RECENZENTI:
Dr Jovan Dorc1evic, red. profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Dr Predrag Ognjenovic, red. profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Dr Nikola Potkonjak, red. profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Lektor: Prof. Slobodan Tomjanski
INSTIUT ZA PEDAGOGIJU
Dr Mihailo Palov, red. profesor (Predsednik urec:tivack.og odbora) Dr Petronila Kapor Stanulovic, vanr. profesor
NOVI SAD, 1983.
Ost11arenj~ ideje pokretanju Zornika radova nastav11ika i sa- 1·adnika l11stituta za pedagogi,ju usledilo posle navrsenih deset godi- 1 njegova postojanja. Ranije se, 11erovatno, i nije mogao ostvariti ovaj poduh11at ako se ima vidu dinamican razvoj Instituta za peda­ gogiju proteklom periodu. Pri tome se, pre svega, misli postojanje specifiC110sti njegovoj organizaciji koju cine cetiri katedre, polozaj koji lnstitut za pedagogiju ima odnosu 1 druge institute Filozofskog fakulteta i novosadskog univerziteta celini.
Prilazi koji se objavljuju Prvoj svesci Zorika veoma su razno­ vrsni tematici. tome treba nalaziti sve sto postojecim uslovima pozitivnom smislu podsticalo naucni i pedagoski rad lnstitutu. Nosioci toga rada su nalazili i takvim raznovrsnim nauc­ nim opredelje1zjima plodonosne olike saradnje ostvarivanju vaspit­ no-obrazovnih zadataka zajednickih za s11e mlade koji su se opredelili za studije broj11ih naucnih discipli11a 11asem lnstitutu.
Citav taj rad 11ije i lak, pogot01nt zbog toga sto su ga, pored vec pome11Utih specificnosti, morali nositi, zajedno sa starijim profesori­ ma, mat110 brojniji mladi saradnici. i 01zi su se nalazili pred velikim obavezama koje se nisu n10gle deliti 11 putevima ovladavanja bogat­ stvima nauka prema kojima su usmerili svoja interesovanja i tajnama vaspitno-obrazovnog rada sa studentima koje se tim lakSe otkrivaju ukoliko veca ljubav za odabrani poziv vaspitaca.
Odgo'1Jon10st povezivala znanja i iskustva, ljuba11 i volju da se dode do uspeha. Deo ostvarenih ciljeva utkan radove koji se objav­ ljaju, sto pruza mogucnost da se oceni z11acaj i velicina uspeha.
Direktor /nstituta Dr Slavko Krkljus
5
PROF. DR RADOSLAV CURIC, PROF. DR SLAVKO RUUS, PROF. DR MIAILO PALOV
DESET GODINA INSTIUA ZA PEDAGOGIJU
Pedagosko-psiholosko obrazovanje i pripremanje buducih profe­ sora•vaspitaea i.oJadih, kao i utemeljenje studija pedagoskih nauka va­ lja posmatrati, analizirati i ocenjivati okvi,u ukupnog razvoja Filo­ zofskog fakultcta Novom Sadu, koji 1984. godini obelezava tri de­ cenije svoje delatnosti naucno-obrazovnom zivotu i razvoju SAP Vojvodine kao mnogonacionalne zajednice jugosloveskih naroda i na­ rodnosti. razvoj.ni .put, posebno kada se misli na uvodenje pedagoskih i psiholoskih disciplina studijske planove i programe na osnovu ko­ jih su osposobljavani stucnjaci za ostvarivanje \•aspitno-obrazovnih zadataka raznih nastavnih predmeta iz oasti drustvenih i prirodnih nauka, nije bio ni lak, ni ·brz. Naprotiv. Cinjenica , nai.me, da se pri osnivanju Filozofskog fakulteta poklonila posebna paznja pedagosko­ -psiholoskom obrazavanju buducih profesora. Medutim, kasnije neretko posmatrano i kao "dodatno" opterecenje studijskih planova koje, izvesnom smislu, cak i sputava kvalitetno ovladava.nje osnovnorn strukom. k.\' odnos, iako izrazen samo kod pojedinaca, nije redak ni danas ovoj instit·uciji Cija osnovna funkcija, ipak, tome da, pored ostalog, i pedagosko-psiholoskom pogledu priprema kvalifi­ kovane strucnjake za uspesan rad vaspit·no-obrazov·nim organizaci­ jama. Stoga iti potrebno da se tek prouce pocetna i kasnije etape, sadrzina, iskustva i prolerni pedagosko-psiholoskog pripremanja i os­ posoljavanja buducih nastavnika, odnosno profesora. Jer ta funkcija Fakulteta, kao sto receno, nije uvek i od svih saradmika shvatana i ostvarivana smislu neophodnosti celovitog i jedinstvenog strucnog i pedagosko-psiholoskog pripremanja buducih vaspitaca mladih za ostva­ rivanje brojnih i ·slozenih zadataka socijalistickog vaspitanja. nesn­ njivo da ta komponenta osposoljavanja strucnjaka uslovima po­ stojanja i delovanja faktora mnogonacionalnosti vojvodanske zajednice naroda i narodnosti ima izvanredan znacaj kada se misli na obrazavne zadatke Filozofskog fakulteta Novom Sadu. Naime, veCina diplomi­ ranih studenata svoju delatnost obrazovanju i vaspitanju mladih
7
za:pocinjala osnovnim ri srednjim skolama SAP Vojvodine. Poznato da Vojvodini tim ustanovama nacionalni sastav ucenika i nas­ tavnika .preteznom broju veoma raznovrstan, sto svakako mora uticati na strukturu, sadrzinu i olike delovanja na razvoj i formiranje licnosti mladih. Zato se ni pripremanje profesora - buducih vaspitaca mladih ne moze .posmatrati samo rkao proces njihovog uvodenja ,;tehnologiju i organizaciju obrazoyanja i vaspitanja mladih", vec kao odgo\•oran od­ nos svih cinilaca koji na Fakultetu ucestvuju aktivnom i kontinuira­ nom ostYarivanju ukupnih idejno-vaspitnih zadataka utvrdenih struc­ nim i zakonskim dokumentima.
Na inicijativu Katedre za istoriju, osnovno pedagosko obrazo\ra­ nje su studenti poceli da sticu skolske 1956/57. godine, nedostatku stalnog nastavnika, pozvan da na:stavu izvodi dr Tihomir Prodanovic, docent Odeljen1a za pedagogiju Filozofskog fakulteta Beogradu. On nastavu iz Osnova pedagoSkih 1auka na svim grupama Filozofskog fallteta Novom Sadu •izvodio punih sedam godina. U tom periodu izraden i predlog sistema pedagosko"psiholoskog obrazovanja stu­ denata ovog Fakulteta.
Posto to vreme jos nije postojala katedra, odnosno studijska grupa za pedagogi1u, nastavnici .pedagogije bili su sastavu Katedre za istorij. Od 1958. godine postepeno se povecava broj saradnika koji su ostvarivaH nastavu iz pedagogije i psihologije pojedinim stu­ dijskim grupama, sto se vidi i iz pregleda nastavnika i asistenata koji su u tim godinama irani ilo kao stalni saradnici, ili su za ,spomenute discipline angazovani kao honorarni saradnici. Usled prosirivanja delat­ nosti na pedagosko-psiholoskom, obrazovanju buducih profesora, Ka­ teda za istoriju osno,ru odreda:ba Statuta predlozi1a da se u ok­ viru Kated,re osnuje Semi,nar za pedag-oske nauke i da se za njegovog upravnika imeuje dr Radoslav Curic. Na osnovu odluke odgovaraju­ cih organa dn1stvenog upravllaja Fakulteta, ovaj Seminar konsti­ tuisan 7. novebra 1963. godine. Njegova osnovna obaveza ila da organizuje i \'()di teor0ij-sko i prakticno pedagosko-psiholosko i didak­ ticko-metodicko obrazovanje studenata. Vec 1965. ·godine, predlog Katedre za istoriiu, ovaj Semi0ar izdvojen iz njeno~ sastava i kon­ stituisan ie kao Katedra za pedagogiju. Svoju prvu sedicu ova Kated­ ra odrzala 29. oktobra 1965. godine. Zahvaljujuci zalaganiu Katedre, u studijske planove grupa su pored Osnova pedagoskih nauka uvedee sledece disciplie i delatnosti: Geneticka i pedagoska :psihologiia i vez­ be iz Osnova pedagoskih ,nauka. Nastojanja saradnoika su kontiuirano ila ·usmerena na povisavanje kvaliteta pedagosko-psiholoskog osposob­ ljavan ia buducih vaspitaea mladih.
U taj period valja uvrstiti i obaveze koje su saradnici, inici­ jativu Zavoda za univerzitetsku nastavu, preuzeli i ili nosioci pedagos­ ko~psiholoskog obrazovanja asistenata novosadskog univerziteta. U vremenu od 1965/66. i dal 1 odriana su cetiri .kursa, skolskoj 1966/67. godini odrian slican tecaj i za nastavno osolje ti\·erzi­ teta u Nisu. U ostvarivanju ovih obaveza ucestvovali su osim saradni-
8
ka Katede za pedagogiju No\·om Sadu i profesori pedagogije Odelje­ nja za pedagogiju Filozofskog fakulteta Beogradu i Zagebu.
U isto veme su saradnici Katedre zapoceli rad na pojedinim te­ mama naucno-istraiivackog karaktera koje finansirala Zajednica za naucni rad Vojvodine. Sa posebnom painjom se u godinama od 1965. do 1971. pristupilo pripremanju uslova za osnivanje posebne studijske gupe pedagoskih nauka.
Posle duzcg pripremanja Nacta plana i pograma za studije peda­ goskih nauka i reorganizacije Katede za pedagogiju kao posebne stu­ dijske gi-upe, Vece i Savet Filozofskog fakulteta Novom Sadu doneli su 6. IV 1972. godine odluku da ova studijska g1·upa z sa radom skolske 1972/73. godine, kada upisana i prva generacija studenata pedagogije. Tada usvojen i Nastavni plan i program Katede za pe­ dagogiju. 1 pored izvesnih sLicnosti sa studijskim planovima i proga­ mima na drugim fakultetima zemlji, sto valja i s prouciti, osnovnu odliku obrazovanja pedagoga cini jihovo skolovanje (od V semestra) d\'a smera i to: na smei-u za skolske i za predskolske peda­ goge.
Na osnoYu dosadasnjih iskustava i uocenih m, u posled­ njim godinama (od 1982. godine naovamo) pristupilo se razmatranju reorganizovanja. odnosno inO\'iranja studija pedagoskih nauka i nji­ hovog uskladi·;anja sa potrebama, pre svega organizacija udruzenog rada olasti obrazovanja i vaspitanja mnogonacionalnoj zajednici naroda i narodnosti u SAP Vojvodini. Manje izmene unete su studij­ ski plan i prog1am time sto su skolske 1981/82. godine izvrsena izvcsna pomeranja stLtJijskih disciplina u toku studija. nove discipline, studijski plan su uvedene: Andragogija i Mentalna higijena sa save­ tovanjem. su, medutim, tek poeeci ostvarivanja duljih inovacija studijskog plana i programa, kao i njihovog uskladivanja sa odedba­ ma rev.idiranog Zakona vaspitanju i obrazovanju SAP Vojvodine. U tom smislu se, razumljivo, ne zapostavlja ni saradnja sa ostalim stu­ dijskim grupama pedagoskih nauka zemlji.
Donosenjt:: Zakona udruzenom .radu 1976. godine zapocet slozen dugorocni proces samoupravnog socijalistickog preobrazaja i Filozofskog fakulteta, te i Katedra za pedagogiju 25 1982. godine konstituisana kao OOUR Instituta za pedagogiju, svojim osnovni odlikama i fu!Jkcijama, kao samoupravna i samostalni obrazovno-na­ ucna Ltstano\1a. U takvoj organizaciji, pristupilo se integraciji naucnog i obrazovno-\·aspitnog rada, zapostavljajuci ni delatnosti vezane za trasfer reltata naucni istrazivanja - koliko to ilo moguce s ob­ zirom kadrovski potencijal Instituta za pedagogiju, uvazavajuCi pre s\·ega cinjenicu da se studijska grupa za pedagogiju nalazila na pocecima svoga konstituisanja i razvoja.
ImajuCi to vidu, kao i sve vece obaveze vezi sa pedagosko­ ·psiholoskim obrazovanjem studenata, od 1972. godine, zahvaljujuci razume\•anju drustvene zajedn::e, posebno SIZ-a za naucni rad i usme­ reno obrazo\ranje Vojvodine, zapoCinje i period prosirivanja kadrov-
9
s•kog sastava Instituta izborom novih nastavnika, strucnih saradnika i asistenata-prip.ruvnika, s tendencijom da se postepeno podize naucni i nastavni podmladak radi preuzimanja slozenih obaveza koje su utvr­ dene u Statutu Filozofskog fakulteta i lnstituta za pedagogiju.
