Zbornik rezimea IX savetovanja 2008

DRUŠTVO ZA ZAŠTITU BILJA SRBIJE

Uz podršku Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije

Organizuje

IX SAVETOVANJE O ZAŠTITI BILJA

Zbornik rezimea

Zlatibor

24 - 28. novembar 2008. godine

Zbornik rezimea radova sa IX Savetovanja o zaštiti bilja Zlatibor, 24 - 30. novembar 2008. godine

Izdavač: Društvo za zaštitu bilja Srbije

11080 Beograd 80, Nemanjina 6; p.fah 123 E-mail: [email protected]

Internet: www.plantprs.org.rs

Za Izdavača: Doc.dr Bojan Stojnić, predsednik Društva

Tiraž: 1200 primeraka

ISBN 978-86-83017-13-3

Realizacija: LEX GRAF, Beograd

IX Savetovanje o zaštiti bilja, 24-28. novembar 2008. godine

STRUČNI ODBOR Predsednik: dr Veljko Gavrilović

Članovi: mr Dragan Vajgand dipl.inž. Milenko Gavrilović dipl. inž. Slavica Dželatović dipl. inž. Gordana Jovanović dr Slobodan Krnjajić dr Dejan Marčić mr Maja Meseldžija prof.dr Tanja Milijašević dipl. inž.Jelena Tasovac

ORGANIZACIONI ODBOR Predsednik: doc.dr Novica Miletić

Članovi: doc. dr Goran Delibašić dr Veljko Gavrilović dr Mile Ivanović prof.dr Vaskrsija Janjić dipl. inž. Natalija Kurjak prof.dr Sanja Lazić dipl. inž. Andrija Lilić dipl. inž. Miloš Mahović dipl. inž. Svetislav Rančić dr Živica Radin dipl. inž. Miodrag Savić dr Dragan Sekulić dipl. inž. Đorđe Šimunovački dipl. inž. Vesna Urošević

Sekretar odbora: Ivanka Kraus

3


SPONZORI

Glavni sponzori:

• AGROMARKET d.o.o, Kragujevac • GALENIKA - FITOFARMACIJA AD, Beograd • BAYER d.o.o., Beograd • DUPONT SRB d.o.o., Beograd • AGROVOJVODINA - KOMERCSERVIS, Subotica • MORPHO, Beograd

Sponzori:

• AGROUNIK, Beograd • VICTORIA GROUP, Novi Sad • VST TREND d.o.o., Novi Sad • JUGO-HEM d.o.o., Leskovac • DELTA AGRAR d.o.o., Beograd

Sponzori učesnici:

• SRBIJAŠUME, Beograd • DOW AGROSCIENCE, Beograd • AGROFERTICROP d.o.o., Subotica • SYNGENTA AGROSERVICES, Beograd • BASF SRBIJA d.o.o., Beograd • HEMOVET, Novi Sad • AGRIMATCO GROUP "DIPKOM" d.o.o., Novi Sad • STOCKTON d.o.o., Beograd

4


PREDGOVOR

Društvo za zaštitu bilja Srbije, već tradicionalno, poslednje nedelje u novembru na Zlatiboru organizuje godišnji naučni i/ili stručni skup, kao deo programa permanentnog obrazovanja stručnjaka za zaštitu bilja. Ove godine, to je IX Savetovanje o zaštiti bilja.

Stručni odbor Savetovanja odabrao je 14 tema koje će biti obrađene kroz referate po pozivu, a od 118 referata koji su prijavljeni i predviđeni za poster prezentaciju odabrao je sedam koji će biti, kao prilozi ovim odabranim temama, i usmeno saopšteni.

Dakle, za skup je prijavljeno, recenzirano i prihvaćeno 132 referata i šest reklamnih predavanja sponzora koji su na ovakav način dali svoj doprinos u procesu informisanja i edukovanja stručnjaka uključenih u rešavanje problema iz oblasti zaštite bilja u praksi. Većinu radova, saopštiće domaći autori, a manji broj autori iz inostranstva.

Kao što je programom Savetovanja predviđeno, svi referati su grupisani u sledeće tematske oblasti:

• Opšte teme • Zaštita ratarskih i povrtarskih biljaka • Zaštita šumskih i ukrasnih biljaka • Zaštita voćaka i vinove loze • Toksikologija i ekotoksikologija

Rezultati prikazani u radovima koji se saopštavaju dobijeni su realizacijom projekata (nacionalni projekti, projekti tehnološkog razvoja i međunarodni projekti) koje finansira Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, a deo njih su i rezultati razvojnih projekata koje finansiraju lokalne uprave ili pokrajina.

U tabeli koja sledi date su oznake, brojevi i nazivi projekata koje finansira Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj.

Broj Naziv projekta 20036 Razvoj i unapređenje bioracionalnih metoda zaštite bilja od

bolesti i štetočina 20041 Biološka, hemijska, toksikološka i ekotoksikološka proučavanja

herbicida i njihova primena 20060 Optimizacija primene aktuelnih i istraživanje novih fungicida i

zoocida u funkciji njihove efikasnosti i bezbednosti hrane 143006 Biljne vaši, parazitske ose i eriofidne grinje:

diverzitet i filogenetski odnosi 200260 Optimizacija primene aktuelnih i istraživanje novih fungicida i

zoocida u funkciji njihove efikasnosti i bezbednosti hrane 200275 Stvaranje sorti i hibrida povrća za proizvodnju u zaštitćenom

prostoru

5


Broj Naziv projekta 200236 Razvoj i unapređenje bioracionalnih metoda zaštite bilja od

bolesti i štetočina 20041 Bološka, hemijska, toksikološka i ekotoksikološka proučavanja

herbicida i njihova primena 20089 Unapređenje sortimenta, tehnologije proizvodnje i primene

dorade uljane tikve - golice i nevena 20020 Poboljšanje germplazme šećerne repe u cilju povećanja

prinosa i smanjena gubitaka nastalih uticajem biotskih i abiotskih faktora

20060 Optimizacija primene aktuelnih i istraživanje novih fungicida i zoocida u funkciji njihove efikasnosti i bezbednosti hrane’

20065 Kvalitet proizvodnje sušenog voća 20066 Održivost lanca masovne proizvodnje hrane 20077 Stvaranje i korišćenje sorata i hibrida povrća za otvoreno polje 20089 Unapređenje sortimenta, tehnologije proizvodnje i primarne

dorade uljane tikve golice i nevena 20134 Savremene tehnologije i inovacije u voćarstvu i vinogradarstvu 20135 Razvoj proizvoda i metoda zaštite od štetnih agenasa u cilju

održive upotrebe pesticida i zaštite životne sredine 20147 Izučavanje novog proizvodnog koncepta u cilju dobijanja

zdravstveno bezbednog povrća za svežu potrošnju i čivanje, uz uštedu energije

Stručni i Organizacioni odbori Savetovanja i Glavni odbor Društva se

zahvaljuju svim autorima i recenzentima radova na doprinosu u kvalitetu radova i skupa u celini. Zahvaljujemo se i svim pojedincima i pomažućim članovima Društva koji su dali svoj doprinos da skup bude što bolje organizovan, da protekne u radnoj atmosferi i da ima dobre naučno-stručno-edukativne rezultate.

Organizator

6


USMENA SAOPŠTENJA Referati po pozivu - Opšte teme

1. SAVREMENI ASPEKTI PROGNOZE POJAVE ŠTETNIH ORGANIZAMA U BILJNOJ PROIZVODNJI

Aleksić Goran1, Balaž Jelica2, Kereši Tatjana2, Pavlović Danijela1

1Institut za zaštitu bilja i životnu sredinu, Beograd 2Univerzitet u Novom Sadu - Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

[email protected]

Prema podacima FAO promet pesticida u Evropi u 2006.godini iznosio je 18.559.756.000 USD, a u svetskim razmerama premašuje stotinu milijardi dolara. Ovako veliki promet pesticida u najrazvijenijim delovima sveta posledica je intenziviranja poljoprivredne proizvodnje i sve većih potreba za hranom. Ovaj nivo potrošnje pesticida je i rezultat delovanja bioagenasa u biljnoj proizvodnji odnosno sve veće opasnosti od potencijalnih šteta koje mogu izazvati štetni organizmi. Međutim, često je upotreba pesticida u biljnoj proizvodnji prekomerna i neadekvatna, pa su troškovi koji zbog toga nastaju nepotrebni. Najznačajnija negativna posledica prekomerne upotrebe pesticida je njen ekološki aspekt, koji se ogleda u povećanom sadržaju rezidua u hrani i ugrožavanju zdravlja ljudi. Zato prognoza pojave štetnih organizama i njen doprinos racionalnoj upotrebi pesticida, još više dobija na značaju. Kako je biljna proizvodnja ugrožena pojavom različitih grupa štetnih organizama (gljive, bakterije, insekti, korovi), koji se razlikuju po svom karakteru, biologiji i načinu izazivanja šteta, to se i oblast prognoze deli i razvija u skladu sa oblašću na koju se odnosi. Prognoza pojave štetnih organizama predstavlja kompleksan proces koji, za kvalitetan rad, zahteva kontinuirano i detaljano sprovođenje svih neophodnih postupaka. Veoma značajno mesto, tokom ovog procesa, pripada praćenju meteoroloških uslova u usevu ili zasadu, potrebnih za pojavu i razvoj štetnih organizama. Brz tehnološki napredak u ovom segmentu meteorologije omogućio je uvođenje savremenijih aparata i lakše praćenje potrebnih meteoroloških elemenata.

Kada je reč o bolestima mikozne prirode, među prvim instrumentima koji su korišćeni za ove potrebe bili su termohigrografi različite proizvodnje, koji registruju podatke o dužini kvašenja lista, relativnoj vlazi i temperaturi vazduha. Danas se u prognozi pojave bolesti koriste automatske meteorološke stanice čiji rad podržavaju ražličiti softveri: μMetos (Pessl instruments-Austrija), WatchDog (Spectrum Technologies, Inc.-USA), BAHUS (Poljoprivredni fakultet - Novi Sad) i dr. Na taj način znatno je olakšano praćenje uslova za zarazu u zasadima i usevima i stvorena

7

mailto:[email protected]


mogućnost pregleda velikog broja lokaliteta zavisno od broja stanica, što omogućuje i olakšan postupak praćenja i prognoze pojave bolesti na velikom prostoru, čime prognoza dobija znatno širu dimenziju.Zahvaljujući svemu navedenom, postiže se značajan napredak u određivanju rokova za tretiranje zasada i racionalnoj upotrebi pesticida.

Slična situacija je i kod bolesti bakteriozne prirode među kojima značajno mesto pripada prouzrokovaču bakteriozne plamenjače jabučastog voća (Erwinia amylovora). U cilju kontrole faktora neophodnih za pojavu bolesti, tokom poslednje dve decenije razvijeni su razni kompjuterski programi prognoze bazirani na poznavanju uticaja temperature i vlažnosti na porast populacije E. amylovora i uslova za ostvarenje infekcije. Jedan od najčešće korišćenih programa u svetu je MARYBLYT sitem (1987 - 1996) koji na osnovu sume toplotnih jedinica, predviđa pojavu raznih tipova simptoma bakteriozne plamenjače (cveta, mladara, rak rana ili trauma plamenjače). Kasnije razvijeni kompjuterski sistemi uglavnom se dopunjuju i poljskim rizikom (COUGARBLIGHT). Tokom 2008.godine, pomoću automatske meteorološke stanice METOS, na dva lokaliteta u Vojvodini (Vrbas i Morović), praćeni su vremenski uslovi tokom faze cvetanja i signalizirani rokovi o potrebi izvođenja tretmana. Prema podacima METOS aparata visok rizik od infekcije usledio je u periodu od 21. do 24. aprila (lokaliteti Vrbas i Morović). Pojava prvih simptoma na jabuci u nekoliko lokaliteta na teritoriji južno-Bačkog okruga, zapažena je prvih dana maja, što ukazuje na pouzdanost prikazanog visokog rizika (početak treće dekade aprila). Međutim, neophodno je istaći da primena svakog modela prognoze u određenom području, zahteva višegodišnju proveru.

Kada je reč o štetočinama, trenutno, stiče se utisak da se prognozi njihove pojave (bar u ratarstvu i povrtarstvu) pridaje nešto manji značaj. Verovatno je to delom uzrokovano ređim masovnim pojavama repine pipe, lisnih sovica, žičara i drugih vrsta (poslednjih godina), koje su bile daleko veći problem u ranijim periodima. Izbile su u prvi plan neke druge štetne vrste, kao što su kukuruzna zlatica, pamukova sovica, cikade (kao vektori fitoplazmi), kalifornijski trips (u zaštićenom prostoru), a verovatno će i druge. Međutim, to ne znači da treba zanemariti praćenje pojave ostalih ekonomski značajnih štetočina, jer je poznato da se mnoge od njih javljaju ciklično ili iznenadno po 1-2 ili više godina, a zatim se kraće ili duže vreme ne javljaju masovno. U tom cilju, pored standarnih metoda, sve više se koriste feromonske i lepljive klopke, a dobijeni podaci se dopunjuju rezultatima vizuelnih pregleda, sumom efektivnih temperatura i td. U svetu postoje i kompjuterizovani modeli za prognoziranje pojave kukuruznog plamenca, jabukinog smotavca, grožđanih moljaca, gubara i drugih vrsta.

Prognoza pojave korova na obradivim površinama se pre svega zasniva na poznavanju banke semena korovskih biljaka u zemljištu. Banka semena predstavlja rezervu semena, koja se i pored redovnog suzbijanja korova iz godine u godinu povećava. Ova pojava je posebno uočljiva kod

8


korovskih vrsta koje imaju veliku produkciju semena ili izuzetnu dugovečnost semena.

Sa druge strane poznavanjem karte zakorovljenosti obradivih površina, na osnovu pojave korovskih vrsta prethodnih sezona i vremenskih prilika koje se očekuju u tekućoj godini, kao i istorije upotrebe herbicida, moguće je prognozirati pojavu korova. Podaci koji govore o upotrebi herbicida istog mehanizma delovanja su posebno značajni u prognozi pojave korova jer nam mogu ukazati na učestaliju pojavu i širenje nekih korovskih vrsta, odnosno na pojavu rezistentnih populacija korova. Podatke dobijene analizom banke semena je potrebno sistematski prikupljati i formirati bazu na osnovu koje je moguće napraviti program koji će u kombinaciji sa elementima kao što su meteorološke prilike, primena herbicida, vrsta i rotacija useva, biti realna osnova za prognozu pojave i brojnosti korovskih vrsta na željenoj površini.

Savremena prognoza pojave štetnih organizama treba da omogući ostvarenje osnovnih ciljeva: efikasnu i racionalnu zaštitu, povećan kvalitet i količinu prinosa, smanjenje ostataka pesticida i uvećanje biološke vrednosti hrane, kao i povećanje dobiti.

2. TRENUTNI STATUS I PERSPEKTIVE PROTIVGRADNE ZAŠTITE U SRBIJI

Kardum Đorđe¹, Gavrilović Veljko² ¹Republički hidrometeorološki zavod, Beograd

²Institut za zaštitu bilja i životnu sredinu, Beograd

Protivgradna zaštita u Srbiji ima dugu tradiciju i od 1967.godine je sprovodi Republički hidrometeorološki zavod. Počelo je sa 5 opština u Šumadiji, a danas se operativno vrši odbrana od grada na teritoriji cele Republike Srbije, osim Kosova i Metohije, gde je obustavljena 1999. godine. U radu je ukratko dat razvojni put i trenutni status sistema odbrane od grada čija je efikasnost verifikovana na nivou 63 do 74%, sa prikazom površina na kojima je došlo do oštećenja biljaka usled padanja grada. Posebno je istaknut sadašnji status u ovoj oblasti uz kratak pregled stanja useva u svetu. Na kraju je dat predlog budućeg razvoja sistema odbrane od grada, kako u stručnom i metodološkom smislu, tako i organizacionom smislu, sa posebnim osvrtom na reorganizaciju u oblasti finansiranja, uključujući i lokalnu samoupravu, osiguravajuće kuće i neposredne korisnike – poljoprivredne proizvođače.

Protivgradna zaštita je od velikog značaja i u zaštiti bilja, pošto neke fitopatogene bakterije i gljive prodiru kroz rane nastale kao posledica gradobitnih padavina i naseljavajući tkivo biljke domaćina ostvaruju

9


infekciju.Tako je masovna pojava bakteriozne plamenjače, prouzrokovana fitopatogenom bakterijom Erwinia amylovora zabeležena u brojnim voćarskim rejonima u Srbiji upravo posle gradobitnih padavina i u uslovima nepovoljnim za razvoj bakterije. Stoga se u mnogim zemljama obavezno preporučuje tretiranje jabučastih voćaka baktericidima neposredno po prestanku gradobitnih padavina.

Fitopatogene bakterije (predstavnici rodova Erwinia i Pseudomonas) prouzrokovači truleži brojnih povrtarskih biljaka (paradajza, paprike, karfiola, kupusa i dr.) sa lakoćom ostvaruju infekciju plodova, oštećenih gradom pomenutih biljaka prouzrokujući velike štete.

Fitopatogene gljive rodova Monolinia i Botrytis ostvaruju infekciju povređenih plodova jabučastih i koštičavih voćaka prouzrokujući značajan gubitak prinosa ali i njihovo otežano skladištenje i kraći period čuvanja, naročito u neuslovnim skladištima.

Pojava pomenutih bolesti povećava količinu inokuluma patogena, što otežava njegovo uspešno suzbijanje u narednim vegetacijama.

Na osnovu iznetih podataka, smatramo da je protivgradna zaštita važan segment integralne zaštite bilja, omogućavajući povećanje prinosa, proizvodnju visoko kvalitetnih plodova i njihovo uspešnije skladištenje, smanjenu upotrebu pesticida i smatramo da je modernizacija postojećih i stvaranje novih kapaciteta protivgradne zaštite od velikog značaja za poljoprivrednu proizvodnju u Srbiji.

3. Ambrosia artemisiifolia: PREGLED SA POSEBNIM OSVRTOM NA REZULTATE U SRBIJI

Vrbničanin Sava1, Malidža Goran2

1Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni Fakultet, Beograd 2Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

[email protected]

Ambrosia artemisiifolia L. (syn. A. elatior) pripada rodu Ambrosia (40 vrsta, u flori Srbije se nalaze tri vrste: A. artemisiifolia, A. trifida i A. tenuifolia), familiji Asteraceae (syn. Compositae, oko 23000 vrsta), podfamiliji Asteroideade (syn. Tubuliflorae) i nadfamiliji Asteroideae (syn. Synandrae). Postoje tri varijeteta u okviru ove vrste: A. artemisiifolia var. artemisiifolia, A. artemisiifolia var. paniculata i A. artemisiifolia var. elatior. Narodna imena A.artenisiifolia su: ambrozija, pelenasta ambrozija, limundžik, fazanuša, partizanka, gorka metva itd. Prema grčkoj mitologiji verovalo se da je ambrozija “rajska” trava koju su bogovi jeli da bi bili besmrtni. Nažalost danas se borimo protiv nje, jer je ekonomski štetan korov i jak prouzrokovač alergijskih oboljenja kod ljudi.

10



Na evropski kontinent (Nemačka - Brandenburg) iz Severne Amerike, uneta je 1863. godine sa semenom deteline, odakle se nakon odomaćivanja proširila na teritorije mnogih zemalja i najpogodnije utočište našla na tlu istočne i jugoistočne Evrope (Francuska, Italija, Austrija, Mađarska, Slovenija, Hrvatska, BiH, Srbija, Slovačka, Poljska, Švajcarska, Nemačka). Na području Srbije prvi put je zabeležena 1950-52 godine u Panonskom delu (Slavnić, 1953). U značajnom broju zemalja istočne i jugoistočne Evrope, ambrozija ima status: alohtone neofite/neotofite, ekonomski štetne, invazivne i alergene biljke broj jedan. O odomaćenosti ambrozije govore podaci da se njena brojnost, na nekim lokalitetima, meri na stotine do par hiljada jedinki po m2 (4112 biljke/m2 na području Kozarske Dubice, Mataruga, 2006). Naročit problem pravi u usevu suncokreta, soje, kukuruza, strnim žitima ređeg sklopa, detelini i lucerki, gajenom lekovitom bilju itd. Agresivnost i brzo širenje ove vrste je rezultat njenih biološko - ekoloških karakteristika (izražena fenotipska plastičnost, brz rast i brza reprodukcija, visok disperzioni potencijal, dugovečnost ahenija (do 40 godina u zemljištu)) i globalnog otopljavanja na planeti. Prema podacima Weber-a i Gut-a (2005) samo tri korovske vrste u Evropi imaju veći potencijal širenja od ambrozije. Dakle, reč je o izrazito invazivnoj vrsti koja brzo kolonizuje najnestabilnije ekosisteme, odakle se dalje brzo širi. Jak je kompetitor, sklona hibridizaciji i odlikuje se velikom populacionom varijabilnošću. Proteini u semenu ambrozije su manje-više specifični i koriste se kao parameteri za utvrđivanje genetičkog polimorfizma kod ove vrste.

Ambrozija je kasnoprolećna terofita sa optimalnom temperaturom za klijanje 20 - 22ºC. U optimalnim uslovima biljke izrastaju u visinu i preko 2 m. Listovi ambrozije su perasto deljeni, režnjeviti, dorzoventralne građe, gusto obrastaju kratkim (loptaste ispod 50 µm), srednjim (50-100 µm) i dugim šiljatim dlakama (100-200 µm). Maljavost lista varira u zavisnosti od toga kom spratu biljke list pripada. Samo duge šiljate dlake su okružene hidrofilnim ćelijama. Hidrofilno okruženje i epikutikularni vosak amorfne strukture su odgovorni za zadržavanje i usvajanje herbicida. Epidermis naličja listova je daleko maljaviji od lica. Mlade biljke ambrozije zbog morfološke sličnosti listova se često mešaju sa vrstama: Lycopersicum esculentum, Tagetes patula i Artemisia vulgaris. Mezofil liske je diferenciran na dva sloja palisadnog i jedan sloj sunđerastog tkiva. U listu se nalaze kolateralni zatvoreni provodni snopići. Koren ambrozije je kratak, često zbijen, razgranat ili slabo rastresit i lako se ukorenjuje na veoma plitkim i zbijenim zemljištima. U centralnom cilindru, ispod jednoslojnog pericikla je radijalan tetrarhan provodni snopić iz 4 floemske i 4 ksilemske ploče. Kod ambrozije je izražena alometrijska raspodela polova i ona varira u zavisnosti od faktora spoljašnje sredine i intenziteta njihovog variranja. Fitoindikatorska karta ambrozije je: F–2, R–3, N-3, L-4, T-5. Jedna individua u proseku obrazuje 500-3000 ahenija (max. 62000) dimenzija 2.5-3.5 x 1-1.7 mm. Klijavost svežeg semena je oko 90%.

11


Ambrozija ima alometrijsku raspodelu polova i dominiraju muške cvasti (poluloptaste viseće glavice) koje u periodu cvetanja proizvode ogromnu količinu polena. Ženske cvasti su daleko manje brojne i nalaze se u pazuhu gornjeg vegetativnog lišća. Polenova zrna ambrozije su sferičnog oblika, veličine 18-22μm, trikolporatna, sa tankom intimom i debljom egzimom. Jedna biljka ambrozija, u fazi punog cvetanja, tokom jednog dana emituje i do 2.5 milijarde polenovih zrna. Ako se ovo dovede u vezu sa činjenicom da osobe koje su osetljive na polen ambrozije reaguju već pri koncentraciji 15-30 polenovih zrna u m3 vazduhu onda se dobija jasna slika o problemu koji izaziva polen ambrozije tokom avgusta i septembra meseca kod osetljivih osoba. Alergena moć polena ambrozije meri se njihovom antigenom sposobnošću. Antigena moć alergena polena zavisi od molekulske težine alergena (moraju biti veća od 5000) i hemijske građe njihovih molekula. Hemijski sastav alergena polena ambrozije je proteinske prirode ili su proteini udruženi sa polisaharidima ili lipidima. Oni ulaze u sastav citoplazme, intime i egzime polena. Alergija na polen ambrozije može se manifestovati kao alergijski rinitis (polenska kijavica), alergijska astma ili ekcem. Procenjuje se da je u poslednje tri decenije prevalencija astme i alergijskog rinitisa povećana širom sveta, a najveće povećanje je zabeleženo kod dece i mladih osoba.

Ambrozija sadrži u sebi i alelohemikalije koje inhibitorno deluju na klijanje mnogih drugih biljaka (štir, pšenicu, detelinu, belu slačicu, kukurz, soju, suncokret, grašak, pasulj) i na rast algi u zemljištu (Chlorella vulgaris, Chlamydomonas spp.). Utvrđeno je da tiarubrin A koji pripada grupi sekundarnih metabolita iz grupe poliacetilena se sintetiše u korenu ambrozije i on ima antifungalno, antibakterisko i antiviralno delovanje. Takođe, ekstrakti iz nekih biljaka (korova, suncokreta) češće deluju stimulativno nego inhibitorno na klijanje i rast ambrozije.

Višegodišnjim monitoringom došlo se do veoma detaljnih podataka o distribuciji i zastupljenosti ambrozije na teritoriji Srbije. Prema UTM mreži razmera 10 x 10km Srbija je podeljena na 729 kvadranata, pri čemu je prisustvo ambrozije zabeleženo u 527 kvadranata, tj. u 72% od ukupnog broja kvadranata koji čine teritoriju Srbije. S tim što treba imati na umu da u taj ukupni broj kvadranata ulaze i površine pod šumama i prirodnim livadama i pašnjacima gde ova snimanja nisu ni rađena. Ambrozija je nađena čak i na 1030 m n.v. na području Zlatibora. Od 149129 snimljenih površina prisustvo ambrozije je potvrđeno u 7939 snimaka. U odnosu na pojedine tipove useva ambrozija je utvrđena u 2757 površina pod okopavinama, u usevu strnih žita na 1088 parcela, u višegodišnjim leguminozama na 1744 površine, na 920 površina pod strništem i u višegodišnjim zasadima na 606 površina. Dakle, ambrozija je „naselila“ celu teritoriju Srbije s tim što je najfrekventnija na teritoriji Vojvodine, Mačve, Podrinja, Šumadije i u dolinama većih reka.

S obzirom na raširenost ambrozije ne može se više govoriti o preventivi već o suzbijanju ove vrste. Zbog dugovečnosti ahenija u zemljištu i drugi

12


osobina važnih za suzbijanje, integralne mere daju jedino zadovoljavajuće rezultate. Na nepoljoprivrednim površinama preporučuje se čupanje, nisko košenje (do 5 cm od površine zemlje), zaoravanje ili bilo koji drugi vid mehaničkog/ fizičkog uništavanja. Ukoliko ne postoji mogućnost za izvođenje neke od ovih mera onda treba primenjivati herbicide. Na obradivim površinama, pored brojnih agrotehničkih mera, na raspolaganju je i veliki izbor efikasnih herbicida, koji se primenjuju shodno vrsti useva, kao i fenofazi useva i ambrozije (u kukuruzu: izoksaflutol, acetohlor+izoksaflutol, S-metolahlor+ mezotrion+ terbutilazin, dikamba, prosulfuron, foramsulfuron + jodosulfuron-metil Na, bentazon+dikamba, fluroksipir, 2,4-D, klopiralid, prosulfuron, prosulfuron+dikamba, tembotrion, tritosulfuron+dikamba, topramezon, topramezon+dikamba itd.; u suncokretu: acetohlor+flurohloridon, dimetenamid-P+ flurohloridon, s-metolahlor + terbutilazin + flurohloriodon, imazamoks (u tolerantnom suncokretu); u soji: acetohlor+flumioksazin, dimetenamid-P+ flumioksazin, imazamoks, laktofen, fomesafen, oksasulfuron; u šećernoj repi: klopiralid, triflusulfuron+fenmedifam+desmedifam+etofumesat itd.; u pšenici: 2,4-D, fluroksipir, prosulfuron, aminopiralid + florasulam, triasulfuron + dikamba, tritosulfuron + dikamba; u lucerki: metribuzin, imazamoks; u višegodišnjim zasadima: glifosat, glufosinat-amonijum i dr.). U svetu su potvrđeni slučajevi rezistentnih biotipova ambrozije na herbicide: triazine, ALS i protoks inhibitore, uree, glicine i glifosat. USMENA SAOPŠTENJA Referati po pozivu - Zaštita ratarskih i povrtarskih biljaka

4. OPRAVDANOST PRIMENE FUNGICIDA U USEVIMA STRNIH ŽITA Jevtić Radivoje, Telečki Mirjana, Malešević Miroslav

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad [email protected]

Na strnim žitima opisano je oko 200 patogena ali svega nekoliko u našim uslovima nanosi ekonomski značajne štete. Klasifikacija po štetnosti nije preporučljiva, jer se učestalost i intenzitet pojave menjaju zavisno od rejona i godine.

Većina sorti u proizvodnji poseduje dobru otpornost prema prouzrokovačima najvažnijih bolesti jer se izdvajanje izvora otpornosti i ugradnja efikasnih gena vrši na osnovu proučavanja populacije patogena. Programom oplemenjivanja strnih žita, u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, pored naglašene orjentacije na visok prinos i kvalitet, posebna pažnja

13


poklanja se prouzrokovačima rđa, pepelnice, septorioza, a u novije vreme i fuzarioza klasa.

Uvođenjem u proizvodnju nove sorte vrše selekcioni pritisak na populaciju parazita i primoravaju ga da se prilagođava. On to čini izmenom rasnog sastava i vrlo brzo otporne sorte postaju osetljive. Genetska otpornost sorti u našim agroekološkim uslovima traje oko 10 godina. Međutim, ukoliko sorta zadovoljava druge kriterijume u pogledu prinosa i kvaliteta, može imati mnogo duži vek u proizvodnji.

Bolesti strnih žita ne mogu se u potpunosti eliminisati sa naših polja. Osnovni zadatak je da se one učine manje štetnim, što se postiže raznim merama. Koncept integralne zaštite obuhvata niz mera od kojih su najznačajnije: oplemenjivanje na otpornost i gajenje otpornih sorti, agrotehničke mere i hemijska zaštita.

Oplemenjivanje na otpornost i gajenje otpornih sorti je najefikasnija, najekonomičnija i ekološki najprihvatljivija mera.

Agrotehničke mere mogu u značajnom meri doprineti obimu pojave određene bolesti. Izbor sorte, vreme, gustina i dubina setve, plodored, đubrenje i druge mere, mogu znatno uticati na zdravstveno stanje useva i pojavu obligatnih (rđe i pepelnica) u povoljnim ili fakultativnih (pegavosti i fuzarioze) u nepovoljnim uslovima za biljku.

Međutim, primena hemijskih mera bez obzira na otpornost sorte, stanje useva, prisustvo patogena i intenzitet infekcije je neprimerena. Zato se stalno postavlja pitanje ekonomske opravdanosti, ekološke opasnosti i neophodnosti zaštite strnih žita.

Tokom prethodnih godina primena folijarnih fungicida u cilju suzbijanja prouzrokovača bolesti bila je, pre svega, ekonomski neprihvatljiva. Tako na primer u 2001.godini jedno tretiranje bilo je na nivou prinosa pšenice od 408 kg/ha, a dva 533 kg/ha. U 2005 godini za jedno tretiranje trebalo je izdvojiti 414 kg/ha, a za dva 546 kg/ha. U 2007. godini trebalo je izdvojiti 360 kg/ha za jedno, a za dva 426 kg/ha. Ova izračunavanja izvedena su na osnovu prosečne cene 10 preparata iz poljoprivredne apoteke u Novom Sadu. Međutim, porastom cena pšenice i ječma na domaćem i stranom tržištu povećan je interes za primenu folijarnih fungicida jer je za primenu ove mere u 2008.godini trebalo izdvojiti znatno manje i to od 96 kg/ha za jedno do 225 kg/ha za dva tretiranja. U prospektu preparata Amistar Extra je izvedena računica da sa jednim prskanjem i povećanjem prinosa od 400 kg/ha, dobit bi iznosila 52,8 Evra/ha. Naravno nije teško izračunati koliki bi profit donelo svako povećanje prinosa iznad 400kg/ha.

Na osnovu višegodišnjih istraživanja u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, izračunavano je povećanje prinosa pri dvokratnoj primeni fungicida kod novosadskih sorti pšenice, ječma i durum pšenice. Na osnovu dobijenih rezultata potvrđena je sortna specifičnost i utvrđena tolerantnost sorti prema dominantnim patogenima. U grupu sorti koje reaguju ekonomski opravdanim povećanjem prinosa od 21,8% do 33,1% spadaju: Novosadska rana 5, Renesansa, Zlatka, Pobeda i Evropa 90. Neke sorte i pored potpune

14


hemijske zaštite ne daju ekonomski opravdano povećanje prinosa. Primer za to su sorte Rusija, Pesma i Prima kod kojih se povećanje prinosa kretalo od 1,1% do 4,6%. Kod sorte Ljiljana koja se sve više širi u proizvodnji povećanje prinosa pri dvokratnoj primeni folijarnih fungicida iznosi 15,1%. Tvrda durum pšenica (sorta Durumko) daje isplativo povećanje prinosa od 32,7%. Ekonomska opravdanost primene fungicida najbolje se može ilustrovati kod ozimih ječmova bez obzira da li se radi o višeredim ili dvoredim. Kod sorti: Novosadski 313, Nonius, Novosadski 525, Novosadski 519, Novosadski 525 i Novosadski 529 povećanje prinosa iznosi od 24,7% do 39,9%. Kod jarih sorti ječma Jelen, Viktor, Pek i Slavko, povećanje prinosa kreće se od 15,6% do 37,7%. Ispitivanja koja su u toku definisaće opravdanost primene fungicida na sortama koje ulaze u proizvodnju.

U suzbijanju bolesti strnih žita koristi se veliki broj fungicida sa jednom ili više aktivnih materija. Pored efikasnosti i ekonomičnosti jedno od važnih pitanja je tehnika aplikacije i fenofaza primene određenog fungicida. Ispitivanja su pokazala da je najefikasniji način primene preparata traktorskim prskalicama uz utrošak 200-400 l/ha vode uz ostavljene stalne tragove. Višegodišnja iskustava pokazala su da se jednim tretiranjem useva pšenice u fenofazi 61-65 BBCH, u velikoj meri mogu sprečiti gubici od prouzrokovača fuzarioze klasa i poboljšati kvalitet zrna. Kod ječmova ciljna grupa su prouzrokovači pegavosti lista, pa je primena fungicida u nešto ranijim fenofazama (47 - 49 BBCH). Međutim, ovi efekti često izostaju jer je primena fungicida neadekvatna sa stanovišta izbora preparata (aktivne materije) i momenta primene. Takođe ne poštuju se podaci koji se odnose na predusev i vreme setve. Pojava fuzarioza klasa u 70% slučajeva je rizičnija na parcelama gde je predusev kukuruz i monokultura u odnosu na druge preduseve. Ovo se objašnjava činjenicom da gljiva formira savršeni stadijum na žetvenim ostacima, te da je oslobađanje askospora najintenzivnije u vreme cvetanja pšenice. Međutim, ukoliko se ne podudare fenofaza useva i povoljni uslovi za razvoj patogena (toplo i vlažno vreme), često pojedine sorte izbegnu napad (escape tip otpornosti). Zbog toga je sistem prognozne službe veoma važan sa ekonomskog i ekološkog aspekta.

Pri primeni preparata treba obratiti pažnji na karencu, ona kod većine preparata iznosi 42 dana, što znači da posle tretiranja treba da ostane dovoljno vremena do žetve, kako u zrnu i slami ne bi bilo ostataka.

15


5. FITOTOKSIČNO DELOVANJE HERBICIDA U USEVU KUKURUZA U STRESNIM USLOVIMA

Meseldžija Maja1, Konstantinović Branko1, Marisavljević Dragana2

1Univerzitet u Novom Sadu - Poljoprivredni fakultet, Novi Sad 2Institut za zaštitu bilja i životnu sredinu, Beograd

[email protected]

Rast i razviće useva kukuruza direktno zavisi od temperature. Niže temperature usporavaju vidno rast ali i razvojne procese u biljci. Značajnija herbicidna oštećenja klijanaca kukuruza se najčešće javljaju kada se herbicidi primenjuju pri hladnom vremenu. S obzirom da je usev kukuruza osetljiv na oštećenja herbicida, primenu preparata predviđenih za fenofazu posle nicanja korova i useva bi trebalo odložiti do boljih uslova za rast i razvoj. Naravno, praktično to nije uvek izvodljivo, stoga se često javljaju fitotoksične pojave na biljkama. U slučajevima primene herbicida kao što su 2,4-D, dikamba i drugih regulatora rasta, naročito ukoliko se primene u kombinaciji sa nekim translokacionim herbicidima kao što su sulfoniluree, povećava se mogućnost pojave oštećenja na biljkama kukuruza.

Posle folijarne primene, herbicid se usvaja preko nadzemnih delova i kreće do citoplazme, prilikom čega mora proći kroz kutikulu i ćelijski zid. Difuznim kretanjem, herbicid dolazi do ciljnog mesta delovanja unutar ćelije gde može prekinuti ili pokrenuti neke fiziološke procese, ili može dospeti do vakuole gde će se detoksifikovati pre nego dospe do ciljnog mesta delovanja. U idealnim uslovima rasta kukuruza, najveći deo herbicida se metaboliše pre dospevanja do ciljnog mesta, čime se onemogućuje nastanak bilo kakvih reakcija biljke. Stresni uslovi (ekstremne temperature, vlažnost itd.) umanjuju tolerantnost useva na herbicide. Kako je usvajanje herbicida fizički proces (difuzija), uticaji spoljašnje sredine ne mogu u većoj meri redukovati herbicidno kretanje od površine lista do ćelije. Simplastični transport herbicida je podložniji ovim uticajima, ali je on relativno nebitan u aktivnosti herbicida kod jednogodišnjih biljaka (kukuruz, soja, neke jednogodišnje korovske vrste). Stresni uslovi će redukovati mogućnost useva da brzo metaboliše usvojeni herbicid. Biljke kukuruza u ovakvim godinama će imati mnogo manje energetskih rezervi dostupnih da pokrenu enzimatske sisteme koji metabolišu herbicide, pri čemu je herbicidu otvoren put do ciljnog mesta delovanja a njegova koncentracija će biti dovoljna da dovede do oštećenja useva. Stoga će i opozitni ekstremni uslovi spoljašnje sredine (suša-obilne padavine; niske temperature - visoke temperature) prouzrokovati slične odgovore useva kukuruza na herbicide.

Višestruki su slučajevi fitotoksičnog delovanja preparata Callisto (a.m. mezotrion) kada se primenjuje pri obilatim padavinama. Usev, koji je zbog obilnih padavina u stresnom stanju nije u mogućnosti da metaboliše herbicid potrebnom brzinom kojom se herbicid usvaja, te dovodi do njegove akumulacije u relativno

16



visokim koncentracijama. Čim se vremenske prilike poboljšaju, kukuruz nastavlja brzo da raste a usled relativno visoke koncentracije herbicida u biljci, pojavljuju se oštećenja, koja pod povoljnim vremenskim uslovima dovode do oporavka kukuruza bez značajnijeg uticaja na prinos.

Herbicidna oštećenja kukuruza su vrlo česta prilikom primene herbicida u uslovima hladnog i vlažnog vremena.. Zemljišno primenjeni herbicidi će biti absorbovani korenom kukuruza u abnormalnim količinama pri obilnim padavinama, pri čemu će najčešće dovesti do prezasićenosti detoksifikacionih sistema. Ponici kukuruza će klijati i imati malformacije, povijene listove koji se ne razvijaju pravilno. Srećom, ova oštećenja su kratkotrajna a retko prouzrokuju smanjenje žetvenog prinosa.

Tokom 2008.godine, a na osnovu podataka sa terena, do fitotoksičnosti na usevu kukuruza je najčešće dolazilo usled aplikacije herbicida (2,4-D, dikamba, fenoksi-fenoksi grupa herbicida) pri visokim temperaturama, kao i njihove primene u poodmaklim fazama razvoja gajenih biljaka (područje Bačke Topole). Fitotoksičnost se javljala sporadično i usled drifta (zanošenja herbicida na susedne useve) i nepoštovanja fenofaze razvoja useva (na području Pančeva). Veliki broj poljoprivrednih proizvođača i dalje najviše u kukuruzu i strnim žitima primenjuje herbicide na bazi 2,4-D, i upravo su najčešće registrovani simptomi fitotoksičnosti pri njihovoj primeni na teritoriji Vranja. Stručna savetodavna služba Centra za poljoprivredna i tehnološka istraživanja Zaječar, je ove simptome fitotoksičnost najčešće imala na svojoj teritoriji. Fitotoksičnost preparata na bazi 2,4-D, zbog nepoštovanja vremena primene i faze razvoja gajene biljke, kao i proizvoljnih količina primene ovog herbicida, bili su uzrok oštećenja kukuruza na teritoriji Mladenovca. Primena 2,4-D preparata nakon razvijena 4 lista kukuruza (15-25 cm visine), dovela je do fitotoksičnosti na parcelama u okolini Leskovca, Negotina i Valjeva (kukuruz bio u fazi 5 razvijenih listova). U Lozničkom ataru, primena ovog herbicida kod kukuruza u fazi 7 razvijenih listova, prouzrokovala je poleganje useva i pojavu kvrgastih izraštaja na biljkama.

Praktičnija primena kombinacije herbicida, radi proširenja spektra delovanja, pri stresnim uslovima može imati nepovoljne posledice po usev, naročito kada postoje razlike u potrebama herbicida za okvašivačima. Najbolji primer je kombinacija dikambe sa pojedinim ALS inhibitorima. Kako bi pospešili herbicidnu apsorbciju, ALS inhibitorima se dodaju okvašivači, dok dikambi nisu potrebni. Kombinacijom ova dva herbicidna proizvoda, se povećava translokacija dikambe od strane kukuruza i veća je mogućnost njenog dospeća do ciljnog mesta, čime se ispunjavaju uslovi za pojavu oštećenja.

17


6. AKTUELNI PROBLEMI U ZAŠTITI ULJANE REPICE Antonijević Dragutin1, Marisavljević Dragana2,

Štrbac Pero3, Mitović Petar4

1Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd 2Institut za zaštitu bilja i životne sredine, Beograd

3Univerzitet u Novom Sadu - Poljoprivredni fakultet, Novi Sad 4Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

[email protected]

Uljana repica (Brassica napus var. napus L.) je značajna industrijska biljka umerenog klimata, jedna od četiri najznačajnije uljarice u svetu. Gaji se radi semena koje sadrži 40 - 48% ulja i 18 - 25% proteina. U nekim delovima sveta jedina je biljka za dobijanje jestivog ulja. Ulje je visokog kvaliteta te se prema svim kriterijumima može koristiti u ljudskoj ishrani. Najveći proizvođači uljane repice su Kina, Indija, Kanada i zemlje Severne Evrope.

U našoj zemlji površine pod ovom kulturom stalno su se menjale, imale tendenciju pada i porasta, a poslednjih godina u stalnom su usponu. Najviše je zastupljena u proizvodnim područjima Vojvodine, ali i Timočke krajine, Šumadije, Pomoravlja, Stiga i Mačve.

Uljana repica posebno postaje značajna sa stanovišta tzv. bioobnovljivih izvora energije, bioetanola i biodizela.

Najnovije direktive Evropske komisije nalažu svim članicama EU da do 2010. godine 9 % ukupnih energenata budu bioobnovljiva goriva, što na tržištu stvara izuzetno visoku potrebu za ovom vrstom goriva, zbog čega će proizvodnja uljane repice dobiti na značaju.

Iako se na našim prostorima uljana repica gaji već decenijama, za većinu proizvođača tehnologija proizvodnje i zaštite je prilična nepoznanica. Repicu, biljku iz porodice kupusnjača, napada veliki broj štetočina, bolesti i korova, koji mogu osetno smanjiti prinos. Vrlo mali broj istraživača u našoj zemlji radio je na ovim problemima, pre svega zbog relativno skromnih površina na kojima se repica gajila, odnosno zbog niskog intenziteta šteta koje su biotički agensi nanosili.

Štetočine, među kojima su insekti na prvom mestu, nanose najveće ekonomske štete. Podzemne organe oštećuju larve gundelja (Melolontha sp.) i skočibuba (Elateridae), podgrizajuće sovice (Agrotis sp.), kupusna muva (Phorbia brassicae). Vegetativne organe (stablo, list) napadaju kupusni buvači (Phyllotreta sp.), crvenoglavi repičin buvač (Psyllioides chrysocephala), velika, mala i crna repičina pipa (Ceuthorrhynchus napi, C. quadridens, C. picitarsis), kupusne stenice (Eurydema sp.), kupusna muva (Phorbia brassicae), kupusna vaš (Brevicoryne brassicae), veliki i mali kupusar (Pieris brassicae i P. rapae), repičin kupusar (P. napi), kupusni moljac (Plutella maculipennis), kupusova cecidomida, muve mineri, repičina lisna osa (Athalia rosae). Generativne organe (cvet, pupoljak, seme) oštećuju mala repičina pipa (C.quadridens), pipa kupusne

18


ljuske (C. assimilis), rutava buba (Tropinota hirta), repičin sjajnik (Meligethes aeneus), kupusne stenice, kupusna vaš, mušica kupusne ljuske (Dasyneura brassicae) i druge (Čamprag, D; Sekulić, R; Štrbac, P; Kereši, Tatjana; 2007).

Na ovoj biljci prisutan je i veliki broj parazitnih i saprofitnih mikroorganizama, prouzrokovača bolesti, od kojih neki nanose direktne štete. Najčešći i najštetniji prouzrokovači bolesti lista uljane repice su Peronospora parasitica (plamenjača); Alternaria brassicae i Alternaria brassicola (crna pegavost lista); Albugo candida (bela "rđa") i Erysiphe cruciferarum (pepelnica).

Bolesti korena, stabla i ljuske uljane repice prouzrokovani su gljivama Sclerotinia sclerotiorum (bela trulež stabla); Phoma lingam (suva trulež korena i korenovog vrata); Plasmodiophora brassicae ("kila" na korenu); Botrytis cinerea (siva trulež). (Antonijević, D; Mitrović, P; 2007). Klijanci uljane repice propadaju usled uticaja gljiva iz roda Fusarium sp.; Rhizoctonia solani i Pythium debaryanum.

Ekonomski najznačajniji virusi uljane repice su virus zapadne žutice šećerne repe (BWYV); virus mozaika karfiola (CaMV) i virus mozaika postrne repe (TuMV). Virus mozaika krastavca (CMV) i virus bronzavosti paradajza (TSWV), od manjeg su značaja (Jasnić, S; Bagi, F; 2007).

Bakterioze uljane repice su vrlo malo proučavane i nemaju veći ekonomski značaj. Kao prouzrokovači bakterioznih obolenja navode se Erwinia carotovora ssp. carotovora, prouzrokovač vlažne truleži; Pseudomonas syringae pv. maculicola, prouzrokovač bakteriozne pegavosti i Xanthomonas campestris pv. campestris, prouzrokovač propadanja sprovodnog tkiva. (Balaž, Jelica; 2007).

U korovskoj flori uljane repice, kao i u flori svih ratarskih useva, preovlađuju terofite. To su jednogodišnje zeljaste biljke koje se razmnožavaju semenom. Dominantno prisustvo terofita je uobičajeno i u direktnoj je vezi sa primenom agrotehničkih i hemijskih mera, koje onemogućuju masovno prisustvo višegodišnjih i rizomskih korova. Dominantne jednogodišnje vrste mogu ometati klijanje i nicanje do zatvaranja redova a kasnije, tokom zime, izmrzavaju i prestaju da budu konkurenti. Tu spadaju pepeljuga (Ch. album); štir (A. retroflexus); veliki muhar (E. crus galli); mali muhar (Setaria sp.) i vijušci (Polygonum sp.). Problem predstavljaju vrste koje mogu da prezime kao što su gorušica (S. arvensis); mišjakinja (S. media); broć (G. aparine); kamilica (M. chamomila); tarčužak (C. bursa pastoris) i samonikle biljke strnih žita, kao i palamida (C. arvense), koja naročito ugrožava usev retkog sklopa. (Marisavljević, Dragana; Pavlović, Danijela; Pfaf, Erika; 2007).

Cilj ovog rada je da prikupi podatke o trenutnom prisustvu štetočina, prouzrokovača bolesti i korova na terenu, intenzitetu njihovog napada kao i da ukaže na moguće mere zaštite. Zaštita uljane repice zasniva se na korišćenju kompleksa mera. Iako za sada dominiraju hemijske mere zaštite, veliki značaj pridaje se primeni nekih agrotehničkih mera, gajenju otpornih,

19


odnosno tolerantnih sorti i hibrida, stalnom praćenju pojave i intenziteta napada najznačajnijih vrsta štetočina, bolesti i korova kao i upotrebi ekonomskih pragova štetnosti prilikom donošenja odluke o potrebi za primenom hemijskog tretiranja.

7. AKTUELNI PROBLEMI ZAŠTITE DUVANA OD BOLESTI, ŠTETOČINA I KOROVA

Ivanović Mirko1, Krstić Branka1, Kereši Tatjana2, Berenji Janoš3, Vučetić Anđa1, Jovanović Dobrivoje4, Milošević Miloš4,

Rakić Živojin4, Stajić Mica5

1Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd 2Univerzitet u Novom Sadu - Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

3Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 4DIN „Filip Moris“, Niš

5Zavod za poljoprivredu, Vranje [email protected]

Statistika beleži da u Srbiji puši svaki drugi muškarac i svaka treća žena. Tako muški deo populacije drži drugo, a ženski treće mesto u Evropi. S tog aspekta moglo bi se reći da je duvan za nas štetna biljka. Ali, ako se uzme u obzir činjenica da se kao osnovnom ili dopunskom delatnošću u Srbiji proizvodnjom sirovog duvana bavi oko 25.000 domaćinstava ili oko 100.000 stanovnika, onda se duvan može smatrati korisnom gajenom biljkom. Ovome treba pridodati i znatan deo prihoda od duvana koji ide državi.

U našoj zemlji se proizvede oko 10.000 t sirovog duvana. Međutim, potrebe domaće proizvodnje cigareta iznose oko 18-20.000 t godišnje, pa se Srbija ubraja među zemlje-uvoznike duvana i cigareta.

Rod Nicotiana obuhvata oko 60 vrsta od kojih se gaje samo običan duvan (Nicotiana tabacum L.) i krdža (mahorka, N. rustica). U našoj zemlji gaji se isključivo običan duvan. Divlje vrste duvana često služe kao izvori važnih gena u oplemenjivanju običnog duvana (npr. za otpornost prema bolestima i štetočinama).

Naša tri najraširenija tipa duvana su berlej, virdžinija i orijentalni duvan, koji se razlikuju po izgledu biljke, načinu gajenja i korišćenju.

Savremena proizvodnja duvana se odlikuje izborom modernih hibrida, proizvodnjom rasada po sistemu «plivajućih kontejnera», primenom savremenih sadilica, navodnjavanjem, regulacijom rasta zaperaka, zalamanjem cvasti, pravilnom ishranom (đubrenjem), odgovarajućom zaštitom duvana od korova, bolesti i štetočina kao i pravilnim sušenjem lista duvana. Sve ove agrotehničke mere, naročito izbor pesticida treba da su usaglašene sa principima «dobre agronomske prakse» (GAP).

20



S obzirom da se duvan gaji zbog lista, bitno je da se pored prinosa, ostvari i visoki kvalitet lista za proizvodnju cigareta. Jedan od uslova za postizanje visokog prinosa i dobrog kvaliteta lista duvana je efikasna zaštita od štetnih organizma, uzročnika bolesti, štetočina i korova.

Na duvanu se javlja više stotina štenih organizama koji otežavaju ili ponekad onemogućavaju proizvodnju duvana. Oni se mogu svrstati u tri osnovne grupe: (i) štetni oranizmi u proizvodnji rasada, (ii) štetni organizmi u polju i (iii) šteni organizmi na uskladištenom duvanu.

U proizvodnji rasada duvana najveći problem predstavljaju fitopatogene gljive (zemljišni patogeni), štetni insekti (trips) i korovi. Kod proizvodnje rasada u lejama ti organizmi se kontrolišu tretiranjem zemljišta pesticidima (metil bromid, dozvoljena upotreba do 2015. godine). Pri proizvodnji rasada u plivajućim kontejnerima, supstrat za gajenje bilja je bez štetnih organizama. Opasnost predstavlja korišćenje starih kontejnera jer se na njihovim zidovima mogu zadržati patogeni, pre svega gljive i od insekata tripsi. I kod nas se sve više koriste «plutajući kontejneri», dok se u Americi (Severna Karolina) 95% rasada proizvodi na taj način. U tom sistemu opasnost predstavljaju patogeni koji se mogu javiti u hranljivom rastvoru. No i oni se mogu koristiti dodavanjem fungicida sa sitemičnim delovanjem hranljivom rastvoru. Takođe, problem viroza, koji je kod nas sve izraženiji, jedino se može rešiti zdravim rasadom. Preduslov svih preduslova za upešnu proizvodnju duvana je ZDRAV RASAD.

Posle rasađivanja duvana u polje problem predstavljaju insekti, pre svega podgrizajuće sovice, ređe skočibube (elateride), a potom lisne vaši, tripsi, kukuruzna pipa i ozima sovica. Pamukova sovica može povremeno naneti velike štete na duvanu. Sovice i skočibube se kontrolišu primenom tzv. zemljišnih insketicida pre ili eventualno posle rasađivanja duvana. Suzbijanje pamukove sovice je teško zbog brzog ubušivanja larvi u čauru i uglavnom se preporučuje korišćenje bioloških insekticida.

