mitrić Savić, Arbitražna klauzula koja pruža... (str. 491–517)

492

1. Uvod Međunarodni investicioni sporovi nastaju u vezi sa ulaganjima koje

državljanin jedne države („strani ulagač“) vrši na teritoriji druge države. U slučaju spora, ulagač može da se obrati sudskom aparatu države doma-ćina radi zaštite svojih prava ili da zaštitu potraži u arbitražnom postupku. Mogućnost da ulagač izabere između nacionalnih sudova i investicione arbitraže se izričito ugovara, ali se često sreće poseban vid arbitražne klauzule, koja ovaj izbor čini isključivim. Ako ulagač izabere da zaštitu prava traži pred nacionalnim organima države, po odredbama dvostranog sporazuma za zaštitu ulaganja (Bilateral Investment Treaty – u daljem tekstu: BIT), prekludiran je da traži zaštitu u međunarodnoj arbitraži. Ova klauzula se u teoriji naziva „klauzula raskrsnice“ (eng. – „fork in the road clause“) jer ulagaču daje mogućnost izbora puta zaštite prava, ali mu oduzima mogućnost predomišljanja nakon što izvrši odabir. Stoga je veoma važno napraviti dobar izbor foruma prilikom podnošenja tužbe.

Međunarodna arbitraža ulagaču nudi više prednosti, od kojih je naj-veća činjenica da je to način rešavanja sporova u kome ulagač istupa sa-mostalno, kako bi rešio spor koji ima sa državom.1 Ulagači nacionalne sudove po pravilu ne smatraju privlačnom opcijom,2 jer osećaju nepove-renje prema pravnom sistemu države domaćina.3 Ovo se čini razumnim jer ulagač traži zaštitu zbog radnji koje je preduzela država, koje predsta-vljaju akte iure imperii i nedvosmisleno predstavljaju izraz autoriteta dr-žave. U predmetu Saipem protiv Bangladeša, tužilac je podneo tužbu, iz-među ostalog, radi zaštite od nezakonite de facto eksproprijacije koju su izvršili pravosudni organi Bangladeša poništivši prethodno donetu arbi-tražnu odluku.4 Slučaj Leven5 ukazuje i na problem pristrasnosti porote i postupajućeg sudije. Pored navedenog, činjenica je i da strani ulagač

–––––––––– 1 Salacuse, Jeswald W., The Emerging Global Regime for Investment, 51 Harvard

International Law Journal 427, 2010, strana 459. 2 Redfern, Alan, Hunter, Martin, Law and Practice of International Commercial

Arbitration,Sweet & Maxwell, 2004, pasusi 1-51. 3 Wälde,Thomas The "Umbrella" (or Sanctity of Contract/Pacta sunt Servanda)

Clause in Investment Arbitration: A Comment on Original Intentions and Recent Cases, Transnational Dispute Management, prvi tom, četvrto izdanje, oktobar 2004. godine, stra-na 13; UNCTAD Series on International Investment Policies for Development, Investor–State Disputes: Prevention and Alternatives to Arbitration, UNITED NATIONS, New York and Geneva, 2010, strana 14.

4 SAIPEM S.p.A. v. The People’s republic of Bangladesh, ICSID Case No. ARB/05/7, odluka od 30.06.2009. godine, pasusi 181-184.

5 The Loewen Group, Inc. and Raymond L. Loewen v. United States of America, ICSID Case No. ARB(AF)/98/3, odluka od 26.06.2003. godine., pasus 138.


493

obično ne poznaje mesne procesne propise, što mu otežava ostvarivanje prava pred lokalnim sudovima.6

Kao negativna strana arbitraže, na prvom mestu se ističe visina tro-škova postupka, jer oni obuhvataju troškove punomoćnika, arbitara i arbi-tražne institucije. Pored toga, lošom stranom arbitraže se smatra i dužina trajanja postupka i nemogućnost pokretanja žalbenog postupka.7

U narednom poglavlju prikazaću kratko klauzule koje ograničavaju nadležnost arbitražnog suda, od kojih je jedna i klauzula raskrsnice. U trećem odeljku rada prikazaću samu klauzulu raskrsnice i ispitati njen od-nos sa klauzulama ilustrovanim u drugom poglavlju. U ovoj glavi ću ob-jasniti i koji uslovi moraju biti ispunjeni da bi se smatralo da je klauzula raskrsnice „aktivirana“, odnosno da je ulagač napravio konačan izbor fo-ruma.

2. Arbitražni sporazumi u međunarodnoj investicionoj arbitraži

Arbitražni sporazum predstavlja saglasnost ugovornih strana da po-stojeće ili buduće sporove reše arbitražom.8 Kada je reč o investicionim sporovima, arbitražni sporazumi imaju određene specifičnosti u odnosu na sporazume kojima se ugovara trgovinska arbitraža. Kod ovih arbitra-žnih sporazuma, tri stvari su ključne: način na koji se iskazuje saglasnost strana da se rešavanje poveri arbitražnom sudu; stranke koje učestvuju u investicionoj arbitraži i predmet spora.

Saglasnost za rešavanje spora investicionom arbitražom je „kamen temeljac“ nadležnosti arbitražnog suda i može biti izražena na različite načine. Za razliku od trgovinske arbitraže, strane u sporu saglasnost mo-gu dati u vidu jednostrane izjave volje, sadržane u zakonu države domaći-na koju strani ulagač prihvata podnošenjem tužbe. Ukoliko država sagla-snost izrazi u odredbi domaćeg zakonodavstva, takva jednostrana izjava predstavlja ponudu datu ulagaču da se spor reši arbitražom.9 Ipak, domi-––––––––––

6 U jednoj studiji izvršenoj pri Školi međunarodne arbitraže (School of International Ar-bitration), Queen Mary, University of London je utvrđeno da će se 9 od 10 privrednih društava radije opredeliti za arbitražu nego za sudski postupak pred državom u kojoj je učinjeno ulaga-nje. Više o ovome: International Arbitration: A Study into Corporate Attitudes and Practices, Transnational Dispute Menagement (2006), www.transnational-dispute-management.com URL: www.transnational-dispute-management.com/article.asp?key=930, strana 5.

7 Salacuse, Jeswald W., Is there a Better Way? Alternative Methods of Treaty-Based, Investor-State Dispute Resolution, Fordham International Law Journal, tom 31 izdanje 1, 2007, strana 163.

8 Član 9 stav 1 Zakona o arbitraži. 9 van Harten, Gus, Investment Treaty Arbitration and Public Law - A Return to the Gay

Nineties?, Transnational Dispute Management Vol. 4, issue 5, September 2007, strana 24.


494

nantan oblik ugovaranja nadležnosti investicione arbitraže je formulisanje arbitražne klauzule u okviru BIT-a. Reč je o međunarodnom ugovoru koji zaključuju države ugovornice, koji po pravilu sadrži dve klauzule o reša-vanju sporova – za sporove koji nastaju između samih ugovornica i spo-rove koji nastaju između ulagača i države domaćina.10 U slučaju da sagla-snost daje u BIT-u, država daje ponudu ulagaču da se eventualni spor reši arbitražom, i ta ponuda je najčešće data u vidu više opcija između kojih ulagač može da izabere način i forum za rešavanje spora.11 Mada je u teo-riji i praksi prihvaćeno da se potonja saglasnost države ne traži, u starijoj praksi su poznati i BIT-ovi u kojima se navodi da i država treba da se sa-glasi nakon što ulagač prihvati ponudu.12

U investicionom sporu se sa jedne strane nalazi privatnopravni entitet, dok se sa druge strane nalazi država. Istorijski gledano, ulagači nisu uspe-vali da ishoduju odgovarajuću zaštitu svojih prava pred nacionalnim sudo-vima, tako da je za rešavanje spora na međunarodnoj ravni bilo neophodno da ih njihova država uzme u diplomatsku zaštitu. Upravo je ovo dovelo do ekspanzije BIT-ova, koja počinje 1950-ih godina, kada su države koje su bile najveći izvoznici kapitala pripremile modele dvostranih sporazuma za zaštitu ulaganja.13 Danas većina sporazuma štiti ulagače dajući im pravo da spor podnesu na rešavanje međunarodnom arbitražnom sudu,14 bez učešća njihove države. Pošto je saglasnost države za rešavanje spora data na opšti način, ona se odnosi na svako lice koje se može podvesti pod pojam ulaga-ča, kako je definisan u BIT-u.15 Iz ovog proizlazi važna odlika arbitražnog sporazuma kojim se ugovara investiciona arbitraža, a to je da države koje su zaključile ugovor ugovaraju mehanizam rešavanja sporova u korist tre-ćeg lica,16 tj. državljana država ugovornica.17

Predmet spora u investicionoj arbitraži predstavljaju prava stranog ulagača, dok su predmet postupka u trgovinskoj arbitraži imovinski spo-rovi o pravima o kojima strane mogu slobodno disponirati. Mehanizam ––––––––––

10 UNCTAD IIA Glossary, strana 43. 11 McLachlan, Cambell, Lis Pendens in International Litigation, Martinus Nijhoff -

Publishers, 2009, strana 43; odluka Dženerejšn Jukrejn, infra 41, pasus 12.2. 12 Stanivuković, Maja, IKSID i dvostrani sporazumi o zaštiti i unapređenju investi-

cija Republike Srbije, Liber amicorum Dobrosav Mitrović, Beograd 2007, str. 583-602, strana 6.

13 Salacuse, op.cit., strana 439. 14 Ibid., strana 459. 15 Schill, Stephan, International Investment Law and Comparative Public Law,

Oxford University Press, 2010, strana 631. 16 Stanivuković, Maja, Arbitražni sporazum, uslovi za punovažnost i dejstvo arbi-

tražnog sporazuma, skripta, Pravni fakultet u Novom Sadu, pasus 5. 17 Brohes, op.cit., strana 454.


495

rešavanja sporova ulagač može koristiti samo za spor koji proizlazi iz predmeta sporazuma, tj. onaj spor koji se tiče pitanja postojanja povrede prava investitora. Radi se o pravima koja su mu garantovana privatno-pravnim ugovorom, zakonom države domaćina BIT-om, ili drugim me-đunarodnim ugovorom koji reguliše tretman stranog ulagača.

