Zbornik prelom.indd

САВЕЗ УДРУЖЕЊА ВАСПИТАЧА СРБИЈЕ

XIX СТРУЧНИ СУСРЕТИ„ВАСПИТАЧИ – ВАСПИТАЧИМА”

ВРЊАЧКА БАЊА, 2013/2014.

2014.

XIX ЈЕСЕЊИ И ПРОЛЕЋНИ СТРУЧНИ СУСРЕТИ 2013/2014.

2

ОДРЖАНИ XIX ЈЕСЕЊИ МЕЂУНАРОДНИ СТРУЧНИ СУСРЕТИ

„ВАСПИТАЧИ – ВАСПИТАЧИМА“ , ВРЊАЧКА БАЊА, новембар, 2013.

Традиционални сурети васпитача одржани од 28.новембра до 1. децембра 2013. у хотелу „Звезда“ у Брњачкој Бањи. Скупу су присуствовали магистар Љубиша Антонијевић, помоћник минстра за просвету, науку и технолошки развој и г-Бпго-љуб Лазаревић, руководилац групе за послове предшколског васпитања и обра-зовања , као и многи гости представници струковних удружења и министарстава.

Присутност 470 учесника и 136 радова који су пристигли, говоре о оправданости одржавања два скупа годишње и указује на потребу нових форми окупљања струч-њака-практичара за оваквим и сличним обликом стручног усавршавања васпитача , стручних сарадника и медицинских сестара –васпитача, свеукупног стручног ка-дра заступљеног у васпитно-обарзовном раду у предшколским установама.

На јесењим стручним сусретима је приказано 35 радова стручних тимова пред-школских установа Србије и земаља у окружењу.Сви презентовани радови , сложи-ли смо се, доприносе унапређивању васпитне праксе. Васпитачи су добили нове идеје за даљи рад , охрабрење да препознају добре стране своје праксе и потребу да се и они сами на овај начин укључе и представе.

За већину радова на овим сусретима карактеристично је што је акценат стављен на децу. Васпитачи их прате, подржавају њихова интересовања и обезбеђују услове да се задовоље њихове потребе.

Добар део радова је посвећен разним видовима дечјег стваралаштва , говорног , драмског , ликовног - уз оригиналне примере његовог неговања.

Код васпитача је наглашена отвореност за нове идеје које су препознали и стави-ли у функцију сопствених материјалних и људских ресурса.

Такође се види изграђен активан однос , кроз активности свих учесника , деце и одраслих, према култури и институцијама у функцији развоја и промена. Дакле, локална средина , као средина за учење видљива је у сваком раду.

У већини презентација је јасна потреба да се уради евалуација на крају пројекта и у складу са њом планирају даљи кораци и акције.

Такође похваљујемо богатсво средстава које су васпитачи правили да би реали-зовали планиране активности.

Препоруке модератора и медијатора и учесника, презентаторима:-опустите се, ми смо колеге.. разумемо вас,-хоћемо да учествујемо, ангажујте нас, не волимо да будемо гледаоци, већ уче-

сници!

3


- говорите нам како треба ми да радимо, а не шта сте ви радили,-желимо да причате са нама, не чита нам се са вама,-прикажите нам процес , више волимо почетак и напредак у односу на њега, а

мање резултат,-не одустајте од свог рада, прзентација није крај, истражујте даље, експеримен-

тишите...Ове поруке су путоказ да после кратког приказа рада треба да се воде разговори

што је у великој мери на овим сусретима било заступљено.

Слободанка Радосављевић,председник

Савеза удружења васпитача Србије

ПРВА ГРУПА

7


ПУ МЛАДОСТБачка Паланка

Аутори:Александра Марцикић, струковни васпитачСпец. Драгана Чикош, педагог

УНАПРЕЂИВАЊE ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНЕ ПРАКСЕ– ХОРИЗОНТАЛНА ЕВАЛУАЦИЈА ИСКУСТВА ПРАКТИЧАРА

IMPROVING PRACTICE GENERAL EDUCATIONAL - EVALUATION OF HORIZONTAL EXPERIENCE OF

PRACTITIONERS

Резиме

У Установи се континуирано спроводи процес самоевалуације од 2003 год., који смо као тим сукцесивно уводили у Установу. Увођење побољшања на подручју : - Процене квалитета васпитно образовног рада - охрабрује васпитаче на преиспитивање сопствене праксе. У раду се приказује начин, како се у Установи градила и уводила хори-зонтална евалуација , улога васпитача у овом процесу, као и рефлек-сија актера хоризонталне евалуације.

Унутрашњу евалуацију рада у вртићу омогућава хоризонтална ева-луација, која за резултат има продубљен поглед у сопствени рад, са-мопроцену и пред практичаре поставља нове перспективе, стратегије, које се темеље на критичком вредновању и анализи појединих сегме-ната рада у предшколској установи.

Кључне речихоризонтална евалуација, учесници, преиспитивање сопствене

праксе, самовредновање, рефлексија,

ПроблемКвалитет праксе васпитача у васпитно образовном раду ( шта је

добро , шта треба побољшати)Показатељи квалитета праксе


8

Шта практичар може да уради и побољша своју праксу, ко може да му помогне?

ЦиљОпшти циљ Васпитачu спремни да преиспитују схватање квалитета у пред-

школском васпитању и образовању,као и сопствене улоге (као поје-динца и као дела колектива) у постизању квалитета

Посебан циљПомоћи васпитачима да развију знање, разумевање и вештине како

би проценили своју праксу у оквиру конкретног контекста – предмета вредновања хоризонталне евалуације

ЗадациМотивисати васпитаче на процес хоризонталне евалуације да ак-

тивно учествују и објективно процењују рад колеге;Да васпитачи као рефлексивни практичари прихватају перспек-

тиву другог да би што боље разумели и унапредили своју праксуда у односу на резултате вредновања васпитачи предузму кон-

кретне кораке да је учине бољом (водећи рачуна о односу између на-мера и реалних последица свог деловања за учење деце).

Појачати комуникацију запослених у установи и усмерити их на колегијалност и сарадњу у побољшању сопствене праксе;

Фазе радаСамовредновање Предшколске установе је процес помоћу ког се

прати и вреднује рад ПУ. У ПУ '' Младост'' континуирано се спроводи процес самоевалуације.

Формиран је Тим за самовредновање унутар Установе и почело се с организацијом активности самовредновања. Развојним планом Установе проналазе се фокуси самовредновања и реализују се проце-не истих.

Управо због тога била је неопходна едукација запослених у ПУ , како би се пробудила свест о самовредновању властитог рада.

Први корак у томе био је семинар о самовредновању под називом : '' Самовредновање у функцији развоја школа/установа'', аутора: Весне Радуловић, Зорице Димитријевић, Љиљане Симић.

9


Такође, на стручним скуповима струковних удружења, прикупљају се информације о самовредновању.

Питања која су постављали запослени односила су се на реа-лизацију ВО рада у ПУ.

Да ли је добро оно што радимо?Како знамо да активности с децом доводе до промена у развоју и

активном учењу деце?Радимо ли уопште оно што треба да радимо? Да ли су нам циље-

ви и задаци усмерени на потребе деце?Какав нам је методички приступ?Колико пратимо развој деце и како га бележимо?Колико се укључују родитељи у непосредан ВО рад?Можемо ли боље? Где сам у односу на друге? Како оправдати свој рад колегама, родитељима, саветницима,

стручним сарадницима?Где су ми докази за мој рад?

Појединци су питали : '' Зашто хоризонтална евалуација? Од-говоре смо потражили у следећим темама на стручним активима и већима:

Вредновање квалитета рада Установе (Стандарди квалитета, спољни евалуатори)

Међусобно уважавањеУчимо једни од другихСамовредновање ( унапређење ВО праксе)Евалуација сопственог радаПрофесионалност Етос ( ресурс установе )

Закључили смо да је Хоризонтална евалуација:Подршка унапређивању компетенција запослених у образовању

у области евалуације:Учење (професионални развој запослених) Модел и спремност за самоевалуацију. Прикупљање података о ономе што радимо и процена успешно-

стиПовећање знања и боље разумевање сопствене праксе


10

Приступило се процени спремности мотивацији запослених за Хоризонталну евалуацију темама :

Како би могли сами себе да унапређујемоГде сам у односу на друге ( ко је и у чему испред, поред и иза

мене)Изазов и нове идеје у праксиПобољшање квалитета сопствене праксеИдентификација примера добре праксеСарадња и професионални дијалогДоговорили смо се шта ћемо вредновати.Васпитно образовни рад ( стандарди квалитета) Угледну активност (циљеви и задаци.дидактичко методички

апекти,атмосфера током рада,вођење групе и педагошки стил)Портфолио васпитача Портфолио детета (област праћење дечјег развоја и напредовања)Критеријуме смо проналазили у Документу оквира квалитета

СТАНДАРДИ КВАЛИТЕТА РАДА ПРЕДШКОЛСКИХ УСТАНОВА –Србија 2012.доступно на www.nps.gov.rs

Израђени су обрасци по којима ће се бележити процес Хоризон-талне евалуације запослених и вредновање ВО рада, Усмерене актив-ности, портфолиа деце и васпитача.

Како одабрати пара. Неки од критеријума су били:Радно место ( исти или сличан положај у Установи )Радно искуство ( слично, исто, различито)Квалификације ( виша, стуковна, специјализација)Искуство у СУ ( број сати СУ и семинари )Поверљивост ( поштовање договора и поузданост )Посвећеност ( раду у Установи, професији )Поставили смо очекивања од особе која нас вреднује:Објективно вредновање и непристрасностЗапажања заснована на доказимаИнтегритет у улози Поштовање принципа професионалностиПоштовање договора о поверљивости информацијаКонструктивне повратне информације

11


Договорили смо термине уз:уважавање међусобних потребаФреквенцију припрема за посету ( обрасци с критеријумима за

праћење, писане припреме за активност )Организацију и флексибилностРеализовали смо Хоризонталну евалуацију кроз :Присуство колеге хоризонталног евалуатора у васпитној групи на

Угледној активностиПосматрање активности, бележењеАнализа документације ( Радна књига васпитача)Анализа портфолиа васпитачаАнализа портфолиа дететаЕвидентирање у обрасцеЕвалуација резултата обављала се на нивоу пара и на нивоу

установе.На нивоу пара размењивала су се искустав а на нивоу установе

педагог је обрадио добијене податке и презентовао их учесницима хоризонталне евалуације на ВО већу.

Анализа ВО рада општи закључак : Просечну оцену о квалитету в.о. рада на нивоу Установе (3,45).

Највећу оцену у процесу хоризонталне евалуације је (3,98), а најнижа (2,40).

Најмања просечна оцена (1,50) односи се укључивање родитеља у процес адаптације и њихове могућности да бораве у васпитној гру-пи. Нижом просечном оценом (2,12) оцењена је и досадашња сарадња са родитељима и децом у мењању и обогаћивању средине за учење и развој, као и организовање активности деце на отвореном простору.

Највиши квалитет (4,00) васпитачи остварују када је у питању вођење радне књиге васпитача. Иста оцена дата је и за тврдњу да је вредновање различитог в.о. процеса основа за даље планирање као и тврдња да се продукти све деце излажу тако да су доступни деци и родитељима.

Анализа Угледних активностиЦиљеви и задаци су постављени у складу са потребама и инте-

ресовањима деце, јасни и усаглашени одговарају узрасту, усаглашени су са садржајем


12

Дидактико методички аспекти добра веза са претходним иску-ством деце, одговара садржају и обезбеђују високу активизацију и пажњу

Атмосфера током рада подстицајна , кооперативна,висока моти-вација деце коју подстиче васпитач уз високу интеракцију на свим нивоима, а васпитач интегрише сазнајне садржаје

Вођење групе и педагошки стил говор васпитача јасан и дина-мичан, атмосфера ведра и подстичућа уз подржавајући, подстичући, охрабрујући, отворен стил васпитача који уважава потребе деце.

Анализа портфолиа деце и васпитачаВаспитач води дечји портфолиоДА – 54НЕ – 1Васпитач води групни портфолио: ДА – 51НЕ – 4Васпитач води лични портфолио: ДА – 54НЕ – 1Родитељи учествују у изради дечјег портфолиа:ДА – 50НЕ – 5Садржај портфолиа дететаДечји цртежи и радови (51)Фотографије или ЦД са фотографијама (31)Анкете и упитници за родитеље (27)Здравствени картон детета (26) Белешке о напредовању деце по аспектима развоја (15)Радови из пројекта ''Самопоштовање''(15)Снимци приредби и активности (13)Дечје изјаве (13)Тест о физичкој спремности детета који попуњава стручни сарад-

ник за физичко васпитање (12)Запажање о дечјем напредовању – снимање почетног нивоа ра-

звоја графомоторике и графомоторичке вежбе (7)Цртежи и радови родитеља (7)....

13


Портфолио васпитне групеДечји групни радови (45)Фотографије и ЦД са снимљеним активностима (40)Социограм (12)Збирке измишљених прича (7)Запажања васпитача о структури и нивоу васпитне групе (7)Чланци из новина (4)Анализе родитељских анкета (4)''Портфолио о физичком развоју деце'' (2)Зидни календар рођендана (2)Дечје изјаве на одређену тему (2)Заједнички израђене сликовнице ''здравствени порфолио''Обавештења која су била истакнута током године Позивнице за приредбу Снимци дечјих емисија .... Садржај портфолиа васпитача:Уверења о похађаним семинарима и другим облицима стручног

усавршавања (51)Фотографије (34)ЦД са снимцима манифестација и активности са децом (27)Захвалнице (21)Исечци из новина (16)ЦД са снимљеним материјалом из рада и снимљеним угледним

активностима (8)Мишљења стручне службе о одржаним активностима (7)Извештај педагога о праћењу (7)Дечји радови (7)Дипломе (7)Дидактичке игре и средства које је осмислио васпитач (6)Апликације (5)Мишљење колеге - хоризонтална евалуација (4)Дневник ментора (4)Поруке од бивше деце, родитеља, колега (4)Текстови песама и приредби (4)...Учешће родитеља у изради портфолиа дететаПопуњавањем анкете и упитника(32)Доношењем фотографија (17)


14

Учешћем у изради радова у оквиру пројекта ''Самопоштовање'' (9)У изради појединих делова портфолиа (7)Израда породичног албума (5)Ликовним радовима (4)Пружањем техничке подршке (снимање, фотографисање, израда

ЦД – ова...)(4)Доношењем лекарских оправдања (4)Доношењем докумената и рачуна (3)Састављањем прича и песама (2)Писаним изјавама (2)

Примери коментара и сугестија на нивоу параКоментар: ’’ Сандра је позитивна у сваком смислу. Поред свега

примећеног и наведеног у напомени уочљиво је искуство,креатив-ност и надасве љубав према свом послу, која се не може одглумити.’’

Сугестија : ’’ Милица је изузетно креативна у свом раду. У свом портфолиу поседује многе ауторске стихове, композиције и песме за децу. Предлажем јој да их ауторизује и објави збирку својих стихова, композиција и песама за децу ’’

Пример сугестије педагога на нивоу УстановеПојачати укључивање родитеља у непосредну реализацију ВО

рада ( у процесу адаптације, у мењању и обогаћивању средине за уче-ње и развој )

Иницирати чешћу размену информација међу васпитачима на стручним телима установе, као и процену и самопроцену квалитета ВО рада

наставити хоризонталну евалуацију осталих сегмената ВО рада.

Пример сугестија педагога на нивоу установе . Шта побољша-ти?

Појачати укључивање родитеља у непосредну реализацију ВО рада ( у процесу адаптације, у мењању и обогаћивању средине за уче-ње и развој )

Иницирати чешћу размену информација међу васпитачима на стручним телима установе, као и процену и самопроцену квалитета ВО рада

наставити хоризонталну евалуацију осталих сегмената ВО рада.

15


Лично искуство о хоризонталној евалуацијиПозитивне странеТранспарентностКолегијалностПоверењеСпремност прихватања критикеВредновање Поштовање и разумевањеПревазилажење стереотипа и предрасудаКомуникација – размена искуставаЗаједничко разумевање васпитања и његових циљеваПроцена снага, потреба и недостатакаУнапређење во праксе од стране васпитача Јачање етоса Негативне странеНедостатак искуства у Хоризонталној евалуацијиОграничено време трајања активностиНемогућност видео записа свих хоризонталних евалуацијаСубјективност у оцењивању

Тешкоће у раду

Неадекватно попуњени образци од стране појединих учесника Хо-ризонталне евалуације

Недовољно изречених запажања и доказа појединих учесника Хо-ризонталне евалуације у обрасцима

Необјективност у оцењивању појединих учесникаНемогућност видео записа свих Хоризонталних евалуација

Добит за дете

Aктивности које доприносе развоју различите деце.Активно учење у подстицајној средини и прилику да препознају

и причају о ономе што су научила ,о свом искуствуМогућност развијања своје особеностиЈеднака шанса за учење и развој у односу на различита искуства

која поседујуБогаћење портфолија детета, активним учешћем детета


16

Добит за васпитачаОбезбеђују се васпитачу информације о ВО раду ( разумевање

сопствене праксе)Идентификовање проблема које треба побољшатиАнализирање сопствене праксе и њен утицај на учеснике васпит-

но образовног процесаУнапређивање сопствене праксе,унапређење рада установеОтвара могућности истраживањаКонтинуиран рад на развоју праксе и професионалних компетен-

ција

Добит за родитељеИзвештај о самовредновању фокусиране области чита се на саве-

ту родитеља и УО УстановеИнформације колико су васпитачи компетентни, квалификовани

и спремни да преиспитују своју улогуСазнање колико је добро васпитање и образовање које пружамо Расположиви капацитети за унапређење васпитно-образовног

радаПоштује се и подржава улога родитеља у васпитању и образова-

њуПрате рад установе и развој деце, упознају установу и њен „ка-

рактер”Сазнање да васпитачи међусобно деле знање и разумевање, јасно

комуницирају у тиму, са и међу другим стручњацима који раде са де-тетом, и родитељима

отвореност установе за потребе, идеје, утицаје родитеља

Планови за будућностХоризонтална евалуација осталих активности ( нпр. Укључивање

родитеља у ВО рад, родитељски састанци, приредбе, презентације ра-дова на активима и во већу, сарадња с друштвеном средином, рад у тимовима и комисијама... и сл.)

ЗакључакДошли смо заједно до закључка да вртић, као васпитна установа

може квалитетно функционисати, презентовати се , ако има надзор

17


над догађањем у установи. Вртић односно вођство нас подупире, усмерава, помаже нам. Све то води ка успеху.

У процес Хоризонталне евалуације били су укључени: директор, васпитачи, медицинске сестре васпитачи и стручни сарадници. Еду-ковали смо се и није нам било тешко потражити помоћ колеге или је понудити. Учесници Хоризонталне евалуације закључују да су из-међу себе повезанији, размењују примере добре праксе, сваки поје-динац са својим доприносом утиче на квалитет самоевалуације, те заједнички тежимо истом циљу.

Закључили смо да је самоевалуација добра промоција предшколске установе. Висока мотивација, право усмеравање, процена сопствене праксе ... водили су нас , да постанемо квалитетнији стручни радници у процесу самоевалуације и тако заједно водимо предшколску уста-нову до жељеног нивоа квалитета.

Литература

Весна Радуловић, Зорица Димитријевић, Љиљана Сими-ћ.,Приручник,САМОВРЕДНОВАЊЕ У ФУНКЦИЈИ РАЗВОЈА ШКО-ЛА/УСТАНОВА, Драгана Чикош и Весна Јовицки стручни рад САМОВРЕДНО-

ВАЊЕ – ПРИХВАТАЊЕ ОДГОВОРНОСТИ ЗА СОПСТВЕНИ РАСТ И РАЗВОЈ Maureen Bennet Department of Education, Edukation and Traning

Inspectorate Imelda Madigan HighScope Irl. Ins/Early-Years Organizacion for Young Children, Лидија Радуловић, Филозофски факултет Универ-зитет у Београду, Лидија Мишкељин, Филозофски факултет Универ-зитет у Београду, Рецензенти, Доц. Др Весна Срдић,Биљана Којовић, (2013),ВОДИЧ ЗА САМОВРЕДНОВАЊЕ У ПРЕДШКОЛСКИМ УСТА-НОВАМА,Београд, Министарство просвете науке и технолошког ра-звоја Наташа Костревц, Марија Терихај, Јожица Пангерчич, Ерика

Подвински, УВОЂЕЊЕ САМОЕВАЛУАЦИЈЕ У ВРТИЋУ МАВРИЦА ( ДУГА ) БРЕЖИЦЕ,

СТАНДАРДИ КВАЛИТЕТА РАДА ПРЕДШКОЛСКИХ УСТАНОВА –Србија 2012.доступно на www.nps.gov.rs

http://www.ceo.edu.rs/novost/2-uncategorised/130-prirucnik-i-prateci-materijali, Оквир за праћење рада колега једнаких по образовању и по-зицији


18

ПУ „11. април“

Аутори : Бранка Старчевић, васпитачСнежана Јовановић, васпитачу сарадњи са Тимом вртића „ЧУПЕРАК“ и стручним сарадницима :Јеленом Тришић Стајић, педагог и Тањом Дојић,психологом

Реализатори : Бранка Старчевић, васпитачСнежана Јовановић, васпитач

КРЕАТИВНОСТ ПРЕДШКОЛАЦА У РЕШАВАЊУ ПРОБЛЕМ СИТУАЦИЈА

Презентација са радионицом*Техничка средства за презентацију : пројектор, лаптоп, платно Материјал за реализацију радионице : беџеви, картице, маске,сце-

не из филмолва, папири, боје

Објашњење избора теме:Социоемоционална зрелост детета за полазак у школу подразумева

способност одлагања потребе, чекања на ред, саосећање, прихватање различитости ... али и спремност за решавањем проблем ситуација. Поред решавања на интелектуалном плану, изазов и неоп ходност за предшколца представља решавање управо оних свакодневних про-блем ситуација на социјалном плану. Социјална сналажљивост пове-зана је са говорним изражавањем, развија се од првих корака укљу-чивања у колектив вршњака, доприноси будућој бољој адаптацији на школу и школском постигнућу. Желели смо да подршком креатвности у свим областима активности посебно говорно драмским оснажимо прешколце у превазлажењу пробем ситуација.

Полазишта у раду:Значај решавање проблема као образовне компетенције која

укључује спремност за :развијање личних конструктивних и рефлексивних потенција-

ла;

19


коришћење старих знања на нов начин;усвајање/коришћење нових знања; јачање дивергентног и критичког мишљења;праћење и евалуирање;

Значај креативности изражавања и мишљења детета која је део спремности за успешно решавање проблема може се вежбати и за то је потребно детету омогућити :

- „радосно откривање света, сопствених снага, снага стварања и израза, маште и интелекта“

- познавање битних детаља за област проблема да би „старо знање повезивао на нов начин“

- вежбање долажења до различитих решења кроз игру- клима поверења и сарадње између одраслих и деце- подстицајну средину за боравак, игру и развој Значај подстицајне средине Посебност вишегодишњег тимског акционог планирања вртића

„Чуперак“ садржана је у називу : „Пазл креативности“. У свим расположивим просторима ван соба, структуирани су центри дечије креативности : студио,сцена и атеље у фунцији развијања вртића као центра интерактивних, иновативних и креативних активности..

Значај заједничке подршке вртића и породице у грађењу креативнOг програма заснованог на индивидуалним снагама де-тета

„Пазл креативности“ отворио је прозоре у свет дечије маште, по-крета, речи ... Деца и одрасли стварали су ритмове, слике, приче, представе ... Тако је лако заједно било бавити се и осећањима и про-блем ситуацијама прво у баснама, причама, бајкама...а потом у сва-кодневним ситуацијама.

Општи циљ: Подршка деци предшколског узраста у препознавању, креативном

и конструктивном решавању проблем ситуација у социјалним интер-акцијама и заједничког предвиђања могућих решења.

Специфични циљеви:� Јачање дечијег самопоштовања и говорног изражавања актив-

ном употребом говора и пружањем подршке дечијем говорно сцен-ском изражавању;


20

� Развијање конструктивне комуникације и дивергентног ми-шљења деце трагањем за највећим могућим бројем решења кроз игру и употребом различитих средстава;

� Оснаживање спремности предшколаца за решавање проблем ситуација и самостално развијање активности употребом слике и из-радом лутака;

� Подстицање говорног, драмског, ликовног и музичке креатив-ности деце;

� Иновирање вртића као центра интерактивних, иновативних и креативних активности;

Процес :

Како смо почели?Процес акционог планирања и иновирања започет је анализом

потреба и интересовања деце, структуирањем центара, планирањем просторне организације и сарадње са родитељима. 2011/2012. оживео је „Пазл креативности“: у студиу, сцени и атељеу свакодневно су се одвијале активности васпитача, деце и родитеља. 2012/2013. разви-јане су активности истраживања различитих могућих решења у про-блем ситуацијама, кроз подстицање креативности у свим областима активности и свим просторима. Посебан квалитет поседују говорно сценске активности деце и родитеља у функцији подршке спремности предшколаца за решавање проблем ситуација. Увод су биле басне и приче са одраслима. Радионице у којима су се деца бавила проблеми-ма имале су посебну „формулу“:

1. структура и групна динамика радионице чинила је да се изазове аутентично искуство и да се учини смисленим и важним за бављење њиме, са становишта деце;

2. деца су искуство освешћивала кроз групну интеракцију која је била део игровног контекста драматизације;

3. индивидуално искуство и начин размишљања сваког детета био је уважен у стварању тока говорне свценско драмске игре;

4. свако дете је искуство обрађивало и сагледавало на различите начине кроз игру, емпатију и размени са групом и васпитачем - моде-лом особе која такође осећа, мисли и мења.

21


Кораци у раду : Септембар 2012. – Децембар 2013.Деца су смишљала, истраживала и мењала ток догађаја у ба-

снама и причама : Слушала, стварала, илустровала и причала приче (по сликама

и без слика) које су им биле полазиште даљег развијања активности у којима су: вредновали ликове и ситуације, замишљали /планирали/ и мењали даљи ток приче (индивидуално илиу малим групама);Разговарали су о баснама и причама насталим у поподневним

радионицама са родитељима, истраживали нове могућности ликова и мењали ток приче (на нивоу велике групе);Израђивали су штапне лутке рециклажом (индивидуални рад

иса род.);Драматизовали су по причама и баснама (индивидуално или у

малим групама) У радионицама деце и родитеља настала је Збирка басни

„Чудна шума“*И процес стварања прича и процес драматизације увек је пратила

дискусија са питањима: Како се који лик басне осећа? Зашто нешто чини? Шта је добро, а шта је лоше? Ко је коме рекао, урадио или дао нешто добро или лоше и зашто? Шта својим делом неко добија а шта губи? И поређење са свим оним ситуацијама које се дешавају и у на-шем свакодневном животу.

Јануар/фебруар 2013. Деца су откривала, именовала, разликовала осећања своја и

туђа и повезивала их са ситуацијама :Играли су се пантомиме ради препознавања, именовања и ра-

зликовања осећања код других и код себе - дете (са или без штапне лутке) је имало намеру да покаже одређено осећање а оно није увек било препознато од стране групе; Откривали су осећања ликова са фотографија – описивали су

осећање лика; посматрали ликове уз различиту музику; груписали ликове према сличним осећањима; Илустровали су картице меморије и асоцијација – цртеже ли-

кова различитих осећања ;Слушали су, стварали, илустровали и причали приче (по сли-

кама и без слика) ради откривања осећања ликова у причи, подршке ликовима у превазилажењу и мењању ситуација;


22

Израђивали су штапне лутке рециклажом (индивидуални рад иса род.);Драматизовали су по причама (индивидуално или у малим

групама);*И процес стварања прича и процес драматизације увек је пратила

дискусија са излиставањем разлога/узрока и последица осећања.

Март/април 2013. Деца су смишљала конфликтне ситуације из свакодневног жи-

вота- Израдили су картице са ПРОБЛЕМ СИТУАЦИЈАМА и реше-

њима са елементима методе Монтесори : на полеђини сваке картице постојао је исти знак да 2 означи тачан пар картица што је предста-вљало „контролу грешке“ како би дете само проверило тачност. Кар-тице су користили у низу свакодневних ситуација као игру и подршку трагању за решењима.

Смишљали су приче са ситуацијама „Догодило се на пу-товању“ по сликама из богато илустрованих туристичких водича са мапама. Индивидуалне приче су у размени са групом допуњавали и мењали, на шта је инспиративно деловао и богат визуелни матери-јал. Смишљање тока је било иницирано или новом сликом коју дете открије што му даје идеју за нову, пожељнију ситуацију или новим размишљањем да је нешто боље јер доноси добит, што подразмева и планирање.Израђивали су штапне лутке рециклажом (индивидуални рад

иса род.);Драматизовали су по причама (индивидуално или у малим

групама);

Смишљали проблем ситуације и решења на основу низа фотографија

Рад у малим групама формираним случајним одабиром фотогра-фија при чему по 5 фотографија припадају једном филму. Сцене су биле из различитих мање познатих филмова о:

1.спорту; 2.љубави; 3.кућном љубимцу (папагају); 4.односу мајке и детета; 5.несрећи (бродолому)

Деца су посматрала ликове, именовала осећања и акције ликов, сами претпостављали у којим су то ондосима, ситуацијама и пробле-

23


мима ликови и проблем ситуацију повезивали су са свакодневним и наводили примере... Проблем ситуације којима су се бавили биле сју:

1.Тренер грди спортисту...Тренер је бесан а спортиста увређен? Како да среде однос?

2. Дечак је стао да прича са једном девојком а не са другом ... Она је увређена? Он се чуди?

3. Папагај је побегао и долетео баки на раме...Шта ако бака не да папагаја власнику?

4. Мајка и син седе и не разговарају обоје су љути ...Ко није био добар. Како да се исправи?

5. На плажу је први дошао један пливач и не да другом да дође ... Свака група је израдила лутке од сунђера и крпица по ликовима како

их виде и драматизовала прво: своју верзију проблем ситуације и по-том: своје решење за промену. Приказујући пред великом групом сви су имали прилику да чују решења посталих. У истраживању решења свима деца су проверавала смернице : како се који лик осећа, зашто не-што чини, шта ће тиме постићи, ко је тај ко треба да се мења, зашто ... ? Израђивали су штапне лутке рециклажом (индивидуални рад

иса род.);Драматизовали су по причама (индивидуално или у малим

групама);

Октобар 2012. – Април 2013.Деца и родитељи у поподневним радионицама (2/седмично) ства-

рали су :Осликана слова и игре са проналажењем што већег броја речи

на једно словоПриче по цртежима и по сликамаДрамске текстове на основу прича по сликамаСценографију од текстила и темпера„Лутке“ (ликове и животиње) рециклажом природних материјала Басне по задатим ликовима: зец, веверица, вук, лисица,

медвед и соваДеца и родитељи смишљали су проблем ситуације ликова басне,

развијали ток и решења. У „мозгалици“ предлога сви су равноправно учествовали. Басне створене током поподневних радионица деце и родитеља коришћене су у активностима в.о.р. и деца су додавала пре-длоге и мењала ток. Смисао и вредности давала су сама деца што је јачало њихово саопоштовање.


24

*Од драматизованих прича и басни насталих у говорно сценским радионицама деце и родитеља настала је Збирка дечијих представа „Чуперак на сцени“. Две басне прерасле су у позоришне представе и приказане су на „ЛУТКАЛИШТУ“ на сцени Д.П.“Душко Радовић“ марта 2013. :

1. „Компјутерски хит“ – сиже: „Зека долази код Медведа да му хитно долази да у шуми направи к центар са компјутерским хит игри-цима за децу. Животиње већају... Сова их све упућује да прво погле-дају неки спортски центар за децу, па да одлуче. Сви одлучују да је за здравље деци важан покрет, спорт и природа! Планирају дечији интерактивни центар у ком би на видео биму биле игрице а деца би по стварној шуми јурила, скакала, сакривала се...Наша порука: Увек постоји и други начин / Пословица: „У здравом

телу – здрав дух“2. „Пролећна прича“ – сиже: „На ливади се на једном месту игра-

ла група деце, а на другом месту група инсеката: бибамара, лептир и пчела око цвета. Разиграни приближили су се и засметали једни дру-гима. Дечак је кренуо да ухвати инсекте, али га је пчела ујела. И деци и инсектима игра је била прекинута и нико више није био сретан. Наша порука: Играј своју игру / Пословица: „Што нежелиш себи,не чини другоме“

Даљи корациИзрада „картица“ меморије и асоцијације са проблем ситуа-

цијамаГоворно сценске игре драматизацијом прича по сликама Настак говорно драмских радионица деце и родитеља и даље

комплетирање1. Збирке басни „Чудна шума“2. Збирка прича „Догодило се на путовању“3. Збирке ситуација „Човече не љути се“4. Збирке представа „Чуперак на сцени“

ДОБИТИ за :Детебогатија сазнања и речник, разноврсније и потпуније реченице;јасније открива своја и туђа осећања и слободније изражава

своје мисли и осећања; јача дивергентно мишљење и конструктивну комуникацију;

25


шири увид у целину /контекст/ проблема а не само детаље;фокусира се на проблем, а не на особу и тражи решења уместо

кривца; већа је компетентност стечених увида и сазнања;има већу слободу избора активности и начина развијања раз-

новрснијих садржаја; креатор тока активности и позитивних интеракција којима до-

приноси бољој клими;јача је подршка одраслих у социоемоционалном сазревању;

Родитељавећа информисаност о активностима деце у вртићу и раду ва-

спитача; бољи увид у говор, осећања и искуства свог детета;јаснију слику способности детета и потребну подршку детету; већа укљученост у планирање и реализацију радионица; нове идеје за игру и дружење са децом.; пут ка бољој комуникацији и интеракцији са дететом;

Васпитача: добра клима и тимски рад;размена идеја и међусобно допуњавање; квалитет више на релацији васпитач-дете-родитељ;

Коришћена литература:Основе програма васпитнообразовног радаКорак по корак у основе програма 3 – група аутораИгром до спознаје – Т.Ковач Церовић и група аутора, 1993.Чувари осмеха – Н.Игњатовић Савић, 2000. Значење речи - Р.Ивановић, 1999.Говорне радионице - Љ.Бељански, 1995.-2000.

ДИРЕКТОР УСТАНОВEМаја Стефановић с.р.


26

ПУ „Врачар“, Београд,Бјелановићева 2тел. [email protected]

НАЗИВ РАДА: ПРОГРАМИРАЊЕ ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНОГ РАДА – ПРИМЕРИ ДОБРЕ ПРАКСЕ

Аутори: васпитачи вртића „Гуливер“, „Мића и Аћим“, „Луња“ и „Бисер“ -Вера Дабетић, Ивана Радовановић, Самирић Славица, Ву-кославчевић Славица, Ћулибрк Зорица, Стакић Маријана и Невена Караванић

Рад ће бити приказан усменим излагањем, уз показивање примера из праксе и радних књига – инструменти посматрања, дневне скице, циљеви и задаци, евалуација као основа за нове кораке у планирању, развијање програма ...(постер презентација)

У овој презентацији акценат је на примерима добре праксе у про-цесу планирања васпитно - образовног рада, као и у примени посто-јећег упутства за вођење педагошке документације.

Анализирајући радне књиге васпитача, као и осталу документаци-ју која поткрепљује процес планирања, стручни сарадници заједно са васпитачима проналазили су неке добре примере из непосредне праксе и презентовали их на Активу, са циљем да се размене идеје или помогне васпитачима који још увек имају одређене нејасноће ве-зане за планирање. Те идеје желимо да разменимо и шире, ван наше Установе.

Акценат је на следећим сегментима процеса планирања:- Примена одговарајућих инструмената посматрања у поста-

вљању циљева за групу, мање групе деце и појединачно дете;- Дневно планирање и евалуација које одговарају свим захте-

вима датим у упутству, а пре свега заступљеност различитих облика рада током једног дана, повезивање активности и јасно дефинисани задаци за децу и васпитаче;

- Дневне евалуације - како се на основу евалуације једног дана планирају и усложњавају активности за наредни дан, прате деца и су-мирањем дневних евалуација образлаже улазак у нови оквирни план;

27


- Примери из праксе који сликовито представљају процес: по-сматрање, планирање, делање и евалуација.

Сви наведени сегменти представљени су аутентично, из радних књига или из портфолија васпитача, путем постер презентације.

Рад може бити веома користан за практичну примену у непосред-ном процесу планирања, даје одговоре на неке недоумице у процесу планирања,а пре свега отвара могућност за сарадњу и размену идеја међу васпитачима.

KЉУЧНЕ РЕЧИ: ПРОЦЕС, ПОСМАТРАЊЕ, ПРАЋЕЊЕ, БЕЛЕ-ЖЕЊЕ, ЕВАЛУАЦИЈА, ДОКУМЕНТОВАЊЕ...

Директор ПУ „Врачар


28

ПУ „Звездара“Суботичка 2, 11000 Београд, Тел. 011 2412 920e/mail: [email protected]

Аутори рада: Тим васпитача вртића „Лавић“ и стручни сарадник (Марија Стефановић, психолог и Бранислава Мацановић, педагог)Презентатори: Весна Павловић, Горана Пајић и Сања Ранђеловић Начин презентације: ПП и усмeна презентација Пријава 19. стручне сусрете „Васпитачи васпитачима“

Резиме рада

„САМA СВОЈ МАЈСТОР“израда дидактичких средстава за центре интересовања

Циљ: Приказивање процеса структуирања и опремања простора ново-

отвореног вртића кроз тимску сарадњу (родитељи, деца, васпитачи) кроз првенствено САМОСТАЛНО ОСМИШЉАВАЊЕ И ИЗРАДУ ЦЕНТАРА ИНТЕРЕСОВАЊА И ДИДАКТИЧКИХ СРЕДСТАВА од неструктуираног и рециклажног материјала.

Објашњење избора теме:Вртић „Лавић“ је ненаменски објекат, адаптирана стамбена зграда.

Започео је са радом 06.09.2010. године. Тада је уписано око 100 деце из породицe узрастa од 2-6 година.

Простор је био неадекватан (у два нивоа са по 4 мањe собe) опре-мљен гломазним намештајем. Непрегледан, дакле и небезбедан. Мо-рали су се избацити најкрупнији комади намештаја, али и обезбедити нови, функционални.

Требало је направити реалан контекст у датим условима и структу-ирати простор у складу са дечјим потребама. Tражећи друге могућно-сти, започели самосталну израду намештаја, центара и средстава и праћење ефеката њихове примене.

Трајање и осврт на процес кроз који се прошло:Од отварања вртића 2010.год. до данас, прошли смо кроз следеће

фазе:

29


1. ФАЗА – С обзиром на нов тим васпитача, уважавајући личне афинитете и компетенције (реализован интерни семинар Тимски рад), поделили смо задатке и одговорности, и поставили себи заједнички циљ – креирање подстицајне средине за учење усмерене на дете.

Током адаптације деце пратили смо њихова интересовања, потребе и понашања и дошли до увида у ком простору би требало сместити који центар интересовања. Тако смо у централним собама (које су нај-веће) поставили центре улога и саобраћајне центре, док смо у мањим собама формирали драмске, језичке, ликовне и манипулативне центре.

2. ФАЗА – Планирали смо даље активности са децом и родитељи-ма у циљу израде и опремања поменутих центара. Током овог про-цеса често смо мењали и распоред и намену центара, континуирано пратећи интересовања деце, истовремено реализујући актуелне ва-спитно-образовне садржаје. Тако смо дошли до закључка да треба наставити у том смеру, с обзиром да се показало да је тако израђен намештај – мобилан и мултифункционалан – доступан деци за кори-шћење и манипулацију.

Од почетка смо имали родитеље као сараднике и активне учеснике у процесу, од планирања до реализације.

3. ФАЗА – Континуирано и паралелно је текла израда дидактичких средстава којима смо опремали центре, а који су били у функцији ре-ализације васпитно-обраазовних саржаја. Овако израђена средства, била су вишенаменска и увек доступна деци, чиме смо постигли да деца буду истраживачи и креатори сопственог искуства.

Средства смо израђивали током активности са децом и на ради-оницама са родитељима, као и родитељи са својом децом у кућним условима (викенд задаци).

За израду средстава користили смо претежно неструктуиране и ре-циклажне материјале, у чијем сакупљању су нам помогали и родитељи.

Истовремено се појавио проблем складиштења материјала, са ко-јим се суочавамо и данас – имамо честе замерке санитарне инспекције.

Израдили смо и Приручник дидактичких средстава и игара.4. ФАЗА – Свакодневни боравак на свежем ваздуху био је отежан

због неуређености и неопремљености дворишта, па смо се истовре-мено бавили израдом „справа и реквизита за двориште. Тако су на-стали шатори који су били погодни за игру деце, али и заштиту од сунца; затим брод, дворац, кошеви, чуњеви, мреже, ластиши... такође вишенаменска средства.


30

Поједини актуелни садржаји планираног в.о. рада реализовани су у дворишту (истраживачке, драмске, ликовне, спортске активности).

У току је опсежнија акција опремања дворишта у коју су укључени васпитачи, деца, родитељи и локална заједница (у покушају).

Закључак о томе шта се постигло:Васпитач је истраживач и креатор сопствене праксе, усавршавају-

ћи се у професионалном и тимском раду, осећајући задовољство.Родитељ је активно укључен у васпитно-образовни процес и стиче

непосредан увид у учење и напредовање свог детета у вртићу, осна-жује родитељске компетенције и успешно сарађује са васпитним осо-бљем.

Дете кроз богатство материјала,садржаја и активности проширује могућности учења и сопственим искуством стиче знање.

У току је реализација уређења дворишта према плану активности за све актере: васпитаче, децу, родитеље и чланове локалне заједнице.

Планови за даље:- сарађујући са децом и родитељима наставити истраживање ра-

зличитих материјала за богаћење средине за учење- проширити сарадњу са локалном заједницом- формирати базу за едукацију васпитача- постојећи приручник даље богатити и користити у раду- даље професионално усавршавање и унапређење тимског рада

Закључак:Рад приказује на који начин лично и професионално ангажовање

васпитача доприноси целовитом развоју детета. Сматрамо да је овако креирана средина далеко подстицајнија за развој детета и прати његове потребе за кретањем, иницијативом, дружењем, креативношћу, личним избором, доступна у свим приликама, безбедна је и сврсисходна.Основни квалитет – НЕМА СТЕРЕОТИПА.

Кључне речи: средина за учење, самостална израда, центри интересовања, ди-

дактичка средства, неструктуирани материјали, приручник

директор УстановеСнежана Петровић

31


ПУ „ЗВЕЗДАРА”ВРТИЋ „ЛАНЕ”БЕОГРАД

Аутори : Славица Јакшић, васпитачЗлатко Гајић, педагог, стручни сарадникАсистенти : Снежана Тошић, васпитачВесна Бандић, васпитач

РАЗВОЈ СТРПЉЕЊА КОД ДЕЦЕ

Свима добро позната пословица “СТРПЉЕН-СПАШЕН” која ве-лича стрпљење указује на то колико је оно важно и да га треба учити још од малих ногу .

Радећи дуго на резилијентности код деце, схватили смо да је стр-пљење његов веома важан елемент и фактор на коме почива цело ва-спитање.

Стрпљење је веома важно, нарочито у групама са великим бројем деце.

Из ових сазнања јевила се потреба, радa на развоју стрпљења код деце, јер је оно основа за сваки васпитни рад.

Без њега се не може организовати ни једна активност.Како у вртићу, тако и у породици стрпљење је елемент који би тре-

бало да се развија.Анализирајући праксу ВОР-а у активностима са децом и вођени

чињеницом да је стрпљење основ за рад у групи, наши циљеви су били :

- пронаћи игре и активности које подстичу стрпљење- открити начине моделовања кроз које стичу стрпљење- учешће родитеља у играма да би подстакли стрпљење кoд децe

активности смо поделили у неколико група :-друштвене игре-покретне игре-говорне активности кроз радионице-ликовне активности кроз радионице


32

Моделовање игре реализовали смо кроз:

- циљеве ( како га подржати, мотивисати)- садржаје (како га одржати; шта све ради у стрпљењу)- задатке ( како га подстакнути, чиме)

Битни фактори за моделовање игре којом се развија стрпљење су :ред, чекање и време.

Увидели смо да овакав начин рада деци помаже да истрају у својим циљевима што још једном потврђује пословицу која гласи :

„СТРПЉЕЊЕ ЈЕ КЉУЧ УСПЕХА“.

Игра, стрпљење, упорност, задовољство, разумевање, дружење, за-једница.

33


ПУ „Др Сима Милошевић“Ул.Капетана Радича Петровића 26 Земун, Београд[email protected]/26 06 662

Ана Вујатовић – васпитач, вртић „Петар Пан“ Бранка Клепић- васпитач, вртић „Петар Пан“Татјана Ристивојевић -стручни сарадник– педагог

ВАСПИТНА ПРАКСА УЧЕЊА У МАЛИМ ГРУПАМА

РЕЗИМЕ: Ослонци у креирању учења у малим групама биле су чињенице да дете учи кроз односе са децом,васпитачима и другим одраслима, местима и стварима; деца уче како да на сигурне начине истражују своју околину,како да комуницирају у процесу решавања проблема, да развијају позитивне начине интеракције са другима, да развијају разумевање пријатних и непријатних емоција других, да ра-звијају капацитете за решавање конфликата. Кроз рад у малим гру-пама деца уче о узајамној зависности, о дељењу, прављењу избора, учествовању у доношењу заједничких одлука - радовању заједнич-ким успесима.

КЉУЧНЕ РЕЧИ: истраживање, кооперација, учење деце у ма-лим групама, јачање капацитета детета.

У нашој вапитној пракси радили смо на развијању и унапређивању учења деце индивидуално, као и у раду мале групе деце. Почели смо са структуирањем средине за учење, што нам је помогло (у техничком смислу) у формирању малих група. Наиме, простор је „отворен“, а опет пружа могућност да се рад у малим групама одвија неометано.

Критеријуми на основу којих смо формирали мале групе су најче-шће били:узраст, интересовања, афинитет за рад у групи, различитост когнитивних, социјалних и емотивних нивоа или пак спонтано фор-мирање групе од стране деце. Та различитост је довела до плодних размена међу децом и омогућила да свако дете максимално развије своје потенцијале, да даље развија своје снаге и подстакне развој својих слабости.


34

Суштина рада у малим групамаРад у малим групама је размена у групи на нивоу материјала, акци-

ја деце и њихових међусобних односа.* Групе смо формирали или као повремене или као сталне, што је

зависило од постављених циљева и задатака . Некада се рад одвијао у две групе са два васпитача, некада у више мањих група - у пару, а пре-ма нашој процени мењани су и комбиновани различити облици рада.

*Учењем у групи постизали смо видна интелектуална осамоста-љивања и упорност у заступању својих идеја: адекватно одабран ма-теријал подстицао је интересовање, концентрисаност, промишљање-,мноштво идеја, размене и предлагање различитих решења.

* У току рада подстицали смо позитивну међузависност унутар групе, подржавали индивидуалну укљученост детета, развијали ког-нитивне и интерактивне способности, утицали на стварање позитив-не климе, бирали адекватне методе интерактивног учења, анализира-ли и евалуирали ефекте са групом.

* У групи су се делили задаци,послови, улоге; сваки члан унутар групе имао је свој задатак који је радио сам, у пару или подгрупи и који је доприносио заједничком циљу; подгрупе су имале исте или заједничке циљеве који су се могли интегрисати у један циљ. Групне одлуке имају велику мотивациону снагу јер циљеве не доживљавају као споља наметнуте већ као своје.

* Често смо морали да се прилагођавамо новонасталим ситуаци-јама, флексибилно реагујемо на пуно фактора које је било немогуће предвидети –одсуство планиране деце у групи, несналажење деце у раду у групи, лоша комуникација у некој групи, одсуство интересова-ња за рад баш у тој групи и др.

*Посматрања су показала да је било помака у учењу ове деце – мање конфликата, више разумевања и толеранције и много боље по-штовање правила. Деца са проблемом пажње имала су више успеха у учењу у малој групи, показивала више интересовања и била су склона богатијој комуникацији.Пажња се продужила и у оним ситуацијама када му је задатак предложио и сам васпитач.

Улога васпитача– у малим групама је изузетно важна и од његове стручности и процене зависи кавлитет рада и постигнућа деце. Велико је ангажовање на осмишљавању задатака, прибављању материјала који се у овом облику рада количински драстично повећава. У самом раду васпитач је вођа или само „захвална публика“; ангажовање оба

35


васпитача је неминовно у самом процесу рада: од програмирања, при-преме,набавке материјала, консултовања литературе, осмишљавања тока рада и евалуације и сл.

Ефекти учења у малим групамаКроз посматрање ситуација у раду малих група приметили смо да

се повећавају повољне прилике за учење деце када су укључена у тај вршњачи однос (богаћење практичне, сазнајне, истраживачке ак-тивности као и унапређење сопствених игровних способности).

Добит за дете/ децу:Међу децом има много мање конфликата, више толеранције и мно-

го боље прихватање и поштовање правила понашања и правила игре. Усвојена знања добрим делом носе печат личног открића или лич-

ног увида и отуда се повећава концентрација, пажња, степен разуме-вања и трајност наученог.

Такође, у евалуацији смо анализирали ефекте рада у малим гру-пама, постигнућа у понашању детета/деце, процењивали ефикасност различитих метода, одабраних средстава, подобност амбијента и кри-теријуме за формирање група. Функција евалуације је увек водила практичној акцији мењања праксе и служила бољем познавању и ра-зумевању догађања у процесу учења у малим групама и његовом уса-вршавању.

Зато смо се критички односили према свом раду , анализирали и освртали се на мање успешна остварења, предлагали другачија ре-шења и на основу истраживања и стечених увида у свој рад развијали своју педагошку праксу.


36

ПУ „ Др Сима Милошевић“Капетана Радича Петровића 26 – Земунтел. 011/ 2606 662; факс: 011/2672 976www.pudrsimamilosevic.edu.rs [email protected]

Аутори:Радна група за примену искуства са семинара„КРИТИЧКО МИШЉЕЊЕ НА РАНОМ УЗРАСТУ“

Презентатори:Бранислава Рељић, Данка Вукашиновић - васпитачи и стручни

сарадници

ПРИМЕНА МЕТОДА И ТЕХНИКА ЗА ПОДСТИЦАЊЕ КРИ-ТИЧКОГ МИШЉЕЊА НА РАНОМ УЗРАСТУ

Кратак опис презентације: Презентација се у првом делу односи на приказ основних полаз-

шта и принципа у подстицању критичког мишења на раном узрасту. У другом делу презентације биће приказана искустава у непосредном раду са децом, анализирана са аспеката примене техника критичког мишљења у: планирању, непосредном раду са децом и евалуацији; ра-зличитим областима рада; у оквиру пројекта на нивоу тимова вртића.

Кључне речи: настајање програма, избор деце, ситуације уче-ња, кооперативно и интерактивно учење, тимски приступ

Сажетак рада:Прихваћена чињеница у раду са предшколском децом је да про-

грам учења није унапред дат већ настаје у интеракцији деце, одраслих и средине у којој бораве. Досадашњи начини развијања програма нису довољно пружали могућности за уочавање избора који потичу од деце. Учесници семинара „КРИТИЧКО МИШЉЕЊЕ НА РАНОМ УЗРАСТУ“ (реализатори Ж.Крњаја и М.Ћебић) су управо на том ме-сту добили бројне идеје за квалитетније учење и подучавање деце које максимално уважавају дечија интересовања и потребе и тиме омогућавају квалитетну индидвидуализацију.

37


Након одржаног семинара формирана је радна група коју су чи-нили представници свих вртића претходно укључени у семинар. На првим састанцима анализирана је досадашња пракса из угла нових сазнања и приступа у учењу деце предшколског узраста и то сагледа-вањем колики је ниво мишљења у ситуацијама када се од деце захтева да запамте одређени садржај и када су у различитим ставаралачким процесима ...

Сачињен је план рада радне групе и договорене су активности то-ком године. Циљ је био ширење метода и техника кооперативног и интерактивног учења кроз тимско осмишљавање, размену и анализу искустава на стварању услова за развој критичког мишљења код деце. Такође, размена искустава из непосредног рада у примени различи-тих техника за подстицање критичког мишљења требало је да допри-несе повећању репертоара конкретних поступака којима васпитач подстиче способност самосталног учења код деце, његовог праћења и анализирања кроз подршку у свакој од фаза учења. Планирано је да се наведени циљеви реализују кроз више активности а пре свега анализом могућности примене техника ЕРР-а (евокација – разумева-ње значења - рефлексија) у планирању, непосредном раду са децом и евалуацији.

Затим су васпитачи на нивоу своје васпитне групе стварали разли-чите ситуације учења применом бројних техника којима се подстиче развој критичког мишљења. У овој фази рада одвијали су се различи-ти програми у које су укључивани и родитељи који су такође приме-њивали неку од техника ЕРРа. Најчешће теме које су реализоване на овај начин биле су вода, свемир, омиљена бајка, другарство. Велики извор информација који је потекао од деце омогућио је даље грањање тема и стварање веза са претходним садржајима што је допринело квалитетнијем учењу.

Након одређеног периода када су васпитачи имали прилику да ре-ализују бројне садржаје применом различитих техника ЕРРа у непо-средном раду са децом, оранизована је презентација примера добре праксе у различитим областима као и презентација примене техника критичког мишљења у оквиру развијања пројекта вртића.

Ефекти примене техника ЕРРа најуочљивији су у стварању игров-них ситуација (чији су креатори често и сама деца,) које у потпуности подржавају дечију радозналост, самосталност и логичко мишљење. Обзиром на велико интересовање васпитача и изузетне могућно-

сти за индивидуализацију применом метод и техника ЕРРа, плани-


38

рано је да се и у наредном периоду на нивоу радне групе изврши ана-лиза различитих начина праћења сопственог учења и сазнавања од стране деце као и да се представе и други примери добре праксе који би подстакли креативне приступе у програмирању.

Рад представља пример добре праксе у неговању иновативног при-ступа у организованом учењу деце кроз примену бројних метода и техника којима се подстиче критичко мишљење код деце раног уз-рста. Активност радне групе омогућиле су систематичнији приступ у примени нових сазнања у циљу унапређења и мењања сопствене праксе. Откривени су бројни начини долажења до информација које потичу од деце, а која су од великог значаја за програмирање. По-ред наведеног, сагледане су и тешкоће и проблеми који су се јавља-ли у појединим активностима, те су се приликом размене искустава проналазили најбољи могући начини да се они превазиђу. Посебан допринос семинара је што су бројне теме развијане на досадашње начине добиле потпуно нову форму, постале изазовне и за децу а и за васпитаче. Исто тако, значајан допринос кроз организовано деловање радне групе огледа се у тимском раду на анализи, евалуацији и даљем унапређењу праксе васпитача у области програмирања.

Директор ПУ „Др Сима Милошевић“Јасмина Боуали Станојковић

39


ПУ „Рада Миљковић“ДЕСПОТОВАЦБЕЉАНИЧКА ББ 35213

РЕАЛИЗАТОРИ ПРОЈЕКТАСпец. за драмско васпитање деце Сузана ПетровићСпец. за драмско васпитање деце Драгана МилошевићДиректор установе Верица ЈанковићРодитељи васпитних група села Велики Поповић, Јасеново, Бога-

ва и Медвеђа.

ДО МЕЂУСОБНОГ УВАЖАВАЊА И САМОПОШТОВАЊА КРОЗ ДРАМСКЕ АКТИВНОСТИ

ЗАШТО СМО СЕ ОПРЕДЕЛИЛЕ ЗА ОВУ ТЕМУ?Кроз драматизације прича, бајки и басни уочиле смо позитиван

утицај одређених садржаја на развијање дечје самосталности, јача-ње карактера и сопственог мишљења. Објаснити деци разлику изме-ђу добра и зла, позитивних и негативних особина најједноставније је кроз игру улога. Свако дете је јединка за себе и свако дете другачије дочарава осећања (страх, бес, туга, моћ, радост...). Да би дете добило улогу треба помно пратити и ослушкивати његове потребе, жеље, емоције тј. сензибилитет детета у свим активностима током дана. Ре-зултат праћења јесте текст. Рад са децом различитог узраста изиску-је флексибилност у писању текста, како би сва деца била укључена. Крајњи резултат јесте текст проткан дечијим емоцијама, очекивањима (срећан крај, поука итд.) и васпитачева спретност да све то усклади.

ЦИЉ Откривање себе као „теме и средства“ драмског изражавања.

ПОСЕБНИ ЦИЉЕВИРазвој способности подражавања говора, гласова, гестова, изра-

за лица, држања тела, начина ходања, поступака, радњи и понашања других људи и животиња.

Ослобађање напетости кроз драмске активности и овладавање својим емоцијама.


40

Развој самопоштовања и поштовања других.Ослобађање од егоцентризма стављањем у улоге других људи,

односно заузимањем туђих гледишта.Хомогенизација деце различитих националности (ромске, вла-

шке и српске). ЗАДАЦИОспособљавање и охрабривање детета да говори пред другима,

стављајући га у ситуације у којима, представљајући неког другог, ко-муницира са суиграчима и публиком.

Кроз драмске игре омогућити коришћење потенцијала и способ-ности важних за комуникацију и изражавање.

Омогућити детету да користи своју самосталност и слободу, све своје способности, искуства, машту и осећања.

Подстаћи дете да искаже и испуни своје унутрашње потребе и оно што је њему, као личности, својствено.

Развијање осећања припадности групи и подстицање толеранци-је и уважавања различитости.

Како смо радиле?Свакодневни рад у мешовитој групи са децом различитих нацио-

налности је јако тежак. Деца су из различитог социјалног окружења, говоре другим језиком и имају предрасуде једни према другима. Не-толеранција и свакодневни сукоби су поставили питање: како децу на-учити да се међусобно поштују а разлике уважавају? Ако деца науче да поштују друге, поштоваће и себе. Позитивна реакција догодила се приликом драматизације познате басне. Ето полазне тачке. Одлучиле смо да сваку обрађену причу, бајку, басну па чак и песму испратимо одговарајућим покретом, говором, мимиком тј. урадимо драматизаци-ју. Свакодневне драматизације довеле су до смањења нетолеранције и нетрпељивости међу децом. Појавила се потреба за већим пројектом који ће укључити сву децу и помоћи да превазиђу међусобна несла-гања и изграде себе као позитивне личности које поштујући друге, науче да поштују себе. Пројекат је започет 2011. године и траје до данас.Почеле смо драматизацијама познатих текстова, али временом потенцијали деце нас наводе да створимо позоришну представу. Кроз пројекат је прошло преко сто деце различитог узраста из различитих средина. Прва представа „Спасавање Деда Мраза“ настала је као ре-

41


зултат обрађених басни, где су укључене све животиње и особине истих. Деца кроз улоге упознају лоше и добре особине људи, дели-мично се идентификују са њима и стварају свест о томе шта је до-бро а шта лоше. У дугој представи „Принц Неваљалац“ обрадиле смо особине као што су себичност, размаженост и понижавање слабијих од себе. Добијајући те улоге код деце се јавило осећање разумевања, уважавања и толеранције. У трећој представи „Дарка Гушчарка“ об-радиле смо особине лењост и користољубље, где су се деца научила поштовању туђих жеља и потреба. Након позитивних промена које су увидели код своје деце, јавила се и жеља родитеља да буду укључе-ни у пројекат. Организоване су радионице, где су прављени костими, сценографија, прикупљана реквизита итд. Ситним корацима, деца су се постепено отварала, како међусобно тако и према себи. Постала су отворена за сваку сарадњу, како са другом децом тако и са људима из свакодневног живота.

ШТА ЈЕ ПОСЕБНО ЗНАЧАЈНО?

Пројекат траје три године, укључује гостовања као и учешћа на дечијем драмском фестивалу ДЕДАР. За представу „Спасавање Деда Мраза“ додељена нам је награда за најбољи дебитантски наступ 2011. године. Представа „Принц Неваљалац“ проглашена је најбо-љом представом фестивала 2012. године. „Дарка Гушчарка“ освојила је другу награду фестивала 2013. године. Реализован је велики број гостовања са представама у вртићима и наступ за време одржавања манифестације Дани Општине. Ова гостовања и одласци на фестивал су велики културолошки корак за ову децу која потичу из различитих малих средина. Већина наших гостовања је била медијски пропраће-на па је тако послата и порука широј друштвеној заједници.

ПРОБЛЕМИ НА КОЈЕ СМО НАИЛАЗИЛЕ

Деца која су учествовала у овом пројекту су из издвојених група на терену, које су међусобно удаљене, тако да нам је био проблем превоз деце. Превоз нам је обезбеђивао вртић, а касније су се укључили и родитељи колико су им обавезе дозвољавале. Недостајала су нам фи-нансијска средства за костиме, сценографију али смо их решавали уз помоћ родитеља и вртића.


42

НАРЕДНИ КОРАЦИНаставак пројектаПрипрема нове представеУкључивање медија и шире друштвене заједнице у што већој

мериПрезентација и маркетинг драмских активностиДаљи рад на развоју међусобног уважавања и самопоштовања

43


ПУ „Драгољуб Удицки“ Доситејева 43 23300 Кикинда 0230/22-530; 0230/21-230; e-mail: [email protected]

Аутор презентације Софија Јегарски- васпитач Коаутори и презентатори: Кристина Росић-васпитач Радмила Росић- васпитач Јасмина Радосавчев-васпитач Софија Јегарски-васпитач

ПРИКАЗ ТЕХНИКЕ КРЕАТИВНОГ МОДЕЛОВАЊА ИНТЕГРАТИВНЕ НАСТАВЕ У ВРТИЋУ

Начин приказа рада: Интерактивно усмено излагање са радионичарским сегментом за

учеснике power point презентације – 30min. DVD- едукативни видео са приказом практичног рада са разменом

мишљења-20 min. Две игрице за развијање сарадње-на самом почетку и на самом

крају презентације-10 min.

Сажетак: Интегративна настава је иновативни модел учења у којем не по-

стоје строго повучене границе између појединих методичких цели-на и тематских области. Каква су искуства везана за овај иновативни модел наставе? Иако се овај модел ретко примењује у предшколству због захтевног планирања, способности организације и реализације потреба нам је да оснажимо улогу васпитача као практичара и осве-тлимо добре стране овог модела наставе. Увођењем задатака отво-реног типа, игре,истраживачког рада, мултимедијског интегратив-но-интердисциплинарног тематског приступа у решавању проблема подстиче се дивергентно мишљење и креативност у свим областима интелектуалног понашања у активностима. Интегративна настава за-хтева активно дете и активног васпитача, и не искључује остале на-ставне облике који остају потребни и применљиви.Предмет интере-


44

совања приказа ове презентације јесте један пример наставне праксе у дечијем вртићу где се показује практична улога васпитача и како они виде интегративни процес ВОР-а. као иновације у раду.

Кључне речи: интегративна настава, игра,истраживачки рад, мул-тимедијски интегративно-интердисциплинарни приступ,дечији вр-тић, дете, креативност, иновације у раду.

Развијање пројекта ПОСТАВИЛИ СМО ЦИЉЕВЕ* Уочити осетљивост за интересовања и преокупације деце * Укључивање деце у планирање , припремање и реализацију ак-

тивности * Подстицање креативности и интелектуалне радозналости деце * Развити деци стваралачко мишљење као и деловање у складу са

хуманистичким опредељењем модерног друштва * Уводити нове методе рада, освајати нова знања и искуства * Стварати опуштену и креативну атмосферу у којој ће дете бити

опуштено и креативно * Омогућавање тимског рада васпитача Интензивније коришћење многобројних могућности повезивања

наставних области кроз активности

ПОСЕБАН ЦИЉИнтегративном наставом утицати на , емоционални, морални, фи-

зички, интелектуални, социјални и стваралачки рад, различите мате-ријалне и естецке критеријуме, визуелну перцепцију, изражавање и креативност-креативно мишљење, оплемењивање животног и радног простора.

ОПШТИ ОБЈЕКТИВИОпажање и перцепција, изражавањеи креативност, анализа и вред-

новање.

ЗАШТО ИНТЕГРАТИВНА НАСТАВА У ВРТИЋУ?Зато што... васпитачи чине вртић животнијим и интересантнијим.

45


Зато што... интегративна настава развија код деце разне начине учења и усва-

јању знања које на менталном нивоу успостављају међусобне везе које децу подстичу на разна решења.

Зато што... овакав начин рада подразумева активно и мотивисано дете. Зато што... деца треба да познају основне и изражајне могућности класичних

и савремених медија, техника, алата и материјала који се користи у наставном процесу.

Зато што... треба да препознају да су савремени медији (фотографија, видео, ин-

тернет, стрип, рекламне поруке...)средства за стваралачко изражавање. Зато што... деца треба да самостално или у групи спроводе процес рада: по-

стављање проблема, истраживање и повезивање садржаја и идеја из других области учења.

ЗАДАЦИ ВАСПИТАЧА* Подстицати способност деце за: опажање, памћење и доживља-

вање облика, боје и просторних односа, појава и законитости у при-роди и друштвукоје се односи на интеграцију као стратегију и модел наставе.

* Да зна да користи различите материјале за рад, стиче естецке критеријуме, разуме тематску јединицу, негује интерес за културну баштину, уобличује животни и радни просторкроз визије о отворено-сти, слободи, стваралашком посматрању и неговању личне посебно-сти.

* Поставља провокативна питања, подстиче разнолика искуствена решења, активира машту и емоције, мотивацију и интересовања деце.

* Прихвата и цени оригинална дечија решења и охрабрује креатив-ност.

* Поштује дечји рад и познаје развој деце, никада не преправља дечији рад.

СТАНДАРДИСвака уметничка тема је повезана са другим, истим или сличним

изражајним средствима.


46

Тако је књижевност а пре свега дечија, повезана са многим на при-мер музиком, ликовним стваралаштвом, сценском лутком... тако да усавршава његову живописност.

Музички елементи су јасно повезани са књижевношћу, као што су стих, рима, ритам, рефрен и слично који се јављају у поетском говору, али и ликовном опису предела, мртве природе, портрети, атмосфере...

Зато постоји корелација и интеграција у дечијим вртићима, свих садржаја које дете упознаје, унапређује дечији смисао за лепо, развија способност за доживљавањем уметничког дела, пружа основне пој-мове уз помоћ којих ће лакше разумети нека дела и оспособљавати за елементарно стваралачко истраживање.

То се постиже тематским приступом односно проналазе се књи-жевна, музичка, ликовна и друга остварења инспирисана истом те-мом. Она могу бити и подстицај за разговор, закључак и друге видове комуникације са децом, навикавати их да слушају и гледају уметнич-ка дела са више емоција, да им покрену више чула, развијати емоци-онални и естетски доживљај.

Креативни васпитач деци испуњава жеље и интерпретира дела праћена илустрацијама, музиком, у облику драме, путем филма у виду позоришта за децу… Код предшколске деце постоји потреба да то што су чула и доживела изразе у игри, цртању или ликовним обликовањем, и тако долазе до емоционалних и сазнајних искуста-ва књижевног дела, оплемењујући читаву дечију личност, а посебно њен емоционални живот и ставове према лепом и добром.

МОТИВИ И ПОДСТИЦАЈИ

Показати осетљивост за дечија интересовања и преокупације

Интересовања деце су добар покретач сваког пројкекта. Деца пред-школског узраста имају немиран дух, широка интересовања и идеје повезане са непосредним искуством. Следили смо те идеје и искори-стили их у планирању.

Имати склоност ка раду по пројектима

Са децом смо се играли, подтицали их да постављају питања, омо-гућили да развијају осетљивост за своје природно и социјално окру-жење, неговали смо самопуздање деце, утицали на њих да се отворе.

47


Дефинисање пројекта Када смо излистали идеје потекле од деце донели смо заједничку

одлуку – шта сада желимо да радимо.

Планирање пројекта Усарадњи са децом реализовали смо и ову етапу. Проналазили смо

одговоре на питања: * За чим имамо потребу? * За ким имамо потребу? * Колико нам времена треба? * Како ћемо радити?...

Акција! То је етапа у којој се ради, учествује, развијају вештине, учи се,

размењује, креира нешто ново...

Крај пројекта и презентација Крај пројекта презентујемо: изложбом, публикацијом, видео и

драмском презентацијом, а што зависи од саме теме и начина рада током реализације.

Евалуација Током рада свако дете је имало прилику да учествује, да нешто ради,

да да свој допринос реализацији заједничке идеје. Зато је сваки уче-сник морао имати прилику да евалуира самог себе и читав пројекат.

Добити за дете:- Богатство дидактичких средстава и идеја за игре и активности- Деца истовремено проучавају различите области - Велика мотивација и заинтересованост деце- Квалитет више у интеракцији и заједничкој делатности дете-дете

и дете-васпитач

Добити за родитеље:- Активни учесници у животу у раду вртића- Квалитет више у односима родитељ-дете-васпитач


48

Добити за васпитача:- Континуитет у сарадњи са родитељима- Нов,квалитетнији начин рада- процес активности осмишљава и реализује више васпитача-тим-

ски рад- Занимљиве активности којима тим васпитача комбинује истражи-

вање и проучавање садржаја

Шта даље?- Даље усавршавање планирања васпитно-образовног рада- Планирамо да наставимо да радимо на овој теми и наредне године- Презентација добрих модела активности- Презентација дечијег стваралаштва

КОРИШЋЕНА ЛИТЕРАТУРА:- ``Корак по корак М. Марковић, М. Шајн, Илеана Ковачевић, Д.

Коруга, Р. Ивановић, Љ. Бељански Ристић, М. Крсмановић, З. Гајић, Д. Пековић

- Приручник ``Више од игре``Д. Бојовић- Основе програма ,стари методички приручници- Е. Каменов``Интерактивно васпитање кроз игру``

49


ПУ „Нада Наумовић“КрагујевацСаве Ковачевић [email protected]вртић „Цветић“

Аутори и реализатори:Душица КањевацЈелена ТијанићСузана Ђуричић

„ПРОФЕСИОНАЛНИ РАЗВОЈ У СЛУЖБИ ВАСПИТАЧА И ДЕЦЕ“

РЕЗИМЕ РАДА

Професионални развој је процес којим васпитачи развијају своје компетенције ради квалитетнијег обављања посла и унапређивања дечјег развоја.

У раду смо показали на који начин смо анализирали сопствену праксу и сагледали јаке професионалне стране као и професионалне стране које треба унапредити.

Тимски смо одредили примарне облике стручног усавршавања у Установи и направили план акције.

Деци смо понудили иновативне и интересантне активности којима смо подстицали све аспекте развоја. Показали смо различите начине укључивања деце и породице у раду и подстицали тимски рад како васпитача тако деце и родитеља.

Анализирали смо да ли активности постижу очекиване ефекте и да ли развијају различите способности, у чему се примећује напре-дак код деце и у којој мери васпитачи имају прилике да развију своје компетенције.

У раду смо показали и на који начин документујемо свој професи-онални развој, као и које су добити деце и васпитача оваквим начином рада.

Директор:Славица Отовић


50

ПУ „Вукица Митровић’’ Лесковац

ВРТИЋ У ПРИРОДИ - ВРЕДНОВАЊЕ ПОСЕБНОГ ПРОГРАМА У УСТАНОВИ

30-ти рођендан слави наш најуспешнији посебни програм’’Вртић у природи’’ 1983 – 2013

РЕАЛИЗАЦИЈОМ ПРОЈЕКТА РУКОВОДИЛИ:ВАСПИТАЧИ: Оливера Тошић. Бојана Момчиловић, Слађана

Станојевић и Љубинка РистићСТРУЧНИ САРАДНИЦИ И САРАДНИЦИ: Јоланда Илић,

Биљана Бошковић и Марина Аризановић

Опис програма Једном годишње, у јесен или пролеће,од понедељка до петка.

припремне групе деце бораве у 2 наша вртића на 20 км удаљености од града (jeдна група недељно).

Користимо сопствене ресурсе, јер у тим вртићима имамо мали обухват

Природни амбијент је прелеп и нуди велике могућности за развијање програма.

Близу је града, што умањује трошкове и бриге родитеља и васпитача, а менаџменту установе олакшава организацију.

Део је предшколског програма и Годишњег плана установе, у остваривању програма учествовала већина васпитног особља.

Поносни само на трајање и квалитет програма.

Зашто смо поносниРеализовали смо програм у контунуитету 30 годинаРазвио се у једном периоду узвратни програм:сеоске групе

боравиле у градском вртићуПролећни програм, постао јесењи, чак и зимскиДеца са сметњама у развоју укључена у програмПовремено одлазе на боравак и старије групе вртићаИскористили ресурсе ’’Вртића у природи’’ и оформили

ликовну колонију ’’Искрице’’Усталили редовно стручно усавршавање у установи на тему

’’Вртић у природи’’.

51


Вратили смо се на почетак и питање свих питања:

Како знамо да је програм добар

Ако то покажемо, знаћемо у чему и како да га унапредимо!Урадили смо истраживање у пракси,применили смо сва најбоља

искуства која имамоБили смо отворени да укажемо на . недостатке.

Ко је то урадио?

Васпитачи:Који су ове године били са децом на боравкуИмају искуства у програмуИскусни у самовредновању, чланови ТимоваПоказују иницијативу и заинтересованост за добробит програма

Директор и стручна службаОбавезују их документа установеОбавезује их традицијаЗаинтересовани за добробит програмаПреко Тима за самовредновање и Тима за развијање посебних

програма у установи који су врло активни у оквиру пројекта ИМПРЕС

КАКО СМО САМОВРЕДНОВАЛИ?

1.ВАСПИТАЧИ СА ДЕЦОМ И РОДИТЕЉИМА ОЦЕНИЛИ ОСТВАРЕНОСТ СТАНДАРДА КВАЛИТЕТА У ОБЛАСТИ 2,3,И 4 на основу анализе:

НЕДЕЉНОГ ПЛАНА В.О. РАДА УПИТНИКА ЗА РОДИТЕЉЕ ПРЕ И ПОСЛЕ БОРАВКА РОДИТЕЉСКИХ САСТАНАКА ПРЕ И ПОСЛЕ БОРАВКА ИНТЕРВЈУА СА ДЕЦОМ ПОСТЕРА ЗА БЕЛЕЖЕЊЕ ДЕЧЈИХ ДНЕВНИХ УТИСАКА И

РАСПОЛОЖЕЊА ФОТОГРАФИЈА, СНИМАКА РАЗЛИЧИТИХ АКТИВНОСТИ

ДЕЦЕ


52

ДЕЧЈИХ ЦРТЕЖА КЊИГЕ УТИСАКА

2.СА ТИМОВИМА ЗА САМОВРЕДНОВАЊЕ И ЗА РАЗВИЈАЊЕ ПОСЕБНИХ ПРОГРАМА :

СВОТ АНАЛИЗА (СНАГЕ И СЛАБОСТИ), ПРЕПРЕКЕ И МОГУЋНОСТИ) ОЦЕНА ОСТВАРЕНОСТИ СТАНДАРДА КВАЛИТЕТА У

ОБЛАСТИМА 1, 5,6 И 7

НА КРАЈУ СМО ЗАЈЕДНИЧКИ УРАДИЛИ АНАЛИЗУ РЕЗУЛТАТА И ПЛАН ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ!

ОБЛАСТ 1 :ПРОГРАМИ

1.Оцењен као изузетно оптималан за развој деце.2.Програмски добро постављено,у складу са савременом

концепцијом о раном развоју.3.Усклађено у свим документима.4.Постоји квалитатитвна анализа у годишњем извештају и план за

унапређење у оквиру Развојног плана.5.Савет родитеља доноси одлуку о цени и другим важним условима

за извођење програма.6.Обезбеђује подршку за потребе деце и породице.

ОБЛАСТ 2: В.О.РАД Најостваренији стандарди су:

2.2. –Социјална средина подстиче учење и развој деце.2.3. Циљеви и задаци постављени су у складу са подацима

систематског посматрања, уоченим интересовањима,потребама деце и вредновању в.о. процеса.

2.4. –Игре и активности одговарају потребама и интересовањима деце.

53


ОБЛАСТ 3: ДЕЧЈИ РАЗВОЈ И НАПРЕДОВАЊЕ

Изјаве деце током и после боравка:Како ти се свиђа? ’’Чак и превише!’’Зашто волиш своју маму? ’’Зато што ме пустила да идем у Вучје’’.Шта нисмо успели да урадимо, а хтели смо? ’’Нисмо одгледали

ниједан цртани и ниједну игрицу, а понели смо.’’Зашто си данас била радосна? ’’Мени мама никад не би дала да

месим, да не направим лом.’’ ’’никада нисам узела мамину кецељу, види што сам лепа!’’

’’Чула сам како река пева’’. ’’Овде живе лептири’’.’’Јесте ли се уморили од пешачења?’’...дечак пита:’’Јесмо ли још у

Србији?’’

ОБЛАСТ 4: ПОДРШКА ДЕЦИ И ПОРОДИЦИ Остварени стандарди су:

4.3.3. Установа обезбеђује стручну подршку породици са циљем унапређивања родитељских компетенција

4.3.5. На нивоу васпитне групе остварују се различити начини и облици међусобног информисања о развоју и напредовању деце

4.3.6. на нивоу васпитне групе остварују се разноврсни начини укључивања родитеља

Изјаве родитеља из упитника:

Дете ми је много самосталније, успављује се сам, не тражи да лежим с њим. Јео је неке оброке које пре тога кући није хтео.Самосталнији је, другачије гледа на свакодневне обавезе,опуштенији

је, схватио је да није најбољи у свему и да то нико ни не очекује од њега.Након повратка жели да проводи више времена напољу, а не поред

компјутера као преБоље познавање и разумевање природеКад су се вратили, имала сам осећај да испред мене стоји девојчица

која има бар 5 година више


54

ОБЛАСТ 6: ОРГАНИЗАЦИЈА И РУКОВОЂЕЊЕ Остварени стандард је:

6.4. У установи функционише систем за праћење и вредновање квалитета рада

ОБЛАСТ 7: РЕСУРСИ Остварени стандард је:7.3. обезбеђени су материјално-технички ресурси7.4. ресурси се користе функционално

С В О Т А Н А Л И З А

СНАГЕ: Сопствени ресурси Природни ресурси Близина објеката Традиција

Одрживост малих објеката Квалитет програма Посебни повремени програм

ПРЕПРЕКЕ: Недовољно финансијских средстава за улагање у опрему

Недовољно финансијских средстава за повећање броја васпитачаВећи број деце би угрозио функционисање објекта у коме се

одвија програм СЛАБОСТИ: Застарелост опреме Недовољно информисање

родитеља у школским пп групамаДва васпитача 24 сата Слаба платежна моћ родитеља Слаба

медијска промоција програмаНедовољан обухват децеМОГУЋНОСТИ: Побољшање информисаности родитеља

Боља мотивисаност васпитача Трагање за могућим изворима финансирања у локалној срединиПоступно и континуирано улагање у приоритетне делове опремеКреирање курикулума у коме редовни и посебни програм

функционишу истовремено без ометања

55


ПЛАН ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ: Како да програм ‘’Вртић у природи’’ буде још бољи!

Повећати обухват деце у једној смени укључивањем деце из ппп при школама у ванградској средини – повећава се квалитет програма и директне добити за децу

Осмислити нови курикулум за редовни и посебни програм под истим кровом у исто време

Побољшати техничке услове за обављање хигијене и спавање, у фазама дефинисаним Развојним планом

Промовисати програм у септембру, омогућити плаћање у више рата за пролећни боравак

Направити промотивни филм и флајерАнгажовати васпитача-аниматора у поподневној смени без

повећавања цене боравка за децуИспитати могућност за конкурисање са пројектом код

локалних друштвених делатности, како би се омогућила средства за аниматора

Испитати могућности коришћења сопствених људских ресурса укључивањем више васпитача у програм

Могућа акредитација програма стручног усавршавања, којим би се васпитачи обучавали за извођење посебног програма ’’Вртић у природи’’

РЕАЛИЗАЦИЈОМ ПРОЈЕКТА РУКОВОДИЛИ:ВАСПИТАЧИ: Оливера Тошић. Бојана Момчиловић, Слађана

Станојевић и Љубинка РистићСТРУЧНИ САРАДНИЦИ И САРАДНИЦИ: Јоланда Илић,

Биљана Бошковић и Марина Аризановић


56

ПУ „Вукица Митровић“, Лесковац, вртић ''Цицибан'', ПП групаЗора Вељковић и Марија Ракић,васпитачи,Биљана Бошковић,стручни сарадник-психолог

ПОВЕЗИВАЊЕ ПРАКСЕ СА СТАНДАРДИМА КВАЛИТЕТАЦИЦИБАНУС ДОБРИЦИЈУС ПИТА:

„КОЛИКО ЈЕ КВАЛИТЕТНА МОЈА ПРАКСА?“

Током реализације пројекта ИМПРЕС у нашој установи (2011-2013) одвијале су се интезивније активности самовредновања ква-литета в.о. рада. Пилотирањем Водича за самовредновање увело је Стандарде квалитета рада предшколских установа на „мала врата“ у сваку радну собу вртића.

Почели смо рад на самовредновању фронтално, сви заједно, ко-ристећи исти приступ и инструмент и добили просечне оцене. Нисмо били задовољни ефектима, јер су и мере унапређивања биле уопште-не и тражиле су даљу операционализацију.

Закључили смо да је:

- неопходно процес самовредновања „спустити“ на ниво ва-спитне групе, највише ниво једног вртића, како би било дело-творно за све,

- неопходно је да сваки васпитач схвати сврху и значење про-цеса самовредновања за њега и његов рад,

- добро је почети од освешћивања оних поступака у пракси васпитача који већ постоје, а у сврху су самовредновања и виде-ти како да се они унапреде.