Lisne vaši prave direktne štete sisanjem sokova i indirektne prenošenjem virusa. Mnogi virusi duvana se prenose vašima na neperzistentan način. Suzbijanje vaši hemijskim putem je često neefikasno, jer se virus prenese u biljku pre nego što vaši usvoje letalnu dozu insketicida. Viroze duvana su najveći problem u poizvodnji duvana kod nas, a najaktuelniji problem u ovom momentu su virus bronzavosti paradajza (Tomato spoted wilt virus, TSWV), virus crtičastog mozaika krompira (Potato virus Y) i virusa mozaika duvana (Tobacco mosaic virus). TSWV nekih godina pričinjava ogromne štete. Kod nas je pojava ovog virusa registrovana u velikom broju lokaliteta gajenja sa visokim intenzitetom zaraze. Navedene viroze predstavljaju veliki problem u proizvodnji duvana i u drugim zemljama (Grčka, Amerika). Suzbijanje tripsa kao vektora TSWV je kompleksno. Iako se primenom insekticida u proizvodnji rasada može sprečiti vektorska uloga tripsa, neophodno je primeniti integralni sistem kontrole. I kontrola drugih virusa je kompleksna i vezana je, pre svega, za

21


proizvodnju zdravog rasada, kontrolu vaši, agrotehničke mere i gajenje otpornih sorti.

U polju se od bolesti mogu javiti plamenjača, pepelnica, a registovana je i pojava mrke pegavosti. Plamenjača i pepelnica se kontrolišu primenom fungicida. Bakterioze duvana u nas retko predstavljaju problem u proizvodnji.

Suzbijanje korova u proizvodnji duvana se vrši ili mehaničkim ili hemijskim putem. I jedan i drugi način imaju određenih prednosti, odnosno nedostataka. Ipak, primena herbicida ima ekonomsku prednost. U nas je registrovano nekoliko hebicida koji se uglavnom koriste za tretiranje zemljišta neposredno pred rasađivanje duvana. Neki herbicidi se mogu koristiti i posle sadnje, a jedan je registrovan za suzbijanje korova u lejama za proizvodnju rasada. U duvanu se koriste i retardanti radi kontrole porasta zaperaka, tretiranjem kada je većina biljaka u punom cvetanju.

Na obrađenom duvanu /u skladištu/ najveća oštećenja prouzrokuju duvanov plamenac i duvanska buba. Njihova kontrola je kompleksna. Sastoji se u permanentnom praćenju pojave insekata u skladištu, preventivnim, fizičkim i hemijskim merama.

Problem sakupljanja i uništavanja prazne ambalaže pesticida i dalje ostaje otvoreno pitanje koje traži hitno adekvatno rešenje uz korišćenje sistema Dobre Agronomske Prakse (GAP).

8. Clavibacter michiganensis subsp. michiganensis PATOGEN PARADAJZA U SRBIJI I MOGUĆNOST

NJEGOVOG SUZBIJANJA Milijašević Svetlana

Institut za pesticide i zaštitu životne sredine, Beograd [email protected]

Bakteriozni rak i uvelost paradajza, koje prouzrokuje Clavibacter michiganensis subsp. michiganensis, jedna je od najštetnijih bakterioza paradajza, kako u zaštićenom prostoru, tako i u polju, posebno u toplijim predelima sa dosta padavina te gubici u prinosu mogu da dostignu i 100%. Bakterija prouzrokuje sistemičnu infekciju paradajza a simptomi koje izaziva zavise od mesta proizvodnje, starosti biljaka u vreme ostvarivanja infekcije, agrotehničkih mera, hibrida i sorte. Bolest se manifestuje na svim nadzemnim organima, u vidu uvelosti koja nastaje kao posledica prisustva bakterije u ksilemu, pa su simptomi raznovrsni i uključuju: nekrozu ivice lista, kržljavost uvenuće, promenu boje sprovodnog tkiva i uginuće biljaka. S druge strane, kao rezultat lokalne infekcije moguća je i pojava nekrotičnih pega na lišću i plodovima ("ptičje oko"), što ih čini neprivlačnim i smanjuje im tržišnu vrednost. Javljaju se i ranice na stablu, peteljci lista i ploda, u

22


okviru kojih tkivo puca, što predstavlja karakterističan znak, po čemu je bolest i dobila naziv rak paradajza. U mnogim zemljama C. michiganensis subsp. michiganensis se nalazi na listama karantinski štetnih organizama. U Srbiji prvi podaci datiraju iz pedesetih godina prošlog veka kada je bakteriju opisao i detaljnije proučavao Šutić (1957). Skoro pedeset godina nije bilo eksperimentalnih podataka u našoj zemlji o ovoj bakteriji koja se trenutno nalazi na karantinskoj A2 listi. Međutim, poslednjih godina, uočena je učestala pojava bakterioznog raka i uvelosti paradajza u rejonima gajenja ove povrtarske kulture posebno u zaštićenom prostoru (staklenici, plastenici). U toku trogodišnjeg perioda (2006-2008) prisustvo C. michiganensis subsp. michiganensis dokazano je korišćenjem konvencionalnih (izolacija, patogenost i bakteriološke karakteristike), molekularnih (lančana reakcija polimeraze-PCR) i seroloških metoda (DAS ELISA) u uzorcima obolelih biljka paradajza prikupljenih sa različitih lokaliteta u Srbiji i to u 5 proizvodnih područja paradajza u plasteničkoj proizvodnji kao i na jednom lokalitetu na paradajzu gajenom u polju. Intenzitet zaraze u plastenicima kretao se od 2 do 50%, dok je poljskim uslovima na hibridu Hector (lokalitet Stara Pazova) dostigao 100%.

S obzirom da se radi o sudovnom patogenu koji se prenosi semenom, održava u biljnim ostacima u zemljištu do dve godine i veoma lako širi izvođenjem redovnih agrotehničkih mera kao što su prskanje, vezivanje, skidanje zaperaka, berba, a može se održati i u suvom stanju na alatkama, boksevima u stakleniku i plasteničkim konstrukcijama, suzbijanje prouzrokovača bakterioznog raka i uvelosti još uvek je poseban problem. Zaštita paradajza od ove bakterije zasniva se pre svega na preventivnim merama koje uključuju pravilnu tehnologiju gajenja biljaka, upotrebu sertifikovanog semena i zdravog rasada paradajza, dezinfekciju plastenika i staklenika, zaoravanje ili uklanjanje biljnih ostataka i najmanje dvogodišnji plodored sa biljkama koje nisu iz familije Solanaceae. Iako se gajenje otpornih sorti i hibrida paradajza smatra jednom od najefikasnijih metoda zaštite, trenutno na tržištu nema dostupnih visoko otpornih sorti paradajza prema ovoj bakteriji. Kada su u pitanju hemijske mere, proizvođači imaju veoma ograničene mogućnosti suzbijanja ove bakterije u polju. Primena baktericida uglavnom se svodi na višekratnu upotrebu bakarnih jedinjenja, samostalno ili u kombinaciji sa mankozebom, preventivno ili tek nakon pojave simptoma. Novijim istraživanjima utvrđeno je da primena baktericida na bazi bakra, na rasadu paradajza u zaštićenom prostoru može smanjiti veličinu populacije bakterije, kao i njeno širenje, što su potvrdili i rezultati naših eksperimenata. Takođe, naša istraživanja pokazala su da je antibiotik kasugamicin bio efikasniji u smanjenju populacije bakterije od bakarnih jedinjenja, mada znatno slabiji od streptomicina. Međutim, bez obzira na odlične efekte streptomicina, primena ovog jedinjenja je zabranjena kako u većini evropskih zemalja, tako i kod nas, a u SAD je zabranjena u zaštićenom prostoru. Efekti kasugamicina na smanjenje populacije bakterije, naročito u regionu gde je bila najslabija zaraza čine ga pogodnom alternativom za streptomicin u slučaju

23


rane dijagnoze bolesti. Najnovija istraživanja pokazala su i da je aktivator otpornosti acibenzolar-S-metil ispoljio značajan efekat u smanjenju zaraze, što ukazuje na mogućnost korišćenja ovog jedinjenja u programima zaštite paradajza, naročito u kombinaciji sa bakar-hidroksidom i sortama koje ispoljavaju izvesnu otpornost.

Mere suzbijanja C. michiganensis subsp. michiganensis treba pre svega usmeriti na zaštićen prostor u kojem se proizvodi rasad paradajza, jer se na taj način može postići bolja kontrola patogena u polju i izbeći gubici u prinosu usled pojave bolesti. Osim toga, od posebne važnosti su poznavanje simptomatologije bolesti i rana detekcija patogena u cilju blagovremenog preduzimanja mera suzbijanja.

USMENA SAOPŠTENJA Referati po pozivu - Zaštita šumskih i ukrasnih biljaka

9. UKRASNE BILJKE KAO INVAZIVNI ORGANIZMI I DOMAĆINI INVAZIVNIH INSEKATA

Glavendekić Milka, Mihajlović Ljubodrag1, Petrović Obradović Olivera2

1Univerzitet u Beogradu - Šumarski fakultet, Beograd 2Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd

[email protected]

Biološke invazije su u poslednjih dvadeset godina dobile izuzetno veliki značaj u naučnoj, stručnoj javnosti, na međunarodnom nivou i lokalnim zajednicama. U mnogim slučajevima su introdukovane vrste bezopasne za ekosistem gde su unete, ali ima dovoljno primera gde se invazivni organizmi smatraju najvažnijim uzročnicima remećenja biodiverziteta ili čak dovode do ireverzibilnih poremećaja u ekosistemima. Pokrenuti su međunarodni projekti sa ciljem proučavanja introdukovanih i autohtonih invazivnih vrsta na kojima učestvuju timovi sa svih kontinenata. Izgrađuje se i poboljšava legislativa na evropskom nivou pod pokroviteljstvom EPPO i usklađuje se sa nacionalnim zakonima i propisima pojedinih zemalja članica.

U Srbiji je u toku realizacija nekoliko naučnih projekata, sa ciljem da se ustanove invazivni organizmi, procene njihovi ekološki, ekonomski i sociološki uticaji. Ranije introdukcije su bile ređe i uglavnom vezane za namerno unošenje vrsta koje su zadovoljavale neke privredne ili sociološke potrebe. Novije introdukcije od 2000.godine su često slučajne, podstaknute i

24


ubrzane procesom globalizacije i povećanim kretanjem roba i stanovnika ili posledica neadekvatnog ponašanja i nedovoljne brige o zaštiti prirode. Procenjuje se da je u periodu od 1975 -1999. godine unet isti broj invazivnih vrsta u Evropu kao za osam godina od 2000 - 2007.godine. Mnoge korisne inicijative se pokreću i sprovode na lokalnom nivou sa ciljem da se unapredi znanje profesionalaca i laika koji mogu da pomognu u smanjenju rizika od unošenja i rasprostiranja invazivnih organizama. Od introdukovanih organizama su najbrojnije biljke i po nekim procenama njihov broj premašuje 3.500 vrsta u svetu. Samo u Americi ima oko 1.050 vrsta, koje su invazivne i odomaćene u prirodnim ekosistemima. To predstavlja trećinu introdukovanih vrsta koje su unete namerno za suzbijanje erozije, za ishranu stoke, povećanje diverziteta određenih staništa ili kao ukrasne biljke. Introdukovane invazivne vrste koštaju SAD više od 136 biliona dolara godišnje (Pimentel et al., 2000).

Ukrasne biljke se već stotinama godina prenose sa kontinenta na kontinent i mnoge od njih se smatraju opasnim invazivnim vrstama. U Srbiji se procenjuje da ima preko 500 ukrasnih drvenastih biljaka. Manje od 10% ukrasnog drveća i žbunja ubraja se u opasne invazivne vrste. Među značajnijim su sledeće vrste: Acer negundo L., Ailanthus altissima (Mill.), Akebia quinata (Hoult.) Dcne, Albizzia julibrissin Dur., Amorpha fruticosa L., Berberis thunbergii DC., Broussonetia papyrifera L'Herit Vent., Buddleia davidii Franch., Casuarina equisetifoila L., Eleagnus angustifolia L., Euonymus fortunei (Turcz.) Hand. Mazz., Fallopia (=Polygonum) baldschuanica Rgl., Fallopia x bohemica (Chrtek & Chrtkova) J.P.Bailey, Fallopia japonica (Houtt.) Ronse Decraene, Hedera helix L., Lonicera japonica Thunb., Paulownia tomentosa (Thunb.) Steud., Pinus pinaster Ait., Prunus serotina Ehrh., Rhamnus catharticus L., Rhus typhina L., Robinia pseudoacacia L., Rosa foetida Herrm., Rosa multiflorae Thunb., Salix babylonica L., Spiraea japonica L., Tamarix pentandra, Ulmus pumila L., Wisteria floribunda (Willd.), Wisteria sinensis (Sims.) Sweet.

Više od 50% opasnih invazivnih drvenastih biljaka potiče iz Azije, 31% iz Amerike, 13,8% su evropske vrste koje su migrirale iz mediteranskog područja i 3,4% su iz Australije. Ovo je u skladu sa podacima koje za Evropu navode Roques i saradnici (2007). Objašnjenje za povećano učešće biljaka azijskog porekla može biti blizina ovog kontinenta koji je kopnom povezan sa evropskim, povećana trgovina sa azijskim zemljama u poslednje dve decenije i tradicionalno unošenje ukrasnih biljaka iz Azije koje je počelo pre više vekova i još uvek traje. Hortikulturna industrija azijskih zemalja i posebno Kine je u poslednje vreme u velikom usponu.

Introdukovane invazivne biljke su domaćini raznih predstavnika zglavkara, među kojima su insekti posebno značajni jer su vezani odnosima ishrane sa biljkama i sami domaćini brojnih parazitoida i predatora i važni faktori očuvanja biocenotičke ravnoteže. Terestrični introdukovani invazivni insekti su dugogodišnji predmet proučavanja u Srbiji. Postoji više od 1000 bibliografskih jedinica posvećenih invazivnim insektima u Srbiji. Prema novijim

25


podacima u Srbiji postoji oko 150 vrsta invazivnih insekata, od čega je preko 40% vrsta trofički vezano za ukrasne biljke. Ovi podaci su promenljivi jer se svake godine fauna insekata Srbije uveća za nekoliko novih unetih vrsta. Među značajnijim invazivnim alohtonim insektima su sledeće vrste: Adelges laricis Vall., Dreyfusia nordmannianae (Eck.), Gilletteella cooleyi (Gillette), Pineus strobi Hartig, Trialeurodes vaporariorum (Westwood), Aphis forbesi Weed, Aphis gossypii Glov., Aphis spiraecola Patch, Aphis spiraephaga F.P. Müll., Appendiseta robiniae (Gill.) Chromaphis juglandicola (Kalt.), Cinara cedri Mim., Cinara curvipes (Pat.), Melanaphis bambusae (Fullaway), Panaphis juglandis (Goeze), Prociphilus fraxinifolii Riley ex Riley & Monell, Pseudaulacaspis pentagona (Targ. Tozz.), Quadraspidiotus perniciosus (Comst.), Eriococcus buxi (Boyer de Fonsc.), Metcalfa pruinosa (Say), Corythuca cilliata (Say), Echinothrips americanus Morg. Frankliniella occidentalis (Perg.), Heliothrips haemorrhoidalis (Bouch.), Hercinothrips femoralis (Reut.), Parthenothrips dracenae (Heeg.), Hyphantria cunea (Drury), Cameraria ohridella Desch. & Dim., Parectopa robiniella Clem. i dr.

Ukrasne biljke i posebno invazivne i insekti trofički vezani za njih bi trebalo da budu predmet posebnih mera praćenja i suzbijanja prema Zakonu o zaštiti bilja i Standardima EPPO za utvrđivanje rizika i upravljanje invazivnim vrstama jer utiču na poljoprivrednu, šumarsku, hortikulturnu proizvodnju i očuvanje biodiverziteta.

10. Armillaria I Heterobasidion VRSTE KAO UZROČNICI SUŠENJA U ŠUMSKIM EKOSISTEMIMA I URBANIM SREDINAMA

Keča Nenad Univerzitet u Beogradu - Šumarski fakultet, Beograd

[email protected]

Među mnogobrojnim faktorima koji ugrožavaju opstanak šumskih ekosistema značajno mesto zauzimaju i patogeni gljiični oranizmi. Naročitu pažnju zaslužuju gljive izazivači truleži drveta, pripadnici kola Basidiomycota. Njihovo parazitsko dejsto se ogleda kroz razaranje tkiva drveta, ali se neke vrste odlikuju i sposobnošću ubijanja tj. sušenja pojedinačih ili grupa stabala. Iz ove grupe najveći značaj imaju Heterobasidion, Armillaria i Phytophthora vrste.

U periodu od 2002–2007 sprovedena su detaljna istraživanja, u cilju upoznavanja diverziteta Armillaria i Heterobasidion vrsta, upoznavanja njihovog rasprostranjenja, ekologije, patogenosti i mogućnosti kontrole. Identifikacija je obavljena sa haploidnim izolatima koji su ranije identifikovani (pet evropskih Armillaria i tri Heterobasidion vrste). Dvadeset izolata Armillaria i dvadesetpet izolata Heterobasidiona dobijeni su ljubaznošću K. Korhonena iz Finskog šumarksog instituta. Izolati Armillaria vrsta

26



kontrolisani su i umnožavanjem IGS1 regiona rDNK – PCR i restrikcijom pomoću enzima Alu I i Taq I (RFLP) i sekvenciranjem dobijenih fragmenata. Dobijeni RFLP šabloni upoređivani su sa ranijim istraživanjima, a iščitane sekvence sa odgovarajućim sekvencama u NCBI bazi podataka. Korišćeni su univerzialni prajmeri 5SA i CNL12. Sekvence su kasnije iskorišćene za dobijanje filogenetskog stabla pet identifikovanih Armillaria vrsta.

Armillaria vrste su prisutne u većini prirodnih i egzotičnih šuma, ali i u voćnjacima i parkovima širom sveta. Široko su rasprostranjene od četinarskih šuma na severu do tropskih i šuma na južnoj hemisferi. Rod sadrži bar 36 vrsta, od kojih je sedam prisutno u Evropi. Neki od predstavnika ovoga roda predstavljaju najznačajnije patogene korena na drveću i žbunju (Shaw and Kile, 1991) i izazivaju ozbiljne i svakogodišnje štete u nekim regionima, naročito posle nekoliko godina uzastopnih napada na domaćina (Guillaumin 2005).

Testiranjem sa haploidnim izolatima i molekularnim metodama utvrđeno je da je u Srbiji prisutno pet evropskih vrsta: A. cepistipes, A. gallica, A. mellae, A. ostoyae i A. tabescens. Restrikcijom umnoženog IGS1 regiona, pomoću enzima Alu I, konstatovano je 10 rezličitih RFLP šablona. Konstatovana su 4 šablona za A. gallica, dva za A. cepistipes, i po jedan za A. mellea, A. ostoyae i A. tabescens. Šablon koji je obeležen kao X do sada nije konstatovan za evropske Armillaria vrste. Filogenetska analiza je pokazala da se testirani izolati grupišu u četiri klastera. Jedan klaster sadržao je izoate A. mellea, drugi izolate A. gallica – A. cepistipes, dok su izolati A. ostoyae i A. borealis svrstani u treći klaster. A. tabescens se razlikovala od vrsta koje na dršci obrazuju prsten. Ova istraživanja su pokazala da su evropske Armillaria vrste filogenetski bliske i da su se od zajedničkog pretka odvojile relatvno skorijoj prošlosti.

Rasprostranjenost Armillaria vrsta istraživana je na 47 lokaliteta, na kojima je izdvojeno 157 sastojina. Identifikacija Armillaria vrsta urađena je za 388 izolata, sa 36 domaćina. Armillaria gallica je bila najčešće identifikovana vrsta sa najvećim arealom i pojavljivala se od 70–1450 m nadmorske visine. Bila je dominantna vrsta u nizijskim aluvijalnim šumama, ali i u šumama hrasta kitnjaka (Quercus petraea) i bukve (Fagus moesiaca) na većim nadmorskim visinama. A. mellea je najčešće nalažena u severnim i centralnim delovima Srbije u šumskim ekosistemima sa dominacijom hrastova, na nadmoskim visinama od 70–1050 m. Šezdesetpet procenata izolata A. mellea sakupljeno je sa živih domaćina, najčešće odumirućih stabala u kulturama četinara. A. ostoyae je najčešće nalažena u četinarskim šumama i plantažama u južnom delu Srbije, gde dominiraju visoke planine Dinarskog masiva. Bila je prisutna na visinama od 900 do 1820 m. A. cepistipes je konstatovana u južnim i istočnim brdskim i planinskim regionima Srbije, na nadmoskim visinama 600–1900 m. Najveći broj izolata dobijen je iz četinara iz rizomorfi i zemlje oko trulih panjeva. A. tabescens je pronađena samo na mrtvom materijalu hrastova

27


(panjevi, mrta stabla i ležeći materijal) severnoj i istočnoj Srbiji, na nadmorsim visinama manjim od 600 m.

Istraživanja Heterobasidion vrsta započela su još u prvoj polovinom 19 veka. Tada je gljiva opisana kao Trametes radiciperda, da bi kasnije naziv bio promenje u Fomes annosus, a ovaj naziv se i danas vrlo često sreće u parksi.

Dugo se smatralo da se radi o jednoj vrsti koja se javlja na domaćinima iz tri roda: Pinus spp. – borovi, Picea spp. – smrče i Abies spp. – jele. Istraživanja koja su obavljena u poslednjih 30 godina uticala su da se izdvojene intersterilne grupe (P grupa, S grupa, i F grupa) podignu na nivo vrsta: 1. P grupa – Heterobasidion annosum (Fr.) Bref.; 2. S grupa – Heterobasidion parviporum Niemelä & Korhonen; 3. F grupa – Heterobasidion abietinum Niemelä & Korhonen. U Srbiji su konstatovane sve tri Heterobasidion vrste, a detaljnija istraživanja pokazala su da postoji razlika u patogenosti pojedinih vrsta. Proučavanjem ekologije Heterobasidion vrsta ustanovljeno je da se plodonosna tela – obrazuju u septembru i oktobru. Najveće oslobađanje bazidiospora primećeno je sredinom septembra. Provera efikasnosti zaštite sveže posečenih panjeva izvršena ja upotrebom biološkog preparata (ROTSTOP - Verdera Oy, Finska) i hemijskog preparata (Boraks). Oba preparata su upokazala je veliku efikasnost u sprečavanju infekcije sporama Heterobasidion vrsta, s tim što je preparat ROTSTOP uticao i na truljenje i razlaganje panjeva. Bilo bi neophodno, sa naučne tačke gledišta, ustanoviti infekcioni potencijal pojedinih Heterobasidion vrsta, u Srbiji. Dosadašnji rezultati ukazuju na potencijalni kritični period od sredina avgusta – početak novembra, zbog čega je neophodno preusmeriti, ukoliko je to moguće, poslove seče i izrade stabala na perioda kada je infekcioni potencijal najmanji.

Navedene činjenice ukazuju da su Armillaria i Heterobasidion vrste opasni patogeni koji dovode do propadanja stabala u velikom broju šumskih ekosistema i urbanim sredinama u Srbiji. Zato je neophodno primenjivati odgovarajuće mere zaštite u vidu uklanjanja obolelih stabala, tretmana panjeva, ali i obraćanja pažnje na osetljivost pojedinih domaćina. Primenom odgovarajućih mera štete od ovih patogena se mogu svesti na minimum.

11. ŠUMSKI POŽARI U SRBIJI – DIREKTNE I INDIREKTNE ŠTETE

Milenković Milan, Mihajlović Ljubodrag, Karadžić Dragan Univerzitet u Beogradu - Šumarski fakultet, Beograd

Šumski požari predstavljaju jedan od najvećih problema zaštite

šuma u Srbiji. Godišnje se javlja od nekoliko desetina do više stotina požara, dok ukupna godišnja opožarena površina može da se meri i

28


desetinama hiljada hektara. Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, u Srbiji je u prvih 9 meseci 2007. zabeleženo 258 požara, dok je opožarena površina šuma i šumskog zemljišta iznosila 33.229 ha. Materijalna šteta procenjena je na 40 miliona evra.

U našoj zemlji najveća opasnost od šumskih požara javlja se u Specijalnom rezervatu prirode „Deliblatska peščara“. U periodu 1948-2007. na ovom području zabeleženo je 258 šumskih požara sa ukupnom opožarenom površinom 11.921 ha (6.129 ha šuma). Prosečno se godišnje javljalo 4,3 požara, dok je prosečna godišnja opožarena površina 198,7 ha (102,1 ha šuma).

Najveći šumski požar do sada zabeležen na području Deliblatske peščare javio se u periodu od 10. do 16. avgusta 1996., kada je opožarena površina iznosila 3.815 ha (2.235 ha šuma, od toga 1.557 ha borova), dok je opožarena drvna masa iznosila 247.206 m3.

U Srbiji postoje dva kritična perioda požarne opasnosti u toku godine.

Prvi obuhvata kraj zime i početak proleća kada je prisutan suv travni pokrivač od prethodne godine, što je naročito izraženo ukoliko je zima sa malo snežnih padavina. Za ovaj period takođe su karakteristični i vetrovi, koji imaju presudnu ulogu u širenju požara. I pored velikog broja požara tokom prvog kritičnog perioda, štete koje se javljaju manje su u odnosu na drugi.

Drugi kritični period povećane opasnosti od požara je leto, prvenstveno zbog visokih temperatura vazduha i dugih sušnih perioda. U ovom periodu javljaju se katastrofalni požari, najčešće tokom avgusta.

Najveći broj šumskih požara izaziva čovek (nenamerno i namerno), što se u praksi veoma teško otkriva, tako da za veliki broj požara uzrok ostaje neutvrđen.

Kod nas se najčešće javljaju niski (prizemni) požari (preko 90 % ukupnog broja). Oni uništavaju prizemnu vegetaciju, a samim tim i podmladak i mladik šumskog drveća, dok na starijim stablima mogu izazvati značajnija oštećenja donjih delova. Na taj način dolazi do fiziološkog slabljenja, što može dovesti do ulančavanja štetnih faktora.

Visoki požari javljaju se u krunama drveća i uništavaju čitav ekosistem. Pored opožarene drvne mase, koja samo jednim delom može da se iskoristi, javlja se i čitav niz posrednih šteta. Visoki požari karakteristični su za monokulture četinara, pre svega borova, ariša i smrče. Četinari su zbog prisustva smole i drugih lakozapaljivih sastojaka daleko ugroženiji od požara nego što je slučaj sa lišćarima, a pomenute vrste su najugroženije u našim uslovima.

Štete od šumskih požara mogu biti direktne i indirektne. Direktne štete od požara u šumarstvu javljaju se prvenstveno na

šumskom drveću, od podmlatka do najstarijih stabala i iskazuju se preko opožarene drvne mase. Pored vegetacije, šumski požari zahvataju i objekte u šumi, kao i okolna naselja. Prilikom gašenja dolazi do povreda, a

29


dešavaju se i smrtni slučajevi. Pored navedenog, trebalo bi imati u vidu i troškove gašenja požara, kao i troškove sanacije opožarene površine.

Indirektne štete su brojne i obuhvataju štete na šumskom zemljištu, promene mikroklimatskih uslova, pojavu šumskog korova, zagađenje sredine, promene plana gazdovanja, pad cena drveta na tržištu i dr. Posebno su značajne indirektne štete koje prouzrokuju štetni organizmi koji upravo na požarištima nalaze povoljne uslove za prenamnoženje.

Vrste insekata tipične za opožarene površine bora su: Phaenops cyanea F. (Coleoptera, Buprestidae) Criocephalus rusticus (L.), Asemum striatum L., Monochamus

galloprovincialis Oi. (Coleoptera, Cerambycidae) Pissodes castaneus (Deg.), P. piniphilus Hrbst., P. pini L.

(Coleoptera, Curculionidae) Ips sexdentatus (Boern), I. acuminatus (Gyll.), Blastophagus minor

(Hart.), B. piniperda (L.), Pityogenes bidentatus (Hbst), P. bistridentatus (Eich.), P.quadridens (Hart.) (Coleoptera, Ipidae)

Urocerus gigas L., Sirex juvencus L. (Hymenoptera, Siricidae) Vrste insekata karakteristične za opožarene površine smrče: Criocephalus rusticus (L.), Isarthron castaneum (L.), I.fuscum (F.),

Monochamus sartor F. (Coleoptera, Cerambycidae) Pissodes hercyniae Hrbst. (Coleoptera, Curculionidae) Ips typographus (L.), Pityogenes chalcographus (L.), Pityophthorus

micrographus (L.) (Coleoptera, Ipidae) Urocerus gigas L., Sirex juvencus L. (Hymenoptera, Siricidae) Na borovima delimično oštećenim požara javljaju se sledeće vrste

gljiva: Mycosphaerella pini E. Rostrup apud Munk (n.f. Dothistroma pini Hulbary), Sphaeropsis sapinea Dyko & Sutton, Lophodermium seditiosum Minter, Staley & Millar, L. pinastri (Schrad) Chev., L. conigenum (Brunaud) Hilitz, Cyclaneusma minus (Butin) DiCosmo, Peredo & Minter, C. niveum (Pers. ex Fr.) DiCosmo et al., Cenangium ferruginosum Fr., Gremmeniella abietina (Lagerb.) Morelet., kao i gljive prouzrokovači truleži drveta Heterobasidion annosum (Fr.) Bref. i Armillaria spp.

30


USMENA SAOPŠTENJA Referati po pozivu - Zaštita voćaka i vinove loze

12. INTEGRALNI KONCEPT SUZBIJANJA KRUŠKINE BUVE Tamaš Nenad, Miletić Novica, Jerinić Prodanović Dušanka

Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd [email protected]

Lisne buve predstavljaju ozbiljan problem u savremenom sistemu gajenja kruške. Razlozi za takvo stanje su mnogobrojni: gajenje kruške na velikim parcelama uz intenzivnu mineralnu ishranu naročito azotom, jaka rezidba, navodnjavanje, kao i primena pesticida u zaštiti kruške sa širim spektrom delovanja. Pojačana bujnost stabala i stalno prisustvo mladih listova tokom vegetacije pogoduje ishrani i razviću lisnih buva. Reproduktivna sposobnost kruškinih lisnih buva se povećava sa kvalitetom sokova mladog lišća, čije je prisustvo upravo i obezbeđeno primenom gore navedenih mera.

Vrste lisnih buva koje se razvijaju na kruškama pripadaju familiji Psyllidae, potfamiliji Psyllinae, rodu Cacopsylla.

Na području zapadnog Palearktičkog regiona se nalazi sedam vrsta lisnih buva: Cacopsylla pyri (L.), C. pyricola (Förster), C. pyrisuga (Förster), C. bidens (Šulc), C. notata (Flor), C. permixta (Burckhardt & Hodkinson) i C. fera (Baeva), dok se u Kini navodi čak 18 vrsta lisnih buva sa kruške, ali je njihov taksonomski status nejasan.

Navedene vrste lisnih buva, sem C. pyrisuga, pripadaju kompleksu vrsta Cacopsylla pyri / C. pyricola. Njihova determinacija je prilično konfuzna pošto su u morfološkom i bioekološkom smislu veoma slične.

Teškoće identifikovanja vrsta roda Cacopsylla objektivno su uslovljene i činjenicom postojanja sezonskog dimorfizma kod C. pyri, C. bidens i C. pyricola. Iz tog razloga vrste su opisivane pod različitim nazivima.

Sve vrste su ishranom vezane za rod Pyrus spp., prevashodno krušku Pyrus communis. U toku godine mogu da razviju veći broj generacija.

U Srbiji je na kruškama do sada registrovano prisustvo četiri vrste lisnih buva.

U plantažnim zasadima krušaka sa intenzivnim merama zaštite dominirala je C. pyri. Pored nje u gotovo svim ispitivanim zasadima utvrđeno je i prisustvo za Srbiju nove vrste C. bidens.

Treća vrsta iz ovog kompleksa C. pyricola se javlja sporadično i to uglavnom na zapuštenim stablima kruške.

Četvrta registrovana vrsta je C. pyrisuga, koja ne pripada navedenom kompleksu. U toku godine razvije jednu generaciju i ne javlja se u velikoj brojnosti u plantažnim zasadima kruške. Međutim, utvrđeno je da

31



predstavlja veoma veliki problem u zasadima krušaka gde se ne sprovode intenzivne agrotehničke mere.

U proizvodnim područjima naše zemlje, trenutno, obična kruškina buva predstavlja ekonomski najznačajniju štetočinu kruške. Larve prave direktne štete hraneći se na zeljastim delovima biljke, što dovodi do iznurivanja biljaka i ometanja porasta mladara i listova. Indirektne štete nastaju usled pojave medne rose koju luče ovi insekti. Na mednoj rosi se razvijaju čadjavice i plodovi gube tržišnu vrednost. Pored toga obična kruškina buva je vektor mikoplazme «pear decline», što pridaje još veći značaj ovoj štetočini.

Suzbijanje kruškine buve predstavlja veoma složen proces koji uključuje agrotehničke, biološke i hemijske mere borbe. Agrotehničkim merama treba obezbediti umeren porast kruške zato što u tim uslovima dolazi do slabije pojave ove štetočine. Pored toga kruškina buva ima brojne prirodne neprijatelje, kao što su Anthocoris nemoralis, Coccinella spp. i Chrysopa spp. koje mogu u uslovima prirodne ravnoteže regulisati brojnost kruškine buve. Osnovni preduslov za očuvanje brojnosti prirodnih neprijatelja kruškine buve je korišćenje selektivnih insekticida koji ne deluju na njih.

U našoj zemlji suzbijanje kruškine buve u poslednjih 20-tak godina zasnivano je na primeni preparata na bazi DNOC-a i amitraza. Navedeni preparati su u našim uslovima ispoljavali visoku efikasnost u suzbijanju kruškine buve. Medjutim, pošto je došlo do zabrane korišćenja preparata na bazi DNOC-a brojnost kruškine buve se počela uvećavati. Pored toga u svetu je kruškina buva počela razvijati rezistentne populacije na amitraz, što je dovelo do njegove manje primene.

U suzbijanju kruškine buve u nas trenutno se najčešće koriste sledeća jedinjenja: mineralna ulja (zimsko tretiranje), abamektin, neonikotinoidi, organosilikoni, fenoksikarb i spirodiklofen. U našim istraživanjima tokom 2008.g. preparati na bazi abamektina ispoljili su dobru efikasnost u suzbijanju kruškine buve (oko 92%). U ovim ogledima neoniktinoidi su ispoljili dobro delovanje samo na mladje razvojne stadijume.

U svetu (SAD, Češka) za suzbijanje kruškine buve registrovana su sredstva na bazi piridabena. S obzirom na mali broj jedinjenja koja su na raspolaganju za suzbijanje kruškine buve, trebalo bi ispitati efikasnost piridabena u našim uslovima, i eventualno ga uvesti u primenu.

U radu će takodje biti istaknuta problematika razvoja rezistentnosti kruškine buve na postojeće insekticide.

32


USMENA SAOPŠTENJA Referati po pozivu - Toksikologija i ekotoksikologija

13. ŠTETNE GRINJE GAJENIH BILJAKA - AKTUELNI

PROBLEMI, INOVATIVNI PRISTUPI I SUZBIJANJE Petanović Radmila1, Marčić Dejan2, Vidović Biljana1

1Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd 2Institut za pesticide i zaštitu životne sredine, Beograd

[email protected] Značaj grinja kao štetočina u poljoprivredi, šumarstvu i pejzažnoj

hortikulturi uočen je pre više od pola veka i smatra se direktnom posledicom «zelene revolucije». Principi «održivog razvoja», globalizacija tržišta i izmenjeni klimatski uslovi uticali su su promene u zaštiti agroekosistema zasnovane na integralnom pristupu, introdukciji stranih vrsta štetnih organizama i njihovoj »smeni» saglasno izmenjenim ekološkim uslovima u poređenju sa onim na sredini 20.veka. Štetne grinje kao i drugi štetni organizmi time nisu izgubile aktuelnost već su se neke vrste «povukle», a neke nove dobile na značaju kao važne štetočine.

Agroekosistemi u kojima fitofagne grinje imaju status štetočina su pre svega voćnjaci, vinogradi, zaštićen prostor (staklenici i plastenici), urbano zelenilo, rasadnici, šumske kulture i uskladišteni reproduktivni organi biljaka, a u manjoj meri jednogodišnji njivski usevi.

Fitofagne grinje sreću se, kao što je poznato, među paučinarima (Tetranychidae), pljosnatim grinjama (Tenuipalpidae), galiformnim i rđastim grinjama (Eriophyoidae), tarzonemidama (Tarsonemidae) i akaridama (Acaridae). U voćnjacima su najznačajnije štetne vrste paučinara: Tetranychus turkestani Ugarov et Nikolski, T. urticae Koch, Panonychus ulmi (Koch), Amphytetranychus viennensis (Zacher) i dr.

Karakteristika aktuelnog stanja štetnih paučinara u voćnjacima je češća pojava i veća brojnost vrsta roda Tetranychus u odnosu na P. ulmi, verovatno zbog kompetitivne prednosti uslovljene višom stopom populacionog rasta i široj ekološloj valenci za osnovne abiotske faktore i izvore hrane. Sa primenjenog stanovišta ovo saznanje je bitno jer suzbijanje treba prilagoditi različitim životnim ciklusima tih štetočina.

U zasadima voćaka je redovno prisutno oko 20 vrsta eriofida među kojima se ističu: Aculus schlechtendali (Nal.), Epitrimerus pyri (Nal.), Eriophyes pyri (Pgst.) (na jabučastim voćkama), Aculus fockeui (Nal. et Trt.), Eriophyes similis (Nal.), E. padi (Nal.), Acalitus phloeocoptes Nal. (na koštičavim), Phytoptus avellanae Nal., Aceria erinea (Nal.), A. tristriata (Nal.) (na jezgrastim). U zasadima jagodastih voćaka česte su Tetranychus turkestani, T. urticae, Neotetranychus rubi Träg., a od eriofida Phyllocoptes gracilis (Nal.) i Acalitus essigi Hasan. Na vinovoj lozi su i dalje kao štetočine aktuelne

33



polifagne Tetranychus turkestani i T. urticae, a među eriofidama Colomerus vitis (Pgst.) i Calepitrimerus vitis (Nal.). U zaštićenom prostoru, pored grinja paučinara T.cinnabarinus (Boisduval) i T. urticae koje se redovno nalaze, poslednjih godina kao poseban problem, naročito u proizvodnji paprike, javlja se novointrodukovana visoko polifagna štetna tropska tarzonemida Polyphagotarsonemus latus (Banks) koja je u Srbiji prvi put registrovana 1998.

Sistemi održive poljoprivrede koriste ekološki orijentisane metode integralne zaštite i proizvodnje koje imaju za cilj povećenje prinosa, kvaliteta zemljišta, smanjenje primene agrohemikalija i troškova proizvodnje. Međutim, korišćenje organskih đubriva i smanjenje primene agrohemikalija dovodi do povećanja organizama koji žive i hrane se detritusom kao što su nematode, grinje i kolembole. Od nedavno je i kod nas kao štetočina spanaća uočena vrsta Tyrophagus similis Volgin koja naseljava zemljište u staklenicima, ulazi u pupoljke spanaća i hrani se mladim lišćem. Ova vrsta je iz fam. Acaridae kao i srodna vrsta T. neiswanderi Johnston & Bruce, koja je svuda u Evropi prisutna, kao štetočina krastavca, ali i ukrasnih biljaka. Veliki broj paučinara i eriofida sreće se na ukrasnom drveću i šiblju u gradovima među kojima se ističu Eotetraychus tiliarium (Hermann) i druge vrste ovog roda, Oligonychus spp. Eurytetranychus i Schizotetranychus. Na četinarskim vrstama su pored Oligonychus spp. česte i pljosnate grinje iz roda Pentamerismus. Posebno treba istaći da se na reproduktivnom materjalu u prometu, koji je podvrgnut fitosanitarnoj kontroli na arpadžiku redovno sreće eriofida lukovičastih biljaka Aceria tulipae (K.).

U okviru opšteg problema invazivnih vrsta saopšteno je da je veliki broj stranih vrsta grinja ušao u Evropu, naročito iz obe Amerike i Azije. Oko 30 vrsta paučinara i oko 50 vrsta eriofida različito su distribuirane u evropskim zemljama. U Srbiji je konstatovana jedna alohtona vrsta paučinara i 24 vrste eriofida, pretežno severnoameričkog porekla. Mnoge od njih mogu biti potencijalne štetočine. Jedna od južnoameričkih vrsta paučinara Tetranychus evansi (Banks), posebno značajna kao šteočina paradajza i drugih biljaka iz fam. Solanaceae brzo se raširila po mediternskim zemljama (uneta je 1991), a ima indikacija da bi mogla da postane štetna u zaštićenom prostoru.

Novi pristupi proizvodnji i zaštiti podrazumevaju i inovativne pristupe u proučavanju grinja radi boljeg razumevanja istorijskih i ekoloških faktora koji deluju na strukturu i funkcionisanje populacija (migracije, prenamnoženje, protok gena). Zbog toga su aktuelna proučavanja filogeografije i populacione genetike (vezane za invazivne štetne vrste), morfološke i molekularne sistematike, filogenije kompleksa vrsta i formiranje baza podataka koje će biti dostupne na internetu.

Uspešno suzbijanje grinja u poljoprivrednoj proizvodnji znatno otežava pojava populacija rezistentnih na akaricide, kao posledica izrazitog prirodnog potencijala za brzu evoluciju rezistentnosti i nedovoljno promišljenog delovanja čoveka. Ovo se posebno odnosi na grinje iz familije Tetranychidae: podaci o istorijatu rezistentnosti grinja-paučinara pokazuju da je, bar kada je reč o

34


novijim akaricidima, dovoljno svega nekoliko tretiranja za pojavu rezistentnih populacija i vidljive neuspehe u suzbijanju. Baza podataka o rezistentnosti artropoda na pesticide Univerziteta Mičigen i IRAC-a (Insecticide Resistance Action Committee) sadrži 7747 izveštaja za 553 vrste artropoda, za period 1914-2007, od čega je 1025 izveštaja o rezistentnosti 76 vrsta iz klase Acari. Od ovog broja, 708 izveštaja odnosi se na 41 vrstu iz četiri familije, štetne u zaštiti bilja i biljnih proizvoda. Preko 70% ovih izveštaja sadrži podatke o rezistentnosti dve vrste tetranihida - T. urticae i P. ulmi. Na listi "top 10" rezistentnih artropoda, ove dve vrste zauzimaju prvo, odnosno deveto mesto, sa podacima za 80 odnosno 38 jedinjenja prema kojima je razvijena rezistentnost. O stanju i karakteristikama rezistentnosti tetranihida i drugih grinja na akaricide u Srbiji postoje samo sporadični podaci, jer nema monitoringa ni sistematskih istraživanja. Izveštaji o umanjenoj efikasnosti pojedinih akaricida i iskustva iz prakse, ukazuju na moguću pojavu rezistentnih populacija T. urticae i P. ulmi u nekim lokalitetima.

Problem rezistentnosti grinja nameće potrebu stalne potrage za jedinjenjima sa akaricidnim svojstvima, koja deluju na nove biohemijske i fiziološke ciljeve. Poslednjih godina na tržištu se pojavilo nekoliko akaricida novog mehanizma delovanja i relativno povoljnih ekotoksikoloških karakteristika. Spirodiklofen i spiromesifen, derivati tetronske kiseline, koji na biohemijskom nivou deluju kao inhibitori biosinteze lipida, pokazali su se kao visoko efikasni u suzbijanju populacija fitofagnih grinja, rezistentnih na inhibitore razvića, METI-akaricide i druga jedinjenja. Spinosad, mešavina spinosina A i spinosina D, prirodnih proizvoda fermentacije zemljišne aktinomicete Saccharopolyspora spinosa, razvijen je kao insekticid sa primarnim mestom delovanja na nikotinske receptore acetilholina i sekundardnim delovanjem na GABA receptore. Iako o njegovom delovanju na grinje postoje kontradiktorni podaci, noviji rezultati pokazuju da spinosad ispoljava značajan akaricidni efekat na T. urticae, uključujući i sistemično delovanje nakon primene za zalivanje supstrata. Bifenazat, akaricid iz grupe karbazata čiji mehanizam delovanja nije potpuno poznat, ispoljavava brz (knock-down) efekat i dugotrajno rezidualno dejstvo. Ovaj akaricid nije prisutan na našem tržištu.

S druge strane, eksperti koje je angažovao IRAC svrstali su postojeće akaricide u veći broj grupa, na osnovu mehanizma delovanja i rizika ukrštene rezistentnosti, i predložili nekoliko mera za sprečavanje širenja rezistentnosti tetranihida: (1) primeniti samo jedno jedinjenje iz grupe u istom usevu/zasadu u sezoni (2) jednim jedinjenjem tretirati isti usev/zasad samo jednom u sezoni (3) ne primenjivati mešavinu dva jedinjenja iz iste grupe (4) ne primenjivati doze/koncentracije veće od preporučenih (5) primenjivati jedinjenja tako da štetno delovanje na predatore bude minimalno (6) sprovoditi monitoring rezistentnosti.

Pored navedenih mera, ostavljena je i mogućnost primene doza/koncentracija manjih od onih koje preporučuju proizvođači, u cilju integrisanja akaricida i bioloških agenasa i smanjenja selekcionog pritiska.

35


14. MOGUĆNOSTI KONTROLE BROJNOSTI KRPELJA U URBANOJ SREDINI

Jurišić Aleksandar, Petrović Aleksandra, Rajković Dragana Univerzitet u Novom Sadu - Poljoprivredni fakultet,

Departman za zaštitu bilja i životnu sredinu, Novi Sad [email protected]

Monitoring i suzbijanje krpelja u toku 2008. godine sproveden je u: Podunavskom, Pomoravskom, Raškom, Šumadijskom, Braničevskom, Kolubarskom, Mačvanskom, Moravičkom i Nišavskom okrugu. Ukupno su obuhvaćene 54 opštine. Rezultati rada su deo projekta koji je odobren od Ministarstva za zaštitu životne sredine.

U istraživanje su bili uključeni različiti lokaliteti. Neki od ispitivanih lokaliteta bili su u samom jezgru pojedinih gradova dok su drugi predstavljali kombinaciju urbanih i ruralnih sredina.

Uzorkovanje krpelja vršeno je u: parkovima, šetalištima, izletištima, rekreacionim centrima, na zelenim površinama škola i obdaništa i na grobljima.

Imajući u vidu specifičnu konfiguraciju terena koji su izabrani na osnovu ekološko-epidemioloških indikacija, krpelji su prikupljani metodom fleg-časa po modelu Maupin et al. (1991), modifikovanim klopkama sa suvim ledom, a neke jedinke krpelja skinute su sa pasa i mačaka lutalica akarološkom pincetom u periodu od aprila do septembra 2008. godine. Mapiranje lokaliteta vršeno je GPS uređajima marke GARMIN. Determinacija je vršena po ključu A. Estrada Pena (2004). Hemijsko suzbijanje krpelja sprovele su firme: Ciklonizacija, Visan, Ekosan i Ekodez aplikatorima tipa IGEBA U-15 M i motornim leđnim prskalicama IGEBA Port 423.

U cilju zaštite zdravlja ljudi i životinja potrebno je u određenim momentima preduzeti mere za redukciju štetnih artropoda koje su usaglašene sa preporukama svetske zdravstvene organizacije (WHO). Redukcija populacija vrste koja se suzbija zavisi od velikog broja faktora. Pre svega sama metodologija suzbijanja predstavlja stručan i multidisciplinaran pristup.

Da bi se ostvarila maksimalna redukcija mora se poznavati sama biologija vrste, njen infektivni potencijal, mesto u lancu ishrane i njena osetljivost prema akaroinsekticidnim preparatima sa jedne strane, a sa druge strane mora se ostvariti maksimalna zaštita životne sredine. U urbanim sredinama održavanju i suzbijanju štetnih artropoda, a naročito krpelja u velikoj meri doprinosi ponašanje i navike stanovništva u higijensko-sanitarnom pogledu. U istraživanjima koja su sprovedena 2008. godine bilo je slučejeva da su krpelji infestirali dvorišta, kuće i veće delove pojedinih naselja.

U toku 2008 godine na ispitivanim lokalitetima evidentirano je prisustvo tri vrste krpelja: Ixodes (Ixodes) ricinus (Linnaeus 1758), Dermacentor (Dermacentor) marginatus (Sulzer 1776) i Rhipicephalus

36


(Rhipicephalus) sanguineus (Latreille 1806). Sve navedene vrste krpelja su vektori uzročnika zaraznih bolesti ljudi i životinja.

Prisustvo vrste I. ricinus registrovano je tokom cele godine na skoro svim istraživanim lokalitetima čime je rizik od Lajmske bolesti povećan. U drugim zemljama Evrope ova vrsta krpelja prenosi uzročnike piroplazmoze i krpeljske paralize. Vrsta R. sanguineus vektor je uzročnika pseće piroplazmoze i pseće pancitopenije i velikog broja virusa opasnih po zdravlje domaćih i divljih životinja. Vrsta D. marginatus takođe je vektor velikog broja virusa. Među najopasnije bolesti koje ova vrsta krpelja može preneti na ljude i životinje ubraja se Rocky Mountain pegava groznica i tularemija.

Obzirom da svi lokaliteti na kojima su registrovani krpelji predstavljaju stalna mesta boravka ljudi i životinja čime se povećava i potencijalni rizik od uboda krpelja, rezultati istraživanja treba da ubrzaju proces u smislu primene dodatnih mera prevencije i kontrole brojnosti populacija krpelja kako bi se smanjio rizik od uboda krpelja koji su zaraženi bakterijom Borrelia burgdorferi ili nekim drugim uzročnikom opasnim po zdravlje ljudi i životinja. Na određenim lokalitetima gradskih i prigradskih naselja efekat hemijskog suzbijanja krpelja nije uvek zadovoljavajući.

Najveća efikasnost hemijskog tretmana u našim itraživanjima ostvarena je na lokalitetima tipa parka i park-šume, dok je manja efikasnost primenjenih insektoakaricida ispoljena na gradskim grobljima i koritima reka.

Najmanja efikasnost zabeležena je kada je u pitanju suzbijanje krpelja u objektima (štenare i kućice gde psi borave), i to u slučaju kada je prisutna vrsta R. sanguineus iz razloga što ovaj krpelj ima specifičan razvojni ciklus, kao i tendenciju kretanja na gore. Ova vrsta krpelja se uspešno skriva ispod crepa i drvenih stubova-građe, što otežava hemijsko suzbijanje.

Gustina populacija krpelja može biti kontrolisana na pojedinim lokalitetima kontrolom i pravilnim tretmanom. Na osnovu indicija da populacije krpelja imaju i izvesnu sposobnost brzih migracija i adaptacija i zbog specifičnosti artropoda za svaku vrstu je potrebno napraviti poseban program suzbijanja.

To praktično znači da se na pojedinim lokalitetima koji su pod stalnom kontrolom redukcija krpelja može ostvariti primenjivim ekološkim nehemijskim metodama, što je ekonomski opravdano i celishodno sa stanovišta ne samo zaštite zdravlja nego i normalne aktivnosti ljudi i životinja, kao i ukupne zaštite životne sredine.

37


POSTERI Opšte teme

1. ODREĐIVANJE KRITIČNIH TAČKI KONTROLE INSEKATA KAO OSNOVE ZA UVOĐENJE HACCP SISTEMA U

PROCESU PROIZVODNJE HRANE Almaši Radmila

Univerzitet u Novom Sadu - Poljoprivredni fakultet, Departman za fitomedicinu i zaštitu životne sredine, Novi Sad

HACCP sistem predstavlja niz preventivnih mera koje osiguravaju proizvodnju zdravstveno ispravne hrane. Osnov za uvođenje HACCP sistema u poljoprivredno prehrambenim objektima je čišćenje i dezinfekcija, održavanje opreme i kontrola štetočina. Za kontrolu štetočina treba izvesti brzo otkrivanje i određivanje vrsta koje mogu prouzrokovati štetu na proizvodu i pronaći kritične tačke kontrole, kako bi smanjili štetno delovanje insekata.

Mogući štetni insekti u prehrambenim objektima su bubašvabe, moljci, brašnari, mravi, muve i drugi insekti. Štetočine mogu dospeti u proizvod iz samog proizvoda, iz pakovanja, iz transportnih sredstava, kroz prozore, vrata i transportne kanale, iz otpada i drugih mesta u objektu.

Kontrola kritičnih tački je uspostavljena u pet objekata, upotrebom feromonskih klopki. Nedeljnim pregledima zabeleženo je prisustvo najvažnijih vrsta za date objekte. Uspostavljena je dokumentacija i vođenje brojnosti vrsta, što je u mnogim objektima pomoglo držaocima proizvoda da uvide značaj praćenja insekata. S obzirom na činjenicu da u objektima rade osobe bez neophodnog stručnog znanja o značaju insekata, suzbijanje insekata prepušteno je DDD službama po ugovoru. DDD službe koje izvode suzbijanja dolaze u objekt u određenim vremenskim intervalima, bez prethodne kontrole brojnosti insekata (naglašavamo, u nekim posmatranim objektima ugrađen je HACCP sistem, a u nekima nije).

U mlinovima najznačajnije štetočine su brašneni moljac, Ephestia kuhniella, bakrenasti moljac, Plodia interpunctella i mali brašnar, Tribolium confusum. Od navedenih vrsta dominirao je brašneni moljac, dok je mali brašnar bio prisutan, ali ga klopke nisu hvatale u dovoljnoj meri. Najveći broj insekata u posmatranom objektu, uhvaćen je na mestu gde se brašno uvrećava, iza entoletera, iza fluidnog lifta i u podsilosnoj galeriji.

U cilju praćenja brojnosti bubašvaba, klopke sa feromonima ravnomerno su raspoređene u proizvodnom pogonu pekare. Najveća brojnost je zabeležena u fermentacionim komorama i u klopkama bliže peći, što smatramo kritičnim tačkama za ovaj objekat.