Pot.rebno na ovom mestu konstatovati da s·u u ostvarivanju obrazovno-vaspitnih zadataka st.udija pedagoskih nauka znacajnu po­ moc pruzili saadnici Odeljenja za pedagogiju, Odeljenja za filozofiju i sociologiju, i Odeljenja za psihologiju Filozofskog fakulteta Beo­ gradu, kao i Instituta za filozofiju i sociologiju naseg Fakulteta. Sa ovim odeljenjia, odnosno njihovim saadnicima, Institut za pedago­ giju ostvaruje i danas uspesnu saradj.u koja se, nesumnjivo, na­ staviti i u buducem razvoju Instituta.
Prosirivanje obrazovno-aucih delatnosti Istituta za .pedago­ giju zapoceto (: 1980. godine. Zauzet , aime, stav drustveno-poli­ tickim telima Pokrajine da okviru Instit.uta za pedagogiju postoje potrebi uslo\·: da se pristupi ostvarivanju zamisli osnivanju stu­ dijskih gupa za rumunski jezik i kjizevost i za rusiski jezik i knji­ zevnost, posto i ilo eprirodno - s cbzirom, pre svega, visea­ cionali karaktcr SAP Vojvodine i potrebu razvijaja obrazovno-na­ ucih delatnosti - da se spomeuti jezici i knjizevnosti u nasim uslo­ vima posmat:.ju kao strani. Stoga su i zapocete pripreme za osni­ vanje studijsk grupa za spomenute jezike i knjizevnosti osnovu jasnog stava tome da se ove grupe posle ispujavanja z?konskih i statutarnih odredaba lizoj perspektivi izdvoje iz Instituta za peda­ gogiju •kao pnsebi obrazovno~auci .j.stituti za rumu·nistiku i rusi­ istik.u.
Uz pomoc i saradnju odgovarajucih studijskih grupa Institutu za strane jezike i knjizevnosti naseg Fakulteta i pose'bno prof. dr Radu Flore sa Filo1oskog fakulteta Beogradu i Emila Filipa, predavaca Vise tehnicke skole u Zrenjaninu i, punim angazovanjem saradnika koji su .preuzeti iz Instituta za strane jezike, sac.injei su studijski pla­ ovi i programi koji su kao privremei usvojei Zboru radnika Instituta za pedagogiju, odobreni su i u Nastavno-naucnom vecu, Savetu Filozofskog fakulteta i Skupstii SIZ-a za usmereno obra­ zovanje Vojvodie 26. XI 1981. godine. Na osnovu t odluka, izvrsen .upis stude1"!.ata u prvu godiu studija na spomeutim grupama skolske 1981/82. godie.
Razvijanju ovih studijskih gru.pa zi doprinose SIZ za na­ ucni rad i SIZ za usmereno obrazovaje obezbedujuci, graicama svojih mogucnosti, fiansijska sredstva pre svega za agazovaje a­ stavnika, strucnih saradnika i asistenata, za prosirivanje bilioteckog fonda, za nastavna sredstva i drugo. Zahvaljujuci tome, kao i svesrd­ noj podrsci sire drustvene zajednice, posto.ie realni uslovi da se ove studijske grupe .u lizoj buducnosti afirmisu kao sredista za istrazi­ vacke delatosti u oasti rumuskog i rusiikog jezika i knjizevnosti.
U srednjorocom .planu razvoja Instituta za pedagogiju (1981- 1985) predvideno osivaje studijske grupe za psihologiju. Iicijativu
10
Zbora radnika Istituta podrzali su Nastavo-auco vece, Savet Filo­ zofskog fakulteta, kao i Skupstina SIZ-a usmerenog ob.razovanja Voj­ vodie. Pripree za pocetak rada ovoj studijskoj grupi zapocete su 1981. godine i osnovi su se ogledale u izradi Nacrta studijskog plana i programa. Usvajanjem ovog dokumenta, kao privremenog, Zboru radika Istituta za pedagogiju, Nastavo-aucom vecu i Savetu Filozofskog fakulteta i Skupstii SIZ-a ·Usmereog obrazo­ \'anja Vojvodine 1982. godii, ilo moguce ostvariti upis studeata prvu godinu studija psihologije skolske 1982/83. godine.
Samoupra\·a iteresa zajedica za ui rad i Samouprava interesa zajedica usmereog obrazovaja Vojvodie, kao i pri osi­ vaju prethodno avedeih dveju studijskih gr.upa, obezbedili su fi­ ansijska sredslva za ostvarivaje osovne delatosti i studijske grupe psihologije. Obezbedea su t sredstva za formiranje ilioteke iz psiholoskih auka, kao i za abavku osnovih astavih sredstava. SIZ za ui rad Vojvodie u protekle tri godie obezbedivao sredstva za an~azovaje asisteata i asisteata~pripravika u naucnom radu.
Valja ovom mestu konstatovati da spomeute samouprave zajedice, deli.,ico i Samoupra\•a zajedica opsteg obrazovaja Voj­ vodine, pr.uzaju zatnu pomoc razvoju sve cetiri studijske grupe Institutu za pedagogiju. U sustii, i pored toga sto studijska grupa pedagogije postoji vec citavu deceiju, i u treba tretirati kao grupu u razvoju, arocito kada se misli potrebe u astavnicima i sarad­ nicima.
U za.kljuc.i ovog sazetog prikaza dosadasjeg razvoja Istituta za pedagogiju z se konstatovati da su i pored teskoca, pre svega kadrovske prir:,de, ostvarei dobri rezultati. Sve cetiri studijske grupe, kao sto vec kostatovao, moraju se jos uvek posmatrati kao grupe razvoJu. S t;m u vezi, u naredom periodu unapredivaje obrazovo­ -aucnih delatosti Istituta treba da se razviju u sledecim okvirima:
- Ioviranje studijskih plaova i programa na svim grupama u ailju kotiuiog uskladivaja obrazovanja strucjaka sa .razvojem nauka, sa potrcbama udrZeog rada u oasti obrazo\'aja i vaspita­ nja mladih i odrasHh.
- S\'e intezivije ucesce vecie saradnika lstituta ·U ostvari­ vanju zadatakci. auco-istrazivackim projektima zahteva da se raz­ matraju moguc.:nosti formiraja posebog odeljenja u kome se usredsrediti i orgaizovati rad . poslovi.ma ·koji proizilaze iz projeka­ ta, potprojekara ili tema auco-istrazivacko.g karaktera. Naoime, dosta ~ slozen zadatak da se astavici jednakom oimu bave i istraiivackim i astavim radom. Njihova uloga i ila zacajnija u usmeravaju i vo­ deju mladih saradika u ostvarivaju aucwstrazivackih zadataka projektima, potprojektima i temama. Verovato da se taj i i prolc;natika transfera rezultata aucih istrazi\1aja adekvat­ nije resavati.
11
- Sa posebnom paznJom valja se odnositi prema postepenom prosirivanju kadrovskog sastava Instituta i strU:kturi i nauc­ nim kvalitetia, sto neosporno znacajan uslov njegove sire afir­ macije kao obrazovno-naucne ustanove.
- Nasta\-nu azu studijsk grupa potrebno i dalje podizati visi nivo, posto od toga znatnoj meri zavisi modernizacija ospo­ soljavanja strucnjaka u okviru studijskih grupa Instituta za peda­ gogiju.
Stecena i">kustva i uoceni proemi dosadasnjem razvoju lnsti­ tuta podsticu neprekidna traganja za kvalitetnijom sadrzinom i organizacijom delatnosti njegovoj kao obrazovno-naucnoj ustanovi. Postignuti rez11ltati dozvoljavaju konstataciju da za takav razvoj ln­ stituta za peda6ogiju postoje realni uslovi koje treba koristiti ekono­ micno, efikas i racionalno.
12
1. ZNACAJ 1 DEFINICIJA PROBLEMA
U svojim ranijim studijama izlozili smo rezultate istra!ivanja op­ stih uslova st•.ldiranja studenata na Filozofskom fakultetu ·u Novom Sadu, u cijem su sastavu blle i nastavne grupe koje sada cine Prirod­ no-matematicki fakultet.
Za efikasu organizaciju studija (nastavnog procesa) i postizanja optimaln ezultata, med:utim, nije dovoljno samo poznavati opste uslove. SledeCi korak i morao blti U'Poznavanje stavova i odosa aj­ znacajnijih saucesika u astavom procesu - studeata i nastavnika - prema naj,razijim proemima i ciiocima orgaizacije nastavnog procesa: sadrzajima, metodama i oicima orgaizacije nastave i uce­ nja na fakultetu. Dalje istrazivanje ovog sireg proema obuhvatilo i naucno i objek~1vo snimaje i aalizu astavog procesa u jegovom prirodnom toku, lanac ovih pojediacih, i med:usobo povezanih, istrazivanja zavrsio i se predlogom za unoseje savremeih metoda i olika organizacije astavog procesa, u vidu eksperimeta, radi njegovog poboljsaja i v opste efikasosti studija.
Predmet ovog istrazivaja i i, prema tome, proucavaje sta­ vova !;tudenata prema sadrzajima, metodama i oicima organizacije nastavnog procesa fakultetu. S obzirom jegovu oimost, ovom prilikom ogracicemo se ispitivanje stavova prema sadZajima a­ stave dok cemo ostale stavove s razmatrati.
Rezultati ovih istraZivaja pokazace m koliko smo podesili sa­ dnaje nastave za obrazovaje strucjaka odred:eih profila i mogu nam iti instri.Iktivni idikatori .prilikom izrade novih nastavih p1a­ nova i programa.
Ovaj prilog dr Radoslava u r i , dugogocinjeg profesora i direktora Instituta za pedagogiju, preuzet iz Zbornika Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, knj. XVII/2, 1974. god.
13
Za ovo istraZivaje posluzili smo se aketirajem studeata Pri­ rodo-matematickog i Filozofskog fakulteta. U tu svrhu konstruisali smo odgovarajuci upitik, struktuiran prema operativnim zadacima koji proisticu iz predmeta i cilja istrafivanja.
Svojom strukturom upitik obuhvatio opste podatke ispita· ika i v stavove sadriajima nastave.
Opsti podaci sadrze: pripadnost fakultetu i astavoj grupi, pol i socijalo poreklo, prethodo zavrseu skolu, uspeh njoj i stu­ dijama ispitaika. Sva ova obelezja zacajna su, jer mogu imati uti­ caja jihove stavove.
U drugo delu upitika ispitaici su pozvai da izesu svoje stavove iu, ivou osvetljavaja i fukcioalosti sadriaja opstih, pomocih, psoholsko-pedagoskih i strucih astavnih predmeta, nji­ hovom medusobom odosu i vremeskoj rasporedeosti, kao i pro­ gramskoj povezaosti sredjih s-kola i fakulteta. Sva pitanja ila su zatvoreog tipa sa predlozenim odgovorima. Odgovori su mogli iti s jedim i visestrukim izborom.
zavrsenoj aketi, sprovedenoj u kratkom vremeskom raz­ maku meseca dprila ove godie svim nastavim grupama fa­ kulteta, prikuplje bogat cinjenici materijal. Statisticka obrada podataka izvrsena masinskim putem.1 1Pri tome su ·Utvrdeni kvanti­ tativni odosi izmedu pojedinih modaliteta odgovora. Pomocu ukrsta­ nja pojedine odgovore dovodili smo vezu sa naznacenim obelezjima ispitanika.
3. UZORAK
Anketirajem su ili obuhvacei studenti trece godine Prirodno­ -matematickog i Filozofskog fakulteta. Za ovo godiste odlucili smo se iz dva razloga. Ovi studenti vec su zavrsili opste i pomocne nastavne predmete, dosta su odmakli i u upoznavanju svoje struke. Sem toga, i su se u astavi psiholosko-pedagoskih predmeta oavestili sa­ drzaju savremenog obrazovanja i didaktickim nacelima za sastavlja­ nje nastavih planova i programa.
Pri odredivanju uzorka poSJ.i smo od brojnog stanja studenata trece godie. Posto na fakulteta 624 (337 +287) studenata, za anketiranje smo uzeli 210 ispitaika, sto predstavlja vise od jedne tre­ cine populacij~ (33,650/). U tome smo se sluzali tehikom slucajnog izbora nastojeci da fakulteta, i njihovim okvirima postojece
1 Masinska obrada podataka izvr8ena Laoatoriji za acunsku tehniku Zavoda za fiziku i rnatematiku Novom Sadu. U izadi progama i njegovoj ealizaciji mnogo su mi pomogli dr Pavle v i , profeso Prirodno-matema­ ti~kog fakulteta i m Branka z v i . asistent istog fakulteta, na cemu i toplo zahvaljujem.
14
astave grupe, budu srazmerno zastupljena. Radi polizeg .upozna­ vanja, uzora·k razmotriti sa aspekta njegovih karakteristicnih obelezja.