2.1. Sporazumi koji ograničavaju nadležnosti arbitražnog suda

Izuzetno je značajno sačiniti dobar arbitražni sporazum, s obzirom na to da će arbitražni sud na njemu temeljiti svoju nadležnost. Prilikom zaključivanja BIT-a, države ugovornice mogu usloviti svoj pristanak na arbitražno rešavanje spora.18 Time se nadležnost arbitražnog suda sužava. Saglasnost može biti ograničena na sporove o povredi određenih standar-da zaštite ulaganja, a može biti ograničena i proceduralno. Proceduralna ograničenja obuhvataju: obavezu iscrpljivanja lokalnih pravnih lekova, protek tzv. „perioda hlađenja“, obavezu obraćanja domaćim sudovima, obavezu da se pokuša ishodovati odluka pred nacionalnim sudom u odre-đenom vremenskom periodu i klauzulu koja pruža izbor između suđenja i arbitraže.

2.1.1. Klauzule koje taksativno navode za šta će postojati

nadležnost arbitražnog suda

Strane mogu ograničiti nadležnost arbitražnog suda tako što će odre-diti da će on biti nadležan samo u slučaju povreda konkretnih odredaba BIT-a i time isključiti nadležnost arbitražnog suda u slučajevima povreda ostalih odredbi.19

U slučaju Telenor protiv Mađarske,20 odredbe BIT-a po kome se spor našao pred arbitražnim sudom IKSID-a, sadržale su arbitražnu klauzulu po kojoj je arbitražni sud mogao rešavati samo sporove koji nastaju po pitanju odštete za eventualno učinjenu eksproprijaciju imo-vine ulagača.21 Telenor je pokušao da proširi nadležnost arbitražnog su-da na povrede pravičnog i jednakog tretmana investitora, pozivajući se na klauzulu najpovlašćenije nacije. Arbitražni sud ovakav argument ni-––––––––––

18 van Harten, op.cit., strana 28. 19 Schreuer, Christoph, Consent to arbitration, u knjizi Peter Muchlinski, Federico

Ortino, Christoph Schreuer, The Oxford Handbook of International Investment Law, Oxford University Press, 2008, strana 843.

20 Telenor Mobile Communications v. The Republic of Hungary, ICSID Case No. ARB/04/15, odluka od 13.09.2006. godine

21 Mitrić, Dragana, Odluke o nenadležnosti u međunarodnoj investicionoj arbitraži, master rad, 2011. godine, Novi Sad, strana 21-23.


496

je usvojio, te je našao u konkretnom slučaju da ne postoji prima facie nadležnost.

Ovakav sporazum Republika Srbija je zaključila sa Bugarskom,22 ali je sporazum koji je Srbija zaključila sa Kinom najrestriktivniji. U stavu 3 člana 9 uređeno da se IKSID-ovom ili ad hoc arbitražnom sudu mogu podneti zahtevi koji se odnose na spor u vezi sa iznosom naknade za eks-proprijaciju, u slučaju da takav spor nije mogao biti rešen u roku od šest meseci od dana započinjanja pregovora. Sporazum između Kine i Perua, koji je arbitražni sud ispitivao u odluci Tza Yap Shum23 sadrži identično ograničenje. U ovom slučaju, nasuprot nekim ranijim odlukama u kojima su arbitražni sudovi usvojili restriktivnije tumačenje,24 arbitražno veće je našlo da pitanje naknade zbog učinjene eksproprijacije nužno uključuje sva pitanja inherentna problemu eksproprijacije, kao što je pitanje da li je do oduzimanja imovine uopšte došlo,25 čime je proširilo preusko formuli-sanu arbitražnu klauzulu.

2.1.2. Klauzule koje predviđaju obavezu iscrpljivanja lokalnih

pravnih lekova

Prava ulagača i standardi zaštite ulaganja su garantovani BIT-om, koji je država čiji je ulagač državljanin, zaključila sa državom u kojoj ula-––––––––––

22 Stanivuković, Maja, Arbitraža između države i ulagača na osnovu dvostranih sporazuma o zaštiti i unapređenju ulaganja, Zbornik radova u spomen prof. dr Miodraga Trajkovića, Pravni fakultet u Beogradu, Udruženje pravnika u privredi Srbije i Crne Gore, Beograd 2006, strane 514-533, strana 522.

23 Tza Yap Shum v Republic of Peru, ICSID Case No ARB/07/6, odluka o nadležno-sti od 19. juna 2009. Godine.

24 U slučaju nedoumice u pogledu tumačenja određene odredbe, arbitražni sudovi će se uglavnom pozvati na imperativno pravilo iz člana 31 Bečke konvencije o ugovornom pravu, koji nalaže da se termini imaju tumačiti u skladu sa njihovim uobičajenim značenjem. Ovaj princip je primenio arbitražni sud pri Stokholmskoj privrednoj komori u predmetu Vladimir and Moise Berschader v The Russian Federation (http://italaw.com/cases/ documents/142), u kome je predmet tumačenja bila odredba BIT-a između Rusije i Belgijsko-luksemburške unije koja je ograničavala nadležnost arbitražnog suda na „sporove u vezi sa naknadom za ekspropr-ijaciju“. Arbitražni sud je zaključio da je takva formulacija iz nadležnosti arbitražnog suda izuzela sporove koji se tiču pitanja da li je do oduzimanja imovine došlo, dok će se nadležnost moći uspostaviti samo u slučaju kada je jasno da se eksproprijacija dogodila, ali postoji spor oko naknade. Isti pristup imao je arbitražni sud u predmetima Ostrijan Erlajns protiv Slovačke (http://italaw.com /cases/103), koji je rešavan pred arbitražnim sudom po UNCITRAL-ovim pravilima. Više o ovom pitanju vidi u Reinisch, August, How Narrow are Narrow Dispute Settlement Clauses in Investment Treaties?, Journal of Internatonal Dispute Settlement, tom 2 izdanje 1, 2011, strane 115-174, strane 119-122.

25 Tza Yap Shum v Republic of Peru, pasus 155.


497

gač investira. Ovi sporazumi teže povišavanju standarda zaštite ulaganja i prava investitora i ograničavanju suverene moći države u kojoj se ulaže.26 To znači da u investicionom pravu dolazi do internacionalizacije spora,27 odnosno da dolazi do upliva međunarodnog javnog prava u privatnoprav-ni odnos. U vezi sa tim, osnovano se postavlja pitanje da li podnošenje tu-žbe arbitražnim sudovima radi rešavanja investicionih sporova podleže običajnom pravnom pravilu iscrpljivanja lokalnih pravnih lekova.

Međunarodno običajno pravo predviđa da tužilac, pre podnošenja tužbe pred međunarodnim forumom,28 mora iscrpeti lokalne pravne leko-ve, kako bi država imala priliku da eventualno ispravi greške do kojih je došlo u okviru njenog pravnog poretka.29 Primena ovog pravila može biti isključena sporazumom stranaka.30

Kada je reč o međunarodnom investicionom pravu, situacija je obrnuta. Najveći broj BIT-ova, naročito onih zaključenih poslednjih de-cenija, ne traži ispunjenje ovog uslova,31 što je rezultiralo izmenom obi-čajnog pravila kada se radi o investicionim sporovima,32 kao što je arbi-tražni sud u predmetu Mondev protiv SAD-a izričito priznao.33 Drugim rečima, ukoliko nije drukčije ugovoreno, država ulaganja ne može či-njenicu da lokalna pravna sredstva nisu iscrpljena isticati kao prepreku nadležnosti.34

Član 26 IKSID Konvencije isključuje obavezu iscrpljivanja lo-kalnih pravnih lekova. Članice Konvencije mogu staviti rezervu na ovu odredbu, kao što su to učinili Izrael i Gvatemala.35 Pored toga, ––––––––––

26 Vidi: Sornarajah, Muthucumaraswamy, The International Law on Foreign Invest-ment, Cambridge University Press, 1994, strana 90.

27 Vidi: Đundić, Petar, Eksproprijacija u međunarodnom privatnom pravu investici-ja, doktorska disertacija, Novi Sad, 2010. godine, strana 279.

28 Bilateral Investment Treaties 1995–2006 Trends In Investment Rulemaking, United Nations, New York and Geneva, 2007 strana 108.

29 Shaw, Malcolm, International law, 6. Izdanje, Cambridge University Press, 2008, strana 819.

30 Brownlie, Ian, Principles of public international law 7th ed., Oxford University Press, 2008, strana 492.

31 Schill, op.cit., strana 631. 32 Schwebel, Steven, The Influence of Bilateral Investment Treaties on Customary

Inter-national Law, Transnational Dispute Management, Vol. 2 - issue 5, November 2005, strana 27.

33 Mondev Int’l. Ltd. v. United States, ICSID Case No. ARB(AF)/99/2; vidi i Salacuse, op.cit., strana 429.

34 McLachlan, op.cit, str. 253-254. 35 Premda je Izrael kasnije povukao rezervu. Vidi: Schreuer, Christoph, Calvo’s

Grandchildren: the Return of Local Remedies in Investment Arbitration, Law and Practi-ce of Interna-tional Courts and Tribunals, 4/2005, strana 2.


498

članice mogu ugovoriti primenu ovog običajnog pravila u okviru BIT-a ili ugovora o ulaganju koji sadrži kompromisornu klauzulu.36 Ova-kve klauzule su zastupljene su u uglavnom starijim BIT-ovima,37 mada se sreću i u novijim sporazumima, poput onog koji je Srbija zaključila sa Maltom 2010. godine.