38


U mešaoni stočne hrane postavljene su klopke sa feromonima za vrste bakrenasti moljac, brašneni moljac, bubašvabe i brašnare. Najzastupljenija vrsta u ovom objektu je bila bakrenasti moljac, sa maksimalnom brojnošću u junu. U svim klopkama je lovljen veliki broj leptira ove vrste, ali se posebno izdvajaju mesta kod usipnih koševa, ali i kod ekstrudera i ispod krupare.

Na osnovu praćenja insekata (brašneni moljac, bakrenasti moljac, žitni moljac, brašnari i žižci Sitophilus spp.) u doradnom centru, najbrojnije vrste su bile bakrenasti i žitni moljac. Kritična mesta u ovom objektu su mesta gde je skladišteno staro seme i gde se vraća seme.

Očekujemo da će ovo određivanje kritičnih tačaka pomoći proizvođačima hrane da proizvode kvalitetnije i bezbednije proizvode.

2. PRIMENA POLJSKIH SEROLOŠKIH TESTOVA U DETEKCIJI KARANTINSKIH PATOGENA

Bulajić Aleksandra1, Đekić Ivana2, Krstić Branka1

1Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd 2Stipendista Ministarstva nauke Republike Srbije

[email protected]

Organizacija spoljnog karantinskog nadzora, kao i kontrola prisustva karantinskih organizama u pošiljkama bilja na teritoriji neke zemlje podrazumeva pregled i analizu velikog broja uzoraka. Bez obzira na kapacitete i ekonomsku snagu svake zemlje pojedinačno, u svetu postoji težnja da se broj uzoraka koji stižu do regionalnih i ovlašćenih laboratorija radi analiza smanji, a da pri tome ne dođe do povećanja rizika od introdukcije štetnog organizma ili smanjenog broja pregledanih uzoraka. Osnovni cilj ovog rada bio je da se ispita pogodnost i preciznost pojedinih poljskih seroloških, tzv. džepnih testova za detekciju dva važna karantinska patogena iz različitih bioloških kategorija.

Za ispitivanja su odabrana 2 izolata Tomato spotted wilt virus (TSWV) koji se nalazi na A2 listi karantinski regulisanih organizama i jedan izolat Phytophthora ramorum Werres et al., pseudogljive koja se nalazi na A1 karantinskoj listi Srbije. Izolati oba patogena su poreklom iz Srbije i prethodno su identifikovani i okarakterisani odgovarajućim laboratorijskim metodama. Dva različita džepna testa SPOT√CHECK LFTM (Adgen, Ltd, United Kingdom, http://www.neogeneurope.com) i ImmunoStripTM Test (Agdia, USA, http://www.agdia.com) primenjena su za detekciju TSWV u lišću duvana i paradajza sa simptomima. Izolat P. ramorum detektovan je u lišću Rhododendron variegatum, R. morgenrot i Viburnum plicatum primenom ALERT LFTM Phytophthora spp. (Adgen, Ltd, United Kingdom,

39

http://www.neogeneurope.com/

http://www.agdia.com/


http://www.neogeneurope.com). Primena džepnih testova za TSWV i P. ramorum obavljena je prema uputstvima proizvođača.

U biljnom tkivu sa simptomima, sva tri testa uspešno su detektovala ciljanog patogena, odnosno došlo je do pojave kako kontrolne, tako i linije koja označava pozitivnu reakciju. Dobijeni rezultati ukazuju da su poljski testovi oba proizvođača za dokazivanje TSWV i P. ramorum, uključeni u ispitivanja uspeli da detektuju sve pozitivne uzorke. Primena sva tri testa je jednostavna, tako da mogu da ih primenjuju stručna lica, ali i proizvođači nakon kraće obuke. Pozitivan džepni test ipak nije dovoljan za konačnu dijagnozu, koja mora da bude potvrđena u ovlašćenoj laboratoriji. Takođe, uzorke sa negativnom reakcijom koji ispoljavaju simptome, kao i pozitivne uzorke koji ne ispoljavaju simptome, treba transportovati u laboratoriju radi daljih analiza.

Prema dobijenim rezultatima, primena džepnih testova za detekciju TSWV i P. ramorum mogla bi da poveća preciznost monitoringa u našoj zemlji, jer je moguće pregledati veći broj uzoraka i eliminisati veliki broj negativnih. Prema preporukama međunarodnih protokola i standardnih operativnih procedura, sve uzorke koji su pozitivni primenom poljskih testova, obavezno treba pravilno dostaviti ovlašćenoj laboratoriji da bi prisustvo patogena bilo dokazano primenom osetljivijih metoda, kao što su ELISA test i molekularne metode detekcije zasnovane na lančanoj reakciji polimeraze, PCR.

3. DINAMIKA LETA LEPTIRA NA SVETLOSNOJ KLOPCI U

SOMBORU TOKOM 2008. GODINE Vajgand Dragan

Agroprotekt doo, Sombor [email protected]

Praćenje leptira koji lete noću pomoću svetlosne klopke je osnova za kratkoročnu prognozu pojave vrsta. Za praćenje brojnosti leptira je korištena svetlosna klopka tip RO Agrobečej.

Tokom 2008. godine na lokalitetu Sombor registrovana je brojnost oko 130 vrsta leptira. U ovom radu su prikazane dinamike leta leptira sledećih vrsta: Loxostege sticticalis, Ostrinia nubilalis, Autographa gamma, Spodoptera exigua, Helicoverpa armigera, Lacanobia oleracea, Mamestra brassicae, Agrotis ipsilon, A. exclamationis, A. segetum i Hyphantria cunea.

Pošto se let leptira na svetlosnoj klopci prati do sredine oktobra, u rezimeu su dati samo okvirni podaci o dinamici leta, koji su upoređeni sa višegodišnjim podacima do 31. avgusta.

Brojnost vrste Helicoverpa armigera je bila za 10% veća u odnosu na višegodišnji prosek. Oko 70% prosečne brojnosti je registrovano kod vrsta Ostrinia nubilalis, Lacanobia oleracea i Agrotis ipsilon. Polovina prosečne

40

http://www.neogeneurope.com/


brojnosti je registrovana kod vrsta Autographa gamma, Agrotis exclamationis i Agrotis segetum. Svega 30% prosečne brojnosti je registrovano kod vrste Mamestra brassicae.

Vrste Loxostege sticticalis, Hyphantria cunea su imale zanemarljivo malu brojnost u odnosu na višegodišnji prosek, a leptiri vrste Spodoptera exigua tokom 2008. godine nisu registrovani.

4. RESEARCH ON ENTOMOPATHOGENIC NEMATODES IN SLOVENIA AND PERSPECTIVES OF THEIR USE

Laznik Žiga1, Toth Tímea2, Lakatos Tamás2, Trdan Stanislav1

1University of Ljubljana, Biotechnical Faculty, Dept. of Agronomy, Ljubljana, Slovenia

2Research and Extension Centre for Fruit Growing, Újfehértó, Hungary [email protected]

In Slovenia, research on entomopathogenic nematodes started in 2004. First investigations were performed under laboratory conditions, since these biological control agents had the status of exotic agents until the middle of 2008. In 2006, extensive research on the occurrence of entomopathogenic nematodes in Slovenian soil started. Until now 275 soil samples from 55 locations were taken and examined. Four species of entomopathogenic nematodes, Steinernema affine (Bovien), S. feltiae (Filipjev), S. carpocapsae (Weiser) and S. kraussei (Steiner), were identified using PCR-RFLP method. Since these nematodes are very efficient biological control agents – we also proved this fact in many of our laboratory experiments – we decided to perform a field experiment with Slovenian strain (B30) of S. feltiae. The first such experiment was carried out in Ljubljana in June 2008 against the Colorado potato beetle (Leptinotarsa decemlineata [Say]) in potato. The results were very promising, therefore we conclude that entomopathogenic nematodes undoubtedly have a potential for substitution of insecticides in certain extent.

41


5. PRVI NALAZ ERYSIPHE CICHORACEARUM VAR. CICHORACEARUM NA KANTARIONU U SRBIJI

Pavlović Snežana1, Stojanović Saša2, Starović Mira2

1 Institut za proučavanje lekovitog bilja »Dr J. Pančić«, Beograd 2 Institut za zaštitu bilja i životnu sredinu, Beograd

[email protected] Kantarion (Hypericum perforatum L., Hypericaceae) je jedna od

najviše proučavanih lekovitih biljka iz familije Hypericaceae. Kao lekovitu biljku koristili su ga još Stari Grci. Primena kantariona i danas je veoma raširena. Kantarion je veoma zastupljena biljna vrsta u Srbiji, pa je zbog prekomerne eksploatacije svrstana u vrste čije se sakupljanje i promet kontrolišu prema Uredbi o stavljanju pod kontrolu, korišćenje i promet divlje flore i faune u Srbiji (»Službeni glasnik RS« 31/2005), da bi se osiguralo i sprečilo ugrožavanje njenog trajnog opstanka.

U našoj zemlji su do sada opisani kao patogeni kantariona pet vrsta gljiva iz roda Fusarium, zatim, Colletotrichum gleosporoides i Diaporthe eres complex.

Tokom maja, početkom juna 2006. godine u lokalitetu Pančevo i Vlasinsko jezero na kantarionu je konstatovano prisustvo pepelnice. Simptomi su konstatovani u vidu površinske, beličaste micelijske navlake s obe strane lista, lisnim drškama i površini stabla kantariona. Micelija u početku formira pojedinačne okruglaste kolonije, koje se kasnije spajaju i formiraju gustu micelijsku prevlaku, koja potpuno pokriva lisnu površinu, izazivajući nekrozu lišća, koje se suši i otpada. Takve biljke su potpuno neupotrebljive kao biljna droga.

Mikroskopskom analizom micelijske navlake utvrđeno je prisustvo konidiofora i konidija. Konidiofore su prave, jednostavne sa kakterističnom bazalnom ćelijom. Bazalna ćelija je cilindrična i na nju se nastavljaju dve kraće ćelije koje su približno iste dužine. Na osnovu tipa konidiofora određeno je da su one tipa »euoidium«. Konidije tipa »cichoracearum« se formiraju na vrhu konidiofore po nekoliko u nizu, obično četiri do pet, hijalinske su, elipsoidne do izduženo cilindrične, dimenzija 24,2-36,5 mµ. Konidije klijaju na jednom kraju, pri čemu se razvija duga inicijalna hifa.

Kleistotecije patogena registrovane su tokom jeseni u oktobru na samoniklom kantarionu na površini lista, lisnih drški i stabla. One su uronjene u miceliju, pojedinačne, rasute ili u grupama, paraplektehimatične građe, sa retkim apendicesima na donjoj polovini kleistotecije, tamno mrke do crne, prečnika 92-135 µm. Askusi, kojih u kleistoteciji ima više, najčešće po četiri, su sa kratkom drškom ali su prisutni i bez nje, hijalinski, veličine 60-72 x 37 µm. U askusu se obično formiraju četiri askospore koje su eliptične, glatkih zidova, hijalinske, 20-22,4 x 11,5-12,5 µm. Morfološke odlike patogena u potpunosti odgovaraju opisima koje navodi Braun (1987) za gljivu Erysiphe cichoracearum var. cichoracearum.

42



POSTERI Zaštita ratarskih i povratrskih biljaka

6. NEW ESTERON I NEW DMA-6 NOVE FORMULACIJE ZA SUZBIJANJE KOROVA U USEVIMA KUKURUZA,

PŠENICE I JEČMA Jovanović Radovanov Katarina, Vrbničanin Sava,

Stević Milan, Elezović Ibrahim Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd

[email protected]

Za suzbijanje korova u usevima kukuruza, pšenice i ječma postoji veliki broj različitih aktivnih materija. Neke od njih, iako odavno uvedene u primenu, i dalje su vrlo prisutne u proizvodnoj praksi, zahvaljujući pre svega širokom spektru u suzbijanju korova. Poslednjih godina ulažu se napori da se postojeće formulacije takvih jedinjenja poboljšaju kako u pogledu ostvarene efikasnosti tako i prihvatljivosti sa ekotoksikološkog stanovišta.

Tokom 2006. i 2007. godine obavljena su ispitivanja dve nove formulacije: New Esteron i New DMA-6 za primenu u usevima kukuruza, pšenice i ječma.

Ogledi su postavljeni na nekoliko lokaliteta (Smederevska Palanka, Zemun Polje i Dobanovci) i izvedeni saglasno standardnim EPPO metodama. Preparati su namenjeni suzbijanju jednogodišnjih širokolisnih korova, a primenjeni su u zavisnosti od preparata i useva kada su pšenica i ječam bili fazi bokorenja pa do pojave drugog kolenca, odnosno kada je kukuruz bio u fazi tri do pet listova.

U ogledima u kojima su ispitivani NEW DMA-6 i NEW ESTERON ustanovljeno je prisustvo 37 širokolisnih korovskih vrsta. NEW DMA-6 je ispoljio dobru efikasnost u odnosu na: Amaranthus retroflexus, Anagalis arvensis, Capsella bursa-pastoris, Chenopodium album, C. hybridum, Cirsium arvense, Consolida regalis, Datura stramonium, Geranium mole, Lactuca seriola, Lepidium draba, Matricaria inodora, Myagrum perfoliatum, Onopordon acanthium, Papaver rhoeas, Ranunculus repens, Rumex crispus, Silene alba, Sinapis arvensis, Stachys annua i Stenactys annua. Zadovoljavajuće je delovao na: Abutilon theophrasti, Conium maculatum, Hibiscus trionum, Lamium purpureum, Lathyrus tuberosus, Solanum nigrum, Veronica persica, Viola arvensis i Xanthium strumarium. Slabu efikasnost NEW DMA-6 je ispoljio u odnosu na: Bilderdykia convolvulus, Convolvulus arvensis, Galium aparine, Polygonum lapathifolium, Stellaria graminea, S. media, i Veronica hederifolia.

43


Preparat NEW ESTERON ispoljio je nešto bolje delovanje na pojedine korovske vrste. Dobru efikasnost je ostvario (osim na već navedene za New DMA-6) i na: Abutilon theophrasti, Veronica persica i Viola arvensis. Zadovoljavajuće delovanje ostvareno je pored navedenih i na vrstu Veronica hederifolia.

7. DINAMIKA LETA EKONOMSKI ZNAČAJNIH SOVICA U JUŽNOJ BAČKOJ TOKOM 1981-2005. GODINE

Kereši Tatjana1, Almaši Radmila1, Radonić Katarina2

1Univerzitet u Novom Sadu – Poljoprivredni fakultet, Departman za zaštitu bilja i životne sredine, Novi Sad

2PD "Agrozavod" , Vrbas [email protected]

Sovice (Lepidoptera, Noctuidae) se, kako u svetu, tako i kod nas, ubrajaju u grupu najvažnijih polifagnih štetočina u ratarstvu i povrtarstvu. Ekonomski najznačajnije podgrizajuće sovice kod nas su ozima sovica (Agrotis segetum Denis&Schiff.), usklična sovica (A. exclamationis L.) i sovica ipsilon (A. ipsilon Hufn.), a najštetnije lisne sovice su kupusna sovica (Mamestra brassicae L.), povrtna sovica (Lacanobia oleracea L.) i sovica gama (Autographa gamma L.). Od 1993. godine na dalje, sve češća i štetnija postaje kukuruzna sovica (Helicoverpa armigera Hbn).

Zbog povremenih iznenadnih masovnih pojava i šteta od sovica, važno je pratiti intenzitet njihove pojave tokom vegetacije, u cilju blagovremenog saopštavanja kratkoročne prognoze ili signalizacije za suzbijanje. U ovom radu biće prikazana dinamika leta ekonomski najvažnijih sovica u južnoj Bačkoj (prosek za Rimske Šančeve i Vrbas), tokom 1981-2005. godine.

Od podgrizajućih sovica, u navedenom 25-godišnjem periodu, brojnije i češće su bile ozima i usklična sovica (godišnji ulov 574, odnosno 234 leptira), u odnosu na sovicu ipsilon (87 primeraka). U prvoj polovini posmatranog perioda podgrizajuće sovice su bile manje brojne (uglavnom ispod višegodišnjeg proseka), a u drugoj polovini je njihova brojnost češće prelazila prosečnu. Tako je maksimalna brojnost ozime sovice registrovana 1994 i 1997.g., a iznad proseka je bio ulov i 1984, 1992-93. i 1995-96. godine. Usklična sovica je bila najbrojnija 1995-97. i 2000.g., a sovica ipsilon 1994-95. i 2003. godine.

Od navedenih lisnih sovica, najzastupljenija je bila sovica gama (466 primeraka prosečno), manje brojna povrtna (339 jedinki), a najmanje brojna kupusna sovica (170 leptira godišnje). Najveća brojnost sovice gama zabeležena je 1991, 1994 i 1987.g. (u opadajućem nizu), a kupusne i povrtne sovice 1984-85. i 1995-97. godine. Evidentan je pad desetogodišnjih proseka ulova lisnih sovica od osamdesetih godina 20-og,

44



prema početku 21. veka, uslovljen najverovatnije globalnim klimatskim promenama (porast temperature i nedostatak padavina). Na suprot tome, dobija na značaju pamukova sovica, kod koje je godišnje lovljeno prosečno 418 primeraka. Njena brojnost je bila apsolutno najveća u 2003. godini, a proporcionalno tome i visina šteta.

Permanentnim praćenjem populacija leptira, izbegavaju se neočekivane masovne pojave i štete od stalno prisutnih ili migratornih vrsta. Takođe, dobijaju se višegodišnji proseci sa kojima se poredi brojnost u godini praćenja. Saopštavanjem prognoze (naročito negativne), štede se znatna materijalna sredstva (pesticidi, gorivo, ljudski rad), ostvaruje se efikasnija i ekonomičnija zaštita useva i životne sredine.

8. LET EKONOMSKI ZNAČAJNIH SOVICA NA SVETLOSNOJ KLOPCI NA RIMSKIM ŠANČEVIMA U PERIODU 2004-2007.

GODINA Milovac Željko1, Kereši Tatjana2, Sekulić Radosav1, Malidža Biljana1

1Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad 2Univerzitet u Novom Sadu – Poljoprivredni fakultet,

Departman za zaštitu bilja i životne sredine, Novi Sad [email protected]

Mere za suzbijanje sovica treba primenjivati na osnovu podataka dobijenih sistematskim praćenjem njihove rasprostranjenosti, razvića i brojnosti. Upotreba svetlosne klopke predstavlja jedan od vidova praćenja dinamike leta ovih insekatskih vrsta.

Tokom četiri godine (2004-2007), na Rimskim Šančevima praćena je brojnost ekonomski značajnih vrsta sovica pomoću svetlosne klopke tipa RO Agrobečej. Uzorci su uzimani redovno i determinisani u entomološkim laboratorijama Instituta za ratarstvo i povrtarstvo i Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Cilj rada je da se daju podaci o letu sledećih vrsta: Mamestra brassicae L. – kupusna sovica, Lacanobia oleracea L. – povrtna sovica, Autographa gamma L. – sovica gama, Agrotis segetum Den.&Schiff. – ozima sovica, Agrotis ipsilon Hufn. – sovica ipsilon, Agrotis exclamationis L. – usklična sovica i Helicoverpa armigera Hbn. – kukuruzna sovica.

Tokom perioda istraživanja (2004-2007 godina) broj ulovljenih primeraka kupusne sovice bio je nekoliko puta manji od višegodišnjeg proseka. Tokom 2004. godine uhvaćeno je samo 8 primeraka, da bi taj broj rastao svake godine i u 2007. godini dostigao vrednost 51. Prosečna godišnja brojnost ostalih lisnih sovica uhvaćenih za ove četiri godine skoro da je podjednaka i iznosi oko 170 primeraka, što je manje od višegodišnjeg

45


proseka za južnu Bačku. Broj uhvaćenih primeraka povrtne sovice se kretao od 45 pa do 281, a sovice gama od 62 do 266.

Od podgrizajućih sovica u posmatranom periodu, najbrojnija je bila usklična sovica sa prosečnim ulovom od 109 primeraka godišnje. Nešto manje brojna je bila ozima sovica (prosečno 93 primerka godišnje), dok je najmanje uhvaćeno primeraka sovice ipsilon (prosečno 29). Brojnost podgrizajućih sovica u ovom periodu se karakteriše velikim variranjem između posmatranih godina. Sve godine su imale i do nekoliko puta manju brojnost u odnosu na njihov višegodišnji prosek za južnu Bačku.

Prosečan broj uhvaćenih primeraka kukuruzne sovice iznosio je 172, sa najmanje uhvaćenih primeraka u 2005. – 40 i najviše uhvaćenih primeraka tokom 2007. godine, 355. Rezultat brojnosti navedenih vrsta sovica koje su bile nekoliko puta manje od višegodišnjeg proseka je bio njihov mali ekonomski značaj tokom ovog perioda. Izuzetak je kukuruzna sovica koja od 1993 godine predstavlja čestu opasnost po ratarske i povrtarske useve.

Praćenjem leta sovica dobijaju se podaci na osnovu kojih je moguće dati prognozu vezanu za pojavu i štetnost ovih vrsta i na taj način racionalnije se boriti protiv istih.

9. STRUKTURA ZAJEDNICA PREDATORA LISNIH VAŠI NA RATARSKIM USEVIMA U VOJVODINI

Thalji Ragheb, Štrbac Pero, Kereši Tatjana Univerzitet u Novom Sadu - Poljoprivredni fakultet,


U našoj zemlji lisne vaši se ubrajaju u grupu važnijih štetočina na gajenim biljkama. Prema domaćim literaturnim podacima, na ratarskim usevima sreću se više desetina vrsta biljnih vaši. Tako, na primer, na strnim žitima posebno se ističu vrste Sitobion avenae F. i Schizaphis graminum L., dok na kukuruzu Rhopalosiphon padi L. i R. maidis Fitch. Na suncokretu se najčešće spominju crna repina vaš (Aphis fabae Scop.) i šljivina vaš kovrdžalica (Brachycaudus helichrysi Kalt.), a na usevima šećerne repe, takođe dve vrste lisnih vaši, crna repina vaš (A. fabae) i zelena breskvina vaš (Myzus persicae Sulz ).

Iako su biljne vaši svrstane u grupu značajnijih štetočina na ratarskim usevima, zahvaljujući njihovom načinu života u kolonijama i slaboj pokretljivosti, one predstavljaju vrlo pogodan plen za mnoge predatorske vrste insekata, naročito usko specijalizovane vrste, tzv. afidofaga.

46


Tokom 2008 godine, u periodu od maja do kraja avgusta meseca, vršena su uporedna praćenja kretanja populacije i brojnosti različitih vrsta predatora na usevima pšenice, suncokreta i šećerne repe na većem broju lokaliteta. Utvrđivanje prisustva i brojnosti predatora na usevima suncokreta i šećerne repe, vršeno je metodom pregleda 100 biljaka (na 10 mesta po 10 biljaka). Na usevu pšenice je korišćen metod košenja entomološkim kečerom (na 5 mesta po 20 zamaha). U fenofazi klasanja pšenice, pored košenje kečerom, korišćen je metod pregleda 100 klasova. Radi utvrđivanja brojnosti larava pojedinih vrsta predatora, uzimani su uzorci napadnutih delova biljaka, radi detaljnog pregleda u laboratoriji. U ovom slučaju, iz svakog polja, uzimani su uzorci sa 25 napadnutih biljaka.

Tokom naših istraživanja, predatori lisnih vaši su utvrđeni kod predstavnika sledećih familija: Coccinellidae, Chrysopidae, Syrphidae, Cecidomyiidae, Chamamyiidae, Anthocoridae i Nabidae. Najzastupljenije su vrste iz familije Coccinellidae, a odmah iza njih nalaze se vrste iz familije osolikih muva (Syrphidae). Po efikasnosti, bubamare su daleko efikasnije u odnosu na ostale vrste predatora, jer i larve i imaga su aktivni predatori i hrane se istim plenom.

U radu će biti prikazana sezonska fluktuacija populacija pojedinih familija predatora, kao i njihova brojnost i distribucija na spomenutim usevima. Prikazani rezultati i rezultati sličnih istraživanja, predstavljaju neophodan korak u cilju primene opštih principa integralne zaštite gajenih biljaka od štetočina, što dovodi na kraju i do redukovane primene insekticida i očuvanja životne sredine

10. UTICAJ TEMERATURE NA KLIJANJE SEMENA Abutilon theophrasti Medik. i Datura stramonium L.

Božić Dragana, Vrbničanin Sava Univerzitet u Beogrtadu - Poljoprivredni fakultet, Beograd

[email protected]

Seme korovske vrste Abutilon theophrasti Medik. sakupljeno je u jesen 2006.godine na Radmilovcu, a seme vrste Datura stramonium L. u Zemun Polju tokom jeseni 2001.godine. Sakupljena semena su čuvana u laboratoriji na temperaturi od 22 - 300C do početka eksperimenta. Ispitivanje klijavosti semena obavljeno je u inkubatoru na različitim temperaturama: 120C, 160C, 200C, 240C, 280C i 320C. U okviru svakog zadatog temperaturnog režima rađena su po dva tretmana: a) tretman sa semenima koja su 24h pre naklijavanja izlagana temperaturi od 40C i b) tretman sa semenima koja nisu izlagana niskoj temperaturi. Po 30 semena je naklijavano u Petri posudama na filter papiru, pri čemu je u svaku posudu dodato po 5 ml destilovane vode. Svi tretmani su izvedeni u pet ponavljanja,

47


a ceo ogled je urađen u dve replikacije. Klijanje semena testiranih vrsta je praćeno svakodnevno u intervalu od 7 dana.

Na osnovu analize dobijenih rezultata konstatovana je bolja klijavost semena A. theophrasti u odnosu na seme vrste D. stramonium (9,57 - 95,05%; 0,00-33,76%). Ova činjenica je suprotna rezultatima ranijih istraživanja koja naglašavaju da je temperatura za klijanje i nicanje A. theophrasti u intervalu od 16 - 200C, a D. stramonium od 24 - 280C. Dakle, u ovom slučaju može se govoriti o uticaju starosti (dormantnosti) semena na njegovu klijavost. Klijavost semena obe vrste je bila veća sa porastom temperature i pri tome je zabeležena maksimalna klijavost na temperaturi od 320C. U slučaju A. theophrasti seme koje je prethodno izlagano nižoj temperaturi (24h na 40C) je pokazalo bolju klijavost na 200C i višim temperaturama, dok se ta pravilnost nije pokazala na temperaturama ispod 20oC. Za razliku od semena A. theophrasti koje je u izvesnom procentu klijalo već prvog dana nakon postavljanja ogleda, seme D. stramonium je krenulo da klija tek 3 - 4 dana nakon postavljanja ogleda. Takođe, seme D. stramonium nije klijalo na temperaturama ispod 200C (što je u saglasnosti sa temperaturnim potrebama ove vrste za klijanje), međutim na višim tempraturama nisu utvrđene statistički značajnije razlika u klijanju između tretmana sa i bez izlaganja temperaturi od 40C.

11. MIKOBIOTA SEMENA SIRKA Lević Jelena1, Kovačević Tamara1,

Vukojević Jelena2, Stanković Slavica1

1Institut za kukuruz „Zemun Polje“, Beograd 2 Univerzitet u Beogradu - Biološki fakultet, Beograd

Mikobiota semena sirka može da prouzrokuje velike ekonomske štete, jer negativno utiču na klijavost semena, prinos i kvalitet zrna. Za zrno ili seme su značajni oni pataogeni koji se razvijaju u polju i koji se mogu semenom prenositi na klijance i/ili odrasle biljke. Paraziti semena sirka su u nas malo proučavani, ali se može pretpostaviti na osnovu literaturnih podataka (McGee, 1988), da su slični kao i na semenu kukuruza. Zajedničko za seme kukuruza i sirka jeste da su za obe gajene vrste najznačajniji patogeni iz roda Fusarium, često iste vrste, zatim roda Penicillium i Aspergillus. Razlike mogu da postoje u specijalizaciji sojeva koji mogu biti virulentni prema sirku ali ne i prema kukuruzu, kao što je primer sojeva vrste Colletotrichum graminicola. Drugi primer je vrsta F. moniliforme, za koju je utvrđeno da neki sojevi poreklom iz kukuruza pripadaju vrsti F. verticillioides (=F. moniliforme), a drugi iz sirka vrsti F. thapsinum. Ove dve gljive su morfološki slične, stoga se često navode pod imenom F. moniliforme, ali nisu biološki ista vrsta.

48


Izolacija gljiva iz 60 uzoraka zrna sirka vršena je na sledeći način: zrna se dva sata ispiraju pod mlazom tekuće vode; sterilišu 3-5

minuta u vodenom rastvoru NaOCl (1:3); 2 - 3 minuta ispiraju pod mlazom tekuće vode i na kraju zrna dva puta u sterilnoj vodi;

sterilisana zrna osuše se na sterilnom filter papiru, a zatim se po osam zrna raspoređuju na površinu podloge, koja sadrži 2% agara i antibiotike, u Petrijevoj kutiji prečnika 10cm. Podloga. Isti postupak se ponovi 10 puta po jednom uzorku;

nakon 6 – 7 dana održavanja Petrijevih kutija pri sobnoj temperaturi vrši se in situ mikroskopski pregled razvijenih kolonija, a prema potrebi se priprema nativni preparat i dodatno pregleda pod mikroskopom.

Dobijeni rezultati ukazuju na veliku raznovrsnost mikobiota semena sirka i varijabilnost u intenzitetu pojave pojedinih vrsta gljiva. Od ukupno 16 izolovanih vrsta najučestalije su vrste roda Alternaria (10 - 100%, prosek 86,6%), Aspergillus (1,3 - 55,0%, prosek 28,8%), Mucor (1,3 - 70,0%, prosek 22,8) i Penicillium (1,3 - 42,5%, prosek 12,9%). U proseku, značajno manji intenzitet pojave je utvrđen za vrste Cladosporium spp. (prosek 3,8%), Epicoccum spp. (prosek 2,1%), Gonatobotrys spp. (prosek 2,1,8%) i Rhizopus spp. (prosek 1,3). U 17,1% uzoraka utvrđene su vrste roda Fusarium, i to F. equiseti (0,0 -1,3%, prosek 1,3%), F. proliferatum (1,3 - 8,8%, prosek 3,6%), F. semitectum (1,3%), F. solani (2,5%), F. sporotrichioides (1,3%), F. subglutinans (1,3 - 2,5%, prosek 1,4%), F. thapsinum (1,3 - 11,3%, prosek 3,2%) i F. verticillioides (1,3 - 7,5%, prosek 3,2%). Po prvi put je u Srbiji identifikovana vrsta F. thapsinum koja se pojavila u značajnije većem intenzitetu u poređenju s drugim vrstama roda Fusarium. Osnovna svojstva ove vrste opisana su od strane Lević i sar. (2006).

12. SUKCESIJA EPIGEOBIONTNIH TVRDOKRILACA (Coleoptera) U POLJIMA PŠENICE

Popović Aleksandra, Štrbac Pero, Kereši Tatjana Univerzitet u Novom Sadu - Poljoprivredni fakultet,

Departman za fitomedicinu i zaštitu životne sredine, Novi Sad [email protected]

U okviru štetnih vrsta koje se javljaju u proizvodnji pšenice, u kvantitativnom i kvalitativnom smislu dominiraju insekti, posebno tvrdokrilci (red Coleoptera), od kojih neki svojom ishranom često dovode do smanjenja prinosa, zbog čega su i ekonomski značajni. Njihove populacije u znatnoj meri redukuju trčuljci (fam. Carabidae), poznati kao vrlo korisni insekti,

49



odnosno regulatori brojnosti štetnih vrsta. Radi donošenja odluke o eventualnom suzbijanju štetnih vrsta, neophodno je poznavati i zastupljenost korisnih organizama, a njihovo prisustvo i brojnost se mogu pratiti različitim metodima.

Cilj istraživanja je bio utvrđivanje kvalitativnog i kvantitativnog sastava tvrdokrilaca i njihovih sukcesija na različitim sortama pšenice i tipovima zemljišta. Na eksperimentalnim poljima Instituta za ratarstvo i povrtarstvo na Rimskim Šančevima, na tri različite sorte pšenice (NS-Rana 5, Renesansa i Pesma) i dva tipa zemljišta, primenjena je metoda ״Barber posuda״. U prvoj godini istraživanja (2006), posude su bile postavljene 28. marta, a sakupljanje insekata je vršeno dekadno do 05. jula, dok su u drugoj godini (2007) posude postavljene 02. aprila, a sakupljanje je, takođe, vršeno dekadno sve do 11. juna.

Rezultati rada pokazuju da je ukupan broj prikupljenih insekata u prvoj godini istraživanja iznosio 12.637 jedinki, a u drugoj godini 3.449, što je u pozitivnoj korelaciji sa meteorološkim uslovima, za ovu grupu insekata. Tokom dvogodišnjih istraživanja najveći broj jedinki zabeležen je na sorti pšenice NS-RANA 5, dok većih razlika u brojnosti, na ostale dve sorte, nije bilo.

Među sakupljenim tvrdokrilcima, najbrojnije su bile epigeobiontne vrste iz familija Carabidae, Silphidae, Staphilinidae, Curculionidae, Scarabaeidae i Chrysomelidae. Prema brojnosti individua i procentu sretanja na ispitivanim površinama, trčuljci (fam. Carabidae) se izdvajaju u odnosu na ostale tvrdokrilce, a što pokazuje kvalitativni i kvantitativni sastav sakupljene faune (36 vrsta i 7.732 individue). U okviru ove familije, dominantne i subdominantne vrste u 2006. godini bile su Agonum dorsale i Pterostichus cupreus, a u 2007, pored navedenih, u istu kvantitativnu kategoriju spadale su i vrste Stomis pumicatus, Trechus 4-striatus, Harpalus pubescens i H. distinguendus.

U toku 2006. godine, u prvom delu istraživanja, najzastupljenije su bile vrste iz fam. Staphilinidae, a u drugom delu iz fam. Silphidae, dok su u 2007. godini zabeleženi obrnuti rezultati. Dominantna vrsta trčuljaka, A. dorsale, bila je najbrojnija tokom maja u obe godine, a vrsta P. cupreus, u prvoj godini (2006) tokom maja, a u drugoj (2007) u aprilu.

50


14. ISPITIVANJE EFIKASNOSTI PREPARATA LANCELOT 450 WG (AMINOPIRALID+FLORASULAM) ZA SUZBIJANJE

KOROVA U STRNIM ŽITIMA Stević Milan1, Jovanović Radovanov Katarina1, Dželatović Slavica2 ,

Vrbničanin Sava1, Elezović Ibrahim1

1Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd 2Centar za poljoprivredna i tehnološka istraživanja d.o.o., Zaječar

U toku 2004. i 2005. godine, ispitivana je efikasnost herbicida LANCELOT 450 WG (a. m. aminopiralid + florasulam) u usevu ozime pšenice i ječma. Ispitivanja su obavljena saglasno metodama EPPO/ OEPP po tipu slučajnog blok sistema u četiri ponavljanja. Ogledi su postavljeni na lokalitetima: Radmilovac, Zemun Polje, Dobanovci i Smederevska Palanka.

Pri količini primene od 25 g/ha, ispitivani preparat ispoljio je dobru efikasnost (ef. > 90%) u odnosu na: Adonis aestivalis, Anchusa officinalis, Agrostemma githago, Capsella bursa - pastoris, Cirsium arvense, Consolida regalis, Gallium aparine, Lactuca seriola, Lamium amplexicaule, Sinapis arvensis, Papaver roheas, Ranunculus arvensis, Stellaria media, Stenactis annua, Thlaspi arvensis i Vicia sativa.

Zadovoljavajuća efikasnost (ef. 75-90%) ostvarena je u odnosu na vrste: Chenopodium album, Lamium purpureum i Matricaria inodora a slaba efikasnost (ef. < 75%) konstatovana je kod vrsta: Bilderdykia convolvulus, Convolvulus arvensis, Veronica hederifolia, Veronica persica i Viola arvensis.

Povećanjem količine primene na 33 g/ha, spektar visoko osetljivih korovskih vrsta proširen je i na : Lamium purpureum, Matricaria inodora, Lactuca seriola, i Polygonum aviculare.

Sa količinom primene od 33 g/ha, uz dodatak okvašivača, poboljšana je efikasnost u odnosu na vrstu Veronica persica.

Preparati Granstar, Mustang, Cambio i Starane koji su poslužili kao standard, primenjeni u preporučenim količinama ispoljili su efikasnost karakterističnu za ta jedinjenja.

U ogledima nije zabeležena pojava fitotoksičnog delovanja preparata kako kod količina za ispitivanje efikasnosti tako i kod dvostrukih količina za ispitivanje fitotoksičnosti.

51


15. MOGUĆNOSTI SUZBIJANJA TRAVNIH I ŠIROKOLISNIH KOROVA U USEVU PŠENICE PRIMENOM PREPARATA PALLAS 75 WG

(PIROKSULAM + KLOKVINTOCET-MEKSIL) Elezović Ibrahim1, Stević Milan1, Dželatović Slavica2, Jovanović Radovanov Katarina1, Vrbničanin Sava1

1 Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd 2Centar za poljoprivredna i tehnološka istraživanja d.o.o., Zaječar

U pojedinim regionima naše zemlje (Istočna i Zapadna Srbija), proizvodnju pšenice ugrožava prisusutvo travnih korovskih vrsta, naročito divlji ovas (Avena fatua). S obzirom na veliku sličnost sa strnim žitima, suzbijanje ovih vrsta primenom herbicida veoma je komplikovano.

U toku 2007. i 2008. godine, ispitivane su mogućnosti suzbijanja travnih korovskih vrsta u usevu pšenice, primenom preparata Pallas 75 WG (a. m. piroksulam + klokvintocet-meksil).

Ispitivanja su obavljena saglasno metodama EPPO/OEPP po tipu slučajnog blok sistema u četiri ponavljanja. Ogledi su postavljeni na lokalitetima: Radmilovac i Zaječar.

Ispitivani preparat primenjen je u količini od 150, 200 i 250 g/ha, sa i bez ovašivača, kao i u kombinaciji sa Esteronom (2,4-D 2-EHE).

U zavisnosti od količine primene preparata, ostvarena je zadovoljavajuća (Ef.75-90 %) odnosno dobra (Ef.>90 %) efikasnost u suzbijanju vrsta Avena fatua i Lolium perene, a slaba u odnosu na Agropirum repens.

Pored travnih, peparat Pallas 75 WG ostvario je dobro delovanje na veći broj širokolisnih korovskih vrsta. Kao visoko osetljive mogu se označiti sledeće vrste: Bilderdykia convolvulus, Sinapis arvensis, Stellaria media, Veronica hederifolia, Veronica persica, Agrostema githago, Consolida regalis, Lamium amplexicaule i Matricaria inodora.

Slabu ostljivost prema ispitivanom preparatu ispoljile su korovske vrste: Convolvulus arvensis, Lactuca seriola, Lamium purpureum i Papaver rhoeas.

U ogledima nije zabeležena pojava fitotoksičnog delovanja preparata kako kod količina za ispitivanje efikasnosti tako i kod dvostrukih količina za ispitivanje fitotoksičnosti.

52


17. UTICAJ HEMIJSKE ZAŠTITE NA ELEMENTE PRINOSA, TEHNOLOŠKI KVALITET I ŠTETNU MIKOFLORU SEMENA

NEKIH SORTI PŠENICE Balaž Ferenc1, Bodroža Marija2, Zečević Tatjana1

1 Univerzitet u Novom Sadu - Poljoprivredni fakultet, Departman za fitomedicinu, Novi Sad

2Institut za prehrambene tehnologije, Novi Sad

U uslovima intenzivne proizvodnje pšenice, kritičan period za razvoj patogena može da bude u vreme cvetanja i oplodnje. Poznato je da su nosioci prinosa i kvaliteta zrna gornji listovi. Očuvanje njihovog zdravstvenog stanja, kao i samog klasa, može u značajnoj meri da osigura visok i stabilan prinos semena odličnog kvaliteta.

U okviru tehnološkog projekta Republike Srbije vršeno je ispitivanje uticaj hemijske zaštite na elemente prinosa, tehnološki kvalitet i štetnu mikoflofu semena kod 14 sorti pšenice. Ogled je izveden tokom proizvodne 2007/2008.godine u lokalitetu Crvenka u okviru sortnog ogleda sa veličinom osnovnih parcela od 256m2. Izvršeno je jedno tretiranje biljaka u fazi cvetanja 19.05.2008.g. sa fungicidom Prosaro EC-250 (tebukonazol 125 g/l + prothiokonazol 125 g/l) u dozi od 1 litra po hektaru. Istovremeno sa fungicidom primenjen je i mikrobiološko đubrivo Slavol u količini od 7 l/ha. Prskanje biljaka je izvedeno traktorskom prskalicom uz korišćenje ''TwinJet'' rasprskivača i utroška 250 l tečnosti po hektaru. Ocena efikasnosti fungicida obavljena je 12.06. u voštanoj zrelosti pšenice, korišćenjem ocene po EPPO standardima. Žetva je obavljena 01.07. u punoj zrelosti pšenice. Prinos je meren sa celih parcela i uzimani su uzorci od po 5kg za ispitivanje tehnološkog kvaliteta i mikoflore semena. Uticaj hemijske zaštite na štetnu mikofloru semena je utvrđeno na osnovu inkubacije 4x100 semena u Petri kutijama na vlažnoj filter hartiji.

Kod većine ispitivanih sorti pšenice, došlo je do jače pojave sive pegavosti lišća (septorioze). Na netretiranom delu (kontrola) zaraza se kretala od 3 - 8,5. Pepelnica je bila zastupljena u malom intenzitetu od 0 - 3. Fuzarioza klasa je bila prisutna kod svih sorata u intenzitetu od 0,5 -5 zaraženih klasova po m2. U tretiranom delu parcela zaraza biljaka pomenutim bolestima je bila značajno manja. Od momenta tretiranja biljaka do ocene efikasnosti fungicida kod većine sorata zaraza je ostala na približno istom nivou ili je u manjem procentu došlo do izvesnog povećanja nivoa zaraze. Kod sive pegavosti, zavisno od osetljivosti sorata, došlo je do povećanja nivoa zaraze od 0 - 3 do nivoa 1 - 4. Pepelnica je praktično ostala na istom nivou kao u vreme izvođenja prskanja. Broj fuzarioznih klasova po kvadratnom metru u tretmanima je bio značajno manji (0 - 1) u odnosu na netretiranu kontrolu (0,5 - 5). Prinosi kod većine sorata su bili visoki i kretali su se između 7 i 8,9 t/ha u kontroli. Samo kod nekoliko sorata

53


prinosi su bili nešto ispod 7 t/ha. U tretiranim varijantama ostvareni prinosi su bili veći za 350 - 625 kg/ha, zavisno od reakcije sorte na hemijsku zaštitu i folijarnu primenu Slavola. Kod većine ispitivanih sorti hektolitarska težina i masa 1000 zrna je bila nešto veća u tretmanima u odnosu na kontrolne varijante. Sadržaj glutena i sedimentaciona vrednost su, takođe za izvestan nivo bili veći u tretmanima u odnosu na kontrolne varijante. Utvrđene su značajne razlike u stepenu zaraženosti semena između netretiranih i tretiranih varijanati, gljivama iz roda Alternaria, Fusarium, Cladosporium, Mucor i Penicillium. Ukupan nivo zaraze kod pojedinih sorata u kontroli se kretao između 25 i 40%, dok u tretiranim varijantama broj zaraženih zrna se kretao između 10 i 18%.

54


18. KONTAMINACIJA ZRNA PŠENICE FUMONIZINOM U SRBIJI Stanković Slavica1, Lević Jelena1, Tančić Sonja1, Krnjaja Vesna2

1Institut za kukuruz „Zemun Polje“, Beograd 2Institut za stočarstvo, Beograd

Od 1988. godine, kada su fumonizini prvi put izolovani iz kulture gljive F. verticillioides, do danas je identifikovano 28 vrsta ovih fuzaritoksina. Najčešće producenti fumonizina su vrste F. verticillioides i F. proliferatum, koji su i najčešći prouzrokovači fuzarioza klipa i zrna kukuruza. Fumonizini i njihovi derivati su grupisani u četiri serije koje su označene kao A, B, C i P. Prisustvo fumonizina B serije, najtoksičnije iz grupe fumonizina, u svetu se uglavnom prati na kukuruzu zbog teških bolesti ljudi (kancer jednjaka) i životinja (ELEM - leukoencefalomalacija konja i PPE – edem pluća svinja), koje nastaju usled čestog konzumiranja zrna i proizvoda od zrna kukuruza. Novija istraživanja u svetu ukazuju na raširenu pojavu fumonizina B serije (FB) i na zrnu strnih žita, soje, suncokreta i drugih biljnih vrsta. Rezultati dosadašnjih istraživanja u Srbiji pokazuju da su njihovi producenti prisutni svake godine na zrnu kukuruza, ali o prisustvu ovih producenata i kontaminaciji zrna pšenice fumonizinima ima veoma malo podataka. Cilj ovih istraživanja bio je da se utvrdi prisustvo vrsta roda Fusarium koji biosintetišu fumonizin BB1 (FB1), kao i koncentracija ovog toksina u zrnu pšenice na teritoriji Srbije.

Uzorci zrna pšenice su prikupljeni u 14 lokaliteta, u vreme žetve u toku 2005. i 2006. godine. Za određivanje sastava mikopopulacije Fusarium vrsta iz svakog uzorka je analizirano po 32 zrna pšenice u četiri ponavljanja. Identifikacija izolovanih vrsta vršena je prema Nelsonu i sar. (1983) i Burgessu i sar. (1994). Uzorci za mikotoksikološku analizu su pripremljeni ekstrakcijom iz 10g samlevenog uzorka zrna pšenice, koji je prethodno homogenizovan sa 2g NaCl i 50 ml mešavine 70% rastvora metanola i destilovane vode (3:1). Koncentracija FB1 je određena ELISA testom, prema uputstvu proizvođača (Tecna S.r.l., Italy, Celer Fumo Test Kit). Međuzavisnost intenziteta napada Fusarium spp. i koncentracije FB1 određivana je pomoću koeficijenta korelacije po Pearsonu.

Dobijeni rezultati pokazuju da se vrste roda Fusarium, koje stvaraju FB1, u Srbiji učestalo pojavljuju i na zrnu pšenice. Od ukupno 24 ispitivana uzorka vrsta F. verticillioides je izolovana u 18, F. proliferatum iz šest, a F. subglutinans iz četiri uzorka. Iako je intenzitet napada ovih vrsta bio relativno nizak (0,8 do 8,0% ) za sve tri identifikovane vrste, FB1 je detektovan u svim uzorcima. Koncentracija ovog mikotoksina bila je veća od 20.000 ppb kod 12 uzoraka, 2.300 - 16.700 ppb kod pet i manja od 2.000 kod sedam uzoraka. Ovi rezultati ukazuju da je 70,8% proizvedene pšenice u Srbiji imalo veću koncentraciju FB1 od maksimalno dozvoljene koju propisuje Svetska zdravstvena organizacija (< 2.000 ppb). Na osnovu analize međuzavisnosti intenziteta ukupnog napada producenata Fusarium spp. i koncentracije FBB1 u

55


ispitivanim uzorcima nije utvrđena statistički značajna korelacija. Ovi rezultati ukazuju da bi trebalo analizirati veći broj uzoraka i ukupne fumonizine, posebno iz grupe B, za koje je utvrđeno da se češće pojavljuju u prirodi.

19. BROJNOST IMAGA KUKURUZNE ZLATICE (Diabrotica virgifera virgifera Le Conte) U OKOLINI NOVOG SADA

TOKOM 2006-2008. Milovac Željko1, Sekulić Radosav1, Kereši Tatjana2

1Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad 2Univerzitet u Novom Sadu – Poljoprivredni fakultet,


Prisustvo kukuruzne zlatice (Diabrotica virgifera virgifera Le Conte) u Evropi je prvi put utvrđeno 1992. godine, na teritoriji tadašnje Jugoslavije. Od tada, ova vrsta se širi, nanoseći štete kukuruzu gajenom u monokulturi. Iako su larve štetnije, i odrasli insekti pričinjavaju štete, hraneći se najpre listom kukuruza, da bi kasnije prešli na polen i svilu, pa i na zrna u mlečnom zrenju. Pri većoj brojnosti imaga, svila biva sasvim izgrižena i presečena sve do ispod vrha klipa, što može imati za posledicu rehuljavost klipa. Visoka brojnost imaga pre oprašivanja može uticati na slabiju oplodnju i na smanjenje prinosa, pogotovo kada se radi o semenskom kukuruzu.

Radi utvrđivanja potrebe za hemijskim suzbijanjem, potrebno je pratiti brojnost imaga. Jedan od vidova praćenja brojnosti i dinamike leta se zasniva na upotrebi različitih vidova klopki. Praćenje je vršeno u periodu jun-septembar tokom 2006, 2007 i 2008. godine. Klopke su postavljene na kukuruz u monokulturi u okolini Novog Sada. Tokom sve tri godine korišćene su žuta “Pherocon AM®” i Multigard zelena klopka. Uz njih, u 2006. korišćena je Multigard žuta, u 2007. Multigard žuta i feromonska, a u 2008. feromonska klopka. Očitavanje brojnosti na klopkama je vršeno svakih 7 dana, a zamena klopki svakih 14 dana.

Upoređujući različite tipove lepljivih klopki, uočljivo je da je najveći broj primeraka kukuruzne zlatice lovljen na feromonskoj (oko 870 primeraka godišnje), a zatim (u opadajućem nizu) na zelenoj (645) i žutoj Multigard (560), a najmanji broj (198) na “Pherocon AM®” klopki, što je konstatovano i prilikom ranijih istraživanja.

Pojava prvih odraslih jedinki kukuruzne zlatice je registrovana početkom jula u prvoj, a već sredinom juna u druge dve godine (kada su vremenske prilike uslovile znatno raniji početak vegetacije). Maksimum leta u 2006. godini je zabeležen u drugoj dekadi jula, a u 2007. i 2008. u prvoj

56


dekadi, odnosno prvoj polovini jula. Završetak leta je nastupao krajem avgusta i početkom septembra.

Za razliku od perioda 2002-2005.g, kada je brojnost imaga zlatice, na istom lokalitetu (Rimski Šančevi) i istom tipu klopki (“Pherocon AM®”), opadala u proseku za oko 35% svake godine, u 2006. je brojnost stagnirala, a u poslednje dve godine je zabeležen porast (2007. za 90%, a 2008. za 37%). Na ostalim tipovima klopki je brojnost populacija imaga bila slična tokom sve tri godine istraživanja (sa malim izuzetkom kod Multigard žute klopke, na kojoj je zabeležen pad 2007, u odnosu na 2006).

Pri maksimumu pojave, broj odraslih jedinki kukuruzne zlatice je u prvoj godini bio ispod ekonomskog praga štetnosti, koji se koristi u SAD, a u 2007. i 2008. iznad, što ukazuje na to da brojnost vrste raste, pa se njena pojava mora pratiti i narednih godina.

20. RASPROSTRANJENJE BOLESTI CRVENILA KUKURUZA I NJENOG VEKTORA CIKADE Reptalus panzeri

(Auchenorrhyncha, Cixiinae) U SRBIJI Jović Jelena1, Cvrković Tatjana1, Mitrović Milana1,

Krnjajić Slobodan1, Petrović Anđeljko1, Toševski Ivo2

1 Institut za zaštitu bilja i životnu sredinu, Beograd 2CABI Europe-Switzerland, Delemont, Switzerland

[email protected]

Crvenilo kukuruza je nova bolest u Srbiji čiji je prouzrokovač Stolbur fitoplazma koju na kukuruz prenosi cikada Reptalus panzeri. Prisustvo ove bolesti na teritoriji Srbije poznato je već 50 godina, ali se navodi samo za ograničeno područje Južnog Banata, Bačke, Srema i centralnog pomoravlja. Reptalus panzeri je do skoro bio poznat kao retka vrsta cikade zapadno palearktičkog rasprostranjenja koja je vezana za kserotermna staništa obrasla žbunastom vegetacijon i niskim drvećem. Novija proučavanja biologije i ekologije ove cikade ukazuju da je ona doživela promenu u ponašanju i da je preferentna biljka za njenu ishranu i razviće kukuruz, u čijim poljima je brojnost populacija R. panzeri izuzetno visoka.

Tokom 2007. i 2008.godine izvršen je pregled kukuruznih polja na teritoriji Srbije radi utvrđivanja rasprostranjenosti cikade R. panzeri, njene inficiranosti Stolbur fitoplazmom, prisustva drugih cikada potencijalnih vektora Stolbura, kao i prisustva simptoma crvenila kukuruza na tim lokalitetima. Uzorkovanje je sprovedeno na 62 lokaliteta u 24 okruga Srbije, čime su obuhvaćeni svi okruzi osim Pčinjskog i teritorije Kosova i Metohije. U periodu od 1 - 15 jula, kada je R. panzeri u fazi rojenja, sakupljane su cikade, a u periodu od 15 - 30 avgusta, kada su simptomi crvenila jasno

57


razvijeni, sakupljani su uzorci kukuruza. Izolacija DNK iz svake pojedinačne cikade i pandži kukuruza urađena je po CTAB metodi. Identifikacija Stolbur fitoplazme u cikadama i kukuruzu izvršena je po nested PCR protokolu sa Stolbur specifičnim prajmerima STOL11f2/r i STOL11f3/r2. Ukupno je sakupljeno i analizirano 194 uzorka kukuruza i 768 primeraka cikada. Prisustvo izuzetno brojnih populacija cikade R. panzeri u poljima kukuruza i simptoma crvenila kukuruza utvrđeno je u 14 okruga Srbije: Severno - Bačkom, Zapadno - Bačkom, Južno -Bačkom, Severno - Banatskom, Srednje - Banatskom, Južno - Banatskom, Sremskom, Mačvanskom, Beogradskom, Podunavskom, Šumadijskom, Pomoravskom, Braničevskom i Borskom. Na nekoliko lokaliteta u centralnoj Srbiji utvrđeno je i prisustvo druge cikade Reptalus quinquecostatus, a na lokalitetima u istočnoj Srbiji Hyalesthes obsoletus. Međutim, na tim lokalitetima je crvenilo kukuruza bilo prisutno samo tamo gde je pored ovih cikada bio prisutan i R. panzeri.