3.1. Uzorak prema pripadnosti fakulteta
S obziro nejednak broj studenata P.rirodno-matematic­ kom i Filozofskom fakultetu, r ispitanika nije jednak, ali prili­ zno srazmeran, sto se vidi iz ovih podataka:
Fakultet
Prirodno-matematiki
Filozofski
Svega
Broj
Procenat
100,00
Sa prirodo-matematickog fakulteta zastupljene su sve nastavne grupe dok Filozofskom nisu obuhvacene grupa za pedagogiju i fran­ cuski jezik s knjizevnoscu, jer nemaj.u studenata trece godine.2 Pri odredivanju broja ispitanika sa pojedinih grupa, i pored nasih nasto­ janja, nismo postigli potpunu srazmernost zbog ovih razloga: dobro­ voljno ucesee u anketi, neredovno poseeivanje nastave i dr. 1 pored ovog nedostatka, uzorak .reprezentativan. Podaci to pokazuju ovako:
Grupa Broj Procenat
Biologija 35 16,67 Geografija 25 11,96 Matematika 10 4,76 Fizika 15 7,14 Engleski jezik s knjifevnoscu 13 6,19 lstorija 20 9,52 Jugoslovenske knjizevnosti 25 11,96 Juinoslovenski jezici 2 0,95 Madarski jezik s knjiievnoscu 10 4,76 Nemaki jezik s knjizevnoscu 10 4,76 Ruski jezik s knjizevnoscu 15 7,14 Slo\'aki jezik s knjiievnoscu 3 1,43 Srpskohrvat. s mac1arskim jezikom 2 0,95
Svega 210 100,00
' Ove nastavne grupe upisale su prve generacije 1972/73. skolske godine.
15
3.3. Vzorak prema polu
Pri odredivanju uzoraka posli smo od cinjenice da na fakulteta veci broj studenata zenskog pola. Zbog toga i uzorak ima tu istu osoinu, sto potvrduju ovi podaci:
Pol Broj Procenat
Svega 210 100,00
3.4. Uzorak prema socijalnom poreklu
Iako smo prikupili podatke zanimanju roditelja ispitanika, iskazaeemo samo delatnosti . Ovako cemo postupati zbog ·toga sto se veei broj majki (70,480/) bavi domacickim poslom, drugi manji broj njihovih zanirnanja cesto se :po:klapa sa ocevim.
Zanimanja oceva su ova:
Zanimanje Broj Procenat
Radnici 54 25,71 Zemljoradnici 32 15,24 Sluibenici 62 29,52 Penzione1·i 56 26,67 Privatnici 6 2,86
Svega 210 100,00
Podaci pC'tvrduju da najveei r ispitanika dolazi iz sluibenic· kih porodica, zatim iz zemljoradnickih. Deca radnika su tek na tre· cem mestu. O\·akav sastav zanimanja sklad.u sa socijalnim · reklom cele populacije.
3.5. Uzorak prema prethodno zavrsenoj skoli
U skladu sa nasom dosadasnjom praksom znatno veCi broj ispi­ tanika dosao na studije iz gimnazije, manji iz strucnih skola. Iz­ razen brojkama taj odnos izgleda ovako:
Skola Broj Procenat
Svega 210 100.00
16
U pored:enju sa ranijim godinama, stalno i postepeno poveCava se broj svrse uceika strucih skola fakultetima. dolazi zbog toga sto svi i mogu da se zaposle, sem toga, i zbog jiho­ vog povecaog iteresovaja za studije i olaksaih mogucosti za upis fakultet.
3.6. Vzo1·ak prema uspehu ispitanika srednjoj skoli
Prema uspehu zavrsom razredu sredje skole ovako mozemo razvrstati ispit<ike:
Uspeh Broj Procenat
Odlican 55 26,19 Vrlo dobar 87 41,43 Dobar 67 31,96 Dovoljan 1 0,48
Svega 2110 100,00
Uspeh ispitaika esto bolji od uspeha populacije celii. se moze doekle objasiti jihovim amicijama i zeljom da uces­ cem anketi iznesu svoje stavove i time uticu poboljsaje kva­ liteta nastave ; v efikasosti studiraja.
3.7. Vzorak prema uspehu ispitanika studijama
Ispitanici su pokazali ovaj uspeh studijama:
Uspeh
Prosecna ocena iznad 9 Prosecna ocena izmedu 8 i 8,99 Prosecna ocena izmedu 7 i 7 ,99 Proseca ocena izmedu 6 i 6,99
Svega
Broj
100,00
Evidentnu da su aketi ucestvovali studeti svih kategorija uspeha. Njiho\· odziv svedoci da su svi zaiteresavai za uaprede­ nje studiranja. svoj prilici jihovi stavovi se razlikovati, ali svi celini do~riece svestranijem razmatraju postavljenog proema.
4. REZULTAI ISTRAZIVANJA
Posle izvr·iiene akete pristupili smo statistickoj obradi prikup­ Ijenog cinjenicnog materijala, ciji osovi zadatak da da odgovor
2 lnstitut za pedagogiju 17
na unapred posLavljee hipoLeze stavo\·irna ispitanika p1·erna sadrza­ jima astavnog procesa. Posto s utvrd1ili kvantitative odnose iz­ medu modalitcta odgovora, S\'e srno ih razmatrali sa stanovista opstih obelezja ·uzorka s. 111arn posluzilo kao osova za kvali­ tativnu aaliz. S\·e utvrdene rezu]tate izecemo prerna redos]edu pi­ taja upitiku.
4.1. Sadrzaji opstih nasta\mih predmeta
U okviru razmatranja sadri.aja opstih nastavnih predmeta ispi­ tanici su pozvai da izesu svoje stavo\'e oblu, nivou osvetljava­ nja i funkcionalnosti sadrZaja ovih nastavnih predmeta, zatim pred­ log za njihovo prosireje i uvodeje novih. Na osnovu tih pitaja oni su dali ove odgovore:
4.1. Oblm sadriaja. U pogledu oima sad·riaja ispitaici su mo­ gli da se opredcie za d od tri predlozea odgovora. Oni su to ovako ucinili:
Stavovi Broj Procenat
Svega 210 100,00
sto vidimo, viSe od polovine ispitanika smatra da oblm sadriaja d odmeren, ali isto tako velik broj koji iznose da preoblman. Najmanje glasova doblo stav da sadr:Zaj pre­ malen.
Stav da oblm sadr:Zaja odmeren prilizno jednako zaeli su ispitanici sa Pr.jrodo-matematickog (50,91°/) i Filozofskog fakulteta (62°/) dok izmedu astavnih grupa postoje znatne razlike. Procentu­ alno najvise grupama za emacki jezik i ruski jezik, zatim za madarski jezik, istoriju i iologiju. Najmanje grupama za srp­ skohrvatski sa madarskim jel!ikom, geografiju i slovacki jezik.
Prema godinama upisa fakultet i godinama rodenja ispitanika nema znatnijih razlika dok prema polu procetualno vise devojaka (57,750/) nego ladica (52,940/). Sa gledista zanimanja , ovaj stav su najvise prihvatila deca privatnika i sluZenika.
Ispitanici sa zavrsenom strucnom skolom vise su (68,890/) pri­ hvatili ovaj stav nego oni iz gimnazije (52,730/). U pogledu uspeha ispitanika srednjoj skoli redosled dosta neoblcan. Na prvom me­ stu su sa dovoljnim uspehom, zatim sa odlicnim, dobrirn i vrlo do­ brim. Slicno i sa uspehom na studijama. Na prvom mestu su ispi­ tanici sa najnizom prosecnom ocenom, posle njih sa ajvisom. Dalji redosled se na~tavlja opadajucem stepenu.
18
Stav da :.u sadriaji preoimi zt v1se zastupljen na Pri­ rodno-matematickom (46,18°/) nego .na Filozofskom fakultetu (360/). Nastavne grupe za geografiju, fiziku i matematiku isticu se tom pogledu, ispred svih stoji grupa za srpskohrvatski sa madarskim jezikom.
Ranije upisani i stariji studeti nesto vise izjasnili su se da su sadrzaji preoblmi. Prema pol.u postoje veee razlike.
Zanimanje i imalo vidijeg uticaja ovaj stav. Medu­ tim, prema prethodo zavrsenoj sredjoj skoli postoji uocljiva razlika (gimnazija 46,676/, strucne skole 26,670/).
Prema uspehu sredjoj skoli procetualno su na prvom mestu ispitanici sa l dobrim, slede ih sa dobrim, odlicnim i dovoljnim uspehom. St.Jeti sa dobrim uspehom su celu, za njima su sa odlicni, vlo dobri i dovoljnim.
Stav "premalei" zastupljen dva puta v1se na Filozofskom nego Prirodo-matematickom fakultetu. d ispitaik nalazi se grupama za geografiju, jugosloveske kjiZevnosti i madarski jezik.
Od ovih ispitaika dva su iz tzv. "ciste" generacije,3 jedan upisan dve godie raije. Razlika godiama rodeja neznatna i bez z. Dva studeta su muskog i jedan zenskog pola.
Ocevi ovih ispitanika su zemljoradik, sluZenik i penzioner. Je­ dan ispitaik zavrsio gimnaziju, d\1a strucu skolu. Pokazali su kostata uspeh sredjoj skoli i fakultetu (dva vrlo dobra i jedan dobar).
4.1.2. Nivo osvetljavanja sadrzaja. U pogledu .duble osvetlja­ vanja predlozea su tri odgovora ispitaicima, za koje su se i ovako opredelili:
Sta\'OVi Broj Procenat
Odmeren 163 77,62 Pe\·isok 38 18,10 Prenizak 9 4,29
S\•ega 210 100,00
Podaci pokazuju da ogromnoj v1 odgovara ivo osvetljavanja nastavnih sadrzaja. m roju previsok, nezatnom prenizak.
Za prvi stav nesto vecem 1procetu izjasili su se studenti Fi­ lozofskog (80°/11) g Prirodo-matematickog fakulteta (75,450/). Na svim astavim grupama visok proceat opredeljeih, posebno na onim sa srpslrohrvatski sa madarskim jezikom, jZoslovenske jezike i matematiku. Najizi procenat zaeleze grupama za fiziku i geografiju.
' Prema statistici "cistu" generaciju Cine studenti koji su redovno, bez po­ na,·\janja, upisivali naredne godine studiJa.
19
Naj.ranije upisani studenti (pre 1969. godine) svi su za ovaj stav, od rpripadnika sledece generacije samo polovina, iz poslednje dve prilizno jednako (81,40 i 77,020/). Prema godinama rodenja nema zna­ cajnijih razlika. lspitanici zenskog pola su veCini. Najmanji procenat su im ocevi r~dnici, najveCi privatnici.
Ispitanika sa zavrsenom strucnom skolom procentualno vise (800/) nego sa gimnazijom (76,970/). Prema uspehu srednjoj skoli prvi su (cudno) ispitanici sa dovoljnim uspehom, iza njih sa odlic­ nim. Slicno jt: nekoliko i sa .uspehom fakultetu.
"Previsok" nivo vise prihvacen na Prirodno-matematickom (20,910/) nego na Filozofs.kom fakultetu (15°/). Na nekoliko grupa: za matematiku, j·.iznoslovenske jezike, madarski jezik i srpskohrvatski sa madarskim jezikom niko nije glasao za ovaj stav, najvise pri­ stalica na gruµama za geografiju i slovacki jezik.
Godine pisa na fakultet i godine rodenja ispitanika nisu uticale na njihove sta,1ove, studenti muskog pola su vecini. Procentualno najvise su prihvatili ovaj stav kandidati ciji su ocevi radnici i penzio­ neri. Svr5eni ttcenici gimnazije nalaze se ispred onih iz strucnih skola. Prvi su ispitanici sa vrlo dobrim uspehom srednjoj skoli, s najni­ zom prosecno ocenom uspeha na studijama.
Stav "prenizak" podrian nesto vise na Filozofskom (50/) nego Prirodno-matematickom fakultetu (3,64°/). Od nastavnih grupa prva grupa za fiziku, iza za madarski jezik. Na nekoliko dru­ gih grupa (za geografiju, matematiku, hemiju, engleski jezik, nemacki jezik i dr.) ovaj stav uopste nema svojih pristalica.
Prema godini upisa na fakultet, visinom procenta se istice gene­ racija iz 1969/70. skolske godine. lspitanici rodeni 1953. godine (naj­ mladi) uopste ne prihvataju ovaj stav. Tako isto odnose se i oni, ciji su ocevi zemljoradnici i privatnici.
Kandidati iz strucnih skola procentualno su brojniji od onih iz gimnazije. Bolji uspeh srednjoj s'koli, kao i na studijama, pozitivno uticao na opredeljenje kandidata za ovaj stav.
4.1.3. Funkcioalnost sadrzaja. Ovim pitanjem trebalo ut­ vrditi koliko sadrzaji opstih nastavnih predmeta odgovaraju zeljama i potrebama ispiLanika za prosirivanjem njihovog opsteg obrazovanja. U tu svrhu poudena su im tri odgovora, ·koji su oni ovako ocenili:
Stavovi Broj Procenat
Odgovaraju 80 38,10 Delimicno odgovaraju 115 54,76 Ne odgovaraju 15 7.14
Svega 210 100,00
Ocigledno da manje od polovine ispitanika smatra da ovi sa­ drZaji odgovarciju svojoj nameni, vise od polovine da samo delimi­ cno odgovaraju. Manji broj misli da uopste ne odgovaraju.
20
Prvi odgcvor prihvacen vise na Prirodno-matematickom (40, 91°/) nego na Filozofskom fakultetu (350/). Na svim nastavnim gru­ pama, izuzev za fiziku, prihvacen razlicitim rojem glasova. Na celu grupa za slovacki jezik, slede grupe za ruski jezik, geogra­ fiju, istoriju i dr.