КЉУЧНО ЈЕ ПОЧЕТИ ОД ОНОГА ШТО ЈЕ ДОБРО У ТВОЈОЈ ПРАКСИ!!!

Разговарали смо често о томе како вредновати сопствени рад, од-носно квалитет учења и напредовање деце.

57


Поставили смо себи два кључна питања:

1.Шта је добро у мојој пракси?

2.Како то знам?

Суочили смо се са бројним недоумицима: - како дефинисити одговор а да сви разумеју о чему говоримо,- како раздвојити сегменте рада који се преплићу,- кога још питати колико је добра моја пракса и како то учинити,- коме је то важно,- како то доприноси мени,- како то доприноси деци,- како то документовати.

Вођене овим идејама и поступцима одлучиле смо да приступимо плански самовредновању процеса развијања теме са децом, реализо-ване током два месеца рада.

Да би то било могуће требало је: Редовно систематски бележити и документовати свакодневни

рад, као и важне догађаје и активности,Тимски планирати, договарати се са децом и родитељима,Континуирано се консултовати са стручним сарадником,Планирати и припремити инструменте за праћење (упитнике, ан-

кете, портфолио теме).

КАКО СМО РАДИЛИ?Аналаза педагошке документације:Колико су различите врсте и типови активности,Које све методе користим, које су најчешће и зашто, које уопште

не користим и зашто,Колико су разноврсна и доступна средства и материјали и из ко-

јих све извора долазе,У којој мери родитељи и деца утичу и учествују у планирању,У којој мери се различити простори вртића користе за активно-

сти и учење деце,У којој мери су непосредна дешавања и актуелности извор садр-

жаја учења деце,Колико деца имају могућност да бирају активност и начин учења.


58

Анализа видео снимака и фотографија:Колико је видљиво задовољство детета, радост, сналажење у

свакодневним ситуацијама, другарство, сарадња, одговорност.Колико су видљиве разлчите улоге детета,Колико су видљиве различите улоге васпитача,Анализа упитника за родитеље и бележака васпитача:Како знам да активности одговарају потребама и интересовањи-

ма деце,У којој мери су родитељи информисани и укључени у дешавања

у групи и вртићу,Које начине користим да их информишем и укључим,Како и када питам децу о томе шта желе да уче и на који начин,Да ли планирам време за рефлексију,Да ли уважавам иницијативу деце.Водич за самовредновање помогао нам је да поставимо права пи-

тања и повежемо праксу са индикаторима квалитета рада.

ПРАВИЛНО ПОСТАВЉАЊЕ ПИТАЊА ПРЕДСТАВЉАЛО ЈЕ ПОЛОВИНУ ОБАВЉЕНОГ ПОСЛА!!

Разултати наше анализе били су јако задовољавајући и указали су на то да смо у великој мери задовољиле стандард 2.4. који гласи: ''Игре и активности одговарају потребама и интересовањима деце'', у свих 5 индикатора.

Препознале смо важност последња два индикатора који говоре о животности и реалистичности програма, и последњи који наглашава значај интегрисаног и кооперативног учења. Управо је наш закључак био да су најзанимљивије и најпродуктивније активности биле оне засноване на истраживању, кооперативном и интегрисаном учењу.

У највећој мери остварено је следеће:-различити типови и врсте активности-обиље средстава и материјала, доступни и сложени, класифико-

вани-деца активна и сви ангажовани већину времена-самостални у обављању свакодневних радњи, договарају се и са-

рађују-слободни да изразе потребе, жеље и иницијативу-слободни да бирају активности и материјале

59


-подстицање и повезаност различитих аспеката развоја деце кроз интегрисано учење

-радна соба одражава тему и активности које се одвијају у том пе-риоду

Шта бисмо могли унапредити:-и поред бројних шетњи и посета, недовољно активности напољу-уважити више иницијативу деце и родитеља-омогућити више прилика за интегрисано и кооперативно учење-стварати више прилика да деца постављају питања, путем истра-

живачких активности.Филм о активностима у нашој групи,који је проистекао из нашег

рада упечатљиво говори о ефектима нашег рада и зато ћемо га приказати на Сусретима васпитача Србије. Као подстицај колеги-ницама да вреднују свој рад, како би дечје учење и развој био успе-шнији, а ми бољи професионалци.


60

ПУ „Вукица Митровић“Лесковац,

Васпитач Ана Митровић,Васпитач – сарадник Марина Аризановић,Стручни сарадник Јоланда Илић

O Т В О Р Е Н А В Р А Т А П Р О М Е Н А М А

Значења градимо кроз причање прича. Прича је та која додељује значења. Ова прича треба да подстакне све оне који су се на почетку нечега осећали као ми: збуњени, несигурни али са великим ентузија-змом и вером у успех.

Први и основни циљ био нам је развијање и имплементација по-себних програма у вртићу. Циљ смо добили,требало га је следити.Почели смо да га посматрамо из различитих перспектива,са различи-тих аспеката.Дошли смо до сазнања да је неопходно да притом гласно кажемо своје мисли, стрепње, идеје, јер смо само тако могли да ство-римо услове за квалитетну размену и рефлексију.

Прве смернице добили смо на семинару, али смо тада били у још већој треми, јер смо схватили да је пут до постављеног циља трновит, неизвестан, да га понекад треба заобићи користећи споредне улице.Треба придобити људе из колектива,родитеље,локалну заједницу и створити од њих сараднике,партнере,људе који ће радити на оства-рењу истог циља,људе који ће понудити нове идеје и могућност да учимо једни од других,да размењујемо и преиспитујемо своју праксу.Свакако, први корак је био:

ОСМИСЛИТИ ДОБРУ СТРАТЕГИЈУ И НАПРАВИТИ АКЦИ-ОНИ ПЛАН

Било је дилема око структуре акционог плана.Како и од чега поче-ти?Који би следећи корак био?Да ли ћемо успети да на прави начин анимирамо људе око нас?Размењивали смо идеје,преиспитивали мо-гућности,размишљали гласно...Свакако, најважнији елемент сваког плана су планирани циљеви, и с тим у вези акција која треба бити предузета.

61


НА ПОЧЕТКУ СМО БИЛЕ САМО НАС ТРИЗнале смо да ко поседује информације - тај влада ситуацијом, да

му то даје сигурност, чини га способнијим да добро организује друге и себе и тако створи могућност за планирање даљих корака.Зато је наш први циљ био:

ПРИКУПИТИ ШТО ВИШЕ ПОДАТАКАПрикупљање података се односило на прелиставање старе доку-

ментације и трагања о постојању неког сличног подухвата. Било је неких покушаја,али нису уродили плодом јер није било адекватне подршке да се то одржи,није било добре промоције,сарадње и разме-не на свим нивоима професионалне и шире заједнице.И,што је нај-важније ,програм је окупљао децу која су у систему предшколског васпитања и образовања,а не децу која су ван њега.

Да бисмо добили целовиту слику врло је важно било сазнати и каква је клима у окружењу по питању увођења нових програма: у колективу, локалној заједници, међу родитељима.Схватили смо да те информације не можемо добити тако једноставно већ је требало осмислити начин на који бисмо сазнали право стање. Дугим проми-шљањем, нашом међусобном разменом и преиспитивањем сопстве-ног искуства и праксе кренули смо у трагање за могућим ресурсима.Испитати потребе родитеља и деце, активирати локалну заједницу, мотивисати чланове колектива да се укључе, промовисати се у меди-јима јер је важно да сви чланови локалне заједнице добију информа-ције,створити услове за социјално укључивање и утицати на развој свести о значају раног детињства за даљи развој личности детета.

Много циљева, велики задатак, а само једна акција која је омогу-ћила све ово:

ДАН ОТВОРЕНИХ ВРАТА У ВРТИЋИМАОва акција нам је пуно пружила, дошли смо до жељених циљева,

али то нисмо могли сами јер је између осталог важно да све што зна-мо и можемо поделимо са другима.Тако обезбеђујемо квалитет ономе што радимо.

Наша установа има велике капацитете,могућности и ресурсе које треба искористити.Свакако ћемо бити оперативнији ако нас је више на истом задатку.Нужна потреба била је формирање тима на нивоу установе.Била би то мрежа која би се допуњавала, прожимала, сара-


62

ђивала,која би омогућила рефлексију и критичко мишљење у процесу међусобног учења.

Приликом одабира чланова тима, наша сугестија је била да се људи добровољно определе за учешће уз кратко објашњење чиме ће се за-право бавити.Било нам је важно да добијемо сараднике који ће бити одговорни за процес учења,који ће учествовати у процесу преиспити-вања и рефлексије,који ће неговати критичко мишљење индивидуал-но и тимски. Сви они који су пронашли себе у овоме, јавили су се и понудили своју помоћ и сарадњу. Тако смо добили

АКТИВАН ТИМ, ВРЕДАН, СА ИНИЦИЈАТИВОМНаше замисли и планове поделили смо са тимом, изложили смо

акциони план, поделили искуства са семинара, поставили јасан циљ. Једни другима смо били велика подршка.

Члановима тима се допала наша замисао о акцији „Отворе-на врата“, тако да је уследила подела обавеза, задатака, одго-ворности, рађале су се нове идеје, предлози, сугестије.Једна од сугестија је била да се акција спроведе на четири места, а чла-нови тима организацију акције да поделе на четири подтима.Сваки подтим је добио задатак да изради свој постер и флајер за ре-кламирање акција.Било је изузетно добрих решења.Затим је сваки тим направио свој план промоције акције:у школама, домовима здра-вља,месним заједницама,преко родитеља деце које иду у вртић,у мар-кетима, у ромским насељима, па чак и лично на кућну адресу.Сам дан отворених врата се реализовао уз активно учешће чланова подтимова кроз планиране активности : приказивање представе у уводном делу-,радионице са децом и родитељима и на крају анимирање деце док родитељи попуњавају упитнике и пишу евалуационе листиће.

Сваки подтим је имао исти циљ- привући што већи број родитеља и деце из осетљивих група у окружењу.

Отворене врата су реализована у четири вртића: „1001 радост“ „Колибри“ и„Цврчак“ у Лесковцу и „Мајски цветови“ у Вучју.

Добити од овако организоване акције су вишеструке:Добили смо информације о потребама родитеља и деце узраста

3-5 година која нису у систему предшколског васпитања и образовањаСкренули смо пажњу на могућности развијања посебних програ-

ма на нивоу установе у самом колективу Остварили смо контакт са локалном заједницом и показали

спремност на сарадњу

63


Скренули смо пажњу заједнице појављивањем у локалним ме-дијима

Сви смо се оснажили и појачали своје компетенције,ојачали смо тимски рад.

Схватили смо да мањи тимови могу бити оперативнији, а да о ефектима сваке акције треба разговарати и у мањим тимовима подјед-нако као и у великом тиму.

Ослањајући се на добити спроведене акције, следећи постављени циљ био је

ОСМИСЛИТИ ПРОГРАМ, НАЧИН И МЕСТО ИМПЛЕМЕН-ТАЦИЈЕ

Детаљним промишљањем са целим тимом, који је показао велику спремност за нове изазове, као и уз честе контакте са нашим консул-тантом, наша заједничка одлука је била да кренемо са два програма у различитим срединама:

Једна је градска - у вртићу „Цврчак“-има добру локацију,лепо природно окружење,одлично је опремљен,има простор за извођење програма.

Друга је рурална - у вртићу „Мајски цветови“ у Вучју-веома сиромашна средина у којој је прошле године дошло до великог осипа-ња деце углавном због немогућности родитеља да плаћају боравак и ово би била идеална прилика да се деци омогући "повратак" у вртић.

Уследило је прегруписавање чланова тима, тако да смо добили два подтима(један за "Цврчак" а други за "Мајске цветове"). Сваки под-тим је имао задатак, да према потребама родитеља и деце,условима и расположивим ресурсима на одређеном подручју направи своје виђе-ње, свој нацрт програма који ће се реализовати.

ТАКО СМО ДОБИЛИ ИГРОШКОЛИЦУ И РАЗИГРАОНИЦУДобили смо и два активна подтима са много искуства.Један је пра-

тио развијање „Игрошколице“, други „Разиграонице“.Чланови под-тимова су према договореном распореду пратили реализацију програ-ма и по потреби се укључивали у рад.

Тако су оформљене две заједнице које су чинили деца, родитељи , васпитачи реализатори и васпитачи помагачи из подтима.


64

Увек нам је била значајна размена са другим васпитачима и тимо-вима. Упознали смо нове људе који раде сличне ствари, васпитаче који имају слична искуства и интересовања. Схватили смо да смо на добром путу.Оснажили смо се и добили тачку ослонца.Сваки наредни контакт са људима из других градова нам је потврђивао да исти циљ може да се оствари на различите начине и да смо ми имали потпуно другачији пут од осталих. Са сваким сусретом смо били све снажнији, сигурнији, учили смо од других, али и други су учили од нас.

Велику подршку и у моралном и у материјалном смислу смо увек имали у нашој установи од директорке, саветника школске управе, начелнице за друштвене делатности.Ипак, највећа наша подршка су деца и родитељи који бораве у ова два вртића и посећују Игрошколи-цу и Разиграоницу.

Родитељи су сада наши партнери у раду, учесници, спремни за до-говор и сарадњу, за комуникацију.То нам говори да смо добро проце-нили и добро планирали,што доприноси одрживости програма.

ТО НАМ ГОВОРИ ДА СМО НА ПРАВОМ ПУТУА шта даље? Опет, биле су нам потребне информације о броју

деце узраста од 3-5 година из окружења који не похађају вртић.

На основу информација и већ стеченог искуства планирамо отва-рање посебних програма у околини Лесковца, у седам приградских насеља. Постојећим програмом обухватили смо педесеторо деце, створили програм који је одржив и који може да се развија, а деци пружили могућност да остваре своје право на васпитање и образо-вање у условима који свима пружају подједнаку шансу. Надамо се да ће тај број бити много већи...да ће иницирати промене у мишљењу о неопходности укључивања деце на раном узрасту у систем и код родитеља и код представника локалне заједнице

ИМАМО ЖЕЉУ, МОТИВ СНАГУ, ВИЗИЈУ, ИДЕЈЕ...СИГУРНО ЋЕМО УСПЕТИ!!ДЕЦА, РОДИТЕЉИ И МИ НА ИСТОМ ЗАДАТКУ!!!

65


ПУ „Црвенкапа“Мали Зворник, ул. Дринска 7E mail: [email protected]

Аутори: Олга Тодоровић (директор), Снежана Николић (васпитач), Драгица Грујић (васпитач)

Назив рада: ЦРВЕНКАПА ЈЕ ПРОНАШЛА ПУТ ДО СВАКОГ ДЕТЕТА

Начин приказа: усмено излагање, POWER POINT презентација, постер презентација, дискусија

Кључне речи:диверсификација, посебни програм, радионица, комби,разуђеност терена

О нама:ПУ „ Црвенкапа“ постоји, живи и ради још од 1968. године, тако да

ове године славимо јубилеј постојања. До 1986. год. Установа је три пута мењала локацију, да би се од те године васпитно – образовни рад са децом предшколског узраста почео одвијати у објекту у коме се и данас пружају услуге целодневног боравка деце свих узраста.

Припремни предшколски програм се још од осамдесетих година организује у свим селима наше општине. За боравак деце користе се просторије у основним школама, које су опремањем прилагођаване деци предшколског узраста. Задњих десетак година се посебно улага-ло у опремање простора у којима се одвија ППП, тако да у њима сада постоји све што карактерише савремене радне собе вртића, почев од намештаја, дидактичког материјала до рачунара. Припремним пред-школским програмом је обухват деце стопостотан на нашој општини.

ПУ „Црвенкапа“ сада има 126 деце у целодневном боравку, 94 у ППП-у и 53 деце у играоницама. Деца која бораве у играницама су деца узраста од 3 до 5,5 година из руралних средина, а која рани-је нису била обухваћена предшколским васпитањем и образовањем. Играоница је врста посебних програма, чијим увођењем је наша Уста-нова повећала обухват деце у задње две године.

Презентација коју смо припремили се бави управо развијањем и имплементацијом посебних и специјализованих програма у оквиру наше Установе, односно увођењем играоница као облика посебних програма.


66

Радне 2011/12. године урађен је и усвојен Развојни план, у коме је, на основу излистаних приоритета предвиђен смер деловања наше Установе за наредне три године, и то са акцентом на развој у следећим областима квалитета:

1. Подршка деци и породици2. Ресурси3. Дечији развој и напредовање4. Васпитно – образовни радОпштина Мали Зворник,у којој је наша установа једина предшкол-

ска установа, налази се на десној обали Дрине, и смештена је између Љубовије на Југу и Лознице на северу. Једна од карактеристика наше општине је велика разуђеност терена, што је увек представљало отежавајућу околност за укључивање деце из руралних средина у си-стем предшколског васпитања и образовања.

Промишљањем на који начин се васпитно – образовни рад у на-шој Установи може унапредити и учинити доступнијим, 2011. године укључили смо се у пројекат IMPRES, који се и бави унапређивањем предшколског васпитања и образовања у Србији.

О пројекту IMPRES:Пројекат Унапређивање предшколског васпитања и образова-

ња у Републици Србији (IMPRES project) је одобрен на основу Фи-нансијског споразума између Владе Републике Србије – Министар-ства просвете и Европске комисије у вези са Националним програмом за Републику Србију у оквиру ИПА. Пројекат је званично започео 07. 02. 2011. године са предвиђеним временом трајања од 36 месеци.

Сврха пројекта је унапређивање услова за предшколско васпитање и образовање деце, посебно из осетљивих група, путем унапређивања квалитета понуде предшколских програма и проширење просторних капацитета предшколских установа.

Општи циљ пројекта је да допринесе социјалној инклузији и смањењу сиромаштва унапређивањем услуга у области предшкол-ског васпитања и образовања и ширењем доступности за сву децу, посебно ону из осетљивих група.

Активностима у пројекту предвиђено је учешће 15 општина: По-жаревац, Петровац на Млави, аранђеловац, Лесковац, Крушевац, Ра-жањ, Сурдулица, Гаџин Хан, Бела Паланка, Ужице, Тутин, Рума, Бео-чин, Шабац и Мали Зворник.

Претпоставке на којима се заснива пројекат:

67


• Стална посвећеност Министарства просвете циљевима пројекта • Одговарајућа сарадња са одабраним локалним самоуправама,

предшколским установама, породицама и локалном друштвеном за-једницом

• Одговарајућа сарадња са другим институцијама, нарочито образовним, које су директно или индиректно повезане са системом предшколског васпитања и образовања

Основне компоненте пројекта односе се на пружањe подршке предшколским установама и локалним самоуправама у:

• Системском организовању мреже предшколских установа у пи-лот општинама ради оптимизације капацитета услуга и веће доступ-ности за осетљиве групе ( пошто је локална самоуправа одговорна за мрежу предшколских установа унутар своје географске територије, капацитети, квалитет и број деце у предшколским установама зависи од ресурса које има дата ЛСУ и њене спремности да препозна ва-жност предшколског васпитања и образовања и да га укључи међу приоритете у годишњи буџет, планирање на локалном нивоу и одре-ђивање приоритета су с тога од кључне важности)

• Унапређење законског оквира за предшколско васпитање и обра-зовање, са посебном пажњом усмереном на осетљиве групе (препору-ке везане за политику деловања за министарство просвете и подршка у изради нацрта правилника везаних за Закон о предшколском васпи-тању и образовању и Закон о основама система образовања и васпи-тања , као и смернице за самовредновање предшколских установа)

• Унапређивање доступности ПВО-а (набавка монтажних објеката-,возила која су опремљена да се користе као мобилне јединице, возила која ће се користити за превоз деце у удаљеним подручјима, опреме и других материјала који су важни за укључивање деце са инвалидите-том) посебно деци из осетљивих група и

• Унапређивање квалитета понуде предшколске установе у складу са потребама деце, породица и локалних заједница

Зашто смо се укључили у пројекат IMPRES:ПУ „ Црвенкапа“ је увек имала циљ да предшколско васпитање и

образовање учини доступнијим свој деци, а посебно оној из сеоских средина. Укључивањем у пројекат видели смо могућност почетка остваривања тог циља.

Учешћем у IMPRES пројекту добили смо комби возило помоћу ког се проблем удаљености деце и породица од места где се изводи


68

васпитно – образовни рад знатно решава, и самим тим чини ПВО до-ступнијим.

Као што је већ раније поменуто, у новембру 2011. године сачињен је нови Развојни план наше Установе, у који су биле уврштене могуће позитивне промене које се тичу повећања обухвата деце од 3 до 5,5 година. У току истог месеца оформљен је Тим за имплементацију и спровођење посебних и специјализованих програма на нивоу наше Установе. Тим је имао задатак да спроведе низ акција којима ће бити испромовисана играоница као облик посебних програма који ће се наћи у понуди услуга Установе.

Процес увођења посебних и специјализованих програма1. Прибављање података о породицама и деци – до података смо

дошли увидом у матичне књиге из Дома здравља, из Центра за соци-јални рад и непосредним контактима на терену

2. Сачињен је промотивни материјал „Хајде да се дружимо“, који је садржао следеће сегменте:

• ШТА ЖЕЛИМО ?- Више деце у вртићу- Да унапредимо и развијемо предшколско васпитање и образова-

ње како би допринели добробити детета и ширењу доступности услу-га вртића

- Обезбедимо приступ деци из руралних средина- Добар старт у васпитању и образовању за сву децу- Да унапредимо квалитет услуга ПУ ( за децу која су већ у вртићу

да обезбедимо превоз од куће до вртића и назад )- Да деца кроз дружење са вршњацима развијају комуникацију и

пријатељство са другом децом и васпитачима

• КАКО ЋЕМО ТО ОСТВАРИТИ ?- Организовањем активности за децу од 3 до 5,5 година која до сада

нису била укључена у вртић- Активности ће се организовати онолико често колико Ви то же-

лите- Време трајања активности је 2 сата- Активности ће се организовати у просторијама у којима бораве

предшколци

69


- Активности ће се планирати и реализовати по моделу А, који под-разумева рад по центрима интересовања

• РЕЖИМ ДАНА ОБУХВАТА:

- Долазак комбија, у коме ће бити и један васпитач, по дете испред куће у којој живи и одвожење до места где ће активности бити орга-низоване

- Боравак деце у групи трајаће 2 сата- Враћање деце кући комбијем

За родитеље који већ користе услуге вртића, исте проширујемо могућношћу довожења деце у вртић и враћање из вртића комби возилом у коме ће бити присутан и један васпитач. У договору са родитељима који су заинтересовани за ову услугу, комби возило ће у договорено време бити пред њиховом кућом или зградом, без обзира где се она налази.

• ШТА СУ ДОБИТИ ЗА ДЕТЕ ?

- СРЕЋНО - БЕЗБРИЖНО - БЕЗБЕДНО- РАЗИГРАНО- КРАТИВНО- РАДОЗНАЛО- НЕЗАВИСНО- АКТИВНО- ЖЕЛИ ДА ЗНА ВИШЕ- ЖЕЛИ ДА ПРЕНЕСЕ ОСЕЋАЊА- ЖЕЛИ ДА СЕ ОСЕЋА СЛОБОДНО У СВОЈИМ АКЦИЈАМА

3. Осмишљени су и послати позиви за родитељске састанке за-једно са промотивним материјалом. Позиви су овако изгледали:


70

ПОЗИВИме и презиме детета: _____________________________________Име и презиме родитеља: __________________________________Место одржавања родитељског састанка: _____________________Време и датум: ______________________

ПОШТОВАНИ РОДИТЕЉИ,Нудимо Вам могућност да, поред деце која су већ укључена у вртић

и припремни предшколски програм, укључите и Ваше и дете узраста од 3 до 5,5 година. Програм који Вам нудимо је прилагођен жељама и потребама деце, а подразумева:

- Дружење са другом децом- Бољу комуникацију и бољу међусобну сарадњу деце- Дете ће бити самосталније, иницијативније и слободније у пона-

шању- Стиче културне, хигијенске и радне навике у групи вршњакаПосебност овог програма је у томе што нећете имати обавезу до-

вођења и одвођења деце, јер програм нуди и превоз деце комбијем уз присуство васпитача.

ПУ „ ЦРВЕНКАПА “, Мали Зворник

4. На родитељским састанцима анимирали смо децу и родитеље пригодним кратким програмима, које су изводила деца из ППП-а

5. Након разговора и упознавања родитеља са програмом који им нудимо, подељени су упитници за родитеље, са следећим питањима:

• Да ли желите да се Ваше дете укључи у овакав облик окупља-ња и дружења?

• Колико често би, по Вашем мишљењу, деца требало да се оку-пљају у току једне седмице?

• Да ли се слажете да се повремено мењају места окупљања?• Које и какве активности биста желели да се организују са де-

цом?• Шта очекујете од оваквог начина рада?

6. Анализом упитника дошли смо до информације о заинтересо-ваности за извођење програма,као и о потребама и жељама деце и родитеља

Чим су се стекли услови да комби возило може бити стављено у употребу, већ од почетка маја 2012. године кренуло се у реализаци-

71


ју пилот програма који је трајао до краја јуна исте године. Програм је организован у следећим местима: Брасина, Доња Борина, Радаљ, Доње Насеље, Доња Трешњица и Велика Река.

Васпитно – образовни рад са децом од 3 до 5,5 година организован је у просторијама при основним школама које иначе користе пред-школци, и за које смо раније већ напоменули да су опремљене тако да одговарају потребама деце предшколског узраста. Током трајања пилот програма, рад са децом у играоницама трајао је по два сата, два пута седмично. Превоз деце уз присуство васпитача организован је у свим местима.

Рад са децом у играоницама спроводили су васпитачи који раде са децом из ППП-а у том месту: у Брасини васпитач Наташа Ристић, у Доњој Борини Светлана Васић, у Радаљу Радмила Станковић, у До-њем Насељу Јелена Илић, у Доњој Трешњици Јована Јанковић и у Великој Реци Драгица Грујић.

У току реализације двомесечног програма, дошли смо до сазнања о томе колико су родитељи и деца заинтересовани за овакав вид рада. Активности које су у том периоду организоване омогућиле су да се деца социјализују и упознају радост дружења са вршњацима.

Имајући у виду жеље, потребе и интересовања деце и родитеља, дошли смо до закључка да ће овакав начин рада и те како заживети.

Акционим планом који је урађен за реализацију Развојног плана за радну 2012/13. годину, формализован је овај вид васпитно – обра-зовног рада. План рада је, између осталог, имао за циљ континурано проширивање обухвата деце кроз квалитетнији репертоар програма и услуга, са уважавањем стварних потреба и интереса деце и породица, ослањањем првенствено на своје ресурсе.

У септембру смо искористили већ прикупљене податке о деци и прибавили нове ради одржавања родитељских састанака. На основу информација које смо добили на родитељским састанцима, пратећи потребе деце и родитеља, боравак деце од 3 до 5,5 година у играо-ницама организујемо свакодневно по 2 сата у свим селима. Комби возило се користи за превоз деце у местима Брасина и Доња Борина, а у осталим местима родитељи доводе и одводе децу, јер због велике удаљености села међусобно, организација превоза није могла бити другачија.

Податке о деци, родитељима, долазности деце и спроведеним актив-ностима, васпитачи бележе у радним свескама, јер још увек не постоји формална документација, у смислу радних књига, за овакав вид рада.


72

Активности се организују уз поштовање и уважавање дечијих жеља, способности и интересовања. Радни простори су осмишљени тако да су сва дидактичк средства и материјали доступни деци. Деца из играоничког програма су укључивана у све редовне приредбе, ма-нифестације и догађања на нивоу Установе. Родитељи су укључива-ни у планирање и спровођење различитих активности, а најчешће су узимали учешће у радионицама за родитеље, децу и васпитаче.

РАДНИ ЛИСТ ЗА ПЛАНИРАЊЕ 2012/13. год.

Место: Мали Зворник: Брасина, Доња Борина, Радаљ, Доње Насеље, Доња Трешњица, Велика Река

Чланови тима:

Олга Тодоровић-директор, Зорица Радовић-секретар, Јелена Аћимовић-родитељ, Драгица грујић, Снежана Николић, Јованка Марјановић, Ана Стаменковић и Светлана Васић-васпитачи, Славица Јевтић- мед.сестра-васпитач

Врста/тип програма: Посебни програмиИме програма: ИграоницаТЕОРИЈСКИ ОСНОВ ПРОГРАМА-ПРЕТПОСТАВКЕ(о природи детета, развоја и учења, о природи васпитања и образовања)

Да се стручним и материјалним потенцијалима обезбеди радосно детињство за сву децу, да се осећају добро, да су безбедна, сигурна и прихваћена, да се играју и уче

КОНЦЕПЦИЈА (начела програма, положаја детета, улога васпитача, другог особља, родитеља)

• Начело организације учења кроз игру и откриће

• Начело активности

• Начело социјане интеграције

• Начело доследности

• Начело животностиЦиљна група: Деца од 3 до 5,5 година

НАМЕНА ПРОГРАМА И ЦИЉЕВИ (општи циљ, специфични циљеви)

Да се предшколско васпитање и образовање учини доступним свој деци, без обзира где и како живе. Да се кроз партнерство са родитељима и локалном заједницом наставе започете идеје и пројекти, да се у том процесу примењују сва стручна знања и вештине које ће се и даље усавршавати

73


ПРОСТОР (организација простора)

Организација простора је на начин који деци омогућава да буду сигурна и да се осећају добродошлим и прихваћеним. Материјали и опрема одговарају узраснимкарактеристикама деце и доступни су им у сваком моменту.

ВРЕМЕ ТРАЈАЊА ПРОГРАМА И ДИНАМИКА ОРГАНИЗАЦИЈЕ

Почев од 01.10.2012.год. до 14.06.2013. год., и то свакодневно по два сата

ПЛАНИРАЊЕ (садржај и стратегија/стилови учења и подучавања)

Укључивање све деце у активности, поштовање развојних могућности сваког детета, развијање различитих потенцијала код деце, активности су у складу са дечијим интересовањима и потребама, васпитач пажљиво припрема средину и материјале за рад и допушта деци да сама долазе до знања, повремено се укључујући и помно пратећи активности.

ПРАЋЕЊЕ НАПРЕДОВАЊА ДЕЦЕ

Праћење напредовања деце одвија се континуирано кроз индивидуалне и групне пртфолије.

ПРАЋЕЊЕ И ЕВАЛУАЦИЈА ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНЕ ПРАКСЕ

Праћење и евалуација васпитно-образовне праксе биће обухваћена кроз чек листе, скале процена, упитнике за родитеље и запослене и кроз сарадњу са Тимом за смаовредновање.

САРАДЊА СА ПОРОДИЦОМ И ЛОКАЛНОМ ЗАЈЕДНИЦОМ

Родитељски састанци, радионице, родитељи као извор информација о деци учествују у планирању активности, организоване посете јавним установама...

ПРОФЕСИОНАЛНИ РАЗВОЈ ЗАПОСЛЕНИХ

У сарадњи са Тимом за стручно усавршавање прати се професинолни развој запослених.

ДОКУМЕНТОВАЊЕ ПРОЦЕСА КРЕИРАЊА И ИМПЛЕМЕНТАЦИЈЕ ПРОГРАМА

Документовање у писаној и мултимедијалној форми, примери добре праксе биће презентовани на разне начине: на сајту Установе биће приказани текстови, фотографије и видео записи. Кроз различите јавне манифестације рад наше Установе биће континуирано промовисан у широј јавности.


74

У циљу евалуације досадашњег рада, спровели смо анкетно испи-тивање родитеља, васпитача и директора Установе. Анализом упит-ника излистали смо које су добити за све учесике у оваквом облику васпитно-образовне праксе:

• Добити за децу:- Радосно, безбрижно и срећно детињство- Социјализација ; друже се и играју са вршњацима- Развијање самопоштовања; уважавају се њихове потребе- Стичу радне навике и кроз игру уче- Квалитетније проводе време• Добити за родитеље:- Знају да су њихова деца сигурна, безбедна и срећна- Имају време за себе и за брже обављање послова у кући и дома-

ћинству• Добити за васпитаче: - Изазови рада у мешовитим групама- Континуирано стручно усавршавање- Снажна мотивација за рад- Укљученост већег броја деце у ПВО- Очување професије ( радних места )• Добити за Установу:- Већи обухват деце- Већа транспарентност рада Установе- Развијање свести у широј друштвеној заједници о потреби и зна-

чају предшколског васпитања и образовања

Играонице се у радној 2013/14. години организују и одвијају по већ устаљеној динамици и на исти начин као и претходне године, с тим што смо ове године богатији за још две мешовите групе играоничког типа, и то у местима Мали Радаљ и Цулине.

Промоција рада УстановеПолазећи од чињенице да се васпитно – образовни рад мора учи-

нити што видљивијим , у циљу буђења свести у широј друштвеној заједници о важности предшколског васпитања и образовања, конти-нуирано радимо на промоцији наше Установе, и то организовањем различитих активности:

75


• Угледне активности• Стално стручно усавршавање• Организовање и учествовање на јавним манифестацијама ( на-

ступ деце на међународној Конференцији кајакашког савеза подунав-ских земаља у Малом Зворнику, сарадња са Туристичком организаци-јом; Манифестација „ Нашем граду с љубављу“, Зворник, Република Српска; новогодишње представе у извођењу васпитача; новогодишње приредбе по групама; приредбе поводом 8. Марта, тематске приредбе; завршне приредбе; активности које се спроводе у току Дечије неде-ље)...

• Путем медија ( ТВ, новине, сајт ): 25.11.2012. године посетили су нас новинари листа Политика и ТВ екипа РТС-а, у организацији IMPRES пројекта; ТВ емисија Евронет приказала је репортажу коју је снимила екипа РТС-а; 04. 02. 2013. године екипа РТС-а направила снимке у предшколској групи из целодневног боравка и играоницама у Брасини и Доњој Борини (организовао IMPRES), прилог је емито-ван у емисији Србија данас.

• На сајту наше Установе објављујемо различите актуелности Важно је напоменути да битну компоненту у одрживости про-

јекта и новоуведених облика рада чине сарадња са локалном заједни-цом, локалном самоуправом и породицом.

Стратегија развоја образовања у Србији наводи да се предшкол-ским васпитањем и образовањем до 2020. године треба обухватити 75% деце од 3 до 5,5 година. У том документу наведено је следеће:

„ За повећање обухвата, релевантности и ефикасности завршава-ња образовања утврђена су стратешка опредељења која треба да се остварују до 2020. године, са следећим квантитативним индикатори-ма нивоа остварења:

1. За децу од шест месеци до три године повећан је приступ ди-версификованим програмима и услугама и обезбеђен је обухват тог узраста у износу од 30%. За сву децу од 4 до 5,5 година обезбеђено је да бесплатно користе скраћене (полудневне) квалитетне васпитно-образовне програме у току једне школске године. За децу од 5,5 до 6,5 година остварен је потпуни обухват кроз целодневне и полуднев-не облике припремног предшколског програма.“(Стратегија развоја образовања у Србији)


76

Евидентно је да смо на добром путу остваривања ових стратешких циљева, јер се код нас обухват деце битно повећао:

2012/13. година број у %Деца од 3 до 5,5 година на територији општине Мали Зворник

277 100%

Деца обухваћена предшколским васпитањем и образовањем (без посебног програма)

77 27%

Деца обухваћена посебним програмом 58 21%Укупан обухват деце од 3 до 5,5 година 135 48%

У циљу повећања доступности и обухвата деце у наредном пери-

оду, наша Установа ће радити на даљој диверсификацији постојећих и увођењу нових програма, у складу са компетенцијама васпитача.

Оно што смо до сада успели урадити даје нам подстицај да идемо даље, јер срећна и насмејана лица деце говоре више од хиљаду речи о томе колико је ПВО важно.

„ Деца су задовољна, родитељи још више. У тесно скројеном оп-штинском буџету ипак се нашло пара за гориво, возача, за све оно што изискује већи број деце у вртићу. Надамо се да ће после овог текста, овим примером кренути и друге локалне самоуправе. Јер, где има воље, нађе се и пара. А осмех, који нам је по изласку из комбија на крају дана поклонила мала Теодора, пре него што је заронила у наручје своје мајке, заиста нема цену. “- објавио је лист ПОЛИТИКА.

77


ТЕМА: „ Корак даље...“- самовредновање у ПУ „Галеб“ Петровац на Млави -

Аутори рада: тим за самовредновање рада Ивана Милановић – психолог (координатор) Ивана Лазаревић – педагог Невенка Аранђеловић – мед.сестра на ПЗЗ Драгица Божиловић – васпитач Сузана Иванкић – васпитач Анђелка Спасојевић – васпитач Ивана Станојевић – васпитач Љиљана Стојковић – мед.сестра васпитач, представник Управ-

ног одбора Драгана Станојловић – васпитач Денис Миљковић – васпитач Звездана Миљковић – представник родитеља

ЦИЉ:Јачање компетенција запослених у предшколским установама

за спровођење процеса самовредновања

Појам самовредновања

Самовредновање квалитета рада у установама представља проце-ну квалитета рада на основу стандарда, а кроз све кључне области вредновања.То је стално преиспитивање, развијање и усавршавање


78

конкретне праксе и вештина практичара. Носиоци самовредновања су сами запослени, јер они најбоље познају децу са којом раде и кон-текст у оквиру кога раде. Самовредновање се може спроводити на ра-зличитим нивоима: на нивоу појединца, вртића (објекта) или читаве предшколске установе.

Како смо се до сада (само)вредновали?Самовредновање је процес који је у нашој установи започет пре

неколико година. Вредновање је тада вршено на основу кључних области, подручја вредновања и индикатора као и на основу искуства основних школа у овом процесу. У раду нам је тада користио При-ручника за самовредновање за основне школе, у оквиру кога постоје инструменти за вредновање за све области. Носилац процеса је био тим за самовредновање, који су чинили представници свих структура васпитно-образовног особља. Област вредновања је бирана на осно-ву процене путем мете стања тако што је за даље вредновање и уна-пређивање бирана најлошије процењена област. У процени изабране области су учествовали сви релевантни актери и то путем анкетира-ња. Упитнике за процену су израђивали чланови тима операциона-лизацијом индикатора као и на основу инструмената из поменутог Приручника. На основу добијене процене тим је израђивао акциони план чија је реализација планирана независно или у оквиру Развојног плана.

Преиспитивање...Битна ставка у раду нашег вртића је и пројекат ИМПРЕС у који је

наша установа укључена. Рад у оквиру пројекта се реализује кроз три компоненте: формирање мреже, самоевалуација и развијање програ-ма. Осим тога, на организацију процеса самовредновања утицао је и Правилник о вредновању квалитета рада установа. То је био тренутак за самовредновање нашег досадашњег рада и тренутак за учење и унапређивање.

Шта смо променили?Проширен је тим за самовредновање. Наиме, у његов рад је укљу-

чен представник родитеља и Управног одбора. Осим тога, дата је могућност запосленима да се добровољно пријаве за учешће у раду

79


тима. Настојали смо да једни другима будемо критички пријатељи, да знамо да упутимо и примимо критику на конструктиван начин и да најпре развијемо свест о значају и сврси самовредновања код чла-нова тима. Такође, променили смо начин избора области коју ћемо вредновати. Наиме, бирали смо област која је оцењена не толико ло-шим нивоом квалитета како бисмо ојачали самопоуздање запослених за спровођење процеса самовредновања. За разлику од ранијег начи-на прикупљања информација, користили смо више извора (дoкумeн-тaциja, нeпoсрeднo пoсмaтрaњe, интeрвjуисaњe).

Шта смо (само)вредновали?На нивоу установе вреднована је област Организација рада и руко-

вођење, чије је вредновање предвиђено Годишњим планом установе. осим тога, кроз учешће у пројекту ИМПРЕС организовали смо вред-новање појединих стандарда у оквиру области Васпитно-образовни рад и Дечји развој и напредовање на нивоу Актива и група.

Како смо (само)вредновали?Организација рада и руковођење У оквиру ове области најпре је организована процена свих индика-

тора скалом процене (1-4). Након анализе добијених података, члано-ви тима су конкретизовали лошије оцењене индикаторе и организо-вали њихову процену. Осим тога, извршена је анализа документације у оквиру тима и то решења запослених и записника са састанака ти-мова и Актива. Такође, чланови тима су дискутовали о остварености стандарда у оквиру ове области. На основу свих добијених података, сачињен је извештај о самовредновању, предложене су мере и изра-ђен акциони план (у прилогу). Васпитно-образовни рад и Дечји развој и напредовање Што се тиче ових области, у оквиру тима израђени су инструменти

и то упитник за васпитаче за анализу сопствене праксе и инструмент за посматрање активности у групи.

Сви васпитачи су добили по примерак упитника са задатком да у наредном периоду заједно са колегиницом са којом раде у оквиру групе продискутују о сваком питању из упитника имајући у виду сопстве-ни рад у групи и покушају да наведу што више доказа који могу да поткрепе њихов одговор. Истакнуто је да нам питања могу помоћи да


80

боље сагледамо своју праксу, да установимо шта је добра страна нашег рада, а шта би требало унапредити. Такође, наглашено је да се питања у упитнику могу користити континуирано током рада, а не само једном, јер њихов циљ није само дати одговоре, већ на основу њих промишља-ти о квалитету сопственог рада и исти унапређивати.

На састанцима Актива васпитачи су по мањим групама анализи-рали питања из упитника уз изношење доказа, а потом је извршена размена на нивоу целе групе. Мишљења смо да су питања из упит-ника била подстицајна и наводила на промишљање сопствене прак-се, јер су коментари већине васпитача били да су се многе ствари до сада подразумевале и да не би ни размишљали о њима да им нису представљене кроз овакав инструмент. Такође, сматрамо да поједини запослени и даље не схватају сврху и имају отпор према самовредно-вању. Имајући све наведено у виду, потребно је и даље континуирано радити на сензибилизацији и мотивацији свих запослених.

Стручни сарадници су посетили све групе у централном објекту наше предшколске установе и заједно са васпитачима група на основу сачињеног инструмента анализирали квалитет рада тј. изабране стан-дарде.

Још један корак у процени био је да васпитачи на основу израђеног инструмента изаберу стандард или питања која ће пратити и анали-зирати у оквиру своје групе, а да потом на основу анализе изврше потребне промене у раду у циљу унапређивања.

Потешкоће- организација рада тима; - отпор појединих запослених; - искреност у процени; - недовољно развијена свест запослених о значају и сврси само-

вредновања.

Добити- мотивисаност чланова тима за даљи рад и унапређивање праксе;- чланови тима схватају значај самовредновања; - покренут је процес промишљања сопствене праксе; - позитивна реакција запослених на предлог мера и акциони план; - започета је реализација активности предвиђених акционим пла-

ном.

81


Шта даље? У даљем процесу предстоји нам реализација предложених

мера у оквиру области Организација рада и руковођење.

Предлог мера за унапређивање квалитета рада установе:• Прецизније дефинисати задужења запослених (по потреби кори-

говати решења запослених о 40-часовној радној недељи, навести у које тимове су запослени укључени и предвидети време за рад у ти-мовима, информисати особље о радним задацима свих запослених);

• Преиспитати структуру тимова и стручних органа и ускладити са законском и подзаконском регулативом;

• Јасно дефинисати путеве којима теку информације о свим ва-жним питањима из живота и рада установе;

• Повећати мотивацију запослених за давање предлога и ниво уче-шћа у процесу доношења одлука (аргументована дискусија о предло-зима запослених, награда и санкција за испуњавање, односно неиспу-њавање радних обавеза);

• Повећати степен учешћа Савета родитеља у животу и раду уста-нове;

• Већу пажњу посветити планирању личног професионалног ра-звоја на основу самовредновања сопственог рада;

• Редовно планирати и реализовати обилазак група; • У већој мери посветити пажњу самовредновању редовних актив-

ности у групи (приказивање, дискусија и заједничка анализа свакод-невних активности);

• Редовно информисати директора и Васпитно – образовно веће о раду тимова и Актива (минимум два пута годишње);

Осим тога, како није вреднована целокупна област Васпитно-о-бразовни рад, тим је Годишњим планом самовредновања предвидео вредновање ове области током 2013/14. године.

ОБЛАСТ: Васпитно–образовни рад


82

СТА

НДА

РДИ

АКТИ

ВНОСТИ

ДИ

НАМИКА

НОСИОЦИ

ИСХ

ОДИ

ТЕХНИКЕ И

ИНСТР

УМЕН

ТИ2.

1. Физичка

средина

подстиче

учење и

развој деце

2.2.

Социјална

средина

подстиче

учење и

развој деце

2.3.

План васпитно

-образовног

рада групе

је

основа за о

птим

ално

напредовањ

е у учењу и

развоју детета

2.4.

Игре и

активности

одговарају

потребама

и

интересовању деце

2.5.

Ритам

живљењ

а прилагођен

је потребама

деце

2.6.

У установи се

тимски

стварају

оптим

ални

услови за

адаптацију

деце

1.Анализа

оствареновсти

стандарда у

оквиру тима

2.Анализа

остварености

стандарда у

оквиру Актива

3.Избор

техника и

израда

инструмената

4.Посматрањ

е физичког

окружења н

а основу

инструмента

5.Приказ и

анализа

свакодневних


6.Опсервација


у групи на

основу

инструмента

7.Међусобне

посете

васпитача и

опсервација


у гр

упи

8.Разговори са

децом

9.Приказ и

анализа

свакодневних


10.Анализа

планова

васпитно

-образовног р

ада

група

11.Анализа

постојећег

плана а

даптације

12.Сумирањ

е добијених

података

13.Предлог

за унапређивањ

е у оквиру

извеш

таја

Септембар

Октобар

Новембар

Децемб

ар

Миним

ум 5

пута

годишње

2 пута

годишње

Током године

Током године

Миним

ум једном

годишње

Миним

ум једном

годишње

Почетком радне године

Јун

Јун,

јул

Тим

Активи

Тим

Васпитачи,

родитељи,

деца

Активи

Директор

, помоћник

директора, стручни

сарадници

Васпитачи

Васпитачи

Васпитачи и

родитељи

Васпитачи и стручни

сарадници

Активи

Тим

Тим

1, 2

. – запослени

су упознати са

стандардим

а и

индикаторима

3. –

израђени

инструменти

4. –

попуњ

ен

протокол

5. –

запослени

дају

предлоге за

унапређивање р

ада

6. –

попуњ

ен

протокол

7. –

васпитачи

дају

предлоге за

унапређивање р

ада

8. –

деца д

ају

предлоге

за промене

у раду

9. –

родитељ

и се

упознају

са р

адом

у

групи и дају

предлоге

за унапређивањ

е

10. –

уносе

се

промене у

процес

планирањ

а

11. –

корекција п

лана

адаптације

12, 1

3. –

израђен

извештај о

само

вредновању и

акциони план

- посматрањ

е и

разговор на

основу

протокола

- анкетирањ

е

(упитник)

- анализа

документације

(план

рада

групе, план

адаптације

, радне к

љиге)

- дискусија

у оквиру стручних

органа

, тим

а, родитељских

састанака

83


Не може да шкоди…

Самовредновање значи: • Бити спреман за самовредновање увек значи бити спреман за уче-

ње. • Будите спремни да учите од других и њиховог искуства у пракси. • У средини у којој самовредновање није одлика установе нити по-

јединог запосленог, то значи бити спреман за учење о својој пракси и о самовредновању.

• Самовредновање не може да се научи док не почнете да га прак-тикујете.

• Ознака доброг практичара је да она/он стално учи и развија сво-ју праксу. Статичност је назадовање: предшколске установе треба да буду заједнице које уче и у којима сви уче!

• Као запослени у предшколској установи пожељно је размишљати о томе зашто радимо оно што радимо, зашто радимо одређене актив-ности, да ли су наши приступи делотворни, или да ли су уопште то најбољи приступи које можемо да користимо.

• Наши професионални инстикти и искуство могу нас убедити да је наш рад задовољавајући или чак добар, али како заиста знамо да је наша оцена тачна?

• Без самоевалуације и самовредновања се могу развијати рутине и устаљени начини рада, али се не стичу увиди у сопствену праксу.

• Када се спроводи самовредновање на нивоу установе, и укључују сви запослени, добро је вратити се заједничком преиспитивању веро-вања и вредности у вртићу

• Формално знање и експлицитне намере су понекада другачије од онога у шта верујемо и шта стварно радимо!

„Када се започиње процес самовредновања по први пут, вероватно је корисно преиспитати три питања:

• Каква је моја пракса? (Шта добро радим, а шта би требало да мењам?)

• Како и на основу чега то знам?• Шта треба да урадим да би моја пракса била боља (Ко и шта

може да ми помогне, кога могу да консултујем, шта могу да урадим у датим околностима?)”


84

Самовредновање није... - „уради сам” процес где склопите алат и пратите дато упутство.

Предшколску установу чине људи и њихова мотивација, односи, про-цеси, укључујући процес учења.

- једнократна процена као што је тест који можемо да положимо или не, нити је само извештај о томе шта установа ради или шта нуди.

- одвојена и формална обавеза, која се често своди на повремено извештавање о резултатима рада. Оно је деловање предшколске уста-нове као заједнице оних који уче - истраживача сопствене праксе.

Стварање одговарајуће климе • Одговорност према раду и отвореност за преиспитивање и

промену. Запослени не покушавају да „крију грешке”, већ о њима отворено дискутују, како би из њих учили, како би што боље разумели своју праксу, открили како је други доживљавају и како би одредили шта је потребно да предузму. Запослени деле и истичу своје успехе; уче из њих и сагледавају који аспекти могу да се унапреде. • Запослени размењују искуства, дискутују и развијају заједнич-

ко разумевање васпитања и његових циљева, дечијег развоја и начина на које деца уче, сопствених улога и искуства. • Васпитачи и други запослени у таквом вртићу су развили међу-

собно поверење; они се осећају сигурно и уважавано и свако од њих поштује појединачне снаге и мишљења колега.

Уколико је клима неодговарајућа, запослени не треба да чека да му буду обезбеђени услови или друштвени систем у којем је његова пози-ција високо вреднована и где је атмосфера погодна за самовреднова-ње, већ да почне да преиспитује сопствену улогу, иницира и подстиче развој своје праксе и доприноси стварању одговарајућег контекста

Нe треба да заборавимо да је у центру овог процеса добробит за дете!

85


ПУ „Чика Јова Змај“ Пирот Аутори рада:Марија Манић-васпитачЈадранка Ћирић -васпитачВојводе Степе 15,18300 ПиротАна Марија Василов

ПРИМЕНА НТЦ СИСТЕМА УЧЕЊАКључне речи: развој логичког мишљења, функционална знања,

развој свих аспеката личности,детекција даровите деце,превенција поремећаја координације и пажње,стварање великог броја неурон-ских веза (кроз велики број асоцијација на један појам).

Рад представља презентацију двогодишњег рада у примени НТЦ система учења.

Како смо почели:Са применом програма почели смо након праћења семинара :НТЦ

систем учења аутора Ранка Рајовића и Уроша Петровића.Менсин програм Нтц систем заснован је на сазнањима да се људ-

ски мозак развија 70% до седме године,од броја синапси зависи развој IQ способности, па је с тога важно да се с применом почне што раније.

Рано откривање даровитости и њеног развоја је намера програма.Овај програм помаже у стимулисању менталног развоја деце,ко-

ординацији покрета и моторике,подстицање пажње,концентрације-,дивергентног мишљења,закључивања,функционалног знања.

Основна идеја је да се укаже на значај неопходности повећања удела неурофизиолошких сазнања у формалној едукацији деце.

Коришћењем овог програма ми припремамо нашу деце за нове изазове у животу.

У предшколском периоду брзина стварања веза и број створених веза између неурона је неупоредиво већи него после седме године. У мозгу се одиграва борба за доминацију међу неуронима,стварају се нове везе између адекватних неурона и нови командни путеви. Под-стиче се развој важних центара у мозгу и формира се читава мрежа нових путева.


86

Програм представља холистички приступ васпитању где се под-стиче функционално знање,промишљање,повезивање наизглед не-повезаних знања наспрам понављања и репродукције,као и усклађен развој моторике и интелектаи учење кроз деловање,дете је активни чинилац сопственог развоја.

Методологија програма-садржаји реализовани током примене. I део:1. моторика,графомоторика,акомодација.

II део:2. апстраховање,класификација,серијација 3.виртуелна класификација и серијација. 4. Асоцијације.

III део5. загонетне приче. 6.загонетна питања

Сазнања која смо стекли на семинару поклопиле су се са интересо-вањима деце и нашим начином рада који смо примењивали и раније.

Како би код деце створили што већи број асоцијација на један зада-ти појам,одлучили смо се да се упознамо са по једном земљом света сваке недеље. Упознавање са земљама света разрадили смо кроз неко-лико тематских целина,понекад се враћајући на исту земљу,обагаћу-јући наша сазнања о њој из другог угла.

Најпре смо кренули са упознавањем наше земље,упознајући исто-рију,ношњу,храну и обичаје.

Како Нтц промовише употребу старих народних игара и активно-сти за развој моторике и акомодације ока као и учење застава,симбо-ла,амблема кренули смо са упознавањем наше заставе,старих заната и писма Србије током векова што се поклапа и са почетком године и Вуковом недељом.

Тако смо се упознали са старим занатима подстичући децу да се слободно њима баве,не презаштићујући децу,те су она научила да шију,удену иглу-што осим развоја фине моторике развија и перцеп-цију,ткају на дечјем разбоју,закуцавају ексере и месе глину,али поред практичних активности подстицали смо их да уочавају симболе одре-

87


ђених занатлија или осмишљају којим симболом би они обележили одређени занат.

Зна се да је у време када је већина људи била неписмена употреба симбола и грбова омогућавала комуникацију међу њима,те да симбо-ли представљају универзални језик.

Кроз упознавање са храном која се некад користили и традици-оналним јелима развијали смо и фину моторику кроз низање воћа и поврћа,сецкање,рендање и развијали синапсе кроз загонетне приче. За решавање загонетних прича неопходна су нека знања предходно стечена али не траже репродуктиван одговор. Ево једног примера:

Деца су већ кроз манипулацију воћем и поврћем схватила да плаче-мо када љуштимо или сецкамо лук,тако да до одговора на ово питање долазе са лакоћом а много им је занимљивији овако формулисан зада-так него да смо их питали: Шта се дешава када сецкамо лук?

Упознавање са глагољицом-често се воде полемике да ли у пред-школском периоду треба учити децу да пишу слова,знамо да деца спонтано већ са 4 год. Знају да напишу своје име а кроз примену НТЦ система спонтано науче и сва слова до 6те године. Кроз упознавање са глагољицом развија се перцепција,уочавање ситних разлика у пи-сању а деци смо дали за задатак да напишу своје име глагољицом где траже адекватан симбол.

Пут нас је даље одвео до далеког севера где смо се упознали са земљама артичког појаса, биљним и животињским светом што прати приближавање Нове године и дечја интересовања за зимским играма и постојбином Деда Мраза. Овде смо се осим са заставама и климом земаља севера кроз ребусе упознали са главним градовима и развија-ли моторику и перцепцију кроз упознавање са хокејом.


88

Упознали се са Исландом,усамљеним острвом и земљом вулкана, те правили вулкан (експеримент уз помоћ соде,сирћета и воде), упо-знали са злогласним викинзима,њиховим начином живота и одећом као и Пипи Дугом Чарапом те организовали маскенбал и спортске активности као што су ход по „жици“ које развијају акомодацију.

Упознајући се са православним земљама,њиховим заставама,грбо-вима,упознали смо се и са најзначајнијим грађевинама, те правили манастир Острог у стенама од пур пене и картона,мапу Атоса, упо-знали се са синболима за цркве и манастире на картама,уочавали их и касније писали развијајући перцепцију,графомоторику и сналажење на картама. Упознајући се са Русијом упознали смо се и са основним правилима шаха.

Све оно што је деци апстрактно или тешко откривали смо уз помоћ ребуса, деци је лако да памте када имају и визуелну представу о неком појму. Најпре су ребусе осмишљавали васпитачи,касније су деца све више почела да дају своје асоцијације за дати појам те смо заједно стварали ребусе. ( Нпр коњ Александра Македонског се звао Букефа-л,те је асоцијација на штрумпфа Кефала + Бу)

89


У СВЕТУ ПОЗОРИШТАлутака (Индија)Сенки (Турска)Пантомиме (Индонезија)Водено позориште ( Вијетнам)Маски (Јужна и Северна Кореја, Јапан и Кина)Упознајући са са карактеристичним позориштима осмишљавали

смо сценографије упознајући се са најзначајнијим архитектонским грађевинама, орнаментиком,костиме правили у складу са датом зе-мљом и поштовали обичаје који тамо владају. Тако се дете учи да осим стицања конкретних знања поштује различитости и разуме их.

У СУСРЕТ ОЛИМПИЈАДИ

Стара Грчка, Пекинг 2008, Лондон 2012 осим упознавања са Оломпијадом која је настала у старој Грчкој и одржава се на 4 године организовали смо игре типа настави низ 0,4...,организовали смо но-шење бакљи и представљање земаља учесница,као и игре по принци-пу Равенових матрица како би смо открили изглед застава.

Олимписки спортовиКошарка (САД)Фудбал ( Бразил, Аргентина ),игра футбала напољу и у сали,у-

познавање са бројем играча и поставком на терену,графичко предста-вљање терена и играча као и упознавање са правилима и фер плеј игром.


90

Тенис (Аргентина, Србија,Кореја),упознавање са синболима ве-ликих тениских турнира,преуређење собе,постављање мрежица и организација турнира у стоном тенису,тенис на трави,бетону,земљи. Уочавање трења и кретање лоптице по различитим врстама терена-,посета Тениском клубу,упознавање са основним правилима и начи-ном игре.

Атлетика (Африка,Етиопија, Кенија )Гимнастика ( Румунија)Бициклизам ( Белгија, Француска)Пливање ( Аустралија)Паралелно са упознавањем ових земаља упознали смо се и са при-

чама које одатле потичу,традиционалном одећом,грађевинама и начи-ном одевања.

Стално смо организовали игре асоцијација,слагали слагалице зе-мања,правили заставе од различитих материјала,упознавали се са синболима аутомобила из различитих земаља (њихово познавање је добро као предуслов читалачких вештина,као и асоцијативног ми-шљења), игре анаграма и ребуса.

ИСХОДИШта су добила деца:Свестрани развој личности детета. (кроз деловање на свеукупни

развој)Физички добро и складно развијено дете, моторички спретно.Емотивно стабилно дете,толерантно на различитости.Дете оспособљено да само промишља и доноси закључке,тражи

нове везе и неочекивана решења за неки проблем.Дете које се не плаши да погреши,погрешка је пут до решења.Дете оспособљено да асоцијативно размишља. (како би нешто

запамтио ствара у глави асоцијације на дати појам,ово смо највише подстицали кроз креирање и решавање ребуса)

Дете оспособљено да препознаје различите симболе,као и слова. (развој предчиталачких вештина)

адознало дете које се не плаши да пита,испробава,само долази до решења.

ВАСПИТАЧИНов угао гледања на рад и способности деце.Ужитак у раду

ДРУГА ГРУПА

93


Пу „Лане“ Алексинац, Мишићева [email protected]тел. 018/4804-827

Тим:– васпитач: Маја Бошковићваспитач: Марија Недељковићваспитач/сарадник: АницаПавловићпсихолог: Валентина Петровићдиректор: Виолета Поповић

ПРОЈЕКАТРАЗВИЈАЊЕ ПОСЕБНИХ И СПЕЦИЈАЛИЗОВАНИХ ПРОГРАМА КРОЗ ПАРТНЕРСТВО СА РОДИТЕЉИМА

Power point презентација

Специфичности: развијање посебних и специјализованих програ-ма и подизање нивоа партиципације родитеља у креирању васпитно-образовног рада.

Кључне речи: дете, васпитач, родитељ, партнерство, посебни про-грами, диверсификација.

Сажетак: у овом раду приказујемо један од начина на који је мо-гуће развијати посебне и специјализоване програме. У оквиру актив-ности у пројекту „Вртићи без граница“ препозната је потреба да сем досадашњег начина обухвата, кроз до сада постојеће програме, на-правимо искорак из досадашње праксе и изађемо у сусрет потребама породица и деце која до сада нису била обухваћена предшколским васпитање и образовањем. На стварању услова за подстицање цело-витог развоја деце раног узраста (од 3-5,5 година), од самог почет-ка, укључени су родитељеи, како би се програм развијао у складу са специфичностима групе, уважавајући породични контекст и обележја локалне средине.

Циљ пројекта: повећан обухвата деце кроз квалитетнији програм и флексибилнији облик предшколског васпитања и образовања за подстицање раног раста и развоја деце.


94

Задаци:Повећати обухват деце од 3-5,5 година (шанса за сву децу)Укључити родитеље у заједничко дефинисање циљева, стварање

и реализацију програма

Кораци :Мапирање породица и децеИспитивање потреба породице и деце (о досадашњој понуди

програма и услуга)Информисање родитеља о могућности другачијег облика обухва-

та децеСарадња са ЛЗ (обезбеђивање простора и кадра)Мрежа подршке (МПНТР, UNICEF, IMPRES,ЦИП, )Адаптација и опремање простораФормирање групаУкључење родитеља и деце у креирање диверсификованог про-

грамаРазвијање посебног програма

Како смо развијали партнерство и градили програм са роди-тељима

Пракса развијања посебног програма у оквиру пројекта „Вртићи без граница“ у ПУ „Лане“, обилује бројним примерима кроз које се види на који начин се приступало изазовима и како су решавани про-блеми на које се током овог комплексног процеса наилазило.

Програм за подршку раном расту развоју и учењу обухватио је пре свега децу која нису била обухваћена ни једним обликом организова-ног предшколског васпитања, али и породице ове деце као и Локалну заједницу у којој се развијао.

Овде ће бити речи првенствено о сарадњи са породицом, као веома важним сегментом програма и подручјем које се посебно развијало и оставило за собом доста примера добре праксе који могу да помогну другим практичарима у развијању ове неприкосновене везе- везе из-међу предшколске установе и породице.

Почетак сарадње са родитељима датира још пре успостављања програма, односно још из фазе организације, припрема и осмишља-вања концепта рада у играоници.Прва активност коју смо урадили са родитељима била је анкетирање. Резултати анкета требали су да нам укажу на то шта су стварне потребе породица и деце која нису

95


обухваћена организованим предшколским васпитањем. Родитељи су усмерили наше планирање на свакодневни програм, у трајању од 4 часа дневно, развојно оријентисан са фокусом на развој социјализа-ције и са организацијом активности које су радионичарског типа са акцентом на учење кроз дечју активност- игру.

Први ниво у развијању сарадње био процес унапређења комуни-кације и упознавање родитеља са програмом што је подразумевало боравак у групи.

Боравак родитеља у групи и њихово укључивање у рад имало је по-зитивне ефекте у том смислу што су родитељи боље разумевали по-сао васпитача, значење и смисао подстицајне средине, значење борав-ка деце у вршањачкој групи кроз посматрање интеракција и сарадње међу децом. Ово укључивање је било спорадично, дешава се и данас и представља једну од специфичности програма који смо развијали.

Међутим, да би родитељи долазили и постепено улазили у групу и почињали да се осећају као партнери било је потребно створити кли-му и амбијент који позива на заједништво и упућује добродошлицу.

Васпитачи су промовисали политику која би могла да се дефи-нише „Дан за дете али бар пар минута и за родитеља“( организација пријема и испраћања детета без журбе)

Родитељи су укључени у израду „Породичног зида“ кроз зајед-ничку активност са децом

Родитељи и деца бирају име играоницеРодитељи учествују у опремању „Кутка за родитеље“Родитељи од васпитача добијају отворен позив за заједничко ан-

гажовањеУкључивање родитеља у активности везане за успостављање

правила у групиКада смо разматрали могућност укључивања родитеља у непосред-

ни рад играонице имали смо на уму да је потребно да се сви родитељи на неки начин укључе у рад, али и да начин њиховог укључивања треба да буде у складу са њиховим интересовањима и компетен-цијама. Овакво укључивање и заједничко делање допринео је томе да родитељи развијају различите аспекте сопственог идентитета. У том смислу смо реализовали следеће активности:

Омогућили смо родитељима да се определе за начин укључива-ња преко испитивања породичних интересовања- интерактивно, пре-ко паноа за родитеље.


96

Реализовали смо већи број пројеката у којима су неизоставно ро-дитељи узели учешћа („ Здрави да смо“-родитељ педијатар у групи, нутрициониста у групи; радионице“Здрава храна“ и „ Припремање зимнице“, одлазак код стоматолога и отварање стоматолошког карто-на за сву децу; „Мама и тата-знају свашта“ низ активности у који-ма су родитељи узели учешће представљајући своје професије, хоби-је или нека посебна знања и вештине(дека столар, активност „израда кућице за птице“, тата ветеринар „Ревија кућних љубимаца“, бака фризерка „Мали манекени“, мама глумац аматер у драмској радио-ници „Црвенкапа“, мама медицинска сестра у активности „Како се рађају бебе“); „У ишчекивању Деда Мраза“, родитељи учесници радионица „Поштанско сандуче“, „Чарапе за Деда Мраза - плетење“, „Новогодишњи поклони“; Промоција програма у Локалној самоу-прави, отац глумац у приредби „Ми имамо право“.

Родитељи подршка у обиласку и упознавању града – посета Град-ској библиотеци, позоришту, уметничкој галерији, обилазак аутобу-ске станице, градског парка, реке и тд.

Делајући заједно са васпитачима родитељи су са једне стране сте-кли веће поверење у ПУ и боље разумели комплексност васпитног рада , а са друге стране показали су своје потенцијале и тако изгради-ли већи осећај компетентности као родитељи.

Квалитет сарадње са родитељима достигао је један виши ниво оног тренутка када су родитељи почели да иницирају а не само при-хватају понуђене предлоге за дешавања на нивоу групе. Ова проме-на у свести родитеља је резултат побољшане комуникације, односно заједничког размишљања родитеља и васпитача. Следеће актив-ности, имале су за циљ да истакну равноправну партнерску улогу родитеља2 у креирању програма:

Пано за родитеље представљао је одличан модел за успоставља-ње двосмерне комуникације на релацији вртић-породица.

Пано често мења садржај и пред родитеље износи актуелне теме и питања везана за играоницу на која родитељи дају одговоре, пре-длоге, сугестије, или пак отварају нека нова питања.

Родитељи не само да учествују у активностима везаним за разви-јање програма, већ и добијају повретне информације о резултатима свог учешћа од других родитеља и васпитача. Такође, сви родитељи су у прилици да (кроз опште и групне саатанке) виде презентације програма које иду од вртића ка локалној самоуправи и другим парт-

97


нерима на пројекту. Оваква евалуација омогућава родитељима да дају предлоге и сугестије за даље активности

Родитељи активно учествују у организацији и реализацији деша-вања на нивоу ПУ- излети, маскенбали, екскурзије.

Укључивање родитеља у рад вртића кроз доношење заједничких одлука, представљало је партиципацију у правом смислу речи и код родитеља је развило већи степен одговорности и оснажило осећај припадања заједници. Да би родитељ могао да преузме ову одговор-ну улогу, требало је да се на више начина укључује у живот и рад установе. Стварање контекста у којем родитељи уз остале учеснике васпитног процеса могу да дискутују, промишљају, узимају на себе део обавеза и одговорности представљало је „круну“ партнерства са ПУ у стварању и креирању посебног програма:

Родитељи су одлучивали о концепту играонице, на основу своје најважније компетенције - улоге родитеља детета коме је програм намењен и некога ко потребе, личност и интересовања свог детета најбоље познаје

Родитељи су били носиоци мини пројекта за децу и преузимали су на себе део одговорности за његову реализацију („Борићи“, избор локације, план опремања игралишта, проналажење донатора, сарад-ња са ЛС и Дирекцијом за урбанитзам и изградњу)

На нивоу тима који се бавио развијањем програма препозната је могућност унапређивања сарадње, посредством једног једноставног модела. Померање граница одакле родитељи учествују у раду играо-нице, од опредељивања где и у којој мери ће бити учесници, до тога да одлучују и који садржаји и активности ће бити актуелни. Од по-четка ове школске увели смо у праксу виши степен партиципације родитеља. Нпр:

...уместо да само користе фонд библиотеке у „Кутку за родитеље“ они и бирају литературу која ће се тамо налазити

...уместо да само добијају или дају информације о развоју детета учествоваће у креирању и обогаћивању дечјих портфолија (заједнич-ко документовање)

... уместо да само буду учесници радионица сад предлажу и бирају теме које су им битне за унапређивање родитељских компетенција


98

Добити за родитеље:Боље разумевање значаја раног раста и развоја Усклађивање васпитних принципа у породичном и вртићком

окружењуСхватање значаја сопствених могућности и утицаја на унапређи-

вање услова за одрастање децеСвест о томе да се њихово ангажовање уважава-могућност ини-

цирања променаУважавање потреба породица (подршка родитељству)Размена са другим родитељима и актерима у процесу васпитања

Добити за дете:Упознавање и овладавање собомЗадовољство деце због успостављања сарадничких односа роди-

теља и васпитачаОсећај припадности и поверењаМодел демократског односа, развијање односа са другима

Добити за установу и васпитача:Проширење обухватаРазноврсност програмаФлексибилност у креирању и спровођењу програмаПовећање видљивости и угледа ПУЈачање професионалних компетенција запосленихПромоција значаја и вредности професије васпитача и ПУПодршка за развијање унутрашњих ресурсаПоверење родитеља

Наредни кораци:Ширење мреже (формирање група у сеоским срединама)Формирање родитељског удружења (рад на промоцији програма)

Директор ПУ „Лане“ Председник удружења васпитача Виолета Поповић Тамара Ћирић

99


ПУ „ЛАНЕ“ Алексинац

Аутори презентације:Наташа Ђорђевић- васпитачИвана Раичевић- васпитачВиолета Николић- васпитачМилена Станковић- васпитач

СТАРИ, ДРАГИ ОБИЧАЈИ

Резиме:Прошлост се схвата као извор из кога будућност судбински прои-

стиче. У њој се лако проналазимо, јер се и точак времена окреће. Тра-диција и обичаји су корен сваког народа. Преношени са генерације на генерацију имају важну улогу у очувању идентитета једног народа.

Крај у коме се налазимо богат је народним обичајима и стварала-штвом и пружа прилику да се код детета на примерен начин сачува сећање на прошлост – стицањем знања, богаћењем доживљаја, уче-шћем у народним обичајима, развијањем љубави према традицији и изграђивањем позитивних ставова, те личним активним односом у очувању културног идентитета.

Деца учешћем у народним обичајима, прославама, празницима од ширег значаја, стичу извесне, њима доступне појмове о традицији, култури, вери, предањима и прошлости уопште. Све то представља клице свега онога што треба стално неговати.

Summary: The past is the source out of which the future is destined to come. We

easily fi nd ourselves there, because the wheel of time is spinning as well. Tradition and customs are the roots of every nation. They are passed down from generation to generation and they play an important part in the preservation of the identity of a nation.

We live in a region which is rich in national customs and creativity and which provides for us an opportunity to, in a suitable way, preserve the memory of the past experience at a child – by gaining knowledge, by enriching the experience, by taking part in national customs, by developing love towards tradition, by building positive attitudes, and by a personal and active attitude towards keeping a cultural identity.


100

By taking part in various national customs, celebrations and major holidays, children acquire certain accessible notions about tradition, culture, faith, folklore and the past in general. All of this represents the germs of what should be incessantly cherished.

Мотиви за избор теме:Мото је ТАКО ЈЕ БИЛО, ТАКО САД НИЈЕ, ИЛИ МОЖДА ЈЕСТЕ

МАЛО ДРУГАЧИЈЕ, а деца из ПУ „ЛАНЕ“ су кренули путем који није било ни мало лако прећи.

Точак времена је окренут и обележили смо Вукову недељу, Божић, Св Саву, Цвети, Ускрс, славу наше установе Св Ћирило и Методије.

Циљеви:Општи циљ:Упознавање деце на природан, разумљив и прихватљив начин

са темељима вредности наше културне баштине, да им се прибли-жи некадашњи начин живљења, народни обичаји, веровања, моралне норме и осећај за лепо.

Посебни циљеви:Допринети да дете израста у одраслу особу која воли, поштује и

чува свој културни идентитет и традицију;Вратити језик царству игре, обичаја, традиције, маште, драме,

занимљивост коју губи пред језиком технике , механике и сл. Укључити родитеље, старатеље, студенте, професоре, остале

раднике установе у активности са децом;Обогатити колекцију већ постојећих средстава, израдом нових

који ће се примењивати у свакодневном раду (лутке од различитих материјала, музичке играчке од природних материјала и сл.).

Процесуалност: Анализирајући План и Програм васпитно-образовног рада у пе-

риоду 2007.-2011. година, уочиле смо да је, у великој мери, акценат стављен на културну баштину и традицију.

За потребе реализације овог пројекта потребно нам је било сазна-ње колико су деца и њихово окружење (породица, друштвена среди-на) заинтересовани за културни идентитет и традицију.

Размишљале смо каква ће у васпитно-образовном смислу бити корист за дете у садашњости и будућности, шта ће усвојити а шта

101


одбацити. Због тога су садржаји били богати и разноврсни, а васпит-но-образовним процесом сагледале смо искуство деце, не одвајајући чин од мисли, рад од игре и знање од његове конкретне примене у свакодневним животним ситуацијама. Да би смо остварили циљеве водиле смо се планом истраживања који се одвијао кроз доста фаза.

Ток истраживања: Посматрање, ослушкивање, разговор, бележење потреба и жеља

деце;анкета за родитеље и на основу добијених резултата закључак

колико су деца заинтересована за неговање обичаја и поштовање тра-диције;

укључивање деце са сметњама у развоју;договор са старатељем детета са сметњама у развоју око помоћи

у раду;студенти су у оквиру говорних активности драматизовали народ-

не шаљиве приче: “Еро и кадија” и “Све све али занат” уз активно укључивање деце;

деца су са студентима, у оквиру ликовних активности, правили ћилим од разнобојних папира и друге етно рукотворине од природног материјала;

студенти су били укључени у обележавање Вукове недеље – дра-матизација „Ја као Вук“;

“Тако је било,тако сад није” – Митрина бака, Мартинова прабака и Михајлов дека нам причају о играма и животу у прошлости;

родитељи и деца заједно у игри и активности: -прављење лутки од варјача, вунице, јесењих плодова; прављење крпењача и такмиче-ње родитеља и деце: убаци у кош;

представа „Здрав здрављаче“ са луткама из Ланетове радионице у извођењу родитеља;

обележавање Св Саве: резање славског колача, представа Златно јагње за родитеље и децу других група;

„Волим Ускрс јаја шару“- радионица са родитељима: најлепше ускршње јаје;

сардања са друштвеном средином: деца на Пекарским данима- најлепши славски колачи;

посета Организацији за туризам и спорт – разгледање домаће радиности, разговор са девојкама и женама које израђују најлепше рукотворине;


102

наша мала радионица деце и родитеља – израда најлепшег ћи-лимчића на платну;

„Ај, поведи весело наше коло шарено“- деца из вртића у игри, песми и дружењу са децом из фолклора;

уређење етно кутка(деца и радници вртића): ствари старе – ства-ри драге;

посета кухињи: месимо колаче за госте на поселу;„Здрав си газда био вазда“ посело деце мешовите и средње ва-

спитне групе уз песму и игру.Fair play school – час енглеског језика:ствари старе- ствари драге.

Циљ истраживања је да се утврди колико је дете заинтересовано за културу и традицију и којим путем трeба приближити деци култур-ну баштину и традицију.

Задаци истраживања су били да утврдимо у којој мери зе пошту-је култура и традиција, колико је дете упознато за својом културом.

Проблем истраживања:Проблем истраживања је како и којим путем деци приближити

културну баштину и традицију. Како би лакше дошле до сазнања ура-ђена је анкета.

Истраживање је обављено октобра 2010. Године у ПУ „ЛАНЕ“. Анкетирањем је обухваћено 30 родитеља, 15. чија су деца у старијој васпитној групи и 15. родитеља деце мешовите васпитне групе.Сма-трамо да је узорак био довољно репрезентативан и да смо на основу резултата добиле довољно информација.

Интегрисање у пракси:Све активности које су предвиђене овим пројектом реализоване су

у пракси и то кроз откривање, упознавање, доживљај народног ства-ралаштва, посебно из краја у којем живимо (употребни предмети, но-шње, обичаји и сл.). Велико задовољство представљало је и укључи-вање детета са сметњама у развоју и знатни напредак истог.

Евалуација:Евалуација нам је омогућила истраживање, откривање, разне врсте

стваралаштва. Све је то имало мотивациону вредност личног поду-хвата где смо подржавали самопоуздање код деце и подстицали жељу да могућности које поседују развијају. Најважније је да су деца осе-тила задовољство изазвано плодоносним и исцрпним опробавањем сопствених снага. Створиле смо осећај да се баве нечим значајним, а

103


затим подстакле радост због постигнућа, као и поуздање у сопствене способности.

Игром смо ангажовале дете у целини ослањајући се на дечја ин-тересовања, емоционалне склоности, вољне процесе, неуобичајене углове посматрања, откривачко понашање, симболичке функције, мо-торну и перцептивну спретност.

Најважнија подлога мотивације била је уочавање препреке која омета овладавање одређеном ситуацијом, конфликт између онога чему се тежи и шта се може у датом тренутку, осећање изазова у ре-шавању тешкоћа и жеља да се дође до циља.

Анкетирање које је спроведено имало је за циљ сазнање како деци приближити културну баштину и традицију.

На основу резултата истраживања дошле смо до закључка да виче од половине анкетираних (54,2%) родитеља поштује културу и тра-дицију у породици. Свега (33,43%) родитеља сматра да су деца мало упозната са својим пореклом и културом, али то није обесхрабрујуће с обзиром на то да 69,57% родитеља сматра да је веома важно очува-ње културног идентитета.

Најважније је да су родитељи заинтересовани да заједно, путем ра-дионица и васпитно-образовног рада, дете израсте у особу која воли, познаје и чува свој културни идентитет и традицију.

Добит за дете:развијање самопоуздања и поверења у сопствене снаге;могућност самосталног, слободнијег изражавања;ослобађање у говору, слободна комуникација са онима који нису

чланови њихове групе: са родитељима друге деце, студентима, особа-ма из разних организација;

осећање задовољства припадности групи.

Добит за дете са сметњама у развоју: осећај прихваћености и самопоштовања, могућност успоста-

вљања пријатељских односа са децом своје и других група;повећана могућност да учи и стекне неко ново сазнање кроз ин-

теракцију са другима;видна и слушна пажња су дуже, мотивација за сазнавањем нечег

новог је јача, координација покрета око-глава-рука је бржа, из раније невербалне комуникације сада настаје реченица са и даље оскудним фондом речи.


104

Професионална добит за васпитача:побољшање професионалне комуникације са колегама и осталим

радницима у вртићу;развијање сарадње студената, професора и васпитача на реализа-

цији одређених садржаја;развијање и богаћење сарадње са родитељима;помоћ родитеља и ближих рођака и већа ефикасност у раду;сарадња са друштвеном средином;лично искуство о културној традицији и примена у пракси;понудом широког спектра разноврсних садржаја постигле смо да

дете може да види, чује, досегне нешто више, опипа...подстицај, путем инклузије, да дете са средином комуницира на

начин који му је у одређеном тренутку најдоступнији;поштовање свих учесника стварањем пријатне атмосфере у којој

ће се радити;задовољство оним што се постигне на крају. Добит за родитеље:упознавање родитеља са во програмом у групи (пано за родите-

ље, присуствовање активностима, заједнички излети, род.састанци);пружање прилике да се родитељи стваралачки изразе и изграде

квалитетнији однос са децом, сагледавајући њихове жеље, потребе и интересовања;

мото: дете- родитељ- васпитач =заједно у игри и активности;

Добит за старатеље детета са сметњама у развоју:Сазнање да је рана циљана интервенција дала резултате значајн

им напретком у свим сферама функционисања и понашања;већи ниво очекивања кроз све аспекте развоја детета;

105


подстицајна средина је у великој мери допринела размишљању о новим методама у подстицању развоја;

осећање припадности заједници и могућност да обављају друге друштвене улоге.

Наредни кораци:Oрганизовати посете установама у другим градовима ради упо-

знавања обичаја њиховог краја ;наставити рад на овој теми кроз развој група;децу, родитеље и све остале учеснике увести у свет обичаја, тра-

диције кроз разне игре и активности, уз непрестано окретање точка времена;

наставити са активностима у облику радионица и играоница деце и родитеља, а везаних за културну традицију;

обогатити родитељски етно центар са средствима за играње ига-ра везаних за обичаје и традицију;

осмислити простор за излагање садржаја везаних за традицијску културу деце и њихових породица;

организовати посету музејима и етно локалитетима;учешће на традиционалним манифестацијама на нивоу Установе

и града;организовати заједничке продајне изложбе деце ПУ „ЛАНЕ“ и

ОТИСА како би помогли сиромашној и болесној деци;


106

Препорука:Време у коме живимо поставља неке друге приоритете као што

је трка за престижoм и материјалним благостањем, а родитељи че-сто нису свесни да је и само њихово понашање модел васпитања који деца на овом узрасту брзо упијају. Заједничком сарадњом и добром комуникацијом могу се постићи још бољи резултати који ће имати већи ефекат у васпитању деце како од стране родитеља, тако и од стране васпитача.

Немојте одустати! Точак времена је лако окренути. Ако вам се чини да прилике не постоје, треба их стварати!