Istraživanje rasprostranjenja bolesti crvenila kukuruza i njenog vektora R. panzeri pokazala je da je ova bolest prisutna na široj teritoriji Srbije nego što se to do sada mislilo. Prisustvo ove bolesti utvrđeno je u pograničnim oblastima sa Hrvatskom, Mađarskom, Rumunijom i Bugarskom. Tokom ovih istraživanja takođe je utvrđeno da je crvenilo kukuruza prisutno samo na onim lokalitetima na kojima su prisutne brojne populacije R. panzeri inficiranog Stolbur fitoplazmom. Ova istraživanja su finansirana od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije po projektu »Istraživanja etiologije, epidemiologije i mera suzbijanja crvenila kukuruza – nove bolesti na kukuruzu u Srbiji« (ugovor br. 401-00-16422/2007-11/36-4).

21. DINAMIKA RAZVOJA CRVENE TRULEŽI (Pyrenochaeta terrestris) KORENA KUKURUZA

Lević Jelena1, Stanković Slavica1, Tančić Sonja1, Kovačević Tamara1, Krnjaja Vesna2

1Institut za kukuruz „Zemun Polje“, Beograd 2Institut za stočarstvo, Beograd

Crvena trulež korena kukuruza, koju prouzrokuje gljiva Pyrenochaeta

terrestris Gorenz, Walker & Larson (syn. Phoma terrestris Hansen), prvi put je u Srbiji utvrđena 1996. godine u lokalitetu Zemun Polja. Bolest je široko rasprostranjena, ali zbog izostajanja sporulacije prouzrokovača na standardnim podlogama ostala je i dalje manje poznata široj naučno-stručnoj javnosti. Cilj ovoga rada bio je utvrđivanje dinamike razvoja ove bolesti na korenu različitih genotipova kukuruza u različitim agroekološkim uslovima.

U 2006. godini postavljen je ogled sa 4 različita genotipa kukuruza (L191/1, B73, ZPSC231su i ZP661k) u lokalitetima Samoš, Dobrica i Zemun

58


Polje, a u 2007 godini samo u lokalitetu Zemun Polje. Svaki genotip je bio zastupljen sa 250 biljaka. Analiza korena vršena je kod 10 biljaka od svakog genotipa, i to 26. maja, 22. juna, 14. jula, 8. avgusta i 14 septembra u 2006.godini i 15. juna, 16. jula, 16. avgusta i 1. oktobra 2007.godine. Koren pojedinačnih biljaka je isečen uz stablo, ispran vodom i isečen na fragmente dužine 10mm na prelazu zdravog i obolelog tkiva. Fragmenti su dva sata ispirani pod mlazom česmenske vode, sterilisani u 1% rastvoru natrijum hipohlorita (NaOCl) i isprani tri puta destilovanom vodom. Po 20 fragmenata je raspoređeno u dve Petrijeve kutije na vlažan filter papir. Petrijeve kutije su održavane u toku sedam dana pri 25ºC. Razvoj prouzrokovača crvene truleži vršena je na osnovu obrazovanja ljubičaste boje (slične boji cvekle) oko fragmenta, a njegova identifikacija izvršena postavljanje ovih fragmenata na podlogu sa sterilnim fragmentima lista karanfila (CLA). Na ovoj podlozi P. terrestris obrazuje piknidije s piknosporama, dok ih na standardnoj krompir dekstroznoj podlozi ne obrazuje.

Dobijeni rezultati ukazuju da dinamika razvoja prouzrokovača crvene truleži korena kukuruza zavisi od fenofaze razvoja biljaka, genotipa, lokaliteta i godine. U proseku za sve genotipove i lokalitete, intenzitet crvene truleži korena se povećao od 30,3 - 34,0% u periodu maj-jun do 69,8 - 76,3% u periodu jul-septembar. Zavisno od genotipa, najveći intenzitet je utvrđen na korenu linije B73 (57,3%), približno isto kod genotipova ZPSC231su (52,8%) i L191⁄1 (52,6%), a najmanji na korenu hibrida kokičara (47,3%). Kod svih genotipova najveći intenzitet crvene truleži korena kukuruza utvrđen je u lokalitetu Zemun Polje, a zatim u Dobrici i Samošu. Dinamika razvoja gljive u 2007. godini u lokalitetu Zemun Polje nije se značajnije menjala u periodu jul–oktobar (65,0 - 60,2%) u poređenju s periodom maj – jun (64,2 - 65,3%). U uslovima Zemun Polja u 2007.godini najveći intenzitet razvoja gljive utvrđen je na korenu linije B73 (71,4%), isto kod genotipova L191⁄1 (60,0%) i ZP611k (60,8%) a nešto veći kod genotipa ZP231su (62,7%).

22. PONOVNA POJAVA BAKTERIOZNE TRULEŽI STABLJIKE KUKURUZA

Živanović Marija1, Gašić Katarina1, Ivanović Milan1, Onć Jovanović Eleonora2, Obradović Aleksa1*

1 Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Odsek za fitomedicinu, Beograd

2Institut PKB Agroekonomik, Padinska Skela

[email protected]

Značaj i intenzitet proizvodnje doprineo je da bolesti kukuruza budu predmet intenzivnih proučavanja velikog broja fitopatologa. Ipak, ne

59



predstavljaju svi patogeni kukuruza podjednaku opasnost. Tako bakterioze za sada nisu ozbiljan problem u proizvodnji ovog useva. Međutim, sve intenzivnija razmena genetičkog materijala kukuruza osim pozitivnih može imati i druge posledice kao što je porast štetnosti pojedinih mikroorganizama nastao usled uvođenja osetljivih genotipova u domaću proizvodnju.

Trulež stabljike kukuruza zapazili su Lević i saradnici 1989. godine, a Arsenijević i saradnici kao prouzrokovača identifikovali Erwinia chrysanthemi 1992. godine. Od tada do danas nije zabeležena značajnija pojava ovog patogena kukuruza u našoj zemlji.

Međutim, sredinom jula 2008. godine, tokom zalamanja metlica, uočena je pojava izumiranja pojedinačnih biljaka kukuruza na području južnog Banata. Simptomi su bili u odmakloj fazi tako da se momenat pojave prvih promena nije mogao pouzdano odrediti. Pregledom obolelih biljaka, najintenzivnije se uočava promena boje lisnog rukavca, najčešće od trećeg lista pa naviše ka mlađem delu biljke, na kojem je tamno mrkom nijansom izražen prelaz iz zelene u svetlo smeđu boju. Razvojem bolesti dolazi do sušenja i rukavca i liske. S početka nema promena na internodijama dok nodusi dobijaju prvo vodenast izgled a zatim postaju mrki. Trulež i sušenje zahvata uglavnom rukavce i liske na srednjim spratovima biljaka koje zaostaju u porastu, suše se i potpuno izumiru, ali ne poležu. Na nekim biljkama simptomi su bili ograničeni na jedan ili dva rukavca i lista, dok je preostali deo biljke nastavio vegetaciju bez promena. Najveća šteta nastaje zbog truleži drške, ovojnih listova i samog klipa u najranijim fazama porasta. Zbog razmekšavanja osnove klipa on se lako odvaja od stabla. Oko biljaka se širi miris koji podseća na fermentaciju biljnog materijala. Potpuno razmekšavanje i lomljenje stabla nije uočeno. Procenat zaraženih biljaka bio je manji od 5%. Nije uočena pojava sekundarnih infekcija. Usev je zalivan orošavanjem vodom iz kanala. Predusev je bila šećerna repa.

Iz obolelih biljaka izolovani su sojevi bakterije koja poseduje pektolitičke fermente, na fragmentima lista kukuruza šećerca prouzrokuje vodenaste pege, a izaziva trulež infiltracijom inokulisanih mladih biljaka kukuruza gajenih u staklari. Diferencijalnim testovima za pektolitičke vrste bakterija utvrđeno je da proučavani sojevi poseduju karakteristike E. chrysanthemi. Ponovna pojava ovog patogena potvrđuje da je E. chrysanthemi rasprostranjena u našoj zemlji ali da je pojava bolesti uglavnom uslovljena specifičnim uslovima spoljne sredine i prisustvom osetljivog domaćina. Pretpostavlja se da patogen dospeva na biljke vodom za zalivanje iz kanala, čime je otežana njegova lokalizacija i kontrola. Stoga preostaje da se proučavanjem osetljivosti i gajenjem otpornih genotipova kukuruza otklone uslovi neophodni za pojavu bolesti i nastanak šteta većeg intenziteta.

60


23. EFIKASNOST U SUZBIJANJU KOROVA I SELEKTIVNOST NOVIH HERBICIDA TEMBOTRION I TOPRAMEZON U KUKURUZU

Malidža Goran Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

[email protected]

Inhibitori enzima 4-hidroksifenil piruvat dioksigenaze, odnosno sinteze karotenoida, predstavljaju noviju grupu herbicida od posebnog značaja za proizvodnju kukuruza. Novi herbicidi ove grupe (mezotrion, topramezon i tembotrion), odlikuju se širokim spektrom delovanja, povoljnim ekotoksikološkim osobinama i odličnom selektivnošću prema kukuruzu.

U poljskim uslovima u periodu od 2004.-2008. godine, ispitivana je efikasnost preparata na bazi tembotriona i izoksadifen-etila (Laudis, 44 + 22 g/L), topramezona (Clio, 336 g/L), topramezona i dikambe (Stellar, 50 + 160 g/L) i mezotriona (Callisto 480 g/L) primenjenih posle nicanja korova i useva. Izvedeno je 12 ogleda u cilju ispitivanja efikasnosti prethodno pomenutih herbicida u suzbijanju prvenstveno jednogodišnjih korova, uključujući i pojedine višegodišnje širokolisne korovske vrste. Takođe, ispitivana je efikasnost njihovih kombinacija sa preparatima na bazi foramsulfurona, nikosulfurona, rimsulfurona i cikloksidima, u cilju suzbijanja višegodišnjih travnih korova Sorghum halepense i Cynodon dactylon. U višegodišnjim mikroogledima ispitivana je selektivnost dvostruko uvećanih količina preparata na bazi tembotriona i topramezona prema većem broju hibrida i inbred linija kukuruza. Ogledi su bili postavljeni po slučajnom blok sistemu, površinom osnovne parcele 20 m2 u 3 ili 4 ponavljanja. Posle primene herbicida ocenjivana je efikasnost na osnovu smanjenja brojnosti i sveže mase nadzemnog dela korova po m2 u odnosu na netretiranu kontrolu. Fitotoksičnost je ocenjivana vizuelno, na osnovu skale od 0 -100%, uključujući visinu biljaka i prinos zrna.

Preparati na bazi tembotriona (Laudis, u količinama 1,5 i 2 L/ha) i topramezona (Clio, u količinama 0,15 i 0,2 L/ha) ispoljili su širok spektar delovanja i visoku efikasnost (>90%) u suzbijanju dominantnih jednogodišnjih širokolisnih korova: Abutilon theophrasti, Amaranthus retroflexus, Ambrosia artemisiifolia, Chenopodium album, Ch. hybridum, Datura stramonium, Polygonum lapathifolium, Sinapis arvensis, Solanum nigrum, Stachys annua, Xanthium strumarium i travnih korova Echinochloa crus-galli i Sorghum halepense iz semena. U poređenju sa preparatom na bazi mezotriona (Callisto u količinama 0,2 i 0,25 L/ha), preparati na bazi tembotriona i topramezona su ispoljili bolju efikasnost u suzbijanju Ambrosia artemisiifolia i jednogodišnjih travnih korova. Iako su prouzrokovali etioliranje (izbeljivanje) listova višegodišnjih korova, nisu bili efikasni u suzbijanju Convolvulus arvensis i S. halepense iz rizoma, a u suzbijanju Cirsium arvense su ostvarili zadovoljavajuću efikasnost, koja je bila na nivou efikasnosti preparata na bazi mezotriona. Za proširenje spektra delovanja i poboljšanje efikasnosti u

61


suzbijanju otpornijih korovskih vrsta, dobijeni rezultati potvrdjuju opravdanost zajedničke primene pojedinih prethodno pomenutih preparata sa preparatima na bazi dikambe, terbutilazina i sulfonilurea. Primenjeni u preporučenim i dvostruko uvećanim količinama, preparati na bazi tembotriona i topramezona nisu ispoljili fitotoksičnost prema merkantilnom kukuruzu. Takođe, dobru selektivnost su ispoljili prema 40 inbred linija, što ukazuje na mogućnost njihove primene u semenskom kukuruzu. Praktičan značaj dobijenih rezultata višegodišnjih uporednih ispitivanja preparata na bazi tembotriona, topramezona i mezotriona ogleda se u boljem upoznavanju sličnosti i razlika ispitivanih herbicida, njihovom lakšem pozicioniranju i primeni u budućnosti.

24. MOGUĆNOST SUZBIJANJA KOROVA HERBICIDIMA U KUKURUZU

Gavrilović Zlata1, Onć Jovanović Eleonora1, Marković Slobodanka1, Vrbničanin Sava2, Božić Dragana2

1Institut PKB Agroekonomik, Beograd 2Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd

[email protected]

Primena herbicida je nezaobilazna mera u suzbijanju korova u usevu kukuruza. Na tržištu se stalno pojavljuju novi preparati, pa je stoga neophodno ispitivati njihovu efikasnosi u različitim agroekološkim uslovima, kako bi se u praksi prinenjivali preparati koji mogu da ostvare najbolji efekat u suzbijanju korova pri datoj zakorovljenosti.

Ispitivanje efikasnosti preparata Maister OD (30g/l foramsulfurona + 1g/l jodosulfuron metil natrijuma + 30g/l izoksadifen etila), Laudis (44g/l tembutriona + 22 g/l izoksadifen etila), Peak 75 WG (750 g/kg prosulfurona), Clio (335g/l topramezona) obavljeno je saglasno EPPO/ OEPP metodama. Ogled je postavljen na oglednom polju Instituta PKB Agroekonomik u Padinskoj Skeli, po slučajnom blok sistemu u četiri ponavljanja. Na oglednoj parceli bile su prisutne sledeće korovske vrste: Chenopodium album L., Datura stramonium L., Abutilon theophrasti Medik., Hibiscus trionum L., Amaranthus retroflexus L., Polygonum lapathifolium L., Solanum nigrum L. i Portulaca oleracea L. Herbicidi su primenjeni u skladu sa preporukama proizvođača: Maister -1.5l/ha, Laudis -2l/ha, Peak 75 WG -20g/ha uz dodatak 0.1l/ha okvašivača Extravon i Clio 0.15l/ha uz dodatak 1l/ha okvašivača Dash. Primena svih herbicida obavljena je leđnom prskalicom Neptune 15 uz utrošak 200l vode po hektaru, nakon nicanja korova i useva i to kada je kukuruz bio u fazi 4-5 listova (14–15 BBCH skale). Ocena efikasnosti rađena je metodom kvadrata u dva navrata, 15 i 30 dana nakon

62


primene preparata. Efikasnost je praćena u odnosu na korovsku vrstu, broj jedinki po vrsti i njihovu svežu masu. U obe ocene svi ispitivani preparati su ispoljili bolju efiksnost u odnosu na masu korova nego na njihov broj. Najefikasniji u obe ocene bio je Laudis, a najslabiju efikasnost ispoljo je Peak 75 WG. Preparati Laudis, Maister OD i Clio su u obe ocene za broj biljaka po m2 ispoljili dobru efikasnost (97.90, 95.78, 95.33%), dok je efikasnost u odnosu na njihovu masu bila nešto niža, ali preko 90%. U obe ocene efikasnost preparata Peak 75 WG u odnosu na broj biljaka je bila slaba, ispod 75.00%, dok je u odnosu na masu biljaka bila zadovoljavajuća (78.54% u prvoj i 75.82% u drugoj oceni). Razlog slabe, odnosno zadovoljavajuće efikasnosti Peak-a je u spektru delovanja prosulfurona, koji ne deluje na Solanum nigrum koji je u značajnoj brojnosti bio zastupljen na oglednom polju i slabijeg delovanja na Chenopodium album koji je takođe u značajnoj brojnosti bio prisutan.

25. GLOBUS EW – NOVA FORMULACIJA KVIZALOFOP-P-ETILA ZA SUZBIJANJE KOROVA U USEVU SUNCOKRETA

Jovanović Radovanov Katarina, Vrbničanin Sava, Elezović Ibrahim Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd

[email protected]

Tokom vegetacione sezone 2007. godine obavljena su ispitivanja nove formulacije aktivne materije kvizalofop-p-etila za suzbijanje jedno- i višegodišnjih travnih korova u usevu suncokreta. Osim efikasnosti ovog preparata praćena je i pojava eventualne fitotoksičnosti, naročito kao posledica neblagovremene primene.

Ogledi su postavljeni na dva lokaliteta: Sremska Mitrovica i Bečmen, a izvedeni su saglasno standardnim EPPO metodama. Globus EW primenjen je u različitim količinama (od 0,5 do 4 l/ha) a kao standard korišćen je preparat Pantera 40 EC.

Na ispitivanim površinama dominirale su sledeće korovske vrste: Agropyrum repens, Bromus sterillis, Echinochloa crus-galli, Setaria glauca, Setaria viridis, Sorghum halepense (S) i (R).

Dobijeni rezultati pokazuju da Globus EW pri količini primene od 0,5 l/ha ispoljava odličnu efikasnost na B. sterillis, E. crus-galli, S. glauca, S. viridis, i S. halepense (s), a slabo delovanje na S. halepense (R) i druge višegodišnje korove.

Pri količini primene od 1,5 l/ha preparat je ispoljio odlično delovanje na navedene jednogodišnje korovske vrste, kao i zadovoljavajuće delovanje na S.halepense (R).

63


Pri količini primene od 2,5 l/ha preparat odlično suzbija sve prisutne jednogodišnje korovske vrste, kao i S.halepense (R), a na A. repens ispoljava zadovoljavajuće delovanje.

Pri količinama primene od 3 i 4 l/ha Globus EW je ostvario odlično delovanje na sve prisutne travne korovske vrste.

Osim ispoljene odlične efikasnosti za korovske vrste za koje je namenjen, preparat nije ispoljio fitotoksično delovanje na usev. Ova formulacija karakteriše se smanjenjem sadržaja organskog rastvarača što je čini manje toksičnom za usev ali i ekotoksikološki prihvatljivijom.

26. PRINOS KORENA I TEHNOLOŠKE KARAKTERISTIKE SORTI ŠEĆERNE REPE RAZLIČITE OSETLJIVOSTI PREMA

EKONOMSKI ZNAČAJNIM PATOGENIMA Radivojević Stevan1, Došenović Irena1, Filipović Vlada2,

Rožić Ratko3

1Naučni Institut za prehrambene tehnologije, Novi Sad 2PDS Institut Tamiš, Pančevo

3Poljoprivredna Stanica, Kikinda

U toku 2007. godine, na oglednom polju u Poljoprivrednoj stanici u Kikindi, bio je postavljen sortni mikroogled sa šesnaest (16) sorti šećerne repe. Ispitivane sorte šećerne repe bile su različite tolerantnosti na patogene: Cercospora beticola, virusa rizomanije i Rhizoctonia solani. Mikroogled je bio postavljen uobičajenom metodom u četiri ponavljanja i dva roka vadjenja. Takođe su urađene i hemijske analize, obračuni i statistička obrada podataka standardnim metodama rada u nas.

Cilj ovih istraživanja bio je da se utvrdi značaj i uloga sorte, na prinos korena i šećera i tehnološki kvalitet šećerne repe, na zemljištu zaraženom sa napred navedenim patogenima.

Na osnovu utvrđenih prinosa korena i šećera i tehnološkog kvaliteta šećerne repe, ustanovljene su veoma značajne razlike između ispitivanih sorti, u oba roka vađenja.

Značajne razlike između ispitivanih sorti šećerne repe, u prvom roku vađenja, iznosile su: u prinosu korena repe 9,10 t/ha ili 12,36%, u sadržaju šećera u repi 3,75% apsolutnih, odnosno 22,66% relativnih, u iskorišćenju šećera u % na repu 4,79% apsolutnih, odnosno 33,97% relativnih i u očekivanom prinosu kristalnog šećera 2,899 t/ha ili 30,42% relativna.

Utvrđene ekstremne razlike ispitivanih sorti šećerne repe, u drugom roku vađenja, iznosile su: u prinosu korena repe 20,77 t/ha ili 25,36%, u sadržaju šećera 2,40% apsolutnih ili 14,20% relativnih, u iskorišćenju

64


šećera u % na repu 3,31% apsolutnih ili 22,49% relativnih, i u očekivanom prinosu kristalnog šećera 2,929 t/ha ili 27,51% . Izračunate vrednosti signala virusa rizomanije, u prvom roku vađenja, prema Šutiću (1995), iznosile su:

- prvorangirana sorta u očekivanom prinosu kristalnog šećera, TIBOR = 9,05

- sorta (slabo tolerantna na rizomaniju), u očekivanom prinosu kristalnog šećera, STANDARD II = 27,85.

Veličina koeficijenta do 7 ukazuje da rizomanija nije prisutna, - koeficijent od 7 do 14 odgovara srednjem napadu, - a preko 14 jak napad rizomanije

Izračunate vrednosti signala rizomanije, u drugom roku vađenja, prema Šutiću (1995) iznosile su:

- prvorangirana sorta u očekivanom prinosu kristalnog šećera, PRESTIGE = 11,65.

- poslednja sorta po rangu, u očekivanom prinosu kristalnog šećera, ALVIRA – R = 23,41.

Takođe je veoma važno napomenuti, da je na ovoj parceli u značajnoj meri utvrđeno i prisusustvo Rhizoctonia solani u značajnoj meri.

Navedene veoma visoke razlike, u najbitnijim pokazateljima u proizvodnji šećerne repe, nisu bile očekivane, ali zbog visoke zaraze u zemljištu i nepoštovanja osnovnih naučnih saznanja, utvrđeni su enormni gubici u prinosu korena i kristalnog šećera.

Na osnovu napred rečenog, vidljiva je veoma visoka ekonomska korist od 25,36% u ostvarenju prinosa korena šećerne repe i od 27,51% u prinosu kristalnog šećera.

27. OSETLJIVOST IZOLATA Cercospora beticola (Sacc.) NA KARBENDAZIM I FLUTRIAFOL

Trkulja Nenad1, Živković Svetlana1, Ivanović Žarko1, Dolovac Nenad1, Starović Mira1, Vukša Petar2

1Institut za zaštitu bilja i životnu sredinu, Beograd 2 Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet Beograd

[email protected]

Proučavanju osetljivosti Cercospora beticola na fungicide u svetu se pridaje veliki značaj (Moretti i sar., 2004; Weiland i Halloin, 2000; Davidson i sar. 2006). Na primer, u Grčkoj se prati od 1990. godine, a od 1995. je uveden monitoring (Karaoglanidis, 2002).

65


U svetu je odavno utvrđena smanjena osetljivost ove gljive na neke fungicide (Georgopoulos i Dovas, 1973; Ruppel i Scott, 1974). I u Srbiji, takođe odavno, je isticana smanjena osetljivosti izolata C. beticola na benzimidazolne fungicide (Marić i sar., 1976., Gavran, 1991, 1992), kao i na fentin-hidroksid (Balaž i sar., 1999).

Cilj ovih istraživanja bio je da se proveri osetljivost različitih populacija C. beticola na karbendazim, kod koga je već pominjana njena smanjena osetljivost, i na flutriafol, koji je efikasan, mada je u Grčkoj, na nekim područjima, već konstatovana smanjena osetljivost ovog patogena na njega (Karaoglanidis 2000).

Izvršena je izolacija monosporijalnih kultura iz listova šećerne repe sa simptomima C.beticola, tokom 2007.godine i to 13 izolata sa 8 lokaliteta u Srbiji (Crvenka, Erdevik, Bečej, Padinska Skela, Maradik, Negotin i Loznica). Ispitivanja su obavljena u laboratoriji in vitro po metodi Karaoglanidis i sar. (2000). Primenjene su koncentracije fungicida u opsegu 5 - 95% inhibicije porasta micelije u odnosu na kontrolu. Korišćeni su preparati Galofungin 500 SC i Impact 25 SC. Ocena porasta micelije je izvršena merenjem prečnika kolonije nakon sedam dana. Rezultati su obrađeni probit-analizom i prikazani preko srednje efektivne koncentracije (EC50) i koeficijenta relativne osetljivosti (b).

Utvrđena je smanjena osetljivost populacija C.beticola na karbendazim na većini lokaliteta (Crvenka, Bečej, Padinska Skela, Maradik i Loznica). EC50 je bio u granicama 3,381 - 11,913 μg/l, a samo su tri izolata ispoljila visoku osetljivost (Erdevik i Negotin). Njihova EC50 bila ispod 1 μg/l, što je bilo na nivou kontrole. Koeficijent b kod karbendazima je bio vrlo nizak 0,14 - 0,25, što ukazuje na visoku relativnu neosetljivost C.beticola na benzimidazole.

Kod flutriafola su samo dva izolata C.beticola ispoljila nešto manju osetljivost. Za izolat iz Erdevika utvrdjena je EC50 8,25 μg/l, a za izolat iz Maradika EC50 7,99 μg/l, dok su ostali izolati bili osetljivi (EC50 = 0,24 -1,39). Koeficijent b kod flutriafola je bio 0,68 - 1,61.

Konstatovano je da je sasvim izvesno postojanje rezistentnosti nekih populacija C.beticola na karbendazim (benzimidazole), što bi trebalo kvantitativno dokazati širim istraživanjima.

Na triazolne fungicide (flutriafol) populacija ove gljive i dalje ispoljava značajnu osetljivost.

66


28. OSETLJIVOST IZOLATA Cercospora beticola (Sacc.) PREMA FLUTRIAFOLU U VOJVODINI

Budakov Dragana1, Stojšin Vera2, Bagi Ferenc2, Korać Milena2 1Stipendista Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj

2 Univerzitet u Novom Sadu - Poljoprivredni fakultet, Departman za fitomedicinu i zaštitu životne sredine, Novi Sad

[email protected]

Prouzrokovač pegavosti lišća, Cercospora beticola, je najštetniji patogen šećerne repe u našoj zemlji. U povoljnim godinama za razvoj ove bolesti smanjenje prinosa može iznositi 30-50% i sadržaja šećera 1-2%, pa i više. Efikasna i ekonomična zaštita šećerne repe od ove bolesti može se postići jedino primenom kompleksa mera integralne zaštite, među kojima su agrotehničke mere, gajenje otpornijih sorti i primena fungicida. Već dugi niz godina se koriste fungicidi na bazi aktivnih materija iz grupe triazola, a među njima i preparati na bazi flutriafola. Prema ovoj aktivnoj materiji je u svetu već registrovana pojava rezistentnosti prema C. beticola.

Radi formiranja reprezentativne kolekcije izolata C. beticola prikupljeni su zaraženi listovi šećerne repe iz ukupno 170 lokaliteta i izvršene su monosporne izolacije sa preko 600 uzoraka listova. Za prvi monitoring nivoa osetljivosti prema flutriafolu odabrano je 20 reprezentativnih izolata iz sledećih lokaliteta: Kać, Žabalj, Bečej, Gložan, Kraljevci, Beška, Inđija, Laćarak, Popinci, Žarkovac, Sirig, Vrbas, Surčin, Sremska Mitrovica, Sivac, Sombor, Prhovo, Bačka Topola, Stara Pazova i Kupusina. Kao standardni izolat korišćen je izolat C. beticola sa cvekle iz Sremske Kamenice. Ogledi su izvedeni in vitro po metodi Karaoglanidis-a i sar. (2000). U prvom ogledu, u koji su uključeni svi navedeni izolati, koncentracije flutriafola u hranljivoj podlozi su bile 0,3125 μg/ml, 0,625 μg/ml, 1,25 μg/ml. Kao kontrola poslužila je hranljiva podloga bez fungicida. Ogledi su izvedeni u četiri ponavljanja, pri čemu su Petri kutije držane na 250C. Ocene porasta kolonija izolata merene su od 4. do 15. dana.

Rezultati prvog ogleda su pokazali da postoje značajne razlike u porastu ispitivanih izolata. Statistički značajno manju osetljivost prema flutriafolu ispoljili su izolati iz Kupusine i Žablja. U cilju utvrđivanja koncentracije flutriafola prema kojoj izolati ispoljavaju veću osetljivost, u daljim ispitivanjima uključune su i koncentracije flutriafola od 2 μg/ml, 4 μg/ml, 6 μg/ml, 8 μg/ml, 16 μg/ml i 32 μg/ml. Koncentracija koja je inhibirala porast izolata iz Žablja je 16 μg/ml, dok izolat iz Kupusine nije bio osetljiv ni prema najvišoj ispitivanoj koncentraciji.

Na osnovu rezultata laboratorijskih istraživanja može se zaključiti da je u Vojvodini, u dva lokaliteta Žabalj i Kupusina, registrovana smanjena osetljivost izolata C. beticola prema flutriafolu.

67



29. DIFERENCIJALNI TESTOVI ZA PATOGENE VARIJETETE Pseudomonas syringae pv. syringae I Pseudomonas syringae

pv. glycinea IgnjatovMaja1, Vujaković Milka1, Nikolić Zorica1,

Petrović Dragana1, Milošević Mirjana2

1Nacionalna laboratorija za ispitivanje semena, Novi Sad 2Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede R.Srbije, Beograd

[email protected]

Na soji se osim P. s. pv. glycinea, može kao patogena bakterija pojaviti i P. s. pv. syringae. Na osnovu provere patogenosti i ponašanja u nekim testovima može se izvršiti njihova diferencijacija. Patogeni varijeteti syringae i glycinea mogu se razlikovati na osnovu sledećih reakcija i testova: korišćenja eritritola, betaina, sorbitola i L-laktata kao i pojavom nekrotičnih pega na mladim (zelenim) plodovima trešnje i višnje. Ispitivanja su izvedena korišćenjem osnovne podloge po Ayers, Rupp & Jonson-u (1919) kojoj se nakon sterilizacije, pojedinačno dodaju tindalizacijom sterilisani 10% rastvori betaina, eritritola, L-laktata i sorbitola do konačne koncentracije 1%. Podloge su zasejavane ubodom bakteriološkom ezom sa ispitivanim izolatom, a promena boje podloge praćena je nakon 3, 7, 14 i 21 dana. Kao negativna kontrola koristi se nezasejana podloga i podloga zasejana referentnim izolatom P. s. pv. glycinea (NCPPB 3318), a kao pozitivna kontrola podloga zasejana izolatom P. s. pv. syringae (VŠ-BC-1) koja se manifestuje kroz promenu boje podloge iz zelene u žutu. Pojava nekroze mladih plodova trešnje i višnje ispitana je na mladim, zelenim plodovima trešnje (sorta Germerdovska) i višnje (sorta Oblačinska) iz lokaliteta Bačka Palanka. Plodovi su predhodno sterilisani u 70% etil-alkoholu, a potom dobro isprani u sterilnoj vodi. Postupak se sastoji u tome da se na deo ploda pažljivo stavi kap bakterijske suspenzije koncentracije 108 cfu/ml, a potom se sterilisanom iglom kroz nanetu kap ubode tkivo ploda. Inkubacija se vrši na 250C u zatvorenim kutijama u koju je predhodno postavljen navlažen filter papir. Kao negativna kontrola korišćeni su plodovi inokulisani sterilisanom vodom i kontrolnim sojem bakterije P. s. pv. glycinea (NCPPB 3318).

Diferencijalni testovi za razlikovanje patogenih varijeteta syringae i glycinea kao što su korišćenje betaina, eritritola, L-laktata i sorbitola, nesumnjivo ukazuju da ispitivani izolati nemaju sposobnost da koriste pomenute izvore ugljenika, nasuprot kontrolnom izolatu P. s. pv. syringae koji metaboliše betain, eritritol, L- laktat i sorbitol. Rezultati testa ispitivanih izolata posmatranjem zelenih plodova višnje i trešnje pokazuju da ispitivani izolati prouzrokuju sitne, mrke, tačkaste pege na mestima uboda, bez pojave izražene nekroze. Pojava ugnutih, nekrotičnih, tamno mrkih pega ukazuje na pozitivnu reakciju, karakterisitčnu za bakteriju P. s. pv. syringae. Na osnovu pomenutih testova može se izvršiti jasna diferencijacija patogenih varijeteta glycinea i syringae poreklom sa obolelih biljaka soje.

68



30. EFIKASNOST INSEKTICIDA U SUZBIJANJU REPIČINOG SJAJNIKA (Meligethes aeneus Fabr.)

Milovanović Predrag1, Petrović Obradović Olivera2 , Kljajić Petar3

1SUPROMEKS d.o.o., Smederevo 2 Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd

3Institut za pesticide i zaštitu životne sredine, Beograd [email protected]

Uljana repica se u zemljama EU gaji na velikim površinama pa je upotreba insekticida zbog napada repičinog sjajnika obavezna i česta. Tokom poslednjih deset godina u mnogim zemljama je uočeno smanjenje efikasnosti primenjivanih insekticida, a kod sve većeg broja populacija je zabeležena i značajna promena osetljivosti na insekticide. S obzirom da se uljana repica u Srbiji gaji na sve većim površinama izvesno je da se u narednom periodu mogu očekivati sve češći i brojniji napadi ove štetočine, kao i povećana upotreba insekticida za njeno suzbijanje. Namera u ovom radu je bila da se u poljskim uslovima ispita efikasnost više aktuelnih insekticida u suzbijanju repičinog sjajnika, na osnovu čega bi se u kasnijim ispitivanjima detaljnije pratilo stanje osetljivosti pojedinih populacija na poznate i nove insekticide.

Testiranja su obavljena na tri lokaliteta u široj okolini Smedereva (Pločica, Mihajlovac i Godominsko polje), u skladu sa metodom EPPO PP 1/178(2). Ispitivana je efikasnost insekticida, registrovanih za suzbijanje repičinog sjajnika u našoj zemlji, primenom preporučenih doza svakog preparata na bazi sledećih aktivnim materija: bifentrina, alfa-cipermetrina, lambda-cihalotrina, tiakloprida, pirimifos-metila i hlorpirifosa sa cipermetrinom. Tretiranje eksperimentalnih pracela je obavljeno 1. aprila 2008. godine, na ivičnim delovima širine do 50 m, pomoću leđne prskalice uz utrošak 300 L vode/ha, u fenofazi uljane repice BBCH 50-59. Ocena efikasnosti je izvršena nakon 3 i 7 dana, utvrđivanjem brojnosti insekata po cvasti (4 x 50 cvasti).

Tri dana posle tretmana uljane repice najefikasniji insekticidi za repičinog sjajinika su bili: u Pločici hlorpirifos sa cipermetrinom (98,78%), u Mihajlovcu hlorpirifos sa cipermetrinom, lambda-cihalotrin i bifentrin (po 98,57%), a u Godominskom polju lambda-cihalotrin (100%). Sedam dana posle tretmana, najefikasniji insekticid u Pločici i Godominskom polju je bio lambda-cihalotrin (100 i 97,37%), a u Mihajlovcu bifentrin i alfa-cipermetrin (po 97,14%). Važno je istaći da su svi ispitivani insekticidi ispoljili visoku efikasnost (najčešće iznad 90%) u suzbijanju repičinog sjajnika, što ukazuje da su populacije na ovim lokalitetima u okvirima normalne osetljivosti prema insekticidima.

69


31. ZAŠTITA OZIME ULJANE REPICE Mitrović Petar, Marinković Rado, Marjanović Jeromela Ana

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad [email protected]

Uljana repica (Brassica napus L.) kao biljna vrsta je bila poznata još 30 godina prošlog veka u Srbiji. Značajnija i organizovanija proizvodnja sa tendencijom porasta površina pod ozimom uljanom repicom se odvija u poslednjih nekoliko godina. Proizvodnja biodizela iz repičinog ulja predstavlja osnovni razlog povećanja proizvodnje. U ovom radu su prikazani najznačajnije problemi u zaštiti uljane repice. Smanjenje prinosa, a u nekim slučajevima i preoravanje zasejanih parcela, pored klimatskih faktora i agrotehničkih mera, može biti izazvano i neblagovremenom zaštitom (suzbijanje korova, štetnih insekata i fitopatogenih gljiva). Od korovskih vrsta najveći problem predstavlja Sinapis alba (gorušica). Ova korovska biljka je iz iste porodice i slične je genetičke osnove sa uljanom repicom. Prisustvo ovog korova u usevu uljane repice ima višestruko negativno dejstvo. Zbog visokog sadržaja eruka kiseline u semenu gorušice se narušava kvalitet isceđenog ulja, a pogače, zbog prisustva glukozinolata, se ne mogu koristiti za ishranu stoke. Preradom ovakvog ulja se dobija biodizel lošeg kvaliteta. Većina herbicida ne može da suzbije ovaj korov u usevu uljane repice. U nekim zemljama (Kanada) ovaj problem se rešava gajenjem transgenih biljaka. Uljanu repicu napada i veliki broj štetnih insekata. U jesenjem delu su najznačajnije: repičin crvenoglavi buvač (Psylliodes chrysocephala) i repičina lisna osa (Athalia rosae). Obe vrste mogu izazvati propadanje useva. Pomeranjem roka setve se može izbeći jači napad buvača. Kod napada repičine lisne ose, koja ima dve generacije, bez hemiskog tretmana je nemoguće sačuvati usev. U proletnjem delu vegetacije štete nanose: repičin sjajnik (Meligethes aeneus) i pipe (Centorrhynchuc sp). Prema nekim literarnim izvorima smenjenje prinosa usled aktivnosti imaga i larvi repičinog sjajnika može biti i do 80%. Obično se izvode 1 do 2 hemiska tretmana. U poslednje dve godine na nekim parcelama su rađena i tri hemiska tretmana. U zaštiti useva od repičinog sjajnika veliki problem predstavlja drugi, a pogotovo treći hemiski tretman jer u ovom periodu dolazi do otvaranja cvetova i leta polinatora (pčela). Potrebno je izabrati insekticid koji neće izazvati uginuće pčela, što nije jednostavno. Uljanu repicu parazitira veći broj fitopatogenih gljiva: Plasmodiophora brassicae, Peronospora parasitica, Alternaria brassicae, Phoma lingam, Sclerotinia sclerotiorum, Botrytis cinerea, Albugo candida, Erysiphe crucifferarum itd. Za sada su najznačajnije Sclerotinia sclerotiorum i Phoma lingam. Sclerotinia sclerotiorum napada i druge biljne vrste (suncokret, soja, boranija itd). Navedene biljne vrste ne poseduju otpornost, a ni hemijska zaštita nije uspešna. Plodored je jedina efikasna zaštitna

70



mera. Phoma lingam pr. suvu trulež ili rak stabla ne samo na uljanoj repici već i na drugim kupusnjačama. I ako je bila na karantinskoj listi kod nas, danas se može primetiti na biljkama uljane repice u svim regionima gajenja. Prazit napada uljanu repicu od momenta nicanja do zrenja. Pored žetvenih ostataka prenosi se i semenom. Kako u svetu tako i kod nas nema rezistentnih sorata ili se otpornost već posle 1 do 2 godine gubi što može u budućnosti predstavljati veliki problem. Plasmodiophora brassicae može predstavljati veliki problem u Šumadiji, Leskovačkom i Čačanskom okrugu. U ovim delovima Srbije parazit pričinjava značajne štete na kupusu i karfiolu.

32. MOLEKULARNA PROUČAVANJA Cucumber mosaic virus-a IZ DUVANA

Đekić Ivana1, Bulajić Aleksandra2, Jović Jelena3, Krnjajić Slobodan3, Vučurović Ana1, Berenji Janoš4, Krstić Branka2

1Stipendista Ministarstva nauke Republike Srbije 2Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd

3Institut za zaštitu bilja i životnu sredinu,Odsek za štetočine bilja,Beograd 4Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

[email protected]

Višegodišnjim proučavanjem pojave i rasprostranjenosti virusa duvana u Srbiji utvrđeno je da se Cucumber mosaic virus (CMV), pored drugih virusa, javlja svake godine. Na određenim lokalitetima je prevalentan, a pojedinih godina je u svim testiranim uzorcima najčešće detektovani virus. Ukupna zaraza sa CMV u pojedinačnim i mešanim infekcijama 2005. detektovana je u 12,33% uzoraka, 2006. u 15,89%, a 2007.godine u 48,48%. Stalno prisustvo CMV u usevu duvana, pripadnost grupi ekonomski štetnih virusa duvana kod nas i potreba za razvijanjem brzih, osetljivih i pouzdanih metoda detekcije podstakli su molekularna proučavanja ovog virusa duvana u Srbiji.

Ispitivanja su obuhvatila molekularnu detekciju, prethodno biotestom i serološki okarakterisanih izolata CMV u lišću duvana (kontrola – izolat CMV 746-07 iz paradajza), sa parom prajmera CMVAu1u/CMVAu2d koji umnožavaju CP (coat protein) gen. Ekstrakcija ukupnih RNA iz prirodno zaraženih biljaka duvana sa CMV obavljena je primenom RNeasy Plant Mini Kit (Qiagen, Hilden, Germany). Detekcija virusa izvršena je primenom OneStep RT PCR Kit (Qiagen, Hilden, Germany) pri uslovima: 500C 30 min, 950C 15 min i potom 35 ciklusa 940C 30 s, 580C 30 s, 720C 30 s, i finalnom ekstenzijom na 720C 10 min. Prisustvo CMV u uzorku određuje pojava fragmenta očekivane veličine od 850 bp. Izolat CMV 650-07 je umnožen, dobijeni amplikon je prečišćen pomoću QUIAqick PCR Purification Kita (Qiagen, Hilden, Germany) i sekvencioniran (GenBank Accession No. EU921757). BLAST analiza pokazala

71


je 92 do 99% identičnosti sa sekvencama CP gena svih drugih izolata CMV deponovanih u NCBI bazi podataka, a najviši stepen identičnosti od 99% sa izolatima Rs CMV (AJ517802) iz Mađarske i Ny (U22821) iz Australije za koje je filogenetskom analizom potvrđeno da pripadaju S-I podgrupi CMV.

Dalja ispitivanja obuhvatila su određivanje pripadnosti ispitivanih izolata CMV podgrupama S-I ili S-II opisanim u okviru ove vrste virusa. U tom cilju primenjena su dva forward prajmera CMV I-F (specifičan za CMV S-I podgrupu) i CMV II-F (specifičan za CMV S-II podgrupu) i jedan reverzni prajmer CMV-R (konzervativni region CP gena obe podgrupe). Parom prajmera CMV I-F/ CMV-R uspešno je amplifikovan fragment od 500 bp, a parom CMV II-F/ CMV-R nije dobijen amplikon veličine 600 bp, čime je potvrđeno da izolati iz Srbije pripadaju CMV S-I podgrupi.

Ova ispitivanja su po prvi put u našoj zemlji dala uvid u molekularnu karakterizaciju izolata CMV ekonomski značajnog na duvanu u Srbiji. Pored toga, uspostavljen je protokol za molekularnu detekciju i implementiran molekularni način određivanja podgrupa S-I i S-II, što je veoma važno u razjašnjavanju epidemiologije oboljenja koje CMV izaziva.

34. MONITORING RASADA POVRĆA I CVIJEĆA NA PRISUSTVO KARANTINSKIH VIRUSA U REPUBLICI

SRPSKOJ TOKOM 2008. GODINE Trkulja Vojislav, Stojčić Jovo, Brkljač Gordana, Rajčević Bojan,

Vuković Saša, Ćurković Bojana Poljoprivredni institut RS, Banja Luka

Brojne vrste veoma značajnih povrtarskih i ukrasnih biljaka proizvode se iz rasada, koji proizvođači redovno, svakog proljeća, iznose na tržište radi prodaje. Kako ovaj rasad predstavlja značajan fitosanitarni rizik za prenošenje brojnih prouzrokovača bolesti, od kojih neki mogu biti i karantinski, cilj ovog rada je bio da se izvrši zdravstveni pregled nekoliko najznačajnijih povrtarskih i ukrasnih biljaka na prisustvo dva karantinska virusa, koji do sada nisu zvanično potvrđeni na području Republike Srpske i to: virusa bronzavosti paradajza (Tomato spotted wilt virus - TSWV) i virusa nekrotične pjegavosti impatiensa (Impatiens necrotic spot virus - INSV).

Uzorci rasada cvijeća i povrća koji su tokom pregleda zdravstvenog stanja odabrani za testiranje, prikupljeni su na širem području Republike Srpske tokom marta, aprila i maja 2008. godine, prije njihovog stavljanja u promet, iz većeg broja lokaliteta na području opština Banja Luka, Bijeljina, Gradiška, Doboj, Derventa, Laktaši, Šamac, Teslić i Trebinje. Tokom uzorkovanja ukupno je prikupljeno 110 uzoraka rasada raznih vrsta gajenih biljaka koje su potencijalni domaćini ova dva virusa, kao što su rasad paprike (Capsicum annum), paradajza (Lycopersicon rsculentum) i lubenice

72


(Citrulus vulgaris), te raznih vrsta ukrasnih biljaka kao što su Begonia sp., Impatiens sp., Pelargonium sp.i Petunia sp. Analize prikupljenih uzoraka za utvrđivanje prisustva pomenutih virusa vršene su metodom ELISA testa (Enzyme - Linked ImmunoSorbent Assay), pri čemu su korišćeni dijagnostički kitovi "Bioreba AG", Switzerland.

Tokom ovih preliminarnih istraživanja od ukupno 110 testiranih uzoraka rasada cvijeća i povrtarskih biljaka utvrđeno je da ni jedan testirani uzorak nije ispoljio pozitivnu rekciju na prisustvo virusa bronzavosti paradajza (TSWV), kao ni na prisustvo virusa nekrotične pjegavosti impatijensa (INSV). Ipak, imajući u vidu da se radi o izrazitim polifagnim virusima koji napadaju širok krug biljaka domaćina, kao i da predstavljaju visok fitosanitarni rizik, za mnoge gajene ukrasne i povrtarske biljke, smatramo da bi ovakva istraživanja trebalo nastaviti i to kako dalje tokom vegetacije, tako i u budućnosti.

35. Tomato spotted wilt virus – DETEKCIJA U KROMPIRU Đekić Ivana1, Bulajić Aleksandra2, Ivanović Mirko2,

Vučurović Ana1, Krstić Branka2

1Stipendista Ministarstva nauke Republike Srbije

2Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd [email protected]

Tomato spotted wilt virus (TSWV) ima širok krug domaćina i poslednjih godina u svetu sve češće ugrožava krompir visokim intenzitetom zaraze. U Evropi TSWV se na krompiru javlja sporadično i retko. Pojava ovog virusa može često da bude i potcenjena, jer simptomi mogu da budu pripisani drugim patogenima. Krompir može da bude naročito značajan kao domaćin jer se TSWV prenosi i krtolama. Iako za sada ovaj virus u našoj zemlji nije detektovan na krompiru, postoji potreba da se razviju brze i pouzdane metode njegove detekcije u zeljastim organima i krtolama. U ovom radu ispitivana je i osetljivost nekoliko sorti krompira na populaciju TSWV prisutnu kod nas u usevu duvana.

Iznikle biljke pet sorti krompira (Aladin, Arnova, Riviera, Curoda i Kondor) inokulisane su primenom dve različite metode izolatima TSWV iz duvana. Mehaničke inokulacije su obavljene korišćenjem 0,01 M fosfatnog pufera pH 7,0 i 0,1% natrijum-sulfita. Zaražene biljke dobijene su i kalemljenjem klica krompira izdancima paradajza, sistemično zaraženim istim izolatima TSWV. Izolati su prethodno potpuno laboratorijski okarakterisani. S obzirom na neravnomernu distribuciju TSWV u biljkama domaćinima i generalno otežano dokazivanje virusa u krtolama krompira, prisustvo virusa dokazivano je u poduzorcima pripremljenim od lišća sa i bez simptoma i iz različitih delova krtole (uzdužno presečene površine krtole, srži krtole, epidermisa, kore i sudovnog tkiva, okca ili

73


tkiva vršnog i pupčanog dela ili zbirnog uzorka sa svih ovih mesta).Testiranje je obavljeno ELISA testom, primenom antiseruma (Loewe Biochemica, Germany).

Primenom oba načina prenošenja TSWV, svih pet sorti krompira ispoljilo je visoku osetljivost razvijajući uočljive simptome uz brzo propadanje biljaka. Simptomi u vidu nekrotičnih šara na lišću, nekrotične pegavosti na listu i stablu, bili su praćeni naglim propadanjem vrha izdanaka i nekroze celih biljaka. Od inokulisanih, samo na sorti Aladin javili su se simptomi na krtolama u vidu udubljenih nekrotičnih prstenova ili koncentričnih prstenastih pega ili pukotina na peridermu i unutrašnje nekroze krtola. Na krtolama ostalih sorti nije bilo simptoma. Prisustvo virusa u pojedinačnim uzorcima sa različitih organa biljke kao i zbirnim uzorcima sa svake biljke, uspešno je dokazano bez obzira da li su simptomi bili ispoljeni ili ne. Virus jedino nije mogao biti detektovan u najmlađem potpuno razvijenom lišću gde se još nisu javili simptomi.

Dobijeni rezultati ukazuju na veliku osetljivost ispitanih sorti krompira na TSWV u eksperimentalnim uslovima. Virus je uspešno detektovan u različitim delovima krtole bez obzira na pojavu simptoma. Naročito je važno da je detekcija TSWV bila uspešna u krtolama bez naklijavanja, što preporučuje ovu metodu za rutinsku detekciju. Neophodna su dalja ispitivanja kojima bi se utvrdila mogućnost prenošenja TSWV sa useva duvana na krompir, kao i ispitivanje osetljivosti različitih sorti krompira u prirodnim uslovima.

74


36. OSETLJIVOST NEKIH SORTI KROMPIRA PREMA PRSTENASTOJ NEKROZI KRTOLA

Milošević Drago1, Broćić Zoran2, Đalović Ivica1

1Univerzitet u Kragujevcu - Agronomski fakultet, Čačak 2Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd

[email protected]

Prstenasta nekroza krtola krompira (PNKKr) je bolest koja se ispoljava na krtolama zaraženim nekrotičnim sojem Y virusa krompira (Potato virus Y, PVY), i to samo na osetljivim sortama. Za takve sorte ova bolest je veoma značajna. U uslovima visokog infekcijskog pritiska virusima nema druge zaštite osim da se izbegne njihovo gajenje, bez obzira na njene konzumne i druge kvalitete. Za sorte koje na zarazu Y-VKr ne reaguju pojavom simptoma na krtolama, bolest ima manji značaj, koji se ogleda u smanjenju prinosa, što je opšte poznato.

Cilj ovih istraživanja je bio da se utvrdi osetljivost sorti krompira prema ovoj bolesti, koje su u postupku introdukcije u našu zemlju radi gajenja i širenja u proizvodnji. To su sorte koje se uzgajaju u preliminarnim i sortnim ogledima namenjenim priznavanju, odnosno stavljanju na sortnu listu naše zemlje.

Ogledi za ova istraživanja su izvedeni 2004, 2005 i 2008. godine u području Zapadne Srbije (Čačak i Guča). Stepen jednogodišnje zaraze Y virusom u pomenutim lokalitetima veći od 50%, što je utvrđeno prethodnim istraživanjima. U oglede su bile uključene sledeće sorte krompira: Amorosa, Mustang, Fontane, Arinda, Peroko, Tresor, Marianne, Rudolph, AR 99521, Fabiola, Manitu, Roko, Aladin, Agria, Presto, Elfe, Baccara, Ewelina, Laura, Red fantazy, Belarosa, Rozalind, Vineta, Marabel, Anuscha, Finka, Espirit, Carrera, Ambition, Murato, Arrow, Riviera, Matador, Arnova, Agata, Ares, Impala, Markis, Almera, Stirling, Europrima, Tomenza, Kamila, Omega, Jally, Tizia, Eldina, Nagiva, Roxana, Eeurostarch, Liseta, Artemis, Kennebec, Cleopatra, Kondor, Desiree, Towka, Avalon, Sinora, Tresor, Arrono, Arielle, Rodeo, Markies, Marlen, Kuroda i Virgo.

Na kraju vegetacije su pregledane sve proizvedene krtole pomenutih sorti, radi utvrđivanja eventualnog prisustva bolesti. Rezultati istraživanja su pokazali da su se na sortama Arielle i Finka pojavili simptomi bolesti na više od 30% krtola u prvoj godini.

Osetljive sorte na ovu bolest se ne preporučuju za gajenje u uslovima visokog infekcijskog pritiska virusima, kao što je to slučaj u našoj i državama u okruženju. Krtole zaraženih biljaka krompira sorti Arielle i Finka nemaju tržišnu vrednost. Treba na vreme sprečiti svaki pokušaj uvoza sadnog materijala ovih sorti, kako bi se izbegle štetne posledice neminovne zaraze Y-VKr. Kao važan kriterijum u oceni vrednosti sorti, pored prinosa i drugih osobina, prilikom stavljanja na sortnu listu, trebalo bi uvrstiti i osetljivost sorte na nekrotični soj Y-VKr.