GeeracijC:J .upisana 1971/72. skolske godine najbrojnija, pre­ ma godiama 1·d, starijim generacijama vise odgovara ovaj stav. Ispitaici zensk.og pola procentualno su vise zastupljeni.
Kadidati Ciji su ocevi privatnici svi su za ovaj stav, za njima deca zemljoradnika i radnika. Prema zavrsenoj srednjoj skoli postoji miimalna raz1ika (gimnazije 38,180/, strucne skole 37,780/).
U pogledu uspeha u srednjoj skoli, procentualno posmatrano, naj,·is~ io;p1tanika sa dobrim, zatim vrlo dobrim i odlicnim uspehom. Sa r]oyoljnim uspehom uopste ih nema. Sa malim izuzet­ kom, i uspeh ria studijama u slicnom odnosu sa ovim stavom ispi­ taika.
Odgovor ,delimicno odgovara ju" cesci na Filozofskom (580/) g Prirodo-matematickom fakultetu (51,820/). Na pojedinim na­ stavim grupaa razlicito prihvacen (najvise na grupama za fiziku i hemiju, ni grupama za slovacki iezik i ruski jezik).
Studeti ttpisai pre 1969/70. skolske godine svi su za ovaj stav, dok iz docijih geeracija oko polovine su zastupljeni. Prema godinama rodeia, mladi su procentual.no brojniji. U pogledu polova skoro su iednaki (54,41 i 54,930/). · Izuzev privatnika, ocevi ispitaika svih ostalih su zanimanja. Pri­ lizo jedako kandidata iz gimnazije (54,550/) i strucnih skola (55,560/).
Uspeh ~redjoj skoli, kao i na fakultetu, s malim izuzetkom, srazmeran prihvacenom broju ovog stava.
Stav " odgovaraju" procentualno prilizno jednak na fakulteta (7,27 l 70/). Na polovini nasta\1nih grupa (za matematiku, ju­ zosloveske jezike, madarski jezik, nemacki jezik, ruski jezik, slo­ vacki jezik i s1-pskohrvatski sa madarskim jezikom) nije zastupljen. S druge strane, najvise ih grupama za engleski jezik (23,080/) i fiziktt (200/).
Procetualno najbrojniji su kandidati upisani 1969/70. skolske godie, prema godinama rodenia, prvatanje ovog stava srazmerno njihoYoj starosti. Znatno vise ispitanika muskog pola.
Deca radnika najvise stt za ovaj stav. Nesto vise ispitanika iz gimazije ne~o iz strucnih skola.
Uspeh ka~1didata srednjoj skoli neoicno rasporeden: na pr­ vom mestu dm·oljan, iza njega odlican. Bolii uspeh na studijama, s malim izuzetkom, srazmeran broju prihvataja ovog stava.
4.1.4. Predlozi za prosirivanie sadrzaja postojecih opstih na­ stav11z predmcta i uvoaenje opstih. Pretpostavili smo da sadrzaji po­ stojecih nastav::iih predmeta ove grupe odgovaraju zeljama i intereso­ vanjima svih :otudenata za opstim obrazovanjem smo im postavili
21
pitaje cime i 1. trebalo prosiriti, evetualo uvesti i v astave predmete iz ove oasti. Na ovo pitaje ipredlozi.li smo cetiri postojeca opsta astava predmeta i prZili mogucosti ispitaicima da predlazu nove. i su postupili ovako:
Nastavni predmeti Broj Procenat
Nasta\•ni predmeti iz marksizma 19 17,76 Osnovi narodne odbrane 3 2,80 Strani jezici 50 46,73 Telesno vaspitanje 35 32,71 Istorija filozofije (filozofija) 6 5,61 Fizika 1 0,93 Istorija umetnosti (umetnost) 6 5,61 Muzicko vaspitanje 1 0,93 Seksualo vaspitanje 1 0,93 Estetika 1 0,93
Svega 123 99,94
Brojcani podaci pokazuju da su najviSe glasova doili strani je­ z1c1, zatim dolaze: telesno vaspitanje, nastavi predmeti iz oasti marksizma, istorij filozofije, istorija umetnosti, osnovi arodne od­ brae itd.
Od ukupog broja ispitaika koji su se izjasili za prosirenje marksistickog obrazovaja esto vise ih sa Prirodno-matematickog fakulteta, astavnim grupama ovako: najvise (3) iologiji, zatim ( 2 gl<:lsa) na geografiji, matematici, fizici, hemiji, jugosloven­ skim kjizevostima, nemackom jeziku, ruskom jeziku i dr.
Studeti upisai 1971/72. skolske godie prvom su mestu, koji veciom ;iripadaj.u geeraciji rodeoj 1952. godine. Vise ih ima muskog pola.
Za marksisti6ko obrazovaje najvise se zalazu deca radnika. Pre­ tezno su zavrsili gimnaziju.
Prema uspehu sredjoj skoli isticu se uceici sa vrlo dobrim i dobrim ocear.ia, fakultetu i sa prosecnom ocenom izmedu 7 i 7,99.
Prosirivanje sadriaja iz osova narodne odbrane zele studenti Prirodo-matematickog fakulteta, sa grupa za matematiku i fiziku. Svi su muskog pola. Deca su pezionera i zemljoradnika. Dvojica su za­ vrsila gimaziju, jedan stucu skolu. u sredjoj skoli postizali su vrlo dobar i dobar uspeh, fakultetu polazu ispite sa prosecnom m izmedu 7 i 7,99.
Za povecano ucesce straih jezika esto vise glasova Pri­ rodno-matematickom fakultetu. Od astavih grupa isticu se grupe za geografiju i jugoslovenske kjizevosti.
22
Najvise i ispitaika iz ciste geeracije, upisae 1971/72. skol­ ske godine. VeCia rodea 1952. godie. Zato ih vise zeskog pola. Ocevi su prvom mestu pezioeri, zatim radici i slZbe­ nici. Vise ih za,1rsilo gimaziju. U sredjoj skoli pretezo su posti­ zali \•rlo dobar, fakultetu dobar uspeh.
Teleso vaspitaje \•ise zele ispitaici sa Prirodo-matematickog nego Filozofskog fakulteta. U skladu s tim, astave grupe s prvog sve imaju veci broj glasova od grupa s drugog fakulteta.
Kandidat: veCiom pripadaju geeraciji .upisanoj 1971/72. rodenoj 1952. godine. Vise ih zeskog pola. Ocevi najbrojnijih su sluZenici.
VeCina ispitaika zavrsila gimaziju. U sredjoj skoli postizali su odlican i \•rlo dobar llspeh, fakultetu vrlo doba.r i dobar.
Istoriju filozofije zahtevaju dva studeta sa Prirodo-matematic­ kog (grupe za blologiju i hemiju) i cetiri sa Filozofskog fakulteta (grupe za engleski jezik, jugosloveske kjizevosti i ruski jezik). Pripadaju istoj generaciji, upisaoj 1971/72. skolske godine. Vise ih mus·kog pola. 0CC\'i SH im veciom sluZeici. Vise ih zavrsilo gimnaziju. Istiu se postignutim uspehom sredjoj skoli i na fakultetu.
Za uvodenje fizike izjasila se d devojka sa astave grupe za iologiju. l1pisaa fakultet vreme, zavrsila gimnaziju sa odlinim uspehom. Na fakultetu postize prosecu u izmedu 8 i 8,99.
Istoriju umetosti zahtevaju uglavnom studeti Filozofskog fa­ kulteta, najvisc sa grupe jugosloveskih kjizevosti. Vecina se upisala studije na ''reme. Preovladujtt devojke. Ocevi su im najcesce slZ­ benici. Polovin:! zavrsila gimnaziju, polovina strucne skole. Uspeh u srednjoj sko i fakultetu pretezno im odlica i vrlo dobar.
Muziko ''aspitanje zeli jedan student fizike, sin penzionera, koji zavrsio strucnu skolu sa \1rlo dobrim t1spehom. Na fakultetu postize prosene ocene izmedu 7 i 7,99.
Za seksttalo vaspitanje zalaie se studentkija egleskog jezika, kCi penzionera, koja za\irsila gimnaziju sa vrlo dobrim uspehom. Nesto slablji ' uspeh studijama.
Estctiku spomenula studetkija jugosloveskih knjizevnosti. Radnikog porekla, zavrsila gimnaziju s vrlo dobrim uspehom. Sli­ can uspe ima i na fakultet.
4.2. Sndl'zaji pomoc11ilz 11astav11ilz predmeta
1 kod sadriaja ovih stv predmeta interesovali smo se za njihov oblm, ivo osvetljavania i funkcionalnost, posebno da li oni predstavljaju ozblljnu prepreku za prelaz na studiraje strucih na­ sta\'ih predmrta.
4.2.1. i sadri.aja. i kocl opstih asta\1-nih predmeta, ispitanicima su predlozena ista tri odgovora. Oni su ih ovako prihvatili:
23
Svega 210 100,00
Iz ovog se vidi .da ogromna vecina ispitanika smatra da oim sadrzaja dobrc odmeren. Blizu jedne cetvrtine misle da on preoi­ man, sasvim mali r da premalen.
Prvi stav viSe ·prihvacen na Prirodno-matematickom (70,910/) nego Filozofskom fakultetu (560/). Na prvom fakultet.u velikim brojem glasova prednjaci nastavna grupa za iologiju, na drugom grupe za jZnoslovenske jezike i slovacki jezik.
Godine upisa fakultet i godie rodeja nisu vidije uticale stavove ispitaika. Prema polu isto tako nema vecih razlika.
Procentualo za ovaj stav najvise su deca privatnika zatim radnika i sluZenika. Vise ih iz strucnih skola. Pripadaju svim ka­ tegorijama uspcha srednjoj skoli i na fakultetu.
Za preoimost sadr:laja vise glasova ima na Filozofskom (280/) nego Prirodo-atematickom fakultetu (25,450/). Predjace nastavne grupe za geog:rafiju, matematiku, nemacki jezik i srpskohrvatski sa mada.rskim jezikom. Procetualno vise ispitaika muskog pola.
Ocevi ispitanika najvise su zemljoradici. Zt veci broj zavr­ sio gimnaziJU. Bolji uspeh kandidata sredjoj skoli srazmeran njihovom prihvatanju ovog stava, dok na fakultetu ima izvesih od­ stupanja.
1 kod treceg stava procetualo vise ispitanika Filozofskom nego Prirodno-matematickom ·fakultetu. Od nastavnih grupa najvise ih na fizici, jugoslovenskim knjizevnostima, madarskom jeziku i ne­ mackom jeziku.
Ranije upisai fakultet i raije rodeni ispitanici prednjace. Vise ih zeskog pola. Najvise dece radika i penzionera. Srednje obrazovanje pretezno su stekli u strucim skolama. Isticu se uspehom u srednjoj skoJi i na fakultetu.
4.2.2. Nivo osvetljavanja sadrzaja. Na ovo pitanje dobili smo sledece odgovm·e:
Stavovi Broj Procenat
Svega 210 100,00
24
Brojcai podaci govore da v1se od tri cetvrtie ispitanika za­ dovoljo ivoom sadriaja. Zt m glasova doila su ostala dva stava.
Stav "dr" zastuplje skoro ravomero fakulteta (75,45 i 760/). Visok proceat svim astavim grupama, s gr.upama za juzosloveske jezike, slovacki jezik, srpskohrvatski sa madarskim jezikom i matematiku. Vise ispitaika zeskog pola.
Zanimaja ,• prilizo su jedako rasporedea. Kadidati iz strucnih skola procetualno su brojiji. Uspeh ispitaika u sredjoj skoli obuhvat.:i sve kategorije razlicitom procetu dok im uspeh fakultetu prilico ud.
1 drugi stav "previsok" skoro ravomero rasporede fakulteta (16,36 i 170/). strukama isticu se gurpe za emacki jezik i geografij.u. Ml.di ispitaici upisu na fakultet i rodenju procetu­ alno su brojiji. Prilizo jedako ih pola. Vise ih iz gimna­ zije. Uspeh iz sredje sko.le postepeo im opada od odlicog nanize, fakultetu aizmenico opada i raste.
TreCi stav "prenizak" esto vise zastuplje Prirodno-mate­ matickom fakultetu. Od astavih grupa isticu se grupe za fiziku, ju­ gosloveske knjizevosti i istoriju. Vise ispitaika muskog pola. Vise jih zavrsilo gimaziju. 1Prema uspehu u sredjoj skoli, kao i fakultet.u, p1·eovladuju ispitaici visih kategorija.
4.2.3. Funkcionalnost sadrzaja. Ovim pitanjima trebalo utvrdi­ ti koHko sadrzaji pomocih nastaviih predmeta dopriose uvodenju studeata struce predmete. Odgovori su ili ovi:
Stavovi Bro.i Procenat
Doprinose 92 43,81 Delimino doprinose 99 47,14 Ne doprinose 19 9,05
Svega 210 100,00
Najvise g!aso\- doio stav da pomoci astavi predmeti samo delemico odgovaraju svojoj mi. Nesto maji broj ispitaika sma­ tra da oni prttzaju odgovarajuci doprios, dok im sasvim mali broj to odrice.