107


ПУ ЗвездараСуботичка 2а , БеоградВртић Чигра, Устаничка 194,

РОДИТЕЉ ВАСПИТАЧ У ВРТИЋУ

Врић Чигра је по програмској орјентацији у раду предшколске установе Звездара, Трид –вртић, односно вртић који већ 4 године ра-звија модел васпитања у малим групама родитеља и деце, тзв. ТРИ-Д-овима, односно тимовима од по четворо родитеља и њихове деце .

Основну концепцију овог модела рада стручни тим вртића је пре-зентовао на Балканским сусретима удружења васпитача у Сарајеву ове године .

Презентација, коју Вам предлажемо, направио је стручни тим вр-тића на основу питања васпитача из праксе / како из наше установе , тако и из других установа Србије / који жели да конкретно примене овај модел рада са децом и родитељима у својим срединама .

Презентација ,уме“ да одговори на следећа 4 питања практичара . Како васпитач да организује ТРИДШта родитељи васпитавају код деце у ТРИД-у, иНа које начине то могу да изведу у ТРИД-у Како васпитач води родитеље у васпитању деце у ТРИД-уОдговори на ова питања су „корак по корак упуства „ којима жели-

мо да помогнемо да у својој васпитној групи васпитач има родитеље –васпитаче.

1. Организовање ТРИД-аУ презентацији се приказују начини избора чланова трида, начини

њиховог међусобног повезивања у тим , подела улога ,време и про-стор за деловање ,....

2. Садржаји васпитања у ТРИД-уПрезентација говори о мрежи појмова за васпитање самопоуздања

и самоконтроле , пажње и сигурности , флексибилности и оптимизма и истрајности и стрпљења код деце. Наводи саджаје за сваки од на-бројаних квалитета у васпитању које може да се оствари у ТРИД-у.


108

3. Начини васпитања у ТРИД-уПредстављамо ТРИД као примену модела „гнезда“ у васпитању у

коме родитељи својој деци обезбеђују подршку , подстицај и пред-стављају ослонац у ТРИД играма и активностима /играма и актив-ностима које се наменски праве да се код деце ТРИД-а развију иза-брани квалитети у васпитању/

4.Улога васпитача групе у ТРИД-у ТРИД васпитање је заједничко ангажовање свих одитеља у ТРИ-

Д-у око сваког детета ТРИД-а .Улога васпитача је да ТРИД-у одређује циљеве , прецизира задатке , предлаже садржаје и са ТРИД-ом раз-матра остваривање васпитних ефекта. У презентацији се приказује конкретно искуства васпитача

Наша презентација биће организована у форми 15 мин упознавања са предложеним садржајима , а остало време „потрошићемо“ на орга-низовање разговараонице на основу 4 питања-одговора која истичемо у нашој презентацији .

За разговоре изабрали смо следеће кључне појмове

Трид васпитање , трид васпитач . поверење , задовољство . радост , пријатност у ТРИД-у, васпитно гнездо.

Презентацију допуњује и мини зборник састављен од најчесћих питања колега васпитача и родитеља-васпитача у нашој пракси , који смо обезбедили за свагог учесника наше презентације као додатни подстицај за сопствену ТРИД праксу

109


-

- -

“”

•••

••••

••

••••

••••

•••

••-•

•••

•-

••••

•••

••

-•••

••••

•••

1.-

-

2.-

–

3.-

-

4.-

–

•-

•-

•–

•–

.

•–

•-

•-

•–

-

1. 2. 3. 4.

•-

-

-


110

ПУ „Бошко Буха-Палилула”Прерадовићева 2а, Београд

ДЕЦА И ОДРАСЛИ У ИГРИ НА ОТВОРЕНОМ ПРОСТОРУ

Реализатор: васпитачи вртића ''Дунавска бајка'' и Ана Којић, педагог

Техничка средства: Лаптоп, пројектор

Тајање и осврт на процес кроз који се пролази (иновативни приступ, избор теме, материјал, игре...):

Глобализација, миграције из села у градове, пресељење великог броја људи из кућа у станове, довеле су до тога да деца више времена проводе у кући него на отвореном.

На избор теме утицала је и анализа досадашње праксе којом смо установили да се боравак деце на отвореном углавном не планира и да се боравак деце напољу своди на игру у њиховој режији уз разне спортске реквизите или без њих, што свакако није добар образац за сваки радни дан.

ПОШЛИ СМО ОД:Деца би требала да бораве на отвореном сваки дан (по киши, по

снегу...) Деца треба да учествују у доношењу одлука и у акцијама (уређи-

вање дворишта, прављење средстава, распоред...)које утичу на њихо-ву игру и активности на отвореном

Спољашњи простор требао би да буде динамичан, прилагодљив и да нуди разноврсне подстицаје како би деца могла бирати, стварати и мењати окружење у ком се играју

Спољашни простор мора обиловати за децу неодољивим подсти-цајима, контекстима за игру, истраживање, развој говора, стицање не-посредних искустава и контаката са светом природе и заједницом у којој дете живи

Игре и активности на отвореном нуде деци врло значајна иску-ства до којих деца долазе сама и у интеракцији једни са другима

Треба планирати довољно времена, како би деца имала прилику да развију и доврше своје идеје и игре

111


Треба осмишљавати и правити подстицајна, вишенаменска сред-ства за игру напољу

Спољашни простор мора подржавати инклузију и уважавати ин-дивидуалне потребе све деце, нудећи различити спектар искустава базираних на игри.

ЖЕЛЕЛИ СМО:

Да повећамо број и репертоар активности (из свих области), koje би се реализовале на отвореном простору и које би имале за циљ да деца у игри и међусобној инеракцији једни са другима и окружењем, уче и развијају своје потенцијале.

Да укажемо на значај развијања и неговања навике да деца про-воде доста времена напољу (не пред телевизором, компјутером) у контексту здравља и припреме за школу и даљи живот

Да деци омогућимо квалитетно испуњено време проведено на-пољу

Да ојачамо родитељске компетенције у домену квалитетног про-вођења времена на отвореном простору са дететом, и да им укажемо на значај улоге одраслог у партнерској игри са дететом

Да ојачамо родитељске компетенције у домену избора / правље-ња квалитетне играчке за своје дете

Да унапредимо сарадњу на релацији родитељи-вртић и ставимо је у функцији подршке дечјем развоју и напредовању

ТАЈАЊЕ И ОСВРТ НА ПРОЦЕС КРОЗ КОЈИ СЕ ПРОШЛО:

Реализација пројекта започета је у октобру 2011. године базирана на достигнућима досадашње теорије и праксе

Организовали смо састанке (у току којих смо анализирали доса-дашњу праксу и промишљали акцију у току које би унапредили рад у домену игре и активности на отвореном простору, користили смо стручну литературу, часописе, интернет изворе, страна искуства)

Анкетирали смо родитеље са циљем да их укључимо рад, али и да конкретно одговоримо на њихове потребе и интересовања у окви-ру овог пројекта (приређивали смо им писаме материјале)

У жељи да придобијемо родитеље за сарадњу организовали смо радионице ‘’двориште по мери детета’’, ''сви напоље'', ''поиграјмо се заједно''


112

Израдили смо велики број вишефункционалних средстава за игру на отвореном

Разрадили смо бројне активности на отвореном за сваку областРеализовали смо бројне активности на отвореном са акцентом на

заједничку игру деце различитих узрасних групаУредили смо двориште и ставили га у функцију заједничке актив-

ности деце и одраслихОформили смо ‘’ћоше напољу а унутра’’Наш рад пратила је и макетаРедовно смо обавештавали родитеље о развијању пројекта, а они

су нас подржавали тако што су учествовали на радионицама и ак-тивностима у вртићу, такође и радом код куће о чему су нас редовно обавештавали (панои, отворена врата ...

113


ПУ „Чика Јова Змај“, ВождовацБеоград, Саве Шумановића 1Тел: 011/3975-627e-mail: [email protected]

САРАДЊА СА ПОРОДИЦОМ- „ВРТИЋ КАО ЦЕНТАР САРАДЊЕ И КОМУНИКАЦИЈЕ“

Аутори и реализатори: стручни сарадници и васпитачи колектива вртића „Сестре Букумировић“

Приказ рада: Power Point презентација праћена усменим излагањем и отворе-

ном дискусијом на крају.Опис презентације:Усмено излагање ће појашњавати слајдове и илустровати садржај

самог излагања. Отворена дискусија је предвиђена за размену иску-става из праксе. Поред презентације бит ће изложени и узорци анке-та и упитника, ликовних и других продуката, часопис за родитеље и флајери и брошуре.

Кључне речи:Родитељ сарадник; новине, флајери и брошуре за родитеље; ин-

терактивни пано; анкете породичних интересовања; породични ку-так; трибине и тематски родитељски састанци; активност „Родитељ родитељу“.

Сажетак:Анализом и преиспитивањем сопствене праксе, те уочавањем по-

зитивних аспеката као и слабости у сарадњи са породицом, колектив вртића „Сестре Букумировић“, одлучио се за рад на унапређивању постојећих и развијању нових облика сарадње са породицом. Изабра-на област је обухватила две године интензивног планирања и спро-вођења активности што обухвата радну годину 2011/12 и 2012/13. У оквиру те области су обрађиване две теме; и то „Заједничком сарад-њом ка квалитетнијем одрастању деце“ (2011/12) и „Оквир за поро-дичну слику“ (2012/13). Основни циљ је подизање нивоа активног учешћа родитеља у животу и раду вртића. Били смо вођени са два основна изазова: како укључити родитеље у васпитно-образовни рад


114

предшколске установе зависно од њихове спремности за то, стручно-сти и животног искуства и како сарадњу са родитељима планирати, остваривати и евидентирати плански и систематски, не запостављаи-јући при томе ни могућности које се јаве спонтано и уносећи стално новине у облике и садржаје сарадње.

Два су кључна изазова у реализацији овог плана; - мотивисати родитеље на сарадњу,- мотивисати васпитаче на детаљније планирање и реализацију.Васпитачима је била понуђена палета активности како да прила-

годе потребама групе и реализују планирано. Уведен је нови облик комуникације са Саветом родитеља, изабрани су родитељи сарадници и урађено је анкетирање породичних интересовања.

Дете је било у прилици да оствари различите социјалне интерак-ције, имало је усаглашен васпитно-образовни рад и у породичном и у вртићком окружењу, а изабране активности кроз презентовање и ува-жавање дечјих продуката су ојачале самопоуздање и самопоштовање детета.

Овакво истраживање сопствене праксе нам је омогућило да стек-немо увид у начине на које родитељи васпитавају децу, њихове педа-гошке ставове и услове у којима деца одрастају, те нам се отворила могућност да утичемо на њих али и стекнемо позитивна искуства која ћемо примењивати у свом раду

САРАДЊА СА ПОРОДИЦОМ

„ВРТИЋ КАО ЦЕНТАР САРАДЊЕ И КОМУНИКАЦИЈЕ“

МОТИВ:Анализом и преиспитивањем сопствене праксе, те уочавањем по-

зитивних аспеката као и слабости у сарадњи са породицом, колектив вртића „Сестре Букумировић“, одлучио се за рад на унапређивању постојећих и развијању нових облика сарадње са породицом.

ОБЛАСТ:„Сарадња са породицом“Изабрана област је обухватила две године интензивног планира-

ња и спровођења активности што обухвата радну годину 2011/12 и 2012/13. У оквиру те области су обрађиване две теме; и то „Заједнич-ком сарадњом ка квалитетнијем одрастању деце“ (2011/12) и „Оквир за породичну слику“ (2012/13).

115


ЦИЉЕВИ:• Подизање нивоа активног учешћа родитеља у животу и раду вр-

тића;• Подићи свест о значају квалитетног односа између васпитача и

родитења кроз развијање поверења и спремности за сарадњу, те ме-ђусобно уважавање и подржавање;

• Установу развити као центар за размену педагошких, медицин-ских, дијететских и других искустава, како између стручних сарадни-ка, васпитача и родитеља, тако и између родитеља међусобно што би допринело квалитетнијем решавању васпитних ситауција;

• Подстаћи разноврсне облике међусобног повезивања и информи-сања о детету у родитељском дому и установи, уз размену података о његовом развоју значајних и за васпитаче и за родитеље.

ЗАДАЦИ:• Укључити родитеље у васпитно-образовни рад предшколске

установе зависно од њихове спремности за то, стручности и живот-ног искуства;

• Код родитеља градити поверење и свест о могућностима сопстве-ног доприноса што бољем функционисању предшколске установе;

• Обезбедити прилике и посебно време за сталну комуникацију са родитељима радфи усклађивања васпитно-образовних утицаја на дете;

• Упознати родитеља са циљем, задацима, садржајима, облицима и методама којима се остварују програми васпитно-образовног рада у установи;

• Сарадњу са родитељима планирати, остваривати и евидентирати плански и систематски, не запостављати при томе ни могућности које се јаве спонтано и уносећи стално новине у облике и садржаје сарад-ње.

ПЛАНИРАЊЕ И ПРИПРЕМА:На састанку колектива за формирање акционог плана 2011/12, раз-

меном информација смо дошли до структуре годишњег акционог пла-на у којем су активности подређене сарадњи са породицом. Те су се тако издвојиле области и задаци:

• Унапредити информативни облик сарадње са породицом;• Користити индивидуалне и групне портфолие у функцији сарад-

ње са породицом;


116

• Упознати и укључити родитеље у живот и рад групе;• Подстицати родитеље да одређене задатке и активности ураде

кући са децом;• Едуковати родитеље из области исхране, превентивно-здравстве-

не заштите и васпитно образовног рада.

КАКО СМО ПОЧЕЛИ:ПРВИ КОРАЦИ:Унапређивање информативног облика сарадње са породицом смо

спровели кроз израду информатора и брошура за родитеље о про-граму рада вртића, структуирање кутка за родитеље у вртићу, израда флајера и брошура из области дечјег развоја, здравља и исхране и припрема и презентација активности за сајт установе. За овај облик сарадње био је задужен стални тим васпитача и стручних сарадника, који је оформљен за ту сврху.

Креирање интерактивног паноа и упознавање родитеља са оваквим обликом сарадње је био задатак васпитача свих група, као и презента-ција оквирних палнова рада на огласним таблама за родитеље испред сваке васпитне групе.

Да бисмо побољшали размену информација, формиран је индиви-дуални дечји портфолио, као и групни портфолио, и одређени су дани Отворених врата на којим асу родитељи могли да дођу и разгледају портфолио свог детета и разговарају са васпитачем. А да би се порт-фолио обогатио, периодично је слат родитељима кући уз попратно писмо и анкету.

За упознавање и укључивање родитеља у живот и рад групе, осло-нили смо се на досадашњу добру праксу, односно на тематске ради-онице са родитељима, као и приредбе и предсатве за родитеље, изло-жбе дечјих радова и продуката.

Укључили смо родитеље, посебно чланове Савета родитеља:• у прикупљање амбалажног материјала и осталих средстава по-

требних за реализацију теме и пројеката,• у организацију излета,• посету установама од културног значаја,• организацију хуманитарних акција на нивоу објекта и сл.Увели смо „домаће задатаке“, занимљиве идеје за рад са децом

кући, користећи интерактивне паное.Стручни сарадници су држали трибине и тематске родитељске са-

станке. Укључивани су и родитељи чија је струка психолог, педагог,

117


лекар и сл. у циљу едукације осталих родитеља кроз активности „Ро-дитељ родитељу“.

МОТИВАЦИЈА ДЕЦЕ: Децу смо мотивисали излагањем радова и продуката ликовног

стваралаштва на паноима, као и на продајним изложбама и кроз при-прему и учествовање на приредбама и представама за родитеље. Деца су била главни носиоци активности у формирању дечјег портфолиа и изради домаћих задатака.

КЉУЧНЕ РЕЧИ:• родитељ сарадник, новине за родитеље, флајери и брошуре за

родитеље, интерактивни пано, анкете породичних интересовања, по-родични кутак, трибине и тематски родитељски састанци, активност „Родитељ родитељу“, ...

САРАДЊА СА ДРУШТВЕНОМ СРЕДИНОМ:За сарадњу са друштвеном средином, били смо вођени и отворени

за предлоге свих родитења, а посебно чланова Савета родитеља. За-висно од узраста деце и прилике, или смо ишли у посете или смо били у прилици да будемо домаћини.

ПРОБЛЕМИ У РЕАЛИЗАЦИЈИ: Два су кључна изазова у реализацији овог плана;- мотивисати родитеље на сарадњу,- мотивисати васпитаче на детаљније планирање и реализацију.Васпитачима је била понуђена палета активности како да прилаго-

де потребама групе и реализују планирано. Евалуацијом акционог плана у првој години установили смо да

је потребно, поред већ постојећих и уходаних активности, развијати следеће области и задатке:

• увести нови облик комуникације са Саветом родитеља кроз часо-пис за родитеље и анкетирати и пронаћи сараднике родитеље који би учествовали у изради часописа,

• искористити простор галерије између две радне собе за формира-ње кутка „Бајкотеке“,

• анкетирање породичних интересовања,• изабрати родитеље сараднике који ће помагати при одржавању

планиране манифестације „Сајам науке“.


118

ЕВАЛУАЦИЈА:

КОРИСТ ДЕТЕТА:• различите социјалне интеракције,• усаглашен васпитно-образовни рад и у породичном и у вртићком

окружењу,• јачање самопоуздања и самопоштовања кроз презентовање и ува-

жавање дечјих продуката,

КОРИСТ ЗА ВАСПИТАЧА:• остварује увид и прати кораке у развоју и напредовању сваког

детета,• утиче на подстицанје и унапређивање дечијег развоја,• остварује увид и прати кораке у развоју и напредовању сваког

детета,• На основу стеченог увида о развоју и учењу информише и укљу-

чује родитеље,• Стиче увид у начине на које родитељи васпитавају децу, њихове

педагошке ставове и услове у којима деца одрастају, како би могао да утиче на њих али и стиче позитивна искуства која ће да примењује у свом раду

КОРИСТ ЗА РОДИТЕЉЕ:• Активно учешће родитеља у праћењу увида и подстицању разво-

ја и увид у напредовању свог детета у зависности од узраста,• Остваривање својих родитељских улога,• Унапређивање својих партнерских односа са васпитачем у васпи-

тању деце и припреми за полазак у школу,• Осећај задовољства јер чине нешто ново и корисно за своје дете,

као и могућности родитеља да се активно укључе у рад установе,• Пружена им је непосредна помоћ у организацији образовне сре-

дине и културних подстицаја у родитељском дому, уз формирање код њих свести о сопственим могућностима да допринесу правилном расту, развоју и учењу деце.

ШТА ДАЉЕ:• Наставити са издавањем часописа и повећати тираж и тиме про-

ширити број детаљније информисаних родитеља ван оквира Савета родитеља;

119


• Охрабрити учешће родитеља у животу вртића повезујући склоно-сти и хобије родитеља (нпр. љубав према шаху) оснивајући секције у чијем би раду изабрани родитељ интензивно учествовао;

• Наставити праксу „Родитељ родитељу“ и пронаћи начин да се такве трибине што чешће одржавају у просторијама вртића пратећи интересовања родитеља путем анкета и предлога који стижу од Саве-та родитеља;

• Изложбе слика и фотографија о животу вртића излагати на вид-ном месту у холу вртића са попратним текстом, створити од тога јед-ну врсту „зидних новина“;

• Упознавати нове колегинице са добром праксом и уводити их у широку палету комуникације и сарадње са родитељима;

• Припремити брошуре које би „нове“ родитеље на што исцрпнији начин опскрбиле са свим потребним информацијама.

ЛИТЕРАТУРА:• „Кругови пријатељства“, група аутора, Креативни центар, 2010.• „Школа за родитеље; социо-едукативни програм за породицу“,

С.Медић, З.Матејић-Ђуричић, Д.Влаовић Васиљевић, Институт за педагогију и андрагогију Филозофског факултета, 1997.


120

ПУ ЧукарицаПожешка 28, БеоградТел: 011/ 3058-717offi [email protected]вртић: Дечји гај

ДЕТЕ У СВЕТУ ДРАМЕ

АУТОРИ И ПРЕЗЕНТАТОРИ РАДА: Наташа Кука, Весна Јовановић, Елена Вилимановић, Маја Милорадовић, васпитачи и Тијана Боговац, стручни сарадник

НАЧИН ПРИКАЗА РАДА - power - point или prezi презентација праћена излагањем и дискусијом

САЖЕТАК: Представљамо процес истраживања драмског метода и његових

могућности у раду са децом узраста од 3 до 6 година, тима васпитача вртића „Дечји гај“. Подстицај за бављење овим методом био је семинар „Моћ маште, моћ покрета“ и пратећи приручници. Мотивисаност целокупног тима васпитача након што су колегинице које су присуствовале семинару пренеле своја сазнања и искуства, нас је усмерила да као годишњу тему одредимо тему „Дете у свету драме“.

Ослонили смо се на приручнике, а потом постепено и самостално истраживали чаробни свет драме. Оно чиме смо се руководили јесте принцип да дете не учимо глуми већ да драму користимо као потку за низ развојно значајних задатака, за богаћење и контекстуализацију искуства детета, за креирање групне кохезије али и за решавање конретних проблем - ситуација у групи. Дете је у драмском методу активно у свим фазама активности. Путем драмског метода, оснаживали смо дете да се изрази, договара симболику и дели значења.

Након што смо овладали драмским техникама (акционе приче, врућа столица, карактер на зиду, пантомима, стаза савести, замишљено путовање, игра улога и др.), у другој фази рада користимо ове вештине за решавање актуелних питања у групи (за решавање проблем ситуација у групи деце, за грађење малих - пројектата, за развијање теме). Мали пројекти настају и када повезујемо драмски метод са критичким мишљењем, те добијамо продубљенији начин за овладавање појмовима, увиђање узрочно - последичних односа и

121


проблематизовање односа, понашања, поступака ликова из прича. Осим драмских техника и њихове примене у зависности од узраста

деце, контекста групе као и актуелних тема, истраживали смо и друге начине којима смо активирати дете да замишља, проживљава, исказује, ствара причу у групи вршњака. Посебно смо задовољни ефектима који су децу подстакли на самоактивност па су тако настале - дечје „сликокњиге“, стрипови и групне приче по сликама. Галерија вртића постала је „драмски полигон“ настала од апликација - дечјих цртежа дајући могућност за креативно ткање приче. Тада настају групне приче које улазе у Дечју књигу Дечјег гаја.

Такође, подаци самовредновања су нам показали да треба у већој мери да се годишња тема "ослика" у васпитно-образовној средини. Тада приступамо креирању драмских центара у радним собама али и изради дидактичких средстава у сарадњи са родитељима. Користимо свима доступне рециклажне и природне материјале, а драмски метод почиње да спонтано живи у групи кроз игре које деца граде у својим центрима интересовања.

Дечји гај је простран вртић са 18 група и дугачким ходницима. Изазов за нас је било ставити овај ненаменски простор у васпитно - образовну функцију. Посебан пројекат сарадње са породицом је креирање сценографија - драмских центара у ходницима вртића.

Осим значаја који је драмски метод имао за децу, рад на овој теми покренуо нас је да размишљамо о флексибилности средине и средстава у раду са децом. Користимо рециклажне материјале и сценографије више нису фиксиране већ су вишенаменске и покретљиве. Ангажовали смо родитеље у процес креирања драмских средстава и заједно проверили домете драмских техника.

КЉУЧНЕ РЕЧИ: драмски метод, активно дете, креирање подстицајне средине, сарадња са родитељима

ДЕТЕ У СВЕТУ ДРАМЕвртић ДЕЧЈИ ГАЈ, ПУ ЧУКАРИЦА, БЕОГРАД

Представљамо ток и домете истраживачког рада васпитача са драмским методом у раду са децом узраста од 3 до 6 година вртића Дечји гај, предшколске установе Чукарица из Београда.

Подстицај за бављење темом „Дете у свету драме“ био је семинар „Моћ маште, моћ покрета“ и пратећи приручници. Мотивисаност целокупног тима васпитача вртића „Дечји гај“ након што су колегинице које су присуствовале семинару пренеле своја сазнања и


122

искуства, нас је усмерила да као годишњу тему у радној 2012/2013. години одредимо управо тему „Дете у свету драме“. Интересовање за ову тему и даље траје, стога, и у радној 2013/2014. години драмски метод остаје наша годишња тема.

Ослонили смо се на приручнике, а потом постепено и самостално истраживали чаробни свет драме. Оно чиме смо се руководили јесте принцип да дете не учимо глуми већ да драму користимо као потку за низ развојно значајних задатака, за богаћење и контекстуализацију искуства детета, за креирање групне кохезије али и за решавање конретних проблем - ситуација у групи.

Путем драмског метода, снажили смо дете да се изрази, договара симболику и дели значења. Искуство нам показује да поједине драмске технике у већој мери одговарају млађим узрастима (нпр. пантомима, акционе приче, игре улога) док у старијој и предшколској групи можемо користити читаву палету драмских техника.

Осим драмских техника и њихове примене у зависности од узраста деце, контекста групе као и актуелних тема истраживали смо и друге начине којима смо активирати дете да замишља, проживљава, исказује, ствара причу у групи вршњака. Искуства у раду са драмским техникама водили су нас у самостално креирање активности богатих драмским потенцијалом. Креирали смо постер - приче, деца самостално дечје стрипове, причу и драматизацију на основу задатих ликова (гињол лутке), прича на основу дечјих цртежа праћена игром улога и драматизацијом и сл. Када повезујемо драмски метод са критичким мишљењем добијамо продубљенији начин за овладавање појмовима, увиђање узрочно - последичних односа и проблематизовање односа, понашања, поступака ликова из прича.

У првој години рада укључили смо родитеље у креирање драмских средстава (маске, лутке, костими) и заједно проверили домете драмских техника радионицама за децу и родитеље. Дан вртића прославили смо у духу драмских игара заједно са родитељима.

На нивоу тима васпитача осмислили смо сегменте који повезују све групе. Посебно смо задовољни ефектима који су децу подстакли на самоактивност па су тако настале - дечје „сликокњиге“, стрипови и групне приче по сликама. Галерија вртића постала је „драмски полигон“ настала од апликација - дечјих цртежа дајући могућност за креативно ткање приче. Тада настају групне приче које улазе у Дечју књигу Дечјег гаја.

123


Након што смо овладали драмским техникама (врућа столица, пантомима, стаза савести, игра улога и др.) приказали смо прву фазу рада, своја искуства и запажања колегама из установе.

У другој фази рада користимо драмски метод за решавање актуелних питања у групи (за решавање проблем ситуација у групи деце, за развијање теме). Актуелне проблем ситуације у групи постају тема игара улога. Тако конфликти у групи постају садржај игре улога „Шта је изазвало проблем“ и последично „Нађимо заједничко решење“. Тема коју планирамо, као нпр. саобраћај, се лако дочарава драмским методом. Игре улога и драматизовање ситуација (у аутобусу, прелажење ван пешачког прелаза, везивање појаса, лопта на улици и сл.) чине дечје сазнање „живим“ и омогућавају продубљивање и ширење теме.

Такође, подаци самовредновања су нам показали да треба у већој мери да се годишња тема "ослика" у васпитно-образовној средини. Приступамо креирању драмских центара у радним собама али и даљим израдама дидактичких средстава у сарадњи са родитељима. Користимо свима доступне рециклажне и природне материјале, а драмски метод почиње да спонтано живи у групи кроз игре које деца граде у својим центрима интересовања. Дечји гај је простран вртић са 18 група и дугачким ходницима. Изазов за нас је било ставити овај ненаменски простор у васпитно - образовну функцију. Посебан сегмент сарадње са породицом постаје креирање драмских центара у холовима вртића. Тако настају драмски центри у холовима вртића: „Чаробно дрво“, „Замак“ и „Бело - бело“(подстакнуто семинаром Мала ликовна трилогија).

Осим значаја који је драмски метод имао за децу, рад на овој теми покренуо нас је да размишљамо о флексибилности средине и средстава у раду са децом. Користимо рециклажне материјале и драмски центри више нису фиксирани већ су вишенаменски и покретљиви. Драмски метод омогућио нам је да боље сагледамо свет детета и да омогућимо подстицаје да се он проширује.


124

ПУ“Наше дете“ ВРАЊЕ[email protected],[email protected]Ул. Цара Душана 22, 017/424-766

ДЕЧИЈЕ ИГРЕ НЕКАД И САД

АУТОР: педагог физичке културе Ненад Ђорђевић и васпитач Ве-сна Терзић презентатори: Марина Савић, Трајковић Биљана, Јовчић Александра, Алексић-Ристић Линдис, Стојановић Наташа, Радица Крстић и Оливера Крстић, Крстић Бојана, Мишковић Зора, Арсић Соња и Стошић Душанка

НАЧИН ПРИКАЗА РАДА: ППТ уз коментаре и практична примена КРАТАК ОПИС ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ: у уводном делу прича о одра-

стању некад исад, затим ППТ презентација са сликама са активности и коментарима излагача. Практична примена појединих игара прила-гођена ситуацији. На крају питања и коментари присутних, предлози и сугестије за даљи рад и размена искустава.

КЉУЧНЕ РЕЧИ: игра, развој, одрастање, традиција, радост, дру-жење и једноставност

САЖЕТАК: Игра је основна активност детињства, помоћу које дете свестра-

но развија своју личност, свој карактер и склоности. Какво је дете у игри, такво ће у многоме бити и кад одрасте. Стога се васпитање будућег ствараоца првенствено врши у игри. Дете се игра зато што осећа потребу за активношћу, а та потреба је у гену његовог психофи-зичког развоја.

Истраживања наших и страних научника подтврђују чињеницу да традиционалне игре нестају, а да је игра савремене деце све једнолич-нија и суровија, нарочито међу градском децом, све чешће можемо видети квази игре великог рушилачког набоја, са много сирове мото-рике, што је узрок све веће агресије међу децом.

Садржај нашег рада чине традиционалне дечије игре којима су се деца вековима уназад играла и уз које су одрастала. Наше народне игре су нам послужиле да помоћу њих код деце развијамо, спретност, брзину и координацију, кооперативност, дружење и покушамо да очу-вамо богати дух наших предака.

125


Због изузетних ефеката ових игара на децу, проширили смо сарад-њу са ОШ „Бранко Радичевић“ и родитељима који су се са радошћу одазвали, на опште задовољство свих.

Активности су реализовали 12 васпитача у 7 васпитних група и укупно је обухваћено 462 деце (деца из матичног вртића, школска деца, деца из других вртића)

УводКако смо преживели? Ако је неко од вас био дете за време 70, 80-тих као ја...Како сте преживели???!!!Наше љуљашке биле су обојене сјајним бојама на бази олова. Још

се сећам...Када смо возили бицикле, нисмо имали ни кацигу, ни штитнике за

лактове и колена.Пила се вода са чесме у дворишту или где би је нашли, све док

више не будемо жедни. Нису постојале флаше са водом за пиће.Срећници који су имали пријатеља са бициклом, ухватили би се

отпозади да их вуче на врх узбрдице..., где бисмо се сетили да немамо кочнице!!!

Ех, да! У то време није било пуно саобраћаја.Нисмо имали мобилне телефоне... Тако да нико није могао знати

где смо!!! Незамисливо!!!Падали смо, рањавали се, ломили кости, губили зубе, али никад

није било тужби за ове инциденте! Нико није био крив... Само ми.Јело се све: колачи, маст и хлеб са шећером, чоколада, сладолед,

пили смо зашећерене сокове али нисмо имали проблема са тежином, јер смо проводили дане трчећи и играјући се...!

Нисмо имали Плеј стејшн, МП3-е, Нинтендо 64, видео игрице, 99 ТВ канала на кабловској, интернет идр... Имали смо уместо тога:

Праве пријатеље за игру!Играли смо кликере, жмурке, труле кобиле, школице, прескакали

ластиш, нека бије, нека бије..., играли фудбал..., а ако неко није био изабран у тим за игру то се није претварало у драму.

Имали смо слободу успеха и неуспеха. Одговорност... И научили смо да бирамо.

Јесте ли из те генерације? Ако јесте, потрошите неколико минута на сећање, заборавите на трен ужурбани живот и поново будите деца као некад.


126

Погледајте како сарадња васпитача и стручног сарадника може да вас учини срећним, задовољним и испуњеним!!!

О игриИгра је основна активност детињства, помоћу које дете свестра-

но развија своју личност, свој карактер и склоности. Какво је дете у игри, такво ће у многоме бити и кад одрасте. Стога се васпитање будућег ствараоца првенствено врши у игри.

Дете се игра зато што осећа потребу за активношћу, а та потреба је у гену његовог психофизичког развоја.

У предшколском узрасту дечији централни нервни систем још је недовољно фунционално развијен, због тога је оно у већој мери по-кретљиво, у физичком, душевном и емотивном смислу. Ту основну потребу за активношћу, ту тежњу да се активно учествује у животу, да се изгледа велики, да се подражавају старији дете задовољава у игри.

По речима Горкога, који се интересовао овим важним проблемом детињства, „Игра је пут деце ка сазнању света у коме она живе и који су позвани де измене“.

Прве мисли о дечијој игри срећемо још код најстаријих филозофа и педагога. О игри детета све се мање говори и пише као о врсти за-бављања, а све више као о услову здравог психо-физичког одрастања.

Мисли појединих стручњака о значају традиционалних игара за децу

За душевни развој деце од 3, 4, 5, па и 6 година најпотребније су игре. Максим Горки

Г. Грос у своме делу говори, да животиње не употребљавају сву своју мускулозну и физичку снагу једино ради добијања средстава за материјално одржавање, већ да један, сувишни, део троше и за изве-сни индиферентни циљ, који не доприноси никакве користи, а то је да се забављају, једном речју тај се сувишни део троши на игру, тј. животиње се поред рада око одржавања још и играју.

Грос даље каже: „Кад је човек здрав и кад незна шта ће са својом снагом, он почиње да пева и да подвикује, да игра и да скаче, да се задиркује, другим речима човек почиње да се игра“.

Још једно схватање Гроса о игри: „Игра, нам када нас живот су-више притискује, даје могућности исцрпљеној снази за одмор и ра-зонођење,. Као што жица на цитри и тетива на луку не сме увек

127


бити затегнута, ако хоћемо да инструмент и оружје сачува своју ваљаност, исто тако и човек потребује разонођење у игри“.

Игра је од великог значаја за телесни и душевни напредак индиви-дуе, оне су вежба за озбиљне задатке у животу.

(Ворубунг) Основа тих игара била је: надмудри и победи, брзим физичким и

мисаоним реаговањем, промућуреношћу, вештином, спретношћу и духовитошћу.

(Предраг Спасојевић) Компјутерске игрице су постале најважнија дечија игра са погуб-

ним последицама. Промовише се насиље (увезено из Америке), дете седи по неколико сати за компјутером, само са собом, (одстрањена со-цијализација). Када би наше просветне институције, пре свега дечији вртићи, почели да популаришу негдашње лепе, маштовите и духовите дечије игре, наша деца би нам одрастала са више друштвене свести, била би срећнија и у сваком погледу здравија.

Карл Бихер- игре имају огроман значај на развитак културе, јер се тек помоћу њих човечанство навикло и приуготовило за озбиљан и сталан рад.

Бихер је на многим играма показао да су претече озбиљном и пра-вилном послу

Шулц- назива Витешке игре генијалним. Игре су од нарочитог значаја и као производ заједничке мисли

народа, те су према томе ненадмашно важне за упоредо проучавање духа народа.

(Волкергеданке) Саопштење проф. др Александре Марјановић на научном скупу

(ОМЕП-а) на тему „Дечије игре у историској друштвеној перспек-тиви“, засновано на истраживању наших и страних научника под-тврђује бојазан да традиционалне игре нестају, а да је игра савремене деце све једноличнија и суровија.

Ивић И. (1985:255)- Према истраживању, традиционалне игре брзо нестају, а готово истим темпом се јављају, нарочито међу град-ском децом, квази игре великог рушилачког набоја, са много сирове моторике, а агресивност је у порасту међу децом.

Проф. др Александра Марјановић је говорила о добрим време-нима у којима су игре привлачиле и повезивале децу и одрасле, када су деца била укључена у многе видове живота одраслих, од свакод-невних послова, до светковина, забава и игара.


128

Игре нису биле просто подражавање култова, ритуала, обичаја, актуелних догађаја или свакодневних људских односа. Игре су биле сажете форме живота, минијатурни моделићи људске судбине и исто-рије: рођење- смрт, срећа- несрећа, успон- пад, добитак- губитак, устоличење- свргнуће, (Сикемић, 2001: 138)

Игра је непредвидивост и трагику људских живота доводила на људску меру, пребацивала у весело време и омогућавала људима да са њом баратају, игра је била друштвени феномен у коме су сви пар-тиципирани, и тек много касније, ушавши у индивидуални живот, из-губила универзалне везе и изменила се.(Бахтин, 1978)

ЗАБРАЊЕНИ ПОКРЕТЈа радим овако, али немој ти тако !Не имитирај, други покрет бирај !ЖМУРКЕБројим до десет, сакријте се сви... Ако те нађем жмуриш ти !Кријем се од њих, а кад се укаже прилика стићићу пре свихОКОШ БОКОШОкош, бокош, ти си кокош. Пита Баја, кол'ко теби треба јајаШИРИ ШИРИ Шири, шири... Коло прави, окрени се и наставиШКОЛИЦАНије тешка игрица ова наша школица!Ова је игра права ствар, она се зове ''Пуж обућар''ТРУЛЕ КОБИЛЕДа ли могу, да ли знам узјахати сам ?!!Труле кобиле јахаче добиле !ЛАСТЕ ПРОЛАСТЕ'Ласто, ласто буди друг, дај ми крила један круг !''У пару је лакше то свако зна, балон није препрека !КРУЖНА ШКОЛИЦАВесела нам лица док се игра ''Кружна школица'' !МАТИ, МАТИ КОЛИКО ЈЕ САТИКолико је сати, мати ће знати !

129


НЕКА БИЈЕ, НЕКА БИЈЕЛопта чека да се ослободи, да некога погоди ! Нека бије, нека бије лопта на месту није !ПРЕСКАКАЊЕ КОНОПЦАРуке окрећу, ноге скачу... Брже врти вијачу !Обруч вртим као чигра, баш је ово добра игра !ИГРЕ ОРАСИМАОраси, друже, и за игру служе ! ! Кад се добро припремим, орахе могу да погодим ! ИГРЕ ЛАСТИШЕМШта све може твоје тело, покажи нам смело !Ову су игру некада играли сви, а сада ластиш скачемо ја и ти!Спретност је битна, зато пази, ластиш не гази !ЋОРАВЕ БАКЕЋорава бако, сама се снађи па ме пронађи !БИРИ, БИРИ ГУСКЕ МОЈЕГушчице мале свуд' се разбежале. Бири, бири !ЦАР ГОВЕДАРБрже сви код цара, цара говедара !ЖМУРЕ И ЗВОНЦЕЗвонце прати па га ухвати ! Звонце смо ухватили и игру скратили !ФОТЕОва фота, ова фота као јежић да се смота !Послушаћу, урадићу као јежић бићу !Слушај ме пажљиво, говорим тихо, не смем гласно, јер је правило

свима јасно !Шта сад да радим, са овим у руци, да ли ће доћи крај мојој муци?

Ово су игре која су деца научила од својих васпитача и у којима су уживала док су се играла. Наведени стихови испод назива игара су стихови поред слика које смо сликали док су се деца играла, али због ограничености простора нисмо фотографије у овом документу послали.


130

ПУ ,,Олга Јовичић-Рита''Карађорђева 11Краљевотел.036- 332630e-mail: [email protected]

Аутори рада: Драгана Ст.Рудњанин-мастер васпитач, Александар Ракић-мастер васпитач,Габријела Чмерић -мастер васпитач

Презентатори рада:Драгана Ст.Рудњанин-мастер васпитачАлександар Ракић-мастер васпитачГабријела Чмерић -мастер васпитачЕмилија Романић-социјални радник

ПОВЕЖИМО СЕ - ЗБЛИЖИМО СЕ

Начин приказа рада: Усмено излагање уз мултимедијалну пре-зентацију,играоница за учеснике у уводном делу и радионица у завр-шном делу презентације.

Кратак опис презентације: Три васпитача (Драгана Ст.Рудњанин, Александар Ракић и Габријела Чмерић) уз пружање подршке соци-јалног радника (Емилије Романић), а уз музичку подршку васпитача (Станоја Маринковића),путем усменог излагања праћеног мултиме-дијалном презентацијом, представљају пример добре праксе укључи-вања ромске деце и њихових родитеља у живот и рад обавезног при-премног предшколског програма, укључујући учеснике скупа кроз играоницу ,,Етикете'' у уводном делу и радионицу ,,Чаробњак речи'' у завршном делу презентације.

Кључне речи: инклузија, ромска деца, социјална прихваћеност, интеркултуралност, пружање подршке, толеранција.

Сажетак: У циљу прихватања одговорности и различитости, под-стицањем узајамног дружења са вршњацима, живећи у хармонији, омогућити свој деци да буду активни у животу и заједници, верујемо да су промене могуће и желимо да мењамо себе и свет око себе.

Указујемо да оваква сарадња враћа људима који у њу верују смисао за живот, родитељима мотивацију, наду у боље сутра, васпитачима добру праксу, а деци да буду уважена и прихваћена без обзира на ра-

131


личитости које носе у себи у циљу припремљености за самостални живот и укључивање у заједницу.Приказ рада

Полазна основа пројектаРомска деца имају исто право као и сва друга деца да заједно са

својим вршњацима похађају редовну групу припремног предшкол-ског програма (ППП) при најближој школи месту становања као део редовног основног образовања. Тако се стварају услови да им се пруже разноврсне активности, обиље играчака, дидактичког матери-јала, друштво вршњака, подршка васпитача и оптимална средина за целокупан развој личности, као и припрема за школу. Омогућава им се укључивање у ширу социјалну средину и све редовне друштвене токове успостављањем поверења и обостране сарадње на релацији родитељ – васпитач кроз двосмерну комуникацију и добронамерност према сваком детету и родитељу.У сарадњи са школом (Педагошким асистентом за ромску децу), а уз помоћ локалне заједнице развија се савезништво за подршку квалитетном и успешном образовању ром-ске деце уз конкретне акције. Сви заједно идемо у сусрет њиховим потребама и проблемима да би се отворио зачарани круг сиромаштва у коме ове породице вековима живе, а све у циљу уклањања препрека из средине које их угрожавају да се оспособе за самосталан живот и буду део заједнице.

Како смо почелиГодинама уназад присутне су исте тешкоће у раду са ромском децом.

У четири групе ППП при О.Ш. „Димитрије Туцовић“ сваке године се упише од 20 до 30 деце ромске националности, али њихова редовна долазност по групама не прелази 2% годишње.Родитељи им не могу обезбедити ужину, прибор за рад, одећу и обућу и тешко је родитеље мотивисати да без свега овога редовно доводе децу у ППП. Незаинте-ресованост родитеља за ППП је велика јер им је најважније да обезбеде основну егзистенцију за своју породицу и не виде смисао у школова-њу своје деце.Присутно је неповерење родитеља према васпитачима засновано на ранијим негативним искуствима (страх, понижење, неза-интересованост васпитача за услове одрастања њихове деце).

Формира се тим на нивоу установе који ће покушати да се бави наведеним проблемима. Тим чине социјални радник и три васпита-ча, од којих један ради у ППП при О.Ш. „Димитрије Туцовић“ и два васпитача који су желели да учествују у планираним активностима.


132

Социјални радник врши упис и идентификацију ромске деце у уста-нови, прави распоред деце по групама, омогућава набавку прибора за рад, ужину, одећу и обућу преко организација из локалне заједнице кроз тимски рад са Педагошким асистентом за ромску децу. Васпи-тачи ће својим радом, идејама и позитивним ставовима премостити тешкоће да би ромска деца била успешна не прилагођавајући другу децу њима, већ мењајући методе и садржаје рада.

Мотив за избор теме:Превазилажење предрасуда које годинама постоје код васпитача у

вези са ромском децом.

Општи циљ пројекта:Укључивање и већа доступност ППП деци ромске националности;Посебни циљеви:-Информисаност и мотивисаност родитеља ромске националности

о важности укључивања деце у ППП и за даље образовање које ће им омогућити запосленост и активно учешће у друштву;

-Ангажовање локалне самоуправе , Предшколске установе и Основне школе, васпитача и родитеља ромске деце да се њихова деца укључе у ширу социјалну средину;

-Успостављање поверења и сарадње између родитеља ромске на-ционалности и васпитача;

-Пружање подршке и разумевање њихових потреба и проблема;-Социјална прихваћеност деце и доживљај припадања групи вр-

шњака.

Очекивања:-Превазилажење предрасуда у раду са ромском децом;-Побољшање сарадње са децом и родитељима ромске национал-

ности;-Критички однос према сопственој пракси;-Отварање васпитно-образовних институција ка ромским породи-

цама и њиховој деци уз уважавање њихових потреба и очекивања;-Успостављање сарадње са локалном заједницом у циљу решавања

проблема да се ромска деца укључе у друштвене токове и буду део заједнице;

-Повећање могућности да деца уче кроз интеракцију са другом де-цом у вршњачкој групи.

133


Наша дилема:Како ћемо подићи ниво свести и знања родитеља ромске деце о

важности укључивања све деце у ППП.

Како је пројекат текао:Социјални радник и васпитачи из тима су после уочавања про-

блема због мале долазности ромске деце у ППП и непревазиђених предрасуда које годинама постоје код васпитача у вези са ромском децом, одржали састанак са Педагошким асистентом при О.Ш. „Ди-митрије Туцовић“ који врши попис и идентификацију деце ромске националности који се уписују у ППП и школу, изнели став да је ва-жно да деца редовно долазе у ППП да би ромска деца била успешна, да би имали исти старт и полазну основу при упису у први разред као и остала деца, предшколску припрему, задовољавање потребе за друштвом вршњака, научили српски језик толико да могу пратити на-ставу у школу и имали ослонац у васпитачу.

Осмислили смо активности кроз које ћемо заједно проћи а у циљу мењања досадашњег стања: отварање ромских породица за сарадњу са васпитачима, поштовање културног идентитета, обичаја и традиције Рома, одлазак васпитача у ромске породице, споразумевање на ромском језику и учење деце понашању које је друштвено прихватљиво.

Орагнизована је јавна трибина у ромском насељу под називом „ППП – први корак ка успешном образовању“ као мотивација родите-љима да се покаже добронамерност и разумевање за њихове пробле-ме који су годинама били присутни, а нису се решавали у корист деце већ су родитељи остављени да се сами сналазе како и на који начин да упишу и припреме децу за полазак у ППП и школу.

Цео тим са Педагошким асистентом учи ромски језик (основне речи) како би уклонили ограничења и препреке у комуникацији са децом и родитељима да би се лакше споразумели.

Посета ромском насељу да би се ближе упознале породице деце која ће долазити у ППП. Разлог посете је и подела обуће, одеће, ран-чева, прибора и играчака за децу. Као доказ поштовања њихове деце понели смо неколико дечјих радова из ППП који ће красити њихове домове. У циљу поштовања културног идентитета који даје печат сва-ком народу, причали смо на ромском језику са породицама које не знају српски језик. Посета је била пријатна уз воду, шећер и чај, деца срећна, задовољна, седели су нам у крилу, мазили се и држали нас за руке, шетали по насељу и уводили нас у њихове домове.


134

На почетку нове школске године више пута смо послали ромским родитељима информацију о родитељском састанку и теми састанка „Упознавање са програмом рада у ППП“. Дошли су скоро сви роди-тељи ромске деце, што нам је говорило да смо успоставили добру сарадњу и поверење са родитељима. Поделили смо прибор за рад у ППП и договорили се да организујемо заједничке активности и ради-онице да би се дао допринос у раду групе и да родитељи виде начин на који васпитач ради са децом.

Заједничке активности „Сви се смејемо на истом језику“. Проналазили смо повод и циљ да посетимо организације, уста-

нове и друге групе деце у нашем граду, па су сва ова наша дружења имала едукативни и забавни карактер.Сарадња са Основном школом „Прваци предшколцима“ са ци-

љем да се пожели добродошлица свим предшколцима уз сарадњу са васпитачима, учитељима и школском децом а кроз подстицање пози-тивне комуникације да брину једни о другима и да сарађују: драмска игра „ Септембар је, кренимо у школу“,певамо и рецитујемо.песме.о-.школи,поклон.од.првака.за.предшколце.и.послужење.уз музикуПосета аеродрому „Морава“-Лађевци у циљу упознавања деце

са актуелним догађајима нашег града а у оквиру активности које су планиране за Дечју недељу: упознавање са пилотима, пистом, авио-нима и хелихоптерима, улазак у авионе и хелихоптере, рецитовање песмица и подела војних налепница и слаткиша деци.Дружење са децом из других предшколских група. Заједничком

игром и кооперативношћу омогућити деци да уважавају једни друге, поштују слободу изражавања и да се укључују заједно у рад групе: певамо о другарству, играмо „Дуње ранке“ у пару,израђујемо оригами срца,послужење за сву децу.Дочек Деда-Мраза поводом предстојећих Новогодишњих и Бо-

жићних празника: певамо и играмо са Деда-Мразом,сликање и подела пакетића.„Ђурђевданско посело“ – поштовање културног идентитета са

циљем унапређивања сарадње васпитач – родитељ.Приредба поводом верског празника „Ђурђевдана“ где су деца певала и рецитовала на српском и ромском језику. Песму „Ђурђевдан“ је на гитари изводио васпитач ромске националности.Завршна приредба у школи кроз коју смо пружили добар при-

мер деци за повезивање различитих култура уз међусобно дружење

135


и зближавање: рецитовање на ромском и српском језику „На свету су деца иста“, певамо песме о школи, игра „Деца су украс света“.

Сарадња са друштвеном средином:Иницијатива за локални развој – град Краљево: испитујемо пре-

длоге за бољу сарадњу и комуникацију са родитељима ромске деце, понуда дидактичких средстава за игру у ППП и код куће (узимају – враћају или им се поклања нешто од понуђених средстава), предло-жемо оснивање „Бајкотеке“ за предшколску децу у оквиру библио-теке у О.Ш. „Димитрије Туцовић“,утврђујемо правила понашања и начин коришћења играчака и дидактичких средстава;У сарадњи са медицинском школом одржано је предавање про-

фесора и ђака медицинске школе деци и родитељима ППП у циљу подизања квалитета здравља (хигијене руку и зуба): разговор са де-цом о хигијени у циљу превенције ширења заразних болести, инфор-мисање о правилном прању зуба, додела одеће и обуће деци ромске националности који су прикупљени кроз хуманитарне акције, реци-тујемо и певамо друговима из медицинске школе у знак захвалности.„Гарави сокак“ – приредба у краљевачком позоришту поводом

обележавања 8. Априла – дана Рома.Учествовали су предшколци и школска деца Основне школе „Димитрије Туцовић“ и на креативан начин игром, песмом и глумом приказали обичаје, културу и тради-цију Рома.Матурски плес предшколаца – заједничке активности за све

предшколске групе при П.У. „Олга Јовичић-Рита“ у сарадњи са локал-ном заједницом:дружење са дечјим песником (Милоје Радовић),пева-мо песму „Кад си срећан“ и пуштамо балоне у ваздух .Радионица за родитеље: Израда матурских капа за завршну при-

редбу.Циљ: узајамно упознавање кроз дружење и зближавање у активно-

стима и раду. Уводни део: упознавање о прављењу капа и подела у групе према

слици коју су извукли на картици.Главни део: подела шема и мате-ријала и детаљно упутство за израду капа. Време за рад 20 минута.Завршни део: стављамо направљене капе деци на главе и размена у кругу ко је шта радио, како се осећао и коме је била потребна помоћ.


136

Тешкоће у раду:-Разлике у очекивању родитеља и васпитача;-Несигурност у комуникацији на ромском језику;-Разбијање дугогодишњих предрасуда код васпитача о ромској

деци;-Слаба комуникација између самих родитеља ромске деце;Лош проток информација.

Добит за децу:-Свеобухватна припрема за школу и живот;-Развој самосталности, самопоштовања и самопоуздања;-Богаћење дечјег социјалног искуства кроз посете и контакте са

децом из других група;-Присутност родитеља у групи.

Добит за родитеље:-Расте сигурност и поверење родитеља у васпитача;-Задовољство у заједничким активностима са својом и другом де-

цом и родитељима;-Допринос квалитетној припреми за школу;-Могућност учествовања у васпитно-образовном раду са децом.

Добит за васпитаче:-Тимски рад;-Задовољство деце и родитеља;-Раст самопоуздања и професионалне компетенције у процесу пла-

нирања, реализације и евалуације васпитно-образовног рада.

Шта планирамо даље?Радећи на овом пројекту закључили смо да васпитачи уважавају

сву децу без обзира на различитост и обезбеђују свој деци исте услове за живот и учење. Вртић је отворен за поштовање све деце и индиви-дуалних разлика као извор богатства и разноврсности, што нам омо-гућује ширење знања, обогаћивање искустава а сваком детету пружа могућност да се дружи са својим вршњацима и припреми за школу под истим условима као и сва друга деца.План је да се повећа број активности којима ћемо се бавити са ромском децом и тимски рад са њиховим родитељима, неговати оно што смо до сада постигли у са-радњи са вртићем и школом, чешће организовати трибине, састанке

137


и предавања и развијати партнерске односе са локалном заједницом.

Играоница за учеснике: „Етикете“ (уводни део презентације)Циљ: уочавање ефеката нашег понашања на друге и туђег понаша-

ња на нас.Уводна активност: учесници се шетају и поздрављају (здраво лут-

ко, паметнице, лепото, фацо, глупане...) – ово кратко траје.Главни део активности: користимо унапред припремљене етике-

те исписане на стикерима. За ову активност је важно да и водитељи имају етикете на челу али не постају чланови групе. Етикете се деле случајним избором и лепе на чело да сви могу да их виде од учесника али не и особа која је носи. Прво се етикете залепе водитељима и цела група се од тог тренутка понаша према њима у складу са етикетама. Нико никоме не сме рећи шта је на етикетама нацртано. Групишу се према знаку на етикети али ће остати три до четири учесника који неће имати могућности да приђу ни једној групи, јер ће имати потпу-но различите знакове на етикетама. Активност траје до 15 минута и важно је да свако од учесника има довољно времена да „осети“ после-дице етикете коју носи.

Завршни део: свако скида етикету и оних четворо учесника који су имали различите етикете од других причају како су се осећали. Може се десити да бурно реагују или да постану агресивни.

Радионица за учеснике: „Чаробњак речи“ (завршни део презен-тације)

Циљ: Увиђање смисла комуникације, размене и узајамности у ме-ђуљудским односима.

Активност: Учесници добијају стикере на којима су вредности према којима формирају групе. На стикеру записују реч која их асо-цира на добијену вредност и размењују их између себе са особом коју сретну, а од ње узму њену реч. Учесници се потом враћају у своју групу и од речи коју су разменили праве причу, песму, бајку, плакат које на крају активности презентују.


138

ПУ ,,ОЛГА ЈОВИЧИЋ-РИТА''Карађорђева 11Краљевотел.036- 332630e-mail: [email protected]

Аутори рада: Александар Ракић-мастер васпитач, Драгана Ст.Рудњанин-мастер васпитач, Габријела Чмерић -мастер васпитач

Презентатори рада:Драгана Ст.Рудњанин-мастер васпитачАлександар Ракић-мастер васпитачГабријела Чмерић -мастер васпитач

„ИГРУ ПОКРЕНИ – СПОРТУ СЕ ОКРЕНИ“Начин приказа рада: Усмено излагање уз мултимедијалну пре-

зентацију, играонице у уводном и звршном делу.Кратак опис презентације: Три васпитача (Александар Ракић,

Драгана Ст. Рудњанин и Габријела Чмерић) промовишу утицај спорта на правилан раст и развој, очување здравља деце, најздравију забаву и разоноду, као и обавезан садржај активности у свакодневном животу детета.

Кључне речи: Спорт, здравље, дружење, забава, кретање.Сажетак: Циљ рада је указивање на смисао, значај и потребу за

спортским активностима деце да би се спречили негативни утицаји које носе савремени начини живота. У таквој ситуацији као снажан фактор санације штетних утицаја могу бити добро и правилно осми-шљене спортске активности. Овим радом представљамо важност спортских активности за очување здравља деце кроз дружење, ко-операцију у игри, забаву и разоноду, уз макисмално залагање за по-стизање што бољих резултата, формирање радних навика и јачање карактерa.

Приказ радаПОЛАЗНА ОСНОВА ПРОЈЕКТАУстаљена пракса П.У. „Олга Јовичић – Рита“ је да се у васпитно-о-

бразовном раду у току школске године планирају спортске активно-сти за децу ППП уважавајући последице које носе савремни и урбани

139


начин и услови живота. Основно обележје таквог начина живота је телесна пасивност деце, недовољно кретање, прекомерено седење уз игре и активности које не изискују кретање, гледање ТВ-а, седење уз примену игара на рачунару. Можемо закључити кроз наведено да су моторичке активности деце сведене на минимум. Све се то неповољ-но одражава на успоравање општег развоја дечјег организма. У таквој ситуацији штетне утицаје можемо да сведемо на минимум уз добро и правилно осмишљене спортске активности које ће имати утицај на унапређење и очување здравља деце а кроз које ће се деца најздравије забавити и разонодити.

Спортске активности, посебно дечја игра, доприносе развоју и сарадњи међу децом, поштовању реда и основних норми понашања, развоју другарства и кооперативности, самоконтроли и других пози-тивних вредности. Такође се значајан допринос остварује на развоју самосталности и сигурности код деце кроз решавање одређених за-датака у току активности и доприноси емоционалном и социјалном прилагођавању деце.

КАКО СМО ПОЧЕЛИУважавајући изложене проблеме које носи савремени начин живо-

та, у договору са четири васпитача у вртићу „Невен“ који воде ППП и који ће учествовати у планираним спортским активностима на ниву установе и четири васпитача реализатора пројекта формиран је тим. Цео тим је учествовао у следећим активностима: утврђено је колико укупно деце ће учествовати у спортским активностима (100 деце из 4 група),спроведен је упитник за родитеље да се утврди које спортске активности треба оснажити у раду са децом, одржан је родитељски састанак да би презентовали добијене резултате на основу којих би планирали конкретне акције, направили план активности које ћемо реализовати у сарадњи са установом, одржали радионицу за родите-ље и децу у циљу подстицања такмичарског духа правећи навијачку заставу и осмисливши химну вртића „Невен“, мотивисали родитеље да код своје деце развијају позитиван однос према спорту да би изра-сли у здраве особе и будуће спортисте, орјентационо одредили распо-ред група које ће учествовати у конкретним планираним спортским активностима на нивоу установе.

МОТИВИ ЗА ИЗБОР ТЕМЕ:Слободно време деце предшколског узраста организовати као ак-

тиван одмор, што подразумева да то време искористе у спортским


140

активностима са циљем да се одстрани замор и оснажи организам детета. Водећи се принципом забаве и разоноде и укључивањем роди-теља у заједничке спортске активности изазивати код деце позитивне емоције и радост.

ЦИЉЕВИ:ОПШТИ ЦИЉ: Упознавање и приближавање деце предшколског

узраста разним спортовима и спортским дисциплинама, као пут да се деца определе за један од њих и да се активно баве спортом ради јачања здравља.

ПОСЕБНИ ЦИЉЕВИ:Укључивање деце предшколског узраста у неку врсту физичке ак-

тивности којом стичу основе базичних, тимских и индивидуалних спортова;

Схватање значаја спорта и правилан однос према његовим вредно-стима;

Јачање и учвршћивање здравља и јачање отпорности према разним болестима;

Формирање и јачање вољних и карактерних особина личности;Развој сарадње, дружења и колективног рада;Развој смисла за лепо, задовољство и срећу;Смањиавање негативних утицаја савременог начина живота.

ОЧЕКИВАЊА:Већа укљученост у спортске активности деце и родитеља;Унапређивање сарадње са родитељима и укључивање родитеља у

заједничке спортске активности;Развој свести код родитеља о значају бављења спортом за здравље

њихове деце;Побољшавање и унапређивање нивоа спортске образованости

деце;Већа мотивисаност код деце за бављење спортом.

НАША ДИЛЕМА:Да ли су деца довољно мотивисана понуђеним спортским активно-

стима како би се определила за омиљени спорт у којем би се осећали срећно и задовољно, а који би одговарао њиховим интересовањима, могућностима и потребама.

141


Да ли ће деца схватити спорт само као разоноду и забаву или ће имати за циљ да се максимално ангажују и постигну што боље резул-тате.

КАКО ЈЕ ПРОЈЕКАТ ТЕКАО:Пројекат се развијао кроз три фазе.

I ФАЗАНакон формирања тима одржали смо састанак на којем смо се до-

говорили да спроведемо Упитник за родитеље да испитамо мишље-ња и очекивања родитеља да би утврдили које спортске активности треба оснажити у раду са децом. Упитником смо дошли до резултата да је мишљење родитеља да би се њихова деца најрадије бавила фуд-балом, пливањем, тенисом, кошарком, одбојком, атлетиком. То нам је дало повод да организујемо групни родитељски састанак за све групе ППП при вртићу „Невен“ на коме смо презентовали добијене резултате Упитника и представили им које ћемо конкретне активно-сти планирати у сарадњи са њима и децом како би подстакли прави-лан телесни развој код деце и приближили им спорт кроз забаву и разоноду.

Радионица за родитеље и децу: Израда навијачке заставе и осми-шљавање навијачке химне нашег вртића у циљу подстицања такми-чарског духа.

Уводни део: упознавање о прављењу заставе и смишљању стихова за навијачку химну. Родитељи деца су давали више предлога како ће изгледати застава и којих боја, са којим обележијима и определили су се за заставу Републике Србије са цветом невена у средини заставе.

Главни део: подела материјала за израду застава и смишљање сти-хова за навијачку химну. Време за рад је 20 минута.

Завршни део: приказивање направљених застава, читање стихова осмишљене химне уз допуну или преправку, размена у кругу шта је ко радио, како се осећао и коме је била потребна помоћ.

II ФАЗАОрганизована је спортска радионица за родитеље и децу 4 при-

премних предшколских група „Игре без граница“ у којој су родитељи били партнери у игри својој деци са циљем да се уоче предиспозиције деце за бављењем неким од ових спортова (кошарка, мали фудбал, одбојка, атлетика – штафета и скок у даљ, надвлачење конопца). Деца


142

су била подељена заједно са својим родитељима у 6 група а екипе су формиране на основу картица које су деца извлачила пре почетка ига-ра. Објашњена су им правила да свака игра траје по 10 минута и да се након тога смењују екипе по пунктовима у смеру сказаљке на сату и да ће тако све екипе проћи кроз све планиране спортове. Ове спортске активности деца воле јер им пружају узбуђење, емоције радости и среће, показујући кроз игру своје потенцијале за одређени спорт. Сва су се деца поред својих родитеља осећала заштићено и сугурно што их је још више мотивисало да истрају и буду упорни у игри до краја, да покажу максимално залагање и постигну што бољи резултат у не-ким од понуђених спортова.

III ФАЗАСпортске активности у сарадњи са друштвеном средином-Такмичење у малом фудбалу: четири предшколске групе из вр-

тића „Невен“ (40-оро деце) играло је упоредо на три терена са оста-лим екипама, а све у циљу повећања снаге мишића доњих екстре-митета, брзине, покретљивости и координације, мотивишући децу за што бољи резултат и будећи тако у њима такмичарски дух. Деца из нашег вртића су освојили „Кикер куп“.

-Дан изазова – Бициклијада: поводом обележавања међународног дана изазова организована је бициклијада на нивоу установе у којој су учествовале и предшколске групе из вртића „Невен“. Деца су возила своје бицикле заједно са васпитачима улицама града у веселој атмо-сфери јер је то дан који креира самосвест и ентузијазам- дан активног живљења.

-Крос – „Трка за срећније детињство“: крос је био спортског али и хуманитарног карактера у коме су учествовали сви предшколци уста-нове, а међу њима и деца вртића „Невен“ који су куповином купона Црвеног крста дали допринос за бољи живот социјално угрожене деце из нашег града. На овај начин мотивисали смо децу да буду хумана, да воле, да се друже и играју. Деца су трчала по обележеној травнати стази на 400 метара до циља подељени по групама (вртићима) и по категоријама (девојчице – дечаци). У финалној трци у категорији за девојчице, наша Невена из „Невена“ освојила је друго место.

-Планинарење : у циљу промовисања здравог начина живота и опште издржљивости код деце, планинарили смо до врха Стрменице на планини Столови. Деца су показала упорност и истрајност да се испењу на врх планине и ту поставе заставу вртића „Невен“ коју су

143


заједно са својим родитељима направили у радионици. Уском пла-нинском стазом пешачили смо око сат времена до врха уз мале одмо-ре до 10 минута. Деца су уживала у природи, дружењу са другарима из осталих предшколских група, помагали једни другима током пеша-чења кроз шуму и бодрили оне који су желели да одустану.

-Игре на води – пливање: на градском базену организоване су игре на води за децу из припремног предшколског програма, међу којима су били и прешколци из вртића „Невен“. Циљ игара на води је био да се деца забаве и разоноде на води и да заволе овакву врсту активно-сти. Деци су подељени прслуци, па су по екипама пловили на чамци-ма и веслали заједно са васпитачима што је изазвало емоције среће, радости и задовољства. Потом је организовано такмичење у пливању на 30 метара за децу која су знала да пливају по категоријама дечаци – девојчице уз инструкције стручних сарадника за физичко васпитање.

-Тенис : у циљу промовисања тениса као спорта који изграђује са-мопуздање, учи дисциплини и ослањању на самога себе, одржана је промција тениса на четири терена за 150 предшколаца из краљевач-ких вртића. Предшколци из вртића „Невен“ активно су учествовали у упознавању основних елемената овог спорта које је демонстрирао тренер тениског клуба. Једни екипа је играла тенис а друга је ску-пљала лоптице, па су се смењивали на 5 минута. Најуспешнији по мишљењу тренера добили су медаље. Деца су искзала вољу да науче разне врсту удараца у тенису, као и да усавршавају кординацију по-крета.

ТЕШКОЋЕ У РАДУМотивисање родитеља за учествовање у спортским активностима.Организовање превоза и боравак деце ван вртића не реметећи ре-

жим дана и потребе деце.

ДОБИТ ЗА ДЕЦУСрећно и задовољно дете,Развој позитивних особина личности: истрајност, упорност, воља

и самопуздање.Развијање упорности и истрајности,Богаћење искуства ван вртића,Успостављање боље интеракције, кооперативности и комуникаци-

је међу децом.


144

ДОБИТ ЗА РОДИТЕЉЕМогућност укључивања у реализацију васпитно-образовног рада,Бољи увид у значај спортских активности за развој деце, Упознавање интересовања и способности своје деце, Задовољство због заједничких активности са децом и васпитачима,Кроз забаву и разоноду активно проводе слободно време са својом

децом.ДОБИТ ЗА ВАСПИТАЧАПовећање компетенције васпитача,Успостављање атмосфере сарадње и тимског рада међу децом, ва-

спитачима и родитељима,Боље упознавање дечјих потенцијала,Задовољство заједничким постигнућима,Унапређење квалитета рада.ШТА ПЛАНИРАМО ДАЉЕ?Наставити сарадњу са спортским клубовима,Чешће организовати заједничке спортске активности са децом и

родитељима,Промовисати стечена искуства и значај спорта на предшколском

узрасту уз укључивање свих предшколских група на нивоу ПУ.

УПИТНИК ЗА РОДИТЕЉЕ Поштовани родитељи,Вртић ,,Невен'' учествује у пројекту,,Игру покрени- спорту се окре-

ни''.Пред Вама се налази упитник који ће нам помоћи у раду на овом пројекту. На основу добијених резултата биће предложен план актив-ности а све у циљу очувања и јачања дечјег здравља. Зато Вас молимо да искрено одговорите на постављена питања

Упитник је анониман, а добијени подаци користиће се за израду пројекта ,,Спортико''.

Унапред Вам хвала на сарадњи!1. Сматрам да се моје дете довољно бави спортовима и физичким

активностима.а) слажем себ) делимично се слажемв) не слажем се

145


2. Према учесталости рангирајте како Ваше дете проводи слобод-но време?(1- најчешће користи, 6- најређе користи)

__________ Игра игрице__________ Гледа цртане филмове__________ Игра се у затвореном простору__________ Тренира неки спорт__________ Игра се на отвореном простору__________Иде на додатне активности (учење страног језика,бале-

т,плес, музичко забавиште и др.)

3.У току једног дана, након боравка у предшколској установи, Ваше дете проводи слободно време у затвореном простору :

а) од 30 мин. до 1hб) oко 2hв) више од 2h

4. Сматрам да би требало организовати више спортских активно-сти у вртићу које би постицале дечји правилан телесни развој и то:

а) слажем себ) делимично се слажемв) не слажем се

5.По Вашем мишљењу које спортове треба организовати у ПУ ради постизања високог нивоа моторичких способности код деце?

6. Колико често учествујете у спортским активностима са Вашим дететом?

а) Сваки данб) Два пута недељнов) Три или више пута недељно г) Ретко,немам времена

7. Сматрате да време које моје дете проводи у спортским активно-стима има позитиван утицај на његово здравље.

а) слажем себ) делимично се слажемв) не слажем се


146

ПУ „Бамби“, Кула,Јосипа Крамера 19025/ 722-139025/ [email protected]

Аутори: васпитачи - Јелена Рајак, Митошевић Драгана и Гордана Поповић

Тема: „Чаробан свет књига“Начин излагања: Power Point презентација, видео запис, разговор

и дискусија у оквиру групе. Кратак опис презентације: У току презентације учесници ће

имати прилику да се упознају са разрадом теме „Чаробан свет књига“

РЕЗИМЕ РАДА Увидом у сопствену праксу, анализом васпитне средине и након

реализације семинара из „Лак изговор“, “Вртић по мери детета, “Индивидуализација - одговор на аутентичне потребе предшколског детета”, ”Заједно у одрастању”... поставили смо себи следећа питања:

- Које и какве промене унети да би смо изашли у сусрет индивидуалним потребама и могућностима деце ? ( Да за свакога буде по нешто)

- Како да сва деца буду укључена на основу својих могућности и жеља и да са својим заједничким стваралаштвом креирају

- Како подстакнути децу на стваралаштво?- Како подстакнути родитеље да подстакну дечије стваралаштво и

буду велика подршка дечијим остварењима?- Како мотивисати и укључити родитеље у креирање васпитно

образовног процеса?На основу интересовања и потреба деце започињемо пројекат

„Чаробан свет књига“ и том приликом постављамо себи следећа питања:

- Како охрабрит дете и подржати га у говорној комуникацији- Како подстакнути све функције говора, јасно изражавање,

имагинацију- Како подстакнути децу на говорно стваралаштво и машту- Како увести децу у свет бајки, песми,прича...подстакнути их да

анализирају, измишљају да изразе свој доживљај из књижевности- Да учествују у комуникацији и износе своје мишљење

147


- Да размишља о језику и манипулише његовим карактеристикама- Како обогатити дечија знања о свету и окружењу спонтано и

повезаноСхватили смо да су велики задаци испред нас, велика жеља и

очекивања деце. Препознли смо подршку породице и пронашли подстицај у окружењу. Препустили се деци, њиховим потребама и уживали у њиховим постигнућима.

Пратећи дечја интересовања са уживањем смо потпомогли дечије стваралаштво и стварали пројекат „Чаробан свет књига“. Као резултат реализације пројекта деца су учествовала у изради разноврсних књига са којима су обогатили своју духовну културу

„ЧАРОБАН СВЕТ КЊИГА“


148

МОТИВ Премештање деце из света рачунара и телевизора у свет писане

речи, сликовница - Чаробан свет књига. Посматрањем и праћењем деце уочили смо потребу стварања и буђења љубави према књизи, богаћење дечијег говора, побољшавање дечије комуникације, буђење дечије маште... Тимским радом деце, васпитача и породице одредили смо смернице и активности које су нас уводиле у пројекта, а идеје и креативност деце отварала су нова подручја дечијег стваралаштва и тако се стварало мноштво других идеја из којих је испливавало унутрашње дечје задовољство.

ОПШТИ ЦИЉ

Упознавање деце са чаробним светом књига, буђење љубави према књизи кроз разноврсне активности.

ПОСЕБНИ ЦИЉЕВИ - Упознавање деце са књижевним делима и подстицање

интересовања за њих било да су прочитана, испричана, приказана...- Развијати код деце способност разумевања, доживљавања и

тумачења књижевних дела. - Пробудити код деце љубав за књижевно стваралаштво. - Изражавање дечје креативности кроз стваралачке активност - Буђење интересовања деце за креирањем књига чији садржаји ће

бити обликовани по њиховим жељама- Подстицње деце да коришћењем слова, речи, реченица стварају

нова дела која садрже њихову креативност- Богаћење сазнања и искуства из свог окружења- Схватање смисла усклађивања својих жеља и потреба са жељама

и потребама других- Развој имагинације, инвенције стваралаштва- Постизање стваралачке синтезе какву даје преплитање говорних,

ликовних, музичких, телесних, драмских активности- Укључивања у планирање и реализацију ВОР-а родитеља и

друштвене средине

149


ЗАДАЦИ

- Васпитач ствара атмосферу ставаралаштва и отворености према искуству

- Негује говорно стваралаштво код деце, упознаје децу са књижевношћу

- Обезбеђује услове за стварање доброг расположења код деце и што опуштеније атмосфере у којој могу да се мотивисано баве разним активностима и слободно изражавају своје унутрашње доживљаје

- Организује одговарајућу средину и обезбеђује услове за извођење различитих активности

- Негује „уметничку слободу“ и пружа детету могућност да се „одвоји“ од стварности

- Оспособљава, охрабрује децу да говоре пред другима, да проналазе своја омиљена књижевна дела и да нас упознају са њима

- Ствара у групи такву социјалну климу у којој ће свако дете осећати радост дружења, наклоности и љубави

- Подржава и даље развија спонтаност, природност и целовитост дечијег израза кроз ликовно, говорно и драмско стваралаштво

ФАЗЕ У РАЗВОЈУ ТЕМЕ

- Посматрањем и праћењем дечијих интересовања дошли смо до закључка да деца имају велико интересовање за бајке, али да не поседују потребано сазнање, већ да су дела из књижевност замењена обиљем ликова из цртаних филмова и игрца са рачунара

- Дата је анкета родитељима „Како деца проводе слободно време“, анализом анкете утврђено је да деца време код куће проводе пасивно најчећше испред телевизора и рачунара. Деца имају сликовнице, дечије енциклопедије... у породичном дому, али им слабо ко чита, слабо им се нуде

- Испитујемо дечја интересовања и долазимо до закључка да деца воле да слушају приче, воле рецитације, чак су и за анализе одређених књижевних дела веома заинтересована проналазе ликове, препричавају радњу...

- На родитељском састанку представљамо родитељима анализу анкете, и договарамо се око теме за започињање пројекта. Заједно са њима запловили смо у „Чаробан свет књига“


150

ЧАРОБАН СВЕТ КЊИГА ЈЕ РЕАЛИЗОВАН КРОЗ АКТИВНОСТИ

- Посматрање и разгледавање књига које се налазе у вртићу - зборници за васпитаче

- Одлазак у градску Библиотеку упознавање са разноликим светом књига, учлањивање деце у Билблиотеку

- Заједнички рад „Библиотека“ од картонске кутије, првимо прве књиге „Мој лични знак и његово значење“

151


- „Моја омиљена књига“ деца доносе из породичног дома, упознавање деце са разноврсним светом књига

- Цртање на тему „Моја омиљена књига“, деца по свом избору цртају песме, причу , бајке, појам из енциклопедије...

- Рад на стварању нових садржаја и богаћење новонасталих књига, уључивање породице у реализацију задатка, доношење разноврсних прича и песми

Свако дете има своју омиљену песму, свако дете има своју омиљену причу

- Деца по свом виђењу врше поделу књига на Приче, Песме, Сазнање. Праве корице за књиге


152

- Родитељ у вртићу „Читање дечијих омиљених прича и песми“- Радионица у вртићу за родитеље „У чаробном свету књига“ Рад у

групама дружење са члановима породице (мама,тата, баба, деда)

- Радионица са мамама у разним дечијим часописима проналазе заједно са децом разне занимљивости и богате наше књиге

- Различите илустрације из прича подстучу децу да уочавају што више детаља на слици, повезују их и сама препричавају радњу у њима.

- Са илустарцијама организују се разне игре типа „Пронађи, пронађи... „Где се крије...“ деца одговарају пуним реченицама тако што описују предмете, служе се просторним релацијам и димензијама, наводе боје и облик предмета, колико чега има на илустрацији.... Анализом илустрације дете добија мноштво информација.

- На основу различитих апликација – деца именују, богате речник, а затим и стварају загонетке на основу њиховог објашњења датих речи. Врше одабир апликација и правимо књигу загонетки

153


- Деца проналазе дуге - кратке, тужне – веселе, смешне речи.., стварају реченице, повезују их и омишљавају нове прича

- Проналажењем речи које се римују деца осмишљаваје њихове нове песме

- Организовање рецитаторске смотре у групи, вртићу, Дому културе.- Дружење са школарцима једни другима казујемо стихиове.- Дружење са песницима фестивал песника за децу „Булка“.- Плес уз музику на познате обрађене рецитације - Са децом се ораганизује разноврсна игра са словима „На слово на

слово“, „Које слово недостаје“, „Од којих слова је реч“ „Настављање речи на задње слово“ ... Заједно са родитељима стварамо нашу књигу азбучицу


154

- Деца украшавају корице за нашу нову књигу Сваштару. У сарадњи са породицом богате се садржаји. Деца доносе разне занимљивости из часописа које убацујемо у фолије, затим у Сваштару.

- Маскенбал у вртићу оживљање ликова из бајки

- Уз помоћ разних ликова из бајки код деце се буде игре маште, деца се опредељују за омиљену приче или песме и драматизују омиљена дела.

155


- Обележевање светског дана Књиге – 23.04 - Презентација наших књига у холу вртића

ДОБИТИ У ОДНОСУ НА ДЕТЕ- већa радозналост, мотивисаност детета, продужење пажње,

истрајност у раду- задовољство и укљученост у израду и осмишљавање нових и

другачијих игара и активности, развој креативности деце- неговање сарадње и рада у малим групама- развој самопоштовања - осетљивост на осећање других, способност за саосећање - осећање сопствене вредности и личног достојанства

ДОБИТИ ЗА РОДИТЕЉА- могућност укључивања у процес креирања ВОР- добијање сазнања о креативности његовог детета- стварање добрих односа родитеља и васпитача кроз њихову

сталну и узајамну помоћ сваког у свом домену- задовољно дете- изградња поверења и свести о могућностима и сопственом

доприносу за што бољим функционисањем


156

ДОБИТИ ЗА ВАСПИТАЧЕ- неговање и развијање тимског рада са децом, размењивање идеја

са децом, уношење новина, стицање нових сазнања - неговање сарадње са родитељима и друштвеном средином- бољи увид у индивидуално постигнуће детета- мотивисаност за унапређивање сопствене праксе - развој креативности васпитача

ПЛАНОВИ ЗА БУДУЋНОСТОвај пројекат био је веома инспиративан како за децу тако и за

васпитача. Подршка родитеља за започињање пројекта, а затим и њихова укљученост и ангажованост како у самом вртићу тако и у породичном дому донела је велики допринос у реализацији пројекта.. Сматрамо да овај пројекат нуди ширку лепезу активности и игара. Створа се тесна веза дете - родитељ – васпитач. Подстицајна средина и креативни садржаји нас наводе да наставимо да планирамо и реализујемо овакав начин рад.

ЗАКЉУЧАКЧаробан свет књига је веома инспиративни пројекат који код деце

буди сва чула, и сва осећања. Деца на другачији начин опажају свет око себе. Богаство илустрација им буди машту, њихов фонд речи се богати, деца слободно изражавају своје мишљење. У књигама деца ће пронаћи корисне поруку са којом ће моћу да се боље снађу у животи. Узори који су у њима су позитивни ликови. Понудимо деци сликовнице, посветимо им време тако што ћемо им читати књижевна дела, јер писци који су писали дела за децу желе да се они са њима сусуретно онда када су они деца, а то је управо сада када су предшколци.

157


ПУ „Пчелица” НишОрловића Павла бб,e-mail: [email protected]Тел.018/524-990,1ах: 018/523-461

АУТОРИ:Биљана Тодоровић, васпитачЈелена Павловић, васпитачМаја Игић, васпитачИвана Радосављевић, васпитачдр Зоран Јонић, директор установеИван Тодоров, пом. директора за сектор „Вр™ћи"Роза Николић, стр.сарадник за физичко васпитањеЉиљана Стаменковић, стр.сарадник - психолог

ПРЕЗЕНТАТОРИБиљана Тодоровић,васпитач Јелена Павловић, васпитач Маја Игић,

васпитач Ивана Радосављевић,васпитач

НИШ - ЦАРСКИ ГРАД

Мотив за избор темеОво је година када је Град Ниш добио историјску шансу да покаже

своје тековине, блага и историјско наслеђе обележавањем 17 векова Миланског едикта и толеранције.

Овим актом Цар Константин који је рођен у Нишу је прогласио верску равноправност и престанак прогона хришћана. Рекламе на ло-калним телевизијама стално су нас подсећале на његов значај за наш град и на предстојеће манифестације ради обележавања јубилеја.

Деца су у вртићу питала: Шта је то Милански едикт? Ко је био Константин? Ко су Римљани? Да ли су онда живели диносауруси? Шта је Медијана?