2.1.3. Klauzule koje sadrže zahtev za protek vremena predviđenog za

pokušaj rešavanja spora mirnim putem

Najveći broj BIT-ova u svojim odredbama predviđa obavezu ulaga-

ča i države ulaganja da sve sporove pokušaju da reše mirnim putem. Po-znate su, ako ne i česte, klauzule kojima ugovornice traže protek određe-nog roka od momenta kritičnog događaja zbog koga traže zaštitu.38 Svrha ovog pravila, koje je u praksi investicionog prava poznato kao „period hlađenja“ (cooling off period), jeste da omogući stranama u sporu da pre-govaraju oko mogućih rešenja,39 kao i da „izvagaju“ prednosti i mane ar-bitražnog postupka u konkretnom slučaju,40 kako bi se izbegli nepotrebni postupci. Tek po proteku tzv. perioda hlađenja od nastanka spora, ulagač može podneti tužbu arbitražnom sudu. Ovaj rok ima karakter odložnog roka,41 jer se tek po njegovom proteku ulagač može obratiti ugovorenoj arbitražnoj instituciji.

Poznata je odluka SGS protiv Pakistana, u kojoj je jedno od proce-snih pitanja bilo upravo pitanje tumačenja arbitražnog sporazuma koji je predviđao obavezan period konsultacija od 12 meseci. Tužilac je smatrao da je reč o proceduralnom zahtevu, koji služi da podstakne stranke na pregovore i ni na koji način ne utiče na nadležnost arbitražnog suda, bu-dući da bi tužilac mogao, čak i da arbitražno veće prihvati prigovor, kroz 12 meseci ponovo podneti tužbu istog sadržaja.42 U svojoj analizi arbitra-––––––––––

36 Lanco International v. the Argentine Republic, ICSID Case No. ARB/97/6, odlu-ka od 8.12.1998. godine, 40 ILM 457 (2001), pasus 39.

37 Schreuer, Christoph, ICSID Convention: A commentary on the Convention on the Settlement of Investment Disputes Between States and Nationals of Other States, Cam-bridge University Press, 2001, strana 391.

38 Reinisch, op.cit., strana 116. 39 Schreuer, Travelling the BIT Route, op.cit., strana 232. 40 UNCTAD, Prevention and Alternatives to Arbitration, op.cit., strana 41. 41 Đundić, Petar, Odpedbe o odložnom poku za pokpetanje apbitpaže u međynapo-

dnim ugovopima o zaštiti ulaganja i njihov uticaj na nadležnoct apbitpažnih cudova, Zbornik radova Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu 2/2012, strana 356.

42 SGS Société Générale de Surveillance S.A. v. Islamic Republic of Pakistan, ICSID case No. ARB/01/13, odluka o nadležnosti od 06.08.2003. godine, pasus 130-131.


499

žni sud se pozvao na prethodno donetu odluku Etil protiv Kanade43 i za-ključio da je, imajući u vidu stav Vrhovnog suda tuženog,44 malo verovat-no da bi Pakistan pokazao dobru volju da pregovara sa tužiocem. Ipak, či-ni se da kao krunski argument arbitražni sud ističe da ne bi bilo celishod-no, sa aspekta troškova postupka, prekidati tekući postupak samo da bi se pružila mogućnost stranama da se konsultuju, nakon čega bi tužilac, po proteku roka, ponovo podneo tužbu.45

U odluci Etil protiv Kanade arbitražni sud je precizno razgraničio proceduralne pravila od jurisdikcionih zahteva. Jurisdikcione odredbe de-finisane su kao granice ovlašćenja arbitražnog suda da postupa u meritu-mu spora, dok su proceduralna pravila označena kao uslovi koje tužilac mora ispuniti, ali čiji eventualni izostanak ne vodi odbacivanju tužbe zbog nenadležnosti, već mogućem prekidu postupka, a u krajnjem sluča-ju, ako bi se izostanak pokazao kao trajan, odbacivanju tužbe zbog proce-snih nedostataka. Nakon što bi procesni nedostaci bili otklonjeni, tužilac bi ponovo mogao podneti tužbu i ne bi bilo smetnji za postupanje arbitra-žnog suda.46 Ispitujući karakter perioda hlađenja, arbitražni sud je povu-kao paralelu sa zahtevom za iscrpljivanje lokalnih pravnih sredstava u međunarodnom pravu, koje se može prenebreći ukoliko se pokaže da bi iscrpljivanje lokalnih sredstava bilo uzaludno, jer su dostupna sredstva neefikasna.47 Drugim rečima, arbitražno veće je našlo da bi pregovori bili neuspešni,48 te je prigovor Kanade odbilo, jer bi odbacivanje tužbe bilo protivno cilju i svrsi ugovora NAFTA, koji kao svoj cilj određuje efika-snost pravne zaštite.

U slučaju Marfi protiv Ekvadora arbitražni sud je zauzeo drugačiji stav. Ekvador je prigovorio nadležnosti arbitražnog suda, između ostalog, zbog toga što tužilac pre podnošenja tužbe nije sačekao da protekne rok od šest meseci od momenta nastanka spora. Veće citira odluku Loder ––––––––––

43 Ethyl Corp. v. Government of Canada, NAFTA case, odluka o nadležnosti od 24.06.1998. godine

44 Vrhovni sud Pakistana je odlučujući o zahtevu tužioca naveo da BIT nije stupio na snagu u Pakistanu, jer nije inkorporisan u domaću legislativu, usled čega nijedan sud u Pakistanu ne bi mogao da ga primeni. Vidi: SGS protiv Pakistana, pasus 119.

45 Ibid., pasusi 183-184. 46 Ethyl Corp. v. Government of Canada, pasus 58. 47 Ibid., pasus 84. 48 Sličnu argumentaciju možemo videti u predmetu Loder protiv Češke u kome je

arbitražni sud priznao da tužilac nije sačekao protek proceduralnog roka, no u tome nije video prepreku za uspostavljanje nadležnosti. Rezonovanje arbitražnog suda zasniva se na činjenici da veće nije pronašlo dokaze koji bi ukazivali da je Češka spremna da stupi u pregovore sa tužiocem. Oglašavanje nenadležnim bi stoga, prema stavu ovog veća, predstavljalo preterani formalizam. Vidi više Loder protiv Češke, pasus 188-190.


500

protiv Češke koja precizira da rok za pregovore počinje da teče od mo-menta kada ulagač upozori državu ulaganja da je došlo do povrede, ne od trenutka kada se sama povreda dogodila.49 Marfi nije mogao jednostrano odlučiti da pregovori neće biti plodonosni, te pokretanje postupka pre ro-ka predstavlja povredu člana 6 američko-ekvadorskog BIT-a.50 Oslanjaju-ći se na običajno pravo kodifikovano Bečkom konvencijom o ugovornom pravu, arbitražni sud nije video prostor da prenebregne odložni uslov koje su ugovornice unele u BIT.51

Ova klauzula ne isključuje mogućnost ugovaranje klauzule koja pruža izbor između suđenja i arbitraže. Budući da „period hlađenja“ može da pro-tekne, a da ulagač ne pokrene spor, po proteku ovog perioda, nema smetnje da ulagač neopozivo izabere forum koji će rešavati o investicionom sporu.52

2.1.4. Klauzula koja predviđa obavezu obraćanja nacionalnom forumu

Klauzula koja od ulagača zahteva prethodno obraćanje nacionalnom forumu pre obraćanja međunarodnoj arbitraži predstavlja blaži oblik od-redbe o obaveznom iscrpljivanju lokalnih pravnih lekova, pa se čak može sresti i argument da predstavlja uvođenje obaveze korišćenja lokalnih pravnih lekova na mala vrata, kao element materijalnog standarda zašti-te.53 Razlika leži u činjenici da kod ove klauzule, ulagač treba da učini „razuman napor“54 za rešavanje spora pred domaćim organima, dok se ––––––––––

49 Ronald S. Lauder v. The Czech Republic, UNCITRAL, odluka od 03.09.2001. godine, pasus 185; Murphy Explorationa and Production Company International v. Republic of Ecuador, ICSID Case No. ARB/08/4, odluka o nadležnosti od 15.12.2010. godine, pasus 108.

50 Marfi protiv Ekvadora, pasus 135. 51 Ibid., pasusu 140-144. Hronološki prvi predmet u kome je, nakon niza odluka u

korist tužilaca po pitanju proteka roka za pregovore, arbitražni sud na prigovor tužene -države doneo drugačiju odluku, jeste Burlington protiv Ekvadora. U ovom slučaju postup-ajuće veće je izvelo zaključak da rok od 6 meseci, predviđen za period hlađenja, nije počeo da teče, jer u konkretnom slučaju ulagač nije izvestio državu ulaganja da smatra da su mu povređena prava, iz kojih razloga je našlo da je zahtev tužioca u ovom delu bio nedopušten. Vidi više Burlington Resources Inc. v. Republic of Ecuador, ICSID Case No. ARB/08/5, odluka o nadležnosti od 02.06.2010. godine, pasus 342.

52 Obe klauzule unete su u BIT između Južnoafričke republike i Zimbabvea. Vidi više Peterson, Luke Eric, South Africa’s Puzzling New Treaty with Zimbabwe, dostupno na http://kluwerarbitrationblog.com/blog/2009/12/10/south-africas-puzzling-new-treaty-with-zimbabwe/

53 Schreuer, Interaction of International Tribunals and Domestic Courts in Invest-ment Law, op.cit., strana 76; Schreuer, Calvo’s Grandchildren, op.cit., strana 4.

54 Schreuer, Christoph, Interaction of International Tribunals and Domestic Courts in In-vestment Law u knjizi Arthur W. Rovine, Contemporary Issues in International Arbitration and Mediation: The Fordham Papers, Martinus Nijhoff Publishers, 2011, strana 75.


501

kod iscrpljivanja lokalnih pravnih sredstava traži da se ulagač obratio svim nivoima zaštite, a tek potom međunarodnoj instituciji.

Ugovaranje ove klauzule se objašnjava argumentom da se povreda BIT-a sastoji u propustu države da pruži ulagaču zaštitu povodom naruše-nog prava. Drugim rečima, ovakva klauzula je u bliskoj vezi sa standardom uskraćivanja prava na pravično suđenje (eng. – „denial of justice“). Ovde je važno napraviti razliku između odredbe u BIT-u koja traži obraćanje na-cionalnim sudovima kao uslov za postojanje nadležnosti arbitražnog suda i obraćanja domaćim organima kao uslova za postojanje povrede materijal-nih odredaba BIT-a, kako je to analizirano u nekim odlukama.