Za prvi stav i veci proceat glasova Prirodo-matematic­ kom (47,270/) nego Filozofskom fakultetu (400/). Na .prvom fakul­ tetu isticu se nastave grupe za iologiju i hemiju, drugom grupe za juznoslovenc;ke jezike i madarski jezik. Nesto vise ispitanika mu­ skog pola.
Ocevi ispitaika u ejednakom broju pripadaju svim zanimanji­ ma. Vise kalidata zavrsilo gimnaziju. Uspeh u srednjoj skoli sa opadanjem kategorije r im se povecava, na fakultetu dominira srednja kategorija.
25
I drugi stav procetualo vise zastuplje Prirodno-matema­ tickom fakultetu, arocito grupama za matematiku i geografij.u. Na Filozofskoni fakultetu predjaee grupe za ruski jezik i jugoslove­ ske kjizevostJ. Vise ispitaika muskog pola.
Ispitaici ajveCim delom poticu iz zemljoradickih i radickih porodica. u vecem broju zavrsili su struce skole. u sredjoj skoli uspe im ide edosledu od odlicnog do dobrog dok se na fakultetu krecu dve !<"rajosti.
TreCi sta,, dominira Filozofskom fakultetu. Isticu se astave grupe za srpskohrvatski sa madarskim jezikom, slovacki jezik, ruski jezik i dr. Na Prirodno-matematickom fakultetu zastupljee su samo grupe za mateatiku i geografiju. Vise ispitaika zeskog pola.
Ocevi ispj1aika ajvecem roju su sluZeici. Zt vise ih zavrsilo gimnaziju. I ovde uspeh kadidata . sredjoj skoli poste­ peno opada, na fakultetu polarizovan.
4.2.4. Po1noc11i 1zastavni predmeti - prepreka za prelaz studiraje struke. Ovim pitajem hteli smo sazati da 1i pomoci a­ stavi predmeLi predstavljaju ozilju prepreku (sredstvo selekcije) za prelaz stud!anje strucnih predmeta. Predlozei odgovori ovako su prihvaceni:
Stavovi
100,00
Skoro d trecia ispitaika smatra da nepolozei ispiti iz po­ mo6nih ast:ih predmeta u prvim godiaa predstavljaJu prepreku zbog koje poavljaju godiu ili izgube pravo dalje st.udiranje se tako docije, ili nikada, upoznaju sa strukom. Druge dve trecie sa ovim se slazu.
Prvi stav vise odgovara studentima Prirodno-matematickog (39, 090/), manje Filozofskog fakulteta (266/). Od astavnih grupa ovde se isticu grupe za fiziku, hemiju, geografiju, juinoslovenske jezike i istorij.u. Ranijc upisani na fakultet i ranije rodeni ispitanici prednjace. Vise ih mus1<0g pola.
Ocevi ispitanika, u razlicitom u, bavc se svim avedeim za­ nimajima. Kadidata vise iz strucnih skola. Uspeh sredjoj skoli prilizo im jednako rasporede od odlicnog do dbrog, fa­ kultetu pretezr dve poslednje kategorije.
Drugi sta\' ima vise pristalica Filozofskom fakultetu, posebno grupama za madarski jezik, ruski jezik, jugoslovenske knjiievnosti i dr. Na Prirodno-matematikom fa'kultetu na celu su grupe za mate­ matiku i iologiju. Najkasnije upisani fakultet i najmladi rodenju ispitanici procentualo su nabrojniji. ViSe ih zenskog pola.
26
Ocevi isp:raika pripadaju svim avedeim zaimajima, aj­ ,·ise privatika i zemljoradnika. Kadidati su vecii zavrsili gim­ aziju. Sa mal'·m izuzetkom, ize kategorije uspeha sredjoj skoli procentualo :;t\ brojije, dok uspeh fakultetu, opet sa izuzetkom, obrnutoj srr.zmeri.
4.3. Sadrzaji psi/10/osko-pedagoskih 1stat•11il1 p1·ed111eta
Nasa intt-esovaja i o\•de su se odnosila oim, ivo osvetlja­ \nja i funkcioalnost sadrzaja nastavih predrneta ove grupe.
4.3.1. Oblm. sadri.aja. Za izoseje stava ispitaika su predlo­ zeni jedinst\•ei odgovori za sve grupe astavnih predmeta. i su ih ovako prihvati1i:
Sta\•ovi Broj Procenat
Odmereni 170 80,95 Preoblmni 30 14,29 \ni 10 4,76
Svega 210 100,00
Vise od .etiri petine ispitaika smatra da su sadrzaji ovih asta\·­ nih predmeta dobro odmerei. Od preostaJih, znatno vise se izjasilo da su preoimni, sas\•im malo da su pemaleni.
Prvi stav podjedako (80,91 i 800/) zastuplje fakulteta. Na Filozofskom fakultetu, ekoliko astavih grupa {juzosloveski jezici, ruski jezik, slovacki jezik i srpskorvatski sa madarskim jezi­ kom) ispitaki su se jednoglasno izjasili za \'. Na Pirodno-matc­ matickom fakultetu grupe za iologiju i hemiju na\aze sc 6:\. Vise ispitaika zeskog ].
Ima vise kandidata iz strucnih skola. Sa opadajem jiho,·og us­ pea srednjj skoli procenat irn se povecava. Slicno , sa malirn izuzctkom, i sa uspehom fakultetu.
1 cl1gi stav skoro podjednako rasporede Prirodno-rnate­ matikom (14.55°/) i Filozofskom fakultetu (140/). Na prvom mestu su nastavnf' grupe za matematiku i jugos]ovenskc knjize\'osti. Zn::ltno Yise ispitanika muskog pola. ] vise ih iz gimnazije. Uspeh srednioj skoli i faku]tetu asporede ro svim kategorijama.
i sta\' s malom razlikom prisuta na fakulteta. Naj­ veci proc~nat ;spitaika astavim grupama za madarski jezik, jsloYenske kjize\'OSti i geografiju. Ogroma \'i zenskog pola. lJ r\ jedakom broju zavrsili su gimaziju i struce skole. U sednjoj skoli su skoro svi odlici i vrlo dobri uceici, kao i fakultetu.
27
4.3.2. Nivo osvetljavanja sadriaja. Na predlozene odgovore ispita­ nici su zauzeli ove stavove:
Stavovi Broj Procenat
Svega 210 100,00
Prvi sta~· v1se prihvacen na Prirodno-matematickom (87,270/) nego Filozcfskom fakultetu (850/). Na nekoliko nastavnih grupa (matematika, juznoslovenski jezici, ruski jezik i dr.) ispitanici su bili jednodusni. Znatno vise ih zenskog pola.
Ocevi isriianika bave se svim navedenim zanimanjima. Kandi­ dati su, u vecl'm broju, zavrsili gimnaziju. Uspeh im srednjoj skoli i na fakultetu obuhvata sve kategorije.
Drugi sta\· skoro jednako rasporeden fakulteta (6,36 i 60/). Najveci pocenat ispitanika na nastavnim grupama za jugo­ slovenske knjizevnosti, istorij i nemacki jezik. Znatno vise ih mu­ skog pola. Veci broj zavrsio gimnaziju. Bolji uspeh imali su u sred­ njoj skoli nego na fakultetu.
Za treCi stav vise pristalica na Filozofskom fakultetu. Isticu se nastavne g.1 za jugoslovenske knjizevnosti i fiziku. Vise ispi­ tanika muskog pola. VeCina zavrsila strucnu skolu. Uspeh srednjoj skoli i na fakultetu im uglavnom odlican i vrlo dobar.
4.3.3. Funkcionalnost sadrzaja. Ovim pitanjem hteli smo pro­ veriti koliko ps.iholosko-pedagoski nastavni predmeti prZaju kandida­ tima odgovarajucu pripremu za nastavnicki poziv. Odgovori su bili sledeci:
Sta\•ovi Broj Procenat
Pruzaju 127 60,48 Delimicno puzaju 78 37,14 Ne pruzaju 5 2,38
Svega 210 100,00
Ovakvi adgovori mogli su se ocekivati. Prilican broj ispitanika nije zadovolja svojim pripremanjem za nastavnicki poziv.
Prvi stav podjcdnako pihvace,n na fakulteta (60,91 i 600/). Na nastavnim grupama za juznoslovenske jezike i slovacki jezik svi ispitanici s jednod.usni dok na drugim (hemija, ruski jezik i dr.) ogromnoj su vccini za ovaj stav. Vise ih zenskog pola. Isto tako vise ih iz st1ucnih skola. Uspeh srednjoj skoli i na fakultetu obu­ hvata sve kategorije.
28
Za drugi stav v1se pristalica na Prirodno-matematickom fakul­ tetu. Nastavne grupe za fiziku i engleski jezik su na celu. Procentualno, vise ispitanika zenskog pola. Ocevi su im najvecem broju radnici. Znatno vise kandidata zavrsilo gimnaziju. Osetno bolji uspeh posti­ gli su srednjoj skoli nego na fakultetu.
TreCi stav izrazito pripada Filozofskom fakultetu. Na prvom mestu nasta\'a grupa za madarski jezik s knjize\·noscu. Vise ispi­ tanika zenskog pola. Prilizno jednako na fakultet su dosli iz gimna­ zije i strucnih :;kola. U srednjoj skoli ili su odlicni i vrlo dobri uce­ nici dok na fakultetu postizu slaiji uspeh.
4.4. Sadrf.aji struc11ih 11astavnih predmeta
Pri razmatranju sadrzaja ovih nastavnih predmeta prosirili smo malo okvire. Pored oima, nivoa osvetljavanja i funkcionalnosti sa­ drzaja, ispitivali smo jos odnos izmedu istor.ijskih i savremenih sadrzaja i pojavu tzv. "kritickih" nastavnih predmeta.
4.4.1. i sadrzaja. Koliko obim podesen doili smo po­ datke iz ovih C'dgovora:
Stavovi Broj Procenat
Svega 210 100,00
Vise od uve treCine ispitanika smatra da oim strucnih na­ stavnih predmeta dobro odmeren. Ostali veCini misle da preoi­ man, dok mali broj veruje da premalen.
Za prvi slav procentualno vise su ili ispitanici sa ·Prirodno-ma­ tematickog (72,730/) nego Filozofskog fakulteta (640/). Od nastavnih grupa isticu sc za madarski jezik, slovacki jezik i hemiju. Ispita­ nici su pretezno zenskog pola. Ocevi su im svih navedenih zanimaja. Vise kandidata zavrsilo strucne skole. Prema uspehu sredjoj skoli i na fakultetu pripadaju svim kategorijama.
Drugi stav vise prihvacen Filozofskom fakultetu. Na celu su nastavne grupe za engleski jezik i hemiju. Vise ispitaika mus­ kog pola. Ocevi su im ajvecem broju radici. VeCina studenata za­ vrsila gimnaziju. Uspeh im i bolji srednjoj skoli nego na fakultetu.
U trecem stavu prilizan procenat ispitanika fakulteta. Nastavna grup<:t za juznoslovenske jezike na prvom mestu. Vise ispitanika muskog pola. Najvise oceva privatnih zaimaja, naj­ manje radnika. Uzeysi celini, uspeh srednjoj skoli znato im bolji nego na i'akultetu.
29
4.4.2. Od11os izmedtt istorijskiJz i savreme1zih sadrzaja. Ovim pitanjem hteli smo utvrditi kakav odnos izmedu istorijskih i savre­ menih sadriaj!l strucim astavim predmetima. Odgovori su ili ovi:
Stavovi Broj Procenat
Srazmeran 1'38 65,71 Previse istorijskih sadrfaja 67 31,90 Previse savremenih sadrfaja 5 2,38
Za srazmera odos izjasilo se esto manje od dve treCine ispi­ taika. od d trecie smatra da .previse istorijskih sadr­ zaja, nezata broj da preovladuju savremeni sadrzaji.
Prvi sta11 vise podrzavaju Prirodo-matematickom (67,270/) g Filozofskom fakultetu (640/). Na celu su astavne grupe za matematiku i juznosloveske jezike. Ovde vise raije upisaih na fakultet i ranije rodeih studeata. Pretezo su zeskog pola. Ocevi im se bave skoro podjednako svim avedenim zaimajima. Vise ispi­ tanika zavrsilo strucne skole. Nesto bolji uspeh im na st.udijama g srednjoj skoli.
Za drugi stav podjednako (31,82 i 320/) glasova fakul­ teta. Isticu se astavne grupe za geografiju, jugosloveske knjizevno­ sti i nemacki jezik. Prilizno jednako ispitaika pola. Iz gim­ azije vise kadidata. Zt. olji im uspeh srednjoj skoli g fakultetu.
Treci stav dominira Filozofskom fakultetu, s a­ stavnoj grupi za istoriju. Svi ispitanici upisani su 1971 /72. skolske godine. Podjedako ih pola. Vise njih zavrsilo gimnaziju. Znatno bolji uspeh postigli su srednjoj skoli nego na fakultetu.