75



37. MANDIPROPAMID – NOVI FUNGICID ZA SUZBIJANJE PROZROKOVAČA PLAMENJAČE KROMPIRA

(Phytophthora infestans) Rekanović Emil1, Stepanović Miloš1, Stević Milan2,

Milijašević Svetlana1, Todorović Biljana1

1Institut za pesticide i zaštitu životne sredine, Beograd 2 Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd

[email protected]

Mandipropamid pripada novoj grupi fungicida – amidi karboksilne kiseline (Carboxylic Acid Amides, CAA grupa). To je preventivni lokal-sistemični folijarni fungicid koji u određenom stepenu ispoljava i kurativni efekat. Mandipropamid se čvrsto vezuje za voštanu prevlaku nadzemnih delova biljaka i teško se spira. Efikasno inhibira klijanje spora, porast micelije i sporulaciju patogena. Takođe, mandipropamid sprečava inkapsulaciju zoospora Phytophthora infestans i inhibira regeneraciju protoplasta. Na biohemijskom nivou mandipropamid u miceliji P. infestans utiče na promenu u biosintezi fosfolipida tako što inhibira sintezu fosfatidilholina (lecitin), te supresirajuće deluje na poslednji enzim u Kenedijevom putu – fosfoholintransferazu. Ovaj mehanizam delovanja je jedinstven i drugačiji od mehanizma delovanja svih do sada poznatih hemijskih grupa fungicida zato što smanjuje mogućnost pojave ukrštene rezistentnosti i omogućava kombinovanje sa drugim fungicidima. Mandipropamid je poznat pod komercijalnim imenom Revus 250 SC® (250 g/l a.m.).

Poljski eksperimenti su izvedeni po EPPO metodi PP 1/2(3) tokom 2006. i 2007. godine. Intenzitet oboljenja na kontrolnim parcelama i tretmanima izračunat je po formuli Townsend-Heubergera, a efikasnost po Abbottu. Ispitivani fungicid Revus 250 SC ispoljio je visoku efikasnost u suzbijanju prouzrokovača plamenjače krompira P. infestans. Između efikasnosti Revus 250 SC (96,3-99,2%) i standarda Quadris (94,1-95,2%), nije zabeležena statistički značajna razlika. Dvogodišnja ispitivanja na dva lokaliteta u Srbiji pokazala su da je Revus 250 SC® veoma efikasan u suzbijanju prouzrokovača plamenjače krompira P. Infestans, čak i u uslovima jake zaraze i pri dužim vremenskim intervalima izmedju tretmana.

76


38. PRISUSTVO KROMPIROVIH CISTOLIKIH NEMATODA NA PODRUČJU KRUPNJA

Bačić Jasmina PDS Institut „Tamiš“, Pančevo

jbacic2001@ yahoo.com

Krompirove cistolike nematode (KCN) Globodera rostochiensis (Wollenweber, 1923) i G. paliida (Stone, 1973) su karantinski regulisane vrste nematoda u većem broju zemalja širom sveta. Posle prvog nalaza G. rostochiensis kod nas 1999.godine, u cilju usaglašavanja sa protokolima koji se primenjuju u zemljama EU, naša zemlja posvećuje punu pažnju sprovođenju zdravstvene kontrole semenskog krompira. Tokom poslednje decenije, redovnim zdravstvenim pregledom zemljišta poreklom sa parcela namenjenih za proizvodnju semenskog krompira u zapadnoj Srbiji otkrivena su nova žarišta G. rostochiensis. 2005. godine po prvi put je registrovana i vrsta G. pallida. Jedan od prvih nalaza G. rostochiensis potiče sa planine Jagodnje zbog čega je deo teritorije Krupnja bio proglašen za karantinsko područje. Kako do sada nisu vršena istraživanja prisustva KCN poreklom sa parcela pod merkantilnim krompirom na ovoj teritoriji, u 2008. su započeta i ispitivanja zemljišta poreklom sa poteza ranije utvrđenih zaraženih parcela tokom redovne zdravstvene kontrole zemljišta.

U periodu od 2000. do 2008.godine na ovom području analizirano je zemljište poreklom sa 108 parcela namenjenih za proizvodnju semenskog krompira, na ukupnoj površini od oko 140 ha. Za potrebe ispitivanja prisustva KCN u merkantilnom usevu, u 2008. je analizirano zemljište poreklom sa 17 parcela, posle precvetanja krompira, na ukupnoj površini od 15 ha. Primenjene su međunarodno priznate metode za uzorkovanje i izdvajanje cistolikih nematoda. Identifikacija vrste izvršena je analizom diferencijalnih karakteristika vulvalno-analnog konusa cisti i jedinki drugog juvenilnog stadijuma (J2). U cilju određivanja gustine populacije odnosno vitalnosti cisti, utvrđenih na parcelama pod merkantilnim krompirom korišćena je električna mehanička mešalica.

Tokom redovne zdravstvene kontrole zemljišta poreklom sa parcela namenjenih za proizvodnju semenskog krompira na prisustvo KCN, na području Krupnja utvrđeno je 9 zaraženih parcela čiji nalazi datiraju od 2000. do 2005. U 2008. godini je na potezima zaraženih parcela pod nazivom “Brdo”, “Vukovo Voće”, “Legina Torina” i “Đokina Njiva” registrovano 5 zaraženih parcela pod merkantilnim krompirom. Prosečna brojnost cisti kretala se od 38 do 190, sa visokom vitalnošću koja je iznosila od 800 do preko 7000 jaja i J2 u 100 grama zemljišta. Na svim zaraženim parcelama identifikovana je samo vrsta G. rostochiensis. Ovi nalazi ukazuju da se na potezima ranije utvrđenih zaraženih parcela namenjenih za proizvodnju semenskog krompira nastavilo sa gajenjem osetljivih sorti

77


merkantilnog krompira u uskom plodoredu. U cilju sprečavanja daljeg širenja i iskorenjivanja KCN na ovom području potrebno je nastaviti nadzor parcela pod merkantilnim krompirom.

39. ISPITIVANJE OTPORNOSTI - OSETLJIVOSTI SORTI KROMPIRA NA Globodera rostochiensis U LOKALITETU

PLANINA NA JAGODNJI Krnjaić Đorđe¹, Poštić Dobrivoj¹, Ćalić Radmila² ¹Institut za zaštitu bilja i životnu sredinu, Beograd

²Zavod za poljoprivredu „Loznica”, Loznica [email protected]

Lokalitet „Planina” na Jagodnji predstavlja jedan od tri prva nalazišta zlatno-žute krompirove nematode (Globodere rostochiensis (Woll.) Behrens 1975) u Srbiji (Krnjaić et. al. 2000). Na ovoj parceli sledeće godine gajen je merkantilni krompir a na jednom njenom delu kasnije vršena su ispitivanja otpornosti-osetljivosti nekih sorata krompira (Bačić, 2008). U međuvremenu mi smo za ispitivanja osetljivosti, odnosno otpornosti krompira prema G. r. i G. p. prikupili bogatu kolekciju sorti krompira (41) sa kojima je u 2008 godini zasnovan ogled na navedenoj površini i za navedene svrhe.

Među ispitivanim sortama krompira nalazile su se osetljive sorte na G. r. i G. p. (Desiree, Kondor, Kennebec, Cleopatra, Aladin, Romano, Virgo i Rivijera) i sorte koje su deklarisane kao otporne na jednu ili više rasa (patotipova) G.r. a neke uz to i na G. pallida (Esprit i Sante). Za izvestan broj sorti krompira nije (u literaturi) deklarisana otpornost-osetljivost prema G.r. ili G.p.

Pošto su u spektru ispitivanih sorti bile zastupljene sorte otporne samo prema G. r. patotip 1 odnosno Ro1 (Agata, Arnova, Almera, Agria, Amorosa, Kuroda, Roko, Red Scarlet, Carera, Liseta, Markies, Vineta i Dita); sorte otporne na patotipove 1 i 4 (Ro 1,4: Tresor, Presto, Finka, Camilla, Elfe, Europrima i Omega); jedna sorta otporna na Ro 1,3,4,5 (Jelly); jedna sorta otporna na svih pet patotipova G. r. (Tizia), bilo je moguće izdiferencirati koji patotip G.r. je prisutan u populaciji na Jagodnji. Pošto su dve sorte (Sante i Esprit) deklarisane kao otporne na jedan ili oba patotipa G.p. takođe je bilo moguće odrediti patotip G.p. u populaciji na Jagodnji u koliko je eventualno prisutan. Sve sorte deklarisane kao otporne na Ro1 ispoljile su otpornost prema ovom patotipu.

Na sortama koje nisu deklarisane kao otporne prema G.r. ili G.p. (Bacara, Monako, Anuschka, Avalon, Faluka, Tomensa, Roxana, Eldena i Naviga) nisu utvrđene ciste na korenovom sistemu. Kod nekih od njih u zoni korenovog sistema utvrđeni su mužjaci, ali i pored toga kod njih nije došlo do formiranja cista. Ova ispitivanja biće nastavljena i sledeće odnosno

78


sledećih godina, a u skladu sa stvaranjem, introdukcijom i uvođenjem u proizvodnju novih sorti krompira u Srbiji.

40. KROMPIROVE CISTOLIKE NEMATODE U SRBIJI - POČETNA ISKUSTVA SA ERADIKACIJOM I ŠTETAMA

Radivojević Milan Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Institut za

Fitomedicinu, Beograd [email protected]

Krompirove cistolike nematode (KCN) su u Srbiji, kao i svuda u svetu gde se gaji krompir, karantinski štetni organizmi. Zato su nadležne državne službe u obavezi da sprovode mere za njihovo otkrivanje, iskorenjivanje (eradikaciju) i sprečavanje širenja na nove površine. U Srbiji se na ovoj problematici intenzivnije radi poslednjih godina. Uprava za zaštitu bilja, kao nadležni državni organ, redovno koordinira pregled zemljišta na KCN u okviru zdravstvene kontrole proizvodnje semenskog krompira. To je i osnovni sistemski mehanizam administrativnog delovanja na detekciji zaraženih parcela - žarišta, i sprečavanju širenja. Do sada su KCN u Srbiji nađene u nekoliko područja u zapadnim krajevima, ne slučajno baš tamo gde se krompir intenzivnije gaji. Žuta KCN (Globodera rostochiensis) je prisutna u većini tih žarišta, a bela KCN (G. pallida) samo na jednom užem lokalitetu na planini Javor. U okviru tekućeg projekta Uprave za zaštitu bilja, Poljorivredni fakultet iz Beograda radi na eradikaciji bele KCN u žarištu na Javoru i žute KCN u žarištu na Ponikvama kod Užica.

KCN su praktično nepokretne u zemljištu, pa ne mogu same da se sele sa parcele na parcelu. Druga slabost im je uska oligofagnost - ako na površinama gde se gaji krompir nema krompira, one tokom nekoliko godina izumiru od gladi. Zato je i osnovna sistemska mera eradikacije KCN prestanak gajenja krompira na zaraženoj površini, sa očekivanjem da se ona za 8 - 10 godina sama ''očisti'', jer će nematode u njoj da izumru, a nove ne mogu same da dođu iz okruženja.

Na parceli sa belom KCN na Javoru i jednoj parceli na Ponikvama jako zaraženoj žutom KCN, krompir je poslednji put bio gajen 2005., a zatim je tu obustavljena svaka proizvodna aktivnost. Tada su na ovim parcelama formirani kontrolni punktovi za praćenje dinamike iskorenjivanja. Ove godine, dakle posle tri godine, očekivao se primetan pad vitalnosti prisutnih cista nematoda. Međutim, utvrđeno je i dalje relativno brojno prisustvo visoko vitalnih cista, znak da se populacija podmlađuje. Uzrok je brzo otkriven. To je samonikli krompir, koji u velikom broju zaostaje posle useva i uspešno se sam održava još godinama posle toga, a na njemu i KCN podmlađuju svoju populaciju. Zato se kao deo

79



dobre prakse eradikacije KCN puna pažnja mora posvetiti efikasnom uklanjanju samoniklog krompira sa zaražene parcele. Ovakva mera će se sigurno ekonomski opravdati, jer će iskorenjivanje KCN ubrzati bar za nekoliko godina, pa za toliko ranije i omogućiti vraćanje parcele u proizvodnju.

U toku vegetacije ove godine, na jednoj većoj parceli pod krompirom na Ponikvama, locirano je malo žarište, tzv. ''oaza'', žute KCN, površine oko 7 ari. To je omogućilo da se ispita veza između prinosa krompira i brojnosti nematoda. U odnosu na nezaraženi, u jako zaraženom delu prinos je bio manji za oko 30%.

41. PATOTIP Pa3 NEMATODE Globodera pallida

PRISUTAN U SRBIJI Radivojević Milan, Stančić Tijana

Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Institut za Fitomedicinu, Beograd

[email protected]

Krompirove cistolike nematode (KCN), karantinske štetočine krompira, ispoljavaju infraspecijsku specijalizovanost prema određenim vrstama ili sortama biljaka kao svojim domaćinima. Prema još uvek široko prihvaćenoj klasifikaciji Korta i saradnika (1977), žuta KCN, Globodera rostochiensis, ima pet patotipova (Ro 1 - Ro 5), a bela KCN, Globodera pallida tri (Pa1 - Pa3). U Evropi su prisutni Ro1,2 i 3, kao i Pa2 i Pa 3, pa se njima i posvećuje pažnja u selekciji sorata krompira sa otpornošću prema KCN kod vodećih evropskih selekcionera. Do sada je uopšte i selekcionisan relativno mali broj sorata otpornih na belu KCN, a i od njih većine još nema kod nas.

Bela KCN je u Srbiji do sada nađena samo na jednoj dosta izolovanoj parceli na planini Javor. Cilj ovog rada je da ispita kom patotipu pripada ta populacija. U laboratorijskom ogledu sa biljakama krompira gajenim u teglama sa peskom pod kontrolisanim uslovima, ispitane su tri sorte krompira: Virgo, kao kontrola osetljiva i na Pa 2 i na Pa 3; Innovator, kao kontrola otporna i na Pa 2 i na Pa 3, i Sante, otporna na Pa2 a osetljiva na Pa 3, kao diferencijalna sorta za ova dva patotipa. Tri meseca posle inokulacije sa po 50 visoko vitalnih cista po biljci, analizirano je prisustvo nove generacije nematoda, i na osnovu brojnog odnosa ćerki (Pf) i majki cista (Pi) cenjena je otpornost ovih sorata prema ispitivanim nematodama. Više ćerki nego majki znači osetljivost biljke, i obrnuto.

Na sorti Virgo je kod svih pet biljaka nova generacija bila 3 do 4 puta brojnija od majki (Pf:Pi = 3.70). Na sorti Sante, iako nešto manje nego kod Virgo, generacija ćerki je bila brojnija od majki takođe kod svih pet ispitivanih biljaka, (Pf:Pi = 1.39). Na otpornoj sorti Innovator, kod svih biljaka

80



nova generacija je bila znatno malobrojnija, u proseku svega 10 % od materinske (Pf:Pi = 0.1).

Iz toga se može zaključiti da je u Srbiji, na zaraženoj parceli na planini Javor, prisutan treći patotip (Pa 3) bele KCN, Globodera pallida. Dotična parcela je inače već tri godine pod režimom eradikacije G. pallida, trenutno u okviru projekta Uprave za Zaštitu bilja. Trebalo bi odobriti uvoz nekih novijih sorata sa otpornošću prema Pa 3, i sa njima u ponovljenim ogledima potvrditi rezultat ovog rada, ali i postepeno ispitati komercijalnu prihvatljivost tih sorata na prostoru Srbije.

42. ŽIVOTNI CIKLUS KARANTINSKE NEMATODE KROMPIRA Globodera pallida Stone

Oro Violeta Institut za zaštitu bilja i životnu sredinu, Beograd

[email protected]

Bleda cistolika nematoda krompira - Globodera pallida Stone spada

u grupu karantinskih nematoda, što znači da pripada najznačajnijim parazitima jedne od četiri životne namirnice. Ciste ove nematode mogu opstati i do 30 godina u zemljištu i veoma su otporne na različite vrste hemikalija. Proučavan je životni ciklus G. pallida kako bi se bolje upoznale biološke osobine ovog parazita i mere borbe učinile efikasnijim.

Ciste G. pallida sa lokaliteta Kladnica su gajene u saksijama sa biljkama krompira sorte Tivoli na temperaturi:18 - 250C. Ekstrakcija cisti i pokretnih stadijuma je vršena elutriacionim postupkom na Spirsovom aparatu uz izdvajanje na sitima od 150 μm i 40 μm. Ostali stadijumi pronađeni u tkivu su dobijeni bojenjem tkiva kiselim fuksinom.

Postoje tri životna stadijuma G. pallida: stadijum jajeta, larve i adulta. Stadijum larve ima četiri larvena stupnja. Larve prvog stupnja su nepokretne i ne hrane se. One se presvlače u jajetu i iz njega izlazi invazivna larva drugog stupnja koja se ubušuje u koren krompira. Piljenje larvi u eksperimentalnim uslovima je trajalo tri dana (18 - 230C). U tkivu korena larva drugog stupnja se presvlači u kratkoživeće i nepokretne larve trećeg i četvrtog stupnja. Od larve četvrtog stupnja se razvijaju ili pokretni mužjaci koji izlaze iz tkiva i oplođavaju ženke ili nepokretne preadultne ženke. Prve mlade ženke su se videle sedam nedelja po invaziji larvi drugog stupnja. Naredne sedmice su primećeni i mužjaci. Posle oplođenja ženke se pretvaraju u cistu sa većim brojem jaja (nekoliko stotina). Ciste su ujedno infektivni materijal i konzervacioni oblik zahvaljujući kome jaja opstaju u dužem vremenskom periodu.

81



43. STATUS NEKIH SORATA PARADAJZA KAO DOMAĆINA KROMPIROVE CISTOLIKE NEMATODE Globodera rostochiensis

Radivojević Milan, Stančić Tijana Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Institut za

Fitomedicinu, Beograd [email protected]

Krompirove cistolike nematode (KCN) su u svetu ekonomski značajne štetočine krompira, sa karantinskim statusom. Od dve poznate vrste, žuta KCN, Globodera rostochiensis je u Evropi više rasprostranjena, pa zato i štetna, naročito njen prvi patotip (Ro 1). Pošto za suzbijanje KCN nema odgovarajuće hemijske zaštite, u integralnom sistemu mera važno mesto imaju vrste ili sorte biljaka koje ubrzavaju iskorenjivanje nematoda iz zaraženog zemljišta.

Jedna od održivih mogućnosti ovakvog, u suštini biološkog suzbijanja KCN, su otporne sorte gajenih biljaka, inače domaćina ovih nematoda. Kod glavnog domaćina, krompira, na ovakvoj selekciji se odavno namenski radi, i postoji dosta sorata sa deklarisanom otpornošću na nivou patotipa KCN. I paradajz generalno važi za domaćina KCN, ali se malo zna o statusu pojedinih sorata kao domaćina kako vrsta, tako i patotipova KCN.

U Srbiji je, po dosadašnjim saznanjima, u nekoliko lokaliteta prisutan samo prvi patotip žute KCN, Ro 1. U ovom radu je preliminarno ispitan status 7 sorata paradajza, komercijalno prisutnih u domaćoj proizvodnji: NS jabučar, Pokep VF, Narvik, Sen Pjer, Marmande, Marglobe i Mobil kao domaćina Ro 1. U saksijskom ogledu u stakleničkim uslovima po tri biljke svake sorte inokulisane su sa po 50 cista (Pi). Status sorte kao domaćina ocenjivan je na osnovu formiranja nove generacije nematoda, prvenstveno na osnovu njihove brojnosti (Pf), a dopunski i na osnovu vitalnosti i veličine novih cista u odnosu na materinsku generaciju (inokulum).

Prema još nepotpunim podacima, kao domaćini ali vrlo slabi (manje ćerki od majki) pokazale su se sorte NS jabučar (Pf:Pi = 0.28) i Pokep VF (Pf:Pi = 0.10). Kod obe sorte nove ciste su bile vrlo sitne i pretežno sterilne, tj. bez jaja. Kod preostalih pet sorata, Narvik, Sen Pjer, Marmande, Marglobe i Mobil, nije utvrđeno prisustvo nove generacije nematoda, što ukazuje na otpornost ovih sorata prema patotipu Ro1 žute KCN.

Dobijene rezultate treba proveriti i u poljskim uslovima, pre donošenja zaključaka o njihovom statusu. Ako se njihova otpornost potvrdi, ove i slične sorte paradajza mogle bi se uključiti u integralni sistem mera eradikacije žute KCN, patotip Ro 1, tamo gde je to ekonomski prihvatljivo, tj. u malim lokalnim žarištima površine do nekoliko ari.

82



44. Colletotrichum acutatum – PROUZROKOVAČ ANTRAKNOZE PARADAJZA

Živković Svetlana¹, Stojanović Saša¹, Ivanović Žarko¹, Gavrilović Veljko¹, Balaž Jelica²

¹Institut za zaštitu bilja i životnu sredinu, Beograd ²Univerzitet u Novom Sadu - Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

[email protected]

Gljiva Colletotrichum acutatum - prouzrokovač antraknoze, kosmopolitska

je vrsta umerenog i tropskog klimata, prisutna na velikom broju domaćina i često ekonomski veoma štetna. Sposobnost ove vrste da latentnu infekciju plodova jabučastog i koštičavog voća, jagoda, badema, grožđa i citrusa izazove u toku vegetacije, a simptome ispolji nakon berbe, konstatovana je širom sveta od strane mnogih istraživača (Adaskaveg and Hartin, 1997; Ivanović i sar., 2007; Freeman et al., 2001; Masako et al., 2004; Peres et al., 2005; Trkulja, 2000; Weckert et al., 2006). Osim na voću, patogenost C.acutatum je dokazana i na plodovima paradajza i paprike (Kim et al., 2008; Jelev et al., 2008).

Tokom 2007. godine sa pijaca i marketa u Beogradu, prikupljeni su plodovi paradajza sa izraženim simptomima antraknoze: kružnim ili nepravilnim ulegnutim pegama svetlo do tamno mrke boje. U uslovima povećane vlažnosti nekrotične površine se povećavaju i spajaju, a plodovi brzo bivaju u potpunosti zahvaćeni antraknozom. Na uzdužnom preseku tkivo ploda je dezorganizovano i vodenasto.

Izolacija patogena obavljena je isecanjem fragmenata sa prelaza zdravog u obolelo tkivo i zasejavanjem u Petri kutije sa krompir glukoznim agarom (KGA). Kulture su inkubirane 7 dana na temperaturi od 250C, a nakon toga je proverena patogenost, proučene osnovne morfološke karakteristike i obavljena molekularna identifikacija 3 odabrana izolata.

Plodovi paradajza veštački su inokulisani nanošenjem fragmenata micelije ispitivanih izolata (veličine 5mm), starosti 10 dana, u otvore napravljene sterilnim skalpelom. Plodovi su potom ostavljeni u vlažnoj komori, a nakon 4 dana oko mesta inokulacije konstatovana je pojava mrkih nekrotičnih zona. Na kontrolnim plodovima nije bilo znakova infekcije. Formiranje plodonosnih tela – acervula, usledilo je posle 7 dana. Simptomi ispoljeni na veštački inokulisanim plodovima paradajza u potpunosti su odgovarali simptomima antraknoze nastalim u prirodnim uslovima.

Na hranljivoj podlozi (KGA) izolati gljive obrazuju beličastosivu do tamnosivu vazdušastu miceliju, često zoniranog izgleda. Sa naličja kulture uočava se narandžasta pigmentacija. Acervule su sitne, koncentrično ili nepravilno raspoređene u kulturi, tamno mrke do crne boje, bez seta. Konidije su jednoćelične, hijalinske, cilindrične ili elipsoidne sa zaobljenim krajevima, ili blago sužene prema jednom kraju, dimenzija 11,2 -17,6 x 3,2 -

83


4,8 µm. Navedeni osobine izolata odgovaraju literaturnim opisima vrste C. acutatum (Gunnell and Gubler, 1992).

Molekularna identifikacija izolata obavljena je primenom specifičnih prajmera CaInt2/ITS4. Prisustvo amlifikovanog produkta od 490 bp ukazuje da dobijeni izolati gljive poreklom sa ploda paradajza pripadaju vrsti C. acutatum. Ovo je prvi nalaz C. acutatum na paradajzu u Srbiji.

46. SUZBIJANJE KOROVA U USEVIMA LUKA I PRAZILUKA Jovanović Radovanov Katarina, Vrbničanin Sava,

Stević Milan, Elezović Ibrahim Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd

[email protected]

Tokom vegetacionih sezona 2004-2006 godine obavljena su ispitivanja efikasnosti i fitotoksičnosti preparata LONTREL 100 u usevima luka (iz arpadžika i semena) i praziluka. Ispitivanja su obavljena na nekoliko lokaliteta: Smederevska Palanka, Novi Karlovci (luk iz arpadžika), Stara Pazova, Sremska Mitrovica (luk iz semena), Slanci, Sovljak i Surčin (praziluk).

Ogledi su izvedeni saglasno standardnim EPPO metodama i obuhvatali su sledeće tretmane: 1,2 l/ha, 1,5 l/ha (za efikasnost) i 3 l/ha (za fitotoksičnost). Kao standard korišćen je GOAL (1,5 l/ha).

Tokom ispitivanja u usevima je bilo zastupljeno 26 korovskih vrsta. Preparat LONTREL 100 ispoljio je odlično delovanje na: Abutilon theophrasti, Ambrosia artemisifolia, Anthemis arvensis, Bilderdykia convolvulus, Capsella bursa-pastoris, Cirsium arvense, Datura stramonium, Galinsoga parviflora, Lactuca seriola, Lathyrus tuberosus, Solanum nigrum, Sonchus oleraceus i Xanthium strumarium. Zadovoljavajuće delovanje ostvareno je u odnosu na: Chenopodium hybridum, Daucus carota, Hibiscus trionum i Lamium purpureum. LONTREL 100 nedovoljno je efikasan za Amaranthus retroflexus, Chenopodium album, Convolvulus arvensis, Galium aparine, Polygonum aviculare, P. lapathifolium, P. persicaria, Sinapis arvensis i Stachys annua. Potvrđeno je da se manje količine preparata mogu koristiti ako su korovi u mlađem razvojnom stadijumu.

Osim ostvarene očekivane efikasnosti ova ispitivanja su pokazala da je izuzetno važno voditi računa da usevi luka i praziluka pri primeni preparata LONTREL 100 ne budu pod stresom (suša i sl.) kao i da biljkama nisu oštećeni kutikularni voskovi. Prilikom rasađivanja praziluka obavezno treba vršiti skraćivanje listova. Ni u kom slučaju se pri primeni ovog preparata ne sme dodavati okvašivač.

84



47. IDENTIFIKACIJA I MOLEKULARNA KARAKTERIZACIJA IZOLATA Iris yellow spot virus DETEKTOVANOG U SRBIJI

Bulajić Aleksandra1, Jović Jelena2, Krnjajić Slobodan2, Petrov Milena3, Đekić Ivana4, Krstić Branka1

1Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd 2Institut za zaštitu bilja i životnu sredinu, Odsek za

štetočine bilja, Beograd 3Poljoprivredna stanica, Novi Sad

4Stipendista Ministarstva nauke Republike Srbije [email protected]

Iris yellow spot virus (IYSV) - EPPO Alert lista, sve više privlači pažnju naučne i stručne javnosti širom sveta kao jedan od novije otkrivenih Tospovirus–a, koji naglo dobija na značaju (“emerging” virus). Od 2002. godine zabeleženo je njegovo izrazito širenje na crnom luku, praziluku i na nekoliko vrsta ukrasnih biljaka u više zemalja u Evropi.

U periodu od 2005–2007. godine ispitivano je prisustvo IYSV u Srbiji na ukrasnim biljkama u zaštićenom prostoru i semenskom usevu crnog luka (Allium cepa) na otvorenom polju. U usevu semenskog luka, na lokalitetu Sirig, tokom jula meseca 2007. godine uočeni su simptomi koji su odgovarali ovom virusu u vidu hlorotičnih i nekrotičnih izduženih pega oblika dijamanta na liskama i cvetonosnom stablu. Intenzitet oboljenja bio je veoma visok, oko 80%. Prikupljeno je 34 uzorka lišća i cvetonosnog stabla sa simptomima koji su testirani DAS ELISA testom i komercijalnim antiserumima (Loewe Biochemica, Germany) na prisustvo Tomato spotted wilt virus (TSWV), Impatiens necrotic spot virus (INSV) i IYSV. Detektovan je samo IYSV i to u 26 uzoraka luka.

Nakon mehaničkih inokulacija niza test biljaka, Nicotiana tabacum cv. Samsun i cv. Prilep ispoljile su mozaik, Chenopodium quinoa lokalne hlorotične pege, a N. benthamiana je bila latentno zaražena. Ispitivanja su pokazala da je IYSV veoma teško izolovati na test biljke što je u saglasnosti sa rezultatima drugih autora. Za dalju potvrdu identiteta i karakterizaciju virusa u prirodno zaraženim biljkama korišćena je RT-PCR metoda i sekvencioniranje dobijenih amplikona. Totalna RNA ekstrahovana je iz dve prirodno zaražene biljke (izolati 605-SRB i 622-SRB) korišćenjem RNeasy Plant Mini Kit (Qiagen, Hilden, Germany). RT-PCR procedura sprovedena je korišćenjem OneStep RT PCR Kit (Qiagen, Hilden, Germany) sa parom prajmera IYSV56U/IYSV917L koji umnožava ceo nukleokapsidni gen (NC). Amplikoni očekivane veličine (896 bp) oba izolata prečišćeni su (QUIAqick PCR Purification Kit, Qiagen, Hilden, Germany) i sekvencionirani (GenBank Acccession No. EU586203 i EU750697). BLAST analiza sekvenci dva izolata iz Srbije pokazala je 99,2% međusobne identičnosti, a 86 do 97%

85


identičnosti sa sekvencama NC gena svih drugih izolata IYSV deponovanih u NCBI bazi podataka. Najviši stepen identičnosti ispoljen je sa izolatima IYSV iz praziluka (EF427447) i crnog luka (EF419888) iz Španije. Kako ovaj virus predstavlja veliku opasnost za proizvodnju luka gde god se pojavi, podaci o njegovom prisustvu u Srbiji privlače veliku pažnju. Neophodno je hitno preduzeti dalja detaljna istraživanja prisustva, rasprostranjenosti, izvora inokuluma i epidemiologije oboljenja koje izaziva i svih drugih pitanja koja bi mogla da pomognu kontroli daljeg širenja i eradikaciji.

48. RAZLIČITA OTPORNOST GENOTIPOVA KUPUSA NA NAPAD DUVANOVOG TRIPSA (Thrips tabaci Lindeman) I

KUPUSNIH STENICA (Eurydema spp) Trdan Stanislav1, Andjus Ljiljana2, Valič Nevenka1, Vovk Irena3,

Martelanc Mitja3, Simonovska Breda3, Vidrih Rajko4, Vidrih Matej1, Žnidarčič Dragan1

1Biotehnički fakultet Univerziteta u Ljubljani, Odsek za agronomiju, Ljubljana, Slovenija

2Prirodnjačkii muzej,Beograd 3Nacionalni institut za hemiju, Laboratorija za hemiju hrane,

Ljubljana, Slovenija 4Biotehnički fakultet Univerziteta u Ljubljani, Odsek za nauku o hrani i

tehnologiji hrane, Ljubljana, Slovenija

Gajenje kupusa ima veliki značaj u Slovenačkom povrtarstvu. O tome govori činjenica da 500 proizvođača uzgaja kupus na 400 ha - što čini 33% od svih površina zasađenih povrćem u Sloveniji. Kupus kao povrtarska kultura je podložan oštećenjima od velikog broja različitih štetnih vrsta insekata. To dovodi do smanjenja prinosa u proizvodnji kupusa, a poseban problem je nedostatak znanja o mogućim alternativnim metodama za redukciju šteta. Sa namerom da se ovo izbegne, od početka novog milenijuma u Odeljenju za Agronomiju Biotehničkog fakulteta u Ljubljani proučavaju se metode redukcije ekonomskog uticaja štetnih insekata na proizvodnju kupusa metodama koje ne utiču štetno na životnu sredinu.

U dosadašnjim istraživanjima ispitivali smo oštećenja na listovima kupusa koje uzrokuju dve vrste insekata koji sišu biljne sokove, i to duvanovog thripsa (Thrips tabaci) i kupusnih stenica (Eurydema spp.), u zavisnosti od različitih hemijskih komponenata u kupusu. U ovom radu su predstavljeni preliminarni rezultati izučavanja otpornosti različitih genotipova kupusa, odnosno uticaj 11 hemijskih komponenti u listovima kupusa (epikutikularni vosak, α-amirin, β-

86


amirin, lupeol, saharoza, glukoza, fruktoza, vitamin C, palmitnska kiselina, stearinska kiselina i arahidinska kiselina) na štetnost duvanovog tripsa i kupusnih stenica. U toku naših eksperimenata u Ljubljani (Slovenija) ispitano je 20 genotipova (sorti) kupusa. Odabrali smo sledeće sorte: prema dužini perioda rasta: 9 ranih, 5 srednje ranih i 6 srednje kasnih; prema boji listova: 3 crvena i 17 belih i prema genetičkom poreklu: 14 hibrida i 6 varijeteta.

Među sortama smo zabeležili signifikantne razlike u vrednosti indeksa oštećenja prouzrokovanih ishranom obe pomenute štetočine na listovima kupusa. Takođe smo utvrdili smanjenje u težini glavice kupusa i gubitak prinosa uzrokovanog oštećenjem od duvanovog tripsa. Za sve sorte kupusa potvrdili smo nalaz negativne korelacije između stepena oštećenja i sadržaja epikutikularnog voska na listovima kupusa u slučaju delovanja obe ispitivane štetočine.

Istraživanja će biti nastavljena radi određivanja preciznijeg efekata analiziranih hemijskih komponenatau listovima kupusa u kontekstu otpornosti ili osetljivosti na delovanje pomenutih štetnih insekata, istraživanja će biti nastavljena.

49. RASPROSTRANJENOST VIRUSA OBIČNOG MOZAIKA PASULJA (Bean common mosaic virus) U VOJVODINI

Petrović Dragana1, Bagi Ferenc2, Milošević Mirjana3, Vasić Mirjana4, Vujaković Milka1, Ignjatov Maja1,

Nikolić Zorica1

1Nacionalna laboratoija za ispitivanje semena, Novi Sad, 2 Univerzitet u Novom Sadu - Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

3Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, Beograd

4Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad [email protected]

Istraživanja su obuhvatala utvrđivanje prisustva i rasprostranjenosti

ekonomski najštetnijeg virusa pasulja u Vojvodini, virusa običnog mozaika pasulja (Bean common mosaic virus - BCMV).

Tokom 2006. godine prikupljeno je 262 uzorka, sa 22 lokaliteta, koji su po tipu ispoljenih simptoma grupisani u 4 grupe: simptomi tipa A: tamno zeleno obrubljivanje nerava; simptomi tipa B: mozaik u vidu hlorotičnih i zelenih površina, sa blagom naboranošću; simtomi tipa C: mozaik u vidu zelenih i žućkastih difuznih površina i simptomi tipa D: tamno zelena klobučavost listova.

Serološka identifikacija virusa izvršena je DAS ELISA testom uz korišćenje komercijalnog seta antiseruma za detekciju BCMV (LOEWE Biochemica GmbH, Nemačka). Virus je dokazan i na bazi reakcije sledećih test biljaka: Glycine max, Lycopersicon esculentum, Capsicum annuum,

87



Lupinus albus, Vicia faba, Datura stramonium, Zinnia elegans, Nicotiana glutinosa i Nicotiana tabacum var. samsum.

Na osnovu rezultata istraživanja, virus BCMV konstatovan je u 35% testiranih biljaka. Najveća zaraženost biljaka zabeležena je u Čonoplji, na 19 biljaka od ukupno 29 uzoraka iz tog lokaliteta (66%), a najčešći tip simptoma bio je tip B. U uzorcima koji su ispoljavali simptome tipa D nije dobijena pozitivna reakcija na prisustvo ispitivanog virusa.

U cilju potvrde identifikacije serološki detektovanog virusa odabrani izolati testirani su i RT-PCR metodom. Svaki uzorak testiran je sa četiri seta BCMV specifičnih prajmera.

RT-PCR reakcijom su dobijeni umnoženi fragmenti očekivanih veličina, čime je potvrđena serološka determinacija virusa BCMV, kao i pripadnost ovog virusa familiji Potyviridae. Korišćenjem setova prajmera specifičnih za sojeve Russian i NL-3D dokazno je da detektovani izolati BCMV ne pripadaju pomenutim sojevima.

50. DETEKCIJA Pseudomonas savastanoi pv. Phaseolicola

NA SEMENU PASULJA I BORANIJE Popović Tatjana, Balaž Jelica

Univerzitet u Novom Sadu - Poljoprivredni fakultet, Novi Sad [email protected]

Oreolna plamenjača (Pseudomonas savastanoi pv. phaseolicola; u daljem tekstu Psp) je ekonomski štetna bakterioza pasulja i boranije u svetu i kod nas. Kako je zaraženo seme glavni izvor inokuluma, korišćenje zdravog semena za proizvodnju ovih povrtarskih useva kao i sprečavanje uvoza obolelog semena predstavlja osnovni način suzbijanja ove bakterioze.

Cilj ovog rada je detekcija bakterije Psp na semenu pasulja i boranije korišćenjem metode opisane od International Seed Federation. Metoda obuhvata ekstrakciju bakterija iz semena i izolaciju na poluselektivne podloge uz proveru patogenosti dobijenih izolata.

Uzorci za ispitivanja (netretirano seme pasulja i boranije sorti Balkan, Belko, C 20, Dobrudžanski rani, Dobrudžanski rani 7, Dvadesetica, Galeb, HR 45, KB 100, KB 101, Maxa, Medijana, Naya Nayahit, Oplenac, Oreol, Panonski gradištanac, Panonski tetovac, Slavonski žutozeleni, Sremac, Xan 159, Xan 208, Xan 273 i Zlatko) dobijeni su iz kolekcije Phaseolus vulgaris L. Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad. Uzorci su se sastojali od po 5000 zrna. Ekstrakcija je vršena u sterilnom ekstrakcionom rastvoru (8,5 g NaCl, 0,2 ml Tween 20, 1000 ml H2O). Nakon inkubacije (50C preko noći), iz dobijenog ekstrakta pripremana je serija razređenja do 10-5. Standardnom metodom razmaza pomoću staklenog štapića zasejavano je po 0,1 ml od svakog

88



razređenja, kao i nerazređenog ekstrakta na poluselektivne podloge MSP i MT. Uporedo je zasejavan i kontrolni izolat bakterije Psp. Provera patogenosti izolata vršena je ubodom naklijalog semena pasulja.

Izolacijom na podloge MSP i MT obrazovale su se brojne različite bakterijske kolonije. Pojedinačne kolonije bakterije Psp mogle su se jasno raspoznati u razređenjima od 10-1 - 10-3 samo kod uzoraka semena pasulja sorti Dvadesetica i Oplenac, dok kod ostalih sorti prisustvo karakterističnih kolonija nije utvrđeno. Na podlozi MSP su se posle četiri dana od zasejavanja obrazovale brojne kolonije bakterija, svetložute, ispupčene i sjajne, prečnika oko 2 - 3 mm. Oko ovih kolonija, boja podloge je prelazila u svetlo žutu. Na MT podlozi su se posle četiri dana inkubacije obrazovale beličasto-krem kolonije, ravne i okrugle, neujednačene veličine (prečnika 3 - 5mm). Za dalja proučavanja je odabrano po 6 izolata od svake sorte (12 reprezentativnih izolata). Svi proučavani izolati kao i kontrolni izolat su na kosoj King B podlozi stvarali fluorescentni pigment.

Na inokulisanim kotiledonim listićima osetljive sorte Oplenac, posle 5 dana od izvršene inokulacije pojavile su se tamno-zelene, masne pege oko mesta uboda. Nakon 10 dana od inokulacije kotiledoni listići su celom površinom bili zahvaćeni sitnim masnim pegama.

Identifikacija dobijenih izolata je potvrđena serološkim (PTA i DAS ELISA) i molekularnim (PCR) metodama.

51. DETEKCIJA Xanthomonas axonopodis pv. Phaseoli NA SEMENU PASULJA I BORANIJE

Popović Tatjana, Balaž Jelica Univerzitet u Novom Sadu - Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

[email protected]

Obična bakteriozna plamenjača (Xanthomonas axonopodis pv. phaseoli; u daljem tekstu Xap) se tokom dve poslednje decenije smatra najaktuelnijim i ekonomski najštetnijim oboljenjem pasulja i boranije u našim uslovima. S obzirom da je seme osnovni izvor inokuluma, setva nesertifikovanog semena (ukoliko je zaraženo) značajno doprinosi nastanku i širenju ove bakterioze.

Cilj ovog rada je detekcija bakterije Xap na semenu pasulja i boranije korišćenjem metode preporučene od International Seed Federation. Navedena metoda obuhvata ekstrakciju bakterija iz semena i izolaciju na poluselektivne podloge uz proveru patogenosti dobijenih izolata.

Uzorci za ispitivanja (netretirano seme pasulja i boranije sorti Balkan, Belko, C 20, Dobrudžanski rani, Dobrudžanski rani 7, Dvadesetica, Galeb, HR 45, KB 100, KB 101, Maxa, Medijana, Naya Nayahit, Oplenac, Oreol, Panonski gradištanac, Panonski tetovac, Slavonski žutozeleni,

89



Sremac, Xan 159, Xan 208, Xan 273 i Zlatko) dobijeni su iz kolekcije Phaseolus vulgaris L. Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad. Uzorci su se sastojali od po 5000 zrna. Ekstrakcija je vršena u sterilnom ekstrakcionom rastvoru (8,5 g NaCl, 0,2 ml Tween 20, 1000 ml H2O). Nakon inkubacije (50C preko noći), iz dobijenog ekstrakta pripremana je serija razređenja do 10-5. Izolacija je vršena na poluselektivne podloge XCP1 i MT standardnom metodom razmaza sa po 0,1 ml od svakog razređenja. Uporedo su zasejavani i kontrolni izolati bakterije Xap. Provera patogenosti vršena je ubodom u nodus mladih biljčica pasulja.

Nakon 4-5 dana od zasejavanja, na podlogama MT i XCP1 su se kod većine ispitivanih uzoraka (osim kod sorti Dobrudžanski rani, HR 45 i Medijana) obrazovale brojne bakterijske kolonije, žute, ispupčene i sluzaste, različite veličine (prečnika 1 - 3mm). Pojedinačne kolonije su se jasno uočavale u razređenjima od 10-3 -10-5. Na XCP1 podlozi kolonije su bile okružene većim prosvetljenim zonama usled hidrolize skroba, a kod podloge MT su se oko kolonija uočavale dve zone hidrolize: veće prosvetljene usled hidrolize kazeina i manje mlečnog izgleda usled hidrolize Tween-a 80. Za dalji rad je odabrano po 4 izolata od svake ispitivane sorte (80 reprezentativnih izolata).

Na inokulisanim biljčicama pasulja osetljive sorte Zlatko, simptomi su se uočavali već posle 4-5 dana od inokulacije u vidu tamnije-zelenih, izduženih pega oko mesta uboda, koje su ubrzo postajale crvenkasto-mrke i izdužene. U okviru pega dolazilo je do pucanja tkiva i obrazovanja sitnih rak-rana. Nekroza je postepeno zahvatala i celo stablo. Početni simptomi hloroze i nekroze lišća javljali su se nakon osam dana od inokulacije, dok je potpuno sušenje i uvijanje vršnog lišća registrovano posle 14-18 dana. Nakon dvadesetak dana po inokulaciji većina biljčica je bila sasušena.

Identifikacija dobijenih izolata je potvrđena serološkim (PTA i DAS ELISA) i molekularnim (PCR) metodama.

90


52. PRENOŠENJE Zucchini yellow mosaic virus-a SEMENOM TIKAVA

Bulajić Aleksandra1, Đekić Ivana2, Berenji Janoš3, Vučurović Ana2, Ristić Danijela4, Krstić Branka1


3Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad 4Student poslediplomac, Poljoprivredni fakultet, Beograd

[email protected]

Zucchini yellow mosaic virus (ZYMV) prvi put je otkriven kod nas 2000. godine kada je problem virusnih oboljenja tikava skrenuo na sebe pažnju uništenom proizvodnjom u više lokaliteta gajenja. Od tada intenzivna pojava pojedinih godina i sve veći ekonomski značaj ZYMV u našoj zemlji podstakla su dalja proučavanja ovog virusa. Izuzetno brzo širenje Zucchini yellow mosaic virus (ZYMV) u mnogim zemljama na različitim kontinentima navode na zaključak da se ovaj virus na velika rastojanja širi putem zaraženog semena. Zbog toga su istraživanja ovog virusa kod nas usmerena tako da daju nov prilog poznavanju aspekata epidemiologije, naročito mogućem prenošenju semenom tikava.

U polju su odabrane prirodno zaražene biljke Cucurbita moshata (muskatna tikva), Cucurbita pepo var. styriaca cv. Olivija (uljana tikva sa ljuskom) i Cucurbita maxima (bundeva) sa izraženim simptomima virusnih infekcija. Testiranjem je dokazano prisustvo ZYMV, Watermelon mosaic virus (WMV) i Cucumber mosaic virus (CMV). Nisu detektovani Tobacco ringspot virus (TRSV) i Squash mosaic virus (SqMV) (komercijalni antiserumi Bioreba AG, Switzerland), koji su odabrani zato što je moguće njihovo prenošenje semenom nekih vrsta tikava. Iz plodova ovih biljaka prikupljeno je seme, posejano u kontrolisanim uslovima staklenika. Sejanci su nakon 14 i 23 dana po nicanju vizuelno pregledani i testirani na prisustvo virusa. Sva testiranja prisustva virusa u izvornim biljkama ili u sejancima izraslim iz semena obavljena su DAS ELISA testom korišćenjem komercijalno dostupnih antiseruma specifičnih za ZYMV, WMV ili CMV (Loewe Biochemica GmbH, Germany).

Od 100 posejanih biljaka Cucurbita moshata, na 14 biljaka od 80 izniklih pojavili su se virozni simptomi ili su biljke bile asimptomatične ali zakržljale. Prisustvo ZYMV je dokazano u 2 zakržljala, 6 sejanaca sa simptomima blagog prosvetljavanja nerava, mozaika ili naboranosti lišća i u 2 asimptomatična sejanca. U šest sejanaca koji su ispoljili šarenilo lišća ili blago prosvetljavanje posle 23 dana po nicanju, ZYMV nije dokazan. Na osnovu obavljenih ispitivanja utvrđen je nivo prenošenja ZYMV semenom Cucurbita moshata od 12,5%. Ni u jednom testiranom sejancu nije dokazano prisustvo WMV i CMV. U testiranim sejanacima izniklih iz semena koje potiče sa zaražene uljane tikve sa ljuskom cv. Olivija kao i bundeve nije dokazano prisustvo ni jednog od navedenih virusa.

91


Prenošenje WMV i CMV semenom tikava nije dokazano što je u skladu sa literaturnim podacima. Dobijeni rezultati o prenošenju ZYMV su važni jer doprinose sagledavanju uloge zaraženog semena, naročito zbog postojanja protivrečnih podataka u literaturi. Dalja ispitivanja i rasvetljavanje uticaja domaćina na prenošenje ZYMV semenom, koje je ustanovljeno u ovim ispitivanjima, su u toku.

53. OSETLJIVOST GENOTIPOVA ULJANE TIKVE GOLICE PREMA INSEKTICIDIMA ZA TRETIRANJE SEMENA Inđić Dušanka1, Vujaković Milka2, Berenji Janoš3,

Vuković Slavica1, Popov Vojin1, Glišić Sandra1 , Bajčev Maja1

1Univerzitet u Novom Sadu - Poljoprivredni fakultet, Novi Sad 2Nacionalna laboratorija za ispitivanje semena, Novi Sad


Tretiranje semena insekticidima je uobičajena mera u zaštiti semena ratarskih biljaka (suncokret, kukuruz, šećerna repa). Međutim, u zaštiti semena povrtarskih vrsta skoro se i ne koristi. Postoji potreba da se seme i mlade biljke povrtarskih vrsta zaštite od štetočina u zemljištu u početnoj fazi porasta. Otuda, cilj rada je bio da se odredi uticaj insekticida na klijavost i porast uljane tikve golice.

Ispitivanja su izvedena u laboratorijskim uslovima, po standardnoj metodi, na filter papiru i u pesku (ISTA Rules). Insekticidi – tiametoksam (Cruiser 350-FS: 0,75, 1,5, 3, 6 i 12 ml/kg semena), imidakloprid (Gaucho 600-FS: 0,5, 1, 2, 4 i 8ml/kg semena) i teflutrin (Force 20 CS: 0,25, 0,5, 1, 2 i 4ml/kg semena) naneti su na seme dva genotipa uljane tikve golice ('SB' i '24'). Određena je energija klijanja (EK), klijavost semena i porast ponika (dužina i masa svežeg i suvog nadzemnog dela i korena).

Zbog neujednačene i smanjene klijavosti na filter papiru, a uzimajući u obzir specifičnost semena tikve golice, ova metoda nije dala zadovoljavajuće rezultate. Rezultati ostvareni u pesku ukazuju na razlike u osetljivosti semena ispitivanih genotipova prema insekticidima. U pesku, EK semena genotipa ‘SB’ u kontroli je bila 48,8%, a od preparata jedino Cruiser 350-FS, u količinama 0,75-3ml/kg semena, nije značajno smanjio EK. Kod genotipa ‘24’ u kontroli EK je bila 72,8% i svi ispitivani preparati, nezavisno od primenjene količine, značajno su umanjili EK. Klijavost semena genotipa ‘SB’ na nivou kontrole obezbedio je samo Cruiser 350-FS u količinama 0,75–3ml/kg semena, a kod genotipa ‘24’ Gaucho 600-FS u količinama 0,5-1ml/kg semena i Force 20 SC u količini 0,25 ml/kg semena, dok su ostale količine značajno umanjile klijavost. Primenjene količine preparata nisu

92


prouzrokovale značajne promene u dužini nadzemnog dela i korena kod genotipa ‘SB’ u odnosu na kontrolu. Kod genotipa ‘24’ značajno skraćenje nadzemnog dela prouzrokovali su Cruiser 350-FS u količinama 6-12ml/kg semena, Gaucho 600-FS 1-8ml/kg semena i Force 20 SC 4ml/kg semena, dok su najveće količine istih prouzrokovale značajno skraćenje korena u odnosu na kontrolu. Najveća količina Cruiser 350-FS (12ml/kg semena) i Gaucho 600-FS 4-8ml/kg semena i to kod genotipa ‘24’, značajno su smanjile svežu masu nadzemnog dela i korena u odnosu na kontrolu, dok ostale količine nisu prouzrokovale znatnije promene. Uticaj insekticida na suvu masu je izraženiji na genotipu ‘24’. Cruiser 350-FS, 12ml/kg semena, i Gaucho 600-FS 1-8ml/kg semena, značajno su smanjili suvu masu nadzemnog dela u odnosu na kontrolu, dok su svi preparati, nezavisno od primenjene količine, značajno smanjili suvu materiju korena genotipa ‘24’. Tretiranje semena uljane tikve golice insekticidima zahteva dalja ispitivanja pomenutih parametara, u drugim supstratima, pogotovo u zemljištu i poljskim uslovima.

54. VIRUSI – STALNI PROBLEM U USEVU TIKAVA U SRBIJI

Vučurović Ana1, Bulajić Aleksandra2, Đekić Ivana1, Berenji Janoš3, Krstić Branka2

1Stipendista Ministarstva nauke Republike Srbije 2 Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd


Virusi tikava, ekonomski najznačajniji fitopatogeni organizmi biljaka familije Cucurbitaceae, proučavaju se u našoj zemlji od 2000. godine kada se problem virusnih zaraza javio u epidemijskim razmerama. Učestala pojava virusnih simptoma na tikvama u našoj zemlji, naročito prošle godine, kao i česta pojava epidemija u usevima tikava za poslednjih deset godina u mediteranskim i nama susednim zemljama, ukazala je na potrebu daljeg praćenja pojave i rasprostranjenosti virusa tikava kod nas.

Sredinom jula 2008. godine pregledano je 13 lokaliteta useva tikava (Cucurbita pepo, C. maxima i Lagenaria siceraria). Simptomi uočeni u komercijalnim usevima i oglednom polju Instituta za ratarstvo i povrtarstvo-Novi Sad bili su veoma raznovrsni od blagog mozaika, hloroze i šarenila lista do izraženog žutozelenog mozaika, izobličavanja, nitavosti i/ili intenzivne klobučavosti lista. Neke biljke ispoljile su virusne simptome samo na pojedinim delovima vreža ili promene samo na mlađem lišću. Kao česta pojava uočeno je žutilo i sušenje starijeg lišća. U većini pregledanih useva uočen je izuzetno visok stepen zaraze, oko 90% biljaka. Usled očigledne rane zaraze biljke su

93


bile zakržljale, bez zametnutih plodova ili sa intenzivnim simptomima na plodu u vidu izraženih deformacija ili nekroze tek formiranih plodova.

Prikupljen je ukupno 51 uzorak lišća sa simptomatičnih biljaka, 45 obične tikve, 4 bundeve i 2 vrga. Uzorci su testirani na prisustvo šest najznačajnijih virusa i to: Zucchini yellow mosaic virus (ZYMV), Watermelon mosaic virus (WMV), Cucumber mosaic virus (CMV), Papaya ringspot virus (PRSV), Tobacco ringspot virus (TRSV) i Squash mosaic virus (SqMV). Serološko dokazivanje virusa obavljeno je primenom standardne direktne ELISA (DAS-ELISA), komercijalnih kitova specifičnih antitela i konjugata sa fosfatazom (Bioreba AG, Switzerland) po uputstvu proizvođača.