Учинило нам се да културни садржаји у нашем граду у животу деце заузимају премало интересовања и да је можда ово добра прили-ка да се то донекле промени.

Знали смо да хоћемо да избегнемо приближавање вери и цркви јер се религиозност развија у самој породици.


158

Циљ нам је био:Упознавање значајних догађаја у граду поводом обележавања

Миланског едикта. Упознавање културних објеката и установа, њихове улоге и пра-

вила понашања у њима.Упознавање града кроз игролики контекст.Развијање припадности и љубави према Нишу.Мотивисање родитеља да се укључе у живот и рад вртића.Задатак нам је био:Да створимо прилике за учење и добру мотивацију деце.Да деца сублимирају утиске, да их прераде у вртићу и кроз ак-

тивности које су тематски у вези са њима створимо безброј нових садржаја.

Одакле смо пошли?Прва фаза– Обзиром да се учење покреће личним смислом и инте-

ресовањем прво смо сагледали оно што су деца чула о цару Констан-тину, Миланском едикту и догађањима у граду. Тако смо створили везу нових информација са старим. И сами смо се информисали пу-тем интернета, литературе и добили низ података о овој теми.

Друга фаза – Позвали смо у госте маму, професора историје која је на прихватљив начин деци представила детињство, одрастање, битке цара Константина и услове у којима се онда живело. Затим смо раз-гледали енциклопедије и сликовнице на ту тему и слагали слагалице које је наш град понудио тим поводом у промотивне сврхе.

Трећа фаза – Детаљно смо се информисали о културним манифе-стацијама у Нишу поводом Миланског едикта и направили план по-сета.Заједнички је начињен избор догађања која могу да се представе деци на погодан начин.

Четврта фаза – укључивање родитеља у заједничке активности са децом на родитељском састанку и радионицама. Њихов задатак био је такође да воде децу на манифестације које су се одигравале ван рад-ног времена вртића. Повратне информације имали смо сутрадан кроз разговор са децом и кроз интерактивни пано, а по договору и радио-ничарски рад. Неке манифестације пратили су васпитачи и стручни сарадници и део тога уграђивали у активности наредних дана.

Пета фаза – Васпитачи су усаглашавали распоред дневних актив-ности са дешавањима у граду. Прво су се обилазиле културне устано-

159


ве у окружењу вртића и манифестације које су се догађале пре подне и биле од интереса за децу. Посете су пратиле активности у вртићу које су биле тематски повезане. Настојање васпитача да се обухвате сви аспекти развоја и центри интересовања уродило је стварањем новог центра под називом „Константинов кутак“. За ту намену преу-ређен је део хола па је кутак био доступан и осталој деци из вртића. Уверили смо се да средина обогаћује и проширује развој и учење и подстиче радозналост.

Уметничка школа је организовала 6 радионица у центру Ниша под називом „Константине добро дошао у родни град“. Пројекат је са-државао раднионице цртања и сликања, израду мозаика. Наша деца били су редовни посетиоци и учесници радионица примерених њи-ховом узрасту. Иза тога посетили смо парк Чаир где су нам мозаици били мотив за израду истих у вртићу.

Након извођења опере „Трубадур“ Ђузепа Вердија на летњој по-зорници под окриљем прославе Миланског едикта, вртић је посетила оперска певачица која ради у Италији. Она је деци отпевала неколи-ко арија и са пуно љубави и знања потребних за рад са најмлађима комуницирала са децом на тему „Детињство и одрастање Цара Кон-стантина“.

Ученици Музичке школе су деци у вртићу презентовали модер-ну музику филмског карактера под именом „Музика Константиновог града“. Деца су се упознала са жичаним и дувачким инструментима и иза тога их сама израђивала.

Градска манифестација „Наук није баук“ била је промоција фести-вала „У гостима код Цара Константина“ где су студенти, средњо-школци и основци имали презентације, игроказе и радионице. На тему „Здрава храна „ био је избор из кухиње Цара Константина. То је у вртићу био повод за едукативни део „Шта је здраво“? „А шта волим“?

Новчићи и накит из тог времена виђени на манифестацијина сли-чан начин израђивала су и деца са родитељима у вртићу.

Мода из Константиновог доба пренешена је у вртић. На радиони-цама деца и родитељи су израђивали и облачили лутке од папира у том стилу.

Слагалице на тему „Цар Константин, царица Јелена, Тврђава, Ме-дијана“ биле су вежбе за израду мозаика.

Деца су се упознала и са појмовима вајар, скулптура и процесом настајања скулптуре од идеје до уметничког дела. Сакупљали смо


160

слике вајарских дела нарочито из доба Рима, Египта и старе Грчке.Са савременом скулптуром срела су се деца са спомеником у центру Ниша из романа „Ивкова слава", а у вртићу уживала у ликовним ак-тивностима и причама о градским знаменитостима.

У Галерији примењене уметности разне технике су привукле дечи-ју пажњу и биле мотив за уочавање боја, облика, распореда у просто-ру, склада у приказивању мотива из природе... То је резултирало бо-гатством детаља у дечијим ликовним радовима и знацима формирања елементарних естетских ставова код деце.

У циљу промовисања здравог живота коришћен је травнати спорт-ски терен у вртићу „Цврчак“ на коме су организоване игре из доба старог Рима.

Приликом прославе рођендана Цара Константина деца су посети-ла основну школу Цар Константин у коју ће већина и поћи наредне године. Разгледали су простор посвећен Цару Константину и дружи-ла се са предшколском припремном групом у духу игара из времена Цара Константина.

Медијана је археолошко налазиште, то је царско имање из трећег века, била је инспирација деци за креације коцкама као грађевински материјал.

Природна потреба за драмским изражавањем уочена је у свакод-невном боравку деце у драмском кутку. Костими и драмски реквизити коришћени у маскембалу обогатили су сценску игру дечији доживљај и имагинацију. Стваране су сценске игре које представљају детињ-ство цара Константина и турнире са садржајима који подстичу само-поштовање и културу опхођења са вршњацима и одраслима.

Установа „Пчелица“ у обележавање Миланског едикта укључила се традиционалним маскенбалом са преко 700 деце и васпитача у кости-мима из доба цара Константина. Деца из вртића „Славуј“ уз помоћ ва-спитача и родитеља су имала прилику да својим креацијама и сценским наступом на Летњој позорници у Тврђави отворе маскенбал.

Тешкоће и дилеме у раду биле су субјективне природеСтално смо се питали да ли смо омогућили деци да се баве оним

што је њима важно?Колико су садржаји употребљиви за развој дечијих сазнања, спо-

собности и карактеристика личности?Трудили смо се да кроз игру понуђени садржаји буду смисаони за

дете тако да се оно учећи игра. Посматрали смо децу пратили њихова интересовања и тумачили мотиве њиховог понашања.

161


Њихове игре испуњене задовољством најчешће су текле у пријат-ној атмосвери. Деца су била активна и заинтересована па верујемо да смо стварали и одговарајућу мотивацију као подстицај за њихово ангажовање.

Добит за детеКроз заједничке активности са родитељима, васпитачима и љу-

дима различитих професија деца су стекла разноврсна знања.Уживала су у активностима.Усмеравана су према правим вредностима.Осећање да је важно, јер види родитеља као активног учесника

у вртићу.Стварање свести о богатству и вредности нашег града.

Добит за родитељаРодитељ је упознат са оним што дете ради и учи у вртићу.Активно ради на проширивању знања и вештина свог детета.Тимски рад на овом задатку јачао је партнерски однос родите-

љ-васпитач.

Добит за васпитачаСпремност васпитача да унесе промене у свој рад.Отворенији за сарадњу са родитељима.Осећај успешности и задовољство.

ЗАКЉУЧАК:Васпитно-образовни циљеви а затим и садржаји и активности су

ваљано одабрани а деца су била најпоузданији критеријум. Деца су била мотивисана да учествују у свим активностима а ми смо користи-ли сваку прилику за уграђивање у предвиђене активности садржа-је повезаних са стварношћу изван установе, позивањем посетилаца у вртић, укључивањем родитеља у васпитно-образовни рад у свим његовим етапама и посећивањем објеката и манифестација у граду поводом Миланског едикта.

Пројекат је потврдио вредност позитивних односа између родите-ља и васпитача у стварању ситуација које децу највише провоцирају


162

за учење, истраживање и развој. Кренули смо у културну авантуру са децом и родитељима са жељом да код деце стварамо услове да ра-звијају интересе за догађања у граду, надамо се да ће се овај тренд наставити у основној школи а и дугорочно.

И нама је сада јасније да наш град има шта да понуди посетиоци-ма, да покаже своју историју и гостољубивост и да у њему може да се живи у складу са Константиновим речима: „Свако нека верује како му срце хоће“.

163


D.V.: “MLADOST”Novi Pazar

PROJEKAT: RECI POKRETA- “PLESNA AKTIVNOST”

“Ne zelim biti samzato plesem i igram,

sa decom celog svetato je nasa planeta!”

Realizatori: Tim vaspitaca DV:”Mladost”

OPŠTI CILJ PROJEKTA

- Preplitanjem muzickih, dramskih , fi zickih, likovnih, govornih i ple-snih aktivnosti, raditi na podsticaju stvaralacke sinteze kod dece na uzrastu od 3 godine do polaska u skolu.

POSEBNI CILJEVI

- Poznavanje mogucnosti svog tela kao instrumente izrazavanja pokre-tom;


164

- Uvodjenje razlicitih oblika kretanja sa i bez muzike;- Elementarno poznavanje i razumevanje autenticnog narodnog melosa

i plesnog stvaralastva;- Negovanje tradicionalnih igara i plesova kao osnov razvoja svesti o

sebi i drugima;- Kroz muzicke i plesne aktivnosti upoznavanje kulture i tradicije dru-

gih naroda.

KAKO SMO POČELIKroz realizaciju aktivnosti u pripremnoj grupi,decak R.C. se pohvalio

da ide na casove folklora.Na inicijativu ostale dece,a izazov vaspitacice,uz dogovor sa ostalim

koleginicama,potekla je ideja za organizovanjem plesnih aktivnosti u na-sem objektu.

MOTIVOrganizovanim igrama uz odredjene teme:’’Moje omiljene igracke”,

”Proslava rodjendana”, ’’Putovanje kroz mastu” dosli smo do osnovnog motiva koji podstice realizaciju decje aktivnosti.

KAKO SE PROJEKAT RAZVIJAOAktivnostima planiranim za deciju nedelju smo formirali tim vaspitaca,

kao i koordinatore i vodju tima te realizaciju sledecih aktivnosti i igara:- Proslava rodjendana i izrada rodjendanskog poklona;- Prolecna zurka uz adekvatne kostime i pokrete;- “Rastimo uz ples” i igre uz muzicku pratnju: “Kruzenje okolo” i

“Kaubojski ples”;- Obilazak zavicajnog muzeja i poselo: “Nekad I sad”;- Negovanje igara I plesova naroda naseg kraja;- Plesovi drugih naroda i negovanje njihove kulture i tradicije.

Igre koje su prethodile:- Dramske aktivnosti: “Kljucna rec” u pricama “Kucne vile” i “Carobno

jezero”;- Govorna radionica: “Moje igracke”;- Stvaralacke radionice: “Moj cilim”, “Slikamo, nizemo i slusamo”,

“Carobno jezero”, “Kucne vile”;

165


- Igre: “Moje telo moze sve”, “Ja to umem, ja to mogu”, “Pokusaj I ti”;- Tradicionalne igre: “Grosi”, “Fildzani”, “Tutumis”, “Klis”;

TEŠKOĆE U RADU- Veliki broj dece u grupama;- Nabavka i priprema sredstava za organizovanje nekih od aktivnosti

(posela);- Odlazak sa velikim brojem dece do muzeja;

STA SMO DOBILI:- Timski rad i uvodjenje pripravnika u posao;- Strucno usavrsavanje i prosirivanje iskustva u radu;- Veci nivo saradnje sa roditeljima i sirom porodicom (nanama); - Saradnja sa zavicajnim muzejom, regionalnim medijama, plesnim

studijima; - Osecaj zadovoljstva i pojacano interesovanje za nastavkom projekta,

kako kod dece, tako i kod vaspitaca;- Ukljucivanje dece sa smetnjama u razvoju i njihovo aktivno ucesce u

svim igrama;


166

ŠTA PLANIRAMO DALJE- Nastavak na polju istrazivanja kulture i tradicije narodanasih krajeva i uporedo sa kulturom i tradicijom drugih naroda;- Osnivanje sekcije plesnih aktivnosti na nivou objekta;- Poseta jednom sesokom domacinstvu i ucestvovanje u svim dnevnim

aktivnostima;- Ponovno ucesce na festivalu Tradicionalnih igara uPozarevcu;- Ucesce na likovnim konskursima na temu “Nekad i sad”;- Poseta nasih plesnih grupa i drugim objektima.

EVAULACIJASam odabir igara i aktivnosti je doprineo boljoj i uspesnijoj realizaciji

istih. Deca su u ulozi realizatora, na sebi svojstven nacin, izrazavala visok stepen tolerancije i uvazavanja starijih, a rezultat svega je bilo njihovo zadovoljstvo i nesebicno izlaganje.

Poseta muzeju je kod dece izazvala dozu iznenadjenja, sto je evaluiralo posebnom paznjom komentarisanja vidjenog.

Roditelji su od samog pocetka upoznati sa desavanjima u objektu, pa su samim tim postali i direktni akteri u realizaciji svih aktivnosti i igara. Islo se i dalje… Ukljucivanjem nana smo smo doprineli da i one daju svoj nesebican doprinos realizaciji posela.

Kroz istrazivanje kulture drugih naroda kod dece smo razvili i svest o razlicitostima zajednickog zivota.

Necemo stati na ovome!! Poceli smo da istrazujemo, ali isto nismo za-vrsili…

SMERNO KORACAMO KA NOVIM CILJEVIMA!

167


ПУ ''Радосно детињство''Павла Симића 9 ВРТИЋНови Сад '' Весели Патуљци ''Тел 021/ 420 439 Руменка

Аутори презентације:Васпитачи: Маја Радујков Ирина ПоповићКоаутори:Мирјана Покрајац-васпитач Татјана Вујовић-педагог Дубравка Прица-Јаблановски-психолог

МАМА , ТАТА ДОЂИТЕ И НАША ВРАТА ОТВОРИТЕ

(Сарадња родитеља и вртића кроз реализацију пројекта “ОТВОРЕНА ВРАТА”)

Број реализатора: 2 ( аутори)

Начин излагања: Усмено излагање –презентација

Кратак опис тока презентације: Представљање аутора рада и ПУУсмено излагање које прати презентацију о следећем:

1. Како и зашто се јавила потреба да настане овај рад? На основу вишегодишњег искуства дошли смо до закључка да

родитељи увек имају потребу да сазнају шта се дешава у вртићу “иза затворених врата” Једна од идеја водиља била је и потреба за обогаћивањем и

проширивањем сарадње вртића са родитељимa


168

2. Циљ Побољшавање и проширивање сарадње са родитељима дава-

њем могућности да активно узму учешће у животу и раду вртићаОбогаћивање васпитно-образовног рада кроз заједничко дело-

вање родитеља и васпитача узајамном разменом идеја и искуства 3. ЗадациТимски испланирати концепт “ОТВОРЕНИХ ВРАТА” и одре-

дити конкретне кораке реалиѕацијеМотивисати родитеље (упутити их у пројекат дајући им јасна

упутства и правила на родитељском састанку ) Заједничко планирање и реализација активности родитеља и

васпитачаОрганизација простора и средстава Планирање и реализација евалуционих родитељских састана-

ка као и појединачне индивидуалне евалуације са родитељима након сваких “ОТВОРЕНИХ ВРАТА”

4. Фазе у реализације пројектаПрва фаза:Васпитачи, педагог и психолог су тимски испланирали кон-

цепт “ОТВОРЕНИХ ВРАТА” и конкретизовали коракеМотивисали смо родитеље тако што смо их на родитељском

састанку детаљно упознали са концептом нашег пројектаВаспитачи су децу упознали и припремили ѕа реализацију

пројекта“ОТВОРЕНА ВРАТА” Друга фаза:СЛОБО∆НЕ АКТИВНОСТИ -заједничка реализација актив-

ности сваког четвртка УСМЕРЕНЕ АКТИВНОСТИ-заједничка припрема и реали-

зација васпитача и родитеља Трећа фаза:Планирање евалуационих родитељских састанака и поједи-

начне индивидуалне евалуације са родитељима након сваких отворе-них врата

5. Добит за, децу, васпитаче, родитеље и УстановуЗа децу

169


Усвајање нових знања и проширивање постојећих кроз игру заједно са родитељима и васпитачима Активности у вртићу обогаћене су искуствима и идејама ро-

дитеља Посматрање родитеља и васпитача као партнера Стицање доживљаја да је вртић “други дом” За васпитача Проширивање искустава и сазнања кроз сарадњу са родите-

љима Могућност праћења деце и њиховог напретка у присуству ро-

дитеља Богаћење васпитно-образовног рада добијеним искуствима Добијање могућности вредновање васпитно-образовног рада

од стране родитеља Проширивање, богаћење сарадње са родитељима разменом

информација и идеја

За родитељаПроширивање сарадње са вртићем, васпитачима и стручним

сарадницима Увид у дневне активности деце у вртићуАктивно учествовање у животу вртићаПоспешивање и богаћење улоге родитеља

6. ПОТЕШКОЋЕ Мотивисати родитеље на сарадњу и упознати их са свим пра-

вилима пројекта и поштовањем истихУпознати децу са “ОТВОРЕНИМ ВРАТИМА” Организовати безбедан боравак деце и родитеља у вртићу не

реметећи режим дана и потребе децеОбезбедити средства и материјале за рад

7. ШТА ДАЉЕ?Наставити сарадњу са родитељима кроз сличне пројекте Неговати ову сарадњу као традицију и стални део васпитно

-образовног рада вртића “Весели патуљци” (проширити на остале васпитне групе) Стечена искуства поделити са свим учесницима васпитно-

образовног процеса


170

П.У. „Љубица Вребалов“ ПожаревацВука Караџића [email protected]

Аутори презентације: Арсић Милена, Вратоњић Ивана, Ђорђевић Марија, Мишић Милица, Стојић Снежана, Стојковић Славица, Траи-ловић Маја, Цветковић Кристина, Цвијовић Марија

Сарадник на пројекту и презентацији: Славица Милановић, стр сарадник-педагог

НАЗИВ РАДА: „МАЛО СЕ ПОКРЕНИ, У ВРТИЋ КРЕНИ“ИМПРЕС ПРОЈЕКАТ - НАШЕ ИСКУСТВО ДА МОЖЕ И

ДРУГАЧИЈЕ

Начин приказа рада: PowerPoint презентација, постер („pop-up“ књига)

Кратак опис презентације: Усмено излагање и видео презентација, постер и дискусија

Кључне речи: ИМПРЕС, путујући вртић, летња радионица, марги-нализоване групе, васпитачи волонтери.

Сажетак:

Увод Пројекат Унапређивање предшколског васпитања и образовања

у Србији (ИМПРЕС) заједнички је пројекат Министарства просве-те, науке и технолошког развоја Републике Србије и Европске уније.Укључено је 25 предшколских установа са територије Србије. Циљ пројекта је да допринесе социјалној инклузији и смањењу сирома-штва унапређивањем услуга у области предшколског васпитања и oбразовања ширењем доступности за сву децу, посебно ону из осе-тљивих група. Град Пожаревац у оквиру ИМПРЕС-а добио је као до-нацију једини, путујући вртић-аутобус

Пројекат ИМПРЕС и УНИЦЕФ –Вртићи без граница су почели као два одвојена пројекта али са истим циљем. У оба пројекта пуно пажње је посвећено стварању веза између различитих предшколских установа и општина , васпитача и других професионалаца па су се

171


временом и учесници оба пројекта умрежили и размењивали иску-ство.Све ове активности имају за циљ промовисање заједнице која учи, заједнице која подржава интеракцију, везе и интеграцију унутар ПУ која обухвата професионалце,децу и родитеље. И ова наша прича је резултат сагледавања, размене и промишљања како да унапредимо наш рад или тачније, како да приближимо и учинимо вртић доступан свој деци.

,,Деце има разне, ал' свако дете је личност, разлике нису казне у разликама је наша сличност!“ Љубивоје Ршумовић

Развој идеје и план активностиВећина предшколских установа у Србији је усмерена( што је и у

склопу самог концепта предшколског васпитања), на децу која су у вртићима. Чак је и понуда програма за ову децу јако слична тако рећи једнообразна свуда. То су целодневни боравак, најчеће још полуднев-ни и припремни предшколски или четворочасовни програм. Установе обично не виде и не обраћају довољно пажње на децу која нису ко-рисници услуга установе, осим ако нису на листи чекања за пријем .

Учешће у ИМПРЕС пројекту , оснажило нас је за акције којима смо установу приближили знатно већем броју деце и то оној деци којој вртић никада не би био доступан.

Прикупљање података и анализом стања у нашој општини, сагла-сили смо се да највећи број деце која нису обухваћена услугама наше установе, су деца из сеоских насеља и ромска деца у приградским насељима и у Пожаревцу и у Костолцу.То су породице досељеника углавном са Косова, који често мигрирају, измештају се, сиромашни су, често неписмени и њихова деца не излазе из такозваних махала. Тако је и одабир за рад токо године био да путујући вртић окупља децу из околине Костолца и одвози их у насеље Трњане где су се прикључивала и деца тог села. Подразумева се да је васпитач радио и током вожње аутобуса и организовао активности и у аутобусу вртићу и ван њега у складу са временом.

Након завршетка радне године, остало је отворено питање „шта даље са аутобусом?“ Тачније, на једном од последњих виђења са Ми-лошем, ментором нашег тима за посебне и специјализоване програ-ме, поставило се питање шта ћемо радити и шта планирамо током лета...Размишљали смо да нам је тешко да продужимо рад играоница у Ћириковцу, Маљуревцу и Кличевцу јер су то простори који су у оквиру школа, учионице а школе током лета н ису отворене за рад са


172

децом. Ако још узмемо у обзир да је летњи период да деца одлазе и на одмор, многи одлазе у иностранство код бабе и деде, било нам је неизводљиво да организујемо и даље рад у селима. Онда нам је си-нула идеја да би аутобус –вртић могао да окупља децу током лета и у градској средини и да нуди разнолике активности и анимацију која ће привући децу која су у граду а на неки начин запостављена. Идеја нам је била да ми учинимо вртић ближи деци и буквално га ,,дове-демо'' деци, да се ми покренемо. На једдном од групних састанака назвали смо наш пројекат „Мало се покрени у вртић крени“

Направили смо анализу где имамо највише деце која нису обухва-ћена предшколским васпитањем нити укључена у било какакв про-грам. То су у Пожаревцу у и Костолцу углавном ромска насеља на пе-риферији града чија су деца невидљива,и којих нема ни у евиденција-ма матичне службе, ни Домова здравља . Први кораци у реализацији ове идеје били су остваривање сарадње са локалним самоуправама и здравственим медијаторима ромских заједница. Сарадња је успоста-вљена у циљу обавештавања породица из циљних група. Нас неколи-ко контактирало је месне заједнице, обишло је ова ромска насеља, и разговарало са становницима и децом, прегледало терен ,погледали где можемо да се ,,стационирамо''.. Наговестили смо им да ћемо доћи следеће недеље аутобусом-путујућим вртићем и да их позивамо да се играју са нама. То је наишло на њихово велико одобравање.

Направили смо и постере-плакате које смо залепили на месне за-једнице и аутобус где обавештавамо о раду играонице, који су били постављени на свих пет локација које смо одабрали за рад. Обавеште-ње о раду играонице је пренето и путем локалних средстава јавног информисања..

РеализацијаСваког радног дана, дружили смо се на другој локацији, тако да су

малишани са свих тих територија имали по једном недељно двочасов-ни забаву са нама. Играоница је организована у поподневним часови-ма (од 17 до 19 часова), после радног времена установе, у периоду од 10.јула до 30.августа

Рад на реализацији читаве идеје био је волонтерског карактера на нивоу целе установе, а учешће су узели васпитачи из припремних предшколских група, стр. сарадник-логопед и инструктор јоге Ми-лица Ивковић и мед.сестра на прев. здрав. заштити у установи Дра-гана Антић. Рад у играоници подразумевао је планирање активности

173


на недељном нивоу, свакодневну евалуацију и прилагођавање датим околностима, расположивим средствима, као и броју присутне деце.

Васпитачи су са посебном вољом и ентузијазмом прионули на ре-ализацију плана. План рада састављен је из 4 врсте активности које су биле прилагођене свим узрастима. Активности у одређеним де-ловима изискују сарадњу међу члановима групе, што ће и код деце изградити позитивне ставове о различитости и уважавању других. Кроз ове активности код деце се развија пажња, машта, самопоузда-ње, истрајност. Ове активности планиране су као игре које ће деци причињавати задовољство а истовремено испуњавати основне потре-бе дечјег развоја.

Активности Уводна активности била је јога за децу, сачињена од посебно ода-

браних вежби за које се знало да ће деци бити забавне. Реализована је у оквиру петнаестоминутног вежбања. У току вежбања градила се атмосфера поверења, опуштености,партнерства, подршке, што је во-дило високом степену мотивације за ове активности.

Користи од јоге за децу у току ова два месеца су вишеструке: по-већана снага и еластичност,превенцију лошег држања, гради само-поштовање, самодисциплину, д охрабрује тимски рад, учи саосећа-њу, несебичности и др. Дечја непресушна потреба за кретањем и надметањем била је основни мотив за организовање такмичарских активности. Такмичарске активности организоване су под називом „Игрице без граница“. Ове активности реализоване су у виду полиго-на спретности, уз коришћење доступних средстава (обручеви, лопте, балони, чуњеви, конопац). Циљ ових игара био је да се се развије вештина специфичног кретања код деце (скакање, пузање, вијугаво трчање и ходање, провлачење), одржавање равнотеже, јачање тимског и победничког духа.

Сви такмичари били су подељени у екипе које су се вешто бориле за победу. Учесници игара били су и навијачи, који су ведро бодри-ли своје другове у екипи. Такмичарске игре представљале су право задовољство и радост за децу, јер су имала прилику да прикажусвоја умећа у савладаваљу различитих препрека и баратању различитим реквизитима. Било је побеђених и победника, али на крају ипак сва деца су била победници.

Креативно-стваралачке активности наступиле су после такмичар-ских игара. У почетку ове активности реализоване су индивидуално


174

као активности израде оригами бродића и рибица и њихово декориса-ње. Због великог броја деце, приступиле смо раду у групама у окви-ру којих се радио мозаик колаж папиром, природним материјалима (пиринач,песак), отискивање темперама (печати од кромпира, шаке). ДЕца су уживала у свим игрицама, тражила да радове понесу кући, многи су се први пут сусрели са пластелином, бојицама.

Како је време пролазило, наша дружења су постајала лепша, емо-тивнија и деца су са узбуђењем ишчекивала долазак аутобуса-вртића и наше екипе. Наша идеја је била да се свако дружење заврши игром и песмом „Кад си срећан“. Међутим, на иницијативу деце ово се пре-творило у „Покажи шта знаш“, јер су деца била жељна да нам покажу своје умеће у музичким и плесним тачкама. Сходно томе, подстицале смо децу да нам отпевају нешто и на свом матерњем језику- ромском. Осим што смо сви у томе бескрајно уживали, ово је било посебно ва-жно јер су тиме они јачали своју везу са својим језиком и културним наслеђем.Након свега тога химна нашег дружења постала је песма „Кад си срећан“ коју смо сви заједно изводили и тиме обележавали крај сваког дружења.

Проблеми и како смо их превазилазилеПрви проблем на који смо наишли био је недостатак средстава за

куповину горива за аутобус и материјал за рад са децом. Како је уста-нова у врло тешком материјалном положају, нисмо могли да рачуна-мо на сопствена средства па смо покренули акцију да нам донатори обезбеде и гориво и материјал за рад. Наишли смо на одазив с њихове стране, па смо са пуно елана кренули са радом.

У почетној фази пројекта направљен је план активности као смер-ница за даљи ток рада. Међутим, на терену се показало да првобитни план није могуће реализовати због великог броја деце. То нас је на-вело да планове прилагођавамо околностима у којима смо се нашле у том тренутку.

Број деце узраста од 2 до 15 година варирао је од 20оро до 70оро дневно. Био је изазов прилагодити садржаје броју и узрасним карак-теристикама присутне деце. Тај проблем решаван је дневном евалуа-цијом и већим бројем присутних васпитача.

Поред ових, наишле смо и на многе друге проблеме. Неприступач-ност терена (висока трава, немогућност приласка аутобуса) као и не-хигијенски услови превазиђени су у договору са родитељима који су се ангаржовали на решавању истог. Језичка баријера био је још један

175


проблем са којим смо се среле а који је решен помоћу деце која говоре оба језика (српски и ромски). Лоши односи међу децом, ометали су групни рад у оквиру активности, што је решавано у ходу

Добит за децу-учеснике:Нове доживљаје, знања и искуства;Јаче самопоуздање и осећај важностиСпособност сналажења у новим ситуацијама;Спремност на међусобну сарадњу;Срећу и задовољство стварања;Деци је пружена прилика да се социјализују на најбољи могући

начин;Могућности да буду активни учесници и носиоци активности;Могућност да се изразе кроз музику и покрет;

Добит за васпитаче:Неговале и развијале тимски рад;Стицање сигурности у нове начине раде;Мотивисаност за мењање васпитне праксе;Подигнут ниво вредности васпитно-образовног рада у очима јав-

ности;Јачање партнерства са окружењем;Поверење у сопствене снаге и компетенције, усавршавање професионалних вештина;Задовољство постигнутим;

За родитеље и њихово окружење:Одређену дозу сатисфакције јер се неко посветио баш њиховој

деци;Савете за превентивну негу („Чистоћа је пола здравља“);Информације о важности боравка деце у васпитним групама вр-

тића, или припремним предшколским групама;Пример да су деца без обзира на социјални и економски статус

једнака у очима васпитача

ЗакључакИграоница „Мало се покрени, у вртић крени“ трајала је два месе-

ца, током јула и августа. Била је конципирана према карактеристика-ма сваке средине у којој је била реализована. Свака локација на којој


176

смо се дружили имала је свој дух и менталитет, а свуда је резултат био исти- осећај заједништва, колективизма и задовољство остварењима која воде ка истом циљу. И оно што је најважније, добили смо нове пријатеље и нова пријатељства и показали да може и другачије...

Уважавајући контекст у коме смо реализовали играонице, направи-ли смо један искорак ка промени устаљеног. Искуство нам је показало да је неопходно градити квалитетне, вишеструке релације и везе из-међу предшколске установе, локалне средине и родитеља. Само тако можемо направити квалитетне и дугорочне промене наше праксе и учинити да се сваком детету предшколско васпитање и образовање буде доступно.

У летњим играоницама су као реализатори учествовали :Милица Ивковић, стр.сарадник и инстуктор јоге Марија Ђорђевић, васпитачСнежана Стојић, васпитачИвана Вратоњић. -//--Славица Стојковић -//--//-Милица Мишић -//-Невена Милошевић-Милена Арсић -//-Тамара Стојановић -//-Данијела Романовић -//-Кристина Цветковић -//-Марија Цвијовић -//-Кристина Павковић -//-Светлана Марковић -//-Данијела Јаковљевић -//-Љубица Костић -//-Александра Јовановски -//-Маја Траиловић, васпитач и мед. сестра на превентиви Драгана Антић

вд директор установе: Никола Велинов

ТРЕЋА ГРУПА

179


Предшколска установа „Лане“18220 Алексинац , Мишићева 1018/4804-827mail: [email protected]

Тим: Васпитач : Јованка ВукасовићВаспитач : Биљана МајсторовићВаспитач – сарадник за драмско васпитање : Аница ПавловићВаспитач – волонтер: Надица СтојановићВаспитач/родитељ: Марија СтепановићРодитељ: Бојан Цветковић

ПРОЈЕКАТ: „ИГРАМО СЕ, УЧИМО И СТВАРАМО“Power point презентација

Кључне речи: деца, родитељи, партнерство, радионица, гињол - лутка, представа, васпитачи-глумци.

Сажетак:У оквиру пројекта „ Играмо се, учимо и стварамо“ спроведеног у

средњој васпитној групи, представљамо заједничко живљење деце, васпитача и родитеља, њихово стваралаштво кроз израду дидактич-ког средства гињол лутке, као и стварање и реализацију лутка - пред-ставе у извођењу васпитача и родитеља као глумаца.

Употреба лутке као универзалног, свестраног и едукативног сред-ства у васпитно-образовном раду доприноси поштовању дечјих по-треба и интересовања, а грађењем партнерства са родитељима кроз њихово директно укључивање у заједничке активности, постиже се висок ниво у остваривању васпитно-образовних циљева.

Како смо радили?Мотив за реализацију пројекта: Велико дечје интересовање за

употребу гињол - луткеЦиљ пројекта: Израда и употреба лутке као универзалног, све-

страног и едукативног средства у васпитно-образовном раду.


180

Специфични циљеви:– Партнерство родитеља и васпитача у остваривању васпитно -

образовних циљева– Обогаћивање и структуирање средине кроз израду дидактичких

средставаЗадаци:– Подстицати партнерске односе дете-васпитач-родитељ– Директно укључивати родитеље у васпитно-образовни рад– Подстицати дечју креативност, кроз директно учешће у изради

лутке– Подстицати сарадњу, тимски рад, кооперативност и позитивну

атмосферу

Пројекат је прошао кроз три етапе: • Планирање и започињање пројекта• Развој пројекта• Рефлексија и евалуација

Пројекат је реализован кроз следеће кораке:• Праћење интересовања деце: Пратећи децу, кроз игру, запазили смо велико дечје интересовање

у драмском центру за употребу гињол лутке у свакодневним активно-стима.

• Родитељски састанак :Сазвали смо родитељски састанак и упознали родитеље са развој-

ним карактеристикама деце, њиховом напредовању и интересовањи-ма које показују кроз разне активности у току дана. Истакли смо ве-лико интересовање деце за употребу гињол лутке али и на проблем о непостојању довољног броја истих у драмском центру.

Покренули смо иницијативу да се изађе у сусрет њиховим потре-бама кроз заједничко ангажовање свих. Од њих смо тражили поврат-ну информацију и предлоге, на који начин је могуће реализовати про-јекат који би задовољио. Заједнички смо осмислили кораке кроз који ће пројекат бити реализован.

Анкетирањем родитеља о заинтересованости за учешће у пројекту, дошли смо до резултата да су сви присутни родитељи заинтересовани за тимски рад.

181


• Угледна активност „Обрада броја три“ : У складу са оквирним планом који је предвиђао формирање појма

броја, релизовали смо угледну активност „Обрада броја три,“ кроз садржај бајке „Три прасета“.

• Припрема материјала потребног за релизацију радионице:У припреми материјала за реализацију радионице „Израда гињол

лутке“ учествовали су, родитељи, васпитачи, деца, радник установе-столар, радник у шнајдерају и остали запослени. ( дрво, слама, кар-тон, боје, четке, бело платно, ексери, чекићи, тестерице, текстил, ко-нац, игле, вуница, маказе, дугмад, шиваћа машина, сунђер)

• Структуирање средине за рад (припрема центара):У радној соби, формирали смо центре:– Центар за израду кућица – Центар за израду и осликавање паравана– Центар за обликовање глава лутки– Центар за кројење и шивење• Радионица са родитељима „Израда гињол лутки“Радионици се одазвала већина анкетираних родитеља и реализо-

вана је у радној соби. Родитељи су се према својим креативним спо-собностима опредељивали у ком центру ће учествовати. Учешће у радионици узели су и радници установе: столар и шнајдерица.


182

• Евалуација (о радионици):Након реализоване радионице родитељи су попуњавали евалуаци-

оне листе, а дечје коментаре о утисцима смо бележили.• Изложба :Неизоставно је било да радионицу представимо:осталим запосле-

нима, родитељима и посетиоцима вртића. Изложба је садржала фото-графије са тока радионице и готове продукте (гињол лутке , параван и кућице).

• Припрема за лутка представу:Припрема за лутка представу, захтевала је пре свега адаптацију

текста, а потом избор музике, поделу улога (наратор, ликови), пробе за столом и пробе за сценски наступ.

Васпитачи и родитељи нашли су се у улози глумаца. Израда про-мотивног плаката, била је добра реклама и позив за лутка преставу.

• Лутка-представа „Три прасета“:Представа је реализована у радној соби. Публика: деца и родитељи

средње васпитне групе, гости (баке, деке, млађи и старији браћа и сестре деце).

• Евалуација ( о лутка представи):Резултати анкете родитеља, њихови утисци и коментари деце о

лутка представи, само су били потврда да смо заједничким снагама и тимским радом остварили циљ.

183


Време трајања пројекта: март-мај 2013.Шта смо хтели?• За децу:– Да поштујући дечја интересовања, створимо подстицајнију сре-

дину за учење и стваралачко изражавање (израда лутки)– Да створимо прилику да деца стварају и уче од вршњака и одра-

слих (радионичарски рад , боља социјализација)– Да подигнемо ниво самопоуздања код деце ( присуство родите-

ља)– Да подстакнемо позитивне емоције (дружење, задовољство, ра-

дост)

• За родитеље: – Да мотивишемо родитеље на партнерство/партиципацију у про-

цесу васпитања и образовања ( укључивање у активности)– Да подигнемо ниво поверење у установу и васпитаче (бољи увид

у рад са децом и њихов развој и напредовање)– Да укажемо на значај тимског рада ( родитељ- дете- васпитач)– Да подстакнемо и оснажимо родитеље да обраћају више пажње

на дечја интересовања– Да укажемо родитељима на употребу лутке као значајног едука-

тивног средства – Да обогатимо средину за учење новим дидактичким средствима

• За васпитаче:– Шири репертоар деловања у ВОР-у– Виши ниво квалитета сарадње на релацији дете-васпитач-роди-

тељ– Боље упознавање дечјих креативних потенцијала и способности

Шта смо добили:– Задовољну и срећну децу – Позитивне промене код деце у развојним доменима – Искуствено учење– Подигнут степен поверења родитеља у компетенције васпитача– Виши ниво партиципације родитеља у ВОР-у– Тимски рад– Богатију и стимулативнију средину за учење


184

Наредни кораци:– Проширити пројекат на остале аспекте позоришне уметности.– Приближити деци свет луткарства– Посета луткарском позоришту. Закорачити у свет сценографије,

костимографије и наравно глуме кроз посматрање једне професио-налне лутка-представе.

– Дружење са луткарима и глумцима-професионалцима

185


ПУ „Пчелица“Апатин, Блок 112Тел.: 025/773-029e-mail:[email protected]

АУТОРИ ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ: Виолета Ловас, мастер васпитач Валентина Радаковић, васпитач

КОАУТОРИ ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ: Сања Бурсаћ, психолог Милка Слијепчевић, педагог

„ОД БОЈЕ ДО ЛОКОМОТИВЕ“

БРОЈ РЕАЛИЗАТОРА: 1

НАЧИН ИЗЛАГАЊА: Power Point

КРАТАК ОПИС ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ:Тема „Од боје до локомотиве“ настала је на иницијативу васпитача

и деце.Реализација теме трајала је две године. На почетку школске године, деца су испитана на основу инстру-

мента за праћење развоја ( чек листа). Добијени резултати из области когнитивног развоја, били су слабији у односу на узраст деце,те се због тога наметнула потреба интензивнијег подстицања деце у наве-деној области.

Мотив је био олакшати деци усвајање почетних математичких пој-мова полазећи од њиховог искуства, интересовања, користећи њихо-во предзнање употребом разноврсних средстава за рад.

Циљ: Подстицати развој почетних математичких појмова код деце у припремној групи.

ЗАДАТАК ЗА ВАСПИТАЧА је био да обезбеди подстицајну фи-зичку и социјалну средину која обезбеђује развој почетних матема-тичких појмова.

ЗАДАТАК ЗА ДЕТЕ: Да коришћењем различитих средстава, ма-нипулисањем, решавањем проблемских ситуација, развија појмове.

КЉУЧНЕ РЕЧИ: деца, развој, дидактичка средства, инструмент за испитивање почетног статуса групе, васпитач


186

КАКО СМО СТВАРАЛИ:Посматрањем, праћењем и на основу инструмената за испитивање

почетног статуса групе, сазнали смо да деца:• У потпуности именују величине (велико-мало).• Воле да пореде, пребројавају, рачунају.• Препознају просторне односе, као и временске, а да их мали број

именује.• Најтеже препознају и именују геометријске облике.• Механички набрајају дане у недељи.Имајући у виду сва ова сазнања до којих смо дошли, одлучили смо

да осмислимо активности где ће деци током године на савременији, спонтанији начин бити омогућено усвајање претходно наведених пој-мова (просторни односим временски односи, дани у седмици, геоме-тријски облици, појам броја).

Прве активности су нам биле боје и нијансе.Са бојом се деца упознају врло рано, али, нерашчлањено од оста-

лих квалитета ствари и без довољно разликовања категорија боја. Пажњу посвећујемо уочавању нијанси једне исте боје, серијацији

нијанси од најтамније до најсветлије и обрнуто. Нијансе уводимо када деца са сигурношћу оперишу називима боја

и када су оспособљена за серијацију на неким другима материјалима (нпр. величинама).

Активности смо преносили са реалних, тродимензионалних ства-ри и практичних операција са њима, не нешто апстрактнији план решавања игровних проблема – још увек на практично-опажајном плану (на папиру, у две димензије, са елементима симболичког пред-стављања).

За ове активности реализоване су следеће игре:1. Боје и нијансе – средство за ову игру чине дечје играчке – кон-

структори. Они су у основним нијансама појединих боја. Деца треба да групишу према нијансама.

2. Распознавање нијанси – средства за ову игру су картонске траке. На њима су налепљени кругови исте боје, али различитих нијанси. Деци се поделе траке, док се одвојени кружићи налазе расути по сто-лу, обојеном страном окренути наниже. Први играч узима кружић. Ако му кружић одговара по боји ставља га на своју траку, при чему има добија право да узима кружић још једном. Ако му кружић не од-говара дужан је да га врати на сто, промеша све кружиће које се нала-зе на столу и препусти узимање кружића наредном играчу. Као при-

187


бор за ову игру могу послужити и кругови који се, осим по нијанси, разликују и по величини.

3. Укрштеница – папир квадратног облика подељен је на 25 ква-драта, по 5 у сваком реду. Посматрајући по вертикали, квадратићи у првом реду обојани су најтамнијим нијансама црвене, жуте, зелене, плаве и љубичасте боје. На столу се налазе квадратићи одговарајуће величине који су обојени осталим нијансама наведених боја. Играчи се такмиче се у брзини и тачности ређања квадратића у необојена поља по систему: иста боја од најтамније до најсветлије.

4. Шарене играчке – играчке које се налазе у соби поставе се тако да буду приступачне деци. Одаберу се два водитеља, а остала деца остављају залог у кесу. Један водитељ игре наводи боје, нијансе или њихове комбинације, које види на играчкама, а други из кесе извла-чи залоге. Дете чији залог буде извучен треба да дохвати и покаже осталима играчку која одговара опису који је дао први водитељ. Ако у томе успе добија назад залог. У супротном, залог се враћа у кесу. На крају, деца чији су залози остали у кеси извршавају разне задатке који им се одреде.

Следеће активности које смо уводили у рад су игре везане за про-сторне односе. Веома је битно оспособљавање очију деце да запажају простор у коме се налазе и кретање у њему.

Сматрали смо да је, осим усмереног гледања, потребно увежбати и тзв. периферно гледање – опажање онога што се налази у видном пољу. Ова врста гледања има велику практичну вредност (нпр. код избегавања препрека на путу), а припрема дете и за тачно и брзо чи-тање.

За то нам је послужила следећа вежба: дете гледа одређени пред-мет испред себе, набраја и остале предмете који му се налазе у виде-ном пољу (лево, десном, поред, испред).

За просторне односе реализоване су следеће игре:• Појмови који су потребни за просторну оријентацију, најбоље се

стичу премештањем сопственог тела у простору и посматрањем кре-тања и положаја других. За то нам је послужила игра:

1. Постављање у колону „воз“.• Поступке, који се изводе у тродимензионалном простору, треба

преносити на умањени дводимензионални простор тј. макете и папир, да би успоставили појмовну повезаност.

2. Лавиринт – од различитих предмета у радној соби направи се пут са мноштвом препрека, преко којих треба прећи, провући се, пре-


188

скочити, заобићи итд. Негде се постави „слепа улица“. Затим се све то опише деци као лавиринт кроз који треба проћи без обзира на све препреке.

3. Тачка, тачка, тачкица – деца седе у паровима, једно наспрам дру-гог, и оба имају по један фломастер различите боје. Једно од деце има пред собом лист папира. Дете које нема пред собом папир црта на па-пиру тачку, а друго дете је дотакне врхом свог фломастера. Прво дете нацрта другу тачку, а друго дете је спаја са претходном. Оваква игра се наставља док има места на папиру. Услов за спајање тачака је само да се линије не секу.

4. Трагови – од картона изрезати разне геометријске облике разли-чите по величини. Геометријски облици се поређају по поду. Деца из-влаче мапе на којима се налазе нацртани геометријски облици са стре-лицама које показују правац кретања детета. Поставља се од 3 до 10 геометријских облика, зависно од способности оријентације детета.

Игра се отежава тако што деца само погледају план и запамте, а по геометријским облицима крећу се по сећању.

• Тежили смо што више повезивати кретање по простору, графомо-торну и вербалну активност, тежећи да се појмови стечени у једним, утврђују у различитим животним ситуацијама.

5. Нацртај исто – деца спајају тачке у горњим пољима по угледу на доња поља.

Уочавање геометријских фигура у равни започели смо активности-ма које садрже кретање по неком од облика. Ходање:

• Испред и иза столица постављених у облику троугла или четво-роугла.

• По аутомобилским гумама у дворишту.• По обручевима постављеним на под.• Убруси одмотани.Раније стечена искуства у претходним активностима омогућавају

брже долажење до апстрактнијих облика круг, четвороугао, троугла и сл.

Игре за увођење модела облика су:1. Све на своје место – са поклопцима, уметаљкама.2. Отисак – лишћа, металног новца, коре дрвета, све што има ре-

љефну шару. Користили смо и за загонетање – погодити од чега по-тичу.

За распознавање облика веома је битна и контура. Ту нам је помо-гла игра Силуета, где су нам у пројекционој равни дводимензионални

189


и тродимензионални облици исти. Ово потврђујемо активностима цр-тања и сликања тродимензионалних облика тј. преношење на равну површину.

Водили смо радионицу:1. Какви су облици?2. Можемо ли их испитати прстом?3. Како „изгледају“ под прстом?4. Можемо ли да пронађемо предмете истог облика у соби?5. Можемо ли их нацртати прстом у ваздуху?Оквире обцртавамо. Затим изрезујемо папир по контурама. Деца

опипавају прстом, описују и затим препознају везаним очима.Следе игре у којима облици представљају елементе већих целина,

конфигурација. То су игре:1. Растави, састави – слика из часописа – сече се на 3-4-12 делова,

па све више, прво симетрично, потом како желе.2. Лото боја и облика – плочице се налазе на столу и слажу се боја

на боју, облик на облик.Задатак за дете је да апстрахује појам „облик“ и уочи га на предме-

тима из свакодневне употребе.Игре:1. Нађи своје седиште – картице на којим су насликани парови гео-

метријских облика, једни чланови пара поставе на столице, а друге поделе деци. На знак, свако дете тражи пар сличици коју има код себе и седа на одговарајућу столицу.

2. Поклопи исте облике – такмичарска – једно дете слаже фигуру од облика различитих по величини и боји. Такмичење се састоји у брзом поклапању истоврсних облика.

које нам помажу у спаривању истих облика.Веома битно нам је било помоћи деци да структурирају знања о

времену и изграде временску оријентацију. У томе значајну улогу има:

• Устаљени режим живота.• Активности у појединим деловима дана – пре и после доручка,

пре и после ручка.• Редослед дана у недељи.

ИДЕЈА ДЕЦЕ:Слушајући композицију „Ивин воз“ у игри „Нађи своје седиште“

деца су предложила да направимо воз.


190

Кренули смо у израду воза.Деца и васпитачи праве воз од седам вагона, због седам дана у не-

дељи. Воз је од колаж папира. Сваки вагон је у боји или нијанси коју деца слабије именују. Воз је инсталиран на зиду у гардероби. Ваго-ни су облика правоугаоника са прозорима различитих геометријских облика и различите величине. Вагонима смо дали називе дана у не-дељи. Тако нам је први вагон „понедељак“, други „уторак“ итд. По-стављамо питања „Који је данас дан?“, „Који је био јуче?“, „А сутра ће бити?“, „Који дан се налази између?“, „Који је дан пре?“ „Који после?“, „Које је боје вагон испред нпр. тамно зеленог?“, „Иза?“, „Са леве стране од?“ итд.

Дане у недељи повезујемо са редним бројевима.Свакодневно водимо разговор са децом на тему „Који је данас

дан?“ као и који је дан пре, после, које је боје вагон испред, иза,... са леве стране од..., десно од... итд.

Свакодневном употребом салвета за доручак, ручак, ужину, иско-ристили смо воз за развијање културно-хигијенских навика са прет-ходним активностима. Осмислили смо савијање салвета у геометриј-ске облике као што су тог дана прозори на вагону. Деца пре одласка у трпезарију савијају салвету у одговарајући геометријски облик.

Након што су деца прошла кроз све ове активности, током школске године поновиле смо инструмент за испитивање нивоа групе да би-смо утврдили постигнућа деце.

ДОБИТИ ЗА ДЕТЕ:• Деца су имала прилику за развој сопственим искуством.• Деца су имала шансе за развој самопоштовања.• Могућност да сама решавају конфликтне ситуације.• Прилику да покажу саосећајност.• Креирала су сопствени простор.• Развијала су креативне способности (израдом лутака, стварањем

представе).• Деца лакше прихватају различитост.

ЗА ОДРАСЛЕ:• Имала сам прилику да боље упознам свако дете.• Спонтано и индиректно добила родитеље као сараднике.• Професионално се усавршавала.

191


ШТА ДАЉЕИ даље планирамо утицати на развој ЕИ, учествовати у стварању

нових драмских текстова (бележити дечје исказе и решења везана за ликове и сл.).

• Евалуирали смо (метод АВ запис, фотографије).• На крају школске године проверили смо појмове на основу ин-

струмената. Деца су показала видљив напредак.


192

ПУ „Раковица“Београд, Славољуба Вуксановића 22011/ 3582 [email protected]

Презентатори рада: Наташа Петковић, Биљана Мајсторовић, Мирјана Дамјанац и Љиљана Миладиновић, васпитачи; Душанка Јер-ковић, Марија Белензада, психолози; Милица Лазаревић, педагог и Радмила Аранђеловић, директор Установе

„ПРЕДШКОЛСКО ДЕТЕ И КЛАСИЧНА МУЗИКА“Начин приказа рада: power point презентација

Резиме рада: У ДВ „Лабудић“, већ више година, тема на којој раде све васпитне

групе је „Дете и уметност“. 2005. године у Вртићу је реализован семинар „Уметничка дела у

дечјем свету“, аутора и водитеља Весне Јањевић Поповић. Семинар су прошли сви васпитачи и медицинске сестре овог вртића (11 вртић-ких и 7 јаслених група).

Семинар је био подстицај за групу васпитача и стручни тим Уста-нове да истражују на пољу класичне музике.

Као резултат тог истраживања осмишљен је семинар „Предшкол-ско дете и класична музика“, чији су аутори и водитељи Мирјана Да-мјанац и Мирјана Праизовић, васпитачи и Душанка Јерковић и Мари-ја Белензада, психолози Установе.

У децембру 2011. године сви васпитачи из ДВ „Лабудић“ су поха-ђали семинар „Предшколско дете и класична музика“.

За рад на овој теми, у стручној литератури, нема пуно материјала па је семинар био прави изазов и за његове ауторе и за васпитаче који су га прошли - да у раду са децом различитих узраста (3 – 6;6 година) свакодневно планирају активности са класичном музиком, водећи ра-чуна о развоју свих аспеката личности.

У априлу 2012. године је реализован Актив васпитача - у свих 12 вртићких група (11 целодневних и 1 четворочасовна ППГ) биле су угледне активности на тему „Класична музика“.

Током припреме и реализације Актива, осмишљене су бројне ра-дионице:

193


деца су слушала различита, пажљиво одабрана дела класичне музике;

после слушања композиција класичне музике представљала су свој доживљај помоћу различитих ликовних техника,

деца су после слушања композиција класичне музике смишљала приче (појединачне, групне, са родитељима, приче на задате појмове);

осмишљене су ритмичке пратње дечјег оркестра на изабране ком-позиције класичне музике (Орфов инструментариј, али и инструмен-ти које су направили васпитачи – клавесе, звечке, каменчићи, звонца);

после слушања композиција настале су драматизације на тему одређеног дела класичне музике, различите покретне игре, научени су први кораци валцера кроз „игру гажења“;

организовани су квизови за децу и родитеље као евалуација про-цеса кроз који се прошло

Холови и панои у вртићу су били осмишљени и уређени у скла-ду са темом. Такође, израђен је велики број дидактичких средстава - музички инструменти, слагалице великог формата, игре меморије, музички икс-окс, музичке преклапалице...

Деца Предшколских група ДВ „Лабудић и васпитачи су прису-ствовали концерту класичне музике у сали Београдске филхармоније. Тамо су били запажени због заинтересованости, пажљивог слушања и знања о делима класичне музике;

Дан Установе у октобру 2012. године је прослављен у ДВ „Лабу-дић“. Тема је била „Предшколско дете и класична музика“. Прису-ствовао је Иван Тасовац, директор Београдске филхармоније, који је одао признање начину како се деца упознају са класичном музиком.

Значај рада: - резултат вишегодишњег рада је увођење класичне музике у сва-

кодневни рад, кроз планиране активности и праћење деце уз уважа-вање њихових развојних и психолошких карактеристика и критичних периода у њиховом музичком развоју.

- остварена је плодна сарадња са музичком школом „Даворин Јен-ко“ (организовање концерата у вртићу и одлазак деце из вртића у по-сете и на концерте у музичкој школи, заједнички наступ у сали Бео-градске филхармоније) били су гости на нашем „Малом концерту“).


194

- остварена је сарадња са Београдском филхармонијом – одлазак предшколаца на концерт класичне музике у Београдској филхармо-нији, присуство директора, господина Ивана Тасовца прослави Дана ПУ „Раковица“, „Мали концерт“ 100 предшколаца у сали Београдске филхармоније.

- родитељи су се укључили у све активности у вртићу.- значај стручног усавршавања и постојање континуитета - повези-

вање и примена различитих семинара („Уметничка дела у дечјем све-ту“, „Предшколско дете и класична музика“, „Рад са глином“, „Кри-тичко мишљење на раном узрасту“, „Мала ликовна трилогија“)

Литература: „Психологија музичких способности“, Ксенија Ра-дош, „Како музику приближити деци“, Мира Воглар, Развојна психо-логија, Вера Смиљанић, Корак по корак 2, група аутора.

Кључне речи: класична музика, критични период у музичком ра-звоју деце, континуирано стручно усавршавање, сарадња, покретне игре, драматизација, ликовне технике.

195


ПУ „11.април“, Нови БеоградАдреса: Народних хероја 12а, Нови БеоградТелефон: 2603-042, е-mail:[email protected]

Аутор: тВера Хаџи-Антић, васпитачПрезентатори: Вера Хаџи-Антић, васпитач, Невенка Алексић,

васпитач

УМЕТНОСТ НАС ВОДИ КРОЗ ПРОСТОР И ВРЕМЕ

Kључне речи: Уметност Дете Креативност Истраживање Осећа-ња Естетски доживљај Стваралаштво

Дечија игра се често доводи у везу са једном другом људском де-латношћу са уменошћу. Човеков развој се одвија кроз стално прила-гођавање некад кроз равнотежу, а некад у дисхармонији са околином. Управо машта има кључну улогу у човековом прилагођавању и код деце и код уметника. Деца као и креативни људи глобално сагледава-ју свет услед чега долазе до проналажења необичних и оригиналних веза, у сталном су трагању за новим решењима. Узимајући у обзир ове сличности између детета и уметника долазимо до значаја који ли-ковно васпитање има у предшколском узрасту. Васпитање и образо-вање деце у креативном духу подиже ниво дететовог менталног здра-вља и чини га предузимљивијим и слободнијим у друштву и у животу. Кроз игру се успоставља веза између структуре човека и структуре космоса.

У овом раду покушаћемо да укажемо на значај историје уметности и на проналажење начина да се деци у најранијем узрасту прибли-жи историја развоја уметности кроз упознавање деце са ствараоци-ма-сликарима који су припадали различитим периодима, културама и правцима. Кроз универзални језик уметности кроз ванвременску игру симболима и знацима покушаћемо да осмислимо једну нову вр-сту игре између детета и уметника као ствараоца који кроз своја дела и радове поред сопствених искустава и доживљаја доносе и печат времена и тренутка у коме су настали. На овај начин покушаћемо да повежемо дететова досадашња искусва оно блиско и познато са но-


196

вим садржајима који ће бити подстицајни за дететово стваралаштво ,а уједно и занимљиви и конструктивни. Проучавање и познавање историје уметности неопхоно је за процес естетског васпитања. Са овим процесом може се почети веома рано с тим да се методе и садр-жаји рада прилагоде дететовим могућностима и способностима. Од малог детета не очекујемо анализу нити оцену уметничког дела већ подтичемо дете да ирази свој доживљај или мисли о некој естетској појави или уметничком делу,да дете покуша да објасни због чега му се нешто допада или не допада. Историја уметности представља ве-ома обиман и важан део лиовне културе. Она даје увид у комплетно људско стваралаштво од неолита па све до данас. Намера у овом раду није била да децу оптеретимо гомилом чињеница и података који су страни предшколском узрасту већ да на један другачији њима близак начин покушамо да проширимо њихова знања, да им откријемо један нови свет и другачији начин размишљања. Ово је била нова игра и за васпитача као и за децу - игра која је била у виду једног малог умет-ничког“експеримента“. У избору садржаја главна смерница су била дечија интересовања, могућности као и истраживачка потреба малог детета да открије нешто ново и да покуша да пронађе сличности са оним што већ зна и што му је блиско из његовог искуства и свакод-невног живота.

На овом малом путовању децa су се упознала са седам веома ра-зличитих уметника који су припадали различитим правцима,живели у различитим временима али сваки од њих у свом ликовном изразу имао је карактеристике које су могле да се приближе деци.Њихова дела и начин рада дали су нам велике могућности да се експеримен-тише, да их наведемо на одређене закључке које могу применити то-ком свог рада..Без намере да приоритет буде критички суд, већ искрен доживљај самог детета. Пробали смо да откријемо какав утисак на децу остављају њихова остварења .И какву ће поруку деца открити.

Ево како смо започели игру:Први сликар био је.ЖОРЖ СЕРА. Техника сликања тачкицама и

коришћење основних боја на његовим радовима била је главни разлог за избор овог уметника..С’обзиром на значај који боја има и у свакод-невном животу детета овој теми је посвећена посебна пажња.

Да би побудили дечије интересовање и да би их мотивисали деца су прво упозната са појмом боје као основним ликовним еле-ментом и једним од основних својстава сваког предмета.У наставку су се деца упознала са поделом боја на основне и изведене а онда је

197


изведен експеримент да сами открију која се боја добија мешањем основних боја. Извршен је експеримент у коме су деци приказане из-ведене боје, мешањем основних у прозирној епрувети, где је праћен сам процес настанка. .Прича о бојама настављена је разговором о томе каква осећања која боја изазива уводећи их у причу о хладним и топлим бојама.Након овог увода прешло се на упознавање са са-мим уметником .Деци су прво показане репродукције након којих је поведен разговор о томе које боје сликар користи каква осећања оне изазивају код њих. Након упознавања деце са уметниковим делима и разговора о њима деци је била испричана кратка биографија која је садржала битне детаље из његовог живота.

Други сликар је САЛВАДОР ДАЛИ. Инспирација деци за овог уметника биле су две њима блиске појаве, снови и машта.Са децом се прво водио разговор о томе шта су то снови, зашто сањамо какви сно-ви постоје (лепи и ружни-„кошмари“) Деца су описивала своје снове.Следећа тема за разговор била је прича о машти,јунацима и догађаји-ма у бајци и колико су све те ствари стварне.

Деци су после разговора показане Далијеве репродукције. Деци је такође приказанн и Далијев цртани филм рађен за Волта Дизнија.

Деца су посматрала слике и износила своја запажања и питања. Слике о сатовима су такође искоришћене за разговор о времену,како протиче,чиме га меримо и како још можемо мерити време кроз бора-вак у вртићу. Следећа фаза се односила на Далијеву биографију.

Трећи сликар је био ВАН ГОГ. Упознавање са овим уметником и његовим делом омогућило нам је даљу причу о бојама о њиховом зна-чају и о жутој боји која је била доминантна на већини његових радова. Пошто је Ван Гог познат по сликању сунцокрета деца су прво била упозната са овом биљком,као и са разлогом добијања оваквог имена што опет има везе са бојом коју имају. Деца су упозната и са два са-свим нова појма портретом и аутопортретом. Објашњено им је да је аутопортрет кад уметник слика или црта сам себе, а да је портрет када слика неког другог.За илустрцију је коришћен портрет самог уметни-ка. Након овог увода деци су приказане Ван Гогове репродукције, као и кратка биографија.

Четврти сликар је ГУСТАВ КЛИМТ. Причу о Климту започели смо једним појмом са којим се деца свакодневно сусрећу а то је по-јам линије. У оквиру активности везаних за методику основних ма-тематичких појмова, где су деца упозната са врстама линија, правим, кривим, отвореним, затвореним, како све можемо да дочарамо лини-


198

ју,веза између линије и тачке. Уз помоћ вунице прављене су различите линије које су представљале везу међу децом. Пошто је овај уметник познат по текстури управо линије су биле начин да појам текстуре буде приближен деци.

Деца су посматрала слике и описивала шта виде ,које боје су засту-пљене,каква осећања изазивају шаре . Након посматрања и приче о репродукцијама прешло се на кратку биографију.

Пети сликар је ЕДГАР ДЕГА.Покрет је израз који овај уметник дивно дочарава на својим сликама и управо он је био мотивација да се започне ова нова прича.Покрет је веома близак појам детету пред-школског узраста и у свакодневним активностима и у игри покрет је нешто што дете познаје и разуме.Са кретањем као појавом упознати су кроз различите активности методике околине где су упознати са врстама кретања,начинима... Пошто је у групи било деце која иду на балет прича о балеринама била је следећа тема разговора. Девојчице су играле као на балету и покушано је да замисле ситуацију да се ба-лерина заледи у сред покрета. Шта се дешава са руком,ногом,косом.Како она изгледа тада. А онда су деци биле показане репродукције, и упознати су са биографијом.

Шести уметник је ПАУЛ КЛЕ. Као увод за упознавање овог сли-кара и за што боље приближавање деци његовог начина рада водио се разговор о појму понављања. Кренуло се од тога шта је уопште по-навњљање како изгледа када понављамо стално исте ствари. Како се осећамо тада а како када унесемо мало промена у то понављање. Са понављањем деца се сусрећу у игри „Настављања низа“ када треба да доврше започети низ елемената водећи рачуна о њиховом облику,боји или броју. Посматрани су елементи између себе, како изгледа када се држе тог реда а како када га поремете.

Следило је упознавање са уметниковим репродукцијама. Деца су посматрала репродукције и описивала како их доживљавају, препо-знавала су боје које су коришћене ,да ли се понављају,како,бројали су колико којих елемената има,препознавали геометријске облике који се налазе на слици.Како се осећају док посматрју одређену сли-ку. Слика града створена од геометријских облика била им је веома интересантна она им је будила најјача осећања. А онда су се деца упознала са уметниковом биографијом.

И последњи седми уметник био је ПАБЛО ПИКАСО. Увод за овог сликара била је прича о осећањима, како их изражавамо, које боје одговарају одређеној емоцији. Након одгледаних репродукција

199


и упознавања са биографијом сликара деца су стварала изломљена лица од исечака из новина .

Ово дружење са сликарима није овде завршено настављено је кроз прављење костима за позоришну предстау инспирисану сликарима као и кроз припрему новог путовања у свет уметности овога пута са композиторима који су живели и стварали у периоду када и наши одабрани сликари. Без намере да се деца оптерете информација које не разумеју пробали смо да им омогућимо контакт са вредностима ( репродукцијама уметничких дела) које су сигурно вредности на којима савремено дете треба да гради свој ликовни укус. Од Жоржа Сера до Пабла Пикаса, од тачке до геометријских облика,од снова до осећања,дизајнирања гардеробе до балетских костима.све ово je део „бескрајне приче“ у коју смо ушли.

Ситуација да дете „процењује“ једно уметничко дело подразуме-вала је такође припрему васпитача у смислу проналажења одговара-јућих питања којим би се деца мотивисала да што дуже задрже своју пажњу у посматрању репродукција.Као и покушај да се повежу нове чињенице и да дете уочи сличности и разлике.

Сва деца у групи су радо учествовала у свим активностима, и увек су се осећала као да раде нешто стварно посебно и вредно. Родитељи су били веома заинтересовани за ове активности, и укључивали су се и директно и индиректно. Децу су водили на изложбе слика, заједно су разгледали репродукције, али су и учествовали у самим активно-стима.

Уз све тешкоће и стрепње за успех замисли, начин на који су се активност одвијале, радост са којом су деца учествовала у раду као и продукти који су настали током рада били су довољан знак да је требало пробати.Игра која је настала из свега овога донела је велико искуство и радост свима који су учествовали у њој.


200

ПУ „11. АПРИЛ“Народних хероја 12аНОВИ БЕОГРАД011/2603-042e-mail: [email protected]

Аутори: Тим васпитача вртића „Наша радост“ у сарадњи са стручним сарадником педагогом

Тема: „Мали истраживачи“Број реализатора: 5Начин излагања: Усмена презентација у Power point – у и радио-

ница са учесницима Кратак опис тока презентације: Кроз презентацију рада и ради-

оницу коју ће презентанти реализовати, учесници ће имати прилику да стекну увид у рад тима васпитача током једне радне године.

Кључне речи: дете, игра, природа, наука, истраживање, учење, сарадња

„МАЛИ ИСТРАЖИВАЧИ“

МОТИВ ЗА ИЗБОР ТЕМЕВртић „Наша радост“ акционим планом разрађивао је тему „Мали

истраживачи“, за чије су садржаје и активности деца свих узрасних група показала велико интересовање. Полазиште у планирању и ре-ализацији рада била су дечја радозналост, потреба за истраживањем појава око себе и у природи. Васпитачи су такође били мотивисани да заједно са децом истражују природу и природне појаве и постепе-но их, у складу са интересовањима и развојним могућностима, уводе у свет науке. Почетна опремљеност материјала и средстава које вр-тић поседује (лупе, микроскопи, огледала, енциклопедије, магнети, опиљци...) представљало је предност у раду.

ЦИЉЕВИ Иновирање промена у средини у функцији проширења дечијих

интересовања, искуства и учења.Развијање вртића као центра интерактивних и креативних актив-

ности у процесу ВОР-а.Подстицање уочавања и разумевања појава и процеса у природи

201


Подстицање дечје радозаности и природне склоности ка истра-живању, подстицање сазнавања, анализирања, уочавања узрочно-по-следичних веза и закључивања

Подстицање сарадње и учења међу децом различитог узрастаУнапређивање заједничке активности детета и одраслог као парт-

нера у игри и учењу

ЗАДАЦИФормирати истраживачки центар у вртићуУредити физичку и социјалну средину за рано учење, посматра-

ње, упознавање, откривање, грађење појмова о појавама, процесима и односима у природи

Постепено уводити децу у свет науке кроз игруПриближити детету разумевање науке примерено узрасту кроз

огледе и експериментеСтварати услове за заједничку игру, учење и размену искуства

деце различитог узраста Јачати сарадњу са породицом као партнером у активностима

РАЗВИЈАЊЕ ТЕМЕ КАКО СМО ПОЧЕЛИ? - ПЛАНИРАЊЕ - На почетку радне годи-

не, у складу са Акционим планом установе, израђен је акциони план вртића „Наша радост“. Као и претходе радне године, тема је била из области „Дете и природа“ са тематским обележјем „Мали истражива-чи“. Акционим планом предвиђене су активности на уређењу физичке и социјалне средине, пре свега формирање и уређење истраживачког центра у вртићу, као и активности непосредног васпитно-образовног рада са децом свих узрасних група. Договорено је да се планирају и реализују месечне теме на нивоу вртића а које ће свака узрасна група прилагођавати развојним могућностима деце.

УРЕЂЕЊЕ СРЕДИНЕ ЗА УЧЕЊЕ - С обзиром да је акционим планом вртића предвиђено формирање истраживачког центра у вр-тићу, на почетку године договорено је да се у свакој радној соби, у складу са просторним могућностима и постојећим средствима фор-мирају мањи центри, а да се у сали вртића формира заједнички који ће бити богатије опремљен у неколико сегмената. Прво је формирана зона посматрања, у којој су деца пре свега посматрала појаве (про-мене у природи кроз годишња доба) и бележела своја запажања кроз


202

цртеж. Потом је формиран део за експериментисања и истраживања у којем су деца имала могућност да се играју опремом и материјалима за науку, да уђу у свет науке, истражују, откривају и уче о научним феноменима кроз игру. Поред микроскопа, лупа, сталака и епрувета, центар је обогаћен књигама, енциклопедијама и постерима о појава-ма у природи. Материјал који се истраживао мењао се током године у складу са темама.

РАД СА ПРИРОДНИМ НЕСТРУКТУИРАНИМ МАТЕРИЈАЛОМ - Током периода адаптације и реадаптације, деца су у вртић доносила природни материјал (лишће, гранчице, кестење, жирове, зрневље...), које су прикупљали са родитељима а са којима смо организовали бројне активности у истраживачком центру у којима су деца била ак-тивно ангажована: посматрање под микроскопом и лупом, коорелаци-ја кооперативних игара са математичким, истраживачким, музичким и ликовним активностима (нпр. израда накита, маски животиња, ин-струмената, преношење, убацивање-избацивање и додавање плодова, израда хербаријума.).

ИСТРАЖИВАЊЕ ВАЗДУХА - Мотив за ово истраживање добили смо од деце и њихове заинтересованости за појам „промаја“. Орга-низоване су разноврсне истраживачке игре са ваздухом у којима су деца сазнавала о својствима ваздуха и била подстакнута да уочавају и доносе закључке: Правили смо балончиће тако што смо кроз цевчице дували ваздух у воду; Правимо лепезе и користимо их; Долазимо до закључка на који начин ваздух убрзано стиже до нас; Дувамо балон и пуштамо га; Струјање ваздуха под притиском у балону чини да ба-лон лети слободно све док ваздух не изађе из њега и тада пада на под; Како да померимо семенке са места на место: користимо цевчи-цу - први задатак је да дувамо кроз цевчицу и све семенке ставимо на једно место (ако јаче дунемо све се разлете), следеће је било да кроз цевчицу удахнемо и семенку по семенку преносимо на место (вакум); Функција падобрана приликом скакања, слободан пад, разлика у ва-здуху који нас окружује у односу на онај на ''небу''.

ИСТРАЖИВАЊЕ ВОДЕ - Полазиште за игре са водом био је зим-ски период и дечије интересовање зашто смо мокри када се играмо у снегу. Реализоване активности су прилагођаване узрасним могућ-ностима деце. Ову фазу започели смо уношењем снега у радну собу у пластичној посуди, разговарамо о његовој боји, мирису, структури, топлоти...; Радимо огледе са снегом у истраживачком центру - ста-

203


вљамо снег у три посуде, у две стављамо по пар капи црвене и плаве боје а трећа посуда је са чистим белим снегом. Посматрамо процес топљења снега. Резултат: једна чинија са црвеном водом, једна са пла-вом, једна са водом. Шта можемо да закључимо: Снег је бео али се у топлој просторији топи и постаје вода без боје (зато смо мокри, снег је вода наше руке су топле). Снег можемо да обојимо и тиме добијамо воду у боји; Снег и киша као природне појаве. Причамо о процесу који се дешава у облаку, хладни ветрови, удаљеност сунца; Оглед са воденом паром; Својства воде коју пијемо: без боје, мириса, укуса; Море: слано, плаво (објашњавамо да је плаво због соли...лакше пли-вамо густа вода); Река: слатка, теже пливамо, нема соли у њој, река брже тече; Оглед мењамо тј. дајемо води боју, мирис и укус, кори-стимо екстракте јагоде, банане, вишње, со, шећер, кафу...; Закључак: воду можемо да обојимо и да јој променимо мирис, или само укус а да боју и мирис не мењамо. Сликамо са водом коју смо бојили и мењали укус. Закључак: да би се видело нешто вода мора да има боју, а нису битни њен мирис и укус.

ИСТРАЖИВАЊЕ СВЕТЛОСТИ - Мотив за истраживачке игре са светлошћу представљала је сенка. Кренули смо од пропустљивости светлости у односу на врсту материјала од које је препрека (напра-вљена баријера); Упознавање са врстама светлости (природна и ве-штачка); Повезаност извора светлости, јачина светлости у односу на извор; Предности и мане одређених извора светлости (свећа-ветар; лампа-батерија; сунце-ноћ; сијалица-струја). У овој фази реализована је и радионица са родитељима коју је водила мама редитељка а на ко-јој су се деца и родитељи упознали са позориштем сенки.

ИСТРАЖИВАЊЕ ЗВУКА – Након истраживања ваздуха, воде, светлости, следило је истраживање звука: интезитет, јачина, висина, тон, пријатност, непријатност, звуци из природе - опонашање, пре-познавање; гудачки инструменти, прављење музичких инструмената: звечке, удараљке, металофон ...; На сопствену иницијативу, родите-љи музичари који свирају у симфонијском оркестру одржали су мини концерт у вртићу - деца су имала прилику да се упознају са правим инструментима гитаром, виолином, виолончелом и да уоче разлику међу тоновима...

ОСТВАРЕНА САРАДАЊА СА РОДИТЕЉИМА – На општем и групним родитељским састанцима на почетку године, родитељи су упознати са темом вртића и планираним активности за радну годину.


204

Месечне теме и активности биле су видљиве на паноима за родитеље и тако им је пружена могућност да дају своје предлоге и сугестије у циљу унапређења рада са децом али и да се укључе у реализацију не-ких активности, а што је имало и ефекта јер су неки родитељи показа-ли инцијативу. У фази када смо истраживали светлост, мама редитељ-ка је заједно са васпитачима организовала радионицу истраживања сенки "Позорише сенки" за децу и родитеље у оквиру које су се деца и други родитељи упознали како функционише позориште сенки, са луткама које се користе у позоришту сенки, проживљавање ликова, са вежбама за развој моторике руку у коорелацији са развојем мишљења и говора. Закључивање функције лутке, као баријере која се налази на релацији рефлектор-платно. Узрочно последична веза прикривања светлост. Током истраживања звука родитељи који су чланови сим-фонијског оркестра били су гости вртића и одржали мини концерт у сали вртића на којем су се деца упознавала са функцијама њихових музичких инструмената. Ипак, сарадња са највећим бројем родитеља остварена је кроз набавку материјала за рад (кроз домаће задатке да са децом прикупе неки материјал) и свакодневну размену информација о дечјем напредовању.

ЗАВРШНА ФАЗА – ЕВЛУАЦИЈА На крају радне године, израдили смо извештај и евалуацију акци-

оног плана. Утврдили смо да смо већину планираних активности ре-ализовали. Деца и родитељи су били заинтересовани за планиране садржаје и активности. Дете је у свим активностима било активан учесник у игри и процесу учења. У зависности од дечјих интересова-ња, на појединим темама смо се дуже задржавали од планираног.

ДОБИТ ЗА ДЕТЕБогатија дечја искуства из свих аспеката дечјег развојаУчење кроз манипулацију са различитим природним материја-

лима и појавамаАктиван учесник у игри, процесу учења и сазнавања – учење

путем искустваРазумевање узрочно-последичних веза, појава и феномена, као и

усвајање знања у конктексту природе и наукеРазвијенија стрпљивост у посматрању и истраживању појаваВршњачке интеракције са децом различитог ураста у игри и учењуОјачано дечје самопоуздање

205


ДОБИТ ЗА ГРУПУОјачана групна кохезија кроз активности у којима деца заједнич-

ки решавају проблем ситуацијеВећа упућеност деце на друге и групуРазвијенија сарадња, поверење и учење у групиРазвијенија емпатија, саосећајност и позитивна атмосфера у групиДОБИТ ЗА ВАСПИТНУ ПРАКСУАктивно учење посматрањем и истраживањемБогатство истраживачких активности у којима дете има активну

улогуУвођење новина у тематско обрађивање садржаја из природе и

наукеДОБИТ ЗА ВАСПИТАЧАТимски рад и размена идеја и искустваНеговање партнерског односа са децом и родитељимаМотивисаност за даље истраживање и унапређење праксеЛично задовољство током припрема, рада са децом, дечјег напре-

довањаЗадовољни родитељи спремни на сарадњуДОБИТ ЗА РОДИТЕЉАУвид у све активности вртићаЗадовљно и срећно детеИдеје за игру са дететом код кућеЈачање сарадње и поверења са вртићемТЕШКОЋЕ У РАДУ - С обзиром да је истраживачки центар фор-

миран у сали вртића јер је ту било највише просторних могућности да га све групе користе, највећа тешкоћа у раду представљало је вишена-менско коришћење сале за различите активности (физичко, библио-тека, истраживачки енглески...). Центри по собама били су оскудније опремљени. Ову тешкоћу превазилазили смо прављењем распореда коришћења центара у сали. Такође, у периодима године када је била мања долазност деце, чешће смо организовали заједничке активности деце различитог узраста.

ДОКУМЕНТОВАЊЕКонтинуирано је праћено дечје напредовање, како сваке групе у

целини, тако и сваког поједничаног детета. Запажања васпитача су део дечјег портфолиа, као и дечје изреке и коментари током активно-сти. Активности су фотографисане.


206

НАРЕДНИ КОРАЦИС обзиром да је дечје интересовање за истраживачке игре и приро-

ду и даље актуелно, вртић ће и ове радне године развијати активности и садржаје из ове области. Како је природа неисцрпан извор за ис-траживање и игру, постоје бројне могућности за проширивање дечјег искуства са већ обрађиваним садржајима и материјалима а свакако и новим. У овој години, акценат ће се ставити на истраживање човека као дела природе, животињског и биљног света.

НАПОМЕНА О ВРЕДНОСТИ РАДА Рад приказује само један сегмент реализованог васпитно-образов-

ног рада током радне године у вртићу „Наша радост“. У свим актив-ностима које су реализоване видљива је активна улога деце у игри и процесу учења. Стављањем деце у центар васпитно - образовног процеса односно игре васпитачи су желели да помогну деци да уо-чавају и разумевају појаве и процесе у природи као и свакодневним животним ситуацијама. Васпитачи су активности и садржаје тимски планирали и реализовали на нивоу вртића, пратећи дечја интересова-ња и усклађујући их и прилагођавајући са развојним могућностима сваке узрасне групе али и детета чиме су стварани услови за интерак-цију деце различитог узраста кроз игру и учење. Посебно желимо да истакнемо да су млади васпитачи били високо мотивисани за рад и да су континуирано током године међусобно размењивали своја знања, умења и идеје за рад, те је и овај рад резултат њиховог тимског рада. У том смислу смтрамо да би било вредно и корисно приказати њихов рад на стручним сусретима и тиме их подстаћи и мотивисати да се и надаље развијају и професионално усавршавају.

207


ПУ „Врачар“БеоградБјелановићева 2 тел. [email protected]

ИГРЕ СИМБОЛИМАПРЕЗЕНТАТОРИ: Тим васпитача вртића “Свети Сава“

Начин презентације:ppt

У току свакодневног процеса васпитно-образовног рада, осетили смо потребу да кроз игре симболима подстичемо децу на размишљање. У том смислу, симболи су представљали покретаче активности, а уз помоћ замишљених ситуација интензивирали смо дечије стваралаштво и изражавање.

Циљеви рада:- истражити заступљеност, структуру, садржај и функције симбола

по узрасним групама у вртићу;- избором активности допринети развоју симболичког мишљења,

као и стваралаштва код деце; - сагледати каква је улога симболa у интеракцији детета са

вршњацима и одраслима.

Тема је реализована по месецима календарске године. Сваки месец је садржао одређене активности, које смо остваривали по узрасним групама. Сложеност садржаја је одређен зависно од узраста групе у којој се реализовао. Садржај активности којима смо подстицали игре симболима био је следећи:

- Пажљив избор средстава и играчака за одређене игре;- Увођење нове улоге, новог средства, новог лика;- Подстицање деце да самостално овладавају предметима и дати

им слободу у представљању стварности;- Подстицање деце да сама организују игру ( драматизација бајки

или приче коју воле);- Давање деци различитих улога ( не само да доминирају, већ и да

слушају једни друге, да се договарају...);- Довођење деце у везу са уметничким делима ( одговарајућа

литература, дечији филмови, посете галеријама);


208

- Праћење деце и осмишљавање задатака за појединачно дете или за мању групу деце.

Током рада на овој теми која је трајала једну радну годину, остварена је веома успешна сарадња са родитељима који су били активни учесници у креативним радионицама, уређењу паноа и другим активностима који су обележили ову тему.