Ukoliko su ugovorne strane ugovorile da će ulagač tražiti zaštitu od domaćih sudova, pa tek u slučaju nezadovoljavajućeg rešenja, od arbitra-žnog suda, neispunjenje ovog zahteva vodiće odbacivanju tužbe iz proce-snih razloga.

Ako posmatramo praksu arbitražnih sudova, vidljivo je da su se mnogi arbitražni sudovi doticali pitanja prethodnog obraćanja organima države ula-ganja, ali tek prilikom ispitivanja merituma tužbe, odnosno kao meritorni zahtev u sklopu nekog od materijalnih standarda zaštite ulaganja.

Ispitujući postojanje eksproprijacije u predmetu Dženerejšn Jukrejn protiv Ukrajine, arbitražni sud je naveo da činjenica da je ulaganje presta-lo da bude unosno nije dovoljna da pokaže postojanje oduzimanja ulaga-nja. Ovo stoga što kod indirektne eksproprijacije ponašanje države, za ko-je ulagač tvrdi da predstavlja povredu investicionog sporazuma, veoma često nije dovoljno indikativno, te je neophodno da ulagač pokuša da ostvari zaštitu pred nacionalnim sudovima, odnosno u konkretnom sluča-ju upravnim organima.55 Do sličnog zaključka je došao arbitražni sud u predmetu Enkana protiv Ekvadora, u kome je odbio tužiočeve tvrdnje o postojanju eksproprijacije povodom mera poreske politike Ekvadora.56 U posebnom mišljenju arbitar dr Grigera Naon obrazlaže odluku činjenicom da arbitražni sud ne može preuzeti ulogu ekvadorskog upravnog suda i re-šavati o poreskim pitanjima. BIT ne zabranjuje lokalnim organima da uvode različite mere, dokle god ulagač može osporiti zakonitost takvih mera pred nacionalnim sudom.57

Nešto drugačija situacija javila se u predmetu Jan de Nul protiv Egip-ta,58 u kome se pitanje obraćanja nacionalnim organima postavilo prilikom

–––––––––– 55 Generation Ukraine v. Ukraine, pasus 20.33. 56 EnCana v. The Republic of Equador, The London Court of International Arbitra-

tion Case UN 3481, odluka od 03. februara 2006. godine, pasus 194. 57 Posebno mišljenje arbitra dr Horacia Grigera Naona o pitanju eksproprijacije,

navedeno kao aneks u pasusu 200 odluke Enkana protiv Ekvaroda. 58 Jan de Nul N.V. & Dredging International N.V. v. Arab Republic of Egypt, ICSID

Case No. ARB/04/13, odluka od 16.06.2006. godine


502

ispitivanja da li postoji povreda pravičnog i jednakog tretmana.59 Tužilac koji je dobio nezadovoljavajuće rešenje u prvoj instanci, žalio se na prvo-stepenu nepravnosnažnu odluku, a potom se obratio arbitražnom sudu. Ar-bitražni sud je istakao da pitanje uskraćivanja pravičnog postupka, kao ma-terijalnopravnog principa, mora biti razgraničeno od procesne obaveze koja se odnosi na nadležnost arbitražnog suda.60

U vezi sa ovom odredbom stoji odredba kojom se predviđa obaveza da se pokuša ishodovanje odluke pred nacionalnim forumom u određenom roku. Dok prethodna klauzula traži „razuman napor“, ovom odredbom je tačno propisano koliko će ulagač, nakon inicijalnog obraćanja domaćim or-ganima, morati da čeka pre nego što ex lege takvo obraćanje postane nede-lotvorno, jer nije dalo rezultata. Arbitražni sud je u odluci o nadležnosti u predmetu Mafezini protiv Španije naveo da je suština ove klauzule upravo da se pruži mogućnost domaćem sudu da reaguje, dok u isto vreme, ne onemogućava ulagača da se obrati arbitražnom sudu.61 Za razliku od oba-veze iscrpljivanja lokalnih pravnih sredstava, ovom klauzulom se ne traži konačna odluka, čak se ne traži ni da odluka bude doneta.62

2.1.5. Klauzula koja pruža izbor između suđenja i arbitraže

Arbitražnim sporazumom sadržanim u BIT-u ugovornice po pravilu navode više foruma pred kojim eventualni sporovi mogu da se rešavaju. Ulagač ima pravo izbora, ali, u nekim slučajevima, pokretanjem postupka radi postizanja zaštite svojih prava, on čini neopoziv izbor. Ovo će biti slučaj ako su strane ugovorile klazulu koja pruža izbor između suđenja i arbitraže. Reč je o klauzuli koja zahteva od stranog ulagača da izabere fo-rum pred kojim će tražiti pravnu zaštitu, pri čemu se izbor koji načini pr-vom procesnom radnjom smatra konačnim i ulagač ne može više da pro-meni mišljenje i zatraži pravnu zaštitu pred drugim forumom. Upravo za-to što se izbor jednog od puteva smatra konačnim, ova klauzula se naziva „klauzulom raskrsnice“, mada se može sresti i naziv „put bez povratka“ („the road of no return”). ––––––––––

59 Arbitražni sud navodi da je neophodno da tužena država bude u poziciji da ispra-vi greške koje su nižestepeni sudovi napravili, te da stoga država investicije ne može biti odgovorna, osim ukoliko angažovanjem celokupnog sistema te države početni nedostatak nije ispravljen. Vidi pasus 258 Jan de Nul.

60 Jan de Nul N.V. & Dredging International N.V. v. Arab Republic of Egypt, ICSID Case No. ARB/04/13, odluka od 16.06.2006, pasus 255.

61 Emilio Agustín Maffezini v. The Kingdom of Spain, ICSID Case No. ARB/97/7, Odluka o nadležnosti od 25. januara 2000, pasus 33.

62 Siemens A.G. v. The Argentine Republic, ICSID Case No. ARB/02/8, Decision on jurisdiction N, August 3, 2004, pasus 104.


503

Izbor koji ulagač pravi pri pokretanju postupka je od izuzetne važno-sti, jer je svaki izbor konačan, odnosno kako latinska maksima kaže: Una via electa non datur recursus ad alteram.63 Kada govorimo o procesnim radnjama ulagača koje će ga kasnije sprečiti da optira za rešavanje spora međunarodnom arbitražom, govorimo o pokretanju upravnih i sudskih po-stupaka radi zaštite prava ulagača. Ipak, nije svako učešće u upravnom ili sudskom postupku prekluzivno. Strani ulagač ponekad učestvuje u postup-ku pred domaćim organima države ulaganja, a da to ne dovodi do aktivira-nja klauzule raskrsnice, jer je potrebno ispuniti nekoliko uslova da bi se smatralo da je izvršen izbor, o čemu će biti reč u sledećim poglavljima.

3. Klauzula koje pruža izbor između suđenja i arbitraže

(klazula „fork in the road“) 3.1. Razlikovanje od sličnih klauzula

3.1.1. Odnos sa klauzulom koja predviđa obavezu iscrpljivanja lokalnih pravnih lekova

Obaveza iscrpljivanja lokalnih pravnih sredstava isključuje moguć-nost izbora ulagača u pogledu toga kome će se obratiti za zaštitu, jer stoji u koliziji sa klauzulom raskrsnice i ove dve klauzule se međusobno is-ključuju. Ukoliko bi se ulagač obratio nacionalnom forumu radi rešavanja spora i dobijanja pravne zaštite, to bi, shodno „pravilu raskrsnice“, pred-stavljalo konačan i neopoziv izbor foruma. Sa druge strane, shodno klau-zuli koja predviđa obavezno iscrpljivanje lokalnih pravnih lekova, ulagač mora iscrpeti lokalne pravne lekove, budući da se upotreba pravnih sred-stava zaštite nalazi u strogom vremenskom sledu.64 Drugim rečima, ula-gač bi u ovom slučaju de facto morao da izabere sudove države domaćina ulaganja, pri čemu bi, kada bi se primenjivala i klauzula raskrsnice, izgu-bio pravo na međunarodnu zaštitu u arbitražnom postupku.

3.1.2. Odnos sa klauzulom koja predviđa obavezu obraćanja

nacionalnom forumu

Budući da je prethodno utvrđeno da klauzula koja predviđa obavezu obraćanja nacionalnom forumu države u koju se ulaže predstavlja blaži

–––––––––– 63 Schreuer, Trveling the BIT Route, op.cit., strana 240. 64 Hague Conference on Private International Law, The Future Convention on Ex-

clusive Choice of Court Agreements and Arbitration - Parallel proceedings and possible treaty conflicts, in particular with ICSID and the New York Convention on the Recogni-tion and Enforcement of Foreign Arbitral Awards treći tom, peto izdanje. decembar 2006. pasus 26, strana 12.


504

oblik klauzule o obaveznom iscrpljivanju lokalnih pravnih lekova, po-trebno je razmotriti kakav bi bio stav arbitražnih sudova ukoliko bi ova klauzula bila sadržana u BIT-u istovremeno sa klauzulom raskrsnice. Ar-bitražni sudovi su tražili od ulagača da se obrati domaćim sudovima sa zahtevom za „ispravku greške“ odnosno od investitora se tražilo da ba-rem pokuša da postigne rešenje pred domaćim sudovima. Upravo zbog sveobuhvatnosti i širine takvog zahteva, deluje da ulagač ne može ispuniti ovaj uslov, a da već pred nacionalnim organima ne uđe u suštinu povrede, a time i u suštinu svog zahteva pred arbitražnim sudom. Drugim rečima, ulagač bi bio prekludiran da traži zaštitu u arbitražnom postupku u sluča-ju da su istovremeno ugovorene obe klauzule.