4.4.3. Nivo osvetljava11ja sadrzaja. Koliko duia osvetlja­ vanja nastavnih sadriaja dostupna studentima mozemo sazati iz ovih njihovih odgovora:
Stavovi Broj Procenat
Svega 210 100,00
Ogromna veCina smatra da ivo obrade astavnih sadrzaja do­ bro odmeren. Od preostalih, vise njih smatra da prenizak, m previsok.
Za prvi stav vise pristalica na Prirodno-matematickom fakul­ tetu. Ispitaici sa nastavnih grupa za matematiku, jZnoslovenske je­ zike i madarski jezik jednoglasni su. Vise ih muskog pola i sa za-
30
vrsenom strurnom skolom. Prilizno jednak uspeh imaju srednjoj skoli i fakultetu.
Drugi sta"· vise prihvacen na Filozofskom fakultetu. Na celu s·u nasta,·ne grupe za slovaki i engleski jezik. Vise mladica nego de­ vojaka. v najvise radnika. Vise ispitanika iz gimnazije. Us­ peh u srednjoj skoli bolji im nego na studijama.
1 treCi stav vise prihvacen Prirodo-matematickom fakul­ tetu. Prednjae nastavne grupe za iologiju, hemij.u i jugoslovenske knjizevnosti. \'iSe ispitanika zens:kog pola. Nesto vise ih iz gim­ nazije. Bolji uspeh su postigli sredjoj skoli.
4.4.4. Fu11kcional110st sadriaja. Ovim pitajem hteli smo utvr­ diti koli'ko sodriaji strucih ,astavih predmeta omogucuju kandidatu pripremu za odabrani poziv. Odgovori su ili ovi:
Stavo\'i Broj Procenat
Ne omogucuju 3 1,43
Svega 210 100,00
Potvrdan stav doio najvise glasova, delimico potvrda pri­ licno, najmarije odreean.
Prvi sta\· domia'tan Filozofskom fakultetu, aroito na nastavnim grpama sa malim brojem studeata (juzosloveski jezici, slovaki jezik i d'r.). Na Prirodo-matematikom fakultetu prve su na­ stavne grupe 7 geografiju i hemiju. Vise ispitaika muskog pola i onih koji su zavrsili gimnaziju. Bolji uspeh postizu fakultet-u.
Drugi stav podjedako zastuplje fakulteta (40,91 i 400/). Isticu sE. nastave grupe za nemaki jezik, egleski jezik i he­ miju. Vise ispitanika zenskog pola. Bolji uspeh imali su srednjoj skoli.
Mali glasova za treCi stav pretezo Prirodo-matema­ tickom fakultetu (grupe za geografiju i fiziku). Na Filozofskom fakul­ tetu ima samo d glas grupi za egleski jezik. 1 ovde vise ispitanika mus!.<og pola i iz gimazije. Znato veci upeh postizali su sredjoj skoli.
4.4.5. "K1·itici" 1iastavni predmeti. Cilj pitaja m i da ispitamo da li postoje tzv. ,.kritici" astavni predmeti, koji se mogu poloziti u prvim ispitim rokovima, i pored predaog rada. Od­ govori su ili siedeCi:
Stavovi Broj Procenat
Svega 210 100,00
31
Vise od tI"i cetvrtine ispitanika zauzeo potvrdan stav, manje od jedne cetvrtine odrecan.
Potvrdan 5.tav vise prisutan Prirodno-matematickom fakul­ tetu. Na prvo mestu su astavne grupe za hemiju i srpskohrvatski sa madarskim jezikom, za jima grupe za fiziku, matematiku, isto­ riju itd. Vise ispitaika muskog pola. Prilizo jednak broj zavrsio gimaziju i struce skole. Uspeh koji postizu studijama ne raz­ likuje se mnogu od njihovog uspeha srednjoj skoli.
Odrecan 5tav vise prihvacen na Filozofskom fakultetu. Iznad svih nastava grupa za juznoslovenske jezike, za njom su grupe za madarski i 5.lovacki jezik. Vise ispitanika muskog pola i onih koji su zavrs strucne skole. Znatno bolji uspeh postizali su sred­ njoj skoli nego fakultetu.
4.5. Odnos opstil1, pomoc11ih psiholosko-pedagoskih i strucnih nastavnih predmeta i njihova v1·emenska rasporedenost
Svaka od ovih grupa nastavnih predmeta ima svoje posebne za­ datke, sve skupa zajednicki cilj da potpomognu svestrano razvijanje licnosti studendta. Koliko se tome uspeti zavisi od odnosa sadr­ zaja nastavnih predmeta svih ovih grupa. Zbog toga smo na taj odnos obratili posebnu paznju.
4.5.1. Funkcionalnost odnosa. Ovde postavljeno pitanje da li su sve grupe nastav.nih predmeta, gledano celini, svojim sadda­ jem doblle srazmerno, odgovarajuce mesto nastavi. Na to pitanje doblli smo odgovore:
Stavovi Broj Procenat
Svega 210 100,00
Evidento da zt veci broj pozitivih od egativih od- govora.
Veca podrska prvom stavu data na Filozofskom fakultetu. Na celu su astave grupe za srpskohrvatski sa madarskim jezikom, ru­ ski jezik i heiju. Vise ispitaika muskog pola i oih koji su za­ vrsili gimnaziju. Uspeh sredjoj skoli u obrnutoj srazmeri sa brojem ispitaika, na fakultetu aizmenicno raste i opada.
Drugi staY doblo vise glasova Prirodno-matematickom fa­ kultetu. U t pogledu isticu se nastavne grupe za hemiju i jugoslo­ veske knjizey;sti. Vece ucesce mladica od devojaka. U prilizno jednakom procen-tu pohada1i su gimnaziJu i strucne skole. Zatno olji uspeh im i sredjoj skoli g na fakultetu.
32
4.5.2. Vremenska rasporedenost. U vezi sa ovim postavili smo pi­ tanje da li su nastavni predmeti ~avnomerno vremenski rasporedeni godinama studija. Odgovori su ili ovi:
Stavovi
100,00
Manje <.1 polovine ispitanika smatra da su nastavni predmeti \lremenski ravnomerno rasporedeni, nesto vise od toga da nisu.
Za prvi stav glasalo vise ispitanika na Filozofskom nego na Prirodno-matematickom fakultetu. Nastavne grupe idu ovim redom: matematika, engleski jezik, ruski jezik itd. lspitanika vise zenskog pola i vise onih koji su zavrsili gimnaziju. Prema uspehu srednjoj skoli i na fakultetu, nejednakom broju, pripadaju svim kategorijama.
Drugi stav ima vise pristalica Prirodno-matematickom fakul­ tetu. Isticu se nastavne grupe za blologiju, fiziku itd. Ima vise ispita­ nika muskog pola i iz strucnih skola. Bolji us-peh postizali su sred­ njoj skoli.
4.5.3. Najvise opterecena godina studija. 1Posli smo od hipoteze da nastavni predmeti nisu vremenski ravnomerno rasporedeni smo se interesovali koje su godine studija najvise opterecene. Na to pitanje dobili smo ove odgovore:
Godina studija Broj Procenat
I godina 2 1,85 11 godina 16 14,81 111 godina 90 83,33 IV godina
S\1ega 108 99,99
Prema ovim brojcanim podacima najvise opterecena treea go­ dina studija, zatirn druga. Za prvu godinu data su dva glasa dok za cetvrtu nije dat nijedan.
Za prvu godin.u imamo jedan glas Prirodno-matematickom (grupa geografije) i Filozofskom ·fakultetu (grupa jugoslovens'kih knji­ zevnosti).
D1·uga godina teZa. .na Filozofskom fakultetu. su naveli predstavnici pet nastavnih grupa (istorije, jugoslovenskih knjiZevno­ sti, jZnoslovenskih jezika, madarskog jezika i ruskog jezika) sa ovog i dve (iologije i geografije) sa Prirodno-rnaternatickog fakulteta.
3 lnstitut za pedagogiju 33
Treca godia doblla zatno v1se glasova na Prirodno-matema­ tickom fakultetu od predstavika svih nastavnih grupa. 1 na· Filozof­ skom fakultet11 podria ovaj stav svim grupama, izuzev za ju.Zosloveske jezike, ali sa maj.im brojem glasova.
4.5.4. Najinanje opterecena godi11a studija. U vezi sa prethodnim ilo i pitaje koja godina studija najmanje opterecea smo saznali ovo:
Godina studija Broj Procenat
I godina 59 54,63
godina 24 22,22
III godina 3 2,78
IV godina 22 20,37
Svega 108 100,00
Suprotno ocekivanju, najvise ispitanika navelo prvu godinu, posle nje dolazi druga, cetvrta, i treca. Treca , prirodno, na kraju, jer malocas istakuta kao najoptereceija. .
Za prvu godinu vise glasova Prirodo-matemat1ckom fakul- tetu. Zastupljene su sve nastavne grupe, izuzev za matematiku. 1 na Filozofskom fakultetu sve astavne grupe, sem grupe za ju.Zoslo­ veske jezike, prihvatile su ovaj stav.
Druga godia vise .podriana i Prirodo-matematickom fa­ kultetu ( svim nastavim gupama, osim hemije} dok na Filo­ zofskom samo cetiri grupe (istorija, maaarski jezik, emacki jezik i srpskohrvatski sa maaarskim jezikom).
Od tri gl.:isa za trecu godinu dva su Prirodno-matematickom (grupa geografije) i d na Filozofskom fakultetu (grupa jufoslo­ veskih jezika).
- Cetvrta godina, celii uzev, dominira na Prirodo-matematickom fakultetu, ali samo dve grupe (geografija i hemija). Na Filozofskom fakultetu spoe.nuta na tri grupe (istorija, maaarski jezik i slovacki jezik).
4.5.5. Ponavljanje skoro istih sadrzaja iz jednog nastav11og predmeta dri,gom. Po}a.zeci od nastave prakse, iteresovali smo se da li postoje vl skoro istih sadrfaja iz jedog nastavnog predmeta ,{rugom, sto tr opterecuje studete. Tako smo dosli do ovih jihovih stavova:
Stavovi Broj Procenat
Svega 210 100,00
34
Prema ocekivanju, prvi stav doblo dva puta 'Vise glasova od drugog.
Prvi stav ima vise glasova na '.Prirodno-matematickom (73,648/) nego Filozofskom fakultetu (59°/). NajveCi procenat ispitanika na nastavnim gruyama za juinoslovenske jezike, geografiju i maaarski je­ zik, najmanji na engleskom jeziku.
1 obratno, drugi stav prihvaceniji na Filozofskom (41°/) nego Prirodno-matematickom fakultetu (26,368/). Sve nastavne grupe, izu­ zev juznoslovenskih jezika, imaju svoje predstavnike.
4.6. Programska povezanost srednjih skola i fakulteta
U ovom okviru razmatrali smo da li su uskladeni nastavni prog­ rami srednjih skola i fakulteta i da li postoje praznine i ponavljanja u nastavnim sadrzajima ova dva skolska stupnja.
4.6.1. Usk/adenost nastavnih programa srednjih skola i fakulteta. Uskladenost smo razmatrali u smislu logicnog kontinuiteta nastavnog gradiva, koji obezbeduje temeljno upoznavanje odredenih naucnih oasti skolama ova dva stupnja. tome su se nasi ispitanici ovako izjasnili:
Stavovi
100,00
Vise od polovie ispitanika smatra da su ovi programi uskladeni dok ostali to negiraju.
Za prvi stav vise pristalica na Filozofskom (59°/) nego na Pri­ rodno-matematickom fakultetu (500/). Na celu su nastavne grupe za ruski jezik, madarski jezik, hemija itd. Inace, sve grupe imaju svoje predstavnike.
Drugi st'lv izrafen na Prirodno-matematickom fakultetu, posebno na gr1.1pi za fiziku. Na Filozofskom fakultetu prva grupa za nemacki jezik.
4.6.2. Praz11ine izmedu nastavnih programa sred11jih skola i fakul­ teta. Posli smo od iskustva nase nastavne prakse s ciljem da utvrdimo di­ menzije ove stetne pojave. njoj smo pitanjem prikupili ove podatke:
Stavovi Broj Procenat
Svega 96 100,00
35
Prvi stav doblo ogromn.u vecinu, dok drugi samo neznatan broj. Za prvi stav nesto vise glasova na Prirodno-matematickom ta­
kultetu. \fisok procenat ispitanika na svim nastavnim grupama takulteta, na mnogim 100"/.
Drugi stav ima samo tri glasa, dva na Filozofskom (grupe za En­ gleski jez1k i jugoslovenske knjizevnosti) i jedan na Prirodno-matema­ :kom tgrupa za iologiju).
4.6.. J!onavljanje nastav110g gradiva iz srednje skole fakul­ tetu. U vezi sa prethodnim, i sa istim ciljem, ispitivali smo ovu poja­ vu i saznali ove stavove ispitanika:
Stavovi
Procenat
IUU,00
Prvi stav procentualno vise prihvaeen na Filozofskom fakultetu. Sve nastavne grwpe, na fakulteta, sem grupe srpskohrvatski sa ma­ darskim jezikom, zastuplj,ene su; vise njih sa 100°/.