Добри резултати и позитивна искуства која су се стекла радећи на овој теми допринели су да сагледамо развој мишљења код деце на различитим узрастима, примењујемо симболе у свакодневним активностима и уз помоћ замишљених ситуација приближимо функцију симболичке игре. Увидели смо да овакве врсте активности стимулише децу у њиховом напредовању, па смо одлучили да се овај пројекат реализује и у будуће.

Бављење овом темом омогућило нам је да деци приближимо симболичку игру, стварање и обогаћивање нових симбола, подстицање стваралачког и имагинативног мишљења као и самостално истраживање дечје игре. Рад приказује комплетан процес настајања ослањајући се на дечији стваралачки потенцијал и креативност васпитача, где је продукт дечије активности коришћен као подстицај за даљи рад на овој теми.

КЉУЧНИ ПОЈМОВИ: СИМБОЛ-ЗНАК- ПОЈАМ, СИМБОЛ КАО ПОДСТИЦАЈ НА РАЗМИШЉЕЊЕ, СИМБОЛ КАО ПОДСТИЦАЈ НА СТВАРАЛАШТВО, ПРИМЕНА СИМБОЛА У СВАКОДНЕВНИМ АКТИВНОСТИМА, ПРОДУКТ КАО ПОДСТИЈ ЗА ДАЉИ РАД..

209


ПУ „Врачар“БеоградБјелановићева 2тел: [email protected]

РЕАЛИЗАТОРИ: тим васпитача вртића „Луња“

СПОРТСКЕ ИГРЕ И АКТИВНОСТИ –ЗДРАВСТВЕНА КУЛТУРА

Начин презентације: видео филмУ оквиру презентације теме „Спортске игре и активности-здрав-

ствена култура“ планирамо да:• прикажемо фотографије и видео записе свих активности које су

се одвијале у току реализације ове теме;• реализујемо радионицу за учеснике;• одвојимо време за дискусију учесника;

Рад на теми „Спортске игре и активности-здравствена култу-ра“ обухватао је:

1. Мерење:– физичког развитка деце– стања физичке способности.Код физичког развитка деце мерили смо:– висину тела;– тежину тела;– средњи обим грудног коша.Стање физичких способности деце мерили смо кроз успешност са-

владавања препрека на полигону.Мерења смо обавили:– на почетку рада са децом;– на завршетку планираног периода вежбања.2. Превентивно корективне вежбе:Ове вежбе су нам помогле:– за јачање великих мишићних група код деце предшколског узраста;


210

– за спречавање појаве деформитета кичме и стопала код деце.Од реквизита смо користили : врећице са песком, лопте, обручеве,

каменчиће, кестење, кликере, шкољке, сламчице...3. Полигон Помоћу полигона смо мерили стање физичке способности деце.

Полигон нам је помогао за усавршавање природних облика кретања локомоторног и манипулативног карактера и развој физичких способ-ности код деце предшколског узраста. Полигоне смо организовали у сали, дворишту вртића и холу вртића.

Добит: Продубљивање свести код родитеља и деце о важности физичког

вежбања као основи за здрав живот.Уколико прихватите ову презентацију предлажемо Вам да узмете у

обзир и њен други део „Спортске игре и активности – обучавање деце спортским играма и активностима и традиционалне игре“ јер заједно представљају једну целину.

КЉУЧНИ ПОЈМОВИ: МЕРЕЊЕ, ПРЕВЕНТИВНО-КОРЕК-ТИВНЕ ВЕЖБЕ, ПОЛИГОН, ПРАЋЕЊЕ ФИЗИЧКОГ РАЗВОЈА, ПРИЛАГОЂАВАЊЕ АКТИВНОСТИ УЗРАСНИМ КАРАКТЕРИ-СТИКАМА ДЕЦЕ, АКТИВНОСТИ У СОБИ, АКТИВНОСТИ У САЛИ, АКТИВНОСТИ У ДВОРИШТУ

211



РЕАЛИЗАТОРИ: тим васпитача вртића „Луња“

СПОРТСКЕ ИГРЕ И АКТИВНОСТИ – ОБУЧАВАЊЕ ДЕЦЕ СПОРТСКИМ ИГРАМА И АКТИВНОСТИМА И

ТРАДИЦИОНАЛНЕ ИГРЕ

Начин презентације: видео филм

У оквиру презентације теме „Спортске игре и активности - обу-чавање деце спортским играма и активностима и традиционалне игре“ планирамо да:

• прикажемо фотографије и видео записе свих активности које су се одвијале у току реализације ове теме;

• реализујемо радионицу за учеснике;• одвојимо време за дискусију учесника;

Рад на теми „Спортске игре и активности- обучавање деце спортским играма и активностима и традиционалне игре“ обу-хватао је:

1. обучавање деце екипним и индивидуалним спортовима;Од екипних спортова бавили смо се фудбалом, кошарком, и одбој-

ком; а од индивидуалних спортова каратеом. Обучавање деце екип-ним и индивидуалним спортовима реализовали смо у три корака:

– упознавање основа спорта кроз играонице организоване у вртићу– усвајање основних правила, у спортским клубовима, у сарадњи

са професионалним тренерима;– примена усвојеног знања у вртићу.

2. спортске активности;– обука вожње тротинета, трке тротинета– обука вожње трицикла, полигон.


212

3. традиционалне игре;– традиционалне спортске игре– традиционалне шаљиве игре– традиционалне фолклорне игре.Пробуђено интересовање код деце за спорт, наставићемо да негу-

јемо и након завршетка ове годишње теме јер су бављење спортом и здрав начин живота добит за све.

КЉУЧНИ ПОЈМОВИ: ПОДСТИЦАЊЕ ДЕЧЈЕГ ИНТЕРЕСО-ВАЊА ЗА СПОРТ, СПОРТСКЕ ИГРАОНИЦЕ У ВРТИЋУ, ТРЕНИНГ У СПОРТСКИМ КЛУБОВИМА, ПРИМЕНА УСВОЈЕНОГ ЗНАЊА У ВРТИЋУ, ТРАДИЦИОНАЛНЕ СПОРТСКЕ ИГРЕ, ПРАКТИЧНА АКТИВНОСТ ДЕЦЕ…

213



Аутор/и, презентатори рада: васпитачи вртића „Бисер“

KУТИЈА КАО ДИДАКТИЧКО СРЕДСТВОНачин приказа рада: PPT презентација уз усмено излагање

Презентација обилује идејама, процесима и продуктима појма „ку-тија“ као дидактичко средство.

Садржаји рада који су били заступљени у раду са децом (и веома често родитељима) успели су да преусмере дечју пажњу са готових играчака на стварање нових, маштовитих, оригиналних, корисних…

Кутија је прерасла у извор инспирације за израду дидактичких средстава за све развојне области.

Фазе кроз које се прошло у раду на овој теми су:Посматрање и праћење потреба, интересовања деце;Игре са необрађеним кутијама;Тимски рад на нивоу целог вртића у осмишљавању, припремању

и реализацији активности;Активности у различитим центрима интересовања; свакодневне

активности прожете кутијом као дидактичким средством;„Грозд“ техника;Анкетирање деце и родитеља;Сарадња са породицом и локалном средином.Начин организације средине за учење у складу је са основама

програма и стандардима квалитета (укључени су родитељи свих ва-спитних група, а шира локална средина веома често представљала је место за учење и учење кроз игру (ТВ студио, ЈДП, музеји, градско зеленило, пошта ..) Активности које прате све битније датуме као и званичне манифестације које се иначе обележавају у предшколским установама биле су прожете кутијом.

Задовољство деце током процеса игре и учења веома је разумљиво, обзиром да су сами били и идејни творци и „извођачи радова“ у про-цесу настајања, а потом и стављања у функцију игре и учења „нових


214

дидактичких средстава.“ Размена позитивних емоција међу децом као и родитељима доприноси стварању осећаја заједништва.

Деца су уживала у креацијама и примени својих продуката а тиме и обогатили средину за учење.

Посебан квалитет оваквих активности огледа се у нараслој жељи да се и даље настави рад са неструктуираним материјалом.

КЉУЧНЕ РЕЧИ: РАЗМЕНА, НЕСТРУКТУИРАНИ МАТЕРИЈАЛ, ТИМСКИ РАД, ПУТУЈУЋА КУТИЈА, ЛОКАЛНО ОКРУЖЕЊЕ, ИСТРАЖИВАЊЕ, РАДОЗНАЛОСТ...

215


ПУ „Врачар“БеоградБјелановићева 2 тел. [email protected]

Реализатори: тим васпитача вртића „Гуливер“

РАЗВОЈ ГРАФОМОТОРИКЕ КРОЗ МОДУ НЕКАД И САДНачин презентације:ppt

Идеја за тему била је логичан наставак теме „Развој графомото-рике кроз почетак писма“ која је реализована у претходној радној години. У самом почетку план је био да се ради на развијању ситне моторике кроз упознавање моде различитих епоха. После прве актив-ности- тематског маскембала „Праисторијска мода“, постављени су знатно шири циљеви.

Циљеви из области моторике су били да кроз упознавање моде и начина облачења људи у различитим епохама утичемо на: развијање координације око- рука, да деца правилно користе маказе, способ-ност хватања помоћу три прста и развијање ситне мускулатуре малих прстију, на развијање концентрације и координације и осећаја за ше-матски приказ.

Остали циљеви: да деца кроз различите историјске епохе упознају тадашњи на-

чин живота и облачења као и музику и плес тог доба ; упознавање са занимањима – кројач, модни креатор, манекен и

пружање могућности деци да се слободно визуелно изразе коришће-њем различитих ликовних техника.

Кроз реализацију теме обухваћени су сви периоди мењања моде, од праисторије до новог доба, тако што су се деца кроз различите ак-тивности упознавала са одређеним периодима.

Мода у присторији реализована кроз разне садржаје – креирање одеће за пећинског човека, размишљање на тему: Зашто су пећински људи носили крзно ,лутка Цица у праисторијском костиму,, радио-ница са родитељима на тему креирање и израда костима и модних детаља..те на крају маскенбал, као завршница на нивоу целог вртића.


216

Моду античког доба пратиле су активности: прављење античких костима, тематски маскенбал – Стари Рим, Античка Грчка и Египат, израда обуће од коже, облачимо лутку Цицу у античке костиме...

Мода средњег доба реализована кроз радионице прављење наки-та и шешира, креирање и шивење костима, прављење средњевеков-них костима колаж техником, осликавање текстила – батик техника, лутка Цица у костимима карактеристичним за средњи век, сликање на различитим подлогама...Деца су имала прилику да се упознају са процесом обраде вуне и прављењем одевних предмета.Такође завр-шницу овог периода обележио је пролећни маскенбал.

У раду је коришћена различита литература – блог „Мода некад и сад“ који садржи богату историју костима у сликама и прегршт инте-ресантних прича које су биле извор инспирација за рад , енциклопе-дија „Историја моде“, као и модни часописи...

Добити за децу: радост учења, самопоуздање, инспирација за има-гинацију;

Добити за родитеље: укључивање у дечји живот у вртићу;Добит за васпитаче: квалитетнија сарадња са родитељима.

КЉУЧНИ ПОЈМОВИ: РАЗВОЈ ГРАФОМОТОРИКЕ КРОЗ РА-ЗВОЈ МОДЕ, МОДА КРОЗ ЕПОХЕ, ПРЕРАДА НОВИХ ИСКУСТА-ВА И САЗНАЊА НА ПРАКТИЧНОМ ПЛАНУ, АКТИВНО СТИЦА-ЊЕ ЗНАЊА, ЗАЈЕДНИЧКЕ АКТИВНОСТИ ДЕЦЕ, ВАСПИТАЧА И РОДИТЕЉА...

217


ПУ „ВРАЧАР” Вртић „Фића”Београд

МОЈА ПРВА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА

ПЛАНЕТА ЗЕМЉА

Резиме: Општи циљ – развијање компетенција васпитача, настав-ника и стручних сарадника у области комуникацијских вештина – креативни васпитач; Специфични циљеви: савладавање препрека у личном изразу добре презентације. Овладавање техникама за прева-зилажење стандардних начина осмишљавања презентација. Буђење свести и слободе у изразу, тежња ка новим изазовима; Мото: Васпи-тач сам тим се дичим ал' у раду никоме не сличим. Иновације у ко-муникацији у начину презентовања и преношења продуката као се-кач скупова који дуго трају са превише говорника, заинтересованих и оних других, врсних стручњака који све знају и већ виђених начина презентација који представљају напор; магнет који привлачи пажњу и жељу за генерације од 2-102 године који опушта, забавља, отвара нове видике, рађа идеје, буди машту и гура напред и у нове изазове, као круна стицања нових знања путем аудиовизуелног учења.

Кључне речи: Професионални развој и усавршавање, одговорност, став као и развој креативности сваког васпитача, наставника, буђење свести васпитача, наставника и стручних сарадника према иноваци-јама.

Деца и васпитачи у оквиру вртића “Фића” на основу праћења ин-тересовања, жеља и потреба деце изабрали су да годишња тема буде

ПЛАНЕТА ЗЕМЉА Око избора Годишње темеНије било дилеме,Желели смо да знамоДа ли смо сами у свемирској тамиИли постоји нештоА крије се вешто?!И зашто је баш Земља планетаВелика кућа за људе света


218

Зашто баш на њој живе животиње И прекрива је чудно растиње?!Шта се то на глобусу плавиМисли се роје у мојој глави....Васпитачи као креативна моћ увек теже ка нечему новом, богати-

јем и квалитетнијем у свом раду, бежећи од стереотипије.Са првим стихом примећује се отварање нових инспирација и сло-

бода израза и тежња да се од обичних, до сад виђених начина пре-зентовања искорачило огромним кораком напред, привлачећи снагом магнета слушаоце и посматраче од 2-102 године.

Пратећи стандарде квалитета упустили смо се у нашу авантуру.

ЈАСАН ЦИЉЦиљ је једанАл' веома вреданИма снагу магнетаДа крајем летаКренемо на пут око светаДо Земље, Сунца, звездаИ осталих планета....

...одредио нам је јасне смернице у даљем планирању.

ТИМСКИ РАДИмати тим велика је стварТимским радом отклања се кварКад циљ поставити требаБез тимског рада опасност вребаШто тим смисли прелази у делоИ на рад крећемо смело....

Тимови, подтимови, састанци, разговори, договори, идеје, могућ-ности, предлози, на основу потреба и интересовања деце, њихових могућности отворили су стазе за планирање и постављање задатака.

У нашем вртићу група је петДа би обишли галаксију и светСве смо задатке испунили

219


Које су пред нас поставили...галаксијазвездеракетеСунцеводаземљавулканиземљотресивременске непогодегодишња добарељеф и климаблаго земљепутовањефауна и флоракоцкарење, грозд, зжнлокална заједницасарадња са родитељимаинерактивна мапаигреенциклопедијанатавак следи...Путем разних добро испланираних игара и активности, сарадње са

родитељима (радионице, интерактивне мапе...), сарадња са локалном заједницом (планетаријум, црква свете Петке, музеј Вука Караџића и Доситеја Обрадовића, доктори, зубари, Природњачки музеј, Кале-мегдан, библиотека, школа...), лагано смо обишли Земљу планету од свемира до језгра.

Баш смо се лудо забавилиИ још знања сакупилиТако то бива кад неко умеНаше потребе да разумеИгра има огромну предностИ путовању даје велику вредностНа узрасту нашем игра је важна,Покрећу нас тада осећања снажнаИ зато нам се диви на планети свакоЗемљину куглу обишли смо лако.


220

И деца и васпитачи обогаћени новим искуствима подстакнути су да све уобличе, у виду филма, где су активно учешће поред васпитача имала и деца (дете рецитује стихове и директно учествује у насни-мавању истих). Филм прати музика, разни звучни ефекти, уводна и завршна шпица.

Све је забележено у енциклопедији “Моја прва енциклопедија – планета Земља” која је настала као круна обиласка света и има велики значај другима као едукативно средство, а нама као подстицај у да-љем раду, и која ће ове вредности сачувати од заборава.

Ово путовање пробудило је и код васпитача и код деце нова инте-ресовања, потребе и жеље које су и темељ наше друге енциклпедије, што ће за сада остати тајна.

Ослобођене страха од новог и непознатог, а охрабрене одличним резултатима и реакцијама колега из наше бранше, приликом прикази-вања презентације на

Х ИСТРАЖИВАЧКИМ ДАНИМА ВАСПИТАЧАи на

7. МАНИФЕСТАЦИЈИ “ДАНИ ПРЕДШКОЛАЦА ВРАЧАРА”

крећемо у нове иновације.

Презентацију је осмислило десет васпитача и деца вртића “Фића”, генерација 2012/2013. свих узрасних група.

Монтажер филма : Невенка ПоповићСтихове написала : Зорица Ђурић

Никаква сензација, само иновацијаКолегиницама инспирација, деци мотивација

Будите своји у раду смелиРезултат ће, верујте, да вас весели.Кад путе укрсте знање и маштаИдеје ће ваше створити свашта

ВАСПИТАЧ САМ ТИМ СЕ ДИЧИМАЛ' У РАДУ НИКОМЕ НЕ СЛИЧИМ!

221


ПУ „Јелица Обрадовић”Ул.Вука Караџића7711400 Младеновац

Аутори: Тим васпитача вртића „Дуга“ са педагогомРеализатори: Васпитачи Тања Савић и Славица КатићНачин приказа рада: Power Point презентација ( 30min )

МУЗИКА ЈЕ СВУДА ОКО НАС

Циљеви:-Подстицање схватање музике као универзалног начина комуника-

ције људи, која обогаћује чулни емотивни, интелектуални потенцијал деце.

-Подстицање деце на изражавање сопственог, емотивног доживља-ја одређене музике говором покретом, ликовним изразом.

-Развијати слух, ритам, музичку меморију, музички укус, музикал-ност.

-Игре и активности су смишљене на принципима интегрисаног учења.

Посета предшколаца Музичкој школи је пробудила дечје интере-совање за музику, пре свега уметничку и то је била прилика да по-стављањем ове теме подстакнемо чулни, емотивни и интелектуал-ни потенцијал деце обогатимо њихов доживљај себе и света који их окружује.Васпитачи су понудили деци различите врсте игара и типове активности имајући у виду податке добијене посматрањем, а који су се односили на стилове учења, потребе, интересовања...Композиције које су предшколци чули током посете изведене на ра-зличитим музичким инструментимa, пробудили су њихову радозна-лост да препознају музику „свуда око нас“. Враћајући се из Музичке школе, деца су ослушкивала звукове и препознавала музику у ки-шним капима, шуштању лишћа, цвркутању птица...Предложили смо деци игре којима се развија слух, ритам, музичка меморија идр. -бро-јалице попут“Киша и мрави“, “игре чашама“ напуњене различитим нивоом воде на којима су деца музицирала и поредила произведене звуке са звуком металофона, Орфовог инструментарија који је деци открио богаство и различитост света звукова. Слушањем музике упо-знали смо различите ауторе и њихова дела. Доживљај Мокрањчевих


222

руковети „У Будиму граду“ ,“Вишњичица род родила“ деца су изрази-ла ликовним и драмским путем, кроз покрет. Све игре и активности осмишљене су на принципима интегрисаног и кооперативног учења.Открили смо занимњивости из живота Моцарта, разгледајући енци-клопедије. Дошли смо и до сазнања о модним стиловима, начинима одевања у различитим епохама. Изражавали смо доживљаје компо-зиције Едварда Грига „ У двору планинскоог краља“ а потом шили и креирали моделе за игре на двору уз нашу“ модну ревију“.Праве-ћи нотне системе у игри „Распеване ноте“ појаснили смо непознате речи, богатили дечији речник, упознали се са музичким појмовима. Док смо слушали опере „Чаробна фрула“ и „Фигарова женидба“ уо-чили смо карактеристике људског гласа, смиш- љали своје мелодије, текстове и изводили покрете.У сарадњи са родитељима правили смо наш ,,симфониски оркестар“-породицу инструмената.После упозна-вања традиционалне музике кроз композиције Боре Дугића правили смо фруле, окарине и дудуке од различитог материјала, изражавали смо своје емоције ликовним изразом и драмским покретом. После неколико месеци рада на реализацији теме на овакав начин, истру-менти за праћење дечијег развоја и напредовања говоре да се поред остварених циљева, може уочити велико интересовање код деце да и даље на овакав начин шире своја сазнања о свету музике. Музика је била велика инспирација за децу, могли су да јој прилазе са ра-зличитих странa на различите начине (ослушкујући, посматрајући, играјући, манипулишући...).упознају њене лепоте у богаству тонова, звукова, препознајући је у сваком тренутку. Реализујући различите врсте игара и типове активности, подстицали смо различите развојне способности и вештине.Поред реализације постављених циљева, ра-звијали смо љубав према уметничкој музици, чули смо композиције које су обогатиле дечији музички слух и заинтересовали нас да оде-мо на концерт. Упознали смо домаћу музичку традицију, сазнали смо различите занимљивости из живота великих уметника.Слушали смо различите звучне примере , опробали се у заједничком музицирању.После неколико месеци реализације теме на овакав начин, пробудили смо интересовање деце за даље трагање о занимљивом свету музике.Радећи на овој теми, створили смо атмосверу за квалитетан музички доживљај, услове за повезивање, унутрашњег и спољашњег дожи-вљаја. Посматрали смо децу у музичком центру и бележили значајно.Супроставили смо се сваком музичком кичу.

223


ПУ „Лане”Ул.Хајдук Вељка 3111306 ГроцкаТел.011 8500535E-mail [email protected]

Аутори: Тим васпитача РЈ *Лане*,КалуђерицаПрезентатори: Славица Симоновић Љиљана Ћировић Тамара ЈоргачевићПрезентација: Пауер поинт

МАТЕМАТИКА, ТО ЈЕ ПРАВА НАУКАРад је настао као разултат пренешених искустава са семинара *Ра-

звој почетних математичких појмова*.Циљ рада: Подстицање развоја мишљења и логичко-математичког

закључивања код децеАктивности су реализоване у свим вртићким групама. Набројаће-

мо неке од њих које су код деце побудиле интересовање: *Просторна орујентација и рeлације*, *Уочавање просторних димензија предме-та*, Облици и равни у простору,Операције сa скуповима, Појам броја, Мерење, Време...

За све ове активности коришћена су постојећа дидактичка сред-ства, као и средства која су израдили васпитачи.Простор који је кори-шћен током активности су радне собе,холови, сала за физичко.

Родитељи су тракође били укључени у све активности( како у вр-тићу,тако и код куће) што им је помогло да уоче разноврсне могућ-ности усвајања математичких појмова.

Деца су добијала могућности за развој логичког мишљења кроз свакодневне активности у свим просторима вртића уз коришћење свих расположивих средстава.

Васпитачи су овим активностима подстицали развој логичко-ма-тематичког мишљења,а самим тим утицали на целокупан развој и на-предовање детета.

Аутори активности је Тим васпитача РЈ"Лане"Калуђерица.Мотив за рад на овој теми је био да искуства са семинара "Матема-

тика свуда око нас ",ауторке Милице Ћебић пренесемо и применимо у раду са децом.


224

Циљ рада био је подстицање развоја мишљења,опажања,памћења-,закључивања код деце,као и усвајања логичко-математичких појмова.

Код деце смо такође подстицали посматрање,уочавање,разлико-вање и именовање просторних односа и релација,као и просторних димензија предмета,препознавање и именовање различитих облика у простору и прелажење са предметног на сликовно представљање предмета,издвајање и груписање предмета на основу једног или више издвојених својстава,прелажење са предметног на графичко прикази-вање скупа,а онда и на тематско и апстрактно.

Активности са децом одвијале су се у свим васпитним групама,у свим просторима вртића, као и са постојећим средствима(конструк-торима,слагалицама,обручевима,вијачама),а неке од средстава изра-дили су васпитачи,деца и родитељи на заједничким дружењима.

Ево неких од активности:- усвајање појма скупа и операције са скуповима(у радној соби са

конструкторима и у сали где су елементи скупа били деца)- графичко представљање скупа- појам броја ( идемо у куповину)- мере и мерење( телесна тежина и висина,маса тела,мерење теле-

сне температуре)- временски односи( времеплов-Кад сам био мали,Мој дан у врти-

ћу,Славимо рођендан)Све ове активности организоване су и током дружења са родите-

љима

225


ПУ „Бошко Буха”Палилула

Аутор/и, презентатори рада/ова, Јелена Јањић- васпитач, Ми-лица Будишин – васпитач, Драгана Милошевић – стручни сарад-ник педагог

“КАЖИ МИ КАЖИ“

Начин приказа радa, ПрезентацијаКратак опис презентације, КЉУЧНЕ РЕЧИ Говор, дечије стваралаштво, игра, развој

У презентацији је приказан рад на подстицању дечијег језичког стваралаштва, кроз велики број разноврсних игри и активности. Тру-дили смо се да деци свих узраста омогућимо да изразе своје креативне потенцијале и да унапреде своје вербалне способности. Интересова-ња деце и теме блиске њиховом животном искуству, искористили смо да им омогућимо развој највише функције говора – јасно излагање властитих мисли и сликовито и смислено причање.

Општи циљ: - Подстицање дечијег језичког стваралаштва

Посебни циљеви: - култивисање дечијег језичког изражавања разноврсним активно-

стима- подстицање дечијих креативних потенцијала и маште- неговање имагинативне функције говора за развој комуникације

Објашњење избора теме: Деца су данас, од најранијег узраста, у великој мери под утицајем савремених технологија – пре свега теле-визора и компјутера, што се одражава на њихов целокупан развој, а нарочито на развој говора. Из тог разлога одлучили смо да се током радне 2012./13.године интензивније бавимо овом темом. На радним састанцима на нивоу вртића, заједнички смо се договарали и разго-варали о томе како да је конкретизујемо. Након темељне анализе до-садашњег рада, одлучили смо да се фокусирамо на подстицање ства-ралачке функције говора. Тако је настао пројекат „Кажи ми кажи“-


226

подстицање дечијег језичког стваралаштва. Када смо се определили за конкретну област рада, поставили смо циљеве, направили оквирни план рада и оформили ужи тим на нивоу радне јединице, који је имао задатак да координише и прати рад у свим групама. Тим су чинила три васпитача из различитих узрасних група и стручни сарадник.

Методологија: Пут до стваралачког причања у виду монолога пред другима, води преко етапа и облика који му претходе: разговор → описивање → стварно причање → стваралачко причање по машти. Зато смо се ми бавили и свим овим облицима који му претходе као и говорним играма, а затим и различитим врстама причања и препри-чавања:

Причање по сликама – позната прича/ бајкаПричање по сликама – измењен садржајПричање по сликама – непознат садржајПрепричавањеПричање о догађајима који су се десили ( како сам провео ви-

кенд, летовање, празнике…)(пишемо писмо- група)Шта смо сањали?Изокренута причаНепотпуне приче ( изостављен почетак или крај)Прича на основу задатих речиИзмишљање бајки ( бајка наопако, промена ликова, збивања или

детаља у причи, бајка коктел, помешана прича, стави крај на почетак, бајка копија)

Примењујући принцип сложености, могли смо да прилагођавамо васпитно-образовне задатке различитим способностима сваког де-тета или групе деце, односно, комбинацијом ових активности свако дете имало је могућност да учи на начин који му највише одговара у датој ситуацији ( диференцијација у раду).

Дечија креативност нема границе, она је унутрашња потреба де-тета, а улога васпитача је да је испровоцира (креативност) и подр-жи њен развој. Пратећи дечија интересовања и допуштајући им да се слободно изразе на свој начин, добили смо богатство продуката дечијег језичког стваралаштва.

Подстицање дечијег језичког стваралаштва доприноси развоју це-локупне личности. Да би децу мотисивали да се изразе, схватили смо да је важно да укључимо њихово животно искуство, позивајући се на оно што има лично значење за њих и стварајући ситуације у којима

227


ће се понашати природно. Трудили смо се да дечије исказе бележимо аутентично, оригинално, без икаквих исправки. Све ово омогућило је неговање дечије радозналости и спонтаности у изражавању.

Облик и методе рада: Због специфичности области рада, најза-ступљенији је био индивидуални рад, али се доста радило и у малим групама и заједно цела групе.

Сарадња са породицом: Основни циљ сарадње, везано за овај пројекат, био је да родитеље оснажимо како да и сами, код куће, не-гују дечије језичко стваралаштво и покажемо им основне поступке и дамо идеје којима ће обогатити и оплеменити време које проводе са својом децом. Поред редовног информисања родитеља о томе шта њихова деца раде у вртићу ( панои, дан „отворених врата“, портфо-лио детета), организовали смо и едукативне радионице на којим су се родитељи кроз активно учешће упознавали са играма које доприносе развоју стваралачке функције говора. Осим тога, практиковали смо и задавање „домаћих задатака“, односно заједничких активности деце и њихових родитеља код куће.


228

ПУ „Бошко Буха”ПалилулаБеоград, Прерадовићева 2а Тел./фах: 72 92 331E-mail: [email protected]

Аутор: Мира Димитријевић, сарадник ликовне кулгуреПрезентатори: Маја Максимовић, Тања Ћирић, Мирјана Дими-

тријевић

''ОДНОС ДЕЧЈЕГ ЛИКОВНОГ ИЗРАЗА И ЛИКОВНИХ ТЕХНИКА КРОЗ ЛИНИЈУ КАО ОСНОВНОГ СРЕДСТВА

ИЗРАЖАВАЊА''

Циљ: - подстицање ликовног израза различитим техникама и различити

начини коришћења линије у ликовном изражавању,- опажање, уочавање и разликовање линија у природи,- упознавање изражајних могућности линије кроз различите тех-

нике у односу на развојне могућности деце,

Развој линије кроз методске целине:- истраживање, уочавање и сагледавање линија у природи (допри-

нос визуелном освешћивању линија),- линија у функцији графомоторичних способности, - карактер линије и ослобођена форма, њен третман и положај у

простору (инсталације),- вредност линије у структури сличане површине,- линија кроз рељефни цртеж са уздржаном интервенцијом колажа,Разговарамо о линији, правимо инпровизовану колекцију линија

које смо пронашли у природи и подстичемо децу да аранжирају, уре-ђују њихове колекције на различите начине.

Тражимо различите лилније у текстилу, дизајну, соби вртића, ци-пелама, таласима, зградама...

Игре линијама, грдимо различите облике на поду, столу, у двори-шту и др.

229


Разликујемо, објашњавамо, представљамо, апстрактну линију у односу на линију којом градимо облик.

Бавимо се ослобођеном формом и кретањем линије у простору (уочавање тока, смера и правца кретања линија).

Употреба различитих материјала и ликовних техника у изражава-њу линије.

Разговарамо о сликарима, дизајнерима и њиховим начинима кори-шћера линија.

Спонтано се намеће закључак да линијом и њеним деловањем у ма ком сегменту освешћујемо мисао да је ликовна техника веома важно средство у подстицају дечјег ликовног израза али никако није и не сме бити сама по себи циљ или сврха.


230

ПУ „Савски венац“Топчидерски венац 1,Београд,Тел.Установе: 3672-537; Факс: 2662-582Вртић „Пчелица“, Сењачка 46, Београд, телефон: 2650-436E-mail: [email protected]

Аутори презентације: васпитачи Весна Младеновић и Аница ЗлатковићСтручни сарадник: педагог Гордана МладеновићПрезентанти: Весна Младеновић и Аница Златковић

ВЕЖБАЛИЦА – МОЗГАЛИЦА

Начин излагања: усмено, ППТ презентација и видео записКратак опис презентације:

Вртић Пчелица се у радној 2012/13 години, бавио темом: “Вежба-лица - мозгалица”,где смо објединили стечена знања са два семинара: „НТЦ – систем учења“ и “ Критичко мишљење”.

Едукација којом смо обогатили дотадашња знања помогла нам је да на нивоу објекта осмислимо другачији приступ у раду којим смо хтели да ревидирамо досадашње методе које смо применили у раду, да побољшамо услове рада и уведемо иновације које ће подићи ва-спитни процес на виши ниво, а резултати у циљаним областима бити бољи у односу на претходне године.Након похађања ова два семинара направили смо план сарадње са медицинским сестрама васпитачима-,а затим се приступило тематском планирању и на крају реализацији планираних активности.Планиране активности су пратиле узрасне могућности деце,тако да се неке активности понављају на различитим узрастима с тиме што су у неким ситуацијама оне централне (главне) активности,а опет на старијим узрастима исте активности коришћене су тек само као пропратне,уводне или завршне активности у оквиру неких других,планираних активности предвиђених за дати узраст.

Као резултат наших искустава настала је и ова презентација која представља одабир само неких од остварених и планираних актив-ности.

231


Доказано је да претерано гледање ТВ-а, играње видео игрица, не-достатак графомоторичких активности, физичка неактивност, успо-рава и смањује развој појединих биолошких , а нарочито интелекту-алних способности.Зато смо се ми управо и одлучили за овај про-грам којим се успешно стимулишу интелектуални потенцијали деце у предшколском узрасту.Циљ је да се код деце развије функционално (логичко) мишљење, тако што ће се занимљивим задацима и играма код њих изазвати радозналост која је иначе приоритетно природно стање детета и његов покретач.

Практично је то код нас изгледало овако.

ЈАСЛЕ

У раду на теми учествовале су и наше старије јаслене групе, јер нас је јако занимало какве резултате можемо да постигнемо на тако раном узрасту. Кренуло се наравно од моторике с’обзиром да је на овом узрасту учење путем чула и кретања доминантно. На овом уз-расту говор заузима све важнију улогу у развоју мишљења, а деца уочавају симболе и користе их на њима својствен начин.

У циљу ране стимулације симболичког учења организоване су сле-деће активности: Као прво, јавила се идеја да се примени један спе-цифичан облик учења дечијих песама који би се ослањао на симболе блиске и интересантне деци, за који се претпоставља да је примере-нији и делотворнији на раном јасленом узрасту.

ВРТИЋ

У вртићу смо се у зависности од узраста деце бавили одређеном методологијом рада.

У млађим групама и средњој групи акценат је био на моторици, графомоторици и акомодацији, као и класификацији,серијацији и асо-цијацији, док су старија и предшколска група прошле кроз све фазе методологије рада и дошле до завршног дела у виду продукта сми-шљања загонетних питања и загонетних прича.

У свакодневном раду кроз више месеци дошли смо до врло зани-мљивих активности, игара, као и нових дидактичких средстава, а исто тако смо и вратили старе и давно заборављене игре.


232

Добити од пројекта:Оно што смо добили овим пројектом је сазнање како свакод-

невне ситуације можемо искористити за стицање нових искуста-ва, а да свака добро осмишљена ситуација може бити интелекту-ални изазов за дете.

Лакше планирање садржаја активности које прате дечија интере-совања,потребе и могућности као и планирање тежине задатка за сва-ко дете.

Једноставније праћење дечијих постигнућа.Јачање професионалне компетенције.Богаћење сопственог искуства.Бољи увид у интелектуални, али и општи развој детета.Јачање тимског рада. Оно што нам је био најмеродавнији показатељ је боље логичко за-

кључивање деце које смо приметили на основу њихових сталних пи-тања и тражења асоцијативног начина рада, као и повратне информа-ције са тестирања деце припремних група у школама где је примећено одлично логичко закључивање наше деце, што доводи до закључка да ћемо овај пројекат наставити и даље,како би видели какве резултате ћемо добити у периоду од четири године тј.пратећи напредовање ге-нерација.

КЉУЧНЕ РЕЧИ: РОТАЦИЈА, АКОМОДАЦИЈА, СИМБОЛ (СИМБОЛИЧКО ПРЕДСТАВЉАЊЕ),ЛОГИЧКО ЗАКЉУЧИВАЊЕ, ПИТАЊА, ЗАГОНЕТНЕ ПРИЧЕ...

233


ПУ ,,Савски венац“Вртић ,,Принцеза Оливера“Београд

Аутори рада: Иванка Бугарин, Босиљка Јовановић и Јасмина БуквићТим за реализацију: васпитачи свих васпитних група.Тим за подршку: физијатри дома здравља ,,Савски венац“, сестра

на превентивно здравственој заштити, социјални радник и чланови геронтолошког клуба, КК ,,Киндер“, директорка и професор физич-ког ОШ ,,Исидора Секулић“, педагог и педагог за физичко васпитање ПУ ,,Савски венац“

,,ИГРАЛИШТЕ - ВЕЖБАЛИШТЕ“

Након урађени систематских прегледа деце из нашег вртића, јасно је било да и она пате од сувише седења у затвореном простору, игре за компјутером и претераног гледања ТВ-а. Последице тога су равна стопала, крива кичма, гојазна и незаинтересована деца за бављење физичким активностима.

Размишљали смо о могућности нашег доприноса промени таквог стања и све чешће имали састанке на којима смо размењивали ми-шљења и идеје и планирали даље акције.

Циљ нам је био квалитетан и разноврстан васпитно-образовни процес у коме дете активно развија своје потенцијале, задовољава по-требу за кретањем, игром и новим сазнањима, уз укључивање поро-дице и локалне средине у његово планирање и реализацију.

Посебни циљеви:Формирање здравог, складно развијеног, спретног и одважног де-

тета;Јачање и заштита дечјег организма;Подстицање дечјег самопоуздања и развој толеранције;Упознавање деце са различитим спортовима;Подршку родитеља смо задобили чим смо их, на родитељском са-

станку, обавестили о намерама. Пројекат је реализован у све чети-ри вртићке васпитне групе у периоду од око годину дана. Акценат је стављен на осмишљавање и планирање акција које ће у што краћем периоду дати резултате и санирати поражавајуће налазе физијатра.


234

Фазе које смо прошли у реализацији пројекта:Систематски преглед деце од стране физијатра и анализе план-

тограма;Родитељски састанак;Анкетирање родитеља;Анализа анкетa;Прикупљање литературе;Реализовање посета стадиону, СЦ и геронто-клубовима;Гостовања професора физичког васпитања и фудбалског тренера

у вртићу, као и тренера тениса и каратеа;Договор о коришћењу спортских терена и сале у ОШ ,,Исидора

Секулић“; Коришћење базена СЦ ,,Стари ДИФ“;Свакодневно вежбање у соби или дворишту уз имплементацију

вежби за превенцију и корекцију деформитета кичме и стопала у игре и игролике активности (тако да су деца уживајући у игри у ствари интензивирала вежбање, јачала кичмени стуб и свод стопала);

Упознавање деце са зимским спортовима на зимовању, а на лето-вању са такмичарским спортским играма;

Припрема и организовање ,,Мини олимпијаде“ у вртићу;Евалуација;Током свакодневног јутарњег телесног вежбања упражњавали смо

вежбе за превенцију деформитета стопала и кичме које су нам физија-три показали. Користили смо активне методе рада. Имплементирали смо вежбе за превенцију деформитета кичме и стопала у свакодневне активности, а сваку од ових активности раније припремали и адапти-рали за и у сврху постављеног циља.

235


Између мирних активности убацивали смо игре и игролике актив-ности са елементима потребних вежби које смо смишљали са децом или сами. У те активности често су се укључивали и родитељи.

Помоћна средства која су нам била потребна израђивали смо зајед-но са децом и родитељима.

У радној соби, дворишту вртића или оближњој школи, парку, на излету, зимовању... спроводили смо организоване игре из области фи-зичког васпитања. Уз јутарње телесно вежбање рађене су и кондици-оно-физичке припреме (кроз полигоне) и вежбе дисања.

Деца су била врло заинтересована и мотивисана, активно учество-вала несвесна да играјући се и вежбају, често нам и сама дајући под-стицајне идеје.

Трудили смо се да максимално користимо и проширимо могућно-сти које нам је пружало двориште вртића и мобилијари у њему.

Готово свакодневно у дворишту вртића са децом старије и пред-школске групе рађена су елементарна правила тимских спортова: кошарке, фудбала, одбојке, а тренер тениса им је одржао пар часова тениса. Родитељ детета из старије васпитне групе, фудбалски тренер више пута је држао тренинге деци у дворишту нашег вртића, а члано-ви Карате клуба „Киндер“ су повремено долазили и показивали неке од ката и како изгледа кондициони тренинг, који увек почиње загрева-њем и вежбама за развој свих мишићних група.

Једном недељно смо ишли на пливање на базен СЦ Стари ДИФ.Упознавање деце са спортским дисциплинама и правилима у њима,

помогли су нам у реализацији и успешности Олимпијских игара које су биле круна свега.


236

Наше Мини-олимпијске игре су трајале 5 дана током којих смо има-ли дефиле свих група, свечано отварање, паљење олимписког пламе-на, мини-кошаркашки турнир родитеља и деце у сали ОШ “Исидора Секулић“, шаховски тиурнир деце и корисника Геронтолошког клуба, атлетске игре деце и родитеља, плесне тачке, доделу медаља и свеча-но затварање уз гашење пламена.

Даље планирамо да нам Мини-олимпијске игре заживе и поста-ну традиција нашег вртића, а наставићемо да користимо у раду нове игре које смо осмислили током рада на пројекту, а показале су се као допадљиве и веома корисне за дечји развој.

Тешкоће са којима смо се суочили: • Схватили смо да је теже реализовати идеју него што смо првобит-

но мислили;• Улоге смо морали усклађивати са особинама чланова тима како

бисмо постигли жељени циљ;• Неповољне временске прилике су нам повремено реметиле пла-

нирне активности;• Бројност деце у групама и удаљеност посећених објеката отежа-

вала је вођење деце у исте;

Добити за децу:На основу физијатријског прегледа огледног узорка од три ва-

спитне групе, који је након годину дана поновљен, добили смо следе-ће резултате: процентуално се уредан налаз повећао у групи 1 за 12%, у групи 2 за 24%, у групи 3 чак за 48 %;

Имамо срећно, задовољно и мотивисано дете, које разуме и по-штује правила игре и понашања у групи, које кроз сопствене активно-сти упознаје свет око себе и постепено схвата шта значи здрав начин живота;

Многа деца су се учланила у различите спортске клубове;

Добити за родитеље: Изградња квалитетнијег, сарадничког односа између васпитача и

родитеља;Радије се укључују у живот и рад групе и вртића; Бољи увид у социјализацију и понашање сопственог детета у

групи;

237


Добити за васпитаче: Богаћење сопственог искуства и стицање задовољства у раду и

исходима;Јачање професионалне компетенције;Бољи увид у могућности и интересовања деце;Већи степен поштовања од стране родитеља;Обогатили смо сопствена искуства у погледу тимског рада;Веома корисне продукте у виду нових игара ћемо моћи користи-

ти и у даљем раду;

Закључак: Оно што је новина у нашем раду је имплементација вежби за превенцију и корекцију деформитета кичме и стопала у игре и игролике активности, тако да су деца уживајући у игри у ствари ин-тензивирала вежбање, ојачала кичмени стуб и свод стопала, а нека и постигла корекцију деформитета. Као продукти рада су настале игре које сада можемо препоручити колегиницама за примену у сопственој васпитној пракси, јер већина деце данас има сличних проблема.

Литература: 1. Правилник о општим основама ПП, Министарство просвете и

спорта републике Србије, Просветни преглед, Београд, 1996.2. Група аутора: Корак по корак 2, Креативни центар, Београд,

1997.3 Др Џиновић-Којић, Д.: Физичко васдпитање предшколског дете-

та, Београд , 2002.

Интернет стране: www.obrazovanje plus, NTC mensa vaspitac, време игре, идр.


238

ПУ „Др Сима Милошевић” Капетана Радича Петровића 26- Земун тел.011/2606 662; факс:011/2672 976www.pudrsimamilosevic.edu.rs

Аутори: Тим васпитача вртића „Вила Звончица“ са стручним сарадницимаПрезентатори: Мира Вујичић, васпитач, Зорица Радуловић, струч-

ни сарадник-педагог

СТИМУЛАЦИЈА ГОВОРНО- ЈЕЗИЧКОГ РАЗВОЈА КОД ПРЕДШКОЛСКЕ ДЕЦЕ У МЕШОВИТИМ ГРУПАМА

Пројекат „ЊЕНО ВЕЛИЧАНСТВО РЕЧ“

Кратак опис презентације:Презентација се у првом делу односи на приказ основних пола-

зишта и принципа у подстицању говорно-језичког развоја на раном узрасту. У другом делу презентације биће приказана искуства у не-посредном раду са децом на стимулацији говора у условима рада са децом мешовитог узраста као и начинима укључивања родитеља у све фазе пројекта кроз: тимски приступ у планирању система вежби и подстицаја у васпитно-образовном раду и примену принципа ин-дивидуализације, континуирано праћење и посматрање, планирање и евалуацију у оквиру пројекта на нивоу тима вртића.

Кључне речи: кооперативно и интерактивно учење, ндивидуа-лизација, стимулација говорно-језичког развоја, тимски приступ у развијању програма .

Сажетак радаКроз реализацију прошлогодишњег пројекта „Драмске игре и ак-

тивности“, вршено је праћење дечјег развоја и напредовања – ефеката програма и у односу на развој говора. Уочен је значај даљег проду-бљенијег бављења развојем говора. Драмски и други видови говорног стваралаштва нису имали довољно простора услед посвећености не-ким другим аспектима рада. С друге стране , уочене су неправилно-сти у говору код једног броја деце. Полазећи од тога тим васпитача

239


вртића „Вила Звончица“ је разрадио пројекат под називом „Његово величанство реч“, којег је даље развијао кроз четири подтеме: „Реч по реч да се добро разумемо“ (слушање и правилан изговор), „Реч по реч да стварамо свој свет“(говор и креативност),“Реч по реч упознаћемо свет“ (функције говора), „Реч по реч до сазнања“ (мисаоно говорне активности).

На основу снимка говорног статуса деце уочили смо да се и деца истог узраста у говорном развоју веома разликују - у погледу реч-ника, фонологије, семантике и синтаксе, употребе говора. Снима-њем изговора свих гласова уочене су неправилности у говору код једног броја деце. У процесу планирања рада на стимулацији говорно језичког развоја у обе мешовите групе пошли смо од података до-бијених применом инструмената за процену способности слушања и разумевања говора .У сарадњи са родитељима обогатили смо центар за говор новим садржајима и средствима, подстицајним за спонтану говорну активност.

У оквиру нашег пројекта са децом обе групе смо радили на:– развијању способности слушања и разумевања говора кроз ве-

жбе: аудитивне пажње, аудитивне меморије, аудитивне дискримина-ције,

– развијању способности вербалног изражавања: језичке игре, причање, препричавање, говорно стваралаштво, рецитовање, драмске игре

– развијању фонетског слуха: вежбе аудитивне пажње,вежбе арти-кулације и дискриминације, вербално памћење- вежбе налога,

У циљу унапређивања развоја говора у условима рада у мешови-тим групама , организовали смо различите говорне игре и активно-сти : фонетска гимнастика – вежбе дисања , изговор гласова, слушање прича, причање прича ,препричавање,брзалице, бројалице, разбраја-лице, играчке причају причу,„Ја имам таленат“,Телефон,питалице, до-пуњалке,„Моја прича“,прича по сликама .... у којима су деца радо уче-ствовала и понављала , уносећи у њих понекад и сопствена правила.

Остварени су значајни помаци у односу на све учеснике процеса ( деца, васпитачи, родитељи).

Добити за децу: правилан изговор гласова код свих осим код троје деце,старији и предшколци успешни су у препричавању и причању прича, речник је богатији,број речи у реченици је у складу са узра-стом,веома добри и заинтересовани за говорне игре. Такође је уочени напредак :у стваралаштву, препричавању, рецитовању, глуми.


240

Све наведене добити за децу су допринеле већем осећању компе-тентности и задовољства како васпитача, тако и родитеља. Такође, оне су и резултат сарадње и заједничких напора одраслих усмерених на стварање услова за унапређивање развоја деце. Уочен је значај да-љег продубљенијег бављења развојем говора као и даље примене и разраде прошлогодишњих искустава и постојећих ресурса

Рад представља пример добре праксе у области стимулације језичког и говорног развоја деце у условима рада у мешовитим узрасним групама. Такође представља и добар пример тимског рада у реализацији пројекта и сарадње на свим нивоима (укљу-чивањем родитеља, логопеда ,стручних сарадника...)

241


ПУ „Чика Јова Змај“ВождовацБеоград, Саве Шумановића 1Тел: 011/3975-627e-mail: [email protected]

Аутори: вапитачи припремних група вртића Чика Андра 1, Чика Андра 2, Брезе, Сестре Букумировић, ППП ОШ Бранислав Нушић, Петар Пан, Др Ненад Парента, стручни сарадници педагози, коорди-натор за културну и јавну делатност Установе, Директор Установе

ОД ОГЛЕДА ДО САЈМА НАУКЕ

Приказ рада: Power Point презентација праћена усменим излагањем, узорцима

плаката, постера и фотографија и отвореном дискусијом на крају.

Кључне речи:1# иновативни приступ, 2# праћење потреба детета, 3# природне

науке, 4# истраживачке активности, 5# сарадња са родитељима/ дру-штвена средина- институт Винча, 6# сарадња међу објектима; побољ-шана комуникација, 7# развој апстрактног мисшљења код детета

Сажетак:Тема је проистекла из различитих извора:теоријска знања о детету,

начину на који сазнаје свет око себе, реализација програма, запажа-ња стручног сарадника о васпитној пракси и запажања васпитача о дечјим интересовањима за природне науке, иницијатива родитеља за реализацијом истраживачких игара.

Васпитачи припремних група различитих вртића су почетком ок-тобра 2013. изабрали област/научну дисциплину коју ће заједно са де-цом истраживати, развијати током године. Одабране се: математика, ботаника, зоологија, астрономија и астрофизика, геологија, физика, хемија, метерологија и акустика. Од јануара 2013. године пројекту су се прикључилила деца и васпитачи млађих група из два вртића. Наи-ме, у овим групама је на иницијативу родитеља, сарадника Института на нуклеарне науке Винча, започета реализација различитих огледа.


242

Међу првим дилемама су биле – како приближити и прилагодити ове области деци, одакле кренути јер деца овог узраста имају већ нека искуства и знања о садржајима истих области. Ово је решено кроз разговор са децом уз бележење одговора „шта знам о“. Дечји одгово-ри су представљали основу/смерницу за планирање игара и активно-сти. Кроз различите игре и активности деца су изводила хипотезе, закључке, постављала питања, предлагала даља учења.

У неколико група формирани су центри интересовања који су са-држали материјале, продукте истраживачких активности, који су под-стицали децу на даља трагања, питања, поновна проверавања закљу-чака огледа. По завршетку пројекта деца су се са васпитачима освр-нули на процес кроз који су прошла тако што су рађени постери-шта смо научили, сазнали о нпр. о сунчевом систему, земљиној кори и сл.

Читав процес родитељима и локалној заједници је презентован на првом Сајму науке у априлу 2013. године. Сајам науке је имао 10 штандова на којима су се одвијале истраживачке игре и активности.

Докуметовање рада на пројекту је било у функцији презентовања: фотографије на панома, сајту Установе, дечји ликовни радови, зидне новине, продукти и у функцији праћења деце и развијања плана: деч-ји индивидуални и групни портфолији, књига васпитно-образовног рада кроз оквирне, дневне планове и евалуације. Новина у односу на досадашњи рад била је израда ткзв. научних постера током реали-зације активности на којима је приказиван ток огледа-хипотезе које деца постављају, процес активности, закључак који су извели. Улоге постера биле су: да деци омогући да боље прате своје учење, да подиг-не конкретне активности на апстрактни ниво, да их мотивише за нова открића, да васпитачима олакша евалуацију и планирање следећих игара и активности (упознају начин размишљања, извођења хипотеза и закључивања деце) и да презентује васпитни рад родитељима.

Током истраживања јављале су се тешкоће материјално-организа-ционе природе у почетку пројекта (недостатак материјала и средстава за рад, литературе) које су превазилажене у сарадњи са родитељима. Такође, појавиле су се тешкоће као пут ка новим открићима-преиспи-тивање васпитача око: одабира метода и садржаја пти увођењу деце у научне појмове/законе; дилеме око “кретања” кроз одабану научну област (од општег ка појединачном) или је потребно приказати појаву кроз ситуације и омогућити деци да сама донесе закључке,узрочно-последичне везе…

243


Од самог почетка пројекта родитељи су били укључени у пројекат кроз различите видове сарадње и улоге које су преузимали: презен-товање садржаја активности путем паноа, прикупљање материјала за истраживачке игре и активности, радионице са родитељима на којима су се израђивала средства, реализатори огледа са децом, организатори посета научним иституцијама и волонтери на Сајму науке.

У зависности од изабране области реализоване у активности у друштвеној средини: посете музеју Николе Тесле, Планетаријуму, основним школама где су ученици старијих и млађих разреда, учи-тељи и наставници приказивали огледе, кабинете физике, хемије и билологије, сарадња са ветеринанарима, Друштвом за удомљавања животиња.

У наредном планира се:интегрисање истраживачких игара и ак-тивности у редован васпитно образовни рад, укључивање већег броја вртића у реализацији манифестације Сајам науке, наставак пројекта са Институтом за нуклерне науке Винча којим ће се интензивирати истраживачке игре и активности у свим групама узрастима као и остваривање сарадње са организаторима манифестације Ноћ музеја и Фестивал науке ради договора око укључивања предшколске устано-ве кроз радионице за децу и родитеље и излагања продуката насталих у раду.

Значај рада се може сагледати на више нивоа-планирање и реали-зација рада је кренула од актуелних дечјих искустава, знања и инте-ресовања, реализован је велики број игара и активности у оквиру на-уче области које су деци омогућила да активно учествују, постављају хипотезе, изводе закључке, прате своје напредовање, створене су ра-зличите могућности за укључивање породице у пројекат, обогаћена сарадња са друштвеном средином. Постигнуто је веће разумевање васпитача о начинима на који дете схвата научне појмове, подигнут је ниво сарадње васпитача различитих вртића.


244

ПУ „Чукарица”Београд

ПУТОВАЊЕ КРОЗ УМЕТНОСТ

Цео живот сам се трудио да научимИ тек на крају сам успео да сликам као деца.

Свако дете је уметник.Проблем је како да остане уметник када порасте.

Пикасо

„Уметност се од најстаријег доба посматра као део и средство ва-спитања, то јест извесног дуготрајног мењања нашег понашања и на-шег организма....

...И примање уметности захтева стваралаштво, јер је и за примање уметности недовољно једноставно искрено доживети осећање које је обузимало аутора, недовољно је и разумети структуру самог дела - неопходно је још стваралачки савладати сопствено осећање, пронаћи његову катарзу, и тек онда ће се потпуно испољити деловање уметно-сти.....“ (Психологија уметности, Л.С.Виготски)

Стваралаштво деце условљавају многобројни фактори. Важно је стваралачко понашање, способност употребе, примене стеченог зна-ња, нова остварења која дете воде новим открићима. Јављање, ра-звој, учесталост стваралаштва и међусобно деловање условљено је подстицајима из околине. Стваралаштво и мотивација временом се мењају, док су способности релативно стабилне и лако се откривају. Наслеђе и околина делују на дете, али се ипак околина сматра нешто важнијим фактором. Околина у којој је дете рођено утиче на његове потребе, мишљење, понашање.

Пресудну улогу у развоју детета има социјална интеракција која се испољава у сарадњи, кроз заједничке активности, комплементарно деловање и партнерство. Предшколско дете има потребу и право да буде оно што јесте, да расте и да се развија, а у томе му помажу како породица тако и васпитачи. Улога васпитача је да ствара услове за квалитетан живот и директно подстиче учење и развој деце, поста-вљајући одговарајуће циљеве, како за децу појединачно, тако и за гру-пу у целини. Поштујући природни развој детета, његове могућности, потребе и интересовања васпитачи планирају разноврсне активности.

245


Стваралаштво представља људску сазнајну делатност мењања со-цијалне и природне средине. У процесу стваралаштва мења се и сама особа, облици мишљења и својства личности. Деца експерименти-шући откривају свет који их окружује, стварају продукте, а то је и пут ка показивању иницијативе.

Да неко био поштовалац уметности мора на раном узрасту да буде изложен уметничким делима, али и да она буду значајна у личном вредносном систему.

Улога и значај одраслихУлога одраслог (васпитача и родитеља) је стварање околности, си-

туација у којима ће свако дете имати прилику да прође свој лични кре-ативни процес, јер је вртић за велики број деце место које ствара први културни контекст. Практична учешћа у различитим активностима и разноврсни облици комуникације са одраслима помажу детету да са опажајно-практичног и опажајно - представног прелази на појмовни план. Инспирисана разноврсним садржајима и активностима са ко-јима долазе у контакт деца креирају на себи својствен начин.

Одрасли ствара предуслове за развој: давањем различитих предме-та и материјала да би се деца самостално бавила истраживањем, ис-пробавањем њихових својстава кроз различите активности: цртања, конструисања, игру, давање нових идеја за испробавање, развијањем различитих активности са предметима, телом, речима..

Да би конструисање подстицало развој детета, ако сама деца не уводе нове идеје, одрасли започиње активности заједничком анали-зом карактеристика предмета, мењањем његовог положаја у просто-ру, уводи, предлаже активности "дограђивања" у мислима - додавање дела који би употпунио фигуру, уводи стратегије склањање "вишка" у односу на замишљену фигуру.

Битно је да се сачува деловање уметности, односно да објашњење не уништи узбуђење (Л.Виготски).

Лепота дечијег израза је у могућности игре, претварања невидљи-ве стварности (бића из маште, звука, музике, ...) у видљив израз, а све су то начини јачања личног доживљаја.

У нашем раду са децом поставили смо следеће циљеве:Развија-ње код деце осетљивости према различитим врстама уметности; Под-стицање деце на стваралаштво, истраживање, очување и преношење културних вредности; Ангажовање различитих креативних способ-ности у разумевању различитих уметничких дела; Развијање и јачање


246

естетског доживљаја деце;Повећање сарадње са институцијама кул-туре;Континуирана сарадња са родитељима;Развијање потребе код деце и родитеља за посећивање културних институција: галерија, музеја, концерата, позоришних представа...

Како смо остваривали циљеве?Стварањем ситуација за намерни, планирани, осмишљени, сусрет

са уметничким делима на што ранијем узрасту, у којима ће свако дете имати прилику да прође свој лични креативни процес;Богаћењем дечјег доживљаја, укључујући дечије емоције, интелект, досадашње искуство... Пружајући деци прилику да се опробају у улогама: ства-ралаца, уметника, истраживача уметности и заштитника културних добара;Помажући детету да повеже свој доживљај и своје искуство са уметничким делом.

Кораци у раду:Формирање тимова на нивоу вртића;Формирање уметничких кута-

ка у сарадњи са породицом;Упознавање родитеља са темом и позив за учешће у активностима, путем родитељских састанака, паноа, ради-оница, индивидуалних разговора...;Планирање и реализација актив-ности са децом, уз велику подршку породице;Континуирано посма-трање, праћење и ослушкивање дечјих интересовања и подржавање њихових иницијатива;Самоевалуација реализованих активности и даље планирање.

Теме којима смо се бавили: Стварање подстицајне васпитно-о-бразовне средине;Повезивање уметничких дела и личног искуства детета;Подстицање деце на слободно изражавање своје креативно-сти;Улога породице у приближавању уметности деци;Деца и родите-љи заједно стварају;Родитељи креирају представу за децу;Израда му-зичких инструмената;Деца- деци( драматизације, концерт класичне музике у вртићу, балетска представа..);Дечји доживљаји...;Развијање различитих модела сарадње са локалном заједницом и установама културе( уметници у вртићу и ми у посети институцијама културе

Ликовна уметност и стваралаштвоЛиковни језик или ликовни израз деце и одраслих дат је и предста-

вља урођену способност изражавања, комуницирања и обликовања. Облици ликовног изражавања нису само начини да дете покаже свој унутрашњи свет, већ и да оснажи своје способности уочавања, пер-

247


цепције, стварања. Ликовне стваралачке способности могу се разви-јати или слабити онолико колико је поједином детету омогућена или ускраћена могућност да искаже своју индивидуалност. Као и сваки други језик и облик комуникације, ликовни језик има своје симболе, структуру, функције и значења.

Ликовни симболи јављају се спонтано и природно, како код мале деце, тако и кроз историју уметности. Најједноставнији ликовни сим-боли сигурно су: линија, облик, боја, светлина. Први ликовни знаци код деце су линије: кружеће, вибрирајуће, шарање, мрље, тачке, црти-це, низови, равне, косе линије, круг...

Ликовни израз детета је начин комуникације са собом, другима и светом који га окружује. У стваралачком процесу ликовних активно-сти и игара најбоље се упознаје дете, његове развојне могућности и потребе, индивидуалне склоности, жеље, интересовања, страхови...Тако се отварају врата његовог унутарњег света и откривају путеви и начини којима треба ићи даље у развоју и васпитању. Због различитог темпа развоја и индивидуалних разлика, могућности ликовног изра-жавања су различите за свако дете.

Током реализације нашег пројекта бавили смо се цртањем, слика-њем на различитим нестандардним површинама, вајањем...Израђи-вали смо разне лутке - на варјачама, кукурузу, музичке инструмен-те, накит, лицидерска срца, бомбоне... Организовали смо разноврсне креативне радионице са родитељима.

Игре везане за ткање у различитим варијантама-од папира, канапа, вунице, рафије, крпица - давале су нам могућност за препознавање и преношење знања детету везано за просторну( у, на, испод,изнад,и-змеђу...), и природну орјентацију (веће мање, уже шире,...) као увод у схватање почетних математичких појмова.

Посетили смо ликовни атеље ликовне уметнице Елизабете Јорда-новски. Деца су имала прилику да виде шта све прави уметник користи у свом раду, да виде уметника на делу, а и сама се опробају и оставе свој траг у атељеу једног уметника. Разговор са Елизабетом о ликовној уметности је за децу био веома инспиративан, што се види из безброј разноврсних питања која су деца са великим занимањем постављала. Та посета је снимљена и захваљујући том снимку и деца која нису била у атељеу су путем снимка стекла свој доживљај о атељеу.

Након тога ликовна уметница Елизабета је гостовала код нас и тада смо салу нашег вртића претворили у атеље. Деца су осетили чари ли-ковног атељеа:сликало се, вајало, стварало....


248

Музика и покретМузика и покрет имају значајно место у физичком и психичком

развоју детета. Пријатне емоције које настају у играма и приликом слушања музике благотворно делују на понашање детета и оно се ослобађа напетости и агресивности. Покрет је саставни део игре, а музика му даје лепоту и сигурност.

Важну улогу у музичком развоју деце има социјално окружење које је богато интеракцијом музичких симбола (звук, тон, глас, динамика, темпо...) Активна природа детета испољава се и у спонтаном музич-ком истраживању и креативном изражавању. Музика емоционално обогаћује дете, провоцира топао и присан однос са другим људима и околином. У музичким активностима и игри, дете упознаје своје му-зичке могућности, ствара сопствене начине музичког изражавања и репродуковања, открива и упознаје своја опажања, осећања, потребе, маштања, идеје и мисли, своје креативне домете. Путем разноврсних музичких игара дете упознаје, овладава и креира различите облике музичког изражавања (гласом, инструментом, покретом). Коришће-њем и експериментисањем сопственим гласом и различитим облици-ма ритмова дете упознаје сопствене музичке способности.

Музичке истраживачке игре омогућују да деца манипулишући и експериментишући различитим предметима и средствима откривају начине добијања звука, као и да разликују његову јачину, висину, тра-јање и боју. За истраживачке игре потребно је обезбедити мноштво средстава и одговарајуће структуирати средину која ће подстицати дечју креативност.

Дете осећа и реагује на музику већ у првој години живота. Она код деце изазива весеље, радост, опуштеност и одушевљење.Период од прве године до поласка у школу има значајну улогу у стварању интересовања за музику. Током читавог предшколског периода, дете показује интересовање да игра, пева, свира и слуша музику. Задатак нас одраслих је да пратимо дечја интересовања у циљу формирања и развијањане само музичких способности, већ у циљу развијања свестране личности. Због тога је у овом периоду важно да понудимо деци добро одабране и правилно изведене и организоване музичке активности.

Путујући кроз уметност, заједно са децом и родитељима, васпита-чи вртића Царић су се руководили овим сазнањима и кроз различите активности омогућили да дете развије способности естетског суђе-ња о музици, осетљивост за музички квалитет музичких дела, као

249


и осетљивост за квалитет интерпретације музичког дела. Родитељи музичари су реализовали активности са децом и омогућили им да ма-нипулишу правим музичким инструментима и сами постигну своје прве акорде; „Наш бал“ је назив групе активности које смо створили плешући валцер, твист, танго, а и сами смо осмишљавали различите покрете на познату музику и стварали нове плесове...

Осим свакодневног слушања музике, стварања разноврсних зву-кова помоћу сопственог гласа и различитих предмета из нашег окру-жења, успоставили смо сарадњу са музичком школом „Ватрослав Лисински“, балетском школом „Луј Давичо“ и Београдском филхар-монијом. Ученици музичке школе „Ватрослав Лисински“, гостовали су у нашем вртићу и том приликом упознали су децу са музичким ихструментима на којима свирају, а након тога су одржали концерт у сали нашег вртића.

Балерина балетске школе „Луј Давичо“ посетиле су децу нашег вртића у свим групама разговарале са децом, а након тога извеле ба-летску представу у сали вртића. Деца су била одушевљена и самим присуством правих балерина и костима, које су могли да додирну, а представа их је оставила без даха.

Посетили смо Београдску филхармонију и присуствовали кон-церту Карневал животиња, Камија Сен-Санса специјално намење-ном деци предшколског узраста. То је, за велики број деце, била је-динствена прилика да уђу у концертну дворану и слушају концерт симфонијског оркестра.

Драмска уметност и стваралаштвоДрамска уметност се у вртићу може изводити на више начина, кроз

драматизације, драмске игре, игре улога, стварањем представа. Игра улога је једна од техника драмског метода у којој дете импровизује одређено понашање које илуструје радњу замишљеног лика поста-вљеног у замишљену ситуацију.То је метода симулације и демонстра-ције. Игра улога је корисна да се код деце поспеши развој критичког мишљења, доношење одлука и развој свих способности. Она је изнад свега социјално оријентисана. Игре улога деца свакодневно и самои-ницијативно играју и захваљујући њима развијају машту и креатив-ност.

У процесу рада на теми „ Путовање кроз уметност“ покушали смо да све облике драмских активности што више приближимо деци. Дра-матизација упућује и омогућава деци да искуствено и активно истраже


250

и прикажу како су разумела оригиналну идеју самог текста па чак и да осмисле нови. Важно је деци константно обезбеђивати различита искуства организацијом и активним учешћем у различитим креатив-ним активностима попут причања прича, драматизација. Догађаји у некој причи су најчешће засновани на важним питањима и односима из живота и едукативни циљ прича је да децу на примерен начин упо-знају са аспектима света одраслих који још нису постали део дечјег искуства. Тако смо извели драматизацију рецитације „Воће“ где су деца имала улогу воћа и уз помоћ апликација на штапићима рецито-вала песму.

Драмске игре су природно проширење већ стеченог дечјег играчког понашања. Оне усмеравају децу да следе одређене инструкције, да их правилно разумеју и да прихвате одређене позитивне моделе понаша-ња. Драмске игре су игре које користе стратегију драме да би код деце изградиле мноштво способности и вештина: вештине комуникације, поверење, имагинацију, концентрацију, говорне и слушалачке вешти-не, тимски рад и тако утицале на свестран и балансиран развој. Кроз драмске игре развијали смо код деце креативност, тимски дух. Циљ нам је био да се деца опусте.

Драмска игра „ Ко се крије иза завесе“ је игра у којој деца погађају ко је иза завесе на основу очију (завеса има прорезе за очи) и тако вежбају пажњу, уочавају сличности и разлике.

Драмска игра „Гурамо зид“ је игра са самогласницима где деца на сваки самогласник гурају замишљени зид ( напред, са страна, горе, доле). На овај начин деца су вежбала тимски дух, пажњу и концен-трацију.

Драмска игра „Појачивач гласа“ је такође игра са самогласницима где деца на знак васпитача изговарају самогласнике различитог сте-пена јачине. Најнижи степен је 1 а највиши 5. Ово је игра која развија контролу гласа, пажњу и тимски рад.

Деца су и сама стварала представу на основу измишљене приче. Васпитач започне причу а онда свако дете додаје речи све док се не до-бије цела прича. Затим смо осмислили представу у којој је свако дете имало своју улогу. У причи су и неживе ствари оживеле па су деца глумила сунце, ветар, дрвеће, реку...Процес стварања ове представе је деци донео уживање и радост, била су поносна и срећна због својих идеја и продукта. Постигли смо да се сва деца опусте, да искажу своја осећања и идеје. Постигли смо да се деца ослободе стидљивости и страха од наступа, да верују у себе и друге, да осете тимски дух.

251


Важно нам је да свако и најстидљивије дете добије могућност да искаже своје мисли и осећања, размени их са другима и проба да схвати и туђе рефлексије. Неопходно је децу увући у креативно раз-мишљање, повезивање својих искустава, разликовање и разјашњава-ње емоција, приказаних модела понашања и радњи.

Позориште и детеОдрасли и деца заједно, у интеракцији могу да се баве светом,

простором и временом који се путем позоришта нуди деци.Трагају за одговорима на питања које радње и поступке нудимо као пожељно понашање, како разумемо теме и везе имагинарног и реалног. Позо-ришне представе су повод за размишљање о животима јунака и на-шем сопственом: о томе по чему смо слични, а по чему се разлику-јемо? Уметност нас све учи животу. Како се јунаци понашају, боре, одрастају, до којих последица доводе њихове и туђе одлуке? Да ли се нешто може научити о томе како савлађују различите животне ситуа-ције - сами или уз помоћ других ?

Постигли смо да је позориште веома заступљено у животима деце нашег вртића. Најмање једном месечно у вртићу организујемо госто-вање дечјег позоришта, ми одлазимо у позориште бар два пута го-дишње, дајемо препоруке родитељима где и које представе могу да погледају са децом. Након одгледане представе са децом се о томе дискусује, размењују се мишљења и утисци.

На велико задовољство деце и одраслих, остварили смо сарадњу са Народним позориштем у Београду и омогућена нам је посета Народ-ном позоришту где су деца могла да виде шта је све потребно да би настала једна представа и како све изгледа пре него што почне пред-става, како изгледа позориште, сцена, како се припрема сценографија, шта раде глумци, како се припремају, ко прави представу, костиме, сценографију, видели смо и део пробе ..., а деца су сву ту атмосферу потом пренела у вртић.

Такође, видевши које све игре и активности ми реализујемо са де-цом, родитељи старије групе су самоиницијативно осмислили и изве-ли представу Зунзарина палата, прво за своју децу, а потом за сву децу у вртићу. То је код деце изазвало огромно изненађене и одушевљење, а родитељи су стварно уживали стварајући и играјући за своју децу.


252

ЗакључакРеализујући наш пројекат „Путовање кроз уметност“, децу смо

подстакли да истражују и креативно стварају, развијају машту, емо-ције, мишљење, изражавају сопствену индивидуалност, поштујући индивидуалност других. Упознали су и практиковали мноштво ,,но-вих’’ игара, упознали су нове материјале и опробали се у њима. Ужи-вали су у радости стварања, обогатила су свој речник и усвојила нове појмове. Такође, остварена је боља комуникација дете- дете; дете -ро-дитељ; дете- васпитач, а деца се осећају срећно и задовољно, значајно и важно, јер родитељи активно учествују у раду вртића, а упознали су родитеље и у новој улози.

Родитељи су добили бољу информисаност и размену информација, јаснију слику о активностима у вртићу, активно учешће у заједничком стварању уметничких дела, нова сазнања о развоју и васпитању деце, боље упознавање могућности и способности своје деце, нове идеје за игру и дружење са децом код куће, бољу сарадњу деце и родитеља из групе. Родитељи и васпитачи су постали прави партнери и подршка једни другима.

Васпитачи су стекли нова искуства, нова сазнања у посматрању, подстицању и истраживању дечијег развоја и мноштво прилика за исказивање сопствене креативности. Боља информисаност и размена информација са децом, породицом, као и колегама, допринела је ква-литетнијем васпитно образовном раду, успостављању партнерских односа на свим нивоима и професионалном задовољству свих уче-сника.

Литература:Беламарић, Д. (1986). Дјете и облик. Загреб: Школска књига.Бојовић Д. (2009). Моћ маште, моћ покрета. Београд: Центар за

примењену психологију.Бојовић Д. ( 2010). Више од игре. Београд:Центар за примењену

психологију. Виготски, Л.С. (1975). Психологија уметности. Београд: Но-

лит. Виготски, Л.С. ( 2005). Дечија машта и стваралаштво. Београд:

ЗУНС.Група аутора (1997). Корак по корак 2. Београд: Креативни центар.Ивановић Р. (2000). Вилинград. Београд: Алтера.

253


Јањевић Поповић В. (2004). Уметничка дела у дечјем свету. Бео-град: радни материјал уз семинар Уметничка дела у дечјем свету.

Квашчев,Р. ( 1971). Психологија стваралаштва. Београд: Нолит.Кокс, М. (2000). Дечји цртежи.Београд: ЗУНС.Милинковић, М.(2002). Способности, личност и стваралаштво.

Београд:Нолит.Панић,В. (2005). Психологија и уметност. Београд: ЗУНС.Филиповић С., Каменов Е. (2009). Мудрост чула. Нови Сад:Драгон.


254

ПУ „Милица Ножица“Владе Даниловић 9ВаљевоТел.: 014⁄221173email: [email protected]Вртић ,,Бамби“, Насеље Ослободиоци Ваљева 26

ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ КАО ИЗВОР КРЕАТИВНОСТИ

Пројекат је планирало и реализовало 13 група, 2 јаслене и 11 ва-спитних:

1. Јовичић Марија 14. Тешић Љиљана 2. Петровић Мирјана 15. Ракић Весна 3. Баратовић Маријана 16. Саватић Љиљана 4. Сандић Данијела 17. Видосављевић Славица 5. Миловановић Вера 18. Икасовић Славица 6. Стојчић Косана 19. Ненадовић Љиљана 7. Обрадовић Весна 20. Мирковић Марија 8. Цвјетиновић Милијана 21. Радовић Милан 9. Пауновић Катарина 22. Тимотић Марија10. Мирковић Јована 23. Бабић Зорица11. Панић Биљана 24. Танасковић Зринка- вођа тима и12. Петровић Јелена Тим стручних сарадника уз13. Дамњановић Слађана подршку руководства Установе

Кључене речи у раду су: Љубав, Машта, Стваралаштво, Драма-тизација, Интеракција.

У години Десанке Максимовић, када се у нашем граду обележава 115 година од рођења и 20 година од смрти познате песникиње, до-шли смо на идеју да радимо пројекат на тему „Десанка Максимовић као извор креативности”. Већ формирани тим васпитача одредио је циљ пројекта:

Подстицање говорно-језичког развоја деце увођењем у свет по-езије и прозе Десанке Максимовић.

Одређени су посебни циљеви :Пробудити трајно интересовање за леп говорни израз кроз упо-

знавање са књижевном традицијом;

255


Неговањем гласовних квалитета говора развијати дечје самопоу-здање које подстиче децу на слободно изражавање пред другима;

Неговати уметничку слободу кроз игру, акцију, креативно иску-ство и нека нова значења и тумачења ствари;

Развијати сарадњу међу члановима групе; Заједничко саставља-ње прича, бајки, песама; Подстицати децу на перманентно истражи-вање и експериментисање;

Кроз заједничке активности подстакнуте књижевним делима Де-санке Максимовић, изграђивати свест о добру, поштењу, пријатељ-ству, стрпљењу, узајамној помоћи, скромности, поштовању старијих, уважавању људског рада и његових резултата као и потреба да се чува природа и све живо у њој.

Реализација пројектаПрипрема пројекта:• Прикупљање и анализа литературе ,интернет страница... • Размена идеја и искустава • Упознавање родитеља са идејом • Анкета за родитеље • Зидне новине „Прве странице наше књиге”


256

• Родитељски састанци по групама • Избор адекватних садаржаја у складу са узрастом Учешће интересовања и спремност родитеља на укључивање у

пројекат најпре су проверена у анкети а затим су на основу добијених резултата планиране и реализоване различите активности:

• Радионице са децом и родитељима• Активности у групи-поетски, прозни текстови драматизације и

импровизације: од писане речи до драматизације и говорног ствара-лаштва, од писане речи кроз говорно стваралаштво, невербалну ко-муникацију, драматизацију, музичко стваралаштво до детета у свету књижевности

• Повезивање свих области васпитно-образовног рада кроз ствара-лаштво Десанке Максимовић

Презентација и продукти:• Заједничка приредба „ Мами на дар“- на текстове Десанке Мак-

симовић • Изложбе дечјих радова • Музика на текст Десанке Максимовић „Коло“, компоновала мајка

магистар виолине, кореографија-васпитачи

257


• Збирке текстова и књига сакупљене од родитеља, васпитача и са-радника

• Збирке дечјег стваралаштва настале током пројекта • Луткарска представа „Медведове Женидбе“- у извођењу старије

групе • Дечја позоришна представа „Прича о раку кројачу“- у извођењу

друге предшколске групе • Колаж програм „ У гостима“- у извођењу прве предшколске групе • Видео и аудио записи, албуми, странице у летопису, трагови у

медијима, искази деце...• Реализовано је низ посета и активности у: Ваљевском музеју,

изложба „Остају Вам само речи“; Библиотеци Града Ваљева; Музеју и Библиотеци у Бранковини; Активности на Десанкином тргу у нашем граду; Изложба „Остабићу Вам једино речи”.

Евалуација

Од песме до песме, од приче до приче деца су прешла велики пут сазнања, искусила и научила много тога о животу и свету у коме живе окружени биљем и птицама, животињама и зверима - тим великим богатством без којег би овај свет био пуст и празан.

Kроз песме и приче Десанке Максимовић, деца су слушала жубор потока, клопарање воденица које су градила, а патуљци их премешта-ли с места на место.

Слушали су шта причају хвалисави зечеви и како се у сватове спре-ма меда. И тако, од странице до странице, пред дечјим очима от-кривали су се и откључавали снови и тајне пуне живота и животне мудрости.

У животу деце и родитеља Десанка је постала модел песникиње, мудре баке са шеширом која пише песме, приче и комаде. Од њих су деца правила представе и бирала улоге које ће играти, стихове које ће говорити, а све уз подршку родитеља и васпитача.

Добити

Добити за децу:• Развој свести о себи, другима и околини • Радост стварања кроз игру и развој сарадничких односа• Искуство деце је обогаћено новим садржајима и сазнањима


258

• Деца су оспособљена да сама трагају за информацијама и актив-но учествују

• Деца су у стању да се самоорганизују, више обраћају пажњу на другу особу, на невербалне знакове у комуникацији

• Сараднички односи у групи пружили су услове за развој самопо-штовања и самопотврђивања детета

• Сва деца су слободнија у разговору и драмском изражавању• Побољшан је правилан изговор гласова - артикулација, знатно

обогаћен речник и проширена реченица

Добити за родитеље:• Стицање нових искустава и добијање комплетнијег увида у ва-

спитно-образовни рад са децом• Учешће у припреми и реализацији активности• Упознавање креативних потенцијала свога детета• Квалитетно проведено време са децом

Добити за васпитаче:• Нова искустава у раду са децом и родитељима• Ближе упознавање са ликом и делом Десанке Масимовић• Континуиран, тимски рад• Радост стварања

Кораци који следеНаставити са радом на подстицању развоја дечје креативности и

стваралаштва; Наставити са упознавањем деце и родитеља са другим знаменитим

личностима и њиховим делима;Наставити са увођењем деце и родитеља у свет књижевности и

уметности.

259


ПУ „Пионир“Јагодина,ул. Вука Караџића бр. 4.тел/факс 035/242-99E-mail : [email protected]

Аутор рада Наташа М Стевановић (васпитач), која је у исто време и презентатор рада уз помоћ стручних сарадника Јелене Рикало (педагог) и Наташе Стефановић (психолог);

ПИТАГОРИЦАу свету фигуративних бројeва

Дидактичко средство, под називом „Питагорица – у свету фигуративних бројева“. Намењено је деци предшколског узраста, раног основношколског узраста, као и деци са посебним потребама и користи се приликом обрађивања садржаја из области ПМП;

Рад би био презентован усменим путем, и подржан снимком и PPT, као и директном демонстрацијом. Поред тога, присутни ће добити флајере са описом средства и његовим могућностима и предностима у раду;

Презентацијом бих покушала да објасним како је средство настало, шта је основна идеја, шта се све поспешује, који аспекти развоја овим средством, начин коришћења, шта све садржи средство и које садржаје из области ПМП покрива. Такође бих ставила акценат на то да се овде ради о активном учењу, где деца сама себи померају границе, кроз игру и врло малу помоћ васпитача, која се огледа у постављању питања, а не давању објашњења. Презентацијом бих указала и на то да се на овај начин убрзава процес усвајања одређених садржаја и да је само средство резултат двогодишњег рада, праксе, али и самообразовања и перманентног образовања, односно померањем и сопствених граница.

КЉУЧНЕ РЕЧИ – дидактичко средство, фигуративни бројеви, игра, активно учење, померање граница, логичко мишљење, тимски рад;

Дидактичко средство „Питагорица – у свету фигуративних бројева“, је резултат двогодишњег рада, праксе. Основни принцип којим сам се руководила приликом израде овог средства је принцип једноставности,


260

јер уколико нешто не умемо да објаснимо на једноставан начин, значи да ни ми сами не разумемо шта желимо да пренесемо, постигнемо код деце, па како онда очекивати да они разумеју неке апстрактне појмове. Такође, пошла сам и од тога да деца морају бити активни учесници приликом усвајања одређених појмова и садржаја, како би усвојена знања била трајног карактера. Што значи да је средство подстиче активно учење и да се одвија кроз један вид игре.Ово дидактичко средство покрива све садржаје из области ПМП, изузев мерења и мера и то:

- формирање појма броја (придруживањем)- формирање пјма скупа- упознавање са геометријским фигурама у равни- упознавање са геометријским фигурама у простору- упознавање са просторним релацијама- упознавање са терминима: веће/мање, веће/мање за...плус

(сабирање), минус (одузимање), једнако...