3.1.3. Odnos sa klauzulom koja predviđa pokušaj da se ishoduje odlu-

ka pred nacionalnim forumom u ugovorenom vremenskom periodu

Prilikom analize odnosa ove dve klauzule, potrebno je osvrnuti se na stav koji je arbitražni sud 2011. godine zauzeo u predmetu Abaklat i dru-gi protiv Argentine. Arbitražno veće je našlo da je BIT uspostavio jasnu hijerarhiju pravnih lekova,65 gde ulagač mora prvo da pokuša da stupi u pregovore sa državom ulaganja, pa ukoliko pregovori budu bez uspeha, da se obrati odgovarajućem domaćem organu i sačeka 18 meseci na do-nošenje odluke. Tužioci nisu sačekali protek roka od 18 meseci, te se ar-bitražni sud upustio u „odmeravanje interesa“66 tužilaca i njihovog prava na efikasno pravno sredstvo, sa jedne strane, i interesa tužene države i mogućnost ispravke eventualne greške pomoću sistema lokalnih pravnih sredstava, sa druge strane. Arbitražni sud je smatrao da je zahtev za pro-tek 18 meseci necelishodan, ukoliko je mogućnost nalaženja rešenja spo-ra pred domaćim organima tek teorijska.

Složenost materije i predmeta investicionog spora govori u prilog tome da je ovakva odredba osuđena na neuspeh, utoliko što je predviđeni period po pravilu prekratak da bi se u tom roku rešio investicioni spor.67 Slično kao kod perioda hlađenja, arbitražni sud u predmetu Mafezini je premostio problem što tužilac nije poštovao odredbe ove klauzule pomo-ću klauzule najpovlašćenije nacije. Arbitražni sud u predmetu Plama pro-tiv Bugarske je naveo da je odluka veća u predmetu Mafezini potpuno ra-––––––––––

65 Abaclat and others v Argentina, ICSID case ARB/07/5, odluka o nadležnosti od 04.08.2011. godine, pasus 578. Vidi i Born, Gary, Weighing the interests of host-state and investor — a further blow to domestic litigation provisions in BITs?, dostupno na http://kluwerarbitrationblog.com/blog/2011/10/21/weighing-the-interests-of-host-state-and-investor-a-further-blow-to-domestic-litigation-provisions-in-bits.

66 Abaclat v Argentina pasus 590. 67 Schreuer, Consent to arbitration, op.cit., strana 848.


505

zumljiva, jer se radi o klauzuli koja je „besmislena sa praktičnog stanovi-šta.“68

Klauzula korišćenja lokalnih pravnih sredstava u određenom vre-menskom periodu i klauzula raskrsnice takođe stoje na dva različita pola, kao potpuno suprotne.69 Bilo bi nesvrsishodno ugovoriti obe klauzule istovremeno, jer je ulagač prvom klauzulom prinuđen da koristi domaći forum pre nego što koristi međunarodnu arbitražu, čime se klauzula koja dopušta izbor obesmišljava. Ukoliko se to ipak desi, arbitražni sud koji je suočen sa obe klauzule istovremeno morao bi da zauzme fleksibilniji stav u pogledu konačnosti izbora po klauzuli raskrsnice, jer je mogućnost iz-bora zapravo oduzeta investitoru.

3.2. Pojavni oblici klauzule u domaćem pravu

U većini BIT-ova koje je Republika Srbija zaključila nalazi se klau-zula koja predviđa izbor između domaćih sudova i međunarodne arbitra-že.70 U pojedinim BIT-ovima koje je naša država zaključila sreće se izri-čito formulisana klauzula raskrsnice u sporazumima sa Alžirom,71 Azer-bejdžanom,72 Indonezijom73 i Portugalom74 i klauzule u sva četiri spora-zuma navode da je izbor koji ulagač učini konačan.

Gotovo svi ostali BIT-ovi koje je Srbija zaključila sadrže prećutnu klauzulu raskrsnice, odnosno, ne koriste izričitu formulaciju, ali takođe podrazumevaju da je izbor prekluzivan. U najvećem broju slučajeva, oba-veza konačnog izbora foruma se nameće tako što se ulagaču daje pravo da umesto obraćanja nacionalnim sudovima ugovornice, može da pokrene me-đunarodnu arbitražu.75 Druga mogućnost, koja je podjednako zastupljena u sporazumima Srbije i nešto je manje eksplicitna, podrazumeva alternativno navođenje foruma pred kojima ulagač može da pokrene postupak. Ovo se postiže umetanjem rečce bilo, veznika ili i ponegde predlogom između. ––––––––––

68 Plama Consortium Limited v. Republic of Bulgaria, ICSID Case No. ARB/03/24, Decision on Jurisdiction, 8 February 2005, pasus 224.

69 Schreuer, Calvo’s Grandchildren, op.cit., strana 4. 70 Stanivuković, Arbitraža između države i ulagača na osnovu dvostranih sporazu-

ma o zaštiti i unapređenju ulaganja, strana 523. 71 Član 9 stav 3 Sporazuma sa Alžirom navodi: „Izbor ulagača između nadležnog

suda države Strane ugovornice na čijoj teritoriji je izvršeno ulaganje i međunarodnog arbitražnog suda je neopoziv i konačan.“

72 Član 11 stav 3 Sporazuma sa Azerbejdžanom. 73 Član 11 stav 3 Sporazuma sa Indonezijom. 74 Član 9 stav 3 Sporazuma sa Portugalom. 75 Ovakva formulacija postoji u sporazumom sa Austrijom, Belorusijom, Bugar-

skom, Češkom, Gvinejom, Korejom, Libijom, Makedonijom, Poljskom i Ukrajinom.


506

Kod arbitražnih sporazuma u kojima je navedeno da ulagač bira između više foruma, alternativnost foruma i isključivost takvog izbora nije pod zna-kom pitanja, jer je očigledno da je namera ugovornih strana bila ugovaranje klauzule raskrsnice.76 Možda najjasniju terminologiju ugovornice koriste u sporazumu između Republike Srbije i Švajcarske gde se vrlo izričito navodi da „ulagač ima pravo izbora između“ nabrojanih foruma.77

Najčešći su sporazumi koji sadrže samo veznik ili između ponuđe-nih foruma.78 Mada su oni nešto manje izričiti, ne bi se moglo smatrati da su i nejasni. Veznik ili je rastavni veznik, te je jasno da između više razli-čitih opcija postoji međusobna isključivost.79

U nekim sporazumima, poput onog sa Kuvajtom, precizirano je da ulagač može podneti predlog za izdavanje privremene mere pred sudovi-ma države domaćina investicije, što ga neće prekludirati u pravu da po-krene arbitražni postupak. Član 9 stav 3 Sporazuma predviđa: „Uprkos či-njenici da je ulagač možda podneo spor na obaveznu arbitražu po osnovu stava 2, on može, pre institucije arbitražnog suda (sic!) ili tokom postup-ka, da zatraži od sudskih ili administrativnih tribunala Strane ugovornice koja je stranka u sporu, privremenu zabranu radi zaštite svojih prava i in-teresa,80 pod uslovom da to ne uključuje zahtev za plaćanje bilo kakve odštete, u skladu sa nacionalnim zakonima i propisima.“

Postupak radi izdavanja privremene mere se univerzalno smatra hit-nim, jer teži da otkloni neposredne opasnosti koje prete predlagaču, dok

–––––––––– 76 Vidi na primer sporazum sa Nigerijom i sa Bosnom i Hercegovinom. 77 Član 12 stav 2 Sporazuma sa Švajcarskom. 78 Sporazum sa Danskom. Istu formulaciju sadrže sporazumi sa Albanijom, Fin-

skom, Egiptom, Ganom, Grčkom, Hrvatskom, Iranom, Kazahstanom, Kiprom, Litva-nijom, Rumunijom, Belgijsko-luksemburškom ekonomskom unijom, Španijom, Ujedinje-nim Arapskim Emiratima, Ujedinjenim Kraljevstvom.

79 Wegen, Gerhard, Markert, Lars, Chapter V: Investment Arbitration – Food for Thought on Fork-in-the-Road – A Clause Awakens from its Hibernation, u Christian Klausegger, Peter Klein, et al. (eds), Austrian Yearbook on International Arbitration 2010, C.H. Beck, Stämpfli & Manz 2010, strana 271.

80 Iako je citiranom članu 9 sporazuma navedeno da se od administrativnih ili sud-skih organa može tražiti „privremena zabrana“ radi zaštite prava i interesa, verovatnije je da se zapravo radi o privremenoj meri koja može predstavljati ne samo zabranu, već i činidbu, a sve radi zaštite interesa ulagača. Ovo stoga što je istim članom precizirano da se ova vrsta zaštite traži „u skladu sa nacionalnim propisima i zakonima“, pa bi prema Zakonu o obezbeđenju i izvršenju bilo reč o privremenoj meri. Zakonodavac je u članu 294, u stavu 1 Zakona nabrojao vrste privremenih mera radi obezbeđivanja novčanih potraživanja. Vodeći računa o citiranim odredbama, smatramo da je formulacija stava 3 člana 9 Sporazuma sa Kuvajtom – ili bar prevod – pogrešna, jer privremene mere mogu predstavljati zabranu, naredbu i činidbu, što proizlazi iz čl. 293 i 294 Zakona o obezbeđe-nju i izvršenju.


507

arbitražni postupak po pravilu traje dugo. Ovaj postupak rezultira reše-njem kojim se privremeno odlučuje o opasnosti koja preti potraživanju predlagača, pa bi samim tim bilo teško zamislivo da predstavlja izbor u smislu klauzule raskršća, koja traži identitet predmeta spora u dva različi-ta postupka. Upravo iz ovih razloga, postupak za izdavanje privremene mere neće dovesti do „aktiviranja“ klauzule raskrsnice.