U sakupljenim i testiranim uzorcima detektovano je prisustvo tri virusa u pojedinačnim i kompleksnim infekcijama. Prevalentni virus je bio ZYMV i otkriven je u 98,04% uzoraka. Drugi po zastupljenosti bio je WMV (58,82%), a na trećem mestu CMV (54,9%) i ova dva virusa su detektovana samo u mešanim infekcijama zajedno sa ZYMV. Pojedinačna zaraza (23,53%) detektovana je samo sa ZYMV. Kompleksna infekcija ZYMV i WMV dokazana je u 21,57%, ZYMV i CMV u 17,65%, WMV i CMV u 1,96%, a ZYMV, WMV i CMV u 35,29% uzoraka.

Stalni problem virusnih zaraza u usevu tikava kod nas ukazuje na potrebu i neophodnost daljih proučavanja koja će pružiti detaljnije informacije o epidemiološkim karakteristikama virusa koji su poslednjih godina detektovani kod nas. Najvažnija pitanja koja treba rešiti su, pre svega, način održavanja i primarni izvor inokuluma u našoj zemlji.

55. ZNAČAJ TEHNIKE APLIKACIJE FUNGICIDA U USPEŠNOSTI ZAŠTITE KRASTAVCA OD

PROUZROKOVAČA PLAMENJAČE (Pseudoperonospora cubensis)

Balaž Aleksandar1, Balaž Ferenc2, Bagi Ferenc2, Stojšin Vera2

1ZKI-seme d.o.o., Novi Sad 2 Univerzitet u Novom Sadu - Poljoprivredni fakultet, Departman

za fitomedicinu, Novi Sad [email protected]

Krastavac je značajna povrtarska kulura u našoj zemlji zbog njegove

široke upotrebe u ishrani i kozmetici. U našoj zemlji se gaji na oko 7.000 ha i to uglavnom u poljskim, ekstenzivnim uslovima sa veoma niskim prosečnim prinosima (8-12 t/ha). Pojavom plamenjače u našim regionima 1984. godine, ovo oboljenje se redovno javlja svake godine, pričinjavajući velike štete. I pored česte primene fungicida u cilju suzbijanja prouzrokovača ovog oboljenja, rezultati hemijske zaštite su u većini slučajeva veoma skromni, često slabi. Na

94



tržištu iako postoje brojni efikasni fungicidi, u praksi najčešće ne ispoljavaju zadovoljavajuću efikasnost. Pored pojave rezistentnosti ovog patogena prema nekim aktivnim materijama kao što su metalaksil, strobilurini i dr., smatramo da je neadekvatna tehnika primene fungicida jedan od glavnih razloga lošeg efekta zaštite krastavca od plamenjače.

Tokom 2008. godine u lokalitetu Ratkovo (srednja Bačka) postavljen je poljski ogled u uslovima intenzivnog gajenja mađarskog hibrida krastavca Haroš. Biljke su gajene na zatamljenoj tankoj foliji sa sistemom zalivanja kap-po kap. Međuredno rastojanje je iznosilo 1,4 m, a u redu 0,3 m. Veličina osnovnih parcela je iznosila 30 m2 u blok sistemu sa slučajnim rasporedom i u četiri ponavljanja. Primenjeno je standarno đubrenje za krastavac. U cilju zaštite od prouzrokovača plamenjače u ogled su bili uključeni sledeći preparati: Previcur Energy (propamokarb-hidrohlorid + fosetil-aluminium 530 +310 g/l) 2 l/ha i jedan fungicid koji se nalazi u zvaničnom ispitivanju za registraciju MCW 849 (cimoksanil 40 g/kg + folpet 500g/kg + fosetil-AL 250 g/kg) u tri doze (2,5 kg/ha, 3,0 kg/ha i 3,5 kg/ha). Za prskanje useva korišćena je traktorska prkalica sa TeeJet rasprskivačima i leđni atomizer ''Solo'' uz utrošak 400 l/ha tečnosti. Pre pojave plamenjače na početku cvetanja i plodonošenja usev je tretiran sa fungicidom Foliet u koncentraciji od 0,3 %. Nakon prve pojave plamenjače na krastavcima u regionu Vojvodina, obavljeno je tri tretiranja sa pomenutim fungicidima i to: 09., 16. i 23. 07.2008. godine. Ocena efikasnosti fungicida je izvedena 10 dana nakon zadnjeg tretmana koristeći metode EPPO standarda, PP 1/65 (1997). Meren je prinos I, II, III i IV klase krastavca.

U netretiranoj kontroli zaraza je bila između 8 i 8,5%, a kod tehnike aplikacije fungicida atomizerom, zaraza se kretala između 0,0-0,3%. Fungicid Previcur Energy je primenjen i pomoću traktorske prskalice i u odnosu na primenu atomizerom, ovaj preparat je pokazao značajno slabiji efekat u zaštiti krastavca od prouzrokovača plamenjače i gde je zaraza u proseku iznosila 3,5%. Prinos u kontroli je iznosio svega oko 1,2 t/ha, kod varijante traktorske prskalice 35 t/ha, a kod primene atomizera biljke su bile sačuvane od plamenjače i obezbedile visok i kvalitetan prinos od preko 50 t/ha.

95


56. UNAPREĐENJE DETEKCIJU VIRUSA MOZAIKA LUBENICE DIZAJNIRANJEM NOVIH PRAJMERA

Duduk Nataša1, Finetti Sialer M. Mariella2, Gallitelli Donato2, Krstić Branka1

1Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd 2Dipartimento di Protezione delle Piante dalle Malattie,

Universita degli Studi and Centro di Studio del CNR sui Virus e le Virosi delle Colture Mediterranee, Bari, Italy

[email protected]

Virus mozaika lubenice (Watermelon mosaic virus, WMV) se smatra opšte rasprostranjenim virusom umereno toplih regiona i ubraja se u grupu najzastupljenijih i ekonomski značajnih virusa gajenih tikava. Praćenjem rasprostranjenosti virusa na tikvama u našoj zemlji ustanovljena je njegova ekspanzija, kao i dominantno prisustvo tokom 2007. godine. U cilju unapređivanja i uvođenja molekularnih metoda detekcije i identifikacije zasnovanih na PCR-u, dizajnirani su prajmeri za detekciju WMV i ispitana specifičnost detekcije njihovom primenom.

Prajmeri za WMV dizajnirani su poređenjem dostupnih sekvenci iz NCBI baze podataka WMV i njemu srodnog Zucchini yellow mosaic virusa (ZYMV), primenom kompjuterskih programa CLUSTAL X i BioEdit. Na osnovu regiona koji su ispoljili najveće razlike u sekvencama izolata WMV u odnosu na ZYMV, dizajnirana su četiri prajmera (WMVCPfwd, WMVCPfwdnest, WMVCPrevnest i WMVCPrev). Poređenjem sekvenci 3’ kraja genoma virusa pokazalo se da je u regionima koji se razlikuju između ova dva virusa, veća homologija sekvenci između izolata ZYMV nego između izolata WMV. Zbog toga su odabrani prajmeri WMVCPfwd, WMVCPfwdnest i WMVCPrevnest po svojoj građi degenerativni, čime je omogućena amplifikacija različitih izolata WMV. Zbog velike varijabilnosti izolata WMV često se koriste degenerativni prajmeri. Pozicija WMVCPrev prajmera je u 3' neprepisujućem delu genoma, dok se ostali prajmeri nalaze u okviru gena za protein omotača (CP).

Standardizacijom RT-PCR metode utvrđeno je da je optimalna temperatura hibridizacije (annealing) za WMVCPfwd i WMVCPrev prajmere 500C, a za WMVCPfwdnest i WMVCPrevnest 550C. Oba reverzna prajmera, WMVCPrevnest i WMVCPrev, su se pokazala kao pogodna za izvođenje RT koraka. Primenom dizajniranih prajmera amplikoni očekivane veličine uspešno su umnoženi kod svih ispitivanih izolata WMV, dok do amplifikacije nije došlo sa izolatima ZYMV i sa negativnom kontrolom.

Prajmeri dizajnirani za WMV, sa ciljnim sekvencama u okviru gena za protein omotača i 3' neprepisujućeg dela genoma virusa, pokazali su se kao pogodni i specifični za detekciju i identifikaciju virusa RT-PCR metodom i mogu se kombinovati za izvođenje nested PCR reakcije.

96


POSTERI Zaštita šumskih i ukrasnih biljaka

57. SLUČAJ KAKO NAGRAĐENA UKRASNA BILJKA Fallopia spp. POSTAJE INVAZIVNA VRSTA

Krstić Darija, Topalović Stefan, Čolaković Sofija, Glavendekić Milka Univerzitet u Beogradu - Šumarski fakultet, Beograd

[email protected]

Adventivne ili egzotične biljke najčešće čovek unosi na nove lokalitete ili u novi ekosistem izvan svog prirodnog rasprostranjenja. Najčešće su za potrebe ornamentalne hortikulture uvožene ukrasne biljke, a zatim gajene i umnožavane. Nažalost, neke od njih su izmakle kontroli, slobodno se razmnožavaju u prirodi. One su naturalizovane ili odomaćene, ulaze u prirodne ekosisteme i često izazivaju ekološke štete i ekonomske gubitke.

Grupa biljaka poznata pod nazivom japanski bambus (Japanese Knotweed s. l. obuhvata nekoliko vrsta roda Fallopia (syn. Reynoutria, Polygonum) koje kao autohtone vrste rastu u Japanu, Kini, Tajvanu, Koreji, Vijetnamu i na Sahalinskim ostrvima, su introdukovane u Evropu, Rusiju, Belorusiju, SAD. U okviru roda Fallopia nalazi se nekoliko vrsta i hibrida: F. japonica var. japonica, F. japonica var. compacta, F. sachalinensis, hibrid između F. japonica i F. sachalinensis (F. x bochemica), i hibrid između var japonica i var. compacta, kao i sve taksone nastale hibridizacijom (Bailey & Conolly).

Fallopia japonica se pojavila u Evropi 1823. godine, kada je uneta iz Azije u Holandiju kao ukrasna biljka. Društvo za poljoprivredu i hortikulturu u Utrehtu je 1847. godine nagradilo ukrasnu perenu F. japonica zlatnom medaljom, kao najbolju biljku godine ceneći njene estetske vrednosti i lekovita svojstva. Opisana je kao pogodna za zaštitu mladih plantaža od vetra i sunčeve radijacije, hvaljeni su njeni jestivi mladi izdanci i listovi, kao i rizom koji se koristi u tradicionalnoj japanskoj i kineskoj medicini.

Prema usmenom saopštenju prof. O. Mijanović-Radulović, u Srbiji je prvi put zabeležena 1983/84. godine. Prema usmenim saopštenjima, u privatnim vrtovima Fallopia vrste se gaje u Srbiji i Crnoj Gori već više od 20 godina. Prvi pisani podaci o njenom prisustvu u prethodnoj Jugoslaviji (Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Makedoniji) su iz 1991. godine (Trinajstić et al, 1991). Kao deo ruderalne flore u Beogradu je opisuje Jovanović (1994). Odomaćena je u Srbiji od Ribarića, preko Novog Pazara, Mataruške Banje, Kraljeva, Čačka, Gornjeg Milanovca, Beograda, Novog Sada. Proučavanja prirodnih neprijatelja Fallopia spp. su pokazala da visok stepen hloroze može da izazove paučinar Tetranychus urticae Koch. Od insekata su zabeležene: Trialeurodes vaporariorum Westwood, Taeniocampa gothica i

97


gusenice drugih sovica, Erannis defoliaria Cl., Lymantria dispar L., Phyllobius sp., Otiorhynchus sulcatus L. U proleće su primećene velike kolonije biljnih vaši, koje su pratili mravi, a zabeležene su i bubamare i zlatooke kao njihovi predatori.

58. KARAKTERIZACIJA IZOLATA Phytophthora ramorum IZ SRBIJE NA OSNOVU PROFILA IZOENZIMA



[email protected]

Pojedini izoenzimi, razdvojeni elektroforezom pod nativnim uslovima

dobro su definisani po svojoj mobilnosti i identitetu, tako da su često korišćeni za proučavanje populacione strukture u okviru roda Phytophthora i izdvajanje novih vrsta. Takođe, analiza više izoenzima Phytophthora ramorum Werres et al., prouzrokovača iznenadnog uginuća hrasta, donekle je rasvetlila nedoumice oko porekla ove vrste koja se nezavisno i skoro istovremenom pojavila u Evropi i Severnoj Americi. Profili izoenzima P. ramorum pokazali su da ova vrsta nije interspecijski hibrid kako se prvobitno pretpostavljalo, kao i da unutar dve geografski razdvojene populacije patogena postoji veoma mala izoenzimska varijabilnost što potvrđuje pripadnost istoj vrsti. Osnovni cilj ovih ispitivanja bio je identifikacija izolata Pr 92-08 iz Rhododendron sp. poreklom iz Srbije i potvrda pripadnosti vrsti P. ramorum primenom biohemijske metode.

U ispitivanja su, pored izolata Pr 92-08 poreklom iz Srbije, uključena i dva referentna izolata P. ramorum (03-119 i 07-372), kao i izolati P. citricola (04-363) i P. cactorum (05-110) iz Slovenije. Određivana je brojnost i pokretljivost izoenzimskih traka dva izoenzima MDH (malatna dehidrogenaza, EC 1.1.1.37) i MDHP (malikodehidrogenaza, EC 1.1.1.40). Ekstrakcija enzima obavljena je iz micelije izolata gajenih na TSB podlozi, u ekstrakcionom puferu (0.1 M Tris–HCl, pH 7,0; 1 mM dithiothreitol, 50 mM EDTA; 10% PVP; MW 25000 w/v, 50 μg/ml soybean trypsin inhibitor, 0.1 mM PMSF i 5% glycerol, v/v). Elektroforetsko razdvajanje izoenzima obavljeno je u homogenom 10-12,5% poliakrilamidnom nativnom gelu u elektrodnom Tris – L-alanin pH 8,8 puferu. Za bojenje MDH korišćeno je 25 ml rastvora koji sadrži: 0.2 M Tris–HCl pH 8.0, 440 mg L-malic acid, 12.5 mg NAD, 7.5 mg NBT i 1 mg PMS, a za bojenje MDHP 25 ml rastvora koji sadrži: 0.2 M Tris–HCl pH 8.0, 440 mg L-malic acid, 12.5 mg NADP, 7.5 mg NBT i 1 mg PMS.

Nakon bojenja u gelu, uočava se određen broj traka na različitom mestu u zavisnosti od izoenzima koji je ispitivan. Svi izolati P. ramorum formirali su

98


dve zone aktivnosti enzima MDH kako je očekivano po literaturnim podacima i putativni lokusi se obeležavaju sa Mdh-1 i Mdh-2. Prvi lokus (Mdh-1) je heterogene građe i trake koje pripadaju ovom lokusu su razvučene i formiraju dugačak razmaz u gelu, a drugi lokus (Mdh-2) je jedna jasna traka. Izoenzimska analiza MDHP enzima, pokazuje da se formira jedna jasna traka aktivnosti, označena kao Mdhp-1, kao i dodatna veoma slaba traka koja označava drugu zonu aktivnosti enzima, Mdhp-2. Dobijeni rezultati potpuno odgovaraju opisanom izoenzimskom profilu P. ramorum.

Na osnovu profila izoenzima potvrđeno je da izolat Pr 92-08 poreklom iz Srbije pripada vrsti P. ramorum. Takođe, ova ispitivanja su pružila informaciju da je ova metoda, bez obzira na osetljivost i tačnost, veoma složena i nepodesna za rutinska ispitivanja velikog broja uzoraka.

59. MOLEKULARNE METODE ZA DETEKCIJU Phytophthora ramorum



[email protected]

Potreba za praćenjem prisustva karantinskog patogena Phytophthora ramorum Werres et al. doprinela je razvoju većeg broja različitih metoda za detekciju. Zbog varijabilnosti simptoma u polju, kao i do sada još nepotpuno definisanog kruga domaćina, identifikacija P. ramorum je teška, a laboratorijska ispitivanja neophodna. Detekcija patogena izolacijom na hranljive podloge i identifikacija na osnovu morfoloških osobina su dugotrajni, skupi i zahtevni postupci, ali sa pouzdanim rezultima. Prednost molekularne detekcije, kojom se dobijaju slični rezultati, ogleda se u bržoj obradi mnogo većeg broja uzoraka i na taj način se ostavlja mesto za značajne uštede. Pored toga, molekularna detekcija prevazilazi teškoće izolacije iz starih, suvih ili veoma zaprljanih uzoraka. Cilj ovog rada bio je da se ispita pogodnost nekih metoda za molekularnu detekciju P. ramorum u Srbiji.

U ispitivanja su uključeni izolat Pr 92-08 P. ramorum poreklom iz Srbije i dva referentna izolata P. ramorum (03-119 i 07-372) iz Slovenije. Ekstrakcija ukupne DNA izolata Pr 92-08 obavljena je iz prirodno zaraženih listova i grančica Rhododendron sp. cv. Baden – Baden i čistih kultura ispitivanih izolata gljive na CPA. Sva tri izolata su odgajena na tečnoj PB podlozi i DNA je ekstrahovana direktno iz micelije. Ekstrakcije su obavljene primenom DNeasy Plant Mini kita (Qiagen, Španija, www.qiagen.com) po uputstvu proizvođača. Detekcija patogena obavljena je konvencionalnim i nested PCR primenom različitih parova prajmera.

99

http://www.qiagen.com/


Parom prajmera Phyto1/4 specifičnim za rod Phytophthora, amplifikovan je fragment veličine 687 bp iz grančica i tečnih kultura Pr 92-08 i referentnih izolata, dok nije iz listova sa simptomima. Prajmeri PramF1/R1 bili su osetljiviji i njihovom primenom, patogen je detektovan amplifikacijom fragmenta od 700 bp i u listovima. Ovi prajmeri su po osetljivosti bili iste efikasnosti kao prajmeri Phyto1/4 primenjeni u prvom krugu i Phyto2/3 prajmeri primenjeni u drugom krugu nested PCR-a. Na ovaj način prisustvo patogena dokazano je u listovima, grančicama i tečnoj kulturi. Ekstrakcija iz kultura na CPA nije bila uspešna i tako patogen nije mogao biti dokazan. Kao pozitivna kontrola u svim PCR reakcijama korišćeni su referentni izolati P. ramorum.

Dobijeni rezultati ukazuju da konvencionalni i nested PCR, primenom više različitih parova prajmera mogu pouzdano da detektuju prisustvo patogena u listovima i grančicama sa simptomima, kao i da potvrde identifikaciju izolovane kulture gljive. Kako se rezultati primenom PCR mogu dobiti za 1 – 3 dana u poređenju sa 6 – 9 dana koliko je potrebno za izolaciju i proučavanje morfoloških osobina, značajno se može skratiti vreme trajanja analiza. S obzirom da uvek postoji određena mogućnost kontaminacije, sve pozitivne uzorke primenom PCR, obavezno je analizirati i konvencionalnim metodama, izolacijom. Samo tako se može pouzdano i tačno postaviti dijagnoza koja je od izuzetnog značaja jer je P. ramorum karantinski patogen sa A1 liste u Srbiji.

60. ODREĐIVANJE POLNOG TIPA IZOLATA Phytophthora ramorum IZ SRBIJE



[email protected]

Phytophthora ramorum Werres et al. je noviji patogen šumskih i ukrasnih biljaka u svetu i nalazi se na EPPO Alert listi i A1 listi karantinski regulisanih štetnih organizama u Srbiji. Proučavanja polnog ponašanja P. ramorum otkrila su da pripada heterotalusnim vrstama, kod kojih je polno razmnožavanje dodatno usložnjeno pojavom sistema kompatibilnosti. Ovaj sistem uključuje dva polna tipa, najčešće označena kao A1 i A2. Gametangije se formiraju isključivo prilikom uparivanja A1 i A2 polnih tipova. Ova dva polna tipa su univerzalna i postoje kod svih heterotalusnih Phytophthora spp. i do formiranja gametangija dolazi uparivanjem odgovarajućih polnih tipova kako istih tako i različitih vrsta. Osnovni cilj ovog rada bio je da se odredi polni tip izolata P. ramorum prisutnog u Srbiji.

100


Izolat Pr 92-08 P. ramorum iz Srbije nepoznatog polnog tipa uparivan je sa tester izolatima pet različitih vrsta i to: P. cambivora (BBA 21/95-KII – A1 i BBA 20/95-2b III – A2), P. cinnamomi (BBA 69094 – A1 i BBA 62660 – A2), P. cryptogea (BBA 65909 – A1 i BBA63651 – A2), P. drechsleri (BBA 65172 – A1 i BBA 62679 – A2) i P. ramorum (BBA 9/95 – A1 i BBA 26/02 – A2). Svi izolati su presejavani na svežu CPA podlogu, dva puta svaka tri dana da bi se izbeglo formiranje hlamidospora. Po tri fragmenta micelije Pr 92-08 sa ivice kolonije iz drugog presejavanja, zasejavano je u istu Petri kutiju sa po tri fragmenta svakog od ukupno 10 tester izolata i fragmenti su pomešani sterilnom iglom. Svaka kombinacija Pr 92-08 – tester zasejana je u najmanje pet ponavljanja, inkubirana 4 – 7 dana na 200C, u mraku. Pregled na prisustvo oospora obavljen je direktnim mikroskopiranjem sa donje strane Petri kutije.

Ispitivani izolat Pr 92-08 poreklom iz Srbije formirao je malobrojne oospore kada je uparen sa A2 polnim tipom P. cinnamomi i P. cryptogea, dok u kombinaciji sa ostalim vrstama nije formirao organe polnog razmnožavanja ni sa jednim od polnih tipova. Formirane oospore su bile malobrojne, hijalinske, skoro okrugle i uglavnom su se formirale na fragmentima mrkve u podlozi, prečnika 13,75 – 16,25 µm, u proseku 15,80 µm. Ovakvo ponašanje je potpuno u saglasnosti sa literaturnim navodima da se u Evropi, sa jednim izuzetkom, javlja isključivo A1 polni tip P. ramorum. Najpovoljniji momenat za pregled prisustva oospora bio je četvrtog dana, ali tada dolazi i do formiranja hlamidospora koje otežavaju uočavanje oospora, jer su krupnije, brojnije i tamnije obojene.

Prilikom pojave P. ramorum u novom regionu, važno je odrediti polni tip dobijenog izolata, jer postoji opasnost da će u slučaju pojave oba polna tipa na istom području doći do razmene genetičkog materijala i nastanka novih agresivnijih genotipova patogena. Ovo je naročito važno zbog intenzivnog uvoza ukrasnog bilja u našu zemlju pri čemu uvek postoji opasnost od novih introdukcija. Dobijeni rezultati ukazuju da je izolat Pr 92-08 introdukovan iz rasadnika u Evropi gde je na ukrasnom bilju prisutan A1 polni tip P. ramorum.

62. UPOREDNE MORFOLOŠKE I ODGAJIVAČKE OSOBINE IZOLATA Phytophthora ramorum

Bulajić Aleksandra1, Vučurović, Ana2, Đekić Ivana2, Krstić Branka1


[email protected]

Phytophthora ramorum (Werres et al., 2001) prouzrokovač iznenadnog uginuća hrasta, Sudden Oak Death (SOD) relativno je nedavno opisana vrsta. Svuda u svetu nalazi se na listama regulisanih organizama i

101


njena rasprostranjenost i širenje se budno prate. P. ramorum po mnogo čemu ima jedinstvene morfološke osobine i način širenja i razlikuje se od mnogih vrsta iz roda Phytophthora. U junu 2008. godine, u Srbiji je prvi put ustanovljena zaraza biljaka Rhododendron sp. sa P. ramorum. U ovim ispitivanjima utvrđene su morfološke i neke odgajivačke osobine jednog od izolata poreklom iz Srbije, određena sličnost sa referentnim izolatima i literaturnim podacima, a time i proverena pouzdanost primene morfoloških osobina u dijagnostici ove gljive.

Osnovne morfološke makroskopske i mirkoskopske osobine P. ramorum ispitivane su na izolatu Pr 92-08 poreklom iz Srbije, dva referentna izolata P. ramorum (03-119 i 07-372) kao i izolatima P. citricola (04-363) i P. cactorum (05-110) iz Slovenije. Izgled i osobine kolonija, dnevni porast, kao i sporulacija ispitivanih izolata određivani su na podlogama CPA, WA, FBA i PDA. Od mikroskopskih osobina praćeno je formiranje organa za polno i bespolno razmnožavanje i merene su njihove dimenzije na CPA.

Izolat Pr 92-08 kao i referentni izolati 03-119 i 07-372, ispoljili su tipične morfološke osobine P. ramorum i značajno se razlikovali od kontrolnih izolata 04-363 i 05-110. Pr 92-08 je tipičan spororastući predstavnik roda Phytophthora sa prosečnim dnevnim porastom na CPA od 2,4 mm i oskudnom belom kolonijom sa ravnom ivicom i diskretnim radijalnim krugovima. Na CPA, izolat Pr 92-08 je obilno sporulisao i formirao hlamidospore najčešće četvrtog dana od presejavanja. Na FBA je kasnije i oskudnije sporulisao, na PDA ne sporuliše, ili slabo, dok na WA, ni jedan ispitivani izolat P. ramorum nije ostvario porast.

Ispitivani izolat Pr 92-08 formirao je hijalinske sporangije na CPA uglavnom u grupama, simpodijalno raspoređene, uglavnom bez pedicela i elipsoidnog oblika sa semipapilom, prosečnih dimenzija 35 – 80 (54) x 17 – 32 (26) µm. Na CPA, svi izolati proizvodili su brojne hijalinske ili svetlo smeđe okrugle hlamidospore sa zrnastim unutrašnjim sadržajem, dimenzija 32 – 62 (49) x 32 – 57 (47) µm. Dobijene vrednosti dimenzija sporangija i hlamidospora potpuno odgovaraju literaturnim navodima i osobinama referentnih izolata.Morfološke osobine P. ramorum imaju veliki dijagnostični značaj. Određene teškoće prilikom izolacije mogu donekle da ograniče njihovu primenu, ali kada se dobije čista kultura, veoma su pouzdan dokaz prisustva ovog patogena. Ispoljene morfološke osobine izolata poreklom iz Srbije, koje su u potpunoj saglasnosti sa referentnim izolatima i različite od kontrolnih izolata dokazuju da se na osnovu dnevnog porasta, izgleda i dimenzija sporangija i hlamidospora u čistoj kulturi može postaviti tačna dijagnoza prisustva karantinskog patogena P. ramorum.

102


63. PRVI NALAZ Phytophthora ramorum U SRBIJI Bulajić Aleksandra1, Jović Jelena2, Krnjajić Slobodan2,

Vučurović Ana3, Đekić Ivana3, Krstić Branka1

1Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd 2Institut za zaštitu bilja i životnu sredinu, Odsek za

štetočine bilja, Beograd 3Stipendista Ministarstva nauke Republike Srbije

[email protected]

Phytophthora ramorum Werres et al. je novija vrsta iz roda

Phytophthora koja je ispoljila veliku štetnost u šumama SAD, dok je u Evropi detektovana u više zemalja, uglavnom na ukrasnim biljkama. Ovaj patogen uočen je kao prouzrokovač masovnog uginuća hrastova, odakle i potiče naziv jedne od bolesti koju izaziva, Sudden Oak Death, SOD. Sa detekcijom na brojnim drugim domaćinima uočeni su i drugi raznoliki simptomi koji obuhvataju pegavost i nekrozu listova, nekrozu lisnih peteljki, sušenje listova, pupoljaka, grančica i pojavu rak rana na prizemnom delu stabla. Zbog velikog fitosanitarnog rizika, ova vrsta se nalazi na EPPO Alert listi i A1 listi karantinski regulisanih štetnih organizama u Srbiji.

U junu 2008. godine, na 12 biljaka Rhododendron sp. cv. Baden-Baden, u bašti na otvorenom u blizini Zemuna, uočeni su simptomi koji su odgovarali simptomima opisanim za P. ramorum. Na zaraženim biljkama uočena je tamno braon do crna nekroza listova koja je uglavnom počinjala na vrhu ili periferiji listova, kao i nekroza pupoljaka, lisnih peteljki i grančica. Fragmenti listova sa periferije pega sterilisani su 70% etanolom i zasejani na semiselektivnu podlogu P5ARP[H] ili na podlogu od mrkve, CPA. Izdvojene su kulture vrha hife 8 izolata koji nisu ispoljavali razlike u izgledu kolonije i morfološkim osobinama na CPA. Izolati su zadovoljili Kohove postulate, nekrotične pege pojavile su se trećeg dana od inokulacije nepovređenih listova R. variegatum suspenzijom zoospora. Iz listova sa simptomima izvršena je uspešna reizolacija gljive. Listovi inokulisani na isti način sterilnom vodom nisu ispoljili simptome.

Jedan od izolata (Pr 92-08) odabran je i odgajen na tečnoj podlozi od graška. Iz micelije je izvršena ekstrakcija ukupne DNA i primenom lančane reakcije polimeraze, PCR, amplifikovan je ciljani fragment ITS regiona patogena pomoću Phyto1/Phyto4 para prajmera. Amplikon očekivane veličine od 687bp je prečišćen primenom QUIAqick PCR Purification kita (Qiagen) i sekvencioniran (GenBank Acc. No. EU915480). BLAST analiza pokazala je 100% identiteta sa četiri izolata P. ramorum (EF050515 i EF050516 iz Španije, AY845186 iz Francuske i AY833607 iz Švajcarske) koji su takođe izolovani sa rododendrona.

Ovo je prvi izveštaj o pojavi P. ramorum na biljkama Rhododendron sp. u Srbiji. Kako se radi o patogenu koji je na A1 listi karantinskih patogena

103


u Srbiji, njegova pojava može da ima ozbiljne posledice po urbano ukrasno bilje, rasadničku proizvodnju i šumske ekosisteme u našoj zemlji. Da bi se sprečile ili umanjile ekonomske posledice, kao i ustanovilo prisustvo i rasprostranjenost P. ramorum u Srbiji, neophodno je izvršiti detaljan pregled rasadnika i urbanih sredina i odmah pristupi strogim merama eradikacije.

64. EKSPERIMENTALNI KRUG DOMAĆINA Phytophthora ramorum

Bulajić Aleksandra1, Vučurović, Ana2, Đekić Ivana2, Krstić Branka1


[email protected]

Svojom dramatičnom pojavom skoro istovremeno u SAD i više zemalja u Evropi, kao i velikim štetama koje je izazvala u SAD, Phytophthora ramorum Werres et al., 2001 skrenula je na sebe pažnju brojnih istraživača. Među različitim aspektima proučavanja ovog patogena naročito je značajan i važan krug domaćina koji bi ukazao na mogući fitosanitarni rizik koji njegova pojava donosi. Nakon prvog nalaza P. ramorum, karantinskog patogena u našoj zemlji, ukazala se potreba za utvrđivanjem eksperimentalnog kruga domaćina kako bi se ustanovila eventualna opasnost i uticaj na ukrasno bilje, šiblje i druge osetljive biljke u urbanim sredinama i prirodnim šumskim ekosistemima.

Eksperimentalni krug domaćina P. ramorum ispitivan je sa izolatom Pr 92-08 poreklom iz Srbije, dva referentna izolata P. ramorum (03-119 i 07-372) kao i izolatima P. citricola (04-363) i P. cactorum (05-110) iz Slovenije. Inokulisani su listovi 15 ukrasnih biljaka popularnih u našoj zemlji i to: Pyrocantha sp., Cotoneaster sp. dameri, C. horizontalis, Prunus cerasus, P. otolariken, Rhododendron Helmut Vogel, R. Tamira, R. Vogel Luntera. R. variegatum (Poniticum Group), R. morgenrot (Yakush group), R. hybrid Cosmopolitan, Osmanthus heterophyllus Goshiki, Viburnum plicacum Mariesii, V. opulus Mariesii i Vaccinium vitis Idea. Inokulacije su obavljene suspenzijom zoospora na odvojenim listovima bez povređivanja, uz korišćenje sterilne vode kao kontrole. Inokulum je pripreman od 14 dana starih kolonija izolata odgajenih na CPA u koje je dodato po 5 ml sterilne vode i koji su inkubirane 1 h na 7ºC, a zatim 75 min na sobnoj temperaturi. Po nanošenju 50 µl suspenzije u vidu kapi na površinu liske, listovi su inkubirani u vlažnim komorama na sobnoj temperaturi.

Već trećeg dana od inokulacije uočene su nekrotične pege na R. variegatum, R. morgenrot i V. plicatum, a do sedmog dana, osetljivost su ispoljili i C. sp. dameri, C. horizontalis, P. otolariken, R. hybrid Cosmopolitan, V. opulus Mariesii i Vaccinium vitis Idea. Nisu reagovali Pyrocantha sp., Prunus cerasus, R. Helmut Vogel, R. Tamira, R. Vogel

104


Luntera i O. heterophyllus Goshiki. Sprovedena ispitivanja otkrila su i manje razlike u patogenosti ispitivanih izolata P. ramorum u odnosu na pojedine domaćine. Iz svih listova sa simptomima, izvršena je uspešna reizolacija, serološko dokazivanje ELISA testom (Phytophthora PathoScreen Kit, Agdia) i molekularnom detekcijom primenom PCR.

Izolati P. ramorum su ispoljiili izuzetnu agresivnost u uslovima postavljenog eksperimenta, na više biljaka domaćina uključenih u ispitivanje. Ovakvi rezultati ukazuju na protrebu detaljnog ispitivanja prisustva i rasprostranjenosti ovog patogena u našoj zemlji, kao i striktnu kontrolu uvoza ukrasnih biljaka da bi se sprečile introdukcije novih genotipova. U slučaju detekcije P. ramorum neophodno je rigoroznim merama eradikacije sprečiti njeno dalje širenje.

65. NAJZNAČAJNIJE ŠTETNE VRSTE GLJIVA I INSEKATA

U KULTURAMA CRNOG I BELOG BORA (Pinus nigra Arn. i P. sylvestris L.) U SRBIJI

Karadžić Dragan, Marković Čedomir Univerzitet u Beogradu - Šmarski fakultet, Beograd

[email protected]

Pošumljavanjem goleti u proteklih 50 godina u Srbiji je podignut veliki broj kultura crnog i belog bora. Izostankom odgovarajućih mera nege u velikom broju njih stvoreni su povoljni uslovi za pojavu šetnih insekata i patogenih gljiva. Kako su štete koje njihovom masovnom pojavom mogu nastati prilično velike, već duže vreme se na Katedri zaštite šuma Šumarskog fakulteta u Beogradu štetni insekti i gljive prouzrokovači bolesti u kulturama crnog i belog bora intenzivno proučavaju.

Do sada, u kulturama crnog bora u Srbiji je konstatovana 41 vrsta gljiva. Prema značaju one su klasifikovane u 3 grupe: 1. vrlo opasni patogeni koji dovode do sušenja stabala ili velikog gubitka u prirastu (Mycosphaerella pini, Sphaeropsis sapinea, Gremmeniella abietina, Cenangium ferruginosum i Armillaria spp. (= A. mellea sensu lato)); 2. fakultativni paraziti koji retko pričinjavaju veće štete (Lophodermium seditiosum, Cenangium accum, Cronartium flacidum, Cyclaneusma niveun, Sclerophoma pithyophila, Phomopsis sp., i Thyronectria balsamea); 3. gljive koje se razvijaju kao saprofiti ili ređe kao fakultativni paraziti i nemaju većeg značaja (phellinus pini).

U kulturama belog bora identifikovano je 45 vrsta gljiva. Među njima najveće štete izazivaju gljive Heterobasidion annosum, Armillaria spp, Lophodermium seditiosum, L. pinastri, Therrya pini, Cyclaneusma minus i Sphaeropsis sapinea. Štete od „rđa” (Coleosporium sennecionis, Melampsora pinitorqua i Cronartium flaccidum) znatno su ređe i javljaju se

105


samo na pojedinim lokalitetima. Na većim nadmorskim visinama velike štete izazivaju parazitne gljive Phacidium infestans, Lophodermella sulcigena i Gremmeniella abietina. Sve ostale konstatovane gljive spadaju u treću grupu i one ne uzrokuju veće štete zato što se javljaju sporadično (Coleosporium spp., Mycosphaerella pini, Thyronectria balsamea) ili se razvijaju kao saprofiti.

Proučavanjem faune štetnih insekata u kulturama crnog i belog bora u Srbiji konstatovan je veliki broj vrsta. Među njima od posebnog značaja su vrste Ips sexdentatus Börn., (Col., Scolytidae), Neodiprion sertifer (Geoff.) i Diprion pini (L.) (Hym., Diprionidae) jer lako stupaju u gradaciju i pričinjavaju velike štete. Nije redak slučaj da se lokalno i borov četnik (Traumatocampa pityocampa (Denis & Schiff.) (Lep., Thaumetopoeidae)) masovno javi. uništavanjem terminalnih i bočnih izbojaka u mlađim kulturama bora velike štete može pričiniti i borov savijač Rhyacionia buoliana Schiff. (Lep., Tortricidae). Pored njega izgrizanjem srčevine izbojke bora često oštećuju i borovi srčikari Tomicus minor (Hart.) i T. piniperda (L.) (Col., Scolytidae). Nije redak slučaj da se u mlađim kulturama bora nakon požara i mali borov surlaš Pissodes notatus F. (Col., Curculionidae) masovno javi.

66. PRVI NALAZ Alder yellows FITOPLAZME U CRNOJ JOVI (Alnus glutinosa) U SRBIJI

Cvrković Tatjana1, Jović Jelena1, Mitrović Milana1, Petrović Anđeljko1, Krnjajić Slobodan1, Malembic-Maher Sylvie2,

Toševski Ivo3

1 Institut za zaštitu bilja i životnu sredinu, Odsek za štetočine bilja, Beograd 2Diversité et Pouvoir Pathogéne, INRA,

Université Victor Ségalen, Bordeaux, France 3 CABI Europe - Switzerland, Delémont, Switzerland

[email protected]

Alder yellows (AldY) fitoplazma, koja napada crnu jovu (Alnus glutinosa) i sivu jovu (A. incana), pripada 16Sr-V grupi i filogenetski je veoma bliska karantinskoj fitoplazmi Flavescence dorée, koja ugrožava vinograde jugoistočne Evrope uključujući i Srbiju. AldY fitoplazma je do sada zabeležena u Francuskoj, Nemačkoj, Švajcarskoj, Italiji i u Baltičkom regionu gde su jove vrlo često inficirane i pokazuju simptome kao što su žutilo lišća, mali listovi i smanjenje lisne mase, mada ponekad inficirane biljke ne pokazuju nikakve simptome.

Tokom septembra 2007. godine, na više lokaliteta u opštinama Topola i Veliko Gradište, sakupljani su uzorci liski sa lisnim drškama biljaka

106


crne jove, koje su pokazivale diskretno žutilo, kao i biljaka koje su u osnovi stabla imale višestruko grananje. Na oba lokaliteta sakupljeno je po 12 uzoraka, dok je kao kontrola korišćeno lišće 6 biljaka koje su odgajene iz semena. Izolacija DNK iz lisnih drški i centralinih nerava simpomatskih i kontrolnih biljaka, urađena je po CTAB metodi. Identifikacija fitoplazmi je izvršena pomoću nested PCR protokola, koristeći prajmere P1/P7 i 16r758f/M23Sr koji umnožavaju 16s RNK gen fitoplazmi, nakon čega je urađen RFLP sa TaqI enzimom. Prisustvo fitoplazme iz 16Sr-V grupe utvrđeno je u svim simptomatskim uzorcima.

Dalja karakterizacija je izvršena umnožavanjem rp gena koji kodira ribozomalne proteine l22 i s3 korišćenjem prajmera rp(V)F1/rpR1, a zatim rp(V)F1A/rp(V)R1A, nakon čega je dobijeni produkt isečen MseI enzimom. Među AldY fitoplazmama utvrđena su dva različita RFLP profila: jedan sličan FD-C fitoplazmi, a drugi (samo u uzorcima iz istočne Srbije) sličan AldY fitoplazmi, koju su ranije opisali Lee i sar. (2004). U kontrolnim biljkama nije utvrđeno prisustvo fitoplazmi.

Ovo je prvi nalaz fitoplazmi u širem smislu na jovi u Srbiji, kao i prvi nalaz dva različita izolata koji pripadaju 16SrV-C grupi. Ove fitoplazme su nedavno proučavane kao mogući rezervoar patogena vinove loze Flavescence dorée, u Francuskoj, Italiji i Nemačkoj. Nalaz AldY fitoplazme u jovi u Srbiji može biti od značaja za rasvetljavanje epidemiologije pojave FD žarišta u našem regionu.

67. INFICIRANOST BRESTOVA U SRBIJI NOVIM SOJEM

FITOPLAZME ‘Candidatus Phytoplasma ulmi’ Jović Jelena1, Cvrković Tatjana1, Mitrović Milana1,

Krnjajić Slobodan1, Petrović Anđeljko1, Toševski Ivo2

1 Institut za zaštitu bilja i životnu sredinu, Odsek za štetočine bilja, Beograd 2CABI Europe-Switzerland, Delemont, Switzerland

[email protected]

Elm yellows (EY) fitoplazma, ranije poznata kao Elm phloem necrosis fitoplazma, je uzročnik sušenja američkih brestova širom Severne Amerike kao i Evroazijskih vrsta i hibrida brestova u Evropi. EY je patogen različitih vrsta brestova: Ulmus americana, U. minor, U. rubra, U. alata, U. serotina, U. crassifolia i U. chenmoui, koji pokazuju različite simptome kao što su zakržljalost, metličenje, žutilo i sistemsko propadanje biljke.

Tokom septembra 2007. sakupljeni su uzorci listova sa 18 biljaka bresta koje su pokazivale simptome diskretnog žutila listova. Uzorci su sakupljeni na tri lokaliteta u severoistočnoj Srbiji u blizini sela Srednjevo, Ljubičevo i Šuvajić. Sa svakog lokaliteta je sakupljeno po 6 uzoraka. Na dva lokaliteta (Srednjevo i Ljubičevo) zaražen je bio evropski brest (U. minor) a na

107


lokalitetu Šuvajić beli brest (U. laevis). Kao kontrola korišćeno je lišće 6 mladih brestova (U. minor) sakupljenih u blizini Beograda. Izolacija DNK je urađena po CTAB metodi iz srednjih nerava i lisnih drški svežih listova. Identifikacija fitoplazmi je izvršena po nested PCR protokolu sa univerzalnim prajmerima za fitoplazme P1/P7 i F2n/R2 koji umnožavaju 16sr RNK gen, nakon čega je urađen RFLP sa MseI restrikcionom endonukleazom. Pozitivni rezultati su dobijeni kod 9 simptomatskih uzoraka U. minor i 5 uzoraka U. laevis, dok su svi asimptomatski uzorci bili negativni. RFLP obrasci pozitivnih uzoraka su pokazali prisustvo fitoplazmi iz 16Sr-V grupe. Dalja karakterizacija je sprovedena umnožavanjem rp gena koji kodira ribozomalne proteine l22 i s3 koristeći prajmere rp(V)F1/rpR1 a zatim rp(V)F1A/rp(V)R1A nakon čega je usledila digestija PCR produkta enzimima MseI i Tsp5091. RFLP obrasci dobijeni digestijom MseI enzimom pokazali su prisustvo EY fitoplazme 16SrV-A grupe. Obrasci dobijeni digestijom sa Tsp5091 enzimom bili su različiti su od referentnog EY izolata i sličniji FD-C fitoplazmi (16SrV-C grupa). Naknadno su PCR produkti rp gena dva uzorka, jednog izolovanog iz U. minor i jednog iz U. laevis sekvencionirana (GenBank Acc. No. EU592500, EU592501) i pokazala identičnu nukleotidnu sekvencu među sobom. BLAST analiza je pokazala 99% sličnosti ovih izolata sa referentnim sojem Elm Yellows fitoplazme EY1T

(AY197675). Nukleotidne promene su locirane na 2 od 3 jedinstvena regiona rpl22-rps3 gena za koje su Lee et al. (2004) konstatovali da su tipični za vrstu ‘Candidatus Phytoplasma ulmi’.

Ovo je prvi nalaz inficiranosti brestova u Srbiji sa Elm yelllows fitoplazmom koja se nalazi na EPPO A1 karantinskoj listi kao i prvi nalaz inficiranosti vrste Ulmus laevis u širem smislu. Ovde je takođe predstavljen prvi dokaz postojanja razlika među sojevima unutar ‘Candidatus Phytoplasma ulmi’ koje je moguće detektovati RFLP analizom PCR produkata gena za ribozomalne proteine.

68. SANACIJA OPOŽARENIH POVRŠINA U ŠG „PIROT“ PARK PRIRODE „STARA PLANINA“

Marković Miroslav1, Galić Zoran1, Panić Mitko2, Pap Predrag1, Vasić Verica1, Poljaković Pajnik Leopold1, Drekić Milan1

1Institut za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu, Novi Sad 2JP „Srbijašume“ – ŠG „Pirot“, Pirot

[email protected]

Tokom jula meseca 2007.godine na području Nišavskog šumskog područja dogodili su se šumski požari širokih razmera. Tom prilokom je požarom obuhvaćena ukupna površina od 2.849,85 ha. JP „Srbijašume“ gazduje na 1.384,85 ha opožarenih površina.

108



Ukupna šteta naneta požarom je procenjena na 545.355.369,00 dinara a razvrstana je na direktne štete (štete na dubećim stablima) i indirektne štete (izgubljena dobit i ekološka šteta).

Park prirode „Stara planina“, kao prirodno dobro od izuzetnog značaja, stavljena je pod zaštitu I kategorije 1997. godine. Šumskim požarima su obuhvaćene GJ „Nišava“ (38,70 ha), GJ „Vidlič“ (40,40 ha) i GJ „Zavoj“ (114,60 ha). U svim slučajevima kao uzrok požara navodi se ljudski faktor.

U skladu sa „Programom sanacije i obnavljanja požarišta“ tokom 2008. godine su vršeni radovi na seči i odvoženju nagorelih stabala, uspostavi šumskog reda i pošumljavanju. Do avgusta meseca 2008. godine ovi poslovi su gotovo u potpunosti obavljeni u GJ „Nišava“ i GJ „Vidlič“ dok je u GJ „Zavoj“ seča nagorelih stabala i uspostava šumskog reda obavljena na skoro jednoj trečini opožarene površine.

69. NAJVAŽNIJE ŠTETOČINE I BOLESTI ZELENILA NA GROBLJIMA U BEOGRADU

Glavendekić Milka, Karadžić Dragan, Mihajlović Ljubodrag Univerzitet u Beogradu - Šumarski fakultet, Beograd

[email protected]

Uređivanja gradskih grobalja u Beogradu datiraju od 19. veka, kada su podignuta: Novo, Topčidersko, Zemunsko, Banjičko i Staro Bežanijsko groblje. Centralno groblje je formirano 1939. godine. Kasnije su oformljena groblja: Nova Bežanija, Lešće, Orlovača i Zbeg, a na širem području grada sada postoje i četrdeset tri seoska groblja.

Podizanje i negovanje zelenila je pratilo razvoj i porast površina grobalja. Danas je upravljanje i održavanje povereno JKP Pogrebne usluge, Beograd, na čiji zahtev je od 2006. godine počelo proučavanje najvažnijih štetočina i bolesti na ovoj specijalnoj kategoriji zelenila. Do sada je proučeno zdravstveno stanje zelenila Novog, Centralnog, Topčiderskog i Zemunskog groblja.

Među najznačajninim i najčešćim biljkama koje se gaje na grobljima su vrste četinara iz rodova Pinus, Thuja, Juniperus, Chamaecyparis, Cupressus i Taxus, a od lišćara vrste iz rodova Aesculus, Acer, Tilia, Platanus, Robinia i drugi.

Od biotičkih faktora znatne štete nanose insekti, grinje i fitopatogene gljive koji često dovode u pitanje opstanak drveća i žbunja na grobljima. Među značajnijim insektima su: Acantholyda hieroglyphica Christ., Anobium rufovillosum Deg., Cameraria ohridella Deschka & Dimić, Carulaspis juniperi Bouche., Corytucha ciliata Say, Didymomyia tiliacea (Bremi.), Eopineus strobi (Hart.), Eucallipterus tiliae (L.), Eriococcus buxi (Boyer de Fonscolombe), Metcalfa pruinosa (Say), Monarthropalpus buxi, (Laboulbène), Psylla buxi L.,

109


Pseudaulacaspis pentagona Targ.Tozz., Physokermes piceae Schrank Aegosoma scabricorne (Scopoli), Phloeosinus thujae (Perris), P. aubei (Perris), Parectopa robiniella Clemens, Phyllonorycter robiniae Clemens, Phyllonorycter platani Staudinger, Rhyacionia bouliana Shiff., Stephanytis pyri L., Unaspis euonymi Comst., Zeuzera pyrina L. Od štetnih grinja, najznačajnije su pljosnate grinje Pentomerismus, grinje paučinari Eotetranychus tiliarum (Her.), Oligonychus ununguis (Jacobi), a od eriofidnih grinja najčešća je Eriophyes tiliae (Pgst.).

Zelenilo na grobljima ugrožavaju i patogene gljive koje uzrokuju pegavost lišća, uvenuća lišća, nekroze kore, rak rane i trulež drveta. Najznačajnije parazitske gljive su Sphaeropisis sapinea Dyco et Sutton, Mycosphaerella pini Rostrup apud Munk., Guignardia aesculi (Pk.) Stev. Microsphaera syringae Jacz. i druge pepelnice na ukrasnom drveću i žbunju koji pripadaju fam. Rosaceae Joss.

70. EFIKASNOST RODENTICIDA NA BAZI SELENA I VITAMINA D3 U SUZBIJANJU GLODARA U ŠUMSKIM STANIŠTIMA

Draganić Mirko1, Čović Ivan1, Vukša Marina2, Jokić Goran2, Đedović Suzana2

1A.D. Ciklonizacija, Novi Sad 2Institut za pesticide i zaštitu životne sredine, Beograd

[email protected]

Efikasna kontrola brojnosti glodara je stalni zadatak, kako u prevenciji velikih materijalnih šteta tako i u zaštiti zdravlja ljudi i životinja. Dugogodišnjom praksom suzbijanja glodara u šumskim staništima primećeni su izvesni nedostaci primenjivanih rodenticidnih preparata. Tu svakako spada i ispoljavanje izrazito negativnog uticaja vlažnosti na njihovu biološku efikasnost.

U ovom radu ispitivana je efikasnost novih preparata i formulacija sa poboljšanim karakteristikama nosača u odnosu na vlažnost sredine, i povećanom atraktivnosti za glodare. Preparati su napravljeni na bazi novih aktivnih materija, Na-selenita i vitamina D3, i sa novim nosačem (zrnima tritikale). Ispitivana je biološka efikasnost sledećih preparata (formulacija) na bazi selena: EKOSEL-CP (0,1% Na-selenita na zrnu pšenice) i EKOSEL-CT (0,1% Na-selenita na zrnu tritikale), kao i preparata na bazi vitamina D3: EKOSTOP-D3P (0,75% holekalciferol na zrnu pšenice) i EKOSTOP-D3T (0,75% holekalciferol na zrnu tritikale). U radu su primenjene standardne EPPO metode i protokoli (Anonymous 1982, 1988, 1990,1992, 1999).

Testiranje efikasnosti je obavljeno na vrstama Apodemus sylvaticus (Linnaeus) i Microtus subterraneus (de Sélys-Longchamps) u lisćarskoj šumi na lokaciji Karakuša, Vojvodina šume, u četiri ponavljanja. Efikasnost tretmana ocenjivana je posle jednog, tri, pet, sedam, 14 i 28 dana.

110



Ispitivanjem je utvrđena najveća biološka efikasnost kod preparata EKOSTOP-D3T (94,1%), potom EKOSEL-CT (79,3 %), EKOSEL-CP (75,6%) i EKOSTOP-D3P (61,5 %). Postignut je visok nivo efikasnosti u suzbijanju šumskih glodara za sve ispitivane formulacije, a naročito pogodnom pokazala se formulacija na zrnima tritikale sa aktivnom materijom na bazi vitamina D3 (0,75% holekalciferol).

71. STEPEN PREFERENCIJE JOVINOG SURLAŠA (Cryptorrhynchus lapathi L.) PREMA NEKIM

KLONOVIMA CRNIH TOPOLA Drekić Milan, Pap Predrag, Poljaković Pajnik Leopold, Marković Miroslav, Vasić Verica, Kovačević Branislav Institut za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu, Novi Sad

[email protected]

Jovin surlaš Cryptorrhynchus lapathi L. jedan je od najčešćih i najštetnijih ksilofagnih insekata u rasadnicima i mladim zasadima topola. Larve pričinjavaju fiziološke i tehničke štete izgrizanjem hodnika u kori i drvetu, a imaga radi dopunske ishrane biljnim sokovima grizu koru izbojaka.

Jedan od načina da se smanje štete od ovog insekta je da se izvrši selekcija i u praksi koriste klonovi topola prema kojim ovaj insekt pokazuje manji stepen preferencije. Na ovaj način smanjila bi se potreba za represivnim merama zaštite.

U periodu od 2004. do 2008. godine proučavan je stepen preferencije jovinog surlaša prema 18 klonova crnih topola. Proučavanje je izvršeno na taj način da je u proleće detaljno skidana kora sa po devet dvogodišnjih izbojaka svakog od ispitivanih klonova topola u višegodišnjim genofondovima za proučavanje osetljivosti klonskih sorti topole na oglednom dobru Instituta za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu. Ocena osetljivosti je sprovedena na osnovu srednje vrednosti broja ubušenih larvi po jednoj biljci.

Istraživanja su pokazala da među ispitivanim klonovima postoje značajne razlike u osetljivosti na napad insekta. Nijedna sorta nije u potpunosti otporna na napad. Najveći intenzitet napada je konstatovan na klonovima 9/31, PE 4/68 i 1247. Mali stepen preferencije jovin surlaš je pokazao prema klonskim sortama topola: Panonnia, B81, 121/81,181/81 i 10-32-97. Rezultati istraživanja mogu da budu primenjeni u procesu oplemenjivanja i unapređenja tehnologije gajenja crnih topola.