Такође, ово средство поред упознавања са основним математичким појмовима поспешује и следеће:

- логичко мишљење- креативно мишљење- емоционалну зрелост- развија се фина моторика шаке- прецизност- спретност- и тимски рад.

Презентацијом бих указала да деца предшколског узраста, раног основношколског узраста, као и деца са посебним потребама, на лак једноставан и занимљив начин усвајају основне математичке појмове и садржаје, при чему стичу самопуздање, осећај одговорности, припадности и важности.

261


ПУ „Нада Наумовић”Ул.Саве Ковачевића бр.30.Тел: 034-335-074 e-mail: [email protected]

Aутори презентације: Којић Милена-васпитач, Јелена Станкови-ћ-васпитач, Бранка Станојевић-педагог.

„ИГРЕ ИЗ ПРАКСЕ У ВРТИЋУ „ЦИЦИБАН“…“

(Избор садржаја и израда нових дидактичких средстава и игара , као резултат праћења дечијег развоја(вештина васпитача у примени

нових метода васпитно-образовног рада,НТЦ,систем учења )

Реализатори: Којић Милена, Јелена Станковић

Презентација Pawer-point и усмено излагање ,,20 min , радионица за учеснике 15 min. Подела евалуационих листића 10 min ,као и поде-ла пропратног материјала-дискови и флајери...

Вртић „Цицибан “ је дефинисао опште циљеве којима се руководи у раду већ дужи низ година:то је покушај сагледавања онога што се стварно дешава у вртићу и онога што бисмо желели-тежња бољој ва-спитно-образовној пракси-процес који настаје у вртићу ...

Задаци за остваривање општег циља: 1. Коришћење стечених знања и примена нових метода 2. Избор животно-практичних садржаја и активности и израда

нових дидактичких средстава 3. Организација средине и уређење простора осмишљен је и кори-

сти се као средина за учење и развој, 4. Социјална средина подстиче учење и развој; у групи се негује

позитивна атмосфера

1. Коришћење стечених знања и примена нових метода Вртић показује отвореност за иновативне програме,а исто тако за

сарадњу и размену са свим структурама ( стручним сарадницима, колегама,пицси,професори,као и другим представницима локалне за-једнице).


262

Тим вртића „Цицибан је у оквиру Плана васпитно- образовног рада за 2012. /2013. годину преиспитао,проширио постојећи и импле-ментирао НТС програм у своју васпитно-образовну праксу .

2. Избор животно-практичних садржаја и активности и израда нових дидактичких средста као резултат праћења дечијег развоја и анализе дечије игре

Приказ дидактичких материјала и вежби и осмишљених новона-сталих игара у пракси по фазама Програма:

Прва фаза ПрограмаКинезиолошке активности: Акомодација ока ,ротација , равнотежа

.Графомоторичке вежбе .Рационална техника извођења вежбе проу-зрокују е да функционални потенцијали сваког детета дођу до пуног изражаја, а тиме се постиже жељени ефекат вежбања кроз спровође-ње система групног рада и индивидуалног приступа. Најбоље вежбе за развијање флексибилности шаке и прстију су:држање коцке и пре-мештање из руке у руку, повлачење играчке на узици,убацивање пло-чица у празну кутију, листање сликовница, увлачење пертле у ципеле, навијање играчака, убацивање шибица у кутију, сакупљање ситних предмета или исцепканих папитића, отварање поклопца на кутији, облачење малих лутки, цепкање, лепљење, цртање, убацивање кли-кера у тунел, закопчавање и откопчавање дугмади ,везивање чворова од канапа,пластелин, глина,боцкалице,слагалице...Те активности с у део свакодневне игре детета, јер доприносе јачању мишића шаке, њене спретности, развијању координације око – рука, развоју пажње и концентрације и примењују се свакодневно у вртићу. Дидактичка средства за ове вежбе постоје у облику инпровизованих- направље-них средстава(картонске ролне,коцке од картона,рибице закачене на канап о чуњ, оловку, варјачу и слично, канапи , парирне траке, слага-лице, застава, саобраћајних знакова, марке аутомобила-ознаке, слова и бројеви) и готових дидактичких средстава(кликери, петрле, пузле, боцкалице,коцке разних величина,вијаче, лопте,обручеви,ниске пла-стичне греде...) ,насталих у непосредној интеракцији родитеља деце и васпитача.

Приказ новонасталих игара из праксе Свака новонастала игра има јасно дефинисано упутство за васпи-

тача и одређене дидактичке материјале који припадају . У току ове школске године Збирка новонасталих игара је допуњена са новим играма и новим упутствима за сваку осмишљену игру у вртићу.

263


Графомоторичке вежбе

1. „ ПРЕНЕСИ РИБИЦУ У БАРИЦУ „ УПУТСТВО :У овој игри учествује 5 играча од којих је један судија. Игра се

састоји од намотаних рибица на канапу у четири боје ( плава, црвена, жута и зелена) и четири обруча у истим бојама. Опис игре: рибице пливају у барици, сваки играч прилази и пеца по једну рибицу ( на-мотава канап на оловку ). Упецану рибицу у најкраћем могућем року мора пренети у барицу исте боје ( мора је одмотати и спустити у бари-цу ). Победник је онај такмичар који први заврши поменути задатак.

2. „УБАЦИ КЛИКЕР У ТУНЕЛ“ УПУТСТВО:У овој игри учествује 5 играча од тога је један судија. Свки играч

има по 3 кликера која покушава да убаци у тунел и тако три круга. Победник је онај који има, на крају игре, највише кликера у тунелу. Судија резултате бацања уписује у табелу

Дечији исказ:Никола:“Сто пута сам убацио кликер у тунел“3.„ПАЛЧИЋ“ Упутство за игру:У игри учествују 4 играча;Сваки играч добија кутијицу и лист за

уписивање поена;Игра почиње бацањем коцкице, ко добије највећи број, први почиње игру;

Први играч почиње игру стављањем кутијице на предвиђено место на ивицу стола и ставља је у положај који му одговара;Ударом палцем у кутијцу, убацује кутијицу у кутију која је поставњена на средину стола;Положај кутијице, боја или број тачкица на њој показују број освојених поена;Поени се уписују крстићима на лист за уписивање поена;Сваки играч има право само на једно убацивање, док се не за-врши круг, а затим после четвртог, опет наставња први играч.Побед-ник је играч који први скупи 10 поена; Игра може да траје док и по-следњи играч не сакупи 10 поена

Дечији исказ:Тијана:-„Игра је веома лепа,много пута сам успела да убацим кутију у „ово“!

Данило:“Желим стално да је играм,мој палац је најјачи“..


264

Друга фаза програма

1.Стимулација развоја асоцијативног размишљања -Вежбе за пре-познавање апстрактних појмова

У првим месецима програма деци се приказују препознатљиви ап-страктни симболи-заставе,симболи аутомобила, амблеми спортских клубова,разних робних производа.Игре симболима,заставама ,изу-зетно су добре за развој функционалног размишљања па се користе опет у вежбама у каснијим фазама програма(класификације, серија-ције, асоцијације, аналогије...) Када деца овладају одређеним бројем застава , може се прећи на асоцијације.Деци се показују заставе држа-ва , а она проналазе и откривају асоцијације за те државе.То су обично особине, понашање , спорт,знаменитости , плес, химне ,музика....

1.Нађи уљеза и спари УПУТСТВО:-Избаци заставу која нема пар са карактеристичном знаменито-

шћу(четири заставе и три припадајуће знаменитости)-ову игру играју када деца овладају одређеним бројем застава,карактерикама и знаме-нитостима тих земаља.

-Избаци марку аутомобила која не припада понуђеној држави - Не-мачка-ауди,мерцедес,фолцваген,хјундаји....-која марка не припада?

Дечији искази:Алекса:Ја сам све погодио,ја знам све марке аутомо-била које постоје на свету,вежбам са татом !“

- Новонастале игре из праксе -серијације, класификације и асоци-јације

. „ БАБУШКА, ЧИЗМА, БИК, БИЦИКЛА“ УПУТСТВО:Игру игра 4 играча која би требало да разврстају симболе четири

различите државе у што краћем временском периоду. Циљ игре је да сваки играч извуче по једну државу, скупи њене знаменитости и при том буде најбржи.

Дечији искази:Алекса; „Ја сам најбрже нашао сличице за Италију, јер највише волим пицу“

„ ВРТЕШКА ЗНАЊА“УПУТСТВО: Ова игра се игра у паровима уз помоћ васпитача који има задатак

да прочита питања која се крију испод бројева на вртешци. Сваки пар се договара и даје одговор на дато питање. Сваки пар поседује коцку, на чијим страницама се налазе заставе различитих земаља. Сваки пар

265


одговара на питања која су у вези са државом која падне а васпитач их чита. Бројеви на вртешци крију следећа питања :

1. Наброј знаменитости државе коју си добио,2. Главни град државе коју си добио.3. Карактеристична марка аутомобила,4. Карактеристичан плес.5. Карактеристична храна ( врста јела )6. Победнички пар је онај који има више тачних одговора.

Вежбе мисаоне класификације и серијације(двоструке асоцијације и игре меморије)

Изводе се помоћу дидактичке игре НТЦ, пузле ( НТЦ слагалице и меморијске карте). Деца уз помоћ НТЦ слагалица лакше и брже могу да савладају другу фазу програма, тј. Мисаоне класификације, серија-ције и асоцијације. Користимо и дидактичко средство – карту Европе и платнену мапу застава света, слова...

Асоцијативне мапе, мапе учењаАсоцијативне мапе представљају графички приказ меморијских

техника, тј. Асоцијација. Техника помаже да се на лакши начин за-памти песмица или лекција, помоћу слика, цртежа, симбола и боја. Боје су изузетно битне јер повећавају број синапси које учествују у процесу памћења.

Примери усмерених активности: Усвајање текста песме асоција-тивном методом, помоћу симбола (Пролеће,).Дете реч или групу речи представља симболом и црта се само један симбол за који се деца определе кроз асоцијације и директне слике (вук, овца, лептир, сун-це).Закључак: Свака асоцијативна техника представља меморијску технику а уколико се пренесе на папри добија се мапа учења-мапа учења песмице. Лепше је и лакше да се памти уколико слике имају разнолике боје али то зависи од узраста детета и од технике цртања. Деца ово не доживљавају као учење него као игру, а док цртају и раз-мишљају о асоцијацијама, много лакше умеморишу песмицу него на уобичајен репродуктиван начин.

3.Организација средине и уређење простора осмишљен је и кори-сти се као средина за учење и развој,

За вртић Цицибан је специфично да су васпитачи и родитељи били високо мотивисани,што ће показати и резултати анкете,а такође и ст опремању НТЦ центра у вртићу ( дидактика,реквизити, ласти-ши, дугмад, кликери,интер-активне табле...).На руку је ишла и добра


266

организација простора,,прегледност соба,сале-пространост и комо-дитет. Средства су доступна ,на видном месту и у нивоу деце,све је у функвцији развоја укупних способности,знањаи вештина све деце.

Организација простора се односи на формирање и опремање НТЦ центра у вртићу (Јун, јул,август2012-2013..) ,креирање порука кроз окружење (НТЦ кутак, постављање -интер-активне табле, кутак за родиртеље, Мапе вртића кроз симболе, Јеловник за децу са симбо-лима ,хол са мапама учења,где дете спонтано учи и обнавља научене песмице ,мапа није декорација већ доидактичко средство ,гардеро-бице са симболима за свако дете .Деца су у радионицама са родите-љима изабрали симбол, исти симбол је на портфолију и налази се у соби;симболима су обележени центри по вртићу;свака група има свој симбол који стоји на вратима испред соба и све ово указује и допри-носи стварању осећаја заједништва,припадности,задовољства . Дете је креатор функционалне средине.

4.Социјална средина подстиче учење и развој ; у групи се негује позитивна атмосфера

Пријатна атмосфера која је пратила наше прве кораке као и стална потреба деце да се игра настави,као и изналажење разних креативних решења за нова дидактичка средства,као и сарадљња подршка роди-теља и сртучног кадрана-соцјална клима је деловала на учење ипод-стицајно и деца су постовала и усвојила наша нова правила која су осмислила у интеракцији са васпитачима а везане за примену нових дидактичких средтава,...

Показетељи успешности ...-Подиже се ниво интелектуалних способности све деце која су

укључена у програм(осмишљене игре подстичу дечију радозналост и “држе” им пажњу ...

-Развија се координација покрета и моторика,(свакодневневна за-интересоиваност за игре и средства из ове области...)

-Спречава се поремећај концентрације и пажње -Развија се брзина размишљања и закључивања( функционално

знање) -Дете учи кроз активност- (дечији искази,цртежи,покрети...) -Развој унутрашње мотивације за сопствени развој и понашање,ин-

дивидуализација ...(садржаји интересантни и препознатљиви деци) -Развој унутрашње мотивације за сопствени развој и понашање-

,индивидуализација ...

267


-Дете које увек има највећи број идеја,асоцијација преноси на дру-гу децу своје исказе и врши се вршњачка едукација...(Видео приказ детета из „Галерије вештина“)

Интерна евалуација:Листе праћења за свако дете -порт-фолио активности васпитача

сваке васпитне групе ,порт-фолио продуката НТЦ програма, Каталог Новонасталих игара ,нови дидактички материјал... радне књиг-е,ме-сечни извештаји васпитача ,албуми,фотографије , видео записи цело-купних активности ..

Екстерна евалуација-Радионице –део активности НТЦ програма у КОЦ Ризници.(ко-

леге и родитељи припремног предшколског програма,Презентација примене програма у пракси-Двадесетоминутни филм-на обједиње-ном Активу јасленог,три –пет година,и припреног предшколског про-грама ...

Добити за децу Видљива је улога детета, јер дете пита у игри ,размишља, анали-

зира, разчлањује,користећи и стварајући нове игре и нова правила и упутства за игре заједно са васпитачем.. Дечији исказ: Лука.:Јер мора свка држава да има заставу у облику правоугаоника?Петар:Јер има земље на Антартику?“

Дете учи да буде пажљиво, кооперативно и сарадљиво... Деца се осећају важним јер су родитељи непосредни учесници у

игри и животу вртића ,подизаже се квалитет услова за боравак деце у вртићу ,стварање могућности и прилика за учење деце ван вртића ,задовољство и срећа на дечјим лицима ,дете активан чинилац свог развоја-увек присутна унутрашња мотивација за сопствено понаша-ње и развој .бржи развој моторике,графомоторике асоцијативног ми-шљења,функционалног размишљања ,дете се “у игри и не жели да се ова „игра “заврши..Вршњачка едукација...

Добити за родитеље Родитељ се осећа добро ,чини нешто вредно за своје дете ,развија

нове вештине и унапређује родитељску улогу ,стиче специфична зна-ња која користи током даљег ангажовања у другим срединама ,стиче поверење у васпитаче ,родитељ препознаје своју књучну улогу у од-растању свог детеТа ,родитељ партнерски учествује у животу свог


268

детета али и у животу друге деце...Родитељ коригује своје понашање у односу на дете,...

Добити за васпитачаПомоћ у раду ,подела одговорности ,нове идеје ,синергетски ефе-

кат ангажовања васпитача и родитеља, јачање професионализма,осна-живање тима ,нов квалитет,нова боља васпитно-образовна пракса.. .Збирка новонасталих игара...(у прилогу на цд-у и штампаној форми)

Општа добитДидактичко срество није готово,није купљено већ у његовој изради

учествују деца,васпитачи и родитељи и оно је резултат примене зна-ња умења и вештина васпитача ,може увек да се мења,дорађује,са де-цом истражује и користи детету да све то примељује у свакодневним животним ситуацијама и да се осећа задовољно,радосно и у активној улози у свим сферама сопственог развоја....

269


ПУ ,,Вукица Митровић’’ЛесковацМасариков трг С-1216000 ЛесковацТел. 016/255-366Факс 016/251-245e-mail: [email protected]

Аутори презентације: Слађана Станојевић, васпитач Сузана Станковић, логопед

,,ДА НАМ СЛОВА И АЗБУКА У ШКОЛИ НЕ БУДУ МУКА’’Увођење деце у свет писане речи у сарадњи са родитељима -

Број реализатора: два, 1 васпитач и 1 стручни сарадник. Начин излагања: PowerPoint презентација, усмено излагање,

дискусија у оквиру групе, радионица.

Мотив за одабир теме На почетку, у првој години рада, из потребе зато што је у групи

био већи број деце за логопедским третманом. Касније, наредне три године, са сваком новом генерацијом, као наставак добре праксе.

Општи циљевиприпрема деце за почетно описмењавањеунапређење родитељских компетенција критичко промишљање сопствене праксе

Посебни циљевиподстицање и утицање на развој оних способности деце неоп-

ходних за савладавање процеса описмењавања (развој субјективних функција)

развој гласовне структуре речи и реченица развој правилне артикулације, лексике, синтаксе, семантике,

дикцијеоснаживање детета да у складу са својим могућностима кроз игру

и учење стиче нова сазнања и искуства из области говора и језикаразвој љубави према књизи и школиукључивање родитеља у рад


270

приказивање и приближавање родитељима начин рада и компен-тенције васпитача када је у питању рад на почетном описмењавању

Корациснимање и анализа говорног стања (2009.-2013.)три фазе годишње у разради пројекта (2009.-2013.)подршка и сарадња са породицом (2009.-2013.) имплементирање различитих програма стручног усавршавања

(2009.-2013.)рефлексивни практичар (2012.-2013.)рефлексија (2012.-2013.)

Како смо почелиодређена је циљна група-28-оро деце припремног предшколског

узрастаснимљен је говорно-језички статус децепроверена је способност деце за гласовну анализу и синтезу речи

и реченица испитана је графомоторна и визуелно-перцептивна спретност

децеукључени су родитељи као равноправни партнери

Мерни инструментиглобални артикулациони тест (ГАТ)тест гласовне анализе и синтезепредикциони тест за дисграфију

Резултати испитивања ГАТ:77% деце има проблема у артикулацији одређених гласоваТест гласовне анализе и синтезе речи и реченицаспособност за анализу и синтезу речи и реченица код велоког

броја деце је неразвијенаПредикциони тест за дисграфију

Одређени број децецрта подебљане фигуре, више пута поправљанејако притиска оловком црта мале фигуре и њима густо испуњава руб

271


Фазе у оквиру пројекта током школске годинеПрва фазаВежбе за развој психомоторике и субјезичких функција и њихове

организованостиразвој визуелне перцепције и меморијеразвој аудитивне перцепције, меморије и пажњеразвој моторике (крупне и фине)вежбе латерализацијеразвој графомоторике Друга фазаРазвијање свести детета о појмовима реченица-реч-слово-гласРазвијање фонемског слухаРазвој фонематске перцепцијеуочавање гласа на почетку речи-иницијални положајуочавање гласа на крају речи- финални положајуочавање гласа у средини речи-медијални положај одређивање положаја гласа у речима (на почетку, у средини, на

крају)анализа и синтеза речи и реченицаброј гласова у речи Развој фонолошке свестиТрећа фазаПрепознавање слова изоловано и у контексупрепознавање слова изолованоповезивање појма глас-словоуочавање места слова у речимасастављање речи од одговарајућих слова састављање реченицасастављање приче на слово-речПосле једногодишњег рада питале смо сеКако знамо да добро радимо то што радимо и добиле одговорна основу праћења и посматрања напредовања децеповећање интересовања и иницијативе васпитача и родитеља за

раданализе евалуационих листова са предавања и радионица за ро-

дитељепрезентовање рада на скуповима у и ван установеповратних информација од колега и учитеља


272

Занимало нас је шта су родитељи рекли и схватиле смо да су препознали значај тимског рада и кренуле са радом у том правцу.

Подршка и сарадња са родитељима на више начинапредавања радионицефлајериформирање логопедског куткасаветодавно-инструктивни радинформативни разговори родитељски састанакукључивање у разноврсне активности Предавања„ Фазе у развоју говора’’ „ Развојне норме усвајања гласова, речника, реченице, значења

речи’’„ Поремећаји изговора и улога родитеља у њиховом спречавању“„ Муцање - како га спречити и како реаговати уколико до њега

дође“У току рада примениле смо искуства стечена на семинарима ,, Да у вртићу свако учи радосно и лако“ ,,Функционална сарадња са родитељима“ ,,Ликовно је и ...“Организовале смо и реализовале радионице„Ослушкијемо, опажамо, сечемо, нижемо...“, „Играмо се гласови-

ма“, „Кад знам слова, могу да ...“, „Ћилим лепих речи“, „На репу зма-ја“, „Букет за маму, баку, секу ...“, „На слово, на слово ...“

Продуктима заједничког рада са радионица, учествовали смо на литерарном конкурсу за предшколце ,,Реч по реч ...“ и добили посеб-не награде.

Повезале смо праксу са Развојним планом установе и Стандарди-ма квалитета рада ПУ, промислиле шта и како радимо и покушале да унапредамо одређене стандарде

Рефлексивни практичар стандард 2.5.4. (свакодневно се организју активности на отворе-

ном)стандард 4.3.3. (установа обезбеђује стручну подршку породици

са циљем унапређења родитљских компетенција)стандард 4.3.6. (на нивоу васпитне групе се остварују разноврсни

273


начини укључивања родитеља)После активности разговарале смо са децом. Она су износила своје

мишљење, давала предлоге,сугестије ( Рефлексија )

ДОБИТИ

За децуразвијена способност за гласовну анализу и синтезу речи и рече-

ница у складу са њиховим интересовањима и могућностимаунапређивање говорно-језичког статусаоснажене психомоторне и субјезичке функцијеучење кроз игрубрже и лакше прихватање и примењивање нових сазнањаразвијање партнерског односа на теренуучествовање у тимском раду, развој емпатије

За родитеље сагледавање реалних могућности дететамогућност праћења напредовања свог дететаактивни учесник у заједничким активостима и играмаукључивање у васпитно- образовни радразвијање квалитетнијег односа на релацији родитељ-дете, роди-

тељ-васпитачупознавање са компетенцијама логопеда

За васпитача уношење иновација у свој рад проширивање својих сазнањапраћење напредовања сваког детета индивидуално као и напре-

довање целе групезначај и улога логопеда као стручног сарадника успостављање боље сарадње са родитељима

За логопедамотивација за бољи рад и задовољство резултатима рада деце,

родитеља и васпитачамогућност промовисања свог радаафирмација професије


274

ЗакључакЕвидентан напредак деце у свим сегментима рада на почетном

описмењавању у складу са њиховим интересовањима и индивидуал-ним могућностима.

Извори доказа:дечји портфолиодокументација васпитачаретестирањесистематски преглед од стране логопеда у дечјем диспанзеруизјаве родитељаизјаве учитеља

Шта даљедаље радити на унапређивању педагошке праксеукључивати већи број васпитача и родитеља у радрадити на личном професионалном плануедуковати васпитно особље и јачати професионалну компетенци-

ју васпитача када је у питању ова област рада са децом упозати родитеље деце припремног предшколског програма са

начином и могућностима припремања деце за почетно описмењавање у вртићу (предавања,радионице, презентације)

развијати партнерску сарадњу васпитач-учитељ (презонтовати учитељима начин рада васпиатача везан за почетно описмењавање, размене искустава, мишљења, схватања ... .

275


ПУ „Радосно детињство”ул. Павла Симића 9,Нови Сaд,тел. 021 422 [email protected]

АУТОРИ И ПРЕЗЕНТАТОРИ: Александра Ћурчић и Тамара Кисо, васпитачиСАРАДНИЦИ: Весна Ивезић, васпитач, Мина Панић, педагог и

Сања Матијевић-Буњевчев, психолог

ЛEТО У НАШЕМ ВРТИЋУНАЧИН ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ: Power point презентација и усмено

излагање

Овај рад представља приказ активности које је тим васпитача из вртића „Звончица“ реализовао са децом мешовитог узраста. Рад одго-вара на питање „Шта радити са децом током лета?“. Јасна методоло-гија, примери за амбијентално учење кроз демонстрацију у природној средини, низ активности које доприносе развоју свих аспеката дечије личности, идеје за коришћење дидактички необликованог материјала као и предлози за структуирање средине и коришћење свих капаците-та вртића и локалне заједнице, представљају специфичност овог рада и његов посебан значај.

Активности приказане у оквиру рада су тематски планиране са основним циљем да се одговори на аутентичне потребе деце за игром и истраживањем. Реализоване су у континуитету, у трајању од три недеље. „Вода“, „Песак“, и „Со“ су теме кроз које су деца имала при-лику да буду активни учесници и експериментатори , могућност да обогате искуства о различитим чулним квалитетима, као и да уживају у продуктима свог рада. Предности оваквог начина рада у току лет-њег периода су вишеструке и усмерене на све актере васпитно-обра-зовног процеса. Ово искуство у раду представљало је за васпитаче не-заменљиву професионалну сатисфакцију и пружило основу за даље планирање рада.

Мишљења смо да рад може допринети развоју методологије рада ва-спитача и унапредити васпитно-образовну праксу јер нуди јасне смер-нице у планирању и реализацији активности током летњег периода.


276

КЉУЧНЕ РЕЧИ:

активности у току лета, методологија рада, истраживачке активно-сти, мешовити узраст деце.

ОПШТИ ЦИЉ:

Омогућити деци што пријатније лето у вртићу кроз реализацију разноврсних и развојно подстицајних активности у вртићу.

ПОСЕБНИ ЦИЉЕВИ:

задовољење дечије потребе за кретањем и игром развијање биомоторичких способности (прецизност, брзина,

спретност)обогаћивање искустава о различитим чулним квалитетимаподстицање деце на комуникацију, сарадњу и кооперативност у

заједничким активностимастварање и неговање пријатних емоционалних стањаобогаћивање искустава о својствима материјеразвијање способности описивања, објашњавања, саопштавања

и упоређивања појаваинтересовање за ликовно изражавање на разне начине, на разним

подлогама и уз помоћ разних техникаподстицање развоја дечије маште и креативности ЗАДАЦИ:

смањити образовне активности, тако да деца што више времена проведу у игри и дружењу, практичним активностима и креативном стваралаштву

стварање повољне социо-емоционалне климе и структуирање ва-спитне средине која задовољава потребе деце и мотивише их

организовати активности у којима ће се деца различитих узраста зближити и у којима ће моћи заједно да учествују

организовати активности за развој фине и крупне моторике омогућити деци да кроз истраживачке активности посматрају,

испитују, проверавају, предвиђају и доносе закључкеомогућити деци боравак уз учествовање у играма и активности-

ма на отвореном простору

277


неговати слободу, самосталност и оригиналност у ликовним ре-шењима

организовати активности у којима ће деца задовољити потребе за откривањем нових и разноврсних материјала

радити на очувању и унапређењу здравља деце кроз активности превентивне здравствене заштите (вежбе за превенцију равних сто-пала)

ФАЗЕ РАДА:Пред крај школске 2012./13. године разговарале смо и договориле

се да заједно испланирамо и реализујемо активности за рад са децом у летњем периоду. Обзиром да су заједно била деца млађег, средњег и старијег узраста, да је реализација трајала три недеље и била те-матски подељена у три фазе , припрема за реализацију била је веома сложена.

Приликом првог сусрета са родитељима упознале смо их са плани-раним активностима и кроз разговор добиле повратну информацију да су родитељи веома расположени да њихова деца учествују у актив-ностима са водом, песком и сољу.

ПРВА НЕДЕЉА 05.-09.08.2013. годинеАКТИВНОСТИ СА ВОДОМТоком овог периода биле су највише температуре ваздуха у години,

што нам је омогућило да све активности и игре организујемо на отво-реном простору – у дворишту вртића.

Реализоване активности:- разговор са децом о распусту и прављење штитника за сунце од

картона- истраживачке активности и разговор о особинама воде - игролике активности: прање лутака, крпица и аутића са четкицама- игре за развој фине моторике: качење гардеробице штипаљкама

на штрик- игра за развој брзине и спретности: „Мале праље“ - ко ће пре за-

качити штипаљкама све издвојене крпице- игре са прскалицама- ликовне активности: “Летњи ледени акварел“ - сликање ледом у

боји


278

- игра „Трка бродићима“ - дување у бродиће направљене од коцки леда и посматрање понашања леда на топлоти

- вежбе за превенцију равних стопала: трка преношења и пресипа-ња воде сунђерима и ножним прстима

- покретна игра уз музику “Веш машина“- истраживачка активност: „Водени зид“ - посматрање понашања и

кретања воде кроз препреке направљене од рециклажног материјала- музичка активност: учење бројалице „Идемо се купати“ - прво са

штапићима, па пљескањем длановима о воду

ДРУГА НЕДЕЉА 12.-16.08.2013. годинаАКТИВНОСТИ СА ПЕСКОМНакон приче о води уследила је прича о песку, коју смо у највећој

мери реализовале у пешчанику на оближњем дечијем игралишту.Реализоване активности:- сензорне активнсти: „Потрага за благом“- посматрање, опипава-

ње и памћење донешених играчака , а затим тражење и препознавање по додиру истих у песку

- истраживачке активности: посматрање песка лупом и разговор о уоченом, о карактеристикама и начину настанка песка

- прављење дворца и торти од песка - посматрање промене песка у додиру са водом

- прослава рођендана девочице М.Р. са „Песак тортом“ на иници-јативу деце

- вежбе за превенцију равних стопала: трка преношења и пресипа-ња песка ножним прстима

- ликовна активност: „Слике из пешчаника“ - слике од лепка и пе-ска на раније урађеном леденом акварелу

- „У дубинама мора“ - прављење гипсаних фигурица са морском тематиком, посипање песка и прављење подлоге

- прављење вртићког пешчаника - дворац од рециклираног матери-јала са лепком и песком - групни рад

ТРЕЋА НЕДЕЉА 19.-23.08.2013 годинаАКТИВНОСТИ СА СОЉУНакон воде и песка уследиле су активности са сољу којима смо за-

окружиле причу о мору и летњем распусту. Активности су у највећој мери реализоване у радној соби услед промене временских прилика.

279


Реализоване активности: - истраживачка - сензорна активност: посматрање, опипавање, ку-

шање, поређење кухињске и морске соли, разговор о настанку соли и зашто је морска вода слана

- практичне активности: бојење соли сувим пастелом и тушем у боји

- „На пучини“ - вођена фантазија, а затим ликовна активност: ком-бинована техника акварел и со - групни рад праћен музиком

- мали експеримент: утицај соли на лед - да би деца лакше уочила промене до којих долази услед утицаја соли на лед, али и да би им било интересантније користе се тушеви у боји

- игра „Пишем, цртам, бришем“ - писање прстима по подлози по-кривеној сољу

- прављење украсних флашица - сипање раније обојене соли у ста-клене флашице - развијање спретности и прецизности

Завршна активност је била заједничка – деца и васпитачи су уре-дили павиљон летњим радовима, а затим уживали у продуктима свог рада.

Наши предлози још неких могућих активности са водом, песком и соли:трка са чашама воде на главиpinaqua - пињата кеса са водомкуглање - пластичне флашице са обојеном водоммерење тежине - суви и мокри песакотисци дланова - гипс и песакmoon sandвулкан у пескуексперимент - јаје, вода и соправљење плаже у боци

ТЕШКОЋЕ НА КОЈЕ СЕ НАИЛАЗИ:Реализујући рад нисмо наишле на потешкоће. Заинтересованост

деце , родитеља и нас васпитача била је на високом нивоу.

ДОБИТИ ЗА ДЕТЕ:- активни експлоратори (истраживачи)- активација свих чула- свакодневна повратна информација (продукти рада)


280

- добра, пријатна и подстицајна радна атмосфера- интергенерацијски трансфер

ДОБИТИ ЗА ВАСПИТАЧЕ:- подизање професионалних компетенција- остваривање сарадничких односа- хоризонтална евалуација- незаменљива професионална сатисфакција

ДОБИТИ ЗА РОДИТЕЉЕ:- задовољно дете- стицање увида у васпитно-образовни рад, као и континуирана ко-

муникација и сарадња са васпитачима- развијање партнерских односа са вртићем и стицање поверења у

стручност кадра у предшколској установи

ПЛАНОВИ ЗА БУДУЋНОСТ: - на основу дечијих интересовања планирати и осмислити нове са-

држаје за активности са децом у зимском периоду- наставити рад са добром праксом и могућношћу да се стално по-

бољшава и унапређује.

ЗАКЉУЧАК:Ово није класична прича како би требало да се ради, већ приказ

једног од могућих начина реализације активности током летњег пери-ода. Креативни рад захтева више припреме и веће напоре, али ствара немерљив осећај задовољства, поверења и заједништва свих учесни-ка у њему.

ЛИТЕРАТУРА И ИЗВОРИ:Каменов, Е., Опште основе предшколског програма: модел Б,

Драгон, Нови Сад, 2007.Шаин, М., Чарапић С., Корак по корак 3, Креативни центар, Бео-

град, 2012.Сенћански, Т., Мали кућни огледи 3, Креативни центар, Београд, 2003.Чуб, Н., Вешти прстићи, ЈРЈ, Београд, 2013.www.pinterest.com

281


ПУ ''Дечја радост''ПАНЧЕВОУл.Жарка Зрењанина 25Тел: 013/345-955,354-292 45-148, 351-866Факс [email protected]

ТРАДИЦИОНАЛНЕ ЧОБАНСКЕ ДЕЧЈЕ ИГРЕ КАО ПОДСТИЦАЈ ДЕЧЈЕМ РАЗВОЈУ

1. УВОДВреме и услови у којим деца живе се мењају, али потреба деце за

игром не јењава. Деца све више времена проводе у вртићима, игре и играчке којима се данас играју дају готова решења, стављају децу у пасиван положај у затвореном простору. Трагајући за играма које ће целовито утицати на развој деце, изместити их у природу и подстица-ти моторичке, говорне и интелектуалне вештине, закључиле смо да се ове способности развијају применом традиционалних дечјих игара.

Традиционалне дечје игре део су народне културе у којима је са-чувано педагошко искуство многих генерација. Спадају у категорију спонтаних инструмената социјализације и представљају један од нај-успешнијих модалитета традиционалног друштва.

1.1. ПолазиштеСачувати традицију и уткати је у савремене токове представља

изазов за васпитаче да се изађе из оквира који се тичу само сада-шњости и да се пронађу најбољи начини и садржаји који ће развијати код деце свест о лепоти и значају традиције и садашњости, стварајући тако добру основу за будућност.

2. ТЕОРИЈСКЕ ОСНОВЕТрадиционалне дечје игре су најчистији облик дечјег фолклора у

ком су деца активни ствараоци, преносиоци и извођачи културних са-држаја.Оне су један од најзначајнијих фактора у социјализацији у сео-ским срединама, јер се путем прописаних модела понашања у играма, деца припремају за укључивање у социјални живот заједнице. Кла-


282

сификацију традиционалних игара дало је веома мало аутора. Прву класификацију народних игара код нас је дао Тихомир Ђорђевић по-деливши све игре у пет основних група:

1. чобанске игре или игре надметања (клиса, гуџе, свињице, вина, бацање камена, ћуприје, с коња на кобу);

2. орске игре : религиозне и световне (групе игара у којима се ис-пољава транс, занос као што су: игра, коло, плес, оро);

3. забавне игре (игре које су се изводиле на поселима и прелима. У њима је било прерушавања, забављања, духовитости, разних шала и досетки);

4. игре на срећу5. дечје игре.Група игара у којима се налазе традиционална надметања и чобан-

ске игре, данас је прерасла у такозване спортске игре.Орске игре или плес представљају најсложенију групу игара. У

прошлости цу чиниле целину са обредима.Игре на поселима, према својим основним одликама чине колевку

глуме из које се највероватније развило данашње позориште.У дечјим играма се препознају трагови играчког наслеђа одраслих

(плети танац, пауна, ласте проласте...)Не постоје круте границе између појединих група игара, већ се

многе од њих преплићу и допуњују.Познати аутори: Тихомир Ђорђевић., Јован Миодраговић, Иван

Томашић, Емил Каменов, Оливера Васић и многи други, дали су своје различите поделе и систематизације традиционалних игара. Све деч-је традиционалне игре, могу се поделити у две основне категорије: игре имитације и такмичарске игре.

Под играма имитације се подразумевају:� игре имитације свцакодневице,� игре имитације животиња,� игре имитације обредне праксе (породичних и личних обичаја и

годишњих обичаја),� иигре имитације митских бића и предања.У такмичарске игре спадају:1. вербалне игре,2. вербалне и невербалне игре са реквизитима,3. игре без вербалних садржаја и реквизита. (Марјановић, 2005:26) Не постоје строге границе у широј подели игара јер се игре имита-

ције и такмичарске игре прилично преплићу.

283


Игре имитације су колективне игре у којима деца имитирају живот одраслих и своје окружење. Ове игре немају унапред одређена пра-вила, одликују се маштом, креативношћу и имају дечји лични печат.

Такмичарске игре су колективне игре у којима се деца међусобно такмиче, да би победила противника, остварила жељени циљ: дошла до првог места или остварила „материјалну добит“. То су игре које за-хтевају добре менталне и физичке способности и посебну концентра-цију. Исход ових игара је победа или пораз, као и велико задовољство због постигнутог успеха. Такмичарске игре се међусобно прожимају, па је немогуће направити прецизну поделу унутар ових игара.

3. ЗНАЧАЈ ТРАДИЦИОНАЛНИХ ДЕЧЈИХ ИГАРАТрадиционалне дечје игре имају изванредну васпитну вредност.

Правила која карактеришу игре су осмишљена тако да ангажују дете и подстичу сензо-моторичку активност. Помоћу ових игара дете упо-знаје своје тело, делове тела као инструменте за извођење разновр-сних радњи, овладава оријентацијом у простору и времену, развија окретност, самосталност, сналажљивост.

Ове игре позитивно делују на развој и богатство говора. Дете у игри је у ситуацији да невербално и вербално комуницира, да даје објашњења, да се договара о правилима и називу игре. Кроз тради-ционалне игре, код деце се развијају пажња, перцепција, мишљење, машта, имагинација.

Оне дају важан допринос социјализацији деце. Положај деце у игри је изједначен. Сва деца имају једнаке стартне позиције. Избор вође у игри врши се помоћу разбрајалице, извлачењем дрвца или тр-ске, пар-не пар, писмо-глава...На тај начин дете стиче социјално иску-ство, постаје члан групе и почиње да се идентификује са њом, осећа задовољство због дружења.

У игри, учесник доживљава успех или пораз, негативну или по-зитивну емоцију које показује, али истовремено учи и да их контро-лише. Тако се формирају морални квалитети дечје личности: пошто-вање, уважавање, изграђивање става о успеху и неуспеху, о победи и поразу.

Традиционалне дечје игре доприносе учењу. Дете кроз сопствено искуство стиче знања о предметима, материјалима, појавама.

„Полазећи од чињенице да је дете комплетно ангажовано у игри и да у игри показује себе, старе дечје игре, са осталим играма и актив-ностима, чине претпоставку правилног дечјег развитка.“


284

(Завод за унапређивање васпитања и образовања града Београда, 1986:4)

Управо због тога је предшколска установа средина у којој обе врсте игара (традиционалне и савремене) могу бити подједнако заступљене.

4. ЦИЉЕВИ У ОДНОСУ НА ДРУГЕПреиспитујући сопствену праксу и трагајући за репертоаром тра-

диционалних дечјих игара дошле смо до закључка да се исте углавном преносе усменим путем и да постоји мало литературе односно збирки традиционалних дечјих игара које се могу примењивати у садашњим условима. Зато смо дошле на идеју да у процес прикупљања традици-оналних дечјих игара укључимо родитеље, баке, деке, али и ширу за-једницу,односно становништво нашег града путем локалних медија. Прикупљене игре наћи ће своје место у интерном приручнику наше установе. На овај начин васпитачима ће бити олакшана примена ових игара, а све игре биће описане како су се некад примењивале, али и како их можемо примењивати у савременим условима, у затвореном простору или када немамо средства у њиховом изворном облику.

5. ИСТРАЖИВАЊЕФаза 1: План истраживањаУ циљу добијања полазне основе за планирање и имплементацију

традиционалних дечјих игара, а ради што квалитетнијег и богатијег подстицања развоја деце и унапређивања васпитне праксе, спроведе-но је истраживање у ПУ „Дечја радост“ Панчево, у вртићима „Пупо-љак“, „Бамби“, „Петар Пан“ и „Цврчак“. Анкету је попунио 41 васпи-тач. Добијени резултати путем анкете, анализирани су по питањима у оквиру постављених задатака истраживања. Резултати су изражени текстуално и графички и изведени су закључци истраживања.

Фаза 2: Ток и проблем истраживањаИз постављеног циља проистекла су следећа питања:1. У којој мери васпитачи примењују традиционалне дечје игре у

раду,2. Које игре васпитачи најчешће примењују, 3. Начин на који су васпитачи сазнали за традиционалне дечје игре4. Значај и утицај традиционалних дечјих игара на развој деце.Значај овог истраживања се огледа у томе да се укаже на потребу

васпитача за додатном едукацијом из ове области, у циљу јачања ком-

285


петенција васпитача и подстакла размена искустава. На овај начин би се истакао значај традиционалних дечјих игара и њихов утицај на дечји развој.

Фаза 3: Анализа резултата добијених истраживањем1. У којој мери васпитачи примењују традиционалне дечје игре у

раду

Анкета је показала да 95% васпи-тача у раду са децом примењује тра-диционалне дечје игре, док је 5 % васпитача дало одричан одговор.

2. Које игре васпитачи најчешће примењују

Ослањајући се на сопствену прак-су, васпитачи су излистали игре које најчешће примењују у раду са децом (57 игара). Из добијених података можемо закључити да су то најчешће орске игре као што су: „Ја посе-јах лубенице, дуње ранке, дивна Дивна, у Милице дуге трепавице..." Поменуте игре се у анкетама понављају, што указује да нема разно-врсности у примени ових игара, односно да су то углавном исте игре. Забавне и такмичарске традиционалне дечје игре не налазе у великој мери своју примену у вртићу.

3. Начин на који су васпитачи сазнали за традиционалне дечје игре

Највећи проценат васпитача, 38% учило је од колега. 26% ва-спитача учило је ове игре у својој породици, нешто мањи број, 23% се едуковало помоћу литературе, а само 13% путем стручног уса-вршавања.

4. Значај и утицај традицио-налних дечјих игара на развој деце

По мишљењу васпитача значај и утицај традиционалних дечјих игара је у томе што:

� Развијају осећај припадности одређеној култури, негују тради-цију и наслеђе, чувају традиционалне животне вредности,


286

� Поспешују социјализацију, сарадњу, тимску игру и здрав такми-чарски дух,

� Помажу усвајању и поштовању правила игре и развијају досто-јанство пораза,

� Подстичу емоционалну стабилност, нису агресивне па утичу на развој позитивних емоција и самопоуздање,

� Остварује се повезаност породице и вртића, јер су игре познате родитељима и могу се примењивати и у породици као и у вртићу,

� Развијају когнитивне способности,� Развијају музичке способности,� Подстичу развој говора (артикулација, богаћење речника)� Развијају физичке способности,� Одвајање од виртуелног света, боравак у природи, на свежем

ваздуху.Истраживање је показало да васпитачи дају велики значај приме-

ни традиционалних дечјих игара у вртићу, али је истакнута потреба за стручном едукацијом, како би се обогатили садржаји и повећала примена традиционалних дечјих игара у предшколским установама.

Фаза 4: Интегрисање у праксиПримена традиционалних дечјих игара у предшколским установа-

ма, у великој мери је условљена едукацијом васпитача путем семина-ра, актива, стручних сусрета, разменом искустава у оквиру установе, као и путем адекватне литературе.

Пројекти на нивоу вртића или установе (месечни или годишњи план, обилазак етно села, формирање етно кутка, одржавање етно фе-стивала) добра су основа да кроз тимски рад васпитача, родитеља, деце и сарадњу са културно�уметничким друштвима, традиционал-не дечје игре нађу свакодневну примену у вртићима.

Радионице за родитеље са темом традиционалних дечјих игара на којима се деца заједно играју са родитељима један је од начина при-мене ових игара у вртићу.

Некадашње чобанске игре временом су прерасле у спортске игре и као такве могу бити добра тема за организацију спортских такмичења – „Традицијада“.

Боравак у парку, дворишту вртића, спортском центру, градском кеју, може такође бити планиран за организовање традиционалних дечјих игара.

Сарадња са стручним сарадником за традиционалне игре и фор-

287


мирање фолклорних група на нивоу вртића (секција), могу ојачати компетенције васпитача у овој области.

Примену традиционалних дечјих игара у предшколским устано-вама поспешило би формирање тима васпитача који би се бавио при-купљањем и обједињавањем свих познатих традиционалних игара у приручник и кроз радионице са васпитачима.

У традиционалној породици, деца су имала активну улогу у обе-лежавању прослава и празника. У савременом друштву та улога се изгубила. Упознавање деце са обичајима и културом, и прожимањем прошлости са садашњошћу, кроз разноврсне традиционалне дечје игре, у вртићу се могу прослављати важни празници као што су Бо-жић, Васкрс, прослава Светог Саве, Врбица.

6. РАДИОНИЦЕНа основу сопственог искуства и кроз размену са васпитачима, за-

кључиле смо да би било корисно осмислити радионицу за подстица-ње васпитача на примену традиционалних дечјих чобанских игара, јер су у последње време неправедно запоставњене као и да истакнемо улогу коју оне имају у развоју деце, не само као игра (разбибрига), већ да се уврсте у план рада са конкретним задацима за развој деце. Ова радионица нашла би своју примену на стручнним активима, већима, стручним сусретима васпитача.

Прва фаза радионице:Одређивање састава играчких група, улога и места које ће у току

игре имати учесници игровне активности (стране терена које ће групе и појединци заузети, одређивање појединаца или екипе које започињу односно отварају игру, редослед такмичара, одређивање просторно временских граница);

Извлачењем дрвца, шибицеПредставници игровних група се договарају о редоследу и прави-

лима извлачења. На пример, дете које извуче дуже дрвце или шибицу стиче право да прво отпочне игру или бира игровну групу.

Хватање штапаИзводи се тако што се изабере представник сваке међусобно су-

протстављене групе, који стоје лицем окренути један према другоме. Један од њих узима штап и добацује га свом ривалу, који га дочекује и хвата једном руком и поставља у усправни положај. Други такмичар хвата једном руком штап изнад руке ривала. Ривал затим, по истом


288

принципу, ставља шаку изнад шаке противника. Тако редом ређају шаке, све док не дођу до врха штапа. Победник је онај играч у чијој руци остане врх штапа, макар толико да га може држати са три прста.

РазбрајалицаДеца образују круг, а затим одреде које дете ће говорити текст, тј.

изводити разбрајалицу. Играч који изговара текст стоји у образова-ном кругу и након сваке изговорене речи, руком додирује једно дете. Такмичар којег последње додирне што се поклопи и са престанком изговарања текста стиче право да први започне игру или почне бира-ње својих саиграча.

– Припрема предмета, реквизита, који ће у игри бити коришћени;– Унапред одређивање награде или казне за актере у игри.

Друга фаза: Играње у мањим групамаПрва група: „Просто пљеске“Друга група: „Титрице“Трећа група: „Пашара“

Трећа фаза: завршетак игреОстваривање награде или казне за актере у игри.

Након одиграних игара, у малим групама, следи рад у тимовима који имају задатак да на нивоу малих група излистају које вештине и способности поменуте игре развијају. Једна група извештава, а друге допуњују и све обједињујемо на једном хамеру, а затим изводимо за-кључке.

7.ЗНАЧАЈ ПРОЈЕКТАДобит за васпитача – Прилика да проверимо сопствене способности, креативност и

умешност, – Упознавање дечјих способности, разумевање на који начин деца

размишљају, праћење њиховог развоја што нам је омогућило да ви-димо колико су напредовала. То нам је помогло да схватимо на који начин да планирамо даљи рад;

– Успостављање сарадничког односа са децом и њиховим породи-цама, стварање пријатне атмосфере са пуно поверења;

– Успостављање сарадње са колегама у процесу истраживања;– Повезивање и сарадња са широм локалном заједницом.

289


Добит за децу– Развијање сарадничких односа и социјализација– Стварање пријатне атмосфере у групи,– Развијање моторичких вештина, брзине, спретности, окретности,– Развијање музичких способности– Развијање свести код деце о начинима играња и без реквизита

(играчака),– Повезивање вртића и породице,Добит за родитеље – Родитељи су имали прилику да примете како њихова деца поста-

ју отворена, самопоуздана, сарадљивија; – Укључивање родитеља у свакодневни живот вртића,Тешкоће на које смо наилазили– Прикупљање информација, путем анкете, у процесу истражива-

ња је предуго трајало, што је успорило даљи рад, – Предуг је временски период за прикупљање игара путем медија

што условљава завршетак интерног приручника.– Временски услови приликом снимања видео материјала су оте-

жавали рад због летњих врућина,Задовољне смо начином на који смо децу мотивисале да традици-

оналне дечје игре постану део свакодневнице у вртићу и атмосфером у групи приликом примене ових игара. Успешно смо превазишле све тешкоће на које смо наилазиле. Сматрамо да су деца овладала разли-читим вештинама.

8. ЗАКЉУЧАКИгра је одувек била саставни део дечјег живота. Традиционалне

дечје игре у којима деца развијају вештине, спретност, мудрост, ду-ховитост...треба да буду део детињства и данашњих генерација. На тај начин, кроз игру, традиционалне вредности можемо прилагодити савременом друштву. Најважнији корак ка богатијој примени тради-ционалних дечјих игара у предшколским установама јесте едукација васпитача, ради што квалитетнијег и богатијег подстицања развоја деце и унапређивања васпитне праксе. Деца ће се свеобухватније и целовитије развијати уколико се у раду са њима истовремено, под-једнако примењују традиционалне и савремене игре. На тај начин ће прошлост и садашњост створити сигурнију и лепшу будућност.


290

ПУ „Пчелица” Марко Перичин Камењар 1622000 Сремска МитровицаТел. 022 / 624 - 398Е-mail: [email protected]

Аутори презентације: Зорица Бодловић-васпитач, специјалиста за реализацију припремног предшколског програма, Данијела Теодосић-васпитач, специјалиста за реализацију припремног предшколског програма и Татјана Миливојчевић-васпитач, специјалиста за ликовно васпитање.

„ФЕНОМЕН СВЕТЛОСТИ У ПРИПРЕМНОЈ ПРЕДШКОЛСКОЈ ГРУПИ”

Обзиром на постојеће интересовање деце најстарије васпитне гру-пе за шетње и боравак у природи као и радозналост за свет који их окружује, тражење објашњења, жељу деце за опробавањем снага и могућности, интересовање за цртање, сликање и пластично облико-вање као и тежњу ка сарадњи и заједничкој игри, васпитачи су дошли на идеју да осмисле пројекат који ће дугорочно задовољавати уочене дечије потребе и интересовања и допринети свестраном дечијем ра-звоју. Мотив за избор теме је настао приликом посматрања дуге када су деца постављала питања о њеном настанку.

Пројекат се одвијао у пет фаза које су пратиле процес рада и особине светлости као и њихово истраживање и доказивање експериментиса-њем: опремање кутића, извори светлости, праволинијско простирање светлости, разлагање светлости на дугине боје и последице небриге чо-века за здравље планете. Садржаји рада по фазама су осмишљени тако да подстичу сарадничке односе међу децом у вртићу, као и да унапре-ђују сарадњу вртића са породицама деце и локалном заједницом.

Акценат је стављен на дете које у васпитно-образовном процесу сопственим активностима (посматрањем, истраживањем, поређењем, проверавањем и закључивањем) запажа односе међу појавама и про-цесима, као и на интеграцију сопствених дететових циљева у групне кроз заједничке активности са другарима, а које доприносе стварању веселе и радне атмосфере.

Кључне речи: дете, истраживач, посматрање, акција, сарадња.

291


ЦИЉЕВИ:Увођење детета у свет природних наука, подстичући га да запажа

појаве светлости, њено простирање и различите изворе светлостиУочавање важности светлости за живот човека

Спремност за договарање са другима у расподељивању послова и њиховом усаглашеном, заједничком обављању

ЗАДАЦИ ВАСПИТАЧАOрганизoвати активности и експерименте у којима ће дете бити

подстакнуто даоткрива својства и понашање светлостиПодстицати децу на тражење одговора Неговати групну солидарност и међусобну сарадњу међу децом,

организујући ситуације у којима се она окупљају око заједничких ак-тивности

АКТИВНОСТИ КОЈЕ СУ РЕАЛИЗОВАНЕ КРОЗ ФАЗЕ РАДА:І ФАЗА

Кроз сарадњу са родитељима: опремање кутка библиотеке, истра-живачког и драмског кутка

Полигон спретности „Са повезом – без повеза“ – уочавање разлике између светлости и мрака

II ФАЗАИзвори светлости: природни и вештачкиОдгонетање загонетки везаних за ову тематикуЗначај Сунчеве светлости и топлоте за живот биљака, животиња и

људиСмена дана и ноћи

III ФАЗАОгледи који доказују праволинијско простирање светлостиОгледи који доказују преламање светлостиОгледи који доказују да се светлост одбија


292

IV ФАЗА

Разлагање на дугине бојеСвет бојаПосете оптичару и стаклоресцу

V ФАЗАОткривање ситуација у којима човек доводи себе у опасност нано-

сећу штету својој околини.

ТEШКОЋ Е И НАЧИНИ ЊИХОВОГ ПРЕВАЗИЛАЖЕЊА:Тешкоће су биле техничке природе у смислу недостатка материја-

ла и дидактичких средстава за рад што смо превазилазили израђујући исте у току процеса.

ДОБИТ ЗА ДЕТЕ:стимулисање и продубљивање дечије радозналостистицање нових знања и искуствабоља комуникација и богаћење речникаповерење у себе и сопствене снагеизграђен однос љубави, припадања и заједништваразвијање еколошке свестистварање могућности за учење ван вртићабоља и свеобухватнија припрема за полазак у школу

ДОБИТ ЗА ВАСПИТАЧЕ:-квалитетнија сарадња са родитељима и друштвеном срединоммогућност да будемо бољи истраживачи своје праксеуспешније планирање и евалуацијазадовољство у интеракцији и партнерском односу са децом

ДОБИТ ЗА РОДИТЕЉЕ:прилика да се боље упознају са садржајима и начинима рада у вр-

тићуда активно учествују у васпитно-образовном процесу-да ојачају родитељске улоге кроз стицање поверења у рад вртића и

интеракцију са васпитачима и децом

293


ПЛАНОВИ ЗА БУДУЋНОСТПројектом смо показали да он даје бројне могућности и да пред-

ставља непресушан извор идеја у смислу рада на реализацији свих циљева посебно као тема, на пример: „Упознавање са занимањима људи у околини вртића” ,

„Истраживање разлика између живе и неживе природе” , „Ствара-мо и моделујемо” итд. Избор тема је огроман, а даље ћемо се у плани-рању свакако ослањати на посматрање деце и њихових интересовања, као и слушање питања које деца постављају о свету који их окружује, активности и садржаје ћемо организовати кроз групни рад како би подигли квалитет вршњачких односа међу децом и неговаћемо сарад-њу са родитељима ради успешније реализације васпитно-образовног рада.

ЗАКЉУЧАК Веома је важно да васпитачи као креатори своје праксе исту конти-

нуирано испитују и преиспитују, тражећи нова решења и откривајући сопствене идеје о могућим применама експериментално-истражи-вачке и других метода активног учења у васпитно-образовном про-цесу. Водећи се знањем да дете лако учи о ономе што доживи и осети својим чулима и планирајући на тај начин своју праксу, васпитачи унапређују њен квалитет, омогућавају свестранији и потпунији развој деце, из чега неминовно произилази и сопствено задовољство и сна-жна мотивација за даљи професионални развој.

Литература:

Група аутора, Откривање света у предшколској установи: живи свет, материја, предмети, Просветни преглед, Бг., 2007.

Правилник о општим основама предшколског програма, Службени гласник Републике Србије, Бг. 2006.

Шаин, М..: и сарадници: Корак по корак 2, Креативни центар, Бео-град, 1997.

Шаин, М..: Корак по корак у Основе програма предшколског ва-спитања и образовања, Бг., 1998.

Закон о основама образовања и васпитања, Службени гласник Ре-публике Србије, Бг. 2009.


294

Предшколска установа „Радост’’Књаза Милоша бб 31310ЧајетинаТел/факс: 031/831-360E-mailradostcaj@ [email protected]

Аутори рада:Снежана Кутлешић, васпитачБиљана Јелисавчић, васпитачJелена Митрашиновић Брашанац, психологМирјана Јелисијевић Лончар, психолог

''РАСТИМО УЗ МУЗИКУ''

Начин приказа рада: PowerPoint презентацијаКратак опис презентације: : У овом раду желимо да презентујемо

искуства која смо стекли континуираним радом фокусираним на утицај и значај које имају музичке активности у периоду од 3 – 7 година живота. Пре свега како се креирањем стимулативне ''музичке средине'' може код деце у том узрасту постићи да се:

повећа осетљивост и пријемчивост за различите видове музике и музичког изражавања,

формира музичка култура,спонтано прихвати јавни наступ,стиче самопоуздање и осећање сигурности.Кључне речи: музика, стимулација, самопоштовање, социјална

сигурност, емотивна стабилност, играПредмет рада: Полазећи од тога да се музика учи слушањем,

памћењем, певањем, свирањем уз покрет и утиче на формирање и развитак дечје личности и њених психичких функција, идеја нам је да у периоду раног развоја за децу креирамо стимулативну ''музичку средину'' и да кроз систематски креиране и плански организоване музичке активности подстакнемо развој слушне перцепције и пријемчивост деце за општеприхваћене музичке изразе.

295


Циљ нашег рада је да кроз систематски и интегративни приступ омогућимо деци развој музичког потенцијала и стварање прве ''музичке шеме'' која ће стимулисати осетљивост за различите видове музике и музичког изражавања, допринети формирању музичке културе (укуса) као и омогућити детету да спонтано прихвати јавни наступ, стекне самопоуздање и осећање сигурности у социјалним ситуацијама.

Хипотезе: Претпоставка је да ће кроз систематски интегративни приступ деца створити прву ''музичку шему'' која ће допринети:

осетљивости за различите видове музике и музичког изражавања,формирању музичке културе и укуса,спонтаном прихватању јавног наступа,стицању самопоуздања и осећања сигурности.

Задаци:Уз пријатну и добру музику креирати атмосферу која ће код деце

изазвати позитивна осећања, Реализовати активности у којима ће деца бити упозната са

музичким инструментима и начинима на које се продукује музика,Креирати и реализовати активности где ће деца бити упозната са

начинима записивања мелодије, Упознати децу са нашим и традиционалним играма других

народа,Тестирати осетљивост на ритам и мелодију,Омогућити деци да сами креирају активности,Спонтано каналисати активности које ће омогућити детету да

развије самопоштовање и да сценски наступ прихвати као саставни део свакодневне комуникације (да нема страх од јавног наступа) ,

Стимулисати дете са сметњама у развоју да се спонтано укључује у све активности,

Подстицати тимски рад и сарадњу са родитељима и локалном заједницом.

Метод рада: демонстрација игре, вербална метода, драмски метод, слушање музике, музичке радионице

Активности:Добро одабрана музика је саставни део активности (вежбе за

физички развој, ликовне активности, слободне активности и сл.)


296

Упознавање деце са музичким инструментима (клавир, гитара, фрула, хармоника, , балалајка),

Шта су ноте? (бележење дечјих одговора, израда линијског система и нота)

Провера гласовних могућности код деце (праћење од средње до припремне предшколске групе)

Формирање хораФормирање фолклорне групе Једном недељно пробе хора и фолклора, вежбе координације,

вежбе дисањаПосета деце из старије фолклорне групе, наступи у вртићуПрисуствовање концерту Музичке школе из ЈекатеринбургаМузика и инклузивни рад са дететом са сметњама у развоју у

групи Едукација родитеља кроз музичке радионице и предавања о

утицају музике у раном развоју

Корелација са другим активностима у васпитно – образовном раду:

Слушање класичне, дечје и музике различитих култура у континуитету

Коришћење рециклажног материјала за израду ’’нота’’ (јачање еколошке свести)

Израда ’’нота’’ (формирање појмова пола – цело)Украшавање елемената ’’нота’’ (развијање перцепције)Учење песмице за сваку ноту Упознавање са популарним играма (валцер, твист, рокенрол,

самба)Упознавање са композиторима путем прича и цртаних филмова Вежбе за правилан развој стопала, правилно држање тела,

вежбе за развој моторике реализоване су у корелацији са вежбама фолклорних игара

Вежбе за правилно дисање реализоване су прилоком хорског певања

Упознавање са деловима народне ношње, њиховим називима, начину ношења

Стварање навике за бављење неком активности (вежбе игара и певања у одређено време)

297


Резултати рада: Деца препознају и усвојили су кораке игара (твист, сиртаки,

валцер, народно коло, самба),Усвојили су појмове: линијски систем, ноте, виолински кључ,

музички оркестар,Препознају музичке композиције дечје и класичне музике,Именују поједине познате композиторе,Савладали су основе хорског певања,Упознати су са различитим инструментима, Стекли искуство првим јавним наступом.Наредни кораци:Наставити са реализацијом и постојећих и креирати нове музичке

активности у наредном периоду, Слушање, препознавање и усвајање различитих музичких

стилова (поп и рок музика, француске шансоне, италијанске канцоне, грчка музика, класична музика, изворна народна музика),

Посета музичкој и балетској школи,Присуствовање различитим музичким фестивалима


298

ПУ „Радост“Надежде Петровић 8 32000 ЧачакТел:032-222-556

ПУ „Моје детињство“ ЧачакНемањина 6032000 ЧачакТел:032-347-530

Аутори рада:Сања Мирковић-дипломирани васпитач,Марина Илић- дипломирани васпитач.

Презентатори рада:Сања Мирковић-дипломирани васпитач Марина Илић- дипломирани васпитач

„МАГНЕТНА ТАБЛА КАО ДИДАКТИЧКО ИГРОВНО СРЕДСТВО У ПРЕДШКОЛСКИМ УСТАНОВАМА“

Начин приказа рада: Усмено излагање уз мултимедијалну пре-зентацију, демонстрација на реалном дидактичком средству, радиони-ца у завршном делу, дискусија.

Кратак опис презентације: Васпитач Сања Мирковић и Марина Илић уз мултимедијалну презентацију представљају употребу маг-нетне табле као дидактичко игровног средства у предшколској уста-нови „Радост“. Демонстрирају репертоар активности на реалној маг-нетној табли. Изводи заједно са учесницма радионицу „ Израда маг-нетних апликациаја“ где ће учесници израдити магнетне апликације које ће употребљавати у својој пракси.Дискусија.

Кључне речи: игра, креативност, едукација, могућности, прила-годљивост, доступност.

Сажетак: Циљ рада је размена искуства у раду са децом пред-школског узраста, указивање на начине организовања средине за учење уз иновативну употребу дидактичких средстава које код деце подстичу развој мишљења, памћења, креативности и ситне моторике . Указивање на значај и потребу за употребом оваквих дидактичких

299


средстава који деци и васпитачима пружају широк спектар могућно-сти комбиновања активности, материјала и облика рада. Представи-ћемо репертоар активности који кроз игру, дружење и забаву у свим предшколским узрастима пружају детету прилике да примењује, ве-жба и унапређује оне способности које су код њега најактуелније у одређеном тренутку својим темпом и прилагођено сопственој когни-тивној структури.

ПОЛАЗНА ОСНОВА ПУ „Радост“ у сарадњи са локалном самоуправом почев од 2004.

године до данас спроводи еколошке пројекте који за циљ имају да се у васпитно-образовном раду у току школске године планирају и реализују еколошке активности за децу и родитеље у циљу подиза-ња еколошке свести и успостављања позитивног односа према при-ридном и друштвеном окружењу. Једна од пројектних активности је и организовање еколошких радионица на градском тргу 5.јуна сваке године.

Изазов у оваквој организацији радионица,на које су позвана на учешће сва деца Града Чачка, је осмислити и припремити активно-сти које ће истовремено и испуњавати постављене циљеве и за кратко време ангажовати што већи број учесника ( деце и родитеља).

КАКО СМО ПОЧЕЛИ Поставили смо себи циљ да осмислимо дидактичко игровно сред-

ство које ће развијати еколошку свест деце , њихове умне способно-сти, позитивно утицати на развој дечје личности, развој социјалних особина, неговање позитивних емоција, да подстиче дечју машту и креативност, и да испуњава психолошко–педагошке, техничко–тех-нолошке, здравствено – хигијенске и естетске услове добре играчке. Желели смо да направимо средство које ће поред образовне функције имати и функцију преношења културе друштвене средине у којој дете расте.

МОТИВИ ЗА ИЗБОР ТЕМЕ: Потреба васпитача за дидактичким средством које својим садр-

жајем,величином и трајношћу може да обезбеди великом броју деце прилику да кроз игру стичу сазнања.


300

ЦИЉЕВИ:

ОПШТИ ЦИЉ: Имплементација нових начина васпитно образовног рада у пред-

школском васпитању и образовању.

ПОСЕБНИ ЦИЉЕВИ:Развој логичког мишљења.Развој еколошке свести код деце.Развој кооперативности у процесу учења и игре.Развој креативности.Развој естетског доживљаја.

ОЧЕКИВАЊА:Укључивљње што већег броја деце и родитеља у еколошке актив-

ности.Мотивисаност деце да играјући се уче и то индивидуално , у пару

или у мањим групама по сопственом избору. Унапређивање васпитно образовног рада.

НАША ДИЛЕМА:Да ли ће ово средство наћи ширу примену у васпитно образовном

раду.

КАКО ЈЕ ПРОЈЕКАТ ТЕКАО:Пројекат се развијао кроз три фазе.

I ФАЗАЗа потребе ПУ „Радост“ да у сарадњи са друштвеном средином

подржи акцију „Очистимо Србију“, 5. Јуна 2010. године , поред ак-тивности и радионица које смо планирали у тиму, имали смо жељу да осмислимо дидактичко игровно средство које ће код деце развијати еколошку свест кроз игру и разоноду. Које ће моћи да задовољи све критеријуме добре играчке. Желели смо да то игровно средство буде по мери детета а да својом величином и естетиком привуче што већи број посетилаца на грдском тргу. Планирали смо да садржи смисаону игру коју у исто време може играти више игарача а да се након игре

301


лако може поставити за нове играче и нову игру. Водећи се овим кри-теријумима осмислили смо и направили „Магнетну еколошку слага-лицу“.

Магнетна еколошка слагалица састојала се из: велике магнетне плоче(2.4*1м) на којој је био насликан симболичан приказ града Чач-ка и велике канте са видно назначеним знаком за рециклажу, затим око 50 разних апликација са магнетом на којима су били приказани деца ( у игри, док саде биљке и др.пожељним активностма), биљке, животиње, куће итд. док је на следећих 25 апликација било приказано смеће, пластичне флаше и разни одпадни материјал. Магнети су тако направљени да деца њима могу врло лако да манипулишу уз задатак да апликације смећа „одлажу“ у канту за рециклажу и замењују их апликацијама на којима су приказани бића, предмети и појаве које су пожељне у природи. „Магнетна еколошка слагалица“ је 5.јуна 2010.представљена јавности, испунила је наша очекивања и изазвала је ве-лику заинтерсованост деце предшколског узраста, њихових браће и сестара школског узраста и такође родитеља.

II ФАЗАМагнетна еколошка слагалица је након активности на тргу прене-

шена у радну собу наше васпитне групе. У свакодневном раду са де-цом, пратећи на које се све начине деца играју апликацијама на табли, увидели смо да овакво дидактичко игровно средство пружа велики избор могућности деци који су постали креатори игре, а самим тим и васпитачи су добијали идеје за осмишљавање активности са постоје-ћим апликацијама и таблом или уз мале додатке.

Табла је расла заједно са децом, а идеје су се низале једна за дру-гом. У сарадњи са родитељима оформљена је радна група родитеља и васпитача који су имали задатак да израђују нове апликације које су биле потребне.

Неке од активности које смо од постојећег материјала осмислили и реализовали са децом су:

Средња група:� Шта где припада? Уочи неправилности и замени их одговара-

јућом сличицом.� Лети ,плива, хода? Постави сличицу бића које хода, или које

лети или које плива на одговарајуће место на табли односно слици.� Скупови? На назначено место одвој скуп биљака или скуп жи-

вотиња или скуп деце, одреди бројност ( до 5 елемената).


302

� Уз додатак апликација које симболишу годишња доба, поста-вити задатак деци да формирају слику која је карактеристична за ак-туелно годишње доба.

� Говорна вежба: Опиши догађај са слике.Старија група:� Релације положаја: испред, иза, између, поред, изнад, испод...

Нпр. Постави птицу изнад фабрике, стави жабицу поред реке, поста-ви два цвета испод дрвета а између њих лептирића...

� Такмичарске игре: уклони смеће и стави прикладну апликаци-ју. Ограничење или временско или по задатом броју апликација.

� Скупови до 7 елемената, формирање, издвајање, бројност, придруживање...(формирај скуп цветића, одреди бројност скупа па сваком елементу скупа цветића придружи по лептира.)

Припремна група:� Говорна вежба: Измишљена прича; Поставити на почетку само

нпр. апликацију девојчице, даље једно дете започиње причу и додаје другу апликацију, наставља следеће дете додаје 1 апликацију – 1 ре-ченицу...

� Скупови до 10 елемената, придруживање симбола бројности односно цифара одређеном скупу , почетно сабирање и одузимање односно добројавање и одбројавање ( ако из скупа лептира издвојиш лептире црвене боје, колико ће лептира остати...)

303


� Придруживање слова азбуке на табли. Препознавање слова, слагање одређене речи уз одређену апликацију , разне игре словима , комбиновање, слободна игра словима по жељи децe.

III ФАЗАПрезентовали смо рад на нивоу установе, на активима свих узра-

сних група. Стручна служба установе и менаџмент установе је препо-знао значај увођења оваквог дидактичког средства у васпитно обра-зовни рад у предшколској установи и већ у јесен 2010. године све васпитне групе (127 васпитних група) су добиле беле магнетне табле.

Наставили смо да осмишљавамо активности и апликације а маг-нетна табла је на задовољство деце постала неизоставно средство у нашем раду.

Априла 2013. године, магнетну таблу смо презентовали ван уста-нове, на такмичењу "Нај играчка 2013." у Пожези. У конкуренцији од 25 дидактичких средстава из Србије, "Магнетна еколошка слагалица" је освојила прво место. То нам је потврдило наша уверења да је овај иновативан начин организовања учења кроз игру добар и потребан сваком васпитачу у свакодневном раду.


304

ТЕШКОЋЕ У РАДУТехничка израда средства (табле)- велику помоћ нам је пружило

техничко особље ПУ"Радост".Потреба за великим бројем магнетних апликација чија израда из-

искује доста времена и труда- подршку смо добили од родитеља који су били чланови радне групе за израду апликација.

ДОБИТ ЗА ДЕЦУСрећно и задовољно дете.Развој креативности .Успостављање боље интеракције и кооперативности међу децом.Прилика да стичу и верификују своја знања на нов и забаван начин.Игра која им пружа безброј могућности.

ДОБИТ ЗА РОДИТЕЉЕМогућност укључивања у реализацију васпитно-образовног рада.Задовољство због заједничких активности са децом и васпитачима.Применљивост идеје за организовање игара и у кућним условима.

ДОБИТ ЗА ВАСПИТАЧАУнапређење квалитета рада.Иновативан начин остваривања васпитно образовног рада.Повећање компетенције васпитача,Успостављање сарадње међу децом, васпитачима и родитељима.Боље упознавање дечјих потенцијала.Задовољство због заједничким постигнућа.

ШТА ПЛАНИРАМО ДАЉЕ?Промовисање стеченог искуства у раду.Ширење употребе овог средства кроз све области васпитно обра-

зовног рада.Прилог : Фотографије „Магнетне еко слагалице“

305


ПУ „Наше дете“ШабацКраља Александра 1715000 ШабацТелефон: 015 304 750Факс: 015 304 745email: [email protected]

Аутори:Оливера Павловић, помоћник директора, дипломирани васпитачМирјана Васић, помоћник директора, дипломирани васпитачНевенка Јокановић – Урошевић, васпитачЈованка Петровић, дипломирани васпитач Данијела Томић, дипломирани васпитач – мастер

МУЗИКА ЗА ДУШУ

Како је све почело? Правилник о стручном усавршавању и стицању звања наставни-

ка, васпитача и стручних сарадника, донет прошле године покренуо је низ дешавања у нашој Установи. Први корак је било анкетирање запослених који се баве васпитно-образовним радом, у којем је треба-ло да се прикупе подаци о компетенцијама васпитача, медицинских сестара и стручних сарадника. Обрадом је добијена база категори-саних података, који су, између осталог1, показали да одређен број васпитача поседује високе компетенције у области музике2. (До сада су сви васпитачи са музичким образовањем имали улогу сарадника у објектима у којима раде и несебично су помагали свим колегама при-ликом организовања и извођења музичких активности и програма.)

Идејни творци овог пројекта су помоћнице директора које су пре-дложиле да се вештине и знања запослених активирају и да се, пре него што нас закон условљава, започне са програмима стручног усавр-шавања унутар установе. У Годишњем плану рада за 2012/13. годину

1 Испоставило се да имамо групу васпитача са високим компетенцијама у: драмском стваралаштву, изради лутака, плесним и фолклорним активностима, математици и многим другим областима. 2 Под високим компетенцијама подразумевамо завршену средњу музичку школу.


306

предвиђено је да започне са радом Школа хармонике и Хор васпита-ча. Сви запослени су у новим решењима добили и нова задужења у оквиру четрдесеточасовне радне недеље, заснована на специфичним вештинама које поседују. За диригента оркестра на основу компетен-ција, одабрана је Невенка Јокановић - Урошевић, за диригента хора Јованка Петровић.

Зашто баш хор и оркестар хармоника?Упоредо са Правилником, захваљујући сарадњи и договору двеју

директорки – Марице Вулетић и Светлане Карић, у Установу је сти-гла и донација Високе струковне школе за образовaње васпитача из Шапца – 13 хармоника3. Идеја је била да се споје законска обавеза и задовољство, што, морамо признати није често изводљиво. Пробе су организоване са две групе полазника, у два термина. Са пробама се почело у фебруару 2013.

У хору су се окупили сви љубитељи вокалне музике и хорског пе-вања.

На самом почетку пројекта није се знало да ли ће хор и оркестар имати наступ, али како је време одмицало, а музичари се усаврша-вали, одлучено је да тај наступ буде на отварању XIII Позоришних играрија, у мају 2013.

ОркестарПрви је са радом почео оркестар, 1. фебрура 2013. и то у две групе

од по 10 васпитача. Анкетом смо дошли до података да само 12,5% има музичко образовање, неко из музичке школе, а неко са Педагошке академије. Некима то и није био први сусрет са хармоником, али без обзира на музичко искуство, у почетку су сви били уздрмани тремом. Међутим, мотивација је надвладала трему – сви полазници су били чврсто решени да кроз дружење науче да свирају и да тиме унапреде своју васпитно-образовну праксу. Мотивација је толико јака, да би се сви определили за овај облик стручног усавршавања чак и да нису до-били сате за стручно усавршавање унутар установе. 25% испитаника је оценило да свирање, осим што унапређеје професионалне компе-тенције, позитивно утиче на личност васпитача. Сви су се сложили да су током обуке много научили и да то примењују у раду са децом.

3 5 хармоника је већ било у установи, а 2 хармонике су васпитачи донели.

307


Нико од испитаника није имао примедбу да организацију проба (про-бе су биле после радног времена) и сви би препоручули и другима да се опробају у овој вештини.

На Семафору осећања полазници Школе хармонике су требали да означе своја осећања пре и после пробе. Од двадесет понуђених „емоција“, ево како су се изјаснили:

Пре пробе После пробе

23,07% „срећно“ 23% „срећно“

30,76% „конфузно“ 15,38% „охрабрено“

15,38% „лепо“ 23% „поносно“

7,68% „љутито“ 38,5% „лепо“

7,68% „нестрпљиво“

7,68% „нервозно“

7,68% „иритирано“

Могло би се закључити да је већина негативних емоција нестала и након пробе се преобратила у неко позитивно осећање.

Диригент оркестра уредно је водила евиденцију о пробама и о на-предовању полазника. Уложила је своје музичко умеће да обучи по-четнике, подстакне оне са искуством и да на крају све то звучи као складна целина. Невенка је непрестано бодрила чланове оркестра, желећи да свако извуче најбоље из себе и да то искаже кроз музику. Поред Невенке, са оркестром је радила и Оливера Павловић.

Хор Аудиција за хор је одржана 22. фебруара. Пријавиле су се 24 васпи-

тачице, међутим за финални наступ је одабрано двадесет. Пробе су организоване једном недељно, у сали вртића „Младост“, као и пробе оркестра. Све полазнице су имале искуство у хорском певању – неке само из школских хорова, а неке и из чувеног шабачког хора „66 де-војака“. У почетку су те разлике биле драстичне, али временом су усклађене. Песме су увежбаване градацијски, од једноставнијих ка сложенијим, а када се сазнало за наступ, одабрана је песма која ће одговарати и прилици и извођачима.


308

Спроведена је анкета међу чланицама хора и утврђено је да, иако све имају искуства у хорском певању, само 10% има музичко образо-вање (завршену средњу музичку школу). За учешће у хору мотиви-сала их је љубав према музици и певању, али и жеља за дружењем. Сати стручног усавршавања нису од пресудног значаја. Интересантно је да су се у хор укључиле и приправнице. Нико није имао замерке на организацију проба, сви су се сложили да пробе кратко трају. Све чланице су се сложиле да певање позитивно утиче на њих као особе и да им прија. Ово искуство им користи и у раду са децом, али и њима лично. Топло препоручују свима који имају вокалне могућности да се укључе у рад хора.

Наступ(и) Све три вечери XIII Позоришних играрија почеле су наступом хора

и оркестра. Утисак је да су васпитачи наступили врло професионално, без обзира на то што су имали мало времена да увежбају репертоар.

Добити Ако имамо у виду да ПУ „Наше дете“ велика установа са преко

четири стотине запослених, од којих је преко 200 васпитача и меди-цинских сестара, логично је да се не познајемо добро сви међусобно. Хор и оркестар су окупили педесетак људи који иначе не раде заједно, чак се и не познају међусобно, око исте идеје, што није занемарљи-ва чињеница. Стечено је и значајно искуство у тимском раду и уло-зи синхронизације рада са осталим члановима тима, као и важност личног доприноса за остварење заједничког функционисања и циља. Такође, ако знамо колико су сви васпитачи и медицинске сестре изло-жени стресу због природе посла, важно је и то што им је омогућено да се у оквиру Установе баве нечим што унапређује њихово расположе-ње и доприноси личном и професионалном усавршавању. Важно је и то што су сви учесници на тренутак променили своју професионалну улогу и представили се и колегама, и родитељима, и деци у другачи-јем светлу. Музичко искуство које су стекли доприноси и њима лично и деци са којом раде – сада су то охрабрени васпитачи који боље по-знају музику и који са задовољством и новим жаром искуство преносе деци. Ефекти музичког усавршавања васпитача били су видљиви већ на завршним приредбама у јуну 2013. Посебно је лепо било видети

309


оба васпитача – диригента како се трансформишу и цветају бавећи се нечим што им је у ранијим животним фазама можда било примарна љубав – музиком.

Наредни корациГодишњим планом рада установе предвиђено је да оба ова програ-

ма наставе са радом и у радној 2013/14 години. Очекује се да ће ове године бити лакше и још квалитетније, с' обзиром на претходно иску-ство, као и да ће бити укључено још више заинтересованих.

ЧЕТВРТА ГРУПА

313


ПУ „Јелица Обрадовић“Вука Караџића 77 11400 Младеновац

Аутори: Тим Васпитача вртића „Сунце“, „Брезе“ и „Звездица“ са педагогом

Реализатори Васпитачи Весна Јанић и Слободанка Ђурђевић Начин приказа рада: Power Point презентација

МОЈА УЛИЦА...кроз логику, увиђање, расуђивање...

Дечја потреба да истражују своју околину, њихово интересовање и радозналост за све што их окружује, као и потреба да испитују и откривају свет око себе, испољена је током шетњи које смо органи-зовали у околини вртића и у граду. Том приликом, између осталог, деца су упоређивала куће, зграде, предпостављала ситуације које је требало решавати-како се станари у овакве зграде усељавају, како би помогли странцу да пронађе одређену кућу, којим симболима би куће обележили уместо бројевима, како би упутили друга да дође до врти-ћа, посластичарнице, играонице идр. Ове ситуације су довеле до по-стављања теме „Моја улица“, са циљем развијања способности реша-вања практичних проблема и сналажења у свакодневним животним ситуацијама ослањањем на логику, увиђање и расуђивање.