3.3. Uslovi za primenu klauzule

Svrha klauzule koja pruža izbor između suđenja i arbitraže je da spreči rešavanje jednog spora pred više foruma. U tome leži sličnost iz-među opšteg principa zabrane litispendencije i ove klauzule.81 Ulagači su neretko učesnici neke vrste postupka pred organima države domaćina to-kom trajanja ulaganja, no samo učešće u upravnom ili sudskom postupku ne znači nužno i izbor foruma u smislu klauzule koja predviđa izbor iz-među suđenja i arbitraže.82

Praksa je iznedrila kriterijume koji ukazuju da li je izvršen izbor fo-ruma. Da bi se primenile odredbe klauzule raskrsnice, potrebno je da su iste stranke podnele isti spor na rešavanje domaćim sudovima ili uprav-nim organima države ulaganja.83 Stoga se, prilikom ispitivanja da li je „aktivirana“ ova klauzula, ispituje ispunjenost sledećih uslova: 3.3.1.) da li je postupak pred nacionalnim forumom započet pre započinjanja arbi-tražnog postupka; 3.3.2.) da li postoji identitet zahteva i 3.3.3.) da li po-stoji identitet stranaka.

3.3.1. Vremenski sled

Prilikom ispitivanja da li je došlo do prethodnog izbora foruma, ar-bitražni sud će ispitati da li se ulagač prvo obratio sa zahtevom za zašti-tu prava nacionalnim sudskim ili upravnim organima. Kao merodavni datumi uzimaju se početak postupka pred domaćim organima, sa jedne strane i datum otpočinjanja arbitražnog postupka, sa druge strane. Uko-liko datum obraćanja nacionalnim sudovima prethodi početku arbitra-žnog postupka, uslov je ispunjen, te arbitražni sud može da nastavi sa ispitivanjem ispunjenosti druga dva uslova. U praksi arbitražnih sudova nismo našli nijedan slučaj u kome ovaj uslov nije bio ispunjen, s obzi-rom na to da ulagači u postupku realizacije ulaganja vrlo često bivaju stranke u raznim postupcima pred organima države ulaganja – bilo ––––––––––

81 Ibid., strana 272. 82 Schreuer, Consent to arbitration, op.cit., strana 849. 83 Schreuer, Trvelling the BIT Route, op.cit., strane 240-241.


508

upravnim bilo sudskim i ti postupci su po pravilu pokrenuti pre investi-cione arbitraže.84

3.3.2. Identitet zahteva

Da bi postojala prepreka za uspostavljanje nadležnosti arbitražnog suda, potrebno je da su predmeti tužbe pred domaćim organima i tužbe pred arbitražnim sudom u celosti identični.85 Budući da se u većini inve-sticionih sporova rešava o zahtevima koji proizlaze iz BIT-a, potrebno je da je predmet postupka pred nacionalnim sudom ili organom uprave bio zahtev čiji je osnov BIT. Ukoliko je predmet lokalnog postupka bio zah-tev koji proističe iz ugovora o ulaganju, ili ukoliko se radilo o postupku u kome je ulagač pokušao da ishoduje dozvolu ili zabranu koja se odnosi na upravljanje ulaganjem, ne može se smatrati da postoji identitet zahteva. Arbitražni sudovi su se često bavili pitanjem ispunjenosti ovog uslova. Odluka Pantekniki protiv Albanije citira slučaj Vudruf, koji je kao rele-vantan test u pogledu stepena podudarnosti dva zahteva ispitivao da li je suštinski osnov zahteva koji se postavlja pred međunarodnom arbitražnim sudom („fundamental basis of a claim“) nezavisan od drugih zahteva po kojima se postupa pred drugim forumima.86

Kada se radi o pitanju da li dve tužbe sadrže isti zahtev, arbitražni sudovi su bez izuzetka ispitivali pravni osnov dva različita postupka. Je-dinstven zaključak koji su usvojili jeste da zahtevi koji imaju osnov u ugovoru o ulaganju i zahtevi koji izviru iz BIT-a nisu isti.87 Upravo sa tim

–––––––––– 84 Ibid., strana 241. 85 Stalni sud međunarodne pravde je u svetodavnom mišljenju Polish Postal Service

in Danzig (Series B No. 11, mišljenje od 16.05.1925. godine, strana 30) naveo da je za postojanje presuđene stvari potrebno da postoji identitet strana i identitet predmeta spora: „il y a non seulement identité des Parties en litige, mais également identité de la matiè-re.“ Slično tome, uslovi za postojanje lis pendens, identitet strana, predmeta spora i zah-teva, su navedeni u odluci arbitražnog suda u predmetu Trail Smelter iz 1938. godine, reprinted in 33 A.J.I.L.182 (1941), strana 1952 i našli su potvrdu u odluci Benvenuti i Bonfant protiv Konga (Benvenuti & Bonfant SRL v. the Government of the People’s Republic of Congo, ICSID Case No. ARB/77/2, odluka od 08.08.1980. godine, 1 ICSID Rep. 330, strana 340 pasus 1.14.), koja je kasnije citirana u velikom broju odluka, između ostalog Railroad development corporation (RDC) v. Republic of Guatemala, ICSID Case No. ARB/07/23, pasus 131).

86 Pantechniki S.A. Contractors & Engineers v. The Republic of Albania, ICSID Case No. ARB/07/21, odluka od 30.07.2009. godine, pasus 61.

87 U odluci o poništaju odluke Vivendi I, Komitet za poništaj je komentarisao izbor foruma u smislu klauzule koja nudi izbor između suđenja i arbitraže, ističući da je tužilac u tom slučaju rizikovao ne obrativši se nacionalnom sudu za zaštitu prava garantovanih BIT-om, jer je postojala mogućnost da arbitražni sud odluči protiv njega. Vidi više u odluci za poništaj odluke Vivendi I, pasus 113.


509

obrazloženjem je arbitražni sud u predmetu Toto protiv Libana našao da klauzula izbora nije „aktivirana“ jer je predmet pred Državnim većem Li-bana proistekao iz ugovora o ulaganju, dok je predmet arbitražnog po-stupka bio zahtev za zaštitu prava garantovanih BIT-om.88 U ovom pred-metu arbitražni sud je citirao odluku Genin protiv Estonije u kojoj je arbi-tražno veće izričito navelo da činjenica da su neki aspekti tužbe pred arbi-tražnim sudom prethodno raspravljani u postupku koji je Genin vodio pred Narodnom bankom Estonije zbog toga što mu je dozvola za rad bila oduzeta, ne prekludira tužioca da pokrene investicioni spor pred arbitra-žnim sudom, jer pitanja koja su sporna u investicionom sporu imaju osnov u BIT-u.89

U vezi sa pitanjem šta se traži tužbenim zahtevom, potrebno je po-menuti predmet Pantekniki. U ovom predmetu, arbitar pojedinac je, radi pružanja odgovora na pitanje da li je određeni zahtev već rešavao drugi forum, ispitivao da li zahtevi imaju iste normativne korene.90 U konkret-nom slučaju, do spora je došlo zbog plaćanja naknade usled izgubljenog ulaganja. Tužilac je pobedio na tenderu za izvođenje radova na putevima i mostovima koji je Albanija raspisala i ubrzo nakon potpisivanja dva ugovora, otpočeo je sa radom. Usled nemira koji su izbili marta 1997. go-dine, radovi su prekinuti i kompletna mašinerija na gradilištu je pokrade-na, te je tužilac, po svojim tvrdnjama, pretrpeo gubitke od skoro 5 milio-na američkih dolara. Specijalna komisija, koja je procenjivala štetu, opre-delila je gubitke tužioca na nešto preko 1.800.000 dolara. Ministarstvo fi-nansija je izvestilo tužioca da albanska vlada ne snosi odgovornost za šte-tu, te je odbila da tužiocu naknadi štetu. Maja 2001. godine, tužilac je pred Okružnim sudom u Tirani pokrenuo postupak, koji je završen 2006. godine odbijanjem tužbe. Arbitar je ispitivao da li bi predmet postupka pred arbitražnim sudom bio prethodno rešen da je albanski sud usvojio tužbeni zahtev tužioca. Na osnovu takve analize, našao je da je predmet dve tužbe identičan.91 Ukoliko bi se kod identiteta tužbi ispitivao samo pravni osnov, ova klauzula bi bila obesmišljena jer bi ostala bez praktične primene.92 Kako tužilac u postupku pred albanskim sudom i pred arbitra-

–––––––––– 88 Toto Costruzioni Generali S.P.A. v. The Republic of Lebanon, ICSID Case No.

ARB/07/12 pasusi 211-212. 89 Alex Genin, Eastern Credit Limited, Inc v. Republic of Estonia, ICSID Case No.

Arb/99/2, odluka od 25.06.2001. godine, pasus 332. U slučaju Midl Ist Cement protiv Egipta arbitražni sud je zaključio da se postupak pred egipatskim sudom nije odnosio na prava i obaveze iz BIT-a, te je prigovor Egipta odbio. Vidi pasus 71.

90 Odluka Pantechniki, pasus 62. 91 Wegen, Markert, op.cit., strana 276. 92 Ibid., strane 280-281.


510

žnim sudom traži isti ishod, arbitar je smatrao da tužilac nema pravo na međunarodnu zaštitu jer je prethodno izabrao „put“, dodajući da takav za-ključak ne isključuje pravo tužioca da traži zaštitu zbog uskraćivanja pravde (denial of justice), koji zahtev se odnosi na meritum.93

3.3.3. Identitet strana

Da bi se smatralo da je ulagač „izabrao put“ na „raskrsnici“, potreb-no je da su stranke u postupku pred nacionalnim sudovima i stranke u ar-bitražnom postupku iste. To znači da, ukoliko je suprotna strana u sporu pred sudom države ulaganja bio privatni entitet, ne može se smatrati da je ulagač izabrao forum, jer se u takvom slučaju ne radi o investicionom sporu između ulagača i države.

Ovaj uslov je detaljno razmatran u grupi slučajeva protiv Argentine, u kojima su arbitražni sudovi sledili stav ustanovljen odlukom koja se pr-va bavila prigovorom lis pendens, a to je odluka Benvenuti i Bonfant pro-tiv Konga. U ovom slučaju, arbitražni sud je zauzeo stav da je prigovor li-tispendencije osnovan samo ako postoji identitet strana, predmeta i osno-va tužbi pred dva različita foruma.94

Kada je reč o arbitražnim sudovima koji su se naknadno susreli sa ovim pitanjem, vidljivo je da su u pogledu identiteta stranaka zauzeli pri-lično formalistički stav.