Drugi sta''• obratno, dominira na Prirodno-matematickom fakul­ tetu. Na ovom fakultetu, zastupljene su sve nastavne grupe dok na Filozofskom cet1ri nisu (slovacki jezik, madarski jezik, juZoslovenski jezici i istorija).
5. ZALJUCCI
Na Osno\'U rezultata istrazivanja mozemo konstatovati da sa­ drzaji nastave na Prirodno-matematickom i Filozofskom fakultetu ima­ ju dosta nedostataka kako .u pogledu oima, nivoa osvetljavanja i fun·k­ cionalnosti isto tako i u pogledu medusobnog odnosa pojediih grupa astavnih preclmeta, jihove vremenske rasporedeosti i programske povezanosti sa sredjim skolama.
Oim sadrzaja .razliCito postavljen pojediim grupama nas­ tavih predmeta. Najbolje odmeren kod psiholosko-pedagoskih nas­ tavnih predmeta (80,958/ glasova), ajslaije kod opstih (56,198/ gla­ sova). Znato vise primedi ima na njihovu preoimost {14,29, 42,388/) nego na premaleost {1,43-7,620/).
Odnos izedu .istorijskih i savremeih sadriaja nije sasvim us­ kladen (65,71°111) glasova. Zamerke se vise (31,900/) odnose istorij­ ske, manje (2,380/) ilavremee sadrzaje.
Nivo osvetljavanja isto ta:ko razlicito postavljen. Prema broju glasova ispitanika najbolja situacija kod psiholosko-pedagoskih (86,190/), najslaija ·kod pomocn astavnih predmeta (75,710/). ViSe
36
(9,05-18,100/) kritike ima previsok, m (4,29-11,900/) pre­ nizak nivo.
Saddaji pojediih grupa astavih predmeta dk odgova­ raju svojoj mi. 1 ovde ajvise glasova (60,480/) doblli su psiholos­ ko-pedagoski, m (38,100/) opsti astavi predmeti.
Opsti as~avi predmeti svojim sadriajima zadovolJavaju sve zelje i potrebe ispitaika za prosirivajem opsteg obrazovaja. Zog toga oni predlazu v sadriaja ekih postojecih (straih jezika, telesnog ''aspitaja, iz olasti marksizma i dr.) i uvodeje ovih as­ tavnih predmeta (istorija filozofij,e, istorije umetosti, estetike i dr.).
Na m astave predmete stavlje ozbllja prigovor da ne doprinose dovoljo (samo 43,810/) uvodej.u studeata struce predmete i da prilico velikom broju slucajeva (32,860/) predstavlja­ ju veliku prepreku (sredstvo selekcije) da se prede studiraje iza­ brane struke.
Struni nastavni predmeti prilicoj meri (58,1011/) odgovaraju svojoj nameni, premda cesto (76,190/) ima preteraih zahteva, koji izazivaju poja,·u tzv. "kriticih" predmeta.
Odnos izmedu sadriaja opstih, •pomocih, psiholosko-pedagoskih i strunih nastavnih predmeta, posmatra sa aspekta jihove fukcio­ nalnosti, nije sasvim pozitivo , jer vise od jedne treCine ispita­ nika (37,140/) matra da taj odnos i usklade.
Vremenska rasporedenost astavih saddaja, prema misljeju veCine ispitanika (51,430/), nije ra,1omera godinama studija. Naj­ vise opterecea treea, m prva godia. Ova eravomera vremenska rasporedeost delimico dolazi do ponavljanja skoro istih sa­ driaja iz jednog astavnog predmeta drugom.
Nastavi frogrami sredjih skola i fakulteta nisu dovoljno uskla­ deni (potvrdn odgovora ilo 54,2911 /n). U prilog ovome, ogroma vecina ispitanika {96,880/) avodi da ima prazia izmedu astavih sadriaja ova dva skolska stupja. Istovremeo, dosta ubedljivo (67,71°/ glasova) se tvrd1 da izmedu jih ima vl astavih sadrzaja.
Ove konstatacije mogu m posluziti kao s idikacija pri razmatranju slozenih proema reforme astave nasim fakulteti­ ma. One ujednu treba da s podstaku temelju reviziju astavih planova i programa .u sto skorijem vremenu.
37
Ospos0ljai1anje ucitelja Sombo1·u za vreme Habzburske Monarhije
Pocetak oganizovanog strucnog osposoljavanja srpskih ucitelja u Habzurskoj Monarhiji neposredno vezan za period apsolutistickih reformi Marije Terezije (1740-1780) i Josifa 11 (1780-1790). Ove re­ forme su, men1ajuci celu strukturu Monarhije, nastale kao izraz uspo­ na ranog kapitalizma i vodile pre·aranju stalesko-feudalne .u apsolu­ tistioku ·i centraHsticku driavu sa snaznim ·upravnim aparatom. Usme­ rene na sve oasti drustvenog zivota, reforme su zahvatile i skoJ.ki sistem.
Sve do polovine 18. veka skole su ile monopol crkve i crkvenih ljudi. Narodne skole ile su retke, nastava njima veoma nis­ kom stupnju. uCitelji radila su lica bez posebne strucne spreme.
nalogu Marije Terezije Johan Ignac Feliger, koji na njen poziv presao 1773. godine iz Nemacke Austriju, izradio Opstu skol­ sku uredbu ( Algemeine Schulordnung) ;: 11emacke n01·malne, glavne i trivijalne skole svim carsko-kraljevskim nasled11im zemljama. Ovaj zakonski propi:;, koji Marija Terezija potpisala 1774. godine, utvr­ duje osnovne principe refonne S\'ih skola Monarhiji i obelezava po­ cetak stvaranja gradanskog skolskog sistema. Tako u skladu sa ovim zakonom donec;en 1776. godine Skolski ustav (Sculsystem) za ilirske trivijal11e male skole kojim utvrdena organizacija srpskih skola u Tamiskom Banatu.
Skole poc;taju briga driave i nalaze se pod njenim nodzorom, koji se pocinje po\•cravati strucnim licima. Uvodi se obavezno osnovno sko­ lovanje za S\'U decu. Ucitelji postaju drzavni sluzbenici i nisu neposred­ no zavisni od \:rkve. Nastavni sadrzaji su prosireni svetovnim predme­ tima, nasta\•a se izvodi maternjem jeziku ucenika propisanoj metodi i odobrenim udZenicima.
* Ovaj prilog dra Radomira k r i , dugogodisnjeg profesora i direk- 1·a Institta za pedagogiju, preuzet iz Zbomika radova sa Simpozijuma odrza­ nog 1978. godine t1 po\•odu 200 godina ob1-azovanja t1citelja Somboro.
39
Zadaci skolske refone nisu se mogli uspesno realizovati bez strucno osposoljenih ucitelja. Zato pomenutim zakonskim propisi­ ma predvideno da se ·U sedistima provincija ili skolskih okruga pri nonalnim skolama odriavaju tecajevi za strucno osposoljavanje ucitelja. Sam I<'eliger kao vrhovni skolski nadzomik i direktor Becke nonalne skole 1775. godine organizovao prve tecajeve za uci­ telje i ·buduce direktore normalnih skola. Iste godine ovaj tecaj po­ hadalo nekoliko slovenackih ucitelja, koji su 1776. godine pri nonal­ nim skolama Gracu i Gorici 1777. godine u Ljuljani i Celovcu or­ ganizovali pedagoske tecajeve za slovenacke ucitelje.1
Na osno\•u predloga mitropolita Vikentija Jovanovica odlukom Ilirske dvorske kancelarije na tecaj ·Upuceno i nekoliko Srba. Prvi medu njia boravio 1776. godine Teodor Jankovic, koji iste godine imenovan za direktora pravoslavnih (srpskih i rumunskih) sko­ la velikovaradinskom skolskom okrugu sa sedistem Temisvaru. Posle njega su tecaj upuceni Avram Mrazovic i Stefan Vujano\rski, koji su potom postavljeni za direktore pravoslavnih skola: Avram Mra­ zovic u pecujsim skolskom okrugu sa sedistem Somoru, Stefan Vujanovski u zagrebackom skolskom okrugu sa sedistem u Osijeku. Radeci na refomi srpskih i rumunskih skola, oni su dobili zadatak da pri svojim :rmalnim skolama organizuju i tecajeve za osposolja­ vanje ucitelja.
Opredelivsi se za Sombor, ne za Pecuj gde jedino postojala nonalna skola, Mrazovic 1. maja 1778. godine otvorio pri glavnoj (gradskoj) skoli tromesecni (, juna i Jula) uciteljski tecaj na kojem su se osposoljavali samo srpski ucitelji. Ove tecajeve su vecinom po­ hadala lica koja su se vec nalazila uciteljskoj sluzbl.
Na svim ormalnim tecajevima nastava se izvodila ugledu Feligerove becke normalne tecajeve. Nastavni plan pored veronauke obuhvatao i cetiri svetovna predmeta: 1. nastavni metod, 2. "ilirsko" lepo pisanje i pravopis (u stvari slavenoserski jezik), 3. nemako ci­ tanje, lepo pis:tnje i pravopis, 4. racun. direktor Mrazovic na tecajevima predavao sve svetovne predmete, dok svestenik i jedan od prvih polaz:1ika normalnog tecaja Atanasije Zaric esplatno preda­ vao duhovne predmete.
Glavni predmet ila metodika, koja se ucila nasem prvom udZeniku ped:igogije Rucnaja knjiga - potrebna magistrom iliriceskil1 skola, koju Teodor Jankovic preveo i preradio prema Feligerovim knjigama na nemackom jeziku Prirucnik za ucitelje nemackim skola­ ma ( 1774) i Metodika za ucitelje 11emackih skola ( 1775). Teorij­ sku osnovu mt:todika cinila Felblgerova "tabelarna metodika", koja predstavljal..1 korak napred prema vladajucoj srednjovekovnoj kati­ hetickoj metodi. Pored metodika osnovnoskolskih predmeta R knjiga sadrZi i gradivo drianju ucitelja zivotu i slZi kako i svojim radom uticala na vaspitanje revnosnih hriscana, dobrih gradana, pos-
1 Vlado S m i d t, Zgodovina solstva in pedagogike sloi>e11ske111, Lju ia· 1963, I, 203-204. · ·
40
lusnih podanika uzornih domacina i cestitih supruga. Feliger-Mrazovi­ ceva Ruc11aja k11jiga sluzila sve do otvaranja Uciteljske skole Sent­ andreji kao jctlini izvor pedagoskih obrazo\1anja srpskih ucitelja.
U nastavi "ilirskog" lepog pisanja i pravopisa koriscena prvo t1 rukopisu z.:itim stampana Mrazoviceva Slave11ska g1·amatika (1794), kasnije i njegova knjizica Rukovodstvo k slavenskom provocteniju i pravopisziju (Budim 1797). Uz svetovne predmete veronauka tre­ balo da dopriese vaspitanju dobrih hriscana, vernih i odanih poda­ nika koji p1·ihvatiti tadasnji drzavni poredak.
Normalni tecajevi u Somboru su se ubrzo proculi srpskom na­ rodu. Sam M<izovic se zalagao za strucno osposoljavanje svih srp­ skih ucitelja i energicno se suprotstavljao nastojanjima nekih opstina da zadrze uciteljskoj sluzi nestrucna . Cak sam Josif 11 na osnovu izvestaja inspektora zahtevao strucno osposoljavanje ili otpu­ stanje. Iako su bili skromnom strucnom .nivou, somborski normalni tecajevi ili su na visini svoga vremena. Njihov pravi znacaj moze se sagledati samo ako se ima u vidu da su to prvi pokusaji organizovanog strucnog osposoljavanja ucitelja. Zato normalni tecaj u Somboru pretodnica UcHeljske skole.
1 pored 7apazenog napretka srpskih narodnih skola posle 1778. godine, direkt()ri nisu imali podrsku crkvene hijerarhije. Novoizabrani mitropolit Stefan Stratimirovic (od 1790) , istina, pomagao razvoj prosvete i skole, ali nastojao da se razvijaju u konzervativnom pravcu i pod ..eposrednim nadzorom crkve i njene hijerarhije. Tokom proteklih trideset godina sistem osposoljavanja ucitelja na kratko­ trajnim normalnim tecajevima nije se znatnije usavrsavao. Pocetkom 19. veka normalni tecajevi ni svojoj organizaciji ni trajanju nisu vise odgovarali dr.ustvenim potrebama. Zato se od 1811. godine ovi tecajevi vise nisu odrzavali. Sam Mrazovic se tada povukao iz skol­ skog zivota.
Stanje se pocelo popravljati posle postavljanja (1810) za kra­ ljevskog savetka i vrhovnog nadzornika istocno pravoslavnih (srpskih, rumunskih i grkih) skola Urosa Nestorovica, pripadnika mlade gra­ aanske inteligenciie i cinovnika dvorsko.i kancelariji u . Nakon svog prvog oilaska srpskih i rumunskih skola predlozio da se os­ nuju tri uciteljske skole - srpska u Sentandreji, rumunska u Starom Aradu i grcka u Pesti. Sam Nestorovic ie nalogu Fran 1 izradio detaljan plan, koji zakonsku snagu doblo 17. IX 1812. godine.