У реализацију теме, кренуло се од онога што је деци било најбли-же-куће у којој живе. Деца су градила куће од различитог материјала, пројектовала су куће од одређеног броја елемената, правила кућа по моделу, као и решавала проблеме у игри „Ради оно што радим ја“, где су била у ситуацији да упознају просторне релације, величине, обли-ке. Понудили смо игре решавања практичних проблема, нпр. „Про-бушен олук“, „Нестала је струја“, „Саксије на прозору“ или „Како дохватити изгубљени кључ“ до чијих су решења долазила неком интелектуалном операцијом, истраживањем и примењујући стечена знања. Стављали смо децу у ситуацију да изразе проблем предста-вљен на слици у играма „Пронађи грешку“ или „Шта није логично“. Цртање једне исте куће из различитих позиција била је прилика да деца мењају угао посматрања и у односу на њега реше задатак.

Користили смо искуства која су деца стекла у односима са другим људима и осмислили игре решавања проблем ситуација кроз драмске


314

игре нпр. селидба кућних љубимаца (измешане „корпице“), сусрет аутомобила у уској улици, комшија на степенишу зграде који носе велике пакете идр.

Решавање проблема постављених на симболичком материјалу је био интересантан свој деци. Примери игара су „Исто или не“, „Про-нађи исте куће“, „Збуњени зидар“... где су деца била у ситуацији да проналазе или стварају решења у сложеном сплету односа.

Решавали смо стварне проблеме док смо шетали-кретање улицом пуној бара или рупа, залеђеном улицом, недостатак места за одлагање отпадака. Откривали смо која кола најдуже стоје на паркингу (пада снег), која су стигла последња и из ког правца.

Осмислили смо игре где су деца, користећи математичка сазнања, решавала проблеме формирања насеља, распореда кућа у улици, ко где живи, повезивали и проналазили бројеве на кућама и картама у игри „Сналажљиви ђубретари“.

Деца су нас својим запажањима водила ка осмишљавању нових игара. У шетњи смо уочили да се иза зграда налазе неке друге зграде Тако је настала игра „Колико има кућа“, а она су се у сложеном сплету кровова одлично сналазила. У игри као што је „Поштар“ деца су у пару проналазила који део мапе недостаје, склапала ликове чланова породица идр, а у игри „Рођендан“ деца су решила проблем израдом мапе по којој су деца из друге групе пронашла воскарску радњу за свећицу која недостаје за прославу рођендана.

Непосреда околина и окружење у којем деца расту и крећу се пред-стављају неисцрпан извор ситуација које су провокација за њихов ин-телектуални развој. Ми смо то искористили, уједно подстчући их да трагају за што више решења на различите начине.

315


ПУ „Бошко Буха-Палилула”Прерадовићева 2аБеоград 011/7292382

Аутори презентације: тим васпитачи вртића «Весна»: Драгана Савић, Бранка Несторов и стручни сарадник- психолог Весна Дукадиновић

Начин излагања: усмено излагање, ППТ презентација

„УЧИМО ИГРУ- УЧИМО КРОЗ ИГРУ”

Почетком прошле радне године одлучили смо да се интензивније бавимо квалитетом дечје игре и улогом васпитача у њеном подстица-њу. Каo и увек до сада, наша полазна основа били су стандарди ква-литета- овога пута у области Васпитно-образовни рад.

На састанцима смо почетком године...-причали о опремљености васпитних соба, центара интересовања,

разноврсности дидактичких средстава-о врсти и начину реализације игара и активности у вртићу као и -својим искуствима везаним за игру из нашег детињства, а-питали смо и родитеље како се њихова деца играју код куће

-Питали смо се и:-колико спонтана дечја игра захтева интервенцију/подстицај од

стране одраслог и у којој мери је она онда и даље спонтана?- у којим улогама се васпитач налази током дана, са којом флек-

сибилношћу прелази из једне у другу улогу креирајући квалитетну, развојно подстицајну игру

Васпитач има важан задатак- да обезбеди: време, простор, матери-јале и подршку деци у игри која је безбедна, у социјалном смислу подстицајна, са смислом и значењем и испуњена имагинацијом.

Дечју игру подстичемо тако што: пажљиво посматрамо, знамо када треба да уђемо а када да изађемо из игре, обезбеђујемо безбед-ну средину, провоцирамо различитим питањима децу, водимо рачуна


316

о важности културног и породичног контекста, постављамо питања отвореног типа, нудимо различите материјале и средства, нудимо из-боре, омогућавамо деци да преузимају ризик а да не доживе неуспех, хвалимо идеје деце.

На почетку смо се бавили средином за учење и закључили да у нашем вртићу:

-средину за учење треба оплеменити, а неке центре направити (драмски)

да нам недостаје мекани кутак где би деца могла да се осаме, да физичку средину за учење ретко -мењамо, да она рефлектује актуелна дешавања и васпитно образовни процес углавном кроз дечје радове и исказе на паноу

-Материјали и средства су класификовани али нису означени-Дечји продукти и радови су углавном доступни деци и родитељима-Игровни материјал није разноврстан колико бисмо желели, и не

подстиче децу довољно на експериментисање и истраживање-Повремено правимо нова средства, најчешће слагалице-Мањи део родитеља се укључује у израду средставаТимски рад се реализује по потреби у соби или током реализовања

теме Наши одговори су били углавном уопштеног карактера и на већину

тврдњи смо одговарали позитивно.

Анализирали смо и како се одвијају игре и активности у врти-ћу, и сагледали да се

-Остварују сви типови активности- неки у већој мери а неки у мањој

-Деца користе играчке по свом избору, нека деца током игре спута-вају другу децу

-Могло би да буде много више разноврсних ситуација за активно-сти у малим групама

-Уколико је неки материјал за децу нов и непознат подстичемо децу на игру

-Уколико ситуација дозволи пратимо реакције деце

317


-Деци омогућавамо да бирају играчке, нарочито поподне -Због недостатка материјала ређе креирамо прилике и искуства

које су изазовне и провокативне за децу-Понекад има одступања од планираног тока активнсти, то кратко

траје и настављамо са планираним активностима -Дечје вербално и невербално изражавање током игара и активно-

сти пратимо али не бележимо често, галама је па се не чује најбоље-Не може се све забележити-Да би деца учила путем открића некад нам за то недостају сред-

ства и време-Потребно је више средстава за креативно изражавање деце у од-

носу на оно што имамо-Потребно је више средстава за драму, музику

Средина за учење и развој- како смо почели

Сагледавши ситуацију по центрима интересовања, закључили смо да су многи центри били сиромашни средствима за игру. Играчке које имамо у соби, ту су већ дуги низ година, неке су похабане, полепље-не, деца их узимају по навици а неке и не примећују.Ставили смо на папир шта нам све треба и које смо недостатке уочили.Дошли смо до закључка да имамо доста играчака али да нам ипак много тога недо-стаје.Посматрали смо децу како користе центре интересовања, и по-звале родитеље да се укључе у обогаћивање средине за учење. Њихов одзив је био изнад свих очекивања.

С обзиром да је центар саобраћаја у средњој групи био сиромашан средствима, у сарадњи са родитељима смо радили на оплемењивању тог простора.Родитељи су почели да доносе разна превозна средства, играчке, а потом су учествовали у прикупљању разног амбалажног материјала, слика превозних средстава- аутобуса, камиона, цистерни итд. Израдили смо саобраћајну мапу, раскрсницу, семафор.Од прику-пљених кутија већих димензија које смо обложили направили смо не-структуиран материјал за игру и тиме обогатили грађевински центар, кој је смештен непосредно уз центар саобраћаја.

И кухиња је у свим васпитним групама захтевала „реновирање“, унели смо у њу кецеље, капе, столњаке, завесе, салвете, прибор за


318

јело од пластике, пластичне посуде различитих величина, послужав-нике, шпорете, машине за прање судова, микроталасне пећнице, фри-жидере...

Центар за улогу лекара добио је стетоскопе, здравствене картоне, књижице, рецепте, инструменте за зубара, компјутер, телефоне...

Језички центар је оплемењен; сточићем са столицама, сликовница-ма, књигама са причама, часописима, проспектима, албумом са фо-тографијама са летовања и зимовања, дечјим портфолијима, меканим кутком за опуштање- слушање и читање сликовница

Драмски центар обогаћен је скривалицом, позорницом, разним ма-скама са ликовима животиња, гињол луткама...

Почели смо да посматрамо и пратимо децу током „спонтане“ игре, покушавајући да сагледамо:

-Чега деца највише воле да се играју-Које играчке и материјале преферирају-Који делови собе су најатрактивнији, најзанимљивији за децу-Да ли и како деца комуницирају међусобно-Који су им омиљени другари -Који је њихов ниво, вештина играња… Бележиле смо разговоре међу децом, шта раде, питања која по-

стављају, пратили њихова интересовања, као и средства и играчке које су користили у игри.Некад су деца сама предлагала да нам нешто недостаје и да бисмо требали да набавимо.Приметиле смо да су игре на почетку кратко трајале, деца су се делила у мање групице, често су мењала центре интересовања, игре су се понављале.Почињемо да се укључујемо, пажљиво пазећи да не прекинемо игру, дајемо предлоге, додајемо нова средства и примећујемо да се број деце у игри повећава, боља је међусобна сарадња и игра је садржајнијаи дуже траје. У поје-диним играма постојала је подела: игра за дечаке и девојчице. Нашим праћењем и укључивањем и дечаци и девојчице су подједнако почели да користе све просторе у васпитним собама.Повременим додавањем средстава и материјала, игру проширујемо и обогаћујемо, све већи број деце се укључује у различите улоге. Постоји боља међусобна са-радња у смислу дијалога међу децом, међусобног пружања подршке,

319


давања предлога, нових идеја. Деца која су се више играла у друштву једног детета или сама, и мање комуницирала, сада су почела да по-сматрају игру вршњака и вербалним подстицањем од стране одраслог се укључивала у игру.

Деца су стављала мобилне телефоне у торбице, журећи да не за-касне на посао.Тема породице се некако увек провлачила, било да је реч о примарној породици или породици животиња.Центар породице се претварао у кафић, Мек Доналдс и продавницу у зависности од потреба и игре детета.За мрве које се нађу на поду у недостатку оног правог направљен је усисивач од амбалажног материјала који за оним правим ни мало не недостаје.

Примећујемо да деца сама узимају средства, играчке и односе на места на која желе у соби. Средства су им интересантна, користе их на различите начине у различите сврхе, игра постаје другачија, бога-тија.

Ипак, читајући протоколе посматрања, схватиле смо да нас мало има у дечјој игри. Питали смо се која је наша улога осим да допуњује-мо и обогаћујемо средину за учење. Чинило се као да још увек нисмо довољно повезани са децом, планирамо активности и игре, пратимо децу током спонтане игре.обогаћујемо средину...Како да им се још више приближимо?

Почели смо пажљивије да посматрамо спонтану дечју игру сагле-давајући своју улогу у њој.

За нас је био професионални изазов да сагледамо у којој улози и када да се нађемо, а да истовремено не нарушимо квалитет спонтано-сти. Могле бисмо да будемо посматрачи и да седимо близу деце која се играју и посматрамо игру, повремено коментаришемо или сугери-шемо како бисмо помогли да игра траје и не прекидамо игру. Или сценографи, тако што додајемо средства, материјале, коментаришемо и пружамо помоћ и подршку уколико је потребно,не прекидајући игру деце. Могле бисмо и да се паралелно играмо поред децеса истим ма-теријалима, да се не обраћамо директно детету и не прекидамо игру, такође, да будемо партнери деци у игри тако што ћемо се прикључи-вати игри, допуштати да нам деца дају инструкције и да контролишу ток игре.И наравно да први започнемо игру.


320

Критички осврт

Пред нама је био изазов, јер смо до тада спонтану дечју игру по-сматрали другим очима.На различите начине смо узимале учешће и мењале улоге, уживале смо док смо били партнери деци током игре, али некад је требало и покренути игру, поставити неко питање како би деца добила нову идеју и наравно без добрих подстицајних сред-става- ништа.Деца су била и изненађена и задовољна што смо обрати-ли пажњу на неке игре које они сами организују, као и што смо дали важност нечему што они раде. У неким улогама смо се подсетиле детињства и добиле идеје за даља планирања.Посебан квалитет свему даје то што смо стекли целовитију слику о дечијим потребама, могућ-ностима, интересовањима.

Не играју се сва деца на исти начин, није свака игра добра игра и не подстиче развој код деце. Међу децом постоје индивидуалне разлике. Посматрали смо на основу следећих индикатора децу током игре

Да ли дете има проблема током интеракција у малој групи или само када је само.

Да ли дете бива одбијено када покушава да се прикључи групи Да ли се чини да је дете напето док се друга деца играју а оно није

укљученоДа ли дете лако губи стрпљење када се игра са другом децом Да ли дете више манипулише предметима него што их користи за

симболичку игру Да ли ћути или говори само са собом током игре Да ли одбија да сачека свој ред, или да дели са другом децом. Уколико је одговор негативан за више индикатора, састављали смо

чек листу за поједину децу како бисмо лакше сагледали потребе де-тета и кроз постављање индивидуалних циљева настављали даље да планирамо активности за ту децу. И деца са посебним образовним потребама се укључују у игру у редовне групе, дечаку су биле најинтересантније игре у центру по-родице.

Родитеље смо укључили од самог почетка, њихова подршка нам је била драгоцена, били смо партнери у правом смислу речи.Након што смо им дали упитник, сазнали смо како се деца играју код куће, које су им омиљене играчке, где се играју.

321


Одлучиле смо да врата вртића за дружење родитеља и деце буду отворена преко целог дана

Родитељи су били пријатно изненађени али и мало збуњениДеца су са нестрпљењем чекала долазак својих родитеља и водила

их у центре својих интересовањаМаријина мама се забринула око велике количине судова који ће

остати када они оду из ресторана, па је рекла да би било дивно када би имали машину за судове.

Неки родитељи су остали и дуже од два сата у игри са својом децомПојединој деци нису дошли родитељи, али су се на позив родитеља

друге деце играли са њимаПоједина деца чији родитељи који нису били тог дана са својом

децом пренела су своје утиске, тако да су они питали да нам дођу наредних дана у посету

Игре су биле садржајне, временски су дуго треајале и биле пропра-ћене веселим расположењем.

Родитељи су рекли после радионице...

Све ово ме је на тренутак вратило у детињство и подсетило како сам се исто овако некад играла

Сад имам јасну слику шта моје дете ради у вртићу и како се играМогло би ово и чешће да се организује бар једном месечноСмејала сам се са децом они су најдивнија створењаРадионица је велики погодак што се тиче упознавања деце и упо-

знавања остале деце и родитеља, требало би правити што више ова-квих скупова са осталом децом и родитељима

Лепо је бити поново детеЈедва чекамо да поново дођемоСледећи пут да буде организована мало касније, јер маме које раде

треба да излазе раније са посла да би стигле

Закључак

Почели смо са стандардима квалитета враћамо се њима како бисмо сагледали у чему су помаци, где смо тренутно.У односу на недостатке када је реч о средини за учење, које смо на почетку сагледали сада


322

примећујемо да се много флексибилније односимо према центрима интересовања, неке смо заменили, неке проширили, уводимо нове центре.Унели смо доста средстава, обогатили средину за учење.Деца сама преносе средства где желе, више и дуже се играју по центрима интересовања.Деца која су се раније слабије укључивала у игру сада се више укључују.Васпитачи све више преузимају улогу партнера са децом у игри.Родитељи радо долазе на радионице, да се „играју са нама“. Тимски рад је постао квалитетнији, често се током дана и пре и по подне састајемо и размењујемо искуства, на основу тога даље проширујемо свој рад, добијамо нове идеје..Деца се више договарају о томе како ће се играти и које ће играчке користити.Комуникација је богатија и квалитетнија, све више деле играчке.У млађој групи деца се све више играју самостално.Деца која се раније нису укључивала у игру, сада траже помоћ и подршку васпитача и укључују се у игру.Све више бележимо и на тај начин боље упознајемо дечју игру и више сазнајемо о деци.

Кључне речи: стандарди квалитета, спонтана дечја игра, тимски рад, средина за учење, сарадња са породицом

323


ПУ „Бошко Буха“ Палилула,Прерадовићева 2а,Београд,[email protected]

Аутори и презентатори: тим објекта „Пахуљица“: васпитачи На-таша Чукић, Радмила Одаџић, Јелена Лазић, Весна Геошев, Весна Пе-тровић и стручни сарадник Гордана Поповац

Назив рада: „Екологија“Начин приказа рада: powerpoint презентација и 7 бројева Еколо-

шких новина, формата (51x70)

ЕКОЛОГИЈА

Кратак опис презентације: Презентација представља водич кроз процес одабира, разраде и

реализације теме ЕКОЛОГИЈА, почев од образложења теме, осврта на почетне акције и кораке, дефинисања циљева, одабира концепци-је и израде плана акције, преко приказа структуре и извода из садр-жаја свих бројева еколошких новина, све до евалуације и добити за све учеснике у овом процесу. Како су саме еколошке новине, чији настанак и структуру образлажемо у powerpoint презентацији, најбо-љи приказ активности, садржаја, материјала и акција, захваљујући којима смо сазнавали о природи и животној средини, о проблемима савремног друштва али и стицали вештине и особине неопходне за њихово решавање, изложићемо и свих 7 бројева еколошких новина.

Кључне речи:ПРИРОДА, ЕКОЛОГИЈА, РЕЦИКЛАЖА, ЖИВОТНА СРЕДИНА,

ЗАГАЂЕЊЕ И ЗАШТИТАСажетак:Иако је екологија Општим основама васпитања и образовања већ

предвиђена у редовном васпитно-образовном раду, сматрали смо да је неопходно да се на нивоу објекта интензивније посветимо овој обла-сти како бисмо унели промену, како у физичку средину тако и у свест деце, родитеља па и свих запослених и локалне заједнице, чиме би-смо обезбедили свакој следећој генерацији, која прође кроз наш вр-тић, еколошку освешћеност и писменост.


324

С друге стране, глобални токови и очигледне климатске промене, обавезују нас да се ангажујемо на очувању, бар своје непосредне, жи-вотне средине.

Најзначајнијим сматрамо утицај који рад на овој теми има на морал-ну зрелост, која у ово време одсуства солидарности и хуманости, обез-беђује деци, која ће из нашег вртића кренути у живот, вештину грађења заједништва, која им гарантује бољу адаптацију на живот у школи а касније и у свету одраслих, што смо и поставили као основни циљ.

ОПШТИ ЦИЉ: социо-емоционални и духовни развој који гради позитиван однос према себи и другима, према биљном и животињ-ском свету и позитивна осећања према целокупној животној и дру-штвеној средини.

КОНКРЕТНИ ЦИЉЕВИ: • Стицање сазнања:- о улогама које поједине биљке и животиње имају у човековом

животу и како човек може да допринесе њиховом опстанку и развоју.- о начинима на које човек утиче на животну средину и њиховим

последицама.- о начинима на које се човек ослобађа од отпадака и њиховим по-

следицама по квалитет животне средине.- о начинима загађивања воде, земљишта и ваздуха, и поступцима

на које се загађење смањује или избегава.• Развој свести о користима које човек има од шума и начинима да

се оне очувају и обнове.• Развој поштовања и љубави према природи уз мотив да се она

чува и унапређује.• Развој свести о потреби исхране квалитетном храном, коришћења

исправне воде и боравка на свежем и чистом ваздуху.Овако одабрани конкретни циљеви добро су полазиште за избор

садржаја а такође у основи развијају општим циљем дефинисане спо-собности.

Васпитачи као модератори, планери, организатори, све време су били вођени задатком да деци омогуће да развију радозналост и ис-куства о свету који их окружује, да уче да истражују, да користе своја чула и спознају међусобну зависност свега и свих у природи и дру-штву.

ПЛАН АКЦИЈЕ: На једној од уводних радионица са родитељима, издвојила се старија група која је са својим родитељима израдила еко новине састављене од разних новинских чланака, апликација, песми-

325


ца и прича, везаних за екологију што нас је инспирисало да ову њи-хову идеју искористимо као основни концепт за структуирање теме екологија на нивоу целог објекта а самим тим се ова старија група са својим васпитачима квалификовала да буде уређивач свих бројева еколошких новина.

Тако смо и кренули у реализацију теме:- једна етапа, један број новина (укупно 7 бројева)- старија група, сав прикупљени материјал, настао као плод еколо-

шких активности реализованих у току етапе по свим васпитним гру-пама, је анализирала, селектовала и правила еколошке новине које смо потом излагали у еко кутку у холу вртића, на прелиставање, чи-тање, коришћење, као извор садржаја, идеја, игара, свима у објекту, деци, родитељима, гостима.

- временом су се искристалисале теме за сваки број, усталила се концепција (садржај) а из великог броја дечијих предлога издвојио се и назив: ЦИЦА ПРИРОДИЦА

ТЕМЕ БРОЈЕВА су: ЦИЦА ПОЧЕТНИЦА; ШУМЕ; ЖИВОТИ-ЊЕ; БИЉКЕ; РЕЦИКЛАЖА; ВОДА; ВАЗДУХ / ЦИЦИНА ЗАВР-ШНИЦА

САДРЖАЈ НОВИНА смо структуирали тако да одражава мулти-дисциплинарност ове области а у сваком броју је идентичан, што даје стабилну структуру, која је пожељна у класификовању информација и гарантује логичку повезаност и трајност усвојених знања. Садржај чине поглавља која су тако одабрана да равномерно прикажу еко-лошке активности свих васпитно-образовних области и утицај који имају на све аспекте развоја: Цица причалица (еколошке приче, пе-смице, текстови, приче по сликама...); Цицина играоница (еколошке игре); Еколошка азбука (еко буквар); Еко поруке (дечији искази); Еко бонтон (илустрације проблем ситуација); Актуелности (акције, приредбе, представе, посете, сарадња са родитељима и локалном за-једницом); Цицина еко галерија (изложбени простор); Цица памет-ница (квизови, питалице, загонетке);

ЕВАЛУАЦИЈА: с обзиром на постављене циљеве сматрали смо да су најбољи показатељ њихове остварености: Дечији искази, о кључ-ним еколошким појавама и појмовима, који када их упоредимо са они-ма с почетка године указују на боље разумевање еколошких садржаја, о бољем разумевању законитости којима је природа управљена, о бо-љој перцепцији промена у природи, о зрелијем тумачењу понашања људи која нарушавају или пак чувају животну средину. Анкета за ро-


326

дитеље, захваљујући којој сазнајемо да је након годину дана рада на овој теми и у кућном окружењу дошло до значајних промена, да деца све чешће запиткују родитеље о еколошким појавама, да инсистирају на штедњи енергије, на лепом опхођењу према животињама, биљкама и другим људима, на правилном одлагању отпада и разврставању и да више учествују у кућним пословима који доприносе одржавању чистоће и хигијене.

ДОБИТИ: Свако ДЕТЕ је осим задовољства које носи истражива-ње, увиђање, сазнавање, добило и прегршт прилика да ствара, ради и партиципира у својој животној средини, што са собом носи већу одговорност а самим тим и моралну зрелост. РОДИТЕЉИ су осим бројних прилика да заједно са својом децом допринесу здравијем и чистијем окружењу, видно уживали и на бројним радионицама на ко-јима су и сами стварали, креативно се исказали у изради корисних средстава, посматрајући своју децу у различитим новим ситуација-ма. ЗА ВАСПИТАЧЕ је драгоцено сазнање колики потенцијал носи екологија за примену у свим васпитно-образовним областима уз не-ограничене могућности коришћења неструктуираних и амбалажних материјала. ДРУШТВО је сигурно на добитку јер се кроз екологију на најзанимљивији начин усваја демократски принцип да „слобода појединца има границе у поштовању захтева да се њоме не угрожава слобода других људи“, додајемо, свих живих бића.

ЛИТЕРАТУРА:- Др Емил Каменов, Зелена планета, Драгон, Нови Сад, 2004.- Стручни тимови предшколске установе „Радосно детињство“,

Збирка еколошких активности, Нови Сад, 2006.- Марија Вукосављевић, Небојша Деспотовић и др., Рециклигра-

ње, Одисеја, Београд, 2009.- Предшколска установа „Врачар“, Зелени путокази, Београд,

1995.- Јадранка Ишин Томић, Чувари природе, облици рада са децом

предшколског узраста на очувању животне средине, Завод за уџбени-ке и наставна средства, Београд, 1994.

- Весна Мијатовић, Илустроване приче за децу о екологији, како да сачувамо околину

- Дејвид Сузуки, Еколошке занимације, експерименти и радио-нице, Одисеја, Београд.

327


П.У. Бошко БухаБлок Саве Ковачевића 8 Врбасtел: 021/705-100e-mail: [email protected]

Аутори презентације: мр Мира Недић, Олгица Шушулић

ЧУВАМ СВОЈУ ОКОЛИНУ-сарадња са породицом-

Рад Чувам своју околину афирмише развој ставова и односа према

природи кроз разнолике еколошке активности, укључивање родитеља у реализацију во рада и сарадњу са локалном заједницом, употребу природног материјала и ресурса локалне заједнице.

Еколошка интерактивна сликовница Чувам своју околину (Недић Мира,ИКП Богуновић, Нови Сад,2010.) настала је након вишего-дишњег бављења еколошким темама, реализацијом активности са децом.

Еколошка сликовница обједињује три целине: ваздух,земљу и воду, у оквиру којих се налазе занимљиве радионице које смо уз помоћ еколога и родитеља реализовали.

I целина ЧУВА(Ј)М(О)... ВАЗДУХ КОЈИ УДИШЕМО➢ Свако дете треба да посади бар једно дрво које ће расти са њим.

II ЦЕЛИНА ЧУВА(Ј)М(О)... ЗЕМЉУ ПО КОЈОЈ ХОДАМО➢ Свако дете треба да научи да прави хумус који храни биљке. ➢ Где год нађеш згодно место ту цвет посади.

III целина ЧУВА(Ј)М(О)... ВОДУ➢ Обележавање Дана вода- Барска трска у одбрану канала.➢ На обали Великог бачког канала смо направили протест-ни перформанс опомињући још једном одрасле на потребу заштите животне средине.

С обзиром на нашу оријентисаност ка еколопким активностима имамо добру сарадњу са Еколошким покретом Врбаса са којима планирамо и реализујемо акције на очувању животне средине. У току школске 2011./2012. смо у сарадњи са родитељима и Еколо-шким покретом Врбаса имали две акције озелењавања дворишта


328

вртића и садње цвећа, као и колективно учлањење у Еколошки покрет.

Добити су вишеструке по дете, породицу и васпитаче. Акценат је на подизању сарадње са породицом на виши ниво,али и изгра-ђеност личног става детета према природи на основу схватања да и оно може да допринесе очувању природе (улепшању околине) својим учешћем.

КЉУЧНЕ РЕЧИ: очување, озелењавање,ваздух,вода,земља, еколо-зи,сарадња.

Циљеви:• подизање сарадње са породицом на виши ниво• улепшавање дворишта вртића садњом цвећа и дрвећа• схватање човековог утицаја на околииу и развијање љубави

према околини• развој еколошке свести и савести најмлађих• изграђеност личног става детета према природи на основу схва-

тања да и оно може да допринесе очувању природе (улепшању околине) својим учешћем.

• развијање традиционалне сарадње са Еколошким покретом Врбаса

• развијање сарадње са локалном заједницом

Мотиви: • улепшавање дворишта вртића садњом цвећа и дрвећа• подршка у схватању света природе• медијско популарисање потребе за еколошком едукацијом на

предшколском узрасту• значај ране едукације најмлађих на развоју еколошке свести

и савести

УводВртић Сунцокрет се налази у старом делу града Врбаса окру-

жен зеленилом и одвојен са два моста преко Великог бачког кана-ла. Двориште вртића је пространо са доста зеленила. Улаз у вртић је цветна оаза. Објекат је наменски грађен и има простран хол са доста светлости. И у самом холу има доста саксијског цвећа, Кутак природе са акваријумом.

329


С обзиром да је Велики бачки канал најзагађенији водоток у Европи

предшколци већ низ година активно утичу на очување жи-вотне средине и савест одраслих суграђана кроз различите ма-нифестације од којих је најзапаженија традиционални велики Еко карневал који се одржава на Дан екологије, а у сарадњи са локалном заједницом.

С обзиром на нашу оријентисаност еколопким активностима имамо добру сарадњу са Еколошким покретом Врбаса са којима планирамо и реализујемо акције на очувању животне средине.

У току школске 2011./2012. смо у сарадњи са родитељима и Еколошким покретом Врбаса имали две акције озелењавања дво-ришта вртића и садње цвећа, као и колективно учлањење у Еко-лошки покрет. На основу интензивне, квалитетне и континуиране сарадње са Еколошким покретом Врбаса добили смо у априлу 2012. године награду за најбоље екологе аматере у 2012.-ој години у нашој општини.


330

I целина ЧУВА(Ј)М(О)... ВАЗДУХ КОЈИ УДИШЕМОСвако дете треба да посади бар једно дрво које ће расти са

њим. Дрво је чистач ваздуха.

ЕКОЛОШКА РАДИОНИЦА У ВРТИЋУ СУНЦОКРЕТ ....ЗА ЗДРАВИЈИ ДЕЧИЈИ СВЕТ

У организацији еколошког покрета, а у оквиру акције Како расте дрво, на поклон смо добили неколико десетина садница углавном туја,али и неколико јелки, борова, храстова,врба и липа. Крајем новембра 2011.године је у сарадњи са родитељима и акти-вистима Еколошког покрета организована садња дрвећа.

Свако дете је са својим родитељем засадило једно дрво уз осе-ћање дужности да то дрво негује и штити док је у вртићу,а и после. Активисти Еколошког покрета су демонстрирали садњу јед-не тује објашањавајући значај озелењавања своје околине, начин садње дрвета и каснију негу у виду редовног заливања. Њихов пример су следила деца са одраслима.

331


ХЛАДНА ЗИМА - ТОПЛО СРЦЕ! Данас смо се супер забављали

на хладноћи. Садили смо дрвеће, слушали рецитале и песмице о др-већу деце из вртића Сунцокрет у Врбасу а све у друштву родитеља, бака и дека. А после - сви на чај! КАКО РАСТЕ ДРВО - рашћемо за-једно!-записали су млади еколози на порталу Еколошког покрета испод фотографија насталих на акцији.

Одазвао се велики број родитеља, а читаву акцију је забележи-ла локална телевизијска станица Бачка и РТВ Војводине. Догађај је лепо пропраћен на интернет порталима Врбаса и Еколошког покрета,а телевизијски прилози су доступни на Tubu Tube (25 11 2011 TV BAČKA - SADNJA U VRTIĆU SUNCOKRET)

У нашу књигу Утисци еколози су записали:- Још једна лепа сарадња са предшколском установом Бошко Буха

у Врбасу. Доћи ћемо опет како би најмлађе полако спремили на изазо-ве животног амбијента.

II ЦЕЛИНА ЧУВА(Ј)М(О)... ЗЕМЉУ ПО КОЈОЈ ХОДАМОСвако дете треба да научи да прави хумус који храни биљке.

Лако је, покушај и ти.Током јесени у неколико наврата смо одрадили радионицу са-

купљања лишћа из приручника Чувам своју околину. Упутство у приручнику гласи:

Потражи помоћ одраслог да ти ископа рупу у земљи. Буди вредан и скупљај лишће као и ми. Лишће стављај у рупу. На про-леће ће у тој рупи бити хумус који можеш стављати када будеш садио неке биљке.

Циљеви:- озелењавање вртића;- развијање осећања одговорности за еколошку ситуацију у сво-

јој околини;- пажљив однос према живом свету из непосредне околине.


332

ПРВИ ДАН ПРОЛЕЋА-ГДЕ ГОД НАЂЕШ ЗГОДНО МЕ-СТУ ТУ ЦВЕТ ПОСАДИ

Први дан пролећа смо обележили акцијом уређења баште врти-ћа. Читаве породице: маме,баке, сестре деце су се одазвали акцији доносећи различита семена цвећа, расад, саднице ружа, али и ра-зличите алатке за обраду земље.

Сунчано преподне испред Сунцокрета оплеменио је жагор деце.

• Уз помоћ родитеља деца су припремила земљу за сетву (сит-њење и равнање земље различитим алаткама).

• Потом су у леје стављали семена, равнали земљу и заливали.• У наредном периоду деца су бринула и неговала засађене

саднице.Заједничким залагањем родитеља и деце радили смо на разви-

јању хармоничног односа између човека и природе.Циљ: Подстицање интересовања и пажљив однос према биљ-

кама из непосредне околине.Првим пролећних дана смо, као и сваког пролећа, имали акцију

садње семена поврћа у нашем расаднику.• У пластичне чаше од јогурта деца стављају земљу за цвеће.• У чаше стављају семе одређеног поврћа по свом избору.• Посађено семе заливају и стављају на тацне како би се ви-

шак течности излио.• Током наредног периода, негујући биљке, деца су пратила фазе

клијања и раста расада поврћа запажајући какви услови погодују биљкама за раст и развој.

333


Циљеви: Уочавање животног циклуса биљке и услова неопход-

них за раст и развој биљака. Активно учествовање деце у негова-њу биљака (радно васпитање).

III целина ЧУВА(Ј)М(О)... ВОДУДАН ВОДА-- БАРСКА ТРСКА У ОДБРАНУ КАНАЛА На обали Великог бачког канала смо направили протестни

перформанс опомињући још једном одрасле на потребу заштите животне средине.


334

Стотине деце свакодневно прелазе мост преко Великог бачког канала идући до школе. Овај канал је велики загађивач ваздуха.

Одржали смо радионицу у оквиру кампање „Зелени, а зрели“ коју су подржали локална управа, компанија Суноко, те покрајински се-кретаријати за спорт и омладину и заштиту животне средине и про-сторног планирања. Узорковање муља, објашњење његовог састава, помен преосталих загађивача канала, разговор о штетности по приро-ду и људско здравље, обавезни су део оваквих радионица.

Велики бачки канал у протоку кроз град Врбас постао је једно ве-лико „мокро поље“, с којим је природа кренула у одбрану од људског атака. Познато нам је да се на овај начин, уз додатак супстрата, ефи-касно могу отклонити непријатни мириси, али и једињења азота, фос-фора, тешких метала и других отровних материја из отпадних вода.

Наравно, тешко је веровати да се пола милииона тона токсичног муља, може прерадити искључиво трском и супстратом. Али ако би се загађивање зауставило, природи би умногоме олакшали опоравак, и сигурни смо да би канал за коју годину постао знатно безопаснији по здравље околног живља.

Говорна (ликовна) играоница коју смо одрадили:Буди маштовит(а) и реци (нацртај) за шта све може да се ко-

ристи:• Пластична флаша, а да није за воду или сок.• Конзерва, а да није за пиће или храну.

335


ДОБИТИ ЗА ДЕЦУ• Подизање еколошке свести деце, укључујући их у реализацију

конкретних активности, од откривачких, истраживачких до садње дрвећа

и цвећа у непосредној околини вртића.• Учешће у Еко карневалу,уз пригодне маске, музику, песму и

дружење деца обележавају Дан екологије.• Радно васпитање кроз практичне,животне активности.• Игра: Прављење играчака од плодова из природе. • Игра-ликовне активности: ДОБИТИ ЗА ВАСПИТАЧЕ • Приручник за рад са децом Чувам своју околину (Недић Ми-

ра,ИКП Богуновић, Нови Сад,2010.) настао након вишегодишњег бављења еколошким темама, реализацијом активности.

• Едукација родитеља и деце,као и самих васпитача кроз ради-онице Еколошког покрета.

• Медијско промовисање еколошких акција вртића у смислу популаризације заштите животне средине, као и потребе за еду-кацијом од предшколског узраста.

ДОБИТИ ЗА РОДИТЕЉЕ • Родитељи су непосредно укључени у живот вртића.• Утичу на оплемењивање средине у којој им одрастају деца.• Демонстрирају друштвено пожељно и одговорно понашање

према животној средини.


336

ПУ „Драгољуб Удицки”23300 КикиндаДоситејева 43Тел.(0230)21-230,22-530(ф)Е-mail: [email protected]

Аутори рада-презентатори-Далиборка Сретеновић,Оливера Ива-новић и Едита Петровић-васпитачи

САРАДЊА СА КУЛТУРНИМ ИНСТИТУЦИЈАМА КАО СЕГ-МЕНТ РЕАЛИЗАЦИЈЕ ДОДАТНИХ АКТИВНОСТИ

Овај рад представља приказ одређених додатних активности ПУ "Драгољуб Удицки" из Кикинде које се реализују на специфичан на-чин у сарадњи са локалним институцијама културе и широм друштве-ном заједницом.Циљ ових активности је успостављање и развој са-радње ПУ са културним институцијама,увођење иновација у васпит-но образовни рад, развој културних навика на раном узрасту деце и едукација.

Мотиви за избор теме:Мотив за избор овог начина реализације садржаја био је шире и

квалитетније повезивање ПУ са друштвеном средином, према пози-тивним могућностима и утицајима које она садржи. Оваквим актив-ностима уводе се нове методе рада, усвајају се нова знања и искуства, а истовремено оне делују на стимулисање свих сегмента развоја лич-ности.

Циљ:Циљ презентације је да се кроз практичан рад учесницима по-

каже на који начин се кроз додатне активности ПУ може утицати на развој свих сегмента личности и како добит од ових програма имају сви учесници васпитно-образовног процеса(деца,родитељи,васпита-чи,стручни сарадници и шира друштвена заједница).

Специфичан циљ:Остваривање циљева васпитно образовног рада у широј дру-

штвеној заједници Подстицање развоја свих аспеката личности, посебно комуни-

кативних способности деце у интеракцији са познатом и непознатом децом и одраслима

337


Развијање партнерских односа са породицомУвођење новина у васпитно образовни рад кроз реализацију до-

датних активности у културним институцијама градаЗадаци васпитача:Развој стваралачке имагинације и мишљења на раном узрастуУпознавање са културном баштиномПодстицање хуманости и емпатије на раном узрастуСтимулисање спонтаног драмског израза, драмске импровизаци-

је и драмског стваралаштваРазвој самопоштовања деце,сарадње и коооперацијеНеговање стваралаштва и имагинације Развијање интересовања и љубави према уметничким вредно-

стима Препознавање правих уметничких вредности на раном узрасту

Фазе кроз које смо пролазили:Фазе припреме:Формирање група деце за одређене додатне активностиМедијска кампања-кратка промоција додатних активности на

локалној телевизијиШтампање промотивних флајера додатних активности ПУ

"Драгољуб Удицки"Осмишљавање и израда плаката додатних активностиУпознавање родитеља са циљевима и на додатних програма-

,формирање групеОдржати родитељски састанак да би се родитељи упознали са

циљевима и задацима конкретне додатне активностиУпознавање са културним дешавањима града у текућем периоду

пратећи културни водич градаФазе реализације:Комуникација са представницима културних институција-по по-

требиЗаказивање посете одређеног догађаја -најава и договор са одре-

ђеном институцијомПрипрема деце и родитеља за предстојеће посете културним до-

гађајимаРеализација одређених васпитно образовних садржаја који ће се

презентовати ван оквира установе


338

Сарадња са родитељима (укључивање родитеља у реализацију васпитно образовних садржаја у оквиру додатних активности)

Фаза евалуације:Кроз реализацију васпитно образовних садржаја унапређују се

сви сегменти развоја личности, а посебно комуникативне способно-сти говора,отварајући богате и разноврсне интеракције, вербално и невербално изражавање емоција на различите начине...

Одређене садржаје културних институција прилагодити дечјим могућностима и интересовањима деце предшколског узраста

Тешкоће са којима смо се суочавали:Ускладити време реализације активности које ће одговарати

свим актерима(деца,васпитачи,родитељи и друштвена заједница)Недостаци техничке природе:Обезбедити превоз,осветљење ,музику,микрофон...)Изналажење материјалних могућности за обезбеђивање одређе-

них средстава за рад

Како смо превазилазили тешкоће:подршка родитеља,ПУ и институција културеконтинуирано медијско праћење и промовисање активности на

нивоу васпитне групе,вртића,установе и градатимски радфлексибилност васпитача,деце,културних радника

Време реализације:Додатне активности реализоване су у поподневним сатима јед-

ном недељно током претходне школске године

Шта смо хтели да добијемо

Енергетски баланс међу актерима додатне активности,слободна размена искуства,доживљаја –подстицајна интеракција

Подстицање и развој интересовања за културне и уметничке врендости и садржаје

339


Шта смо постигли

Добит за децу:

Развој способности слободног изражавања Развој стваралачке маште и креативног мишљењаБогаћење искустваБогаћење речникаЗадовољена је дечија потреба за боравком у другачијој средини

Добит за васпитача:

Иновирање сопствене праксеСарадња и неговање тимског рада у установи и ван њеПовезали смо децу са културним и традиционалним вредностима

и садржајима шире заједнице,јачајући свест о припадностиСтворили смо ситуације за богате и разноврсне интеракције и

комуникацијеОткрили смо нови начин употребе простора и предмета који нас

окружујуСтицали смо различита искуства ван вртића Сарадња са родитељима и њихово укључивање у реализацију са-

држаја

Добит за родитеље:

Активно учешће у реализацији садржаја додатних активностиПартнерски однос са дететом и васпитачемСтицање објективније слике развоја дететаСазнање да дете јесте пуноправни члан заједнице,зрело за ула-

зак и боравак у поједине институције културе

Добит за ширу друштвену заједницу:

Приближавање садржаја културних институција деци предшкол-ског узраста

Повратак традиционалним уметничким и културним вредности-ма и деце и родитеља


340

Шта даље:Оно што следи у наредном периоду јесте континуирана сарадња

ПУ Кикинда са институцијам културе кроз реализацију додатних ак-тивности- „Културни кутак“,“Кроз игру до књиге“ и „Дашчице које живот значе“,на задовољство деце и реализатора.

Очекује нас и рад на новој представи која је тематски повезана такође за једно од културних обележја града-„Сова ушара“.

Поменути васпитачи покушаће да у блиској будућности оформе у оквиру установе тим васпитача задужен за стварање позоришних представа које би се могле наћи и на репертоару Народног позоришта Кикинда.

Рад на различитим облицима стваралаштва, чији су актери деца и васпитачи,уз подршку друштвене заједнице био је и остаје један од примарних циљева ПУ „Драгољуб Удицки“ из Кикинде.

341


ПУ „Драгољуб Удицки“23300 КИКИНДАДоситејева 43Тел.(0230)21-230, 22-530(ф)Е-mail: [email protected]

Аутор рада: Радмила ХомановПрезентатори: Јасмина Вулин, Александра Хоманов Завишин,Рад-

мила Хоманов - васпитачи

ЕКОЛОШКЕ РАДИО ДРАМЕ

Овај рад презентује дечје драмско стваралаштво под називом „Еколошке радио драме“ насталог у оквиру додатног програма који се остварује четири године уназад у нашој установи. Програм под називом „Чувари природе“ својим садржајима обухвата еколошке активности које су у корелацији са методиком ликовног, музичког и методиком развоја говора. У тој корелацији настали су различити продукти дечјег стварања, а најзначајнији од њих су драмске пред-ставе. Сваке школске године смо припремали по једну позоришну представу које су приказане на завршним приредбама, на јавним ма-нифестацијама обележавања значајних еколошких датума и др., а у сарадњи са родитељима и институцијама културе. Све представе су снимане у музичком студију наше установе који се налази у оквиру вртића „Плави чуперак“ и који поседује савремену опрему. Аудио цд је трајни запис дечјег стварања који има за циљ представљање рада и могућности деце, васпитача и установе, популарисање екологије код деце и одраслих. Значај овог рада огледа се у конкретном примеру који описује процес настанка аудио диска под називом Еколошке ра-дио драме, како искористити постојеће ресурсе установе и друштвене средине и остварити неуобичајену активност – издавање аудио цд-а.

Кључне речи: дечје драмско стваралаштво, екологија, сарадњаЦиљЦиљеви које смо себи поставили:Општи: Сачувати дечје драмско стваралаштво као трајни запис, и тиме

обезбедити доступност радио драма деци, родитељима, васпитачима, медијима и другима, а у циљу промовисања тема о заштити животне средине и дечјег стваралаштва међу децом и одраслима.


342

Посебни циљеви: Унапређивање васпитачких компетенција.Иновативан приступ васпитно-образовном раду.Развијање сарадничких односа са родитељима, друштвеном сре-

дином. Задаци васпитачаДа обезбеди потребна средства за реализацију пројекта.Да обезбеди потребне услове за реализацију пројекта.

Фазе рада Мотиви за избор теме: Драмске представе су приказане по два до

три пута на различитим манифестацијама и све су добиле веома до-бре критике: да су веома едукативне, да добро осликавају могућности деце, да таквим начином презентовања садржаја „деца-деци“ , деца најлакше усвајају знања, утичу једни на друге. То нам је сугерисало да би било добро да се представе трајно забележе. Из тога се родила идеја да бисмо их могли урадити у форми радио драма, јер као такве имају ширу примену у пракси.

Фаза припремеОдабир текстова и њихова адаптација.Припрема деце за снимање у музичком студију у нашој Установи

који се налази у склопу вртића „Плави чуперак“ и који је добро опре-мљен савременом техником.

Упознавање деце са студиом и начином рада у њему.Упознавање родитеља са њиховим улогама и задацима.

Фаза реализацијеТехничка припрема цд-аОбезбеђивање дозволе за коришћење текстова од аутора тексто-

ва: Станке Брдар, Јовице Тишме, Бранка Милићевића- Коцкице.Обезбеђивање спонзора за реализацију цд-а – сарадња са локал-

ном заједницом и привредним субјектима.Договор о сарадњи са локалним бендом „Дрво труо“ који је радио

аранжман и музику за музичку нумеру.Обезбеђивање дискова, омота.

343


Дизајнирање омота и налепнице за диск.Каталогизација у публикацији библиотеке Матице српске и доде-

љивање ISBN броја.

Фаза евалуацијеПрезентација Еколошких радио драма у вртићу „Колибри“ ПУ

„Драгољуб Удицки“, Кикинда.Примена радио драма у васпитно-образовном раду: васпитачи их

користе као наставно средство у активностима из области екологије, пуштају им драме у времену поподневног одмора пред спавање, и др.

Цд је представљен локалним медијима, те се надамо да ће наћи пут и до шире публике.

Време реализацијеПрвобитна идеја је настала после реализације друге представе и

било је неопходно сачекати још неко време како бисмо имали довољ-но материјала за издавање цд-а. Од идеје до реализације било нам је потребно око две године.

Тешкоће са којима смо се суочавалиКако од идеје доћи до реализације? Најтеже је било осмислити

читав пројекат и разрадити по корацима када шта треба урадити, али и придржавати се тога.

Како децу припремити за улазак у студио? Многа деца су имала страх од „глуве собе“ , страх од микрофона и уопште од технике која се налази у студиу.

Можемо рећи да нисмо наишли на непремостиве тешкоће, по-требно је било веома се потрудити око проналаска спонзора који су обезбедили омоте и дискове, све друго смо успели да превазиђемо добром организацијом и подршком.

Како смо превазилазили тешкоће? Подршком родитеља, колега и сарадника, њиховим активним

укључивањем у реализацију.Систематском припремом деце- упознавање деце са микрофо-

ном, слушалицама, звучницима и техником која се налази у студиу. У томе нам је много помогао монтажер и тон мајстор.


344

Планским деловањем и придржавањем договореног.Јасним постављањем циљева.Успостављањем добре сарадње са друштвеном заједницом.

Шта смо хтели да добијемо?

Трајни документ који сведочи и презентује стваралаштво деце.Медиј који има вишеструку сврху.Средство популарисања екологије, промовисања значаја заштите

животне средине које својим садржајима утиче на развијање еколо-шке свести.

Шта смо добили?

Добит за децу

Могућност слободног изражавања кроз драмско стваралаштво.Развијање посебних способности.Стицање ширих знања и богаћење искустава.Задовољност и осећај поноса.Успостављање толерантног односа међу децом, међусобно ува-

жавање и подржавање.

Добит за родитеље

Могућност активног учешћа у активностима.Унапређивање партнерских односа међусобно и са васпитачима.Посматрање и праћење дететовог развоја и напредовања.Увид у дететове способности.

Добит за васпитаче

Иновирање сопствене праксе.Откривање личних снага, интересовања и могућности.Унапређење сарадничких односа са родитељима, сарадницима,

друштвеном заједницом.Богаћење личног искуства.Промовисање професије и установе.

345


Планови за будућност – шта даље?Задовољство деце и свих осталих учесника у реализацији овог

пројекта мотивише на даљи рад. Додатни програм „Чувари природе“ и даље се реализује, те ће и наредне генерације имати прилику да наставе стопама претходника, а наша је жеља да наставимо у истом правцу, правцу унапређења васпитно-образовне праксе.


346

ПУ „Бамби“Генерала Јуришића бр.3ЛозницаТел.015/882-122;Факс:015/710-0029Е.Маil:[email protected]м.rs

Аутори/презентатори рада:Васпитачи:Драгана Јовановић,Ката-рина Спасојевић

Стручна подршка:Станиша Чабаркапа,стручни сарадник-педагог Ивана Петровиић,стручни сарадник-психолог

ВАСПИТАЧ КАО УЧЕСНИК У КРЕИРАЊУ И СПРОВОЂЕЊУ ДИВЕРСИФИКАЦИЈЕ ПРОГРАМА И УСЛУГА

ПРЕДШКОЛСКЕ УСТАНОВЕ

Начин приказа рада: Power Point презентација,дискусија у окви-ру групе

Кратак опис презентације:Презентација садржи 20 слајдова.Почетни слајдови указују на

основне и посебне циљеве у креирању и спровођењу диверсификаци-је програма а потом запажања васпитача о проблемима и изазовима са којима су се сусрели при организовању и реализацији програма у трајању од по 3-4 сата, за децу од 3-5 година.Завршни слајдови са-држе евалуативне поступке,извештавање и документовање рада као и добити свих заинтересованих страна(деце,васпитача,родитеља,ло-калне заједнице и Установе).

Резиме:Аутори са аспекта своје професије,поставили су себи за циљ да,користећи стручну подршку Тима за имплементацију пројек-та“Вртићи без граница“,стручну подршку задуженог ментора про-јекта и стручне службе у Установи,пруже деци од 3-5,5 година мо-гућност да се интегришу у заједницу вршњака,да у њој нађу своје место и простор за рани развој,као и развој социјалних и других ка-пацитета,сходно узрасту. Такође,кроз свакодневну комуникацију са родитељима (формално и неформално) оснажити родитеље да актив-но учествују у осмишљавању и реализацији активности са децом и активности на стварању услова за раст и развој деце у својој средини. Пројекат је осмишљен да кроз тимски рад васпитача,родитеља,менто-

347


ра и локалне заједнице створимо што садржајнију средину за ментал-ни, социјални и физички развој деце која до тада нису била у систему институционалног предшколског васпитања и образовања и у њему су представљене активности које богате дечја искуства, искуства ро-дитеља и васпитача.

Кључне речи:Прикупљање података,диверсификација,подршка и оснаживање,умрежавање, предузимање активности,развојно прила-гођен програм,отворен програм ,међусобно поверење, рефлексија, праћење,вредновање

Мотиви:У складу са позитивним трендовима у нашој земљи у домену пред-

школског васпитања и образовања(Закон о предшколском васпитању и образовању,Национална стратегија за развој предшколског васпир-тања и образовања...),у смислу унапређења мреже предшколске уста-нове,повећању обухвата и излажењу у сусрет потребама породице и родитеља,од почетка радне 2011/2012. године ПУ“Бамби“Лозница је узела учешће у пројекту „Вртићи без граница-више могућности за учење и развој деце раног узраста“. Полазећи од основних и посеб-них циљева пројекта а и од тренутног стања у Установи решили смо да започнемо трансформацију нашег рада и да изађемо из оквира сво-је традиционалне улоге.

У то време наша установа била је више усмерена на децу у целод-невном боравку и реализацију обавезног припремног предшколског програма. Било је покушаја да се кроз неке облике специјализованих програма пружи подршка за развој посебних склоности и интересо-вања деце кроз рад плесних, драмских и ликовних радионица и играо-ница на енглеском језику али све те активности су се организовале за децу у седишту Установе, која већ похађају програме предшколског васпитања и образовања. Обухват за децу узраста до 5,5 година био је мањи од 20%. Ако изузмемо обавезни припремни предшколски про-грам остале услуге, које смо нудили, биле су доступне углавном деци са градског подручја чији родитељи су могли да задовоље одређе-не критеријуме (да су запослени, да могу да извршавају финансијске обавезе и сл.). Био је јако мали број деце незапослених родитеља, са сеоског подручја, из периферних насеља, са потешкоћама у развоју, из ромских насеља и других мањинских група. Услед оријентације углавном на бихевиорални приступ у васпитању деце, сарадња са породицом и родитељима била је више формалног типа (родитељски


348

састанци, панои за родитеље, представници у Савету родитеља и у Управном одбору) и иницирана једносмерно – од установе ка роди-тељима. Свесни сопствених слабости прихватамо учешће у пројекту сматрајући да ћемо добити стручну и материјалну помоћ да изађемо из своје традиционалне улоге.Бриге које смо на почетку имали нису нас обесхрабриле.Настојали смо да те бриге претворимо у изазове и могућности за деловање и акцију,свесни да ће то захтевати тимски и појединачан напор,суочавање са неизвесношћу и отпорима.

Циљеви:– Повећати обухват деце узраста од 3-5,5 година предшколским ва-

спитањем и образовањем са фокусом на децу из маргинализованих друштвених група;

– Проширити улогу и значај рада вртића кроз рад на увођењу ал-тернативних програма;

– Унапређење квалитета комуникације на релацији дете-васпита-ч,дете родитељ, васпитач-родитељ и родитељ-родитељ;

– Унапредити знања и вештине васпитача да креирају и спроводе диверсификоване програме и излазе у сусрет потребама различите деце и њихових родитеља

– Оснажити родитеље,посебно оне из осетљивих група да се орга-низују и преузму активну улогу у креирању програма за децу у групи и креирању бољих услова за образовање своје деце.

Задаци:– Полазећи од чињенице да планирани посао неће моћи да се

квалитетно уради одвојеним активностима појединаца, приступити формирању иницијалног тима у који ћемо укључити представнике установе (директора, помоћника, стручног сарадника и 2 васпитача), два представника родитеља деце узраста од 3-5 година из насеља у коме се организује рад, и једног преставника локалне управе;

– Утврђивање спискова деце која су ван система(који не похађају ни један од постојећих облика рада у оквиру институционалног си-стема);

– Прикупљање података од родитеља очекивањима,интересова-њима и потребама њихове деце(које си омиљене активности,која ис-куства,знања и вештине би желели да деца стекну у вртићу,како би волели да рад са децом буде организован,колико времена-дневно или недељно би волели да дете проводи у вртићу,у које облике сарадње би

349


родитељи желели да се укључе,теме које би волели прорадити на еду-кативним радионицама,проблеми о којима би желели више сазнати,у којим активностима групе би желели учествовати,чему би лично мо-гли поучити децу у групи,како могу помоћи условима квалитетнијег рада у групи.....);

– Адаптација деце на атмосферу вртића,осталу децу и васпитаче-,простор,време и динамику рада;

– Испитивање потреба,интересовања и развојних могућности гру-пе и појединачно сваког детета;

– Опрему,материјале и организацију радне собе уредити тако да подржава индивидуализовано учење с циљем да се стави нагласак на самосталност у избору игара и материјала за рад.У организацији рад-не собе укључити и родитеље.

– Искористити сваку могућност организације активности ван рад-не собе уз потпуно коришћење свих расположивих ресурса локалне средине;

– Организовати васпитни рад на принципу рада усмереног на де-те(не стављати тежиште на унапред одређене теме и циљеве рада које диктирају темпо већ полазиште ставити на дете и његове аутентичне потребе,способности и искуства са којим долази у групу,рад базира-ти на принципима отвореног система васпитања, циљеве и задатке бирати у складу са развојним нивоом сваког детета узрастно мешо-вите групе а динамика рада:уводна активност са целом групом након пријема,рад у малим групама,паровима или индивидуално,завршна активност са целом групом као сумирање дана;

– Укључити родитеље у васпитно-образовни рад са децом,на раз-ним пољима,према принципима партнерства чиме се ствара прилика да сами унапређују своје родитељске вештине а сваког петка са роди-тељима организовати получасовне сусрете како би анализирали рад у протеклој седмици и направили план активности за наредну седмицу и план појединачног укључења родитеља у рад групе;

– Радити на оснаживању родитеља да преузму активну улогу у кре-ирању програма за децу и креирању услова за раст и развој деце у локалној средини;

– Редовно водити евиденцију о раду у групи кроз евидентирање активности у радној књизи,писање периодичних извештаја за кор-динаторе пројекта и задужене менторе и докуметовање применом различитих техника и инструмената(фотографисање и снимање ак-тивности,анкетирање,посматрање..) а евиденцију систематизовати у


350

портфолијима васпитача , портфолијима о деци и портфолију самог пројекта.

– По утврђеној динамици вршити евалуацију свих активности

Реализација пројекта(заједничко живљење деце-васпитача-родитеља)

Организација радног простора-уређење радне собе и кутка за родитеље -уређење спољашњег простораПланирање и организација активности-активности у радној соби-активности у дворишту-активности у локалном окружењуУчешће родитеља у животу групе-анкетирање родитеља-формални и неформални састанци-активности на реализацији програмских задатака са децом-посете радним местима родитеља и посете сеоским домаћинствима-обележавање Дечје недеље и значајних датума -радионице са децом и родитељима-радионице са родитељима,трибине и презентације за родитеље-заједнички излети и посете-акције родитељаПосматрање,бележење и извештавање о дечјем понашањуАнализа и евалуација рада

Добити:

Добити за Установу:

– Већи обухват малишана у оквиру система образовања, на осно-ву исказаних потреба родитеља за полудневним боравком, односно посебним и другачијим васпитно-образовним програмима у локалној средини, а у оквиру ПУ,смањење листе чекања;

– Оснаживање реализатора Пројекта на едукативном, креативном, иновативном и стручном плану, уз императив тимског рада у најши-ремсмислу – деца, породице, колеге, стручни сарадници, управа Уста-нове, локална средина, локална самоуправа

351


– Пораст угледа и афирмација рада предшколске установе и угледа вртића у локалној заједници

– Већа подршка,разумевање и уважавање од стране родитеља

Добити за дете:– Већи број деце обухваћен раним васпитањем и образовањем– Деца имају равноправне услове за развој– Подршка целовитом развоју,развоју социјализације и интересо-

вања у складу са психофизичким могућностима(самосталности,само-поштовања,искуства која не могу стећи у породици....)

– Задовољство и срећа деце

Добити за васпитаче:– Професионално напредовање(нове идеје,сарадња са стручним

сарадницима изван Установе, искуство у раду са мешовитим групама,– Учвршћивање тимског рада– Развој одговорности за исходе– Другачија организација рада и већа флексибилност

Добити за родитеље:– Слободно време и могућност посвећивања другим обавезама уз

свесност да су им деца на сигурном– Родитељи добијају информације о развоју свог детета на основу

исказа стручних лица у вртићу и могу да упоређују своју децу са другима

– Стручна подршка о подстицању раста и развоја свог детета-мо-гућност укључивања у васпитно образовни рад

– Подизање нивоа свести родитеља о значају раног раста и развоја и благовременог систематског утицаја на раст и развој

– Повећање осећаја припадности друштву

Добити за локалну средину:– Смањује се неједнакост деце без обзира на социјални,национал-

ни статус породица– Смањење трошкова превоза до вртића у граду– Стварање услова за образованије становништво– Повећава се продуктивност радне снаге– Искоришћеност радног простора


352

ПУ ,,Пава Сударски” Нови БечејЈаше Томића 1бр.телефона 023 771-058E- mail: [email protected]Директор ПУ: Драган Милорадовић

Аутор рада: Дијана Брусин, васпитачРеализација активности: Дејана Стојић, васпитач приправник и Ди-јана Брусин, мастер васпитач, деца из вртића ,,Лептирић“ узраста че-тири годинеСтручни сарадници: Татјана Шутка, педагог и Бобан Алексов, профе-сор физичког васпитањаФотографије: Дијана БрусинPowerPoint презентација: Дијана Брусин

ЗНАЧАЈ И УЛОГА ПРИРЕДБЕ У РАЗВОЈУ ДЕЦЕ ПРЕДШКОЛСКОГ УЗРАСТА

Видео запис: Маријана ВидаковићНачин презентовања: PowerPoint презентација, видео презен-

тација и плесна радионица

Резиме Приредбе имају образовну и васпитну функцију. Извор веселе и

пријатне атмосфере, која истовремено од деце захтева озбиљан и од-говоран приступ самом догађају. На приредби деца доживљавају свој први аплауз и потврду да је оно што раде вредно и важно. Приред-бе су показатељи континуираног и систематизованог рада са децом у току године који се представља широј публици.

Кључне речи: дете, вртић, приредба.

Добити за децу Социјализација, у овом случају када се организује приредба, обу-

хвата развијање интерперсоналних односа међу децом, неговање емпатије, групне солидарности , међусобно разумевање и сарадњу. Деца су постала самосвеснија, сигуранија у себе.Упознали су се са елементарним знањима која су везана за традицију нашег краја.

353


Добити за родитеље Приредбе представљају важан догађај и уживање. Пружају инфор-

мације родитељима о раду и активностима које се одвијају у вртићу. Добити за васпитача Осмишљајући и организујући приредбу васпитач је: сценограф,

кореограф, рецитатор, музичар,...самим тим, мора да се усавршава не занемарујући ни једну методичку област. Интеграцијом свих поља дечијег сазнања, васпитачки рад се осавремењује и прелази у процес који се надовезује и траје.

УводПриредбе и прославе су саставни део програма васпитно-образов-

ног рада у вртићу и представљају најсвечаније и највеселије тренутке за децу, родитеље и запослене у предшколској установи.

Слика бр 1. Приредба за баке и деке

Теме приредби могу бити разнолике, као и поводи за њихово орга-низовање, али је најважније да садржаји буду тако осмишљени да се везују за дечије доживљаје и искуства. Садржај приредбе у многоме


354

зависи од узрасних могућности и индивидуалних способности деце. Активности које садржи приредба представљају васпитање игром и уметношћу, што је нарочито важно у узрасту када су способности и вештине деце у развоју. За разлику од процеса стицања знања и на-вика, у игри и уметности дете прерађује догађаје из живота и развија телесну и духовну осетљивост, слободу и креативност.

Синопсис активности које су предходиле дечијој приредби

У плану и програму за предшколско образовање и васпитање тра-диција заузима значајно место. Тимским планирањем дошли смо до заједничке идеје да осмислимо приредбу која би била колажног ка-рактера, где би се прожимало традиционално и савремено.Одабрале смо шаљиве и љубавне дечије стихове, народну хорску песму и на-родно дечје коло. Да би дали ноту савремености, за лајт мотив целе приредбе, одлучиле смо се за савремену песму са етно мотивима.. Водиле смо рачуна о тексту песме,стихови су прихватљиви за четво-рогодишњаке.

Циљ организовања приредбеEмоционална стабилност и неговане позитивне емоције на основу

осећања сигурности, поверења и прихваћености групе.Задатак васпитача: Створити услове за богаћење и оплемењива-

ње дечјих осећања.

Слика бр.2 Наступ на завршној приредби за Дан установе

355


Говорне активностиЦиљ:Неговање гласовних квалитета (висине,снаге,боје гласа) и

навике да се говори без напрезања,прилагођавајући глас конкретној ситуацији; интонациона изражајност говора,односно,јасан,жив,мело-дичан и ритмичан говор уз одговарајући нагласак.

Задатак:Обезбедити деци добре моделе говора и посебним по-ступцима и вежбањем створити услове како за правилан изговор свих гласова матерњег језика,тако и усвајање јасне дикције,акцента и пра-вилног изговарања речи и реченица, као и правилну интонацију.

Слика бр. 3 Читање стихова деци и одабир које ће дете које сти-хове говорити ( деца сам бирају од понуђених песама која ће бити ,,њихова“).

Музичке активностиЦиљ:Владање својим гласом приликом певања (умерено,без на-

презања,гримаса,дизања рамена и викања),ритмички правилније и интонативније чистије извођење, већи опсег гласа

Задатак:Створити одговарајућу атмосферу која ће допринети да деца у своје певање уносе емоције, изражавајући сопствене доживља-је на стваралачки начин

Обрада песме “Игра коло.”


356

Слика бр.4 Водити рачуна да сви заједно почну певање,да сви заједно заврше певање; да разговетно и тачно отпевају текст,да мело-дијски и ритмички тачно певају.

Плесне активностиЦиљ:Ритмичка прецизност, координација и култура покрета, њи-

хов склад, лакоћа и слобода у изражавању музичког доживљаја уз сналажење у простору и способност овладавања њиме.

Задатак:Подржавати и даље развијати спонтаност, природност и целовитост дечјег израза кроз играње и ритмичко кретање.

Увежбавање плесне кореографије “Седи Ћира.”

Слика бр. 5 Имајући у виду узраст деце,плесну кореографију смо осмислиле као комбинацију три плесна корака.Свака музичка це-лина је повезана за једну врсту плесног корака.

357


Ликовне активностиПричајући са децом о предстојећој приредби,заједнички смо до-

шли до закључка да треба да направимо позивнице за госте.Циљ:Смисао за обликовање и грађење волуменом у простору од

различите врсте материјала,који се одкидају, обликују и спајају.Задатак:Обезбедити различите врсте папира (хамер папир,креп

папир) за обликовање и лепило које је безбедно за здравље деце.

Слика бр. 6 Деци је био понуђен исти ликовни материјал, обја-шњена иста ликовна техника, а свако је дете испољило своју креатив-ност те је свака позивница понела лични печат.

Упознавање околине Заједно са децом смо посетили етно центар који се налази у окви-

ру вртића и заједно бирали ручне радове који ће нам послужити да уредимо сценографију.

Слика бр.7 Сценографија за приредбу


358

Циљ:Свест о припадности култури и традицији свог народа,као и њиховој повезаности са културом и традицијом других народа.

Задатак:Упознати децу са значајем народне традиције и негова-њем народних обичаја.

Показале смо деци ношњу.Причале смо им о народима и народно-стима које живе у нашем месту.

Слика бр. 8 Сваки народ има своју ношњу.Наведене активности су рађене у периоду од три недеље.За то вре-

ме, деца су научила да рецитују стихове, да играју и певају, направили су позивнице и позвали госте на приредбу.

Планирани циљеви су у потпунисти остварени: даца су постала самосвеснија, сигуранија у себе, упознали су се са елементарним зна-њима која су везана за традицију нашег краја.

Крајњи исход свих активности је приредба.

Слика бр. 9 Наступ хора

359


Тешкоће у раду Имали смо проблем да пронађемо народну ношњу одговарајућих

величина за децу, те смо прибегли стилизовању костима. Други вели-ки проблем је била лоша акустика сале у којој су деца изводила сво-ју приредбу. Но, дечија самоувереност у наступу и весела атмосвера коју су деца приредила гостима, је и тај проблем ставио у други план.

ЗакључакОвакве активности на предшколском узрасту помажу сазревању и

доприносе успостављању контакта детета са околином.Поред образовне и васпитне функције, приредбе су извор веселе

и пријатне атмосфере, која истовремено од деце захтева озбиљан и одговоран приступ самом догађају. Учешће деце има велики значај за њихов доживљај себе и развијање самопоуздања, јер у овим прили-кама деца доживљавају свој први аплауз и потврду да оно што раде вредно и важно. Приредбе су показатељи планираног и континуира-ног рада са децом у току године, који се путем ових активности пред-ставља широј публици. Васпитач заједно са родитељима мора хра-брити дете и радовати се његовим успесима. Одрасли према детету треба да испољава разумна очекивања и показује поверење у његове могућности, чак и када оно греши. Одрасли морају да имају повере-ње у спретност и истрајност детета, као и у његову способност да се понаша зрело и одговорно.

Литература: 1. Мирковић Радош К. – Психологија музичких способности2. Раденско С. Крујљ, Саит Качапор, Радивоје Кулић: Педагогија,

Свет књиге, Београд, 2001.3. Даниловић, М., Перспективе савремене наставе, Просветни пре-

глед, Београд, 1971.4. Заниновић, М., Опћа повијест педагогије, Школска књига, За-

греб, 1988.4.5. Хорват Л.: Предшколско васпитање и интелектуални развој,

Лунс, Београд,1990.5.6. Пиагет Ј., Инхелдер Б.: Интелектуални развој детета, 1978.7. Ивић И.: Васпитање деце раног узраста. 8. Камерон Е.: Интелектуално васпитање кроз игру9. Правилник о општим основама предшколског програма


360

10. Р. Матић: Прославе, празници и друге свечаности у дечијим вртићима,Нова просвета, Београд 1987.

11. Е. Каменов: Модел основа програма васпитно-образовног рада са предшколском децом, Нови Сад 1995.

12. М. Чикош,Ј. Бузарски-зарић,В. Чикош: Ликовно васпитање, Стилос, Нови Сад 2009.

13. З. Дебић,К. Мајкић, Д. Николић: Развиј говора, Стилос, Нови Сад 2009.

14. Д. Радиојковић, К. Цибула-Балог, М. Пантић: Упознавање око-лине, Стилос, Нови Сад 2009.

15. И. Јанковић, И. Прусина: Физичко васпитање, Стилос, Нови Сад 2009.

361


ПУ ,,Полетарац“Оџаци Ж.Зрењанина бб,Оџаци 025/[email protected]

Аутори:Зорица Зорић,васпитач,Славица Малешев васпитач,Би-љана Станковић васпитач, Тања Милетић васпитач,Јелена Селак директор,Бојана Купусинац педагог, ПУ,,Полетарац“Оџаци,

,,С ДЕЦОМ ОКО СВЕТА “

НАЧИН ПРЕЗЕНТОВАЊА РАДA: -PowerPoint ПРЕЗЕНТАЦИЈА-20 минута -Снимак -10 минута

Средина у којој живимо подразумева живот у мултикултуралном окружењу с обзиром да на нашем простору живи око 27 различитих нација . Узимајући у обзир чињеницу да сазнавање о различитости култура представља корак ка њиховом прихватању и разумевању бо-гатства које носе, желели смо да децу поведемо на пут око света и упознамо их са културним обрасцима других земаља.У нашу уста-нову први пут је уписано дете кинеске националности , што је код остале деце подстакло интересовање за истаживање различитости међу људима.Формирали смо Тим васпитача који је осмислио про-јекат ,,С децом око света“.У току пројекта децу смо упознавали са обичајима, песмама,причама,музиком и језиком,играма и плесовима ,традиционалном одећом и храном , историјом и уметношћу разли-читих земаља света и на тај начин настојали да допринесемо развоју отвореног и толерантног духа код деце.Посебни циљеви су нам били:

- Проширивати знања о другим народима , њиховој култури,обича-јима,песмама и традиционалним дечјим играма.

- Обогаћивати искуства деце у вези са културном баштином свог и других народа и друштвених група

-Развити код деце осећај толеранције,љубави и разумевања према различитостима у свету који их окружује и који ће одрастањем открити.

У току пројекта остварена је добра сарадња са родитељима које смо укључили у све фазе реализације пројекта.Такође је остварена и значајна сарадња са друштвеном средином и другим предшколским установама .Остварене су и


362

Добити за децу:-код деце су проширена знања и обогаћена искуства у вези са кул-

турном баштином свог и других народа и друштвених група - деца су мотивисана да прихватају и уважавају припаднике других

народа, мањинских група и култура у својој околини - деца су мотивисана за даље истраживање различитих културних

образаца - квалитетно проведено време са родитељима - презентација усвојених садржаја кроз јавни наступ на манифе-

стацији ,,Полетарци пролећу’’Шта даље?Реализацијом овог пројекта отвориле су се многобројне могућно-

сти за активно упознавање деце са различитим културама света као и укључивање породице у живот и рад вртића.Ове могућности ћемо и даље истраживати,користићемо потенцијале родитеља и покушати да остваримо што бољу сарадњу.Оно што планирамо као наредни корак је да у сарадњи са родитељима осмислимо друштвену игру,дидак-тички материјал,сликовницу... путем којег би се деца упознавала са различитим културама света.

КЉУЧНЕ РЕЧИ: Деца,различитост,прихватање ,свет

ЦИЉЕВИ• ОПШТИ :-Допринети развоју отвореног и толерантног духа код деце кроз

рано упознавање са различитим културама и погледима на свет • ПОСЕБНИ:- Обогаћивати искуства деце у вези са културном баштином свог

и других народа и друштвених група-Проширивати знања деце о другим народима , њиховој култури,о-

бичајима,песмама и традиционалним дечјим играма.-Развити код деце осећај толеранције,љубави и разумевања према

различитостима у свету који их окружује и који ће одрастањем открити.

ЗАДАЦИ -Упознавање деце са обичајима, традицијом ,историјом и уметно-

шћу различитих земаља света- Унапређивање сарадње са родитељима кроз реализацију зајед-

ничких активности

363


-Одабир музике и костима из одређене земље и припрема наступа за представљање

на манифестацији поводом прославе Дана установе

ФАЗЕ РАДА1.Тимско планирање активности 2.Активности реализоване у оквиру васпитних група и у сарадњи

са породицом 3. Наступ на манифестацији ,,Полетарци пролећу’’ и сарадња са

другим предшколским установама 4. Евалуација

1.Тимско планирање активности Кораци у раду:1.Формиран је Тим за пројекат ,,С децом око света“2.На основу националности деце која похађају нашу Установу и

књиге ,,С децом око света“(Т.Родић,Креативни центар) kao и броја група које ће учествовати у пројекту изабрано је 12 држава које ће деца упознати кроз овај пројекат-Србија,Мађарска,Словачка,Роми,Русија-,Кина,Бразил,Шпанија,Велика Британија, Индија,САД и Турска.

3. На в-о већу ,васпитачи су избор земаља вршили прво на осно-ву постојећих ресурса у групи (Мађарска,Словачка,Роми и Кина) а остатак земаља је подељен ,,извлачењем из шешира“. Васпитачи су на овај начин изабрали државе са чијом културом ће упознати децу из својих васпитних група и у складу са тим припремити наступ за учешће на манифестацији прославе Дана установе ,,Полетарци про-лећу “

4.Чланови Тима направили су План путовања

,,ПЛАН ПУТОВАЊА ’’ПРЕДВИЂЕНИ САДРЖАЈИ ЗА УПОЗНАВАЊЕ У ОКВИРУ СВА-

КЕ ДРЖАВЕ:-језик (неколико речи,поздрав на одређеном језику)-застава (препознавање заставе ,израда заставе,упоређивање са за-

ставом наше државе)-традиционални костими за дечке и девојчице (упознати са тра-

диционалном ношњом,упоредити са нашом народном ношњом)-географске одлике земље(главни град државе и наш главни град

,географске специфичности,клима)


364

-храна(традиционално јело,састав,припрема)-обичаји-прославе и празници- песма,игра,плес,музички инструменти (карактеристични за др-

жаву)-игре(друштвене,традиционалне,са драмским елементима,тан-

грам...)-правила лепог понашања(покрети приликом поздрављања)-митови-легенде-познате личности или ликови из бајке,басне настале у тој држави -животињски и биљни свет карактеристичан за поднебље државе -уметност карактеристична за државу

ПЛАНИРАНЕ АКТИВНОСТИ: -сарадња са породицом,друштвеном средином -радионице за децу ИЗРАДА СЦЕНЕ:-картонске фигуре са отвором за лице (за потребе изложбе)-глобус (за потребе приредбе )

2.АКТИВНОСТИ РЕАЛИЗОВАНЕ У ОКВИРУ ВАСПИТНИХ ГРУПА (садржаји и активности кроз в-о области

РАЗВОЈ ГОВОРА -језик,приче,бајке,легенде,митови ,драмски прикази,рецитације-

,брзалице,бројалице,говорне игре , културно опхођење (изрази) РАЗВОЈ ПОЧЕТНИХ МАТЕМАТИЧКИХ ПОЈМОВА -серијација,класификација,танграм,слагалице,бројање,геометриј-

ски облици, боје,просторне релације,скупови УПОЗНАВАЊЕ ПРИРОДНЕ И ДРУШТВЕНЕ СРЕДИНЕ -Географски положај,животињски и биљни свет,застава,обележје

државе,познате грађевине,саобраћајна средства,прославе и празни-ци,традиционални костими,храна,обичаји,занимљивости

ПРИПРЕМА ЗА ПОЧЕТНО ЧИТАЊЕ И ПИСАЊЕ-Исцртавање и препознавање симбола и слова

365


ЛИКОВНО ВАСПИТАЊЕ -Израда накита,осликавање сунцобрана ,израда икебана,ткање ћи-

лима,оригами,скулптуре и маске-грнчарија,израда лутака,ликови из митова,илустрација бајке,басне,приче,израда музичких инструмената

МУЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ-Песме ,игре,плес,музички инструменти ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ -Традиционалне покретне игре,такмичарске игре,спортске игре, покрети који се користе приликом поздрављања САРАДЊА СА ПОРОДИЦОМ-креативне радионице ,учешће у избору костима и музике за на-

ступ, израда костима,заставе ...САРАДЊА СА ДРУШТВЕНОМ СРЕДИНОМ-школа,друге предшколске установе,културно –уметничка друштва

4.МАНИФЕСТАЦИЈА ,,ПОЛЕТАРЦИ ПРОЛЕЋУ“ ПРОСЛАВА 77.РОЂЕНДАНА НАШЕ УСТАНОВЕ

НАШИ ГОСТИ:-ПУ ,,Милка Диманић“Власотинце -ПУ ,,Лептирић “Лајковац-ПУ,,Наша радост“Суботица-ПУ,,Бамби “Кула -ПУ,,Вера Гуцуња “Сомбор -ПУ,,Пчелица“Апатин

5.ЕВАЛУАЦИЈАТешкоће на које смо наилазили-Мотивисање родитеља за укључивање у пројекат- Како прилагодити садржаје узрасним могућностима деце (да деца

на најлакши начин усвоје предвиђене садржаје)

ДОБИТ ЗА ДЕТЕ-код деце су проширена знања и обогаћена искуства у вези са кул-

турном баштином свог и других народа и друштвених група - деца су мотивисана да прихватају и уважавају припаднике других

народа, мањинских група и култура у својој околини


366

- деца су мотивисана за даље истраживање различитих културних образаца

- квалитетно проведено време са родитељима - презентација усвојених садржајакроз јавни наступ на манифеста-

цији ,,Полетарци пролећу’’

ДОБИТ ЗА ВАСПИТАЧА -Професионално задовољство -Унапређивање сопствене праксе -Обогаћивање васпитно-образовног рада -Јачање професионалних компетенција кроз примену нових садр-

жаја и метода рада -Обогаћивање сарадње са родитељима -Промовисање сопствене в-о праксе у локалној средини

ДОБИТ ЗА РОДИТЕЉЕ -Родитељи су добили прилику да се стваралачки изразе и изграде

квалитетан однос са децом, сагледају њихова интересовања и могућ-ности

-Активно су учествовали у процесу в-о рада од припреме преко реализације до анализе постигнутог

-Укључили су се у живот и рада вртића,комуникацију и коопера-цију са децом,васпитачем и осталим учесницима в-о процеса

-Пријатно осећање јер чине нешто вредно за своје дете -Стицање новог искуства

ПЛАНОВИ ЗА БУДУЋНОСТШта даље?Реализацијом овог пројекта отвориле су се многобројне могућно-

сти за активно упознавање деце са различитим културама света као и укључивање породице у живот и рад вртића.Ове могућности ћемо и даље истраживати,користићемо потенцијале родитеља и покушати да остваримо што бољу сарадњу.Оно што планирамо као наредни корак је да у сарадњи са родитељима осмислимо друштвену игру,дидак-тички материјал,сликовницу... путем којег би се деца упознавала са различитим културама света.

367


ЗАКЉУЧАКВећина циљева које смо поставили су реализовани . Настојали смо

да све активности организујемо тако да се њима задовоље интересо-вања и потребе све деце.Деца су била заинтересована за све актив-ности и активно учествовала у стицању нових знања.Успешно смо реализовали и сарадњу са породицом и друштвеном средином..Овим пројектом остварене су добити за све учеснике васпитно-образовног процеса.

ЛИТЕРАТУРА1. Родић Т.,, С децом око света“ Креативни центар ,Београд ,20032. Родић Т.,, С децом око света 2“ Креативни центар ,Београд ,20093. Станковић,Г. ,,Дете је дете'',Народни универзитет ,Врање,2005.4. Шаин М,.Јованов С.Т, Трбушковић Р.П. ,Ружичић А.С,,Кругови

пријатељства“ ,Креативни центар ,Београд ,20035. Шаин М., Марковић,М. и др. .,,Корак по корак 2 '', Креативни

центар,Београд 1997.6. Шаин М.,Чарапић С. .,,Корак по корак 3 “ ,Креативни центар

,Београд ,2012


368

ОШ „15 октобар”Маршала Тита 9921469 Пивницетел+38121756-578факс: +381 21 756-580маил: [email protected]

Аутори и презентатори:Васпитачи:Јулка ЖивићАнка ТотМилушка ВаленћикМарина БелаТатјана МацкоПедагог: Душкица Кнежић

САЗНАЛИ НА СЕМИНАРУ- ПРИМЕНИЛИ У ПРАКСИЖЕЛИМО ДА ПОДЕЛИМО СА ВАМА

ОПИС ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ:Начин рада: Метода усмереног излагањаДијалошка методаДемонстративна методаИлустративна методаПриказ рада: теоријски део-презентацијапрактични део- игреЕвалуација презентације: Техника ‘’Цртеж осећања’’

369


КЉУЧНЕ РЕЧИ: Психомоторика, Словачка, сазнали, примени-ли, поделили мотивација, задовољство-срећа

САЖЕТАК Долазимо из једне мале сеоске средине и дечјег вртића који је у са-

ставу ОШ’’15 Октобар’’ – Пивнице, Општина Бачка Паланка -Бачка. У нашем вртићу се ради двојезично, на словачком и српском језику.