U predmetu CMS Gas protiv Argentine, Argentina je istakla da je kompanija TGN (privredno društvo koje je bilo predmet privatizacije i či-je akcije je CMS kupio) uložila žalbu protiv sudske odluke Saveznom Vr-hovnom sudu, zbog čega je CMS prekludiran da pokrene arbitražni postu-pak. Naime, radilo se o postupku u kom je TGN učestvovao kao treća strana. Arbitražni sud je prihvatio argument tužioca da CMS, kao tužilac u arbitražnom postupku nije pokretao postupak pred domaćim sudom Ar-gentine, te je, zaključivši da su i stranke i pravni osnovi u dva postupka različiti, našao da nema prepreke za zasnivanje nadležnosti arbitražnog suda.95 ––––––––––

93 Odluka Pantechniki, pasus 64-68. 94 Wegen, Markert, op.cit.,. strana 284; Vidi i de Lotbiniére McDougall, Andrew,

Res judicata in International Arbitration:Case Studies and Principles, Transnational Dispute Management vol. 9 issue 3, april 2012, strane 8-9.

95 CMS Gas Transmission Company v Argentine Republic, ICSID Case No. ARB/01/8 , odluka o poništaju od 25.09.2007, pasusi 78-80. Slična situacija prisutna je i u predmetima Enron i Azuriks, u kojima je Argentina imala identičan prigovor u pogledu klauzule „raskrsnice“, dok je tužilac u oba slučaja istakao da je tužilac u sporu na koji se Argentina poziva bilo drugo pravno lice, a ne tužilac u arbitražnom postupku, te da ne postoji identitet strana, posebno vodeći računa da Argentina nije bila tužena u postupku


511

Pravilo da se jedan spor koji se odnosi na iste stranke i iste pravne zahteve ne može rešavati pred više foruma je uvreženo u praksi država, kao i u međunarodnoj praksi.96 Međutim, kada se radi o identitetu strana, arbitražni sudovi IKSID-a u grupi slučajeva protiv Argentine nisu se ba-vili pitanjem da li postoji faktički identitet stranaka u postupku pred orga-nima države ulaganja i u tekućoj arbitraži. Opravdano je zapitati se da li je činjenica da su tužioci formalno odvojeni pravni entiteti potreban i do-voljan uslov za zaključak da je reč o različitim strankama. Ovakvo pitanje se posebno nameće imajući u vidu da su prilikom ispitivanja personalne nadležnosti arbitražni sudovi veoma često pribegavali ispitivanju stvar-nog vlasništva, oslanjajući se na kriterijum kontrole i odobravali ius stan-di pravnim licima koja su društva majke.97 Nije na odmet pomenuti i dve odluke protiv Češke – Loder protiv Češke, u kome je Ronald Loder tužio Češku na osnovu sporazuma između SAD i Češke i CME protiv Češke, gde je njegovo privredno društvo CME tužilo Češku na osnovu sporazu-ma između Holandije i Češke. Arbitražni sud je u predmetu Loder naveo da ne postoji identitet strana u konkretnom slučaju, a kako ni pravni osnov dva postupka nije bio isti, okolnost da su dva investiciona spora nastala iz istog činjeničnog osnova, nije bila prepreka za zasnivanje nad-ležnosti arbitražnih sudova.98

Profesor Šrojer i profesor Rajniš u mišljenju, koje su na zahtev Če-ške izradili povodom odluke CME protiv Češke, ističu da je potrebno pri-meniti isti pristup prilikom ocene ispunjenosti uslova za personalnu nad-ležnost arbitražnog suda, kao i prilikom ispitivanja identiteta strana u smislu pravila lis pendens.99

Iz svega navedenog proizlazi da, uprkos postojanju „klauzule raskr-snice“, ulagač može da koristi pravni sistem države ulaganja, bez bojazni da će ostati lišen prava na obraćanje arbitražnom sudu. Mada takav stav nema podršku u odluci Pantekniki, profesor Šrojer smatra da bi drugačije tumačenje moglo navesti na zaključak da su domaća pravna sredstva –––––––––– pred domaćim sudom. Arbitražni sud je u oba slučaja prihvatio stav tužilaca i odlučio kao i u slučaju CMS. Vidi odluku Enron, pasuse 95-98 i odluku Azuriks, pasuse 86-91.

96 Ovo pravilo je našlo potvrdu u nekoliko slučajeva pred Međunarodnim sudom u Hagu, poput slučaja Boundary dispute between Qatar adn Bahrain. Vidi više u Legal opinion of Chritoph Schreuer and August Reinsch on Partial Award of September 13 2001 in CME Czech Republic BV v. The Czech Republic.

97 Vidi na primer odluku Autopista Concesionada De Venezuela, C.A V Bolivarian Republic Of Venezuela, ICSID case no. ARB/00/5, odluka o nadležnosti od 27. septembra 2001. godine.

98 Loder protiv Češke, pasusi 162 i 165, CME protiv Češke pasusi 412 i 419. 99 Legal opinion of Schreuer and Reinisch, op.cit., pasus 239.


512

„zamke osmišljene da namame ulagača u postupak pred domaćim organi-ma, kako bi vrata međunarodne arbitraže ostala zauvek zatvorena.“100

3.4. Odnos prema klauzuli rešavanja sporova u

investicionom ugovoru

Investicioni ugovori uvek sadrže klauzulu kojom regulišu rešavanje sporova nastalih povodom ugovora, i to najčešće različitu od one koja je ugovorena u BIT-u. Odnos između klauzule raskrsnice iz BIT-a i klauzule o rešavanju sporova iz ugovora će zavisiti od formulacije članova koji re-gulišu rešavanje sporova iz ugovora i BIT-a. Sporove iz BIT-a stranke mo-gu rešavati pred međunarodnom arbitražom, dok su sporovi iz investicio-nog ugovora predmet prorogacione ili arbitražne klauzule i ove dve klauzu-le o rešavanju sporova imaju paralelnu egzistenciju.

Pravo ugovornih strana investicionog ugovora na rešavanje ugovor-nih zahteva (tzv. contract claims) pred forumom koji je ugovoren na osnovu prorogacione odnosno arbitražne klauzule ostaje netaknuto i u slučaju da arbitražni sporazum u BIT-u sadrži klauzulu koja pruža izbor između suđenja i arbitraže. Ovakav zaključak proizlazi iz prethodnog iz-laganja o identitetu zahteva i identitetu strana. U predmetu CMS Gas, ar-bitražni sud je podsetio da su ugovorni sporovi različiti od sporova po BIT-u, te je inter alia i zbog toga odbio prigovor Argentine da je podno-šenjem tužbe pred nacionalnim sudom tužilac bio prekludiran da pokrene arbitražni postupak.101

Odnos klauzule koja pruža izbor između suđenja i arbitraže i ugo-vorne klauzule o rešavanju sporova deluje prilično jasno i čak nesporno. Međutim, situacija se komplikuje ukoliko BIT sadrži široko određen po-jam investicije ili, pak, široko određenu nadležnost arbitražnog suda (na primer „za sve zahteve u vezi sa ulaganjem“). U takvom slučaju, arbitra-žni sud bi bio nadležan da raspravlja i o sporovima koji ne izviru direktno iz BIT-a, već iz ugovora o ulaganju, a koji su preko široko postavljenog arbitražnog sporazuma podignuti na nivo investicionih sporova iz BIT-a. Ukoliko je ulagač na osnovu klauzule u investicionom ugovoru zatražio zaštitu pred nacionalnim sudovima ili organima uprave u pogledu sporo-va koji izviru iz ugovora, arbitražni sud konstituisan na osnovu BIT-a bi mogao biti prekludiran da raspravlja o takvim zahtevima, jer je ulagač prethodno (sklapanjem prorogacionog ili arbitražnog sporazuma) izabrao put suočen sa klauzulom „raskrsnice“.

–––––––––– 100 Schreuer, Traveling the BIT Route, op.cit., strana 249. 101 Odluka CMS Gas, pasus 80; vidi i odluku Genin, pasus 232.


513

Čini se da je preovlađujući stav arbitražnih sudova, da treba ispitati pravni osnov tužbe pred forumom izabranim u investicionom ugovoru i pred forumom izabranim na osnovu BIT-a, neodgovarajući u ovom slučaju. Ovo stoga što se u slučaju ugovorene „kišobran klauzule“ ili široko defini-sane nadležnosti arbitražnog suda, ne može govoriti o dva različita pravna osnova tužbe jer je na osnovu BIT-a kao pravni osnov u investicioni spor uveden i ugovor o ulaganju.102 U takvoj situaciji, posebno je značajan pri-stup koji je arbitar zauzeo u slučaju Pantekniki, jer se prilikom donošenja odluke okrenuo petitu tužbenog zahteva tužioca.

3.5. Odnos prema klauzuli najpovlašćenije nacije u BIT-u

Klauzula najpovlašćenije nacije se često unosi u BIT i služi kao osi-guranje ulagaču da mu neće biti pružena manja zaštita od one koju bi uži-vao ulagač iz treće države. Ona se često koristi da proširi prava investito-ra i standarde zaštite ulaganja i ulagača u pogledu materijalnih i procesnih odredbi. Upravo zbog tako česte upotrebe, u teoriji se mogu sresti stavovi koji su ovoj klauzuli dali epitet jedne od najzloupotrebljavanijih klauzula u međunarodnom investicionom pravu.103

Primena MFN-klauzule na proceduralna pitanja počinje donošenjem odluke Mafezini.104 U ovoj odluci, tužioci su, oslanjajući se na klauzulu najpovlašćenije nacije, premostili proceduralnu obavezu tužioca da poku-ša da ishoduje odluku pred domaćim sudovima u određenom vremen-skom roku, tako što su „povoljnije“ uslove iz BIT-a, koji je Španija za-ključila sa drugim državama, primenili na svoj slučaj. Korak dalje je oti-šao arbitražni sud u predmetu Simens koji je dozvolio tužiocu da „uveze“ u spor aspekte drugog arbitražnog sporazuma koji mu više odgovaraju, te ulagač nije morao da čeka protek roka pre podnošenja tužbe arbitražnom sudu, koji je bio predviđen arbitražnim sporazumom. Međutim, u kon-kretnom slučaju nije došlo do primene klauzule koja pruža izbor između suđenja i arbitraže, iako je bila ugovorena arbitražnim sporazumom, jer je bila „manje povoljna“.105

Iz dosadašnje prakse arbitražnih sudova proizlazi da se pitanje da li se MFN-klauzula može primeniti i u pogledu odredaba o rešavanju ––––––––––

102 Wegen, Markert, op.cit, strana 279. 103 Kahale, III George, Is Investor-State Arbitration Broken?, Transnational Dispute

Management , Vol. 9, issue 7, December 2012, strana 21. 104 Claire Crépet, Plama Consortium Limited v. Republic of Bulgaria (ARB/03/24)

– The most-favoured-nation clause issue , Transnational Dispute Management vol. 2 issue 3, jun 2005, , strana 5.