111


72. Carulaspis juniperi (Bouche) I Lepidosaphes juniperi Lindinger (Homoptera:Diaspididae) ŠTETOČINE KLEKE NA PODRUČJU

BEOGRADA Graora Draga, Spasić Radoslava, Čkrkić Milica

Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd [email protected]

U 2007. i 2008. godini, pregledom biljaka iz roda Juniperus, u više lokacija na području Beograda utvrđeno je prisustvo dve vrste štitastih vaši iz familije Diaspididae, Carulaspis juniperi i Lepidosaphes juniperi. Obe vrste su oligofagne i u okviru familije Cupressaceae, u mnogim zemljama, značajne štetočine biljaka iz rodova Juniperus, Cupressus i Thuja (Ward, 1977; Kosztarab i Kozar, 1988; Ulgenturk i Canakcioglu, 2003).

Još osamdesetih godina, na području Beograda su navedene vrste evidentirane kao potencijalno opasne štetočine Juniperus spp. i Thuja spp. (Kozarževskaja i Vlainić, 1981 i 1982), da bi u 2005.godini registrovano značajno povećanje brojnosti populacija Carulaspis juniperi u rasadnicima četinara i na zelenim površinama (Glavendekić, 2006).

Nedovoljna istraženost i sve češće i brojnije prisustvo ovih štitastih vaši u našoj zemlji, iniciralo je detaljnije proučavanje njihove morfologije, ciklusa razvića, intenziteta napada i štetnosti na raznim vrstama juniperusa na teritoriji Beograda.

Prilikom pregleda biljaka, u intervalima od 7 do 10 dana, određivan je intenzitet napada po skali Borchsenius-a (1963), i sa svake biljke su uzorkovane po četiri grančice dužine 20 cm radi dalje analize i gajenja u laboratoriji.

Morfološke razlike između ove dve vrste su izražene, a posebno jasno vidljive u izgledu štita ženke, što ih na biljkama čini lako prepoznatljivim. Štit ženke C. juniperi je okrugao i bele boje, dok je štit ženke L. juniperi u obliku zapete i smeđe boje.

Ciklus razvića je kod obe vrste gotovo identičan. Imaju jednu generaciju godišnje i prezimljavaju u stadijumu polno zrele ženke na četinama i granama juniperusa. Ovipozicija kod L. juniperi počinje početkom aprila, a kod C. juniperi mesec dana kasnije, odnosno početkom maja. Dužina embrionalnog i postembrionalnog razvića se takođe razlikuje za mesec dana, odnosno kod L. juniperi traje tri, a kod C. juniperi dva meseca, tako da je pojava novih imaga registrovana u isto vreme, tj. krajem juna. Nakon kopulacije, mužjaci uginjavaju, a oplođene ženke ostaju na biljkama hraneći se sve do perioda prezimljavanja.

Larve i ženke obe vrste hrane se isisavanjem sokova iz svih nadzemnih delova biljaka (stablo, grane, četine, plod), usled čega se javlja hloroza četina, sušenje pojedinih grana, ili pak celih biljaka.

Na klekama u ispitivanim delovima Beograda bilo je biljaka naseljenih jedinkama samo jedne vrste, ali i biljaka sa mešanim populacijama. U takvim slučajevima C. juniperi je uvek bila znatno brojnija.

112


Najjači intenzitet napada, ocenjen sa 4 (prema skali Borchsenius-a), utvrđen je na klekama u Novom Beogradu, Bežaniji, Voždovcu i Zemunu. Prisustvo gustih kolonija jedinki obe vrste na biljkama, prouzrokovalo je sušenje i opadanje četina, kao i sušenje celih grana.

73. PRILOG POZNAVANJU VRSTE Planococcus vovae (Nassonov) (Homoptera: Pseudococcidae)

Graora Draga, Spasić Radoslava, Ilić Slađana Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd

[email protected]

Planococcus vovae je oligofagna brašnasta štitasta vaš, koja

naseljava biljke iz familije Cupressaceae. Rasprostranjena je u celom Palearktiku (Kosztarab i Kozar, 1988) i u mnogim zemljama je značajna štetočina biljaka iz rodova Juniperus, Cupressus i Thuja (Uygun et al., 1998; Ulgenturk i Canakcioglu, 2004; Moghadam, 2006).

U Srbiji, masovnija pojava ove vrste registrovana je u 2005. godini, u rasadnicima i na zelenim površinama na području Beograda (Glavendekić, 2006).

Tokom 2007. i 2008. godine, u više lokacija na teritoriji Beograda zabeležen je jak napad P. vovae na Juniperus spp., zbog čega se pristupilo njenom detaljnom proučavanju.

Svakih 7-10 dana, na raznim zelenim površinama u Beogradu (parkovi i vrtovi.) pregledane su biljke iz roda Juniperus sa kojih su uzorkovane po četiri grančice dužine 20 cm. U laboratoriji je vršen pregled na prisustvo i brojnost P. vovae, određivan razvojni stadijum štetočine, a metodom gajenja praćen ciklus razvića.

Na području Beograda P. vovae je utvrđena na Juniperus spp. u 13 lokacija, a krajem leta 2008. godine i na Thuja occidentalis L., samo u jednoj lokaciji.

S obzirom da ova vrsta pripada familiji Pseudococcidae, telo vaši je pokriveno belim praškastim voskom. Polno zrela i oplođena ženka formira na kraju tela belu jajnu kesu u koju položi 200-400 jaja, i po kojoj se prisustvo vaši na biljci lakše otkriva.

U toku godine, P. vovae razvije dve generacije. Pregledom uzoraka sakupljenih u jesen/zimu 2007/08. godine, utvrđeno je da prezimljava u različitim razvojnim stadijumima koji u proleće nastavljaju razviće, pa je pojava imaga veoma neujednačena i razvučena. Prva imaga razvijena iz prezimljujućih oblika utvrđena su krajem juna i nalažena su sve do avgusta. Embrionalni i postembrionalni razvoj iznosio je oko 60 dana, pa su se imaga nove generacije počela javljati krajem avgusta. Način prezimljavanja, neujednačen period ovipozicije, embrionalnog i larvenog razvića, dovode do preklapanja generacija, tako da su tokom cele godine na biljkama prisutni svi razvojni stadijumi.

113


Analizom infestiranih biljaka utvrđeno je da se larve uglavnom koncentrišu na četinama, a ženke na granama, i to sa donje strane. Isisavanjem sokova dovode do fiziološkog slabljenja biljke, hloroze, sušenja četina i pojedinačnih grana. Ova vaš izlučuje velike količine medne rose usled čega su nadzemni delovi biljaka sjajni i lepljivi. Osim toga, medna rosa privlači mnoge vrste iz reda Hymenoptera koje su dobri indikatori prisustva štitaste vaši koja se u preimaginalnim stadijumima na biljkama veoma teško detektuje.

U različitim lokacijama na teritoriji Beograda, naseljenost biljaka vašima kretala se od pojedinačnih jedinki do veoma brojnih kolonija. Najjači intenzitet napada na Juniperus spp. bio je u lokacijama Bežanija, Dorćol i Voždovac. Krajem leta 2008. godine, u lokaciji Voždovac, zabeležen je jak napad vaši i na mladim biljkama Thuja occidentalis.

74. BOLESTI VRSTA IZ RODA Paulownia I NJIHOV ZNAČAJ Milijašević Tanja, Marković Čedomir

Univerzitet u Beogradu - Šumarski fakultet, Beograd [email protected]

Rod Paulownia obuhvata desetak vrsta koje su rasprostranjene u istočnoj Aziji: Kini, Koreji, Japanu. Među njima je kod nas najviše zastupljena Paulownia tomentosa, široko korišćena ukrasna vrsta u ozelenjavanju naselja. Upotrebljava se za soliternu sadnju, grupnu, kao i u drvoredima. U šumskim kulturama gaje se druge vrste iz ovog roda - P. fortunei i P.elongata, za sada na veoma malim površinama, ali sa ciljem da se one znatno povećaju.

Iz navedenih razloga, vrlo je značajno upoznati se sa štetnim faktorima abiotičke i biotičke prirode koji mogu ugroziti njihovo zdravstveno stanje. Među biotičkim faktorima, svakako su najznačajniji insekti i gljive.

Cilj ovog rada je da prikaže najčešće bolesti Paulownia vrsta i da ukaže na njihov značaj.

Na asimilacionim organima javlja se pepelnica – Phyllactinia guttata (syn. P. corylea). Ovaj parazit obrazuje beličastu miceliju na gornjoj površini listova u kojoj se uočavaju tamne kleistotecije. Posledica napada je prevremena hloroza listova, mada se može javiti i krivljenje izbojaka.

Ospičavost i pegavost lišća izazivaju Ascochyta paulowniae i Phyllosticta paulowniae, koje nemaju veći značaj.

Među bolestima kore značajna je vrsta Diaporthe eres (anamorph Phomopsis oblonga). Ovo je široko rasprostranjena i polifaga gljiva koja je konstatovana na preko stotinu biljnih vrsta iz preko šezdeset rodova. Između ostalih, domaćini su joj Ulmus spp., Paulownia spp. i Populus spp. na kojima izaziva rak kore i vršnih delova krošnje (dieback).

114



Gljiva Botryosphaeria obtusa (syn. Physalospora obtusa) je prvenstveno poznata kao parazit na vrstama iz roda Malus, mada je konstatovana i na šumskom drveću. Ovo je takođe široko rasprostranjena gljiva koja se javlja i na drvenastim i na zeljastim biljkama iz 55 familija. Na Paulownia vrstama je najčešće konstatovana kao saprofit u kori, ali može kolonizirati i zdravo tkivo, ukoliko su biljke prethodno bile izložene nepovoljnim ekološkim faktorima. S obzirom da se jedna druga vrsta iz ovog roda – B. dothidea javlja kao agresivan parazit gigantske sekvoje, kedra i lovorvišnje u urbanim sredinama, ali i u rasadnicima, gljivi Botryosphaeria obtusa se u narednim istraživanjima mora posvetiti ozbiljna pažnja.

Od gljiva koje izazivaju trulež drveta, najčešće je konstatovana vrsta Schizophyllum commune, mada se, prema literaturnim izvorima, javljaju i Armillaria vrste koje izazivaju trulež korena.

76. DRUGI PRILOG POZNAVANJU KSILOFAGNIH STRIŽIBUBA NACIONALNOG PARKA FRUŠKA GORA

Stojanović V. Dejan, Plužarević V. K. Nacionalni park Fruška gora, Sremska Kamenica

[email protected]

Ksilofagne strižibube su insekti koji u stadijumu larve žive u drvetu (i pod korom) i u njemu grade sisteme hodnika nepravilnih oblika. Razviće strižibuba može trajati od nekoliko meseci do nekoliko godina Sve ove aktivnosti ksilofagnih strižibuba značajno umanjuju tehničku vrednost napadnutog drveta.

Diverzitet, rasprostranjenost, brojnost, štete koje izazivaju i ekonomski značaj ksilofagnih insekata neophodni su elementi praćenja u zaštićenim šumskim biocenozama Nacionalnog parka Fruška gora. Takođe ekološka valenca manje osetljivih vrsta familije Cerambycidae može poprimiti nenadanu širinu.

Prilikom istraživanja upotrebljavane su standardne metode koje se koriste za sakupljanje i monitoring strižibuba. Pored živinih lampi od 400w, upotrebljavana je i petromaks lampa od 400w. Takođe, strižibube su sakupljane mrežicom za hvatanje insekata, ali i rukom na stablima, granama, lišću, panjevima, šiblju i bilju. Korišćene su i klopke sa crnim vinom, koje su bile okačene o grane, najčešće lišćara, ali i četinara.

Vredniji primerci su preparirani i deponovani u standardne entomološke kutije. Prilikom determinacije, korišćeni su ključevi dati u (Bense, 1995 i Sama, 2002), a sistematski raspored vrsta dat je prema (Althoff & Danilevsky, 1997).

115



Prvi spisak ksilofagnih strižibuba Nacionalnog parka Fruška gora obuhvatio je 17 vrsta strižibuba. U ovom radu dati su podaci istraživanja za još 18 vrsta ksilofagnih strižibuba i to: Dinoptera collaris (Linnaeus), Pachytodes erraticus (Dalman), Rutpela maculata (Poda), Stenurella melanura (Linnaeus), Strangalia attenuata (Linnaeus), Spondylis buprestoides (Linnaeus), Purpuricenus budensis (Götze), Ropalopus insubricus (Germar), Leioderes kollari Redtenbacher, Ropalopus clavipes (Fabricius), Xylotrechus antilope (Schönherr), Chlorophorus varius (Müller), Chlorophorus sartor (Müller), Clytus arietis (Linnaeus), Neoclytus acuminatus (Fabricius), Lamia textor (Linnaeus), Aegomorphus clavipes Schrank i Saperda octopunctata (Scopoli).

Ukupan broj zabeleženih ksilofagnih strižibuba u Nacionalnom parku Fruška gora trenutno iznosi 35 vrsta. Za većinu zabeleženih vrsta ksilofagnih strižibuba na ovom spisku konstatovano je da se u našim uslovima razvijaju i na hrastovima (Milošević, 2003). POSTERI Zaštita voćaka i vinove loze

77. PROUČAVANJE PROTEINSKIH PROFILA BAKTERIJE Pseudomonas syringae IZOLOVANE SA RAZLIČITIH VRSTA VOĆAKA

Ivanović Žarko, Gavrilović Veljko, Živković Svetlana, Starović Mira Institut za zaštitu bilja i životnu sredinu, Beograd

[email protected]

Poslednjih godina Pseudomonas syringae postaje ekonomski značajan patogen voćaka. Eksperimentalno je potvrđen kao parazit kruške, jabuke, kajsije, trešnje, višnje, šljive i maline, prouzrokujući sušenje grana, plamenjaču mladara i cvasti i nekrozu pupoljaka i plodova. Korišćenjem različitih prajmera već je dokazano postojanje razlika između sojeva poreklom sa različitih vrsta voćaka. Cilj ovih istraživanja bio je utvrđivanje eventualnih razlika u sadržaju ukupnih ćelijskih proteina između sojeva P. syringae izolovanih sa kruške, trešnje, višnje, šljive i maline.

Patogenost izolata dokazana je hipersenzibilnom reakcijom (HR) na lišću duvana i muškatle, kao i veštačkom inokulacijom plodova kruške, trešnje, limuna, listova jorgovana i mahuna boranije, na kojima se pojavljuju karakteristični tipovi nekroza. Odgajivačke, morfološke i biohemijsko-fiziološke odlike ispitane su prema standardnim metodama koje se koriste u fitobakteriologiji.

116



U ovim istraživanjima je korišćen metod jednodimenzionalne SDS PAGE gel elektroforeze ukupnih ćelijskih proteinskih profila, koju je opisao Laemmli, 1970.

Vizuelnom ocenom ukupnih ćelijskih proteinskih frakcija nije bilo moguće utvrditi razlike između ispitivanih bakterijskih izolata. Već dokazane razlike koje postoje na genskom nivou između različitih sojeva bakterije P. syringae nisu se odrazile na sadržaj ukupnih ćelijskih proteinskih profila primenom jednodimenzionalne SDS PAGE elektroforeze. Ovi rezultati, u nastavku istraživanja, biće provereni primenom dvodimenzionalne elektroforeze.

78. NEKE ODLIKE Erwinia amylovora POREKLOM IZ RAZLIČITIH DOMAĆINA

Ivanović Milan, Gašić Katarina, Obradović Aleksa Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Odsek za

fitomedicinu, Beograd [email protected]

Bakteriozna plamenjača, koju prouzrokuje Erwinia amylovora je jedna od ekonomski najznačajnijih bolesti jabučastih voćaka. Štetama koje prouzrokuje privlači pažnju istraživača više od dva veka. U cilju proučavanja nekih odlika bakterije E. amylovora, prikupljen je 41 soj bakterije izolovane iz 8 raličitih vrsta domaćina gajenih u 14 lokaliteta u Srbiji i Crnoj Gori, poreklom iz kolekcija domaćih fitobakteriologa.

Korišćenje različitih izvora ugljenika iz podloge se dugo koristilo kao metod u identifikaciji fitopatogenih bakterija. Danas su dostupni polu-automatizovani testovi koji omogućavaju proučavanje metabolizma šireg spektra ugljenikovih jedinjenja. Jedan od takvih testova je BIOLOG test koji smo primenili kao pouzdano sredstvo u identifikaciji sojeva bakterija i utvrđivanju sličnosti ili razlika tzv. metaboličkog otiska kako među samim proučavanim sojevima tako i u odnosu na karakteristike sojeva deponovane u bazi podataka. Detekcija proučavanih izolata izvršena je i korišćenjem specifičnih antitela serološkom imunoadsorpcionom (ELISA) metodom. Takođe, u ovom radu proučena je osetljivost sojeva E. amylovora, poreklom iz Srbije, na dejstvo bakar-sulfata, kao i antibiotika streptomicin-sulfata i kasugamicina. Test je izveden tako što je u autoklaviranu i delimično prohlađenu podlogu dodat vodeni rastvor bakar-sulfata, tj. aktivne komponente navedenih antibiotika, do konačne koncentracije 100 i 200 ppm. Podloge su zatim razlivane u Petri posude, a zasejavanje proučavanih sojeva je vršeno pipetiranjem 3µl bakterijske suspenzije, koncentracije oko 108 cfu/ml na podlogu. Kao kontrola je korišćen soj za koji se pouzdano zna da je rezistentan na bakar sulfat i pomenute antibiotike.

117



Ni jedan od proučavanih sojeva E. amylovora se ne razvija u podlozi sa streptomicinom, odnosno kasugamicinom čime je dokazana osetljivost prema antibioticima. Za razliku od toga, bakar-sulfat nije delovao na bakterijske ćelije jer je došlo do razvoja kolonija kod svih izolata. Utvrđena je razlika u razvoju pojedinih izolata u podlozi sa bakar-sulfatom koja je konstatovana slabijim (sporijim) porastom kolonija na podlozi.Rezultati BIOLOG testa su potvrdili pripadnost svih sojeva bakteriji E. amylovora sa indeksom sličnosti od 0,62 do 0,99. Takođe, možemo zaključiti da nije bilo razlike između izolata u pogledu korišćenja ugljenika iz različitih izvora. ELISA testom je potvrđeno da sojevi poseduju zajedničke serološke karakteristike slične bakteriji E. amylovora.

79. EFIKASNOST FUNGICIDA U SUZBIJANJU PATOGENA Monilinia laxa (Ader. i Ruhl.)

Perić Sanja1, Gudžić Slaviša2, Stojičić Iva3, Todorović Dragan4

1Visoka poljoprivredno-prehrambena škola strukovnih studija u Prokuplju 2Poljoprivredni fakultet, Lešak

3Okružni zatvor, Prokuplje 4JUGO-HEM d.o.o., Leskovac

sanjaperić@ptt.yu

Višnja (Prunus cerasus) je značajna voćna vrsta koja se u strukturi voćarstva Srbije nalazi na trećem mestu, iza šljive i jabuke (Gvozdenović, 1995). Danas se naša zemlja nalazi među četiri najveća proizvođača višnje u svetu (Blagojević, 2000). Oblačinska višnja zahvaljujući izuzetnim osobinama postala je dominantno tražena sorta kod nas i u svetu (Pavićević i Pavićević, 2003; Vasilev i Bačvarov, 1981).

Ispitivanja efikasnosti fungicida u suzbijanju M. laxa obavljena su tokom 2004. i 2005. godine u lokalitetu Prokuplje, na ekonomiji Okružnog zatvora u D. Trnavi. Ispitivanja su izvedena na sortia Oblačinska višnja, starosti 11 godina. Sistem gajenja je krošnja u obliku vaze, gustina sadnje 4 x 3m, a ekspozicija je jugoistočna. Ogled je izveden po blok sistemu sa 5 varijanti (četiri sa fungicidima i jedna kontrolna varjanta). Svaka varijanta u četiri ponavljanja, a svako ponavljanje sa po pet stabala.

Ispitivana je efikasnost sledećih fungicida: bakar hidroksid (Blauvit WP 50 - 0,5%), tiofanat-metil (Topsin 70 WGR - 0,07%) + vinklozolin (Ronilan DF WG - 0,15%), ciprodinil (Chorus 75 WG - 0,02%) i triforin (Saprol EC - 0,1%).

Aplikacija fungicida obavljana je leđnom prskalicom uz utrošak tečnosti 1000 l/ha. U obe godine ispitivanja izvedena su tri tretiranja. Sva

118

mailto:sanjaperi%C4%[email protected]


tretiranja obavljena su od početka cvetanja do precvetavanja u najosetljivijoj fazi razvoja višnje prema patogenu M. laxa.

Efikasnost ispitivanih fungicida izračunavana je po formuli Abbott-a. Prema dobijenim rezultatima najveću efikasnost ispoljila je

kombinacija preparata Topsin + Ronilan, i ona je u 2004. iznosila 97,19%, a u 2005. godini 96,43%. Na drugom mestu, prema efikasnosti, je preparat Chorus sa 88,26% u 2004., odnosno 89,45% u 2005. godini. Na trećem mestu je preparat Saprol čija se efikasnost kretala od 81,15% 2004. do 83,56%, 2005. godine. Najnižu efikasnost ispoljio je Blauvit sa 61,32% u 2004. i 59,86% u 2005. godini.

Procenat inficiranih i sasušenih cvetova u kontroli bio je različit i kretao se od 60,5% u 2004. do 73,0% u 2005. godini, kada je u Topličkom okrugu zabeležena epifitotična pojava monilioze.

Naša dvogodišnja istraživanja (2004-2005), pokazuju da se ekonomski najznačajniji patogen cveta i rodnih grančica višnje, Monilinia laxa, može uspešno suzbiti pravovrmenom primenom hemijskih mera zaštite. Pri izboru fungicida prednost treba dati manje rizičnim preparatima, čime se utiče na očuvanje životne sredine i zdravlja ljudi.

80. DETEKCIJA VIRUSA I FITOPLAZMI U UVOZNOM SADNOM MATERIJALU JABUČASTIH I KOŠTIČAVIH VRSTA VOĆAKA

Jevremović Darko, Paunović Svetlana Institut za voćarstvo, Čačak

[email protected]

U radu su prikazani rezultati ispitivanja uvoznog sadnog materijala jabučastih i koštičavih vrsta voćaka na prisustvo karantinskih i ekonomski štetnih virusa i fitoplazmi u periodu 2004-2008. godine. Ispitivanja su sprovedena u skladu sa važećim pravilnicima Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije iz oblasti zaštite bilja.

Analizirano je ukupno 270 uzoraka podloga, sorti i semena voćaka: 73 uzoraka podloga (Malus domestica, Pyrus communis, Cydonia oblonga, Prunus cerasifera, P. persica, P. armeniaca, P. avium i P. mahaleb); 189 uzoraka različitih sorti jabuke, kruške, šljive, breskve, kajsije, trešnje i višnje; i 8 uzoraka semena (P. cerasifera, P. persica, P. armeniaca, P. avium, P. mahaleb i P. amygdalus). Na prisustvo virusa uzorci su ispitivani ELISA metodom, dok je ispitivanje na prisustvo fitoplazmi sprovedeno nested-PCR metodom. U zavisnosti od vrste voćaka, tipa uzorka, sezone vegetacije, kategorije sadnog materijala i zemlje porekla vršeno je ispitivanje na odgovarajuće viruse (Plum pox virus, Prune dwarf virus, Prunus necrotic ringspot virus, Cherry leaf roll virus, Arabis mosaic virus, Strawberry latent ringspot virus, Raspberry ringspot virus,

119



Tobacco black ring virus, Tomato ringspot virus, Apple mosaic virus, Apple stem pitting virus, Apple stem grooving virus i Apple chlorotic leafspot virus). Četiri uzorka jabuke ispitivano je na prisustvo fitoplazme proliferacije jabuke i 5 uzoraka kruške na prisustvo fitoplazme propadanja kruške.

Od ukupnog broja ispitivanih uzoraka kod 5 uzorka (1,8%) utvrđeno je prisustvo fitopatogenih virusa. Kod 1 uzorka podloge Prunus avium, poreklom iz Mađarske, utvrđen je virus kržljavosti šljive (Prune dwarf virus); kod 2 uzorka šljive, poreklom iz Mađarske, karantinski (A2) virus šarke šljive (Plum pox virus); kod 1 uzorka jabuke, poreklom iz Belgije, virus mozaika jabuke (Apple mosaic virus) i kod 1 uzorka jabuke, poreklom iz Italije, virus hlorotične lisne pegavosti jabuke (Apple chlorotic leafspot virus). U ispitivanim uzorcima jabuke i kruške nije utvrđeno prisustvo fitoplazmi.

81. Aphis spiraecola Patch, NOVA ŠTETOČINA JABUKE U SRBIJI Petrović Obradović Olivera1, Vukašinović Dragana1, Vučetić Anđa1,

Milovanović Predrag2, Krnjajić Slobodan3

1Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd 2Supromex d.o.o., Smederevo

3Institut za zaštitu bilja, Biološka laboratorija, Beograd [email protected]

Suzbijanje biljnih vašiju jabuke predstavlja sve veći problem za proizvođače u Srbiji pre svega zbog njihove sve izraženije rezistentnosti na insekticide. Pored ranije poznatih vrsta, zelene jabukine vaši (Aphis pomi), brašnjavih vašiju (Dysaphis spp.), krvave vaši (Eriosoma lanigerum), pojavila se i nova štetočina, Zelena vaš spirea, Aphis spiraecola Patch. Radi se o invazivnoj vrsti, u svetu već dobro poznatoj po velikoj rezistentnosti na insekticide, koja je u Srbiji prvi put registrovana 2007. godine. U Mediteranu česta je štetočina citrusa i dekorativnih biljaka a globalno otopljavanje verovatno je doprinelo njenom širenju na sever.

Spireina zelena vaš Zelena vaš spirea, ili vaš citrusa kako se još naziva (sinonim je Aphis citricola), veoma je polifagna vrsta koja se razvija na biljkama iz preko 20 familija. Morfološki veoma je slična sa zelenom jabukinom vaši, sa kojom se često nalazi na istim domaćinima (fam. Rosaceae), a od koje se ni golim okom ni lupom ne može razlikovati.

Tokom 2007. i 2008. godine uzorci vašiju jabuke sakupljani su sa više lokaliteta u Srbiji. Vaši su posmatrane pomoću binokularne lupe (uvećanje od 40 do 100 puta), fiksirane su u alkoholu nakon čega su pravljeni preparati i obavljana je determinacija.

Zelena vaš spirea u Srbiji je nadjena na jabuci, dunji i nekim dekorativnim biljkama (Spirea sp., Chaenomeles speciosa). S obzirom na

120


njenu polifagnost treba je očekivati na mnogo većem broju domaćina. Na jabuci nadjena je u okolini Beograda (Radmilovac, Boleč, Surčin, Jakovo), Smedereva (Suvodol, Drugovac, Vodanj, Kolari), Velike Plane (Kusadak, Krnjevo), Subotice (Bački Vinogradi), Stare Pazove (Golubinci, Novi i Stari Banovci, Surduk, Belegiš, Slankamen) i Novog Sada (Gospodjinci). Utvrđena je u preko 30 uzoraka vašiju sa jabuke. Veoma često nalažena je u mešanim kolonijama sa A. pomi, u manjem broju uzoraka isključivo je bila prisutna A. spiraecola.

Beskrilne partenogenetske ženke ove dve vrste vašiju razlikuju se u broju marginalnih tuberkula (A. pomi ima tubrkule na 2, 3. i 4. trbušnom segmentu, A. spiraecola ih nema), broju dlaka na kaudi (A. pomi 10 (13) - 19 dlaka, A. spiraecola 7-15 (12) dlaka) i dužini vršnog dela rostruma (kod A. pomi duži od 0,13μm, kod A. spiraecola kraći od 0,125 μm). U radu su dati crteži mikroskopskih preparata A. spiraecola i A. pomi na kojima su prikazane morfološke razlike između njih.

Narednih godina trebalo bi detaljno proučiti biologiju razvića Aphis spiraecola kod nas, utvrditi njen spektar domaćina i unaprediti postupak identifikacije ove vrste.

82. CRVENILO KRUŠKE – SVE UČESTALIJA POJAVA U SRBIJI Starović Mira, Ivanović Žarko, Aleksić Goran,

Kuzmanović Slobodan, Stojanović Saša, Živković Svetlana, Gavrilović

Veljko Institut za zaštitu bilja i životnu sredinu, Beograd

[email protected]

Prvi simptomi propadanja kruške u Srbiji, potiču iz davne 1969. godine (Vojvodić i Grbić, 1969). Duduk i saradnici su mnogo kasnije 2005.godine, primenom PCR metode dokazali prisustvo Pear decline fitoplazme (PD) u stablima kruške sa simptomima crvenila u Centralnoj Srbiji, dok je u republikama bivše Jugoslavije, u oblasti Dalmacije utvrđeno prisustvo simptoma 1976. godine (Cvetković, 1976), a prisustvo ove PD fitoplazme dokazano na području Republike Srpske 2003. godine (Trkulja i saradnici, 2004).

Simptomi crvenila su primećeni u više lokaliteta širom Srbije u manjim zasadima, ili na pojedinačnim stablima, obzirom da je broj većih komercijalnih zasada kruške poslednjih godina znatno smanjen. U periodu 2005 - 2007.godine obavljen je pregled zasada kruške u lokalitetu Deč, Crvenka i u više pojedinačnih zasada kruške širom Srbije, u okolini Aleksandrovca, Beograda, Čačka i Šida. Sa stabala na kojima je utvrđeno prisustvo simptoma tipa crvenila, uzorkovan je biljni materijal za analize. Uzorci su obrađeni za

121



histopatološka ispitivanja i posmatranje na elektronskom mikroskopu po metodi koju su opisali Hopkins i saradnici (1973) i PCR analizu, koja je rađena po EPPO PM7/62 proceduri, primenom para univerzalnih prajmera R16F2n i R16R2 i parom specifičnih prajmera fO1 i rO1.

Na ultratankim presecima floemskog tkiva glavnih lisnih nerava obolelih stabala kruške, utvrđeno je prisustvo organizama, koji po obliku, veličini od 350 - 480 x 600 - 700 nm i strukturi, odgovaraju fitoplazmama. Primenom para univerzalnih prajmera R16F2n i R16R2, u testiranim uzorcima dokazano je prisustvo fragmenta veličine 1200 bp, što je ukazalo na prisustvo fitoplazmi. Dalja primena specifičnog prajmera fO1/rO1 omogućila je identifikaciju do grupe fitoplazme 16SrX kojoj pripada i fitoplazma PD. 83. ANALIZA MORFOLOŠKIH KARAKTERISTIKA SEZONSKIH FORMI

Cacopsylla pyri (L.) (Homoptera, Psyllidae) Jerinić Prodanović Dušanka1, Mutavdžić Slavka2,

Drobnjaković Tanja2

1Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd 2Institut za pesticide i zaštitu životne sredine, Beograd

[email protected]

Kod imaga obične kruškine buve Cacopsylla pyri (L.) prisutan je

sezonski dimorfizam, koji je uslovljen u prvom redu fotoperiodom. Otuda je obična kruškina buva opisivana pod različitim nazivima.

Opšte je prihvaćeno stanovište da se C. pyri javlja u dve morfološke forme: letnjoj (pyrarboris) i zimskoj (pyri).

Tokom vegetacionog perioda 2007. godine (u intervalima od 10-15 dana), na lokalitetu Radmilovac, vršen je vizuelni pregled stabala kruške uz istovremeno sakupljanje imaga C. pyri pomoću ručnog ekshaustora. Sakupljeni uzorci imaga su donošeni u laboratoriju i fiksirani u 70% alkoholu. Od ovog materijala su pravljeni privremeni i trajni mikroskopski preparati, metodom prosvetljavanja u KOH.

Pripremljeni preparati su korišćeni za izradu digitalnih fotografija pri uveličanju 50x. Potom je vršeno merenje morfoloških karaktera imaga u softverskom paketu Leica IM 1000. Mereno je ukupno osam morfoloških karaktera: dužina tela, širina glave, dužina temena, širina temena, dužina genalnih konusa, dužina pipaka, dužina i širina krila.

Na osnovu izvršene analize morfoloških karakteristika imaga utvđeno je da se sezonske forme C. pyri razlikuju u obojenosti i dimenzijama tela.

Imago zimske forme je tamno smeđe do crne boje sa zatamnjenim prednjim krilima i tamno smeđom nervaturom krila. Letnja forma imaga je žuto smeđa sa prozirnim prednjim krilima i svetlo smeđom nervaturom krila.

122


Imaga letnje forme imaju manje dimenzije tela u odnosu na imaga zimske forme. Merenjem je ustanovljeno da su svi mereni karakteri veći kod imaga zimske forme.

84. PRIRODNI NEPRIJATELJI KRUŠKINE LISNE BUVE Cacopsylla pyri (L.) (Homoptera, Psyllidae)

Jerinić Prodanović Dušanka1, Drobnjaković Tanja2, Mutavdžić Slavka2, Mihajlović Ljubodrag3, Protić Ljiljana4

1Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd 2Institut za pesticide i zaštitu životne sredine, Beograd 3Univerzitet u Beogradu - Šumarski fakultet, Beograd

4. Prirodnjački muzej, Beograd [email protected]

Kruškina lisna buva Cacopsylla pyri je palearktička vrsta koja je rasprostranjena u celoj Evropi. U većoj brojnosti je prisutna u plantažnim zasadima i predstavlja najznačajniju štetočinu kruške. Zbog većeg broja preklapajućih generacija suzbijanje C. pyri je otežano, a primena insekticida šireg spektra delovanja nepovoljno se odražava na sastav korisne entomofaune.

U cilju unapređenja bioracionalnih metoda žaštite kruške, poslednjih godina posebna pažnja se poklanja očuvanju prirodnih populacija parazitoida i predatora.

Kompleks prirodnih neprijatelja C. pyri, kod nas gotovo i da nije proučavan, te je cilj ovoga rada bio da se ustanovi njihovo prisustvo.

Prisustvo prirodnih neprijatelja C. pyri je proučavano u plantažnom zasadu kruške u Radmilovcu tokom vegetacije 2006. i 2007. godine.

Predatori su sakupljani direktno iz kolonija larvi C. pyri ili su njihovi preimaginalni stadijumi donošeni u laboratoriju zajedno sa infestiranim biljnim materijalom, radi daljeg gajenja. Sakupljena i odgajena imaga su preparovana i determinisana.

Parazitirane larve lisne buve su sakupljane sa biljnim materijalom i dalje gajene u laboratoriji do izletanja parazitoida. Dobijeni parazitoidi su odlagani prema dinamici eklozije, a kasnije su preparovani i determinisani.

Odgajeno je i sakupljeno 12 vrsta predatora iz četiri insekatska reda. Iz reda Dermaptera (Forficula auricularia L.), reda Heteroptera (Anthocoris nemoralis Fabricius, Orius (Heterorius) minutus Linnaeus, Orius (Heterorius) majusculus Reuter), reda Neuroptera (Chrysopa septempunctata (Westmael) i Ch. carnea (Stephenus)) i reda Coleoptera (Coccinella septempunctata (L.), Adalia bipunctata (L.), Rhagonycha fulva (Scopoli), Rh. testacea (Linaeus), Cantharis rustica Fallen i Malachius bipustulatus L.).

123


Od parazitoidnih osica sakupljeno je i odgajeno četiri vrste (Prionomitus mitratus (Dalm.), Syrphophagus taeniatus (Först.), Psyllaephagus procerus Marcet i Tamarixia sp.), koje su ovom prilikom prvi put u Srbiji registrovane kao parazitoidi C. pyri i kao nove vrste u fauni naše zemlje.

85. DELOVANJE ABAMEKTINA (ARMADA) NA KRUŠKINU BUVU (Cacopsylla pyri)

Stamenković Svetomir1, Perić Pantelija2*, Marčić Dejan2, Ilić Novica3

1Univerzitet u Prištini, Poljoprivredni fakultet, Zubin Potok 2 Institut za pesticide i zaštitu životne sredine, Beograd

3Viša poljoprivredno-prehrambena škola, Prokuplje [email protected]

Poslednjih dvadesetak godina kruškina buva (Cacopsylla pyri) je sa aspekta štetnosti ekonomski najznačajnija štetočina kruške u Srbiji. Prouzrokovač bakteriozne plamenjače (Erwinia amylovora) i Cacopsylla pyri su u značajnoj meri uticali na smanjenje obima proizvodnje plodova kruške i danas je upravo zbog toga kruška deficitarna voćna vrsta u našoj zemlji. Problemi kruškine buve, njene brojnosti i štetnosti postaju izraženiji posle zabrane upotrebe DNOC-a. Od momenta zabrane ovog jedinjenja proizvođači su u cilju suzbijanja kruškine buve obavljali višekratna tretiranja insekticidima širokog spektra (posebno piretroidima) čime je u znatnoj meri narušena prirodna ravnoteža između štetočine i njenih prirodnih regulatora brojnosti. Ključni momenat u kontroli populacije Cacopsylla pyri je suzbijanje prezimljujućih imaga i mladih larvenih stupnjeva. Suzbijanje kruškine buve u drugom delu vegetacije je jako otežano zbog preklapanja generacija ove štetočine, povećanja rezistentnosti prema insekticidima i obilnog lučenja medne rose. U periodu od 2005. do 2008. godine ispitana je efikasnost abamektina (Armada 0,1 i 0,2%) u odnosu na standardne insekticide: endosulfan (Tiocid 0,15-0,3%), bifentrin (Talstar 0,05-0,1%), amitraz (Mitac 0,3%), kao i kombinacije abamektina i acetamiprida, odnosno abamektina i fenoksikarba. Efikasnost suzbijanja kruškine buve (Cacopsylla pyri) obavljena je u lokalitetima: Čačak, Guča, Sremska Mitrovica, Borkovac i Bela Crkva. Ogledi su postavljeni prema standardnim EPPO/OEPP metodama. Efikasnost suzbijanja kruškine buve (Cacopsylla pyri) varirala je u zavisnosti od lokaliteta. Najveća efikasnost (>95%) dobijena je kod primene abamektina, i kombinacije abamektina i fenoksikarba odnosno abamektina i acetamiprida u lokalitetima Čačak i Guča. Takođe, abamektin i amitraz ostvarili su visoku efikasnost u 2005.godini 83,2 -95,0% i 93,5 - 94,9%

124


(Sremska Mitrovica i Bela Crkva), odnosno u 2007. godini 95,0 i 86,0% (Borkovac).

86. SUZBIJANJE KRUŠKINE BUVE (Cacopsylla pyri) U BAČKOJ TOKOM 2007. i 2008.godine

Vajgand Dragan2 , Petrina Ruža1, Farkaš Florian1

1Agropest YU, Subotica 2Agroprotekt, Sombor [email protected]

Kruškina buva je vrsta koje se kao najvažnija štetočina javlja u intenzivnim zasadima kruške. Kada se prenamnoži potpuno uništava rod kruške, a kao posledica njenog prisustva zasad kruške može biti potpuno uništen. Nakon prestanka upotrebe preparata na bazi DNOC, kruškina buva je postala teško rešiv problem u zaštiti kruške. Ipak pravovremenom primenom preparata koji se nalaze na tržištu, može se proizvesti kruška odličnog kvaliteta. Cilj rada je da se prikaže koji preparati za zaštitu bilja su od strane autora korišteni u zasadima krušaka tokom 2007. i 2008.godine, i koje vreme primene se pokazalo kao optimalno za pojedine preparate. Obzirom da kruškina buva brzo stiče rezistentnost, korišteni su preparati koji su svrstani u različite grupe prema mehanizmu delovanja. Krajem zime, odnosno, tokom naseljavanja zasada kruške od strane kruškine buve, se korišćeni preparati iz grupe modulatora natrijumovih kanala - piretroidi. Početkom proleća i kasnije tokom vegetacije, odnosno prilikom pojave prvih larvi su korišćeni preparati iz grupe agonista acetil holina - neonikotinoidi. Tokom precvetavanja i kasnije tokom vegetacije, odnosno u vreme prisustva jaja i početkom piljenja larvi su korišćeni preparati iz grupe mimika juvenilnog hormona, kao i agonisti GABA (abamektin). U sistemu suzbijanja ove štetočine su korišćena i pomoćna sredstva bela mineralna ulja i organosilikonski surfaktant.

125


87. UTVRĐIVANJE PRISUSTVA BAKTERIOZNOG IZUMIRANJA BRESKVE I NEKTARINE U SRBIJI

Obradović Aleksa, Gašić Katarina, Ivanović Milan Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd

[email protected]

Prisustvo Pseudomonas syringae pv. persicae, prouzrokovača bakterioznog izumiranja breskve i nektarine, nije do sada zabeleženo u nas, zbog čega se ova bakterija nalazi na nacionalnoj A1 listi karantinskih patogena. Rasprostranjenost ovog patogena ograničena je na neka područja Francuske, Engleske i Hrvatske, pa se stoga nalazi na EPPO A2 listi karantinskih organizama. Van Evrope, prisutna je još i na Novom Zelandu.

U cilju provere prisustva ovog patogena u nas, kao i razrade i optimizacije protokola za njegovu detekciju, tokom 2007. i 2008. godine testirani su uzorci breskve i nektarine, prikupljeni iz različitih lokaliteta u Srbiji. Radi kontrole i poređenja rezultata, u laboratorijskim testovima korišćen je kontrolni soj navedenog patogena, kao i bakterije P. s. pv. syringae i P. s. pv. morsprunorum, poreklom iz međunarodne kolekcije patogenih bakterija. Obzirom da su patogeni varijeteti syringae i morsprunorum rasprostranjeni u Srbiji i da poseduju neke zajedničke karakteristike sa pv. persicae, bilo je neophodno izvršiti uporedno proučavanje odlika sva tri navedena patogena, kako zbog upoznavanja bakterioloških karakteristika P. s. pv. persicae, tako i zbog izbora diferencijalnih testova i ocene njihove pouzdanosti

Testiranjem prikupljenih uzoraka breskve i nektarine nije utvrđeno prisustvo P. s. pv. persicae u Srbiji. Uočeno je da se bolest ne može prepoznati na osnovu simptoma, jer slične promene na biljkama mogu nastati kao posledica dejstva drugih biotskih i abiotskih faktora. Usled nedostatka brzih i pouzdanih metoda, detekcija patogena i dalje počiva na potvrđivanju prisustva izolacijom i identifikacijom klasičnim bakteriološkim testovima. Zbog mogućeg prisustva sva tri navedena patogena varijeteta na breskvi i nektarini, veoma je važno obratiti pažnju na rezultate testova koji potvrđuju razlike među njima. Provera patogenosti na jednogodišnjim mladarima biljke domaćina nephodna je pri donošenju konačnog zaključka. Međutim, preliminarna potvrda može se dobiti pozitivnom hipersenzitivnom reakcijom duvana i mahuna boranije već nakon 24h od infiltracije. Utvrđeno je da se na osnovu intenziteta reakcije mahuna boranije, a takođe i inokulisanih plodova nektarine i limuna, može izvršiti diferencijacija navedenih patogenih varijeteta. Od biohemijsko-fizioloških testova, najpogodnijim za diferencijaciju P. s. pv. persicae pokazali su se test fluorescentnosti na Kingovoj podlozi B, hidroliza želatina i eskulina, stvaranje kiseline iz sorbitola i inozitola, kao i stvaranje čestica leda.

126



Patovar persicae se može razlikovati od pv. syringae i morsprunorum i na osnovu genetskog otiska utvrđenog REP-PCR metodom.

Istraživanja su obavljena kao rezultat programa „Uspostavljanje i verifikacija dijagnostičke procedure za Pseudomonas syringae pv. persicae”, koji finansira Uprava za zaštitu bilja, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije.

88. ISPITIVANJE MOGUĆNOSTI SUZBIJANJA PROUZROKOVAČA MREŽAVOSTI PLODOVA NA BRESKVI

Dolovac Nenad1, Aleksić Goran1, Trkulja Nenad1, Miletić Novica2

1Institut za zaštitu bilja i životnu sredinu, Beograd 2Univerzitet u Beogradu – Poljoprivradni fakultet, Beograd

[email protected]

Tokom proteklih godina u našoj zemlji, primećena je značajna pojava mrežavosti plodova na poznijim sortama breskve (Sankrest, Faet i Samerset). Za sada se samo pretpostavlja da ovu pojavu izaziva prouzrokovač pepelnice jabuke Podosphaera leucotricha. Prema preporukama domaćih i sranih autora, hemisku zaštitu breskve od prouzrokovača pepelnice treba otpočeti od fenofaze precvetavanja, ili čak kasnije. Primenom ovih metoda suzbijanja, unašim uslovima nisu dobijeni značajni rezultati. U cilju pronalaženja načina za bolju zaštitu plodova breskve od prouzrokovača mrežavosti, vršena su ispitivanja efikasnosti različitih rokova tretiranja za njegovo suzbijanje. Ispitivanja su izvođena u toku 2008. godine u Beloj Crkvi, (PIK ,,Južni Banat''), u zasadu sorte Faet. Za ispitivanje efikasnosti rokova tretiranja korišćen je fungicid Stroby, (a.m. kresoksim-metil), u koncentraciji primene od 0,02%. Ovaj fungicid trenutno ispoljava visoku efikasnost u suzbijanju pruzrokovača pepelnice na jabuci. Ogledi su postavljeni i vođeni po intrukcijama OEPP metoda. Tretiranja su vršena pomoću leđnog motornog orošivača – Solo, uz urošku vode od 1000 l/ha. Ispitivane varijante su se sastojale iz više različitih kombinacija rokova tretmana, (npr. tri tretiranja u različitim fenofazama), kao i iz pojedinačnih tretmana, (tretiranja u određenim fazama razvoja breskve). Tretiranjima su bile obuhvaćene sve fenofaze razvoja breskve od f.f. zelena tačka do posle precvetavanja. Za ocenu je posmatrano po 100 plodova iz svake eksperimentalne parcele, ukupno 400 plodova po varijanti. Ocena efekata je izvršena po uočavanju jasne razlike između tretiranih varijanti i netretirane kontrole. Intenzitet je izračunat po Towsend-Hoeberger-u, a efikasnost primenjenog fungicida po formuli Abboot-a.

127


U uslovima pojave oboljenja u kontroli od 25,2%, kombinovana varijanta, (tretiranja u sledećim fenofazama: zelena tačka, roze pupoljak, cvetanje), ispoljila je najveću efikasnost 86,2%, dok je varijanta u kojoj se fungicid samo jednom primenijo u fenofazi precvetavanja, ispoljila znatno nižu efikasnost od 22,7%.

89. PRAĆENJE BRZINE ŠIRENJA VIRUSA ŠARKE U OGLEDNOM ZASADU ŠLJIVE ČAČANSKA RODNA

Paunović Svetlana, Jevremović Darko, Srećković Milan, Popović Branko

Institut za voćarstvo, Čačak, [email protected]

U cilju praćenja brzine širenja virusa šarke putem lisnih vaši i pozicije novozaraženih stabala u odnosu na stabla koja su već ispoljila simptome šarke odabran je ogledni zasad u Srezojevcima sa ukupno 404 stabla šljive sorte Čačanska rodna. Deo zasada sa 202 stabla je podignut 1999. godine, a drugi deo sa istim brojem stabala 2002. godine (razmak sadnje 5m x 5m). Vizuelni pregledi i početno evidentiranje stabala sa simptomima šarke su obavljeni 2005. godine. U naredne dve godine 2006. i 2007., praćena je vizuelnim pregledima pojava novih stabala sa simptomima i njihova pozicija u odnosu na stabla koja su već ispoljila simptome predhodnih godina. Odabrani izolati virusa šarke iz zasada su okarakterisani molekularnim testovima IC-RT-PCR korišćenjem dva seta soj-specifičnih prajmera.

U 2005.godini ukupan broj zaraženih stabala kao početni izvor inokuluma, bez obzira na intenzitet zaraze, je iznosio 159 stabala, 69 u mlađem i 90 stabala u starijem delu zasada, ili 39,36% u odnosu na ukupan broj stabala.

U 2006.godini ukupan broj stabala sa simptomima šarke se povećao na 229, ili 56,68% od ukupnog broja stabala. Detektovano je 70 novih stabala sa simptomima šarke. U poređenju sa predhodnom godinom broj zaraženih stabala se povećao za 17,32%. Najveći broj novozaraženih stabala se nalazi neposredno pored stabala koja su ispoljila simptome predhodne godine, bilo u istom redu bilo u susednom redu. Samo 6 novozaraženih stabala je za dva mesta udaljeno od najbližeg zaraženog stabla (8,57%).

U 2007.godini ukupan broj stabala sa simptomima šarke je iznosio 283, 128 u mlađem delu zasada i 155 u starijem, ili 70,05 % u odnosu na ukupan broj stabala. U ovoj godini detektovana su 54 nova stabla sa simptomima šarke, tj. u poređenju sa predhodnog godinom detektovano je 13,37% više stabala sa simptomima. Sva nova stabla koja su ispoljila simptome šarke nalaze se, takođe, jedno mesto u redu ili između redova, uz stabla koja su već ranije ispoljila simptome, izuzev jednog stabla u starijem delu zasada.

128


Dobijeni rezultati su u saglasnosti sa publikovanim radovima u kojima je eksperimentalno potvrđeno da se virus šarke putem lisnih vaši širi na najbliža susedna stabla, najčešće u prečniku od nekoliko metara.

Karakterizacija odabranih izolata šarke u zasadu sprovedena molekularnom IC-RT-PCR metodom sa PPV-M i PPV-D specifičnim prajmerima, sa ciljanim sekvencama u dva regiona genoma virusa što omogućava razlikovanje PPV-M od PPV-Rec izolata, je pokazala da su u zasadu prisutni izolati koji pripadaju PPV-M i PPV-Rec sojevima šarke.

90. GENETSKA VARIJABILNOST IZOLATA Phomopsis spp.

POREKLOM SA STABLA ŠLJIVE Živković Svetlana¹, Stojanović Saša¹, Ivanović Žarko¹,

Jošić Dragana², Trkulja Nenad¹, Dolovac Nenad¹ ¹Institut za zaštitu bilja i životnu sredinu, Beograd

²Institut za zemljište, Beograd [email protected]

Izolati Phomopsis spp. dobijeni sa grana i stabla šljive sa simptomima sušenja, ispoljili su značajne razlike u morfološkim, odgajivačkim i patogenim karakteristikama (Živković i sar., 2007). Radi potvrde genetske varijabilnosti pristupilo se proučavanju vegetativne kompatibilnosti i određivanju ukupnih ćelijskih proteina dobijenih izolata. Korišćenjem fenomena hifalne interferencije (Anagnostakis, 1982), utvrđen je stepen srodnosti 12 izolata Phomopsis spp. (Sl-1, Sl-M, Sl-T-1, Sl-Br-2, Sl-B-2, Sl-K-1, Sl-K-3, Sl-K-4, Sl-K-5, Sl-K-7, Sl-K-8 i Sl-U-4), međusobno i u odnosu na kontrolni izolat Jp-3 (Phomopsis perniciosa). Isečci ispitivanih kultura zasejavani su u Petri kutije, na podlozi KDA. Sve kombinacije zasejanih izolata inkubirane su na temperaturi od 25oC. Očitavanje rezultata je vršeno petog i desetog dana i podrazumevalo je praćenje izgleda linije međusobnog kontakta uparivanih izolata.

Između ispitivanih kultura dolazi do formiranja crne reakcione linija (barijere), a u većini slučajeva i reproduktivnih organa - piknida, što predstavlja inkompatibilan odgovor i ukazuje da se radi o različitim vrstama ili sojevima gljiva, pripadnika roda Phomopsis (Brayford, 1990; Smit et al., 1997). Međusobno prorastanje kolonija, tj. ispoljena vegetativna kompatibilnost konstatovana je samo u slučajevima kada su izolati uparivani sami sa sobom.

Iz kultura 12 izolata Phomopsis spp. izolovani su ukupni ćelijski proteini, a zatim su proteinske frakcije razdvojene metodom jednodimenzionalne elektroforeze na SDS poliakrilamidnom gelu (Laemmli, 1970; Sambrook et al., 1989).

129


Proteinski kompleksi upoređivani su međusobno i u odnosu na kontrolni izolat Jp-3 (P. perniciosa). Analiza je pokazala da ukupan broj proteinskih traka na gelu iznosi 21 i da svaki izolat ima specifičnu proteinsku sliku, koja se odlikuje određenim rasporedom frakcija. Svi izolati, uključujući i kontrolni imali su samo dve zajedničke proteinske frakcije. Klaster analiza je urađena na osnovu prisustva /odsustva identičnih proteinskih traka, kao i procentualnoj razlici rasporeda prisutnih frakcija (statistica 5.0). Klasteri su određeni na nivou razlike od 29%, a subklasteri na nivou razlike od 24%. Svi ispitivani izolati su svrstani u tri klastera. Najveći genetičku distancu u odnosu na ostale izolate ispoljava Sl-U-4 i on formira prvi zasebni klaster. U okviru drugog klastera nalaze se ukupno 6 izolata, od kojih je najkarakterističniji Sl-K-7 sa 24% razlike u odnosu na ostale kulture (Sl-K-3, Sl-K-1, Sl-Br-2 Sl-T-1 i Jp-3). Trećem klasteru pripadaju izolati: Sl-B-2, Sl-K-5, Sl-M, Sl-K-4 Sl-1 i Sl-K-8, takođe svrstani u 2 subklastera. Uočene sličnosti i razlike ukazuju da je u pitanju populacija gljiva koja se odlikuju izraženim polimorfizmom i genetskom varijabilnošću i da je za njihovu pouzdanu identifikaciju neophodna primena i drugih molekularnih metoda, pre svih PCR.