Srpska uciteljska skola (Kraljevski pedagogijum naroda ilirskog) svecano otYvrena Sentandreji 3 (15) novembra 1812. godine. prva ucitel jsk;i skola jugoslovenskih naroda. lstorijska cinjenica da su uciteljske kole Sentandreji i Aradu prve srednje skole za obra­ zo,1anje ucitelja u Ugarskoj.2
Pri izbo1 sedista skole Nestorovic se opredelio za Sentandreju, tada jos uvek znacajno ekonomsko i ku]turno srediste Srba Ugar-
' Pn·e madarske uciteljske skole su se pocele otvarati tek 1840. godine na osnO\'ll Nastae QSOY~ iz 1840. i Zakonske preporuke iz 1843. godine.
41
skoj, zi\'opisno mesto Dunav·u sa povoljnim klimatskim uslovima i dobrim mogucostima za smestaj i isranu ucenika. Uz to jedino sentandrejska crkvena opstina obeCala da besplatno traj.no ustupiti i opremiti skolsku zgradu. Nestor.ovic sigurno nije zeleo da skola bude lizu sedista m1tropolije. Na predlog Nestorovica car jos pre otvara­ nja skola (21. V 1811) doneo odluku da se .u svim pravoslavnim crkva­ ma Ugarske i Vojne granice trede nosenje 111 tasa namenjenog izdza­ vanju preparadija.
Skolovanjc u pocetku trajalo 15 meseci u tri petomesecna te­ caja (skolski r~spust od 1. IX do 31. ), ali vec 1815. godine produ­ .Zeno na dve gudine sa dva semestra. Rad skole organizovan ugledu na nemacke skole za osposoljavanje ucitelja.
Nastavni sadrzaji su obezbedivali opste obrazovanje, pedagosko osposoljavanje i eligiozno moralno vaspitanje ucitelja. Prvi nasta,,.ni plan obuhv:itao \' pedmete: I. ,·eonauku - katihetiku, 2. tipik, 3. crk\'eno pojanjc, 4. pedagogiju, 5. metodiku, 6. slavenoserbsku ga­ matiku, 7. sti!, 8. istoiju Ugarske, 9. matematiku, 10. geografiju sa pri\edom, 11. emacki.
Vec su i nastavnici irani na osnovu konkursa i polaganja prijemnog ispita, ali su izabrani i neki vec .poznati profesori. Direktor uciteljske skole i polozaju Uros Nestorovic, ali on nije iz­ vodio nastavu. ·i profesori ili su: Kozma Josic (za gramatiku i stil) kao ·i "senior" (dekan) Nasta\-nickog veca, Pavle Atanacko,1ic, sve­ stenik (za pedagoske predmete i istoiju, dolasku D. lsailo,1ica samo katiheta), Vasilije Bulic (za matematiku i geografiju), Dimitrije lsailovic (dosaC' 1813. godine za pedagoske predmete i istoriju).
Skola imal. sveto\•ni karakter, tako da crkvene vlasti nisu ima­ le v da sc mesaju njene poslove. Vrhovni skolski nadzornik kao direktor i najvisi upravni organ, dok Nasta\'nicko \' ("uceb­ no zasjedanije") vodilo sve tekuce skolske poslove. Na celu Veca i senior (najccsce katicta). Zanimljivo da se vec tada od profesora zahtevalo da vode i privatne beleske priljeznosti i napredovanju uce­ nika na.uci i moralnom y\adanju i da mesecno podnose uYid di­ rektoru radi ' idencijc.
sastaYni deo nasta,,e odzavali su se: 1. mesecni ispiti radi ponavljanja gradiva, 2. tromesecni javni ispiti sa klasifikacijom uceni­ ka, 3. javni i svecani semestralni ispiti. Utvrdeni sistem ocenji\anja ucenika iz ucenja i vladanja obuhvatao cetiri stepena: eminent, 1, 11, i 111 klasD.
lako se Nestorovic zalagao za visoki ni\•o prethodne spreme uce­ nika, ipak su u Skoli primljeni ucenici sa jednim ili vise razreda sred­ nje skole, koji su dolazili iz razni krajeva: Banata, Backe, Bosne, Sred­ nje Ugarske, Srema i Sentandreje. Od ucenika se zahte\•alo da i·edovno pohadaju nastavu i crkv-u, postuju profesore i katihetu, \•ode uredan i moralan zivot i slZe kao uzor mestanima. 1 pored stroge disciplinc najvise proema ilo zbog ponasaja ucenika. Vec tada se izgradivati sistem disciplinskih mera u kojem su najst-rozije kazne
42
ile: skolski zatvor od 24 casa, g1·adski zat\•or od nekoliko dana i pro­ terivanje iz Sentandreje.
Siromasni ucenici su primali materijalnu pomoc u raznim olici­ ma. Na insistiranje Nestorovica posle prikupljanja priloga od srpsk11 gradana i crkvenih .opstina otvoren 1. novembra 1813. godine prvi konvikt sa ucenika.
Dok su ~1·pske gimnazije u S. Karlo\·cima i Novom Sadu ot\'O­ rene zahvaljujuCi podrsci i zalaganju mitropolita St.ratimirovica, Uci­ teljska skola osnovana inicijativu gradanske inteligencije. Iako se u Skoli velika pa71nja poklanja·la religioznom vaspitanju, ·uvodeci no­ ve svetovne predmete Nestorovic izazvao podozrivost crkvene hije­ rarhije. Crkvea hijerarhija sa mitropolitom na celu zelela uCitelj­ sku skolu koja :iti pod njenim neposrednim uticajem i nadzorom. Jos vece smetnje nastale su kada su na predlog Nestorovica drzavne vlasti donele odluku da niko, ukljucujuci i svrsene bogoslove, ne mo­ ze raditi kao citelj bez polozenog uciteljskog ispita.
Skola se Sentandreji nije mogla odati. Velika udaljenost od glavni.h naselja sa srpskim zi\·ljem, dugo i skupo putovanje, poskup­ ljenje prehramenih artikala, opadanje odusevljenja srpsk graq~p.a i smanjivanje priloga za izdavanje skole, neuredne is.plate pro.fes'->1·­ sk prinadleznosti, odojan stav crkvenih krugova, prcdlozi upuci\•a· ni vladaru i Ugarskom namesickom \1ecu - s\1e to dovelo pita­ nje opstanak Uciteljske skole u ovoj sredini. Posto somborska crk­ vena opstina ;nudila besplato skolsku zgradu i odrzavanje sYom trosku, predlog Nestorovica i Ugarskog namesnickog veca Ucitelj­ ska skola 1816. godine premestena iz Sentandreje Sombor.
Uciteljska skola (Kraljevski Pedagogiceski Institut - Srbski pe­ dagogijum) svecano premestena Sombor 1. novembra 1816. godi­ ne zgradu kojoj su radili normalni tecajevi Avrama Mrazo\1ica. Od tog vremena Sombor uz No\1i Sad i Sremske Karlovce izasta u kul­ turni centar srpskog naroda. Dve Gimnazije i Uciteljska skola ile su tada i jedine z;:iacajnije kult·urne institucije. Prve decenije rada Ucitelj­ ske skole Som.oru vremenski se podudara.iu sa nastankom nacio­ nalnog pokreta i pocetkom r izmedu novih i zastarelih srednjove­ kovn shvatanja kulturi, jeziku i pravopisu. Neslaganje izmedu Vu­ ka i Kopitaru liskog Nestorovica i veoma obrazovanog ali konzer\'a­ tivnog mitropolita Stratimirovica imalo i snaznog odjeka na rad Uciteljske sko1e. Citavo vreme ova ustanova morala da se ori za svoj opstanak.
Svi nasta,·nici su, sem Kozme Josica, presli iz Sentandreje Som­ bor. Na njegovo mesto imenovan profesor Karlovacke gimnazije Jovan Zi\·kovic. odlicni strucnjaci oni su sa velikim zalaganjem nastavili rad na osposoljavanju ucitelja. Ubrzo posle preseljenia os­ noYali su skolsku bilioteku pod imenom Narodi1a bllioteka. Bila to naistarija bilioteka Somboru.
Prekretnku pedag.oskom obrazovanju ucenika predstavljalo objaYlji\·anje knjige Pedagogija i Metodika (Budim, 1816), koju -
43
sa istoriografiJa pripisivala prvo Pavlu Atanackovicu ( N. Vukice\•i­ cu), docnije Urosu Nestorovicu ( D. Kirilovicu).3 Ova knjiga slu­ zila tokom cele prve polovine 19. veka kao udZenik u Uciteljskoj skoli. Pri pisanju knjige autor se najvise oslanjao nemacke pedago­ ge Nimajera i Zalcmana.
Nestoruvicevom uputstvu nastavnici su pripremali prve udZe­ nike na narodnom jeziku, ali pod uticajem crkvenih vlasti nije odob­ reno njihovo koriscenje zbog toga sto su bili napisani "prostom" narodnom je7iku. Buduci da nastava ila u rukama strucnih i is­ kusnih profes01·a, Skola osposoljavala dobre .uCitelje, koji su uz to solidno poznavali i religijske predmete. Neke od njih su kao dobre episkopi tizimali u crkvenu sluZu.4
Posle perk.da uspona i uspesnog rada dolazi do ozblljne krize. Smrcu Urosa ~estorovica (1825) Skola sve do 1841. godine ila bez strucnog nadzNa. Za samo tri godine izgublla i sve profesore. Naj­ istaknutijeg prafcsora Dimitrija Isailovica pozvao u Srblju knez Mi­ los i poverio mu ot\1aranje prve gimnazije u Srblji, kasnije (1841) ga imenovao za ''l"hO\'Og skolskog inspektora. Unutrasnja konsolidacija nastupila tnkom tridesetih godina ustaljivanjem novih nastavnika. Medutim, doslu do izvesnog opadanja nastave jer su , sem Vasili­ ja Lazica, izvodila nestrucna lica. vazi narocito za pedagosko obra­ zovanje ucenika.
1 posle Nestoroviceve smrti crkveni krugovi su nastojali da se nadzor nad skolom oduzme od "mirjana" (svetovnjaka) i prenese crkvene vlasti. Sam mitropolit Stratimirovic predlozio vladaru da se Uciteljska skola ukine ili stavi pod upra\'u budimskog vladike.
Kako madarski nacionalni pokret nije priznavao poseban polo­ zaj srpskog naroda u Ugarskoj, doslo do jacanja pritiska ugarski vlasti na skolu. Posle Pozunskog sabora (1830) uvedeno 1834. godi­ ne ucenje madarskog jezika. pritisak jos vise porastao imenova­ njem za vrhog skolskog nadzornika Eugena Durkovica, pobornika ideje madarskoj drzavnosti. Nalazeci se polozaju da budu izlozeni podozrivosti di-zavnih vlasti, neki nastavnici napustaju Skolu. Durko­ vic (1842) cioveo svog saradnika Jovana Cokora i poverio mu pre­ davanje najvazijih predmeta (pedagogije, metodike, zemljopisa, i ma­ darskog jezika). Broj ucenka koji su godisnje zavrsavali za ucitelje osetno se smanjio (sa oko 20 na oko 10). Do 1844. godine administra­ cija vodena na nemackom od tada na madarskom jeziku, da bi se od 5. maja 1848. godine pocela voditi na srpskom jeziku.
Posle otvaranja prvih driavnih madarskih uciteljskih skola, po­ stavljen zahtev da se Uciteljska skola dovede u sklad sa ovim sko-
·' Tacan naziv knjige Pedagogia i metodika libo r11kovodst110 k 1zauki za 11pot1·eenije slaveno-serbskilz 110stacnoga ispovedanija 11e1mitskili nastavnikov. Ime autora nije navedeno.
• Tako Uciteljsku skolu 1822. godine zavrsio Arsenije S t k v i , kasnije episkop i izabrani ali od dr!avnih vlasti nepotvrdeni patrijarh.
44
1ama. Stanje Skoli se JOS vise pogorsalo kada 1848. godine za u­ pravjtelja dosao . Cokor. Dolazilo cak do otvorenog protivljenja ucenika zbog koriscenja surovih disciplinskih mera. U vreme revolu­ cionarnih dogadaja Skola morala da obustavi rad od marta do no­ vembra 1849. godine.
Tokom druge polo\'ine 19. veka i sve do prvog svetskog rata Uci­ teljska skola u Somboru radila veoma slozenim drustveno-eko­ nomskim i poiitickim okolnostima. Za proteklih 70 godina odigrale su se Skoli veoma znacajne promene: posle vodenja prave razredne nastave vreme skolske reforme dr Dorda Natosevica, usledio 1869/ 70. skolske gcline prelaz trogodisnje skolovanje (prva generacija zavrsila 1871/72), zatim 1892/93. skolske godine na cetvorogodis­ nje (prva generacija 1896/97). Godine 1896/97. usledila podela na muska i zenska odeljenja, 1903. podela Nastavnickog zbora, da i se 1910. godine 1delom uprava formirale dve skole - Srpska narodna uCiteljska skola i Srpska narodna uciteljicka skola. Iako drzavnim granicama ila odvojena od ostalih krajeva kojima su ziveli ju