105 Odluka Simens, pasus 120.


514

sporova, mora posmatrati iz dva ugla. Prvo, potrebno je utvrditi da li je u pitanju proceduralni ili jurisdikcioni zahtev, koji tužilac pokušava da izbegne i drugo, potrebno je ispitati da li su strane ugovornice konkret-nog BIT-a imale nameru da isključe primenu MFN-klauzule na proce-sna pitanja.

Odluka Mafezini je ograničila primenu MFN klauzule na procedural-ne zahteve, izričito navodeći da klauzula koja pruža izbor između suđenja i arbitraže ne bi mogla biti prenebregnuta primenom klauzule najpovlašćeni-je nacije. Arbitražni sud ovakvu tvrdnju obrazlaže stavom da bi izigravanje klauzule „raskrsnice“ uticalo na konačni ishod postupka, te da je reč o jav-nom poretku države.106 Kada govori o konačnom ishodu postupka, arbitra-žno veće zapravo opravdava primenu MFN-klauzule u odnosu na zahtev da mora da postoji pokušaj da se ishoduje odluka u određenom vremenskom roku, utoliko što bi ulagač na kraju, kako u slučaju isteka roka, tako i u slu-čaju ishodovanja nezadovoljavajuće odluke pred domaćim sudom, svakako imao pravo da pokrene međunarodni arbitražni postupak. Drugim rečima, konačan ishod bi u svakom slučaju bio arbitražni postupak, pa zahtev iz ar-bitražnog sporazuma zapravo samo prethodi arbitraži. Ovo nije slučaj kada se radi o klauzuli koja primorava ulagača da u startu izvrši neopoziv izbor foruma,. Arbitražni sudovi su u potonjoj praksi donosili različite, čak oprečne odluke, prilikom odlučivanja o tome da li se MFN-klauzulom mo-gu prenebregnuti proceduralni zahtevi.107

Arbitražni sud je u predmetu ICS protiv Argentine postavio ispravnu ogradu u pogledu toga šta se smatra povoljnijim tretmanom. Činjenica da jedan ugovor sadrži arbitražni sporazum koji je prosto drugačiji od onog koji su stranke u konkretnom sporu ugovorile ne znači nužno i da je takav arbitražni sporazum povoljniji.108 Prilikom utvrđivanja da li je arbitražni sporazum povoljniji, ili tek drugačiji, arbitražni sud treba da ima širi pri-stup od posmatranja pojedinačnog ulagača i njegovih interesa i da se usredsredi na pitanje da li je jedan sporazum povoljniji od drugog u op-štem smislu.109

Drugo važno pitanje u pogledu primene MFN-klauzule na procesna pitanja predstavlja volja ugovornih strana. U odluci Salini protiv Jordana, ––––––––––

106 Odluka Mafezini, pasus 63. 107 Na primer ICS protiv Argentine nalazi da je ovaj uslov krucijalan za postojanje

saglasnosti Argentine za arbitražno rešavanje spora i usvaja prigovor tužene države. Pasusi 272-273.

108 Martin, Antoin, Back to the Eternal Debate of MFN and Dispute Settlement: A Case Comment on ICS v. Republic of Argentina, Transnational Dispute Management Vol. 9, issue 7, December 2012, strana 10.

109 ICS pasus 319.


515

arbitražni sud je tražio indicije da su ugovornice u konkretnom slučaju želele da prošire primenu klauzule najpovlašćenije nacije i na odredbe o rešavanju sporova, međutim, takvih indicija nije bilo, usled čega je odbio da proširi primenu MFN-klauzule.110

Imajući u vidu da su različiti arbitražni sudovi donosili različite od-luke kada se radi o MFN-klauzuli, problematično bi bilo praviti predviđa-nja u vezi sa pitanjem šta bi arbitražni sud učinio ukoliko bi tužilac želeo da prenebregne klauzulu raskrsnice na ovaj način. Za sada je stav iz odlu-ke Mafezini jedini izričit i obeshrabrujući je za tužioce, jer se čini da se klauzula koja pruža izbor između suđenja i arbitraže ne bi mogla na ovaj način „premostiti“.

4. Zaključak

Klauzula koja pruža izbor između suđenja i investicione arbitraže predstavlja produkt razvoja investicionog prava, koji je kroz praksu ugo-varanja arbitražnih sporazuma nužno izmenio tradicionalna pravila među-narodnog prava. Dok je, istorijski gledano, tužilac pre podnošenja tužbe međunarodnom forumu bio primoran da koristi sva dostupna pravna sred-stva u državi koja je izvršila povredu njegovih prava, ovakva obaveza je danas prevaziđena praksom država prilikom sačinjavanja arbitražnih spo-razuma, mahom u okviru BIT-ova i praksom arbitražnih sudova u rešava-nju investicionih sporova, koji su jednoglasnim tumačenjem modifikovali primenu tradicionalnih pravila međunarodnog prava.

Imajući u vidu prikazane klauzule, kao i odnos pojedinih klauzula sa klauzulom „raskrsnice“, jasno je da ugovornim stranama BIT-a već pri formulisanju arbitražnog sporazuma na raspolaganju stoje mogućnosti da ulagaču trasiraju put zaštite investicionih prava. U slučaju kada arbitražni sporazum sadrži klauzulu koja pruža izbor između suđenja i investicione arbitraže, ulagač već u najranijim fazama postupka zaštite svojih prava mora odlučiti na kom „putu“ će tražiti zaštitu – pred nacionalnim sudovi-ma ili pokretanjem međunarodne arbitraže.

Kao što je to detaljno prikazano, problem u praksi se može javiti u slučaju kada je ulagač pre pokretanja arbitražnog postupka učestvovao u nekom postupku pred domaćim organima, jer postoji realna opasnost da arbitražni sud zauzme stav da je investitor već izabrao put zaštite. Nesi-gurnost ulagača je pojačana činjenicom da arbitražni sudovi nemaju je-dinstven stav. Mada je preovlađujuće stanovište arbitražnih sudova bilo

–––––––––– 110 Salini, pasus 118. Vidi i National Grid plc v. The Argentine Republic, UNCI-

TRAL, odluka o nadležnosti od 20.06.2006. godine, u kome je sud, nakon iste analize, došao do drugačijeg zaključka.


516

da klauzula nije „aktivirana“ ukoliko postupak pred nacionalnim sudovi-ma i međunarodnom investicionom arbitražom imaju različiti pravni osnov zaštite, odluka Pantekniki je odstupila od ovakvog tumačenja, znat-no otežavši položaj ulagača koji je pokušao da postigne isti cilj pred dva različita foruma.

Pored navedenog, kao moguć problem u praksi može se javiti i pita-nje identiteta stranaka koje pokušavaju ostvariti zaštitu paralelno pred različitim forumima. Do sada arbitražni sudovi nisu postavljali pitanje faktičkog identiteta stranaka koje se kao tužioci pojavljuju pred domaćim sudovima i pred međunarodnim arbitražnim sudom, jer su se zadovolja-vali formalnom odvojenošću entiteta u grupi slučajeva protiv Argentine. Međutim, pitanje je vremena kada će arbitražni sud, suočen sa pitanjem aktiviranja klauzule raskrsnice, primeniti kriterijum kontrole i na taj način onemogućiti ulagača čije je društvo-ćerka ostvarivalo zaštitu pred nacio-nalnim organima, da zaštitu ishoduje u arbitražnom postupku.

S obzirom na to da se praksa arbitražnih sudova stalno razvija dono-šenjem novih odluka, čak i u uslovima kada se čini da je čvrst stav već zauzet, što jasno ilustruje odluka u slučaju Pantekniki, strani ulagač koji pokušava da ishoduje zaštitu pred organima države ulaganja, mora biti obazriv pri formulisanju zahteva, ukoliko je u arbitražnom sporazumu ugovorena klauzula koja pruža izbor između suđenja i arbitraže.


517

Dragana Mitrić Savić, Ph.D. Student University of Novi Sad Faculty of Law Novi Sad

The „Fork-in-the-road“ Clause

Abstract: Parties can use arbitration agreement to widen the juris-diction of the arbitration tribunal, or to narrow it down. Arbitration agreements that embed the so called “fork in the road” clause prevent in-vestors to use multiple dispute resolution mechanisms provided in the agreement. In other words, by initiating proceedings, the investor has made an irrevocable choice. That being said, investors are often drawn into proceedings in the host state, however, not every appearance before domestic courts will constitute a choice under the “fork in the road” clause. Arbitration tribunals have made out criteria under which it will be considered that the investor has chosen a path. The investor will be precluded from initiating arbitration if he has previously tried to resolve the same dispute before domestic courts. Another condition that has to be met cumulatively is that the same parties were involved in the domestic proceedings and in international arbitration, i.e. there must be identity of the parties to the dispute. The parties often opt to include the “fork in the road” clause in arbitration agreements. Serbia has included this clause in majority of its bilateral investment.

Key words: arbitration tribunal, investment dispute, fork in the road clause, identity of parties, identity of object and cause of action, funda-mental basis of a claim.


518