91. PEGAVOST LIŠĆA VIŠNJE – Blumeriella jaapii - GLAVNI UZROČNIK SMANJENJA PRINOSA КOD VIŠNJE U LESKOVCU

Todorović Dragan1, Jovanović Gordana, Perić Sanja 1 "JUG-HEM”, Leskovac

2Zavod za poljoprivredu “Leskovac”, Leskovac 3Viša poljoprivredna škola, Prokuplje

Višnja je vodeća voćna vrsta na području Leskovca, bar po prinosima i dohodku koji se od nje ostvaruje. Iako joj se u tehnologiji i zaštiti poklanja relativno dobra pažnja, poslednjih godina ovu kulturu sve više ugrožava i utiče na smanjenje prinosa i kvaliteta prouzrokovač pegavosti lišća – Blumeriella jaapii. Na području Leskovca pod višnjom je, po zvaničnim statističkim podacima, preko 2.000 ha i to su uglavnom, dugogodišnji zasadi u punom rodu. Pošto je to intenzivna i dohodovna kultura redovno se obrađuje i štiti. Najveći problem u zaštiti godinama je bio prouzrokovač Monilia spp., ali je veliki broj odgajivača višnje, korišćenjem kvalitetnijih preparata i blagovremenim tretmanima, štete od ovog parazita sveo na najmanju meru. Međutim, u poslednjih nekoliko godina na području Leskovca mogu se videti brojni zasadi višnje u julu i avgustu bez lišća. Defolijacija lišća prouzrokovana je jakim napadom B. jaapii. Pored smanjenog formiranja rodnih elemenata za narednu godinu i rapidnog smanjivanja prinosa i

130


kvaliteta, često dolazi i do sušenja određenog broja stabala i proređivanja zasada. Simptomi se manifestuju na lišću još pre berbe višnje u vidu sitnih crvenkastih pega koje se u slučaju jačeg napada proširuju i spajaju, zatim deo lista ili ceo list požuti, nekrotira i prevremeno otpada. Prema proceni službe do pojave bolesti dolazi zbog toga što na početku vegetacije proizvodjači svu pažnju posvećuju sprečavanju i suzbijanju Monilia spp., a sa primenom mera zaštite protiv pegavosti lišća otpočinju sa pojavom vidljivih simptoma, što je vrlo često kasno. Cilj ovog rada je da se stručnjacima i odgajivačima višnje ukaže na ove propuste da bi se ubuduće smanjili štetni efekti ovog parazita.

92. NAJRAŠIRENIJE BOLESTI JAGODE NA JUGU SRBIJE Todorović Dragan1, Jovanović Gordana2, Perić Sanja3,

Mujakić Dejan1

1JUGO-HEM Leskovac

2Zavod za poljoprivredu Leskovac 3Viša poljoprivredna škola Prokuplje

[email protected]

Jagoda (Fragaria vesca) se, kao kultivisana, njivska kultura na ovom područiju počela gajiti polovinom šezdesetih godina. Sa izgradnjom preradnih kapaciteta, povećanjem standarda stanovišta i mogućnošću izvoza, površine su se stalno uvećavale. Tako je do početka devedesetih pod jagodom bilo oko 1.500 ha. Sa poznatim događajima došlo je do stagnacije pa je 2003/04 godine registrovano cca 400 ha. Od tog perioda svake godine se podižu novi jagodnjaci i što je još bitnije nabavlja se kvalitetan sadni materijal - domaći ili iz uvoza, veći proizvođači podižu matičnjake sa kvalitetnim materijalom. Jagoda se sada gaji i u zaštićenom prostoru. Zbog svega ovoga jagodi se poklanja veća pažnja kod tehnologije i zaštite od bolesti, štetočina i korova. Na tom poslu uključene su stručne službe. Na bazi stalnog praćenja stanja na licu mesta i kontrolom u laboratorijama Zavoda u Leskovcu i Višoj školi u Prokuplju utvrdili smo prisustvo većeg broja parazita (prouzrokovača bolesti) ali ćemo ovde pomenuti samo neke najčešće. Od bolesti nadzemnog dela u svim zasadima, čak i u matičnjacima od Blaca i Prokuplja do Bujanovca nalazili simptome ljubičaste ili sive pegavosti (Mycosphaerella fragariae). Karakteristične simptome konstatovali smo na svim delovima biljke. Pored ove nalazili smo i simptome druge, tzv crne pegavosti-(Diplocarpon earliana). Simptomi su bili slični samo nešto tamnije boje i nema ljubičastog oreola i sive tačke u sredini. Posle berbe u julu i avgustu u plastenicima smo nalazili simptome

131



pepelnice - (Sphaerotheca macularis). Napadnute biljke su zaostajale u porastu, lišće se uvijalo prema licu a na naličju se javljala blaga pepeljasta prevlaka. Od cvetanja do berbe vreme je bilo stabilno bez većih padavina pa se prouzrokovač sive pegavosti (Botrytis spp.) javljao samo sporadično. Od parazita korena i prizemnog dela stabla konstatovali smo prisustvo tzv. crnog i crvenog venjenja. Obično smo u starijim zasadima u toku toplijih dana konstatovali sušenje i uvenuće pojedinih bokora. Vađenjem i kontrolom preseka obolelih organa zapažali smo crnu ili crvenu boju korena i prizemnog dela. U toku vegetacione sezone obavi se u proseku 3 - 5 tretiranja. Pored fungicida korišćeni su i insekticidi. Detaljnije o simptomima ovih parazita kao i merama koje je stručna služba preporučivala objašnjeni su u radu.

93. EFIKASNOST PREPARATA SIGNUM ® (PIRAKLOSTROBIN+ BOSKALID) U SUZBIJANJU SIVE

TRULEŽI NA JAGODASTM VOĆU Stević Milan1, Tamaš Nenad1, Rekanović Emil2, Vukša Petar1

1Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd

2 Institut za pesticidu i zaštitu životne sredine, Beograd [email protected]

Siva trulež, čiji je prouzrokovač fitopatogena gljiva Botrytis cinerea Pers., jedan od najvećih problema u proizvodnji jagodastog voća. Ovaj patogen, naročito u godinama povoljnim za njegov razvoj, može potpuno uništiti rod maline i jagode, kako u polju, tako i neposredno posle berbe. Zbog toga je neophodno vršiti stalno unapređivanje zastite plodova jagodastog voće.

U toku 2007. i 2008.godine, ispitivana je efikasnost prepara Signum (piraklostrobin + boskalid) u suzbijanju sive truleži (B. cinerea) na malini i jagodi, sa ciljem njegove registracije i stavljanja u promet u našoj zemlji. Ispitivanja su obavljena u skladu sa standardnim EPPO metodama, po tipu slučajnog blok sistema u četiri ponavljanja. U toku 2007. god. izvedeni su ogledi u zasadu maline, na lokalitetima Valjevska Kamenica i Majur (Šabac), a ispitivanja na jagodi vršena su u toku 2008. god. na lokalitetima Begaljica i Landol (Smederevo). Prvo tretiranje je vršeno u fenofazi cvetanja (BBCH 60-65), a ostala dva u intervalu od 7-10 dana. Berba plodova je obavljena u fazi tehnološke zrelosti plodova (BBCH 85). Ocena efekata vršena je u laboratoriji, 2 - 5 dana nakon skladištenja ubranih plodova na +50C. Ocenjen je broj plodova sa simptomima truleži za

132



svaku ispitivanu varijantu i svako ponavljanje posebno, a efikasnost fungicida izračunavana je prema formuli Abott - a. Preparat Signum primenjen u količini od 1,5 kg/ha, ostvario je visoku efikasnost u suzbijanju B. cinerea na malini, koja je iznosila 93,0% na lokalitetu Majur, odnosno 94,2% na loklaitetu V. Kamenica. Efikasnost preparata Ronilan DF (vinklozolin) koji je korišćen kao standard, iznosila je 82,7% odnosno 84,9%. U suzbijanju sive truleži na plodovima jagode, preparat Signum, ostvario je takođe visoku efikasnost, koja je iznosila 94,4% na loklaitetu Begaljica, odnosno 95,9% na lokalitetu Landol (Smederevo). Efikasnost standardnog preparata Mythos (pirimetanil), bila je 89,8% odnosno 92,5%.

94. OSETLJIVOST IZOLATA Botrytis cinerea SA MALINE

NA FUNGICIDE Tanović Brankica1, Delibašić Goran2

1Institut za pesticide i zaštitu životne sredine, Beograd 2Univerziteta u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd

[email protected]

Pouzrokovač sive truleži plodova, Botrytis cinerea, javlja se u malinjacima svake godine i značajno utiče na smanjenje količine i kvaliteta plodova, a u godinama sa dugim kišnim periodima tokom cvetanja i berbe štete mogu biti potpune. Zaštita od ovog patogena zasniva se na primeni fungicida u periodu cvetanja. U poljskim ogledima, izvedenim tokom 2005.godine, utvrđena je visoka efikasnost fungicida fenheksamida i pirimetanila, dok su vinklozolin i benomil bili srednje efikasni. Radi utvrđivanja da li je ispoljena slabija efikasnost vinklozolina i benomila posledica pojave rezistentnih sojeva, ispitana je osetljivost populacija B. cinerea prikupljenih iz više zasada maline u Srbiji.

U radu je ispitana osetljivosti 130 izolata, dobijenih sa obolelih plodova maline iz ukupno šest zasada, na vinklozolin i benomil. Testiranja su obuhvatila zasade iz ogleda 2005.godine kao i zasad u kome fungicidi nikada nisu primenjivani. Sojevi 5144 i 5145 iz nemačke kolekcije gljiva korišćeni su kao kontrola. Test je izveden primenom diskriminativnih koncentracija fungicida, tako što su kružni isečci micelije (prečnika 10mm) nanošeni na krompirdekstrozni agar, sa prethodno dodatim vinklozolinom, odnosno benomilom u koncentraciji: 1, 5 i 10 mg/l i inkubirani dva dana na temperaturi od 200C. Izolati su označeni kao osetljivi ako nisu rasli na podlozi sa 1 mg/l fungicida, slaborezistentni ako nisu rasli na podlozi sa 5 mg/l, srednje rezistentni ako nisu rasli na podlozi sa 10 mg/l, i visokorezistentni ako su rasli na podlozi koja sadrži 10 mg/l vinklozolina,

133


odnosno benomila. Za visokorezistentne izolate utvrđeni su parametri osetljivosti, koncentracije fungicida u podlozi koje inhibiraju porast micelije 50% u odnosu na kontrolu (EC-50).

Rezultati pokazuju da su svi ispitivani izolati bili osetljivi na vinklozolin, tako da ni prisustvo slabo rezistentnih izolata u populacijama patogena nije zabeleženo. Međutim, osetljivost na benomil bila je različita. Slabo rezistentni sojevi pronađeni su u svim populacijama, uključujući i onu iz zasada koji nikada nije tretiran fungicidima, dok su srednje rezistentni i visokorezistentni sojevi prisutni u dve populacije. Jedna od šest ispitivanih populacija bila je rezistentna na benomil, jer je od 20 testiranih izolata osam bilo visokorezistentno na ovaj fungicid (vrednosti EC-50 su u intervalu 1050,05 - 1522,66 mg/l). Istraživanja su pokazala da slabija efikasnost vinklozolina i benomila, ispoljena u ranijim poljskim ogledima, nije posledica prisustva rezistentnih sojeva u populaciji patogena, već razlog treba tražiti u vremenu i kvalitetu primene fungicida. Međutim, utvrđeno prisustvo rezistentih sojeva B. cinerea u zasadima maline nameće potrebu praćenja stanja osetljivosti populacija i primenu efektivne antirezistentne strategije.

95. VAŠ VINOVE LOZE, Aphis ilinoisensis Shimer (Homoptera, Aphididae) – PRVI NALAZ U CRNOJ GORI

Hrnčić Snježana1, Radonjić Sanja1, Petrović Obradović Olivera2

1Biotehnički institut, Podgorica, Crna Gora 2Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet Beograd

[email protected]

Obilaskom vinograda na lokalitetu Balabani (šire područje Podgorice), u septembru 2007.godine, na vršnim listovima loznih kalemova utvrđene su kolonije vaši kestenjasto-braonkaste boje. Iste kolonije vaši utvrđene su i na lokalitetu Šušunje, u prvoj polovini oktobra iste godine. Nakon izvršene identifikacije utvrđeno je da se radi o invazivnoj vrsti, vaši vinove loze - Aphis ilinoisensis Shimer. Vaš vinove loze je porijeklom iz Amerike, a u Evropi je prvi put nadjena prije 6 godina u Turskoj, odakle se 2005. proširila na ostrvo Krit (Grčka).

Početkom maja 2008. godine, na više lokaliteta na širem području Podgorice, u rodnim vinogradima, postavljene su žute ljepljive ploče, u cilju praćenja prisustva ove vaši. Vizuelni pregledi vinograda i pregledi ploča vršeni su u intervalima 10 do 15 dana.

Prve kolonije vaši, sa pojedinačnim krilatim jedinkama, utvrđene su vizuelnim pregledom na vrhovima lastara, na lokalitetu Šušunje, u posljednjoj nedjelji jula. U pregledu koji je obavljen prvog avgusta, kolonije vaši su bile znatno gušće, a broj krilatih jedinki mnogo veći. Tokom avgusta,

134



vaši su utvrđene u više vinograda na području Zete (Šušunje, Balabani), a po prvi put na lokalitetu Lješkopolje (Podgorica) i na području crnogorskog primorja, u lokalitetu Đenovići. Vaš vinove loze očigledno pokazuje tendenciju širenja na cjelokupno crnogorsko vinogorje. Hemijske mjere zaštite za sada nisu preduzimane, ali se radi o vrsti koja pri većoj brojnosti može da dovede do šteta u proizvodnji groždja.

Beskrilne i krilate partenogenetske ženke vaši vinove loze su tamno braon, do skoro crne boje, sjajne, formiraju guste kolonije na mladim izbojcima i listovima. Od drugih polifagnih vrsta vašiju, koje se povremeno jave na lozi, razlikuje se po potpuno crnim golenima zadnjih nogu. Oviparne ženke i mužjaci nisu utvrđeni, pa se pretpostavlja da prezimljava anholociklično. Viburnum prunifolium je njen primarni domaćin u Americi.

Obilasci vinograda se i dalje nastavljaju.

96. EFIKASNOST NOVOG FUNGICIDA METRAFENON

(VIVANDO®) ZA SUZBIJANJE PROUZROKOVAČA PEPELNICE VINOVE LOZE (Uncinula necator) Dolovac Nenad, Aleksić Goran, Trkulja Nenad Institut za zaštitu bilja i životnu sredinu, Beograd

[email protected]

Pepelnica (prouzrokovač Uncinula necator (Schwein.) Burrill) jedna je od najznačajnijih bolesti vinove loze. Pretpostavlja se da se u Evropi pojavila oko 1845.godine, prouzrokujući velike štete. Oko 1853. godine se počinje sa hemijskom zaštitom od pepelnice, primenom sumpora. U poslednjih desetak godina pepelnica vinove loze se u našim vinogradima redovno javlja, nanoseći značajne gubitke ovoj proizvodnji. Česti uzroci značajnije pojave ove bolesti su nepravovremena zaštita, (izostanak prvih tretmana početkom vegetacije), kao i očigledna pojava rezistentnosti ovog patogena na DMI- fungicide, (usled dugogodišnje primene fungicida iz ove grupe). Uspešno suzbijanje prouzrokovača pepelnice danas je moguće isključivo primenom fungicida različitih mehanizama delovanja. Vivando® (BASF) je fungicid nove generacije namenjen za suzbijanje prouzrokovača pepelnice na vinovoj lozi. Aktivna materija ovog preparata – metrafenon, pripada hemijskoj grupi benzofenona, čiji mehanizam delovanja nije dovoljno ispitan. Deluje preventivno, kurativno i antisporulantno. Za sada jos nije ustanovljena pojava rezistentnosti patogena na ovaj fungicid. Tokom 2008. godine ispitivana je efikasnost fungicida Vivando® sa ciljem njegove registracije za promet u našoj zemlji.

Ogledi su izvedeni u lokalitetima Smedereva i Erdevika, po standardnim metodama EPPO, za ispitivanje biološke efikasnosti fungicida.

135


Obavljena su po devet tretiranja od fenofaze tri razvijena lista - BBCH 13 skale do fenofaze šarka bobica - BBCH 83 skale. Ocena efekata je izvršena po uočavanju jasne razlike između tretiranih varijanti i netretirane kontrole. Intenzitet je izračunat po Towsend-Hoeberger-u, a efikasnost fungicida po formuli Abboot-a. Preparat Vivando® se ispitivao u dve koncentracije primene 0,015% i 0,02%, dok je za standard korišćen preparat na bazi tebukonazola (Akord, Galenika Fitofarmacija) u koncentraciji 0,04%.

U uslovima srednje pojave oboljenja na listu i grozdu u kontroli u intenzitetu 32,97% na listu, odnosno 34,90% na grozdu (lokalitet Erdevik) i 29,06% na listu, odnosno 31,20% na grozdu (lokalitet Smederevo), ispitivani preparat Vivando® ispoljio je veoma visoku efikasnost od 95,63- 96,44% (lokalitet Erdevik), odnosno 95,43-96,26% (lokalitet Smederevo). Efikasnost standardnog preparata Akord bila je nešto niža, (93,06 - 94,24%), ali se nije statistički vrlo značajno razlikovala.

97. BAKTERIOZE LESKE Obradović Aleksa, Ivanović Mirko

Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Odsek za fitomedicinu, Beograd

[email protected]

Uprkos povoljnim uslovima, leska (Corylus avellana L.) se u Srbiji još uvek gaji na ograničenim površinama. Domaća proizvodnja lešnika ne zadovoljava potrebe tržišta, pa stoga postoji izraženi potencijal za njeno širenje. Kao prepreka širenju zasada leske mogu se pojaviti bolesti prouzrokovane patogenim bakterijama, među kojima su neke nezabeležene u našoj zemlji, ali veoma rasprostranjene u zemljama intenzivne proizvodnje leske, iz kojih većinom potiče osnovni sadni materijal. Stoga se nameće potreba da se proizvođači i stručna javnost upoznaju sa prouzrokovačima bakterioza leske, njihovom rasprostranjenošću, kao i sa zapažanjima u pojedinim zasadima leske u nas.

Kao patogeni leske u svetu su opisane sledeće vrste bakterija: Xanthomonas arboricola pv. corylina (Miller i sar., 1940) Vauterin i sar., 1995; Pseudomonas syringae pv. avellanae Psallidas 1993; Pseudomonas syringae pv. coryli Scortichini i sar., 2005; i Agrobacterium tumefaciens (Smith i Townsend 1907) Conn 1942.

X. a. pv. corylina, prouzrokovač bakteriozne plamenjače leske, prvo je opisan na C. maxima u Oregonu, SAD, 1913.godine. Ubrzo posle toga usledila su saopštenja o pojavi i na C. avellana u Italiji, Francuskoj, Holandiji, Rusiji, Srbiji, Hrvatskoj, Švajcarskoj, Engleskoj, Turskoj, Alžiru, Kanadi, Čileu i Australiji. Bakterija parazitira samo Corylus spp., a najveće

136



štete su zabeležene na sortama C. avellana, 1-4 godine starosti. „Bakterijsku pegavost lišća leske“ u nas opisao je Šutić 1956.godine. Kao prouzrokovača identifikovao je bakteriju Xanthomonas corylina. Međutim, posle toga nije bilo novih saopštenja o pojavi ovog patogena u Srbiji.

P. s. pv. avellanae, prouzrokovač bakterioznog raka leske, opisan je u severnoj Grčkoj 1976. godine, a kasnije i u centralnoj Italiji. Parazitira letoraste, grane i deblo, izazivajući njihovo izumiranje. Za razliku od X. a. pv. corylina, ne napada list i omotač ploda. Do sada nije utvrđeno prisustvo ove bakterije u nas. P. s. pv. coryli je jedino zabeležen u Italiji kao prouzrokovač izumiranja letorasta C. avellana.

A. tumefaciens je dobro poznat parazit širokog spektra domaćina na kojima prouzrokuje pojavu tumora i gala na korenu i korenovom vratu. Nema podataka o nalazu ove bakterije na leski gajenoj u Srbiji. Ono što je zajedničko za navedene patogene je da se svi prenose sadnim materijalom. Značajno je i da postoji trend širenja gajene leske u našim područjima, poreklom od sadnog materijala uglavnom iz uvoza. Procena je da postoji povećan rizik od unosa bakterija čije prisustvo na leski nije do sada zabeleženo u nas. Stoga, ovim saopštenjem želimo da upozorimo na značaj upotrebe zdravog sadnog materijala, kao i na oprez od prenošenja pomenutih patogena iz zemalja u regionu na nove i postojeće zasade u našem području. Ovo pogotovu što su tokom 2008. godine, u pojedinim zasadima leske u Srbiji, uočene promene slične simptomima bakterioza opisanim u literaturi. Iz prikupljenih uzoraka izolovani su sojevi bakterija koji se prema preliminarnim testovima mogu svrstati u patogene vrste. Međutim, još uvek se ne može sa sigurnošću potvrditi njihova veza sa uočenim simptomima izumiranja žbunova leske bez detaljnijeg proučavanja patogenih i bakterioloških karakteristika.

98. Pseudomonas syringae - PROZROKOVAČ BAKTERIOZNE NEKROTIČNE PEGAVOSTI SMOKVE U SRBIJI

Jevtić Željka, Gašić Katarina, Ivanović Milan, Obradović Aleksa Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Odsek za

fitomedicinu, Beograd [email protected]

Poslednjih nekoliko godina uočena je retka pojava nekrotične pegavosti lista smokve u okolini Smederevske Palanke. Bolest je privukla pažnju izgledom simptoma i pojavom nekoliko uzastopnih godina. Prethodnim istraživanjima, iz uzoraka obolelog tkiva, izolovani su sojevi

137



bakterija. Na osnovu rezultata provere patogenosti utvrđeno je da ovi sojevi prouzrokuju nekrozu tkiva inokulisanih listova smokve, a primenom diferencijalnih bakterioloških testova zaključeno je da proučavani sojevi pripadaju vrsti Pseudomonas syringae van Hall. Tako je dokazana bakteriozna priroda ove do sada neopisane bolesti smokve.

Bakterija P. syringae je vrsta širokog spektra domaćina i obuhvata preko pedeset patogenih varijeteta. Naročito je rasprostranjen patogeni varijetet syringae, veoma čest parazit pojedinih vrsta voćaka. Stoga su tokom 2008.godine, u cilju identifikacije sojeva poreklom iz smokve, detaljnije proučene njihove patogene i biohemijsko - fiziološke karakteristike.

Proučavanjima je obuhvaćeno 18 sojeva bakterije izolovane iz obolelih listova smokve, u periodu od 2003. do 2007.godine. Za identifikaciju sojeva korišćeni su sledeći bakteriološki testovi: reakcija u 3% KOH, stvaranje zelenog fluorescentnog pigmenta na Kingovoj podlozi B, LOPAT test, O/F test, stvaranje kiseline iz saharoze, sorbitola i inozitola, hidroliza želatina i eskulina, određivanje maksimalne temperature razvoja, stvaranje čestica leda i proizvodnja toksina siringomicina. Kao kontrola korišćena je bakterija Pseudomonas syringae pv. syringae.

Iz nekrotičnih pega na listovima smokve izolovani su sojevi bakterije čija je patogenost potvrđena reprodukcijom simptoma u testovima patogenosti. Na osnovu ispoljenih zajedničkih karakteristika, ovi sojevi pripadaju gram-negativnoj, fluorescentnoj, aerobnoj bakteriji. Prema rezultatima LOPAT testa za diferencijaciju bakterija roda Pseudomonas, sojevi poseduju karakteristike bakterije P. syringae. Osim toga, svi sojevi poreklom iz smokve stvaraju kiselinu iz saharoze, sorbitola i inozitola, hidrolizuju eskulin i ne razvijaju se pri 36oC. Međutim, testovi hidrolize želatina i stvaranja čestica leda i siringomicina ukazali su da među pojedinim sojevima postoje izvesne razlike. Tako sojevi koji rastapaju želatin i stvaraju čestice leda ispoljavaju najviše sličnosti patogenom varijetetu syringae, za razliku od druge grupe koja poseduje karakteristike patogenog varijeteta morsprunorum. Osim sojeva navedenih karakteristika, detektovani su i oni koji se prema primenjenim testovima nisu mogli svrstati ni u jedan od ova dva patogena varijeteta. Dobijeni rezultati razjašnjavaju etiologiju nekrotične pegavosti lista smokve i ukazuju na heterogenost populacije bakterije P. syringae poreklom sa ove biljke, a takođe doprinose i poznavanju kruga domaćina patogenih varijeteta syringae i morsprunorum.

138


99. DINAMIKA LETA MUVE MASLINE Bactrocera oleae Gmel. (Diptera, Tephritidae) NA PODRUČJU BARA Perović Tatjana1, Hrnčić Snježana1, Inđić Dušanka2

1Biotehnički fakultet, Podgorica, Crna Gora 2 Univerzitet u Novom Sadu - Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

tperović@t-com.me Muva masline (Bactrocera oleae Gmel), najznačajnija je štetočina masline u Crnoj Gori, kao i u ostalim zemljama Mediterana. Napada isključivo plod koji prijevremeno opada. Ulje dobijeno od napadnutih plodova lošeg je kvaliteta, zbog čega se nameće potreba suzbijanja muve. Različite metode suzbijanja i upotreba hemijskih sredstava usmjereni su na suzbijanje imaga i imaju preventivni karakter. Zbog toga, praćenje pojave, brojnosti i dinamike leta, od velikog je značaja za prognozu pojave muve i osnova je za primjenu mjera zaštite.

Dinamika leta muve masline praćena je u zasadu masline Centra za suptropske kulture u Baru na autohtonoj sorti Žutica, u periodu 2004, 2005 i 2006. godine. Let imaga praćen je pomoću hromotropskih klopki (HK) u periodu od jula 2004. do decembra 2006. godine bez prekida, takođe i pomoću feromonskih klopki (FK) tipa „Dacotrap“, u periodu od jula do kraja oktobra u svim godinama posmatranja. Pregled klopki vršen je nedjeljno, a dinamika leta muve izražena je preko prosječnog broja ženki i mužjaka na HK i mužjaka na FK. Na području Bara, koje je i najveće maslinarsko područje na crnogorskom primorju, muva masline razvija više generacija u toku godine. Generacije se međusobno prepliću pa je muva u zasadima, sa različitim intenzitetom prisutna od početka jula do polovine decembra. Pojedinih godina let traje i duže, pa se prisustvo imaga detektuje i u januaru. U toku 2004. godine najveća brojnost imaga registrovana je 28. septembra. Tada je po HK utvrđeno prosječno 50.7 imaga, odnosno 21.3 ženke i 29.3 mužjaka, i 40.3 mužjaka po FK. U 2005. godini evidentirana je niska brojnost imaga na HK sve do sredine septembra. Naglo povećanje brojnosti je zabilježeno 18. oktobra, registrovan je maksimum od 17 ženki i 18.2 mužjaka po HK. U istoj godini na FK maksimalna brojnost imaga konstatovana je 13. septembra kada je evidentirano u prosjeku 24 mužjaka po klopki. Maksimalna brojnost imaga na HK u 2006. godini utvrđena je 27. septembra, prosječno 36.2 ženki i 150.8 mužjaka po klopki, što je ujedno i maksimalna brojnost u posmatranom trogodišnjem periodu. U istom periodu na FK zabilježena su dva maksimuma, 30. avgusta i 11. oktobra kada je utvrđeno 30.8 odnosno 26.8 mužjaka po klopki.

Iz naprijed navedenog može se zaključiti da je muva masline imala najveću brojnost, odnosno najintenzivniji let tokom septembra i oktobra. Poređenjem primjenjenih tipova klopki zapaža se da su FK povoljnije za prognozu infestacije, dok HK realnije odražavaju brojnost populacije u zasadu.

139

mailto:tperovi%C4%[email protected]


100. PRIMENA DTBA (DIRECT TISSUE BLOTTING) METODE U DETEKCIJI VIRUSA UVIJENOSTI LISTA VINOVE LOZE

Ivanović Žarko, Kuzmanović Slobodan, Dolovac Nenad, Trkulja Nenad, Živković Svetlana, Stojanović Saša, Starović Mira

Institut za zaštitu bilja i životnu sredinu, Beograd [email protected]

Sindrom uvijenosti lista vinove loze je oboljenje koje prouzrokuje grupa virusa označеnih као Grapevine leafroll viruses (GLRaV-1–9). Više različitih metoda je razvijano za detekciju ove grupe virusa: indeksiranje, serološke i molekularno biološke metode. Zbog relativno male koncentracije virusa u zaraženoj biljci bilo je potrebno pronaći metodu koja je najbrža i koja ima najveću osetljivost pri detekciji.

Tradicionalno detekcija GLRaV je vršena metodom indeksiranja koja zahteva kalemljenje na osetljivu podlogu, posle čega se nakon 18 meseci razvijaju simptomi. Primenom serološke metode ELISA proces detekcije je značajno ubrzan. Danas se još za detekciju GLRaV koristi i PCR metoda. Niska koncentracija virusa i njihova nejednaka distribucija u zaraženom tkivu u toku sezone utiče na efikasnost detekcije. DTBA metoda je vrlo malo primenjivana u procesu detekcije virusa vinove loze i zato je ispitivana njena osetljivost. Biljke sa simptomima koje prouzrokuje GLRaV su prikupljene sa terena i testirane sa DTBA metodom.

Listovi sa simptomima su umotani u rolnu, presečeni skalpelom i napravljen je otisak na nitroceluloznoj membrani. Membrana je potopljena u rastvor ekstrakcionog pufera i 1% obranog mleka. Nakon jednog sata inkubacije, dodato je primarno antitelo (razblaženja 1:1000) i nakon inkubacije od dva sata isprano sa puferom. Posle toga membrana je uronjena u rastvor sekundarnog antitela (razblaženja 1:1000) konjugovanog sa streptavidin alakalnom fosfatazom. Membrana je zatim potopljena u rastvor supstrata BCIP-NBT i nakon 30 minuta na mestu otiska zaražene biljke pojavila se ljubičasta boja koja je ukazala na prisustvo virusa.

Sve biljke su testirane na prisustvo različitih vrsta virusa uvijenosti lista vinove loze (GLRaV-1, GLRaV-2, GLRaV-3, GLRaV-5 and GLRaV-7). Primenom DTBA metode u ispitivanim uzorcima detektovano je samo prisustvo GLRaV-1.

DTBA metoda se pokazala osetljivom u detekciji virusa uvijenosti lista vinove loze. Činjenica da DTBA detektuje viruse samo na površini preseka omogućava da se prati prisustvo virusa na različitim presecima u biljci. DTBA se može koristiti za brzu detekciju i drugih vrsta virusa vinove loze.

140


101. ŠTETNOST FITOPLAZMOZA VINOVE LOZE U SRBIJI Kuzmanović Slobodan, Ivanović Žarko, Aleksić Goran,

Stojanović Saša, Živković Svetlana, Dolovac Nenad, Starović Mira

Institut za zaštitu bilja i životnu sredinu, Beograd [email protected]

Fitoplazmozna oboljenja vinove loze se karakterišu nizom patoloških

promena, koje se ispoljavaju na listovima, cvastima, grozdovima i lastarima, a značajno utiču na vitalnost, odnosno na prevremeno sušenje i uginjavanje obolelih čokota.

Štetnost fitoplazmoznih oboljenja vinove loze istraživana je u periodu 2003 - 2005 godina, u 5 vinogorjia: Župskom (Tuleš), Sićevačkom (Vrelo), Kutinskom (Niš), Vršačkom (Vršac) i Deliblatskoj peščari (Banatski Karlovac), na ukupno 10 sorti vinove loze. Praćeno je više parametara: (a) smanjenje broja cvasti po obolelom čokotu; (b) smanjenje prinosa grožđa po obolelom čokotu; (c) smanjenje prinosa grožđa po jedinici površine; (d) broj formiranih i nepotpuno zdrvenjenih lastara po obolelom čokotu; (e) sušenje - prevremeno uginjavanje obolelih čokota.

Svi ispitivani pokazatelji štetnosti fitoplazmoza vinove loze uporedo su, ocenjivani kod kontrolnih i čokota obolelih od fitoplazmoza. (a) Štete koje fitoplazme prouzrokuju na cvastima. Kod sorte Plovdina utvrđen je najveći procenat smanjenja broja cvasti (preko 46%), a najmanji kod sorte Italijanski rizling (26,1%). Poređenjem parametra broja sasušenja cvasti po čokotu uočeno je da je najveću osetljivost ispoljila sorta Plovdina (85,7% sasušenih cvasti), a najmanju sorta Italijanski rizling (9,6%). Prosečna vrednost procentualnog sušenja cvasti od fitoplazme FD je 44%, a od Stolbur 33%. (b) Smanjenje prinosa po obolelom čokotu. Najveće smanjenje konstatovano je kod najosetljivije sorte Plovdina (97,4%), pa zatim kod sorte Šardone (96,1%). Prosečno smanjenje prinosa po čokotu svih ispitivanih sorti zaraženih FD je 48,3%, a 46% kod onih zaraženih Stolbur fitoplazmom. (c) Smanjenje prinosa po jedinici površine raste sa povećanjem stepena zaraze, kod svih ispitivanih sorti. Pa je tako kod sorte Plovdina, prinos od 1,5 t/ha u vinogradu gde je stepen zaraze iznosio 3%, smanjen na 0,003 t/ha, kada je procenat zaraze bio 98%.

(d) Broj lastara. Oboleli čokoti formiraju, u proseku manje od 13,7% (Italijanski rizling) do 42,8% (Plovdina) lastara. Sorte koje su formirale do 30% manje lastara su, pored Italijanskog rizlinga i Prokupac, Šardone, Frankovka, Župljanka, Crni burgundac i Župski bojadiser, a preko 30%, pored Plovdine i Smederevka. Lastari na obolelim čokotima ne zdrvenjavaju u proseku manje 12,0% (Italijanski rizling) do 80,0% (Plovdina). Ne zdrvenjavanje do 30% lastara utvrđeno je, pored Italijanskog

141



rizlinga i kod Prokupca, Šardonea, Župljanke, Frankovke i Župskog bojadisera, a preko 30%, pored Plovdine, utvrđeno je i kod Šardonea, Frankovke, Rajnskog rizlinga, Crnog burgundca i Smederevke. (e) Sušenje čokota. Po ovom parametru najosetljivija je sorta Plovdina, kod koje je zabeleženo sušenje 100% obolelih čokota (Vrelo, Sićevačko vinogorje), a najtolerantnije Frankovka (23%) i Šardone (26%). Upoređivanjem broja sasušenih čokota u funkciji prouzrokovača (FD i Stolbur), konstatovano je sušenje od fitoplazme FD u 42%, a od Stolbur fitoplazme u 34,7% slučajeva.

102. FAUNA Auchenorrhyncha (Hemiptera) U VINOGRADIMA U SRBIJI - DIVERZITET I IDENTIFIKACIJA

POTENCIJALNIH VEKTORA FITOPLAZMI Mitrović Milana1,Cvrković Tatjana1, Jović Jelena1,

Petrović Anđeljko1, Krnjajić Slobodan1, Toševski Ivo2

1 Institut za zaštitu bilja i životnu sredinu, Odsek za štetočine bilja, Beograd 2CABI Europe-Switzerland, Delemont, Switzerland

[email protected]

Cikade (Auchenorrhyncha: Hemiptera) imaju značajnu ulogu u prenošenju fitoplazmi prouzrokovača sistemskih bolesti na ekonomski značajnim poljoprivrednim i šumskim kulturama. Fauna Auchenorrhyncha u Srbiji je u potpunosti neistražena. Na osnovu dosadašnjih istraživanja u vinogorjima Srbije, potvrđeno je prisustvo fitoplazmi Flavescence dorée (FD) i Bois Noir (BN). Epidemiologija ovih oboljenja je u tesnoj vezi sa ulogom cikada u njihovom prenošenju. Do sada jedini identifikovani vektor FD je cikada Scaphoideus titanus, a BN Hyalesthes obsoletus. Poznavanje faune Auchenorrhyncha predstavlja osnov za razumevanje epidemiolologije ovih bolesti, a time i njihovo uspešno suzbijanje i prevenciju.

Kvalitativna analiza faune Auchenorrhyncha u vinogradima u Srbiji u periodu od 2005 - 2007.godine pokazala je izražen biodiverzitet. Obradjeni su vinogradi u kojima je identifikovano prisustvo FD i BN fitoplazmi u Rasinskom, Nišavskom, Južnobanatskom, Šumadijskom, Zaječarskom i Fruškogorskom okrugu. Nakon analize materijala na osnovu morfoloških karakteristika i građe genitalija, determinisano je preko 50 vrsta cikada iz familija: Cicadellidae, Cercopidae, Delphacidae, Dictyopharidae, Issidae, Cixiidae i Membracidae. Među identifikovanim vrstama su Scaphoideus titanus - vektor FD, zatim Hyalesthes obsoletus-vektor BN, Dyctiophara europea u kojoj je u Italiji detektovana FD, Reptalus quinquecostatus i R. panzeri u kojima je detektovan BN, uključujući vrste iz različitih rodova u

142


kojima su detektovane različite fitoplazme (Euscellis, Aphrodes, Aphrophora, Euscelidius, Lepyronia, Philaenus, Laodelphax, Fieberiella).

Sve sakupljene cikade su analizirane na prisustvo fitoplazmi PCR/RFLP metodom. Za utvrđivanje prisustva fitoplazmi u cikadama korišćeni su opšti ribozomalni prajmeri, a za određivanje grupe fitoplazmi specifični ribozomalni prajmeri i RFLP. U S. titanus je utvrđeno prisustvo FD u visokom procentu (66,6%). Prisustvo BN je utvrđeno u H. obsoletus i R. panzeri. U zaraženim vinogradima je takodje sakupljen još jedan potencijalni vektor BN, vrsta Reptalus quinquecostatus u kojoj je PCR analiza utvrdila prisustvo BN u čak 23,1% primeraka. Posebna pažnja je posvećena analizi D. europea jer je u Italiji registrovana FD u ovoj vrsti. U uzorcima sakupljenim na vinovoj lozi na različitim lokalitetima utvrđeno je prisustvo BN i FD, što ukazuje na njenu moguću ulogu u epidemiologiji ovih bolesti. Fitoplazma iz I grupe Aster Yellow je detektovana u vrstama Psamotettix alienus, Erasturus ocellaris, Mocydia crocea i Asiraca clavicornis. Detekcija fitoplazmi iz prve grupe u ovim cikadama je značajan podatak i svrstava ih u grupu novih potencijalnih vektora.

Nalazi BN fitoplazme u populacijama H. obsoletus, R. quinquecostatus i R. panzeri, FD i BN u D. europea prvi su za Srbiju, a detekcija fitoplazme Aster Yellow u P. alienus, E. ocellaris, M. crocea, E. incisus i A. clavicornis prvi je nalaz u širem smislu.

103. SUZBIJANJE CIKADE Scaphoideus titanus VEKTORA ZLATASTOG ŽUTILA VINOVE LOZE (Flavescence dorée) Krnjajić Slobodan1, Mitrović Milana1, Cvrković Tatjana1,

Jović Jelena1, Petrović Anđeljko1, Toševski Ivo2

1Institut za zaštitu bilja i životnu sredinu, Odsek za štetočine bilja, Beograd 2CABI Europe-Switzerland, Delemont, Switzerland

[email protected]

Cikada Scaphoideus titanus Ball je severno-američka vrsta, koja je sredinom XX veka introdukovana u Evopu. Registrovana je prvi put na teritoriji Srbije tek 2004.godine. Naša istraživanja u periodu 2004 - 2008. godine pokazala su da se ova cikada raširila na teritoriji cele Republike Srbije, osim u Pčinjskom regionu. Iako ne nanosi direktne štete vinovoj lozi, ona predstavlja ekonomski najznačajniju štetočinu, jer je do sada jedini poznati vektor najdestruktivnije bolesti vinove loze fitoplazme Flavescence dorée (FD), koja se nalazi na A2 karantinskoj listi. Zbog svoje monofagnosti uticala je na brzo širenje FD fitoplazme u vinogradima Srbije. Do sada je primenom PCR/RFLP analiza dokazano da se fitoplazma raširila u Sremskom, Beogradskom, Podunavskom, Rasinskom, Nišavskom, Zaječarskom, Topličkom i

143


Jablaničkom okrugu i obuhvatila preko 40% površina pod vinovom lozom. Fitosanitarna situacija u ugroženim vinogradima je dramatična, jer je stopa zaraženosti u pojedinim vinogradima od 70% do 100%. Kako se do danas u većini vinogradarskih regiona nisu sprovodile hemijske mere zaštite protiv ove štetočine, uočena je tendencija povećanja, kako brojnosti populacije ovog vektora, tako i dalje širenje FD fitoplazme.

Za saniranje epidemijskog širenja ovog oboljenja neophodna je primena adekvatnih hemijskih mera suzbijanja kako larvi, tako i imaga S. titanus. Istovremeno se moraju preduzeti i ostale mere, kao što su pregledi matičnih zasada loznih podloga i umatičenih sorti na prisutvo fitoplazmatičnih biljaka i vektora i detekcija fitoplazmi PCR metodama u njima, praćenje pojave simptoma i prisustva cikade u proizvodnim vinogradima. Obavezno je i krčenje zaraženih vinograda i čokota u žarištima pojave ove bolesti.

U Srbiji je, zbog visoke brojnosti populacije vektora i raširenosti FD, neophodno sprovoditi suzbijanje i larvi i imaga S. titanus, za razliku od drugih zemalja gde je fitosanitarna situacija stavljena pod kontrolu i gde se danas suzbija samo imago.

Do sada su kod nas za suzbijanje ove cikade registrovani preparati na bazi buprofenzina, buprofenzina + fenpiroksimata, zeta-cipermetrina i bifentrina. U ovom radu prikazaće se rezultati ispitivanja njihove efikasnosti u suzbijanju larvi S. titanus u periodu od 2005 - 2008. godine. Svi ispitivani insekticidi dali su zadovoljavajuću efikasnost.

Ova istraživanja su finansirana od strane Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije po projektu »Optimizacija primene hemijskih sredstava u zaštiti bilja povećanjem efikasnosti dijagnostičkih metoda i procene rizika pojave bolesti, štetočina i korova« - TP - 20051.

104. DESTRUKTIVNOST CRNE PJEGAVOSTI (Phomopsis viticola Sacc.) VINOVE LOZE U USLOVIMA PODGORIČKOG VINOGORJA

Latinović Nedeljko1, Vukša Petar2, Vučinić Zora1, Latinović Jelena1

1Biothnički fakultet, Podgorica, Crna Gora 2 Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd

[email protected] Crna pjegavost (Phomopsis viticola Sacc. Sacc) se javlja svake godine u vinogradima u Crnoj Gori i značajno otežava gajenje vinove loze. Simptomi ovog oboljenja su najizraženiji na listovima i lastarima na kojima pričinjavaju i najveća oštećenja. U periodu 2001 - 2006., u sklopu širih istraživanja, praćen je izgled simptoma i intenzitet oboljenja na lastarima na prva četiri internodija. Pregledi su vršeni u junu (BBCH 75) i tokom zime (BBCH 00) po metodi OEPP (1997).

144


Na listovima, uglavnom prvih pet internodija, dolazilo je do pojave nepravilno raspoređenih pjega, prečnika oko 1 mm. Pjege su bile tamnomrke i okružene svijetložutim prstenom. Zaraženi listovi su zaostajali u porastu i deformisali su se, zavisno od stepena oštećenja. Dolazilo je i do cijepanja liske. U daljem toku vegetacije simptomi su bili sve izraženiji, pa su pojedini listovi potpuno nekrotirali i otpali. Simptomi oboljenja su se rijetko ispoljavali na peteljkama listova i grozdova, a na bobicama ih nije bilo. Na peteljkama i rašljikama, zaostalim na prezimjelim lastarima, zapažena je i pojava piknida. Na lastarima, posebno na bazalnim internodijama, javljale su se tamnomrke do crne pjege, prečnika od nekoliko milimetara pa do nekoliko cm. Njihov broj i veličina su se povećavali, tako da je na pojedinim internodijama nekroza zahvatala gotovo čitavu površinu, te je dolazilo do karakterističnog pucanja kore i to uglavnom pri osnovi lastara. Na prve četiri internodije bilo je zahvaćeno u prosjeku 24 - 37% kore, kod svih pregledanih lastara. Zaraženi lastari su se lako lomili pri osnovi, na mjestu najvećeg oštećenja, pogotovo u vrijeme izvođenja radova u vinogradu, ali i pri udarima vetera. Tokom zime na zaraženim lastarima pri osnovi uočavane su crne površine, sa ispucalom i hrapavom korom, koje su često zauzimale čitavu površinu zaraženog internodija. Na prva četiri internodija procenat napada bio je oko 62 - 68%. Takođe, zaraženi lastari su cijelom dužinom bili izbledjeli i pokriveni piknidima, koji se nisu mogli uočiti u prethodnom pregledu. Utvrđeno je i propadanja pupoljaka na lukovima i kondirima sa jakom zarazom. Dolazilo je do rasta mladara iz bočnih okaca. Na pojedinim lastarima kod kojih je stepen zaraze bio visok bilo je i izmrzavanja gornjeg djela lastara. Sve to se odražavalo na rodnost, vegetativni porast i dugovečnost vinove loze. 105. POJAVA Eutypa lata (Pers.: Fr.) et C. Tul. PROUZROKOVČA RAKA

I IZUMIRANJA ČOKOTA („EUTIPIOZE“) VINOVE LOZE U SRBIJI Gajić Sanja1, Trkulja Vojislav2, Rajčević Bojan2, Vasić Tanja3

Ivanović Mirko1

1Univerzitet u Beogradu - Poljoprivrednin fakultet, Beograd 2Poljoprivredni institut RS, Banja Luka

3Institut za krmno bilje, Kruševac

Tokom maja i juna meseca u periodu od 2003 - 2007.godine na području Kruševca, Varvarina, Ražnja, Negotina, Vršca i okoline Novog Sada uočeno je oko 30% obolelih čokota, simptomi su posebno bili izraženi na soratama Italijanski rizling, Ranjski rizling, Rkaticeli i Sovinjon beli. Lišće je sitnije od zdravog, uvija se peharasto i hlorotično je, lastari su sa značajno skraćenim internodijama. Na poprečnom preseku zaraženog dela loze uočava se nekrotična zona drvenastog dela u obliku slova “V“ .

145


Izolovanje prouzrokovača ove bolesti obavljeno јe standardnim postupkom čime јe dobiјen veći broј čistih kultura gljive od koјih su za dalja proučavanja odabrana četiri izolata, i to: V.L.-17, V.L.-27, V.L.-29 i V.L.-30, dok su determinisani izolati E. lata 8F i B.X1.10, poreklom iz fitopatološke kolekcije iz Francuske, Institut National de la Recherche Agronomique (INRA), France, korišćeni kao kontrolni izolati. Za preliminarnu proveru patogenosti odabranih izolata gljive prema metodi Peros-a et Borger-a (1994) korišćene su neožiljene reznice vinove loze u fazi mirovanja, dok јe za proučavanje osetljivosti, odnosno otpornosti mladih biljaka prema proučavanim izolatima korišćeno ukupno pet sorti vinove loze, i to: Rajnski rizling, Italijanski rizling, Rkaciteli, Sovinjon beli i Kaberne sovinjon. Neožiljene reznice odabranih sorti, u fazi mirovanja, stavljene su u sterilne vlažne komore promera 40x60x20 cm. Zdrave, neožiljene reznice, su zasecane između dva nodusa i inokulisane nanošenjem sitnih fragmenata podloge i micelije gljive posle čega su obavijane parafilm trakom. Morfološke odlike proučavanih izolata određene su posmatranjem pod svetlosnim mikroskopom nakon dva meseca. Od odgaјivačkih odlika odabranih izolata proučen јe izgled, struktura, boјa i porast miceliјe, kao i fruktifikaciјa parazita na krompir-dekstroznoј podlozi, dok je od molekularnih metoda determinacije korišćena PCR metoda prema Lecomte et al. (2000). Iz micelije ispitivanih izolata ekstrakcija DNK je izvršena prema metodi Day et Shattock (1997). Lančana reakcija polimeraze je primenjena uz korišćenje dva para specifičnih prajmera, i to: Lata 1 and Lata 2.1 i Lata 1 and Lata 2.2. PCR produkti su razdvojeni metodom elektroforeze na 1,5% agaroznom gelu.

Pri proučavanju patogenih odlika proučavanih izolata na neožiljenim reznicama vinove loze utvrđeno јe da su sve testirane sorte ove biljne vrste osјetljive prema svih šest proučavanih izolata gljive, ali јe ustanovljeno da između poјedinih sorti postoјe izvesne manje razlike u ispoljavanju osetljivosti, odnosno otpornosti prema ovom parazitu, kao i da postoјe manje razlike u ispoljenom stepenu patogenosti, odnosno virulentnosti, između poјedinih izolata.

Pri proučavanju odgaјivačkih odlika utvrđeno јe da svi ispitivani izolati imaju ujednačen porast micelije i da posle sedam dana u potpunosti ispunjavaju Petri kutije. Kolonije ispitivnih izolata su pamučasto bele boje dok su sa naličija žuto-smeđe boje. Nakon jedne do dve nedelje formira se crni pigment u supstratu. Pri korišćenju molekularnih metoda identifikacije pomoću PCR utvrđeno je da svi ispitivani izolati pripadaju vrsti E. lata. Na osnovu navedenih rezultata dobiјenih proučavanjem patogenih, morfoloških i odgaјivačkih karakteristika, kao i molekularnih metoda identifikacije sva četiri proučavana izolata i njihovim poređenjem sa dva već identifikovana kontrolna izolata, možemo zaključiti da svi pripadaјu fitopatogenoј gljivi Eutypa lata (Pers.:Fr.) et C. Tul., prouzrokovaču raka i izumiranja čokota („eutipoze”) vinove loze, koja je u stranoj literaturi poznata i pod imenom "mrtva ili odumiruća ruka" vinove loze.

146


106. EFEKAT PRIMENE BASFOLIAR® AKTIV U SUZBIJANJU PROUZROKOVAČA PLAMENJAČE VINOVE LOZE

(Plasmopara viticola) Stepanović Miloš1, Rekanović Emil1, Vukša Petar2,

Milijašević Svetlana1, Todorović Biljana1, Potočnik Ivana1

1Institut za pesticide i zaštitu životne sredine, Beograd 2Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd

[email protected]

Basfoliar® Aktiv (Compo) je tečno organo-mineralno đubrivo koje ima široku primenu u voćarstvu, vinogradarstvu, cvećarstvu i povrtarstvu, gde se u kombinaciji sa fungicidima uspešno primenjuje za sprečavanje pojave prouzrokovača plamenjače. Đubrivo se sastoji od ekstrakta zelenih algi (Ecklonia maxima) i fosfita sa makro- i mikroelementima, koji omogućuju dvostruko delovanje: so fosforaste kiseline ispoljava fitosanitarni efekat i utiče na aktiviranje odbrambenih mehanizama biljke, a ekstrakt zelenih algi ispoljava stimulativno delovanje na porast i grananje korena.

Poljski eksperimenti su izvedeni po EPPO metodi PP1/31(2) tokom 2006. i 2007.godine. Ispitivana je efikasnost preparata Basfoliar® Aktiv (0,2%) i Mikal 75WP (0,3%). Ocena efekata vršena je po ispoljavanju jasne razlike između kontrole i ispitivanih varijanti. Intenzitet oboljenja izračunat je po formuli Townsend-Hoeuberger-a, a efikasnost po Abbott-u. U prvoj godini ispitivanja (2006.), pri intenzitetu zaraze 37,6% u kontroli, efikasnost preparata Basfoliar® Aktiv bila je 58,8%, dok je Mikal 75WP ispoljio veću efikasnost (93,6%). U 2007. godini intenzitet zaraze u kontroli bio je niži (11,8%), a obe varijante su ispoljile veću efikasnost (64,9 odnosno 96,2%).

U obe godine ispitivanja zabeležena je statistički značajna razlika između ispitivanih varijanti. Dvogodišnja ispitivanja preparata Basfoliar® Aktiv pokazala su njegovu zadovoljavajuću efikasnost u suzbijanju prouzrokovača plamenjače vinove loze P. viticola. Međutim, s obzirom da je Basfoliar® Aktiv folijarno đubrivo koje indukuje otpornost biljaka i nema direktan uticaj na patogena, bolji efekat bi se mogao postići njegovim kombinovanjem sa drugim fungicidima za suzbijanje P. viticola.

147


107. ISPITIVANJE EFIKASNOSTI NOVOG PREPARATA (PERGADO F45 WG) ZA SUZBIJANJE Plasmopara viticola

(Berk.& Curt.) U ZASADU VINOVE LOZE Trkulja Nenad1, Aleksić Goran1, Dolovac Nenad1, Starović Mira1,

Kuzmanović Slobodan1, Ivanović Miroslav2, Elezović Igor2

1Institut za zaštitu bilja i životnu sredinu, Beograd 2Syngenta Crop Protection, Beograd

[email protected]

Plamenjača vinove loze Plasmopara viticola je ekonomski najznačajnija bolest vinove loze na našim prostorima. Štete u godinama pogodnim za razvoj plamenjače mogu biti i preko 50% ukoliko se ne vrši adekvatna zaštita. Pergado F45 WG (Syngenta Crop Protection) je nov preparat za suzbijanje P. viticola kod nas. Sastoji se iz dve aktivne materije, mandipropamida potpunog novog u našoj zemlji i folpeta koji se već dugo koristi u zaštiti vinove loze. Mandipropamid se nakon aplikacije vezuje u voštanoj prevlaci lista i bobica što sprečava spiranje čim se depozit osuši na biljci. Iz voštanog