Због специфичности наше средине, где је већина становништва са матерњим језиком словачким, а и рад са децом се одвија на овом јези-ку управо нам је то омогућило похађање семинара и на словачком је-зику. Семинар се одржао у ПУ „Вчиелка” 12-13.10.2012 у Бачком Пе-тровцу под називом „Súčasnétrendy a inovácie v práci učiteľky materskej školy v oblasti rozvoja psychomotorických kompetencií” (Игре за развој психомоторике). Аутори овог семинара су Ing. Катарина Лукачова и PeadDr. Моника Мињова, PhD. које су нам, васпитачима на словачком језику из целе Војводине, теоријским али већим делом практичним начином рада приказали игре за развој психомоторике. Семинаром је обухваћено свих 5 васпитача из наше школе.

Шта смо понели са семинара: Семинар нас је одушевио својом једноставношћу, оригиналношћу, позитивном енергијом, једностав-ним средствима за игру и зато је применљив у раду са децом свих узраста. Још и данас смо под позитивним утисцима ових игара које свакодневно делимо са децом а хтели би то да поделимо са осталим васпитачима.


370

Шта су игре за развој психомоторике:

ПСИХОМОТОРИКА- повезани односи између ПСИХЕ(ментални процеси) и МОТОРИКЕ(физички процеси) што значи да тело и душа утичу једно на друго и међусобно се допуњавају.

ЦИЉ ПСИХОМОТОРИКЕ- је пре свега искуство покрета, ства-рајући био-психо-социјално благостање, јача позитиван однос према физичкој активности, лични раст, здравље и развој мото-ричких способности.

Другим речима психомоторику дефинишу као облик физичке ак-тивности фокусирајући се на УЖИВАЊЕ У ПОКРЕТУ.

Активности које користе елементе психомоторике морају бити за-нимљиве, привлачне и једноставне.

Психомоторика нема циљ да се деца такмиче и да се утврди ко је бољи тако да активности су углавном групне или у пару.

За психомоторичке активности је веома типична метода ИГРЕ – али разлика између опште дефиниције игре и психомоторичке је по-себно коришћење нетрадиционалних материјала и игре нису такми-чарског карактера.

ПРАВИЛА ИГРЕ ЗА РАЗВОЈ ПСИХОМОТОРИКЕ:Временски одговарајуће (УЗРАСТ, РАСПОЛОЖЕЊЕ), Подстицати

пријатељску атмосферу, Јасно објаснити начин игре, Сигурност при-ликом играња, Укључивање свих чланова у игру, Понављање игара,

Коначна процена: Деци се на крају сваке игре поставља питање : ‘’КАКО СЕ ОСЕ-

ЋАШ?

371


ИГРЕ СЕ ДЕЛЕ НА ОБЛАСТИ:Игре за развој чулa додираИгре за развој чулa видаИгре за развој чулa слухаУпознавање свог телаПросторна оријентацијаАЛИ УГЛАВНОМ У СВАКОЈ ИГРИ ОВЕ ОБЛАСТИ СЕ ПРЕ-

ПЛИЋУ !!!ПРАКТИЧНА ПРИМЕНА ЗНАЊА СА СЕМИНАРА У ВА-

СПИТНО ОБРАЗВОНОМ РАДУ Од мноштво игара показаћемо Вам само неке које су изазвале нај-

више позитивних емоција код деце

Игра за развој чула додира Игра прављења кипова (развијање финих покрета, координација

покрета и развијање чула додира). » Начин играња: направимо спо-љашњи и унутрашњи круг, деца су насупрот једна другоме. Сви из унутрашњег круга су кипови а спољашњи су вајари. Вајар ће почети од својег кипа и тако се померају у круг, на крају долази до својег кипа и упоређује шта се изменило.

Масажа » Начин играња: ова игра може да се игра у више вари-јанти, у пару или заједно у кругу. У пару се масира рукама или свако-јаким предметима (балони, флаша, разним облицима лопти) у кругу свако седи окренут на десну страну, прича се прича опонашајући по-крете животиња(скаче зец, иде мрав…).


372

Игре за развој чула видаИгра са падобраном и балонима (координација и кооперација,

познавање боја).» Начин играња: ова игра може да се игра у више варијанти, овиси

о инспирацији васпитача. На падобрану можемо да прелазимо на ко-ленима преко боја (жута се мења са плавом), избацивање лоптица или балона из и преко падобрана, једна група деце лежи док друга је око падобрана и следи добацивање са балонима, они који леже са ногама а они који стоје са рукама.

Игре за развој чула слухаИгре са новинама (развој чула додира, развој слуха, координацију

покрета) » Начин играња: ношење новина на разним деловим тела по наред-

би васпитача, као и и чупање папира направити кишу од поцепаног папира и као багер покупити папир.

373


Упознавање свог телаИгре са картицама (развијање чула додира и познавање делова

тела). » Начин играња: игра у пару, један лежи са затвореним очима дру-

ги му ставља картице на различите делове тела, пар секунди остави и онда покупи картице са тела. Онај који лежи треба да каже где су му све биле картице након тога следи замена.

Просторна оријентацијаГусеница (координација покрета, развијање чула додира, коопера-

ција) » Начин играња: балони се ставе на стомак и направи се гусени-ца, кретање по простору без додира рукама да балон не падне.

Игре у пару затворених очију (неговање поверења,развијање чула додира) » Начин играња: вођење у пару, један са затвореним очи-ма други га води након тога следи замена.


374

ЕВАЛУАЦИЈА игара за развој психомоторике са децом је ре-ализована кроз :

Систематско посматрањеДокументовање Уочено: Задовољство и радост деце при извођењу игара , ак-

тивно слушање,сарадња и поверење - кохезија групе . Испоље-не реакције деце : смех, позитивна атмосфера, речи ‘’Хоћемо још’’, ‘’Уживали смо’’ .

Психомоторичке игре омогућавају детету физичку спремност и за-довољство у свакодневном животу, могу да се организују у било којем простору и са једноставним и нетрадиционалним материјалима.

Видећи како су деца доживела ове игре , пожелели смо да своја искуства са семинара пренесемо колегиницама на Активу васпитача које раде у дечјим вртићима при основним школама у општини Бачка Паланка што смо и урадиле. Применили смо их и у радионицама са родитељима и донели их и у своје породице. Пошто је наш вртић при основној школи своја искуства о овим играма поделили смо и са учи-тељицама нижих разреда .

ПРАКТИЧАН РАД СА УЧЕСНИЦИМА СТРУЧНОГ СКУПА Из сваке области одабраћемо по неколико игара које ће мо демон-

стрирати учесницима стручног скупа Евалуација презентације и рада од стране учесника скупа реализо-

ваће се кроз технику ‘’Папир осећања ‘’ и дискусију .

375


ПУ „Наша радост”СмедеревоВојводе Мишића 4026/ 222 [email protected]

Аутори: Мирјана Ћосић, директорСузана Рајић, васпитач ОЈ “Пчелица”

ЧАРОБНО СЕМЕ – активна улога детета у процесу настајања био - баште

Како је настајала био-баштаНеколико година уназад у нашем вртићу “Пчелица” одвија се про-

јекат “Здрава храна, здрави ми”. Упознавали смо се са нашом традицо-налном исхраном али и са савременим тендецијама у исхрани. Игра-ли смо се храном и словима, певали о храни, вајали смо намирнице, креирали оброке. Организовали смо различите радионице и трибине за децу, родитеље и запослене у Установи.Настављамо са пројектом, али са идејом да искористимо и простор у дворишту вртића.

Своју околину дете истражује активним посматрањем, чулима и емоцијама. Дете учи оно што живи и развија своје способности у културној средини коју упознаје у складу са квалитетом који му дају одрасли. Процес упознавања средине је интерактиван процес у којем дете изграђује слику света који га окружује. Значајно је истаћи холи-стички присту у процесу учења.

Како би смо деци обезбедили непосредно искуство у стицању знања о расту биљке (од семена до плода), направили смо башту у дворишту вртића. На тај начин смо децу директно укључили у процес биодинамичког дејства.Процес развоја био-баште:Прва фаза - едукација васпитача – ''Храном до здравља''У току прошле и ове године имали смо два семинара у организа-

цији Удружења “TERRAS” из Суботице. Њихов циљ је био едукаци-ја о важности и значају здраве исхране, у процесу очувања здравља и очувања животне средине. Стечена знања и искуства била су врло корисна учесницима семинара (васпитном и кухињском особљу).


376

Посебно је истакнута превентивна функција исхране, те се ваља пос-детити да ''здравље на уста улази'' и да је исхрана један од значајних фактора доброг здравља.

Од предавача удружења “TERRAS” из Суботице научили смо о различитим врстама исхране, како одабрати здравије намирнице, како их припремати и користити. Такође смо научили много тога о пра-вљењу био-баште и компостирању. Тако је, овог пролећа, у објекту ''Пчелица'' засађена башта органских производа. Вредност ове акције повећава се чињеницом да су у свим сегментима процеса настајања баште учествовала деца, васпитачи, родитељи, као и представници заједнице у којој се вртић налази.

Родитељ Дејан Милутиновић је произвођач органске хране у нашем крају и од самог почетка је активан учесник пројекта. Остало је било на нама. На ра-зличите начине смо се трудили да сазна-мо што више инфор-

мација о сађењу и неговању органског биља ( путем интернета, часо-писи, литература…).

Друга фаза – подршкаУ самом процесу нам је јако било битно то што смо имали подр-

шку од различитих институција као што су : - Локална самоуправа - НВО – CWS- Стручњаци из ове области- Медији- Колеге из вртића и школе

Трећа фаза – настајање баште од семена до плодаПрипрема земље за сађење захтевала је велики напор и тимски

рад. Најпре је машинама обрађена земља, затим су деца заједно са васпитачима алаткама уситнила земљу. Док се земља припремала за сађење, у заједничком простору вртића, све узрасне групе су садиле

377


семе органског поврћа. Од поврћа смо засадили: парадајз, краставац, купус, шаргарепу, цвеклу и паприку.

Засађене биљке су се налазилe у стакларнику вртића и деца су сва-кодневно водила бригу о њима. Након две недеље израсле биљке смо пресадили у башту и дрвене сандуке, која су деца претходно украси-ла. Свакодневно смо одлазили у башту где смо активно пратили раст и развој биљака кроз разне активности (заливали, окопавали, садили украсне биљке као што су кадифица и невен…).


378

Упоредо са одржавањем баште искористили смо простор и отпадне материјале из кухиње која се налази у нашем вртићу и направили ком-пост. Кроз све те активности и деца су стекла сазнања да и отпадни материјали могу бити корисни (љуске од јаја, коре кромпира, листови купуса, луковина, грање, земља, лишће…) али и који материјали нису погодни за компост. Подигли смо свест о томе колико је вредно оно што нам природа пружа.

Наш труд је уродио плодом, настали су први продукти из био ба-ште – ротквице. Уочили смо квалитет добре и здраве хране – орган-ске, која је имала нешто другачији укус од оне коју иначе једемо. Сти-гло је и друго поврће које смо засадили, и успели смо да направимо први органски ручак за децу из нашег објекта. Поред куване бораније направили смо и салату од органског парадајза.

Четврта фаза – подстицајОвај пројекат је заинтересовао многе. Осим што смо подстакли ро-

дитеље да размишљају о здравој храни, укључили смо МЗ, школе, Институт за производњу семена, медије…

У Центру за културу Смедерево имали смо прилику да будемо гости трибине на тему “Органска храна”, у организацији новинара Горана Којића, који је уредник магазина Живети здравије. Пре ове трибине он је посетио наш вртић и написао чланак “Органски сан и на дечјој јави”Том приликом су деца сама презентовала процес наста-јања и неговања био баште.

Башта која је настала у нашем дворишту инспирисала је бројне промене у начину рада и стваралаштву. На завршној свечаности пред-школаца, деца из нашег вртића су музичко- сценским наступом “Од семена до плода” приказала раст биљке и међусобну повезаност.

Овај пројекат нас је подстакао и допринео да деца слободно и са-мостално говоре шта су учила у вртићу.

ЦИЉ:- Буђење, развијање биодинамичке свести (узајамно дејство и по-

везаност свих нас у природи) и одговорности за побољшање и очува-ње здравља

ЗАДАЦИ:- Развијање еколошке свести, љубави према природи и њеном очу-

вању

379


- Подстицање радозналости деце о важности конзумирања орган-ске хране за њихово здравље

- Примена различитих облика сарадње родитеља и предшколске установе као и других установа из непосредног окружења

- Ангажованост и активно учешће детета у откривању, сазнавању, размишљању, закључивању и осамостаљивању у слободном изража-вању стеченог знања

- Ширење идеја о значају здраве исхране на што ранијем узрасту

ТЕШКОЋЕ:- Одржавање баште (у летњем периоду, поподневним сатима,...)- Недостатак механизације за обраду земље- Недовољно познавање области органске производње- Неповољне временске прилике су нам повремено реметиле пла-

ниране активности

ДОБИТИ

Добити за дете:- Активно учешће детета у процесу стварања био баште- Развијање еколошке свести о неговању природних ресурса- Стимулисање и продубљивање дечје радозналости и стицање но-

вих знања и искустава- Дужи боравак на отвореном простору- Постаје видљивије, активно учествује у различитим градским де-

шавањима (едукује, подстиче, мотивише одрасле)

Добити васпитача:- Нов приступ знањима, развијање свести о нашој одговорности за

будућност- Сарадња и неговање тимског рада са свим запосленима у вртићу- Сарадња са родитељима и њихово укључивање у реализацију

пројекта- Богаћење професионалног искуства васпитача, задовољство због

постигнутог резултата и рада са децом као и рађање идеја за увођење нових садржаја

- Постали смо видљивији другима (родитељима, комшијама, су-грађанима,...)


380

Добити родитеља:- Родитељи уче од деце- Родитељ се осећа добро, чини нешто вредно за своје дете и уна-

пређује родитељску улогу- Стиче поверење у васпитаче и више цени и вреднује васпитно-о-

бразовни рад- Родитељи боље упознају своју децу, разговарају о садржајима,

програмима и прате њихова интересовања

НАРЕДНИ КОРАЦИ:- Ширење идеје о ''Чаробном семену'' за децу и родитеље- Унапређивање сарадње са породицом- Размена искустава са осталим предшколским установама- Нове подстицајне средине за учење и развој (посета органским

плантажама)- Израда пластеника и даља производња органске хране- Увођење једног органског оброка у свим објектима Установе

Ако смо храбри у променама, истрајни у њима и имамо позитиван став ка себи и другима, чак је и један органски оброк

довољан да мења све(с)т!

381


ПУ „Радост“Надежде Петровић 832000 ЧачакТел. 032/ 222-556e-mail: [email protected]

Аутори рада:Тим васпитача вртића „Бошко Буха“:Катарина Кузмановић, Драгана Васовић, Весна Мирковић, Мили-

јанка Врцаловић, Снежана Новаковић, Бранка Марковић, Славица Стијеповић, Јелена Шушњар

Сарадници на пројекту: Сузана Симеуновић, стручни сарадник; Мишо Стевановић, макетар; Милан Љубичић, свештеник

Презентатори рада: Славица Стијеповић, васпитач Снежана Новаковић, васпитач

„ЈЕСЕЊА ПАНОРАМА ОВЧАРСКО-КАБЛАРСКЕ КЛИСУРЕ“-УНАПРЕЂЕЊЕ ПАРТНЕРСКОГ ОДНОСА ВАСПИТАЧ-

РОДИТЕЉ

Начин приказа рада:Усмено излагање уз мултимедијалну презентацију, постер презен-

тација, изложба макета рељефа и манастира Овчарско-кабларске кли-суре.

Кратак опис презентације:Васпитачи представљају процес реализације пројекта „Јесења па-

норама Овчарско-кабларске клисуре“. Фотографијама и видео запи-сима дочараће процес настанка макета у сарадњи са родитељима.

Учесници ће видети готове продукте пројекта-макете манастира и рељефа Овчарско-кабларске клисуре.

Кључне речи: Тимски рад, сарадња, породица, дете, партнерски однос.Сажетак:Пројекат „Јесења панорама Овчарско-кабларске клисуре“ је резул-

тат тимског рада васпитача, родитеља и деце. Овим пројектом желели


382

смо да се деца упознају са крајем у коме живе, тако што смо им при-ближили садржаје везане за рељеф, биљни и животињски свет и кул-турну баштину. У раду су приказане активности тима васпитача (како од саме идеје доћи до реализације пројекта), васпитно образовне ак-тивности у свим узрасним групама (од 3 до 6,5 год.) и како садржаје прилагодити узрасту групе, као и значај активног учешћа родитеља у реализацији васпитно-образовних активности (кроз радионице са родитељима).

Рад доприноси унапређењу васпитно-образовног рада са децом, унапређењу заштите животне средине, сарадњи са породицом и дру-штвеном средином.

ПОЛАЗНА ОСНОВА ПРОЈЕКТАПУ „Радост“ је од 2004. год. укључена у пројекат „У складу са

природом“ у области заштите животне средине. Поводом обележава-ња дана ПУ „Радост“ планиране су: приредба, изложба под називом „Чувамо природу, дижемо глас па ће она чувати нас“ и конференција „Унапређивање васпитно-образовног рада у области заштите живот-не средине“.

Планирана изложба била је повод да тим вртића „Бошко Буха“ поч-не са пројектом

„Јесења панорама Овчарско-кабларске клисуре“.

ИЗБОР ТЕМЕБлизина и лепота Овчарско-кабларске клисуре, као и вишегоди-

шње обележавање Светског дана вода у вртићу довели су нас до идеје за тему пројекта.

МОТИВУпознати, волети и чувати непроценљиво богатство Овчарско-ка-

бларске клисуре, који се намеће својом лепотом и значајем (Српска Света Гора).

ОПШТИ ЦИЉ: Упознавање деце са крајем у коме живе, израдом рељефа од при-

родног и рециклажног материјала.

383


ПОСЕБНИ ЦИЉЕВИ

– Унапређивати сарадњу васпитача и родитеља и обогаћивати већ остварен партнерски однос у васпитно-образовном раду са децом

– Коришћење рециклажног материјала у едукативне сврхе– Активна улога деце у изради макета

ЗАДАЦИ– Активно учешће родитеља и васпитача у планирању, припреми и

реализацији пројекта– Организовање активности у свим узрасним групама са циљем

упознавања деце са рељефом, биљним и животињским светом– Организовање радионица за израду рељефа, шума, животиња и

манастира

ФАЗЕ КРОЗ КОЈЕ СМО ПРОЛАЗИЛИ– Активности изведене у васпитним групама– Прикупљање рециклажног материјала– Активности тима– Активности кроз радионице са родитељима– Активности васпитача у завршној фази пројекта

АКТИВНОСТИ ТИМА:- Израда плана реализације пројекта- Усвајање начина укључивања породице и локалне заједнице- Подела задатака васпитачима (педагошка и фото документација)- Учешће на изложби поводом обележавања дана ПУ „Радост“, Чачак- Презентација пројекта у установи и пред стручним скупом

АКТИВНОСТИ ИЗВЕДЕНЕ У ВАСПИТНИМ ГРУПАМА: - Израда албума клисуре и манастира (родитељи и деца су доноси-

ли фотографије и слике са интернета) - Сазнајемо о рељефу (кроз ове активности дошли смо до сазнања

колико су деца упозната са појмом клисуре и њеним изгледом)- Сазнајемо о биљном и животињском свету (кроз ове активности

дошли смо до сазнања колико деца познају биљни и животињски свет клисуре)


384

Следећа фаза су активности проширивања знања кроз приче, ли-ковне активности, драматизације и музичке садржаје. Деца су своја знања и искуства исказивала цртањем, сликањем и вајањем.

Млађа група-упознавање деце са домаћим и шумским животињама клисуре

Средња група-упознавање деце са птицама које живе у клисуриСтарија група-упознавање деце са биљним светом клисуреПредшколска група-упознавање деце са рељефом клисуре

ПРИКУПЉАЊЕ РЕЦИКЛАЖНОГ МАТЕРИЈАЛА:

Почетак реализације израде рељефа олакшао нам је велики одзив родитеља у прикупљању природног и рециклажног материјала. Деца свих узрасних група класификовала су прикупљени рециклажни ма-теријал.

АКТИВНОСТИ КРОЗ РАДИОНИЦЕ СА РОДИТЕЉИМА:

- Старија група Задаци:- поставка контуре рељефа клисуре- прављење макета манастира- На подлогу од стиропора родитељи су лепком за дрво причвр-

стили делове од картона који су представљали почетак формирања планина. Настала удубљења попуњавали су флашама, мањим кути-јама и корнетима од јаја. Преко тога су наносили слој старих новина натопљених у тапет лепак и обликовали рељеф.

- За другим столовима родитељи су са децом правили макете ма-настира од кутија разних величина, стиропора, новина, тапет лепка.

- Млађа групаЗадаци:- прављење постоља-стена за манастире- израда паравана (позадина манастира)- Од кутија различитих величина прављена су постоља-стене за

манастире. Деца и родитељи су цепкали и гужвали новински папир, потапали у тапет лепак и стављали на кутије (техника папир-маше), правећи рељефаст облик стена, а преко је наношен папирни убрус.

385


- Средња групаЗадаци:- прављење животиња и птица од природног и рециклажног мате-

ријала- наставак израде паравана (позадина манастира)- Од природног материјала (жир, кестен, шишарке) и новинског

папира прављене су животиње и птице.- За другим столовима прављени су паравани-позадина манастира.

На картон су лепљени исечени делови картона у више слојева (облика брда и облака).

- Предшколска групаЗадаци:- израда подлоге за манастире - израда дрвећа од новинског папира- На већи картон лепљен је новински папир, а преко њега папирни

убрус.- Са картона смо скидали тањи слој папира који је цепкан, потапан

у лепак и обликован као гране дрвећа.

- Завршни део „Доврши започето“Учесници: родитељи, деца и васпитачи свих васпитних групаЗадаци:- облагање манастира и паравана папирним убрусима- израда риба и птица од новинског папира

АКТИВНОСТИ ВАСПИТАЧА У ЗАВРШНОЈ ФАЗИ ПРОЈЕКТА:

- Бојење манастира, паравана, рељефа, стена, риба, птица и живо-тиња.

- Поставка направљених макета

ИДЕЈЕ РОДИТЕЉА И ВАСПИТАЧА НАСТАЛЕ ТОКОМ РАДА

– Постављање птица на жицу како би се постигао ефекат летења– Посути по рељефу суво иситњено лишће– Обезбедити заштиту (клирит) макете рељефа Овчарско-каблар-

ске клисуре


386

ТЕШКОЋЕ У РАДУ– Рок за реализацију пројекта је условио темпо рада (изложба „Чу-

вамо природу, дижемо глас па ће она чувати нас“)– У току рада план радионица је коригован– Усклађивање времена рада на пројекту са свакодневним обавеза-

ма у вртићу– Набавка средстава за израду макете (целофан, стиропор, лепак)

ДОБИТ ЗА ДЕЦУ

– Усвајање нових појмова о рељефу (клисура, планине, реке, пећи-не)

– Упознавање са биљним и животињским светом клисуре (граб, црни јасен, шумска корњача, јажавац, сиви соко)

– Упознавање са културним знаменитостима (манастирима Овчар-ско-кабларске клисуре)

– Развој самопоштовања код деце

ДОБИТ ЗА РОДИТЕЉЕ– Задовољство родитеља због учешћа детета у еколошким актив-

ностима– Родитељ је активни учесник у реализацији пројекта– Квалитетнији однос дете-родитељ

ДОБИТ ЗА ВАСПИТАЧЕ– Обогаћено знање о Овчарско-кабларској клисури– Унапређење педагошке документације– Интензивнија сарадња са родитељима и друштвеном средином– Мотивисаност за даљи рад на еколошким пројектима– Свест о важности сваког појединца и његовом активном учешћу

у реализацији пројекта

НАРЕДНИ КОРАЦИ– Посета Овчарско-кабларској клисури са децом– Израда документарног филма– Презентација пројекта у установи– Презентација макете рељефа на сајму туризма Фотографије макета које су продукт рада деце, родитеља, васпита-

ча и сарадника.

387


Макета рељефа Овчарско-кабларске клисуре

Макета Овчарско-кабларских манастира


388

ПУ ,,Наше дете“Краља Александра 1815000 Шабац015/304-750e-mail:[email protected]

Аутори радаваспитачи: Маријана Ивановић, Јасна СтанковићТим за реализацију: васпитачи Маријана Ивановић, Јасна Станко-

вић , деца и родитељи средње узрасне групе ,,Слобода”Носилац пројекта:Директорка: Марица ВулетићПодршку пружили: Јасмина Вулетић- дипломирани педагог; Васи-

лија Ивановић- Теодоровић дипломирани психолог, Оливера Павло-вић, Мирјана Васић- помоћници директора

,,С' ДЕЦОМ ОКО СВЕТА“( модел реализације НТЦ програмa

Теоријски део о НТЦ систему учења -Програм реализован на овај начин-Подиже ниво интелектуалних способности код деце-Спречава поремећај концентрације и пажње-Развија кординацију покрета и моторике-Развија брзину размишљања и закључивања-Програм је посебно користан за препознавање даровите деце и

подстицање даљег развоја даровитости-Повећава се број неуронских веза ,што уз одређене вежбе повећа-

ва капацитет мозга и обраду информација Како је све почело? Присуствовањем семинару, са планом да се научена знања приме-

не у пракси

Време реализације пројекта: пројекат је реализован у трајању 2012 г. -2013г.

389


У средњој васпитној групи

Општи циљ пројекта:-реализација програма НТЦ системом

Посебни циљеви:-упознавање: културе, традиције, симбола, музике, традиционал-

не хране, игара и обичаја одређених земаља : Србије, Кине, Италије, Грчке

-Упознавање својих способности и света који нас окружује-Активан однос родитеља у реализацији васпито-образовног рада

Шта смо хтели да постигнемо оваквим начином реализације програма?

Да на лак и нов начин омогућимо стицање знања о државама и пој-мовима који су везани за те земље.

Да научимо децу да повезују појмове и садржаје кроз игру.Да омогућимо родитељима да буду партнери у раду са нама. Фазе развоја пројекта: Прва фаза: одабир земаља у које путујемо( Србија, Кина, Италија,

Грчка)Друга фаза: прикупљање литературе и израда плана радаТрећа фаза: у сарадњи са родитељима прикупили смо материјале

и средства и организовали подстицајну средину за игру и учењеЧетврта фаза: радионице у вртићу израда средстава( глобус, кар-

те, ; продајна изложба продуката у граду. Посете деце која су рођена у тим земљама или су им родитељи родом из тих земаља

Пета фаза :активности за децу у вртићу-Прављење пасоша-Ткање и израда застава-Прављење традиционалне хране и дегустација-Усвајање симбола карактеристичних за те земље кроз игру :чизма,

кишобрани, змај,-Упознавање традиционалних игара, песама и прича из тих земаља.-Израда препознатљивих сувенира-Сарадња са локалном заједницом ( Продајна изложба на којој смо

продавали пародукте)


390

Активности у вртићу: Србија-Проналазимо на карти Србију и уцртавамо је на другу празну карту-Правимо српску заставу од колаж папира-Читамо народне песме и приче-Дегустација традиционалних српских специјалитета: проја, вани-

лице-Ткање застава на разбоју-Учимо српску народну игру да играмо: коло-Упознајемо химну и усвајамо је кроз игру-Упознајемо народну ношњу –правимо своју ношњу од папира: ле-

пимо, бојимо, украшавамо-Правимо традиционалну храну: питу савијачу и дегустирамо-Славимо Славу-Наступ деце на Позоришним играријама са представом ,, Јеж тра-

жи пријатеље“ по мотивима Бранка Ћопића Кина -Правимо кишобране од вунице са мотивима застава земаља у које

,,путујемо“-Правимо кинеску заставу од колаж папира-Упознајемо кинеско писмо и исцртавамо кинеска слова-Пробамо кинеску храну помоћу дрвених штапића-Слушамо кинеске бајке, разговарамо-Играмо се кинеске дечије игре: танграм-Игра:,,Ухвати змаја за реп“-Правимо кинеског змаја Италија -Осликавамо чизме-Разгледамо брошуре, разгледнице, часописе о Италији-Правимо Венецију од картона, колажа , папира-Правимо венецијанске маске-Причамо о Пинокију-Изводимо представу за децу Пинокио-Гледамо цртани и слажемо слагалице о Пинокију-Спремамо добродошлицу за дечака који живи у Италији: учимо

неке италијанске речи

391


-Лео ( дечак из Италије) у гостима код нас-Упознајемо италијанску храну-Такмичарска игра: ко пре намота шпагете?-Правимо пицу и дегустирамо је-Играмо игру боћање-Накит од тестенине обојен бојама застава земаља које кроз игру

реализујемо-Препознавање марки аутомобила Грчка -Активности : читање Езопових басни, о Олимпијским играма, о

грчким боговима, учимо грчке речи, слушамо грчку музику, разгледа-мо разгледнице са мора

-У гостима код нас девојчице чија мама је родом из Грчке-Учимо да играмо сиртаки-Цртамо другарице Гркиње-Организујемо Олимпијске игре у вртићу ( надвлачење конопца ,

скакање у џаку)-Пишемо другарима из других земаља Запажања васпитача : у игри и раду са децом реализацијом садр-

жаја програма на овакав начин примећујемо :Оваквим начином реализације програма деца усвајају знања кроз

игру на лак начин. На основу симбола препознају земљу на карти. Повезују симболе са државама које смо упознали. У загонетним пи-тањима и асоцијацијама деца лако препознају скривене одговоре. У слободним играма деца од коцкица на своју иницијативу слажу кон-струкције у бојама застава и препознају их. Родитељи су преносили своја задовољства у радионицама путем похвала и позитивних комен-тара.

Добити за децу:-Стицање знања о земљама и људима који живе у њима-Кроз игру и стваралачки начин су открили себе, друге људе, кул-

туру, традицију и обичаје других људи-Боље су упознали своју земљу-Задовољство због новог сазнања-Упознали су нове ликовне технике и материјале у раду


392

Добити за родитеље:-Упознали се са системом НТЦ учења-Упознали су се са планом и начином рада групе-Активно учествовали у реализацији садржаја програма-Имали увид у способности и вештине своје деце Добити за васпитаче:-Развијање тимског рада са родитељима-Поспешивање комуникације и стварање позитивне климе-Реализација програма на лакши и креативнији начин-Проширили своја знања и способности-Напредовали у пра Наредни кораци:-Пројекат ,,С децом око света “ планиран је за угледну активност у

оквиру стручног усавршавања у установи-Упознавање и других земаља оваквим начином рада-Реализација програма у ,,Школици у природи др. Михаило Ду-

њић“( школица за развој дечијих талената и способности )

РАДОВИ ЗЕМАЉА ИЗ ОКРУЖЕЊА

395


ЈПУ „Љубица Поповић“Ул. Арх. Милана Поповића број 120000 ПодгорицаЦрна ГораТелефон: +382 20 20 23 [email protected]

Аутори: васпитачице Бранка Вукотић и Светлана КумбуровићНачин излагања: усмено уз помоћ ппт презентације и приказ ви-

део садржаја

Игре драме и позоришта дјеце вртићких група„ЗА НАС ЈЕ ВЕЛИКА СЦЕНА МАЛА - МИ СМО ГЛУМЦИ

НИЈЕ ШАЛА“

I МотивЗа дјецу предшколског узраста игре драмске активности имају зна-

чајну улогу јер омогућавају развијање језика односно говора, маште и креативности и посредно изражавање што је од великог значаја за тиху - интровертну дјецу. Због ових и многих других разлога који ће се показати у даљем току нашег пројекта одлучили смо се бавити играма драме и позоришта. Дјеца су показала велико интересовање. За њих је то био нови вид комуникације.

Главни мотив којим смо се водили је да кроз различите активно-сти, коришћењем богатства материјала и средстава, омогућимо дјеци да се искажу кроз различите умјетничке форме и на тај начин кроз њихово стваралаштво обиљежимо Свјетски дан позоришта.

II Теоријске поставкеЦрногорско народно позориште основано је у главном граду Црне

Горе Подгорици (тада Титограду), средином двадесетог вијека, под називом Градско народно позориште. Свечано је отворено премијер-ном представом 1. новембра 1953. године.

„Живот је игра“ – како је давно говорио гениј Никола Тесла. Позо-риште је мјесто које омогућава развој смисла за игру, креативност и ведрије поиманје реалности. То је мјесто у коме дјеца могу да одра-стају па се може рећи да је позориште храна за душу и тијело.


396

Игре драме и позоришта су игре које омогућавају развој менталних и моторичких функција код дјеце. Дијете у драмској игри има потре-бу да испитује, истражује и проналази и тако се обогаћује и сазнајно и емотивно. Оно развија машту и учи се њеном коришћењу. Дијете научено да користи своју машту постаје довитљиво и сналажљиво у непредвиђеним околностима.

III Лични афинитети васпитачаКао глумци аматери при невладиној организацији „Позориштанце

Корак по корак“ учествовали смо у припреми и реализацији бројних позоришних представа за дјецу предшколског узраста. Наши афини-тети одговарају овој активности јер смо нашим искуством успијевали да кроз игре драме и позоришта на најлакши начин код дјеце развија-мо вјештине добре комуникације, слушања себе и других, умјетничко изражавање, спретност, концентрацију, одговорност и самопоуздање.

IV ЦиљевиСлобода изражавања;Развој и богаћење ријечника;Слушање других;Учење кроз игру; Проналажење прихватљивих образаца понашања и разумијевање

односа међу људима;Развијање елементарних драмских исказа;Сарадња међу дјецом уз мећусобно поштовање и уважавање;

V Увођење новина у праксиОбједињавање идеја свих васпитних група вртића у реализацији

активности;Заједнички рад дјеце и васпитача старијих вртићких група у при-

преми позоришне представе „Тајна украденог блага“, адптација исто-именог драмског текста, аутора – редитеља Зоре Бошкан;

Представа је била поклон дјеце дјеци;Подјела задужења међу васпитачима и родитељима;Представу прати класична музика Чајковског, Бизеа и Брамса по

одабиру васпитача; Сарадња са креативним центром наше установе који је помогао

у изради костима за дјецу;

397


VI Преиспитивање програма обукеПројекат „За нас је и велика сцена мала, ми смо глумци није

шала“ је до реализације имао доста преиспитивања: колика ће бити интересовања дјеце, да ли ће се родитељи ангажовати као и њихове реакције јер је требало „искочити“ из редовних – устаљених обавеза у вртићу, реакције колега-васпитача при расподјели обавеза, колика ће бити подршка наше установе у набавци потребног материјала и сл.

Овај пројекат нам је омогућио да уз читање додатне литературе на-правимо промјене у сопственој пракси и надамо се у пракси наших колега.

VII Ток пројектаПо радним собама 12 васпитних група, дјеца и васпитачи су ра-

дили различите активности на тему драме и позоришта:o Обраде прича;o Разговори о причи (поруке, поуке, дјечији коментари и препри-чавања);

o Израда лутки, сцене, маски и костима;o Вјежба правилног коришћења сцене, лутки и маски;

Заједничка изложба (маске, костими, лутке, сцена) у холу вртића;Приказивање позоришних представа (уживо и на видео бим-у);Посјета Црногорском народном позоришту (заједничка посјета

дјеце и васпитача);

VIII Проблеми Проблеми са којима смо се суочили приликом организовања са-

мих активности су велики број дјеце у групама и мало доступне лите-ратуре из области драме и позоришта;

IX Интегрисање у праксиПредставе су прикзиване дјеци других васпитних група, родите-

љима, стручним сарадницима и гостима из јавног и културног живота Подгорице;

X ЕвалуацијаРодитељи су активно сарађивали у изради овог пројекта (прику-

пљањем материјала, честим боравком у радној соби, учествовање у снимању представа);


398

Колеге су активно учествовале у реализацији планираних актив-ности и давале различите савјете и нове идеје;

Уведен је нови облик рада који је зинтересовао и васпитаче из других васпитних јединица наше установе;

Дјеца су била активна и заинтересована за све врсте активности;Сарадња са Креативним центром наше установе;

XI Наредни кораци Увођење различитих врста драмских активности у васпитно обра-

зовном раду, јер је то најбољи мултидисциплинарни начин за развој свих потенцијала дјетета као и едукација на том пољу.

399


ЈУ Центар за предшколско васпитање и образовање БањалукаАдреса: Јована Дучића 3Телефон: +387 51 490533 E mail: [email protected]

Аутори и реализатори пројекта: Тим васпитача и стручних са-радника дјечијих вртића “Радост” и „Дора“

Директор: Наташа РадуловићПомоћник директора за в/о рад: Мира ГалићВаспитачи: Маја Петровић, Весна Марчетић, Бранкица Јаковље-

вић, Миладинка Макивић, Драгана Срећо и Далиборка ШулићСтручни сарадници: Неда Бијелић, логопед Јасна Драгишић, психологВаспитачи који ће презентовати пројекат: Маја Петровић, Бран-

кица Јаковљевић и Драгана СрећоНазив рада: „ГОВОРНЕ ИГРАРИЈЕ“ (игре и активности за под-

стицање говорног развоја дјеце) Начин излагања: Усмено, Power Point презентација у сликама и

кроз видео клиповеКључне ријечи: глас, ријеч, реченица, говор, прича, дијете, игре,


„ГОВОРНЕ ИГРАРИЈЕ“

МОТИВРазвојем друштва у којем живимо добили смо могућност за уна-

пређење квалитете живота, али нам је тиме наметнут брзи темпо жи-вота, вјечита трка за обезбеђивањем егзистенцијалних потреба и све мање времена за заједничке породичне тренутке. Ове промјене нужно генеришу и промјене у васпитању и образовању дјеце свих узраста како у предшколској установи тако и у породичном окружењу.

С једне стране, примјери из праксе указују да се говор данас све ка-сније развија и да је све већи број дјеце која имају неправилан изговор гласова, сиромашан рјечник и недовољно развијену реченицу.

С друге стране, важност предшколске установе и њеног удјела у одговорности ове појаве која узима епидемијске размјере је неоспор-на, зато је дјеловање у срцу вртића покретачка снага која може да доведе до спознаје о још већој важности говора и његовог директног дјеловања и прожетости свих аспеката развоја.


400

Другим ријечима, вртић као „друга породица“ у којој дјеца про-воде највећи дио времена раног развоја може и мора подстицајно да дјелује на развој говора те превенцију настанка говорно-језичких по-ремећаја.

Потреба за јасним и систематизованим увидом у стање говор-но-језичких способности дјеце предшколског узраста, те могућност системског дјеловања на његовом унапријеђењу је била наша идеја водиља у реализацији овог пројекта.

ОЧЕКИВАЊА

У односу на дјецу:- Развој комуникативних способности дјетета, способност служе-

ња говором у разноврсним ситуацијама, јачање вјештина комуници-рања и способности комуникативног слушања

- Правилан изговор свих гласова матерњег језика- Развој фонематског слуха, анализе и синтезе (разликовање слич-

них гласова, уочавање гласова у ријечи и гласовна структура)- Учење правилног дисања и боља покретљивост говорних органа- Богаћење дјечијег рјечника и проширивање рјечника изван непо-

средног дјечијег искуства- Његовање граматички правилног говора- Развој културе говорне комуникације која подразумијева пристој-

но и љубазно обраћање, гледање саговорника у очи, вођење рачуна о држању тијела, гестовима и мимици

- Развијање способности активног учествовања у разговорима на различите теме

- Развијање монолошког говора и причање (препричавање приче, представе, догађаја, способност причања по сјећању, способност са-мосталног, садржајног, сликовитог, изражајног, граматички исправног причања, причање приче по сликама, причање приче уз помоћ очи-гледних средстава и без њих)

- Упознавање са дјечијом књижевношћу, развијање интересовања за књижевно стваралаштво

- Стицање основних сазнања о позоришту и драмској умјетности - Богаћење говорних игара - Развој предчиталачких вјештина - Прављење сликовница, словарица, буквара и прича у сликама

401


У односу на родитеље: - Развијање свијести о значају улоге родитеља у подстицању и ра-

звијању развоја говора и језика кроз свакодневне ситуације и кроз ко-ришћење одговарајућих дидактичких средстава

У односу на васпитаче и вртић: - Ставити аспект развоја говора у први план кроз тимски приступ,

богаћење практичне литературе за рад на развоју говора - Проширивање практичних знања уз помоћ стручне литературе- Обогатити вртић библиотеком гдје би се код дјеце развијала љу-

бав према књизи У односу на вртић и заједницу:- Упознавање локалне заједнице о резултатима истраживања, при-

мјер добре праксе на “поправљању” и јачању говорних и језичких способности

- Указивање на значај набавке квалитетног дидактичког материјала који се користи у свакодневном раду

ТОК ПРОЈЕКАТА1. Увид у праксу, тимске консултације у вези са аспектима развоја

којима је потребно додатно подстицање у в/о раду2. Спровођење истраживања3. Анализа резултата4. Договор око оријентационог плана активности 5. Укључивање дјеце код којих је тестирањем установљена непра-

вилна артикулација гласова у индивидулани логопедски третман6. Израда дидактичког материјала 7. Реализација предвиђених говорних активности8. Сарадња са родитељима9. Сарадња са друштвеном средином10. Поновљено тестирање и анализа резултата

ИСТРАЖИВАЊЕИстраживањем су обухваћено три групе старијег вртићког узраста

(5 до 6 година), укупно 96 дјеце. Кориштен је сљедећи тестовни мате-ријал: Тест знања, Тријажни артикулациони тест, Тест рјечник, Тест допуњавања реченица, Тест I и II нивоа апстракције, Стрип прича и Процјена квалитета линеације.


402

По завршетку иницајалног тестирања обрађени су резултати на основу којих су планиране активности реализоване у сљедећа три мјесеца. Након овог периода поновљено је тестирање које је потврди-ло наше добити овим пројектом.

ИНТЕГРИСАЊЕ У ПРАКСИ Реализујући пројекат акценат смо ставили на говорне активности

тј. аспекат развој говора, комуникације и стваралаштва у корелацији са осталим аспектима развоја: физички развој, социо-емоционални развој и развој личности, интелектуални развој кроз учеће активно-сти из различитих области.

Активности реализоване у оквиру пројекта Упознавање околине и развој говора Рад на развијању рјечника одвија се у складу са радом у области

упознавања околине, у вези са знањима о предметима и појавама из дјечије непосредне околине и шире средине. Учење дјеце да разгледају, запажају и причају о ономе што виде у радној соби (дјечак, дјевојчица (полови), различите ствари, именовање предмета, бића, радњи и стања, посматрање кроз прозор људи, животиња, дрвећа, зграда, превозних средстава, природе и различитих радњи), разгледање просторија вр-тића, излазак у двориште, парк, посматрање онога што се тамо види, ослушкивање. Овдје највише долази до изражаја метода разговора. Неке од реализованих активности су: „Квиз игра“, „Први дан проље-ћа“, „Ко живи на фарми“, „Шума у прољеће“, игра „Добар дан гдје је мој стан“, “Ко живи у шуми?“, „Гмизавци и водоземци“, „Живот у бари“, „Од јајета до пилета“, „Чиме се и како шарају јаја“, Експеримент „Свјеже – издувано јаје“, „Инсекти“, „Рано воће“, игра „Наша чула“, „Шта у врту расте?“, игра „Воће и поврће“, „Занимања“, игра „Чаробна врећица“, „Од чега је нешто?“, „Препознај по укусу“, „Помириши па разријеши“, игра „Шта се то чује?“, слагалица „Наша чула“.

Учење дјеце за давање података о себи и својим родитељима, мје-сту становања, жива и нежива природа, дијелови тијела, одјеће, обу-ће, његовање хигијенских навика и развијање културе изражавања, превозна средства, временске прилике, биљни и животињски свијет, промјене у природи, храна, воће, поврће, занимања итд. Кориштење различитих средстава (кутић природе, календар природе, дидактичке игре, слике....)

403


Развој говора и развијање почетних математичких појмоваЛогичке операције са конкретним предметима (класификације и

серијације), односи: у, на, испред, изнад, испод, горе, доље....скупови и бројеви, геометријски облици, величине, мјере. Развијање матема-тичких појмова је уско повезано са развојем дјечијег рјечника и ра-звитком реченице.

Предлози-антоними: испред-иза, изнад-испод, поред-иза; вели-чине: упоређивање величина и њихово именовање, веће-мање, дуже-краће, теже-лакше, шире-уже, више-ниже...

Вјежбе поређења: шта је од нечег дуже, краће, тање, спорије, шта је тешко, теже, најтеже...

Вјежбе мјерења: практичне радње мјерења различитих величина условним мјерама (штапићима и сл.)

Кутак за продавницу: дјеца се играју и користе средства за мјерење (метар од пластике, дрвета, вага са тегићима, лонче од пола литре, литре или четвртине литре, новац као средство плаћања тј. жетони као имитација. Мјерење часовником кад се отвара продавница, кад се затвара итд. Дијете именује шта жели купити, описује предмет, вели-чину, колико жели, да каже гдје се налази у продавници, објасни шта жели....

Неке од реализованих активности су: игра „Градимо медин брлог“, „Градимо кућицу за животиње“, „Пронађи пар“, „Мјеримо змије“, „Лијево-десно“, „Спајамо тачкице - слова“, „Пронађи два иста јаје-та“, дидактичка игра „У чеми је разлика?“, „Чаробна врећица“, „Про-нађи пар“, „Дуже-краће“, „Избаци уљеза“, „Формирај скуп“, „Погоди боју, број и облик“, „Колико имам у другој руци?“, „Чиме се мјери“

Драматизација „Деда и репа“ –вјежбање ређања елемената дате множине по величини, ко је највећи, ко најмањи...

Развој говора и физичко васпитање Пјевање пјесмица уз покрете тијела, разноврсни облици кретања,

рецитовање уз покрете, причање или препричавање уз покрете, дра-матизација уз покрет.....говор тијела и ритам су основа за рад на ра-звоју правилног говора дјеце, посебно гимнастика тијела и говорних органа.

Неке од реализованих активности су: „Иде маца око тебе“, „Мач-ка и мишеви“, „У шумици зеко спи“, „Тета лијо гдје си?“, „Роде и жабе“, „Змије“, „Пчелице и кувари“, „Ми смо дјеца весела“, „Како


404

жаба скаче?“, „Берем, берем грожђе“, „Птице без гнијезда“, „Уради исти покрет“, „Рибице у мору“.

Како се отвара-затвара цвијет, расте трава, трепери на вјетру ли-шће, дување вјетра, кретање сунца, мјесеца, морских таласа, пахуљи-ца снијега, ходање по сувом лишћу, пијеску, трави, опонашање крета-ња и скакања животиња итд.

Развој говора и музичко васпитањеАудитивно и визуелно представљање, дочаравање звукова из при-

роде, шумова, разликовање висине, јачине, акцента, мелодије, ритма, брз-спор говор, гласан-тих, шапутање, викање. Кориштење пјесмица и бројалица за музичке игре, вјежбе слушања и дискриминације: Игре тишине, Ко се јавља, погоди по звуку...вјежбе дисања и вјежбе за пра-вилан изговор гласова, музичка драматизација.

Неке од реализованих активности су: „Покрај пећи маца прела“, „Имам јагње малено“, бројалице „Плива патка преко Саве“, „Једна врана гакала“, „Сат“, „Мала маца бјежи“, пјесме „На фарми мога дје-да“, „Прољећна пјесма“, „Разболе се лисица“, „Мале сирене“, музич-ка игра „Кока и петлић“, „Срео бумбар бубамару“, „Музички квиз“, „Азбука“, „Учимо по реду цијелу абецеду“, „Трешњице“, „Жаба и роде“, „Зец бере репу, а лисица цвеклу“.

Развој говора и ликовно васпитање Слободни дјечији цртежи, рад са сликама и сликовницама, ликов-

но изражавање на основу садржаја бајки, басни, прича, илустрације текстова, развијање осјећаја за боју, проширивање скале боја ...

Неке од реализованих активности су: илустрација представе „Псић и мачкица“, „Куцина кућа“, „На фарми“, „Шумске животиње“, „Шума у прољеће“, „Шарени гуштер“, „Кварна фарма“, моделовање пласте-лином – воће и поврће, жаба, итд., ликовна истраживачка игра „Сапун и темпере“, „Сликамо кликерима“, пластично обликовање тјестом „Моје име“ и „Морске животиње“, „Слике у огледалу“, илустрација приче „Пошла кока на пазар“, „Медо и пчеле“.

Говорне вјежбе, активности и игреВјежбе слушања: ослушкујемо звукове (шум воде, кише, лишћа,

фијук вјетра, удар...), „Ко се одазвао“, „Која животиња се чује“, „Ослушкујемо звукове“, „Ко говори тише ко гласније“, „Који инстру-

405


мент свира“, „Шта се чује“, „Пронађи слику по звуку“, „Игра тиши-не“, „Како звучим-звоним“, „Слушај, препознај, опонашај звукове“.

Вјежбе дискриминације гласова: разликовање сличних гласова, слушно опажање гласова, показивање сличица, начин изговарања ак-цента-хомоними, разликовањем једне фонеме, додавање и испуштање гласова и слогова, разликовање на основу једног дијела ријечи, дис-криминација ријечи по сличности значења, по супротности значења, дискриминација правог и пренесеног значења ријечи, „Шта је шта?“, „Слично, а различито“.

Вјежбе артикулације: вјежбе дисања, вјежбе говорних органа, вје-жбе артикулације гласова: тражимо ријечи које почињу одређеним гласом, додајемо гласове, избацујемо гласове, мијењамо мјесто гласа у ријечима, препознавање гласова на почетку, у средини и на крају ри-јечи, вјежбе за развој и богаћење реченице, вјежбе за богаћење рече-нице, драматизације, позориште лутака и сјенки, бројалице и разбра-јалице, ређалице, покретне и разне говорне игре, анаграми, лексичке говорне игре, синтаксичке игре или причања (кажи нешто на ријеч, кажи нешто на двије-три ријечи, кажи нешто на посљедњу ријеч, на-стави започету причу, доврши започету причу, мијењамо ликове по-знате приче, мијењамо садржај познате приче, мијењамо крај познате приче, кажи погрешно да испадне смијешно, говоримо супротно, из-мишљамо причу...)

„Словоиграоница“-откриј исте гласове на почетку и на крају ри-јечи, „Шта направиш кад си љут“, „ТВ партнери“- развој аудитивне и визуелне перцепције, говорна игра „Слушај пажљиво“, „Хладно, вруће“, „Кажи ријеч“, „Лов на гласове“, „Сличица из врећице“, „Реци једном ријечју“, „Реци супротно“, „Шта је слично, а шта различито“, „Наша мала азбука“,

„Појачај“, „Чији-какав“. Прича „Пошла кока на пазар“, „Јежева ку-ћица“, драматизација „Маша и медвједићи“, бајалица „Дува вјетар“, пјесмице за правилан изговор гласова: „Маца Маша“, „Жаба Жужа“, „Иде мачак“.

Артикулација гласова ч и ћ, обрада слова ч и ћ, брзалице, говорна игра „Чаробна кутија“, „На слово, на слово ч, ћ“, слагање ријечи од ових гласова, писање слова ч и ћ. Артикулација гласа ц, игра коц-ком “Брзалице“, игра „Поклон кутија“, „Азбука“-слагање ријечи на ц, ријечи са умањеним значењем, артикулација других „критичних“ гласова (џ, ш, ж, р, љ).


406

Причање по сликама, описивање по сликама, погодите шта је на слици, ко ће више видјети на слици, измисли реченицу на задату ри-јеч, коришћење басни, бајки, метода игре...

ЕВАЛУАЦИЈА - Васпитне групе осмислиле су оријентациони план рада. Заједно

са стручном службом направили смо оријентациони план пројекта за подстицање развоја говора у корелацији са осталим аспектима разво-ја.

- Стручна служба је путем истраживања остварила увид у говорно-језички развој дјеце и потврдила потребу да се овом аспекту дјечијег развоја посвети додатна пажња.

- Током цијелог пројекта његовао се тимски дух и сарадања. У при-преми и изради средстава које смо користили у раду учествовали су стручни сарадници, васпитачи и родитељи.

- Родитељи су се континуирано укључивали у наше активности, радионице и посјете заједно са дјецом.

- Напредак код дјеце је потврђен метријском евалуацијом- Вртићку библиотеку смо обогатили у сарадњи са родитељима

кроз акцију „Једно дијете једна књига“ коју смо реализовали путем едукативних флајера „Читајмо им од најраније доби“

- Све планиране активности у циљу богатије и иновативније сарад-ње са родитељима и локалном заједницом смо остварили кроз посјету и упознавање Народне библиотека РС, Музеја РС, Дјечије библиоте-ке, Библиотеке ОШ „Свети Сава“ . Поред тога остварили смо радио-нице са родитељима у оквиру којих смо израђивали „Веселе свеске“, „Путујућу свеску“ и „На слово, на слово...“ као и реализацију позори-шне представе родитеља за дјецу „У свијету тикава“.

- У оквиру вртића одржане су позоришне представе: „Псић и мач-кица“, „Бајкоплов“, „Кварна фарма“.

ДОБИТИ- Дјеца су обогатила рјечнички фонд, правилно су артикулисала

гласове матерњег језика, проширила су реченицу и обогатили своју имагинацију разним бајкама, баснама и причама. Упознавајући дјечи-ју књижевност развили су интересовање за књижевно стваралаштво и побољшала су способност активног учествовања у раговорима на различите теме.

407


- Васпитачи су обогатили своја професионална искуства реализу-јући активности кроз тимски приступ и иновативније садржаје.

- Родитељи су учешћем у овом пројекту освјестили значај развоја говора кроз едукативне флајере и свакодневну сарадњу, те важност правилног подстицања говорно-језичког развоја у породичном окру-жењу.

- Рана интервенција у виду укључивања дјеце која имају тешкоће у говорно-језичком развоју у логопедски третман.


408

Дјечији вртић „Чика Јова Змај“Бијељина

Директор: Јока Арсеновић Педагог: Даница Мојић Васпитачи: Десанка Пандиловски Биљана Арсеновић

БУБАМАРЕ У НТЦ СИСТЕМУ УЧЕЊА

Пројекат „Бубамаре у НТЦ систему учења“ реализован је у вртић-кој групи „Бубамаре“, у периоду од фебруара 2011. до јуна 2013. го-дине. Прије почетка рада по НТЦ програму, за сву дјецу из млађе вр-тићке групе „Бубамаре“ прикупили смо податке о њиховом психофи-зичком развоју, користећи инструмент за праћење услова и елемената психофизичког развоја дјеце. Из података које смо прикупили било је примјетно да морамо обратити пажњу на унапређивање моторичких способности дјеце, као и утицати на родитеље да контролишу дје-чије гледање телевизије и играње компјутерских игрица. Исто тако, препоручили смо ранији одлазак на спавање, јер смо забиљежили да трећина дјеце у групи „Бубамаре“ одлазе у кревет послије 22.00.

Циљ програма НТЦ система учења је подстицање интелектуалног развоја дјеце предшколског и основношколског узраста и детекција даровите дјеце. Ми смо га схватили као изванредну допуну и освје-жење Програма предшколског васпитања и образовања у Републици Српској и уклопили смо га у свакодневне учеће активности, а не као поебно издвојен или елитни програм. НТЦ систем учења се саврше-но уклапа у свакодневно живљење у вртићу, обогаћује га и даје му потпуно нову димензију, а све у складу са општим циљем предшкол-ског васпитања и образовања – цјеловитим развојем предшколског дјетета, у складу са својим способностима, особеностима, потребама и интересима. НТЦ програм отвара нове могућности сваком дјетету, подстиче његов развој, а примјећено је да позитивно утиче и на развој дјеце са потешкоћама у развоју. Ово се посебно односи на прву фазу програма, која обухвата кинезиолошке активности (ротација, равно-тежа, акомодација ока) и графомоторичке вјежбе. НТЦ систем учења, на најбољи могући начин - кроз игру, препознаје даровито дијете и омогућава нам да га подржимо и охрабримо, како би се његови тален-ти развили до својих оптималних нивоа.

409


Примјеном програма НТЦ систем учења се:подиже ниво интелектуалних способности све дјеце која су укљу-

чена у програм; посебно је користан за детекцију даровите дјеце и подстицање

развоја даровитости; спречава се поремећај концентрације и пажње, превенира се ди-

слексија у школском периоду;развија се координација покрета и моторике; развија се брзина размишљања и закључивања (функционално

знање);повећава се број неуронских веза што, уз специфичне вјежбе, по-

већава капацитет мозга за обраду информација. Приликом планирања, формира се мрежа исхода учења, за разли-

чите аспекте развоја, на основу које се бирају игре и активности, како са цијелом групом, тако и у центрима за учење.

МРЕЖА ИСХОДА УЧЕЊАI ФИЗИЧКИ РАЗВОЈ И УЧЕЊЕ II СОЦИЈАЛНО – ЕМОЦИОНАЛНИ

РАЗВОЈ И РАЗВОЈ ЛИЧНОСТИ

А1(1,2) Пузи, спретно се провлачи;IА2 Креће се сигурно у доступном простору, трчи стабилно;IА2(4,7,8) Умије да избјегне препреке, спретно се пење по различитим предметима и справама, прескаче разноврсне препреке;IА3(3,4,5,) Умије да води лопту, хвата малу лопту са једном и обје руке;IБ1(1,2) Разликује и именује основне боје. Ствара боје комбиновањем.IБ1 Проналази једноставнију слику у сложенијој, спарује дијелове слике у цјелину;IБ2 Запажа ритам, трајања звукова и паузе у некој мелодији;IБ3(1,2,3) Додиром препознаје једноставније предмете, користи се ситнијим предметима и играчкама;IБ3 Самостално се облачи и свлачи (закопчавање рајфешлуса, дугмади и сл.)

IIГ1(2) Способност да се ускладе сопствене жеље, потребе и циљеви са жељама, потребама и циљевима других и групе; IIГ2(3) Дјеловање у тиму, уз преузимање сопствене одговорности; IIГ2(8) Поштовање правила понашања и правила игре; IIГ2 Развијено осјећање припрадности одређеној заједници (породици, вртићу, родном крају, човјечанству). Свијест о припадности култури и традицији свог народа и своје земље, и о повезаности са културама и традицијама других народа; IIГ3(4) Дијете цијени и поштује себе, сопствене идеје, вреднује оно што мисли, каже и чини;IIД1(4) Умије да примјењује елементарне технике модификације понашања и опуштања, самоконтроле емоција и концентрације;IIЕ1(3,4) Усвајање навика и вјештина за обављање практичних дјелатности;IIЕ2(6,9,11,12) Саобраћајни знаци, врсте возила, развијање слушне и визуелне пажње у саобраћају, вози бицикл;


410

III ИНТЕЛЕКТУАЛНИ РАЗВОЈ IV РАЗВОЈ ГОВОРА, КОМУНИКАЦИЈЕ И СТВАРАЛАШТВА

III Ж1(2) Познавање основних карактеристика изгледа и грађе човјековог тијела;III Ж3 Сазнања из појединих наука на елементарном нивоу; III Ж4(3,6) Вреднује рад у групи и тимски рад; III3 1 Уочава величине (велико-мало). Уочава односе између цјелине и дијелова;III3(1,2,3,4...) Групише предмете према одређеним својствима, образује скупове, величине, именује геометријске облике (троугао, квадрат, правоугаоник, круг) итд.III3 1 Нумеричке операције (нпр. интуитивно разумије кардинацију) III3 2 Умије да се оријентише у простору, да представи познати простор тродимензионално (макете, рељеф), дводимензионално (на мапама, цртежу).III И(1,2,3,4...) Дијете умије вољно и свјесно да усмјерава покрете руку, шаке; правилно рукује прибором за цртање и писање, маказама, фини покрети руке постају вјештији и сл.

IVJ1(6,8, 9,10) Именује ствари ријечима; IVJ1 Разумије значење појединих слова и ријечи као универзалних ознака. Схвата да су знаци на хартији писани говор и да симболи имају значења (натписи, етикете и сл.);IVЈ34 Одговара на питања, поставља питања;IVЈ4(3,6,7) Игра се језичких игара. Прича на основу слика. Препознаје текстовне поруке, графичке симболе, знаке за слова;IVЈ4(9,10) Саставља краће приче; уочава садржај слике, ријечима и реченицама га повезује у причу; IVK1(1,2,7) Игра се ријечима, машта и измишља приче, мотивисано је да памти и рецитује стихове;IVK3 Слуша музику, пјева, плеше, свира на Орфовом инструментаријуму, измишља своје мелодије, препознаје звуке различитих инструмената;IVK4 Црта, слика, моделује, умије да прикаже фигуре људи, биљака, животиња са више детаља, ствара продукте од различитих материјала;

НТЦ –систем учења подијељен је у три фазе, и то:

ПРВА ФАЗА ПРОГРАМА: ДОДАТНА СТИМУЛАЦИЈА РАЗВО-ЈА СИНАПСИ

1. Кинезиолошке активности: акомодација ока, ротација, равнотежа 2. Вежбе за развој фине моторикеДРУГА ФАЗА ПРОГРАМА: СТИМУЛАЦИЈА РАЗВОЈА АСО-

ЦИЈАТИВНОГ РАЗМИШЉАЊА 1. Апстраховање, визуализација 2. Мисаона класификација и мисаона серијација 3. Асоцијације 4. МузикаТРЕЋА ФАЗА ПРОГРАМА: ФУНКЦИОНАЛНО РАЗМИШЉАЊЕ 1. Загонетне приче 2. Загонетна и проблемска питања

411


У млађој вртићкој групи највише смо примјењивали прву фазу програма, а неке од активности су биле: ротација око своје осе, игре лоптом, ходање по линији, скакање, пузање и провлачење, низање перлица, игре Пертини крстићима и боцкалицама, игре плејдо тије-стом, игре зрневљем, сјецкање и гужвање папира, сликање прстићи-ма, „пецање магнета“, намотавање вунице, ткање, провлачење пертли, везивање чворова, хватање предмета ножним прстима, скупљали смо и препознавали различите симболе (аутомобила, козметичких прои-звода, слаткиша) и сл.

У зависности од индивидуалних могућности и интересовања дје-це, васпитач процјењује колико ће далеко ићи са II и III фазом програ-ма. Програм се проводи са свом дјецом у групи, садржаји се бирају и осмишљавају на основу специфичности групе, креативности васпи-тача, дидактичко-материјалних услова у радној соби, као и остваре-ног нивоа партнерства са родитељима, који су активни учесници НТЦ програма. Програм подстиче дјечији развој у свим његовим аспек-тима, ослобађа дјечији ум и, самим тим, даје „право на грешку“ и давање „нетачног одговора“. Дијете се ослобађа да говори, да каже шта мисли, без страха од осуде. На тај начин, у групи се ствара по-зитивна атмосфера, као најпогодније окружење за откривање нових идеја, уживање у трагању за одговорима и рјешавањем загонетних питања и прича.

У другој фази програма, важно мјесто заузима музика, те је у гру-пи „Бубамаре“ реализован пројекат „Са музиком у срећније дјетињ-ство“, у којем су многе активности биле у вези са НТЦ програмом. Поред музичких, рађене су и сљедеће активности: сакупљање сличи-ца, препознавање симбола – заставе, сликовно писмо, говорне игре и сл. Посебна пажња посвећена је учећим активностима у којима су се дјеца упознала са појединим државама, њиховим симболима, играма,


412

културом (Република Српска, Француска, Грчка, Италија, Шпанија, Јапан, Кина и сл.). Користили смо и НТЦ пузле – Европа и Америка.

Најтеже нам је било примјенити трећу фазу програма, која под-разумијева рад на загонетним питањима и причама. Користили смо једноставне причице из књиге „IQ дјетета-брига родитеља“, као и загонетна питања која смо добили од аутора НТЦ програма, Ранка Рајовића и Уроша Петровића. И ми смо смишљали нека загонетна пи-тања, како бисмо подстакли мисаоне процесе о којима НТЦ програм говори.

Примјеном НТЦ програма, васпитач може детектовати даровиту дјецу, без икаквог оптерећења и етикетирања, и скренути пажњу ро-дитељима и стручњацима да је потребно подржати дијете, како би се остварило у складу са својим пуним потенцијалима. У нашој групи смо детектовали двоје даровите дјеце, који су најчешће долазили до одговора на загонетна питања, а почели су и сами да их смишљају. Они су сада први разред основне школе, али их пратимо, пошто и даље иду у продужени боравак у вртићу.

413


НТЦ систем учења заговара већу укљученост родитеља, нарочито у погледу моторичких активности са дјецом, ограничавању гледања телевизије и играња компјутерских игрица, као и у погледу посредо-вања дјеци свијета који нас окружује (нпр. препознавање марки ау-томобила на улици, симбола на производима у супермаркету и сл.). Очекивали смо и подстицали већи ангажман родитеља, али је то било кратког даха, тако да ћемо, у наредном периоду, појачати активности на мотивацији родитеља за примјену НТЦ система учења.

Оствареност исхода учења је на висомоком нивоу и дјечији развој је унапријеђен у свим аспектима. Подсјетили смо се неких забора-вљених игара, истраживали, откривали и уживали заједно са дјецом. Важно је напоменути да су сви васпитачи у нашој установи прошли обуку за рад по НТЦ програму, те ћемо и убудуће наставити његову примјену. Већ смо започели са неким активностима у млађој вртићкој групи са којом радимо од септембра 2013.године.

Будући да овај пројекат представљамо на Стручним сусретима “Ва-спитачи-васпитачима“, искрено се надамо да ћемо успјети да пред-ставимо дио рада у Дјечијем вртићу „Чика Јова Змај“ из Бијељине и, излажући неке од идеја, подстакнемо друге васпитаче на примјену НТЦ система учења.


414

ЈАВНА УСТАНОВА ЦЕНТАР ЗА ПРЕДШКОЛСКО ВАСПИТАЊЕ И ОБРАЗОВАЊЕБ А Њ А Л У К АБања Лука 78 000Улица Јована Дучића 3,тел:0038751490533Тел.-факс: [email protected]

Директор: Наташа Радуловић Вртић: КОЛИБРИ

Пројекат„ ДРАМА- СВИЈЕТ У КОЈЕМ ЈЕ СВЕ МОГУЋЕ “

Аутори и реализатори пројекта: Тим васпитача и стручних сарадника вртића „Колибри“

Васпитачи: Бојана Стојановић, Младен Мајсторовић, Невен-ка Тртић, Нада Штрбац, Милена Јаковљевић, Маријана Драшко, Милица Томичић, Сњежана Чулић, Јадранка Клинцов, Јелена Ра-дошевић, Естера Ракић, Рада Михаљчић, Радмила Бикић , Тамара Поповић, Сандра Гајић, Марина Кузмановић

Стручни сарадници: Мира Галић, Помоћник директора за в/о рад, Санела Војиновић, психолог, Марина Миркоњ, педагог

Васпитачи који ће презентовати пројекат: Бојана Стојановић, Јелена Радошевић и Младен Мајсторовић

Област: Развој говора , комуникације и стваралаштва Начин излагања: Усмено излагање, Power Point презентација

у сликама и кроз видео клипове ( 15 минута)Кључне ријечи: драмске технике, драмски метод, импровиза-

ција,дијете, игра,покрет

„ ДРАМА- СВИЈЕТ У КОЈЕМ ЈЕ СВЕ МОГУЋЕ “

Смисао умјетности је да нас потиче на лијепо и племенито у доживљају и понашању. Живимо у свијету у којем се све, па и култура преноси кроз различите медије тако да се сувише мало простора осигурава за активно учешће појединца. Кроз овај про-

415


јекат имали смо намјеру омогућити активну улогу сваког дјетета у доживљавању, проради доживљаја и личној експресији. Сценска умјетност представља синтезу различитих врста умјетности -му-зичке, драмске, плесне, ликовне... и као таква омогућује садржајима и различитим приступима довољно широко подручје за подсти-цање и обогаћивање цјелокупног развоја ангажујући све развојне могућности и способности дјетета.

ЗАШТО ОВАЈ ПРОЈЕКАТ ?Када се говори о драмском образовању и драмској игри, нај-

мање се говори и пише о његовој примјени и раду са дјецом предшколског узраста. Кад се дијете почне играти откривајући, упознавајући и доживљавајући свијет око себе започиње и драм-ска игра. Уствари, прва дјечија игра и јесте драмска игра. Сим-боличко понашање малог дјетета најранији је облик драмског понашања. Драмска игра дјечије понашање активира на нов и не-обичан начин , усмјерена је на процес а не на резултат, укључује унутрашњу и вањску мотивацију, у њој је присутна иницијатива и дјетета и васпитача, позитивно емоционално ангажује дјецу, захтијева планирање радње, ликова и њиховог међусобног односа, мјеста и времена радње. Сматрали смо да је важно укључивање драмске игре и драмских техника у рад са дјецом јер оне могу бити добро средство за рјешавање конфликтних ситуација због њиховог терапеутског дејства, а истовремено оне су припрема за цјелокупан живот дјетета. Играјући различите улоге ( по узору на одрасле) и емотивно се ангажујући у њима дјеца могу да пролазе кроз разне проблем ситуације и да лакше излазе на крај са њима. Осим тога такве игре „улажења“ у различите ликове за дјецу су непресушни извор креативности, задовољства и радости живљења.

ОПШТИ ЦИЉ:Драмске игре подстичу емоционалну и социјалну стабилност,

утичу на сазнајни развој и мишљење дјетета, те на његов мо-рални развој и доприносе дјечијем изражавању о свему што дје-ца опажају, осјећају, раде и мисле. Помажу развијању правилне артикулације, утичу на богаћење ријечника , способност стварања реченице те течности изражавања, богаћењу маште и креативно-сти стваралачког израза.


416

ПОСЕБНИ ЦИЉЕВИ: Драмско овразовање у дјечијем вртићу помаже дјеци:- Да изражавају и развијају своја осјећања, способности и ставове- Да стекну позитивну слику о себи, сигурност и самопуздање- Да развију свијест о себи- Да развијају мисаоно- стваралачки свијет, машту и креативност- Да развијају вербалне изражајне способности, одговорност,

истрајност- Да кроз драмску игру усвоје одређене норме понашања- Да кроз игру улога и вођену групну дискусију препознају

опасне ситуације и ефикасно проналазе рјешења, да се рјешавају својих страхова ,несигурностии емоционалних потешкоћа

- Да буду толерантни спремни на сарадњу и тимски рад- Да буду осјетљиви на различитост Развојне области које смо подстицали овим пројектом су :

социо-емоционална, развој говора , стваралаштва и креативности , физички (моторички)као и сазнајни развој , али је наше настојање било усмјерено нарочито на развитак говора и социо-емоционал-не компетенције.

ОСНОВНЕ МЕТОДЕ РАДА СА ДЈЕЦОМ:Пошто су овим пројектом били обухваћена и дјеца јасличког

узраста методе рада и садржаји игара били су прилагођени узра-сту дјеце. Игре које су биле заступљене су:

- Игре на нивоу цијеле групе- Рад у малим групама- Игре у паровимаНамјера овог пројекта била је да дјеци омогућимо усвајање и

овладавање различитим драмским техникама као што су:- Пантомима- Игре улога - Вођено маштање- Врућа столица- Наративна пантомима- Употреба лутака, луткарско позориште- Приче у сликама- Импровизације- Групну драматизацију

417


ФАЗЕ У ПРОЈЕКТУ:I ФАЗА: Израда плана и програма пројекта и заједнички до-

говори васпитача и стручних сарадника ; Израда нацрта пројекта; Избор основних смјерница у којем ће се одвијати пројекат; Избор литературе и договор око подјеле задужења и улога за васпитаче и стручне сараднике.

II ФАЗА: Тимски рад и сарадња на нивоу вртића као и зајед-ничко осмишљавање етапа пројекта. Васпитачи су одржали ради-онице на којима су израђивали лутке и реквизите за позоришне представе- лутке за прсте, од спужве, лутке за позориште сјенки и сл.у оквиру којих су радили самостално али и са дјецом. У овој фази позвали смо родитеље да се укључе у пројекат према мо-гућностима , вјештинама и афинитетима уз образложење циљева и значаја пројекта.

III ФАЗА: Креативна фаза- ставарање подстицајне средине у ко-јој дајемо дјеци прилику да испробавају различите улоге, креирају нове правце у развоју активности, спонтано и отворено приступа-ју драмским изазовима. У овој фази примјењивали сно и учили различите драмске технике и игре и пустили машти да дође до пуног изражаја. Као круна цјелокупног стваралачког рада настала је и представа „Мачак“, коју су осмислили васпитачи заједно са дјецом и родитељима. Овом представом васпитачи и дјеца презентовали су и рад наше Установе на овогодишњој стваралачкој смотри у Шапцу – „Шабачке играрије“.

Активностима смо подстицали свестрни развој дјеце и укљу-чивали игре које укључују следеће аспекте развоја:

РАЗВОЈ ГОВОРА , КОМУНИКАЦИЈЕ И СТВАРАЛАШТВА: - Имитативне игре: „Уради то што радим ја“, „Имитирај живо-

тињу-гримасом, ходом, оглашавањем...“ „ Изврши налог “ , „ Пекар-чић“, „Уображени пијетао“, „ Опонашање вриједних мрава“

- Говорне вјежбе: брзалице, бројалице, корачнице, „ Необичне и смијешне ријечи“,

„ Како се ко јавља''- Причање прича по сликама:„ Јелица је нестала“, „ Зима“, „

Искривљена прича“, „Уз малу помоћ пријатеља“- Причање и измишљање прича:„Несложна браћа“- рјешавање

проблем ситуације, „ У мрачној шуми “, „ Принц и принцеза“, „ На ливади“


418

- Илустровање прича:„ Цврчак и мрав“, „ Изокренута прича“,- Доврши причу:“ „ Рођендан“, „Мала бубамара“- Игроказ: „ Препирка поврћа“- Драматизација: „Ко у кућици живи“, Дијете и Лептир“, „Изгу-

бљена лутка“, „ Похлепни Ча-ча“, „ Снијежна краљица“ , „ Изгу-бљена кућица“ , „ Живот лишћа“, “ Пера као доктор“, „ Весела и тужна маца“, „Мали приц“, „ Златокоса“,

„У гостима код тетке“, Госпођа Мара“, „ Дама као мама“, „ Хвалисави мачак“,“ Три прољетна цвијета“, „Дједа и репа“, „Пчела и бумбар“, „ Зец са говорном маном“

- Акциона прича: „ Цврчак и мрав“,„Лепљива буба“- Креирање нове представе: „ Мачак“- Кореографија за представу:„Мачак“, „ Шума пјева, шума блиста“- Израда сценографије за представу „ Мачак“

СОЦИО-ЕМОЦИОНАЛНИ РАЗВОЈ:- Мимика и пантомима: „Игре засмијавања“, „ Осјећања“ , Статуе туге“- Игре улога: различита занимања- кухар,фризер,доктор,трговац,

„ Мама , тата и ја“, „ Ја ћу бити кад порастем “, „Породични ру-чак“, „ На слави „ „ Свадба“, „У продавници цвијећа“

- Вођено маштање: „ Замисли да летиш са...“, „ Ми смо дрвеће“,„ Путујемо аутобусом у ...“, „Бумбаров лет“, „ У мрачној шуми“

- Симболичке игре:„ Породични портрет“, „ Ја у огледалу“, „Ја сам главни јунак приче“, „Групни портрет“, „ Моја осјећања“, „Шта волим, шта не волим“, „ Боја мог имена“, „ Лични знак“; „ Зами-сли...“ „ Помози “ , „ Лице нам показује“, „ Поклони се и почни “, „Загрљај у круг“, „Кад би био...“

ИНТЕЛЕКТУАЛНИ РАЗВОЈ:- Игре свјетлима и сјеном- Звучни ефекти – истраживање- Учење и истраживање луткама, анимација – комбиновање: „ Из-

губљена кућица“- позориште лутака, „Облачимо лутке од папи-ра“,“ Кад би лутка могла да прича“- луткарска представа

- Квиз игра:„Погоди шта се крије иза платна“

ФИЗИЧКИ РАЗВОЈ:- Мимика и пантомима: „Замоли за играчку“, „ Очи у очи“,- Плес: плес уз познате музичке композиције, „ Дани у седми-

ци“, „ Брзи воз“,

419


„ Звончићи и цвијеће“- Скакање, прескакање- Вјежбе ходања и равнотеже- Вјежбе загријавања:Ходамо на петама и прстима- Вјежбе дисања: Дувамо балон;дувамо гуму, испуштамо звучне

гласове- Покретне игре: „ Хоки-поки“, „ Ми смо дјеца весела“, „ Гово-

римо покретима“

IV ФАЗА: Сарадња са породицом и локалном заједницом – Роди-тељи су се постепено укључивали и учествовали у изради маски и костима за позоришне представе и били идејни креатори појединих активности са дјецом. Учешће родитеља у пројекту одбвијало се и кроз рализацију активности у соби. Родитељи-гости су пред-стављали своја занимања и учествовали у заједничким играма са дјецом. У сарадњи са родитељима смо организовали посјету дјеце старијих вртићких група Дјечијем позоришту. Дјеца су имала прили-ку да се упознају са цјелокупним позоришним амбијентом, лепезом различитих занимања и креативном атмосфером којом одише ово позориште.

ДОБИТИ- Реализацијом пројекта уочили смо већу хомогеност у групама

и повезаност међу дјецом, више сарадње и међусобног уважава-ња; Примјена драмских техника и игара (покретне игре, игре опу-штања, вођено маштање, причање прича) олакшале су интеграцију поједине дјеце у групу у фази адаптације; Дјеца су употпунила сазнања о особинама ликова из прича и поистовјећујући се са њима свјеснији су разлике доброг од лошег понашања које пре-познају код себе и других; Све више преузимају од васпитача мо-деле понашања у опхођењу и подршци другој дјеци– „Хоћеш да ти помогнем? “,„ Лијеп ти је цртеж, костим...“ и сл.; Самосталније доносе одлуке, спремнија су за преузимање одговорности у групи; Запазили смо значајан напредак у способности дјеце ка конструк-тивнијем рјешавању конфликтних ситуација и бољем међусобном разумјевању ; Дјеца се лакше стављају у позицију другог , разу-мију да постоје осјећања неког другог и лакше адекватно реагују на та осјећања. Дјеца сада у спонтаној игри обраћајући се други-ма, говоре:„ Дај, ја ћу ти свезати!“,„ Немој да бринеш!“,„Она је сада


420

мало тужна.“ и сл.;Код дјеце је остварен напредак у говорном изражавању и комуникацији и спремније изражавање својих же-ља,потреба,ставова; Самостално учествују у групним играма, ини-цирају активности,спремнији су за импровизацију, да размјењују играчке и да помажу једни другима.

- Учешће у пројекту за васпитаче је била прилика да раде на властитом самообразовању, уче и истражују, да обогате своја професионална искуства ослушкујући дјецу и реализујући нове и оригиналне идеје са дјецом и другим васпитачима; Показали су спремност да дјецу и родитеље активније укључе у креирање ва-спитно-образовног рада; Постали су отворенији за дјечије потребе, жеље, питања, да их охрабре и подрже да се креативно изразе и ослободе; Показали су стрпљење да дјецу охрабре у покушајима да конструктивније рјешавају своје конфликте, да их мање крити-кују а више уважавају и упућују више ја-порука дјеци.

- Родитељима је кроз овај пројекат пружена прилика да актив-није учествују у осмишњавању и реализацији васпитно-образовних садржаја у вртићу , да потпуније освијесте своју родитељску улогу и могућност учешћа у животу и раду вртића. Ово је истовремено прилика да буду спремнији да се укључе у игру са својом дјецом и уживају у тој игри и заједничком одрастању као и да освијесте значај креативности и умјетности као непресушног и незамјен-љивог извора за учење, богаћење искуства, лични развој и срећно одрастање сваког дјетета.

ЗАКЉУЧАКВажно је истаћи да драмска игра пружа темељ креативне и

животне писмености, те да она кроз стваралачки процес играња укључује искуство различитих проблема, али и њихово рјешавање. Важно је да се кроз драмску игру омогућује развој емоционалне интелигенције дјеце која доприноси развијању здравих и позитив-них односа дјетета са околином. Драмски метод обједињује сва подручја дјелатности и све облике изражавања па тако и дјелује на сва подручја развоја. Циљаним играма и разним драмским вјежбама радили смо на подстицању сигурности, самопоуздању и развијању маште и стваралаштва, подстицању говорне и изра-жајне вјештине, разумијевању међуљудских односа и понашања и још многих других задатака. Специфичниост драмског метода је та да само једна драмска вјежба или игра цјеловито обухвата

421


више подручја развоја. Управо из тог разлога сматрамо да смо овим пројектом само одшкринули врата тог богатог свијета људ-ског стваралачког потенцијала и креативности и отворили широке хоризонте неких будућих истраживања. Једна од важних одредни-ца васпитања и образовања кроз умјетност је да развија лични и колективни идентитет појединца као и да помаже дјеци да кроз дрмско изражавање и искуство боље разумију људско понашање, саме себе (своје властите емоције) као и свијет у којем живе. Радећи на себи кроз овај пројекат са сигурношћу можемо рећи да је већа посвећеност овој умјетничкој дисциплини задатак свих будућих друштвених пројеката као порука да се кроз умјетност и умјетничко изражавање можемо ослободити многих окова дана-шњег свијета. На тај начин можемо градити не само квалитетније друштво него се вратити својој суштини и постати истински бољи и слободнији људи.

Documents

Zbornik prelom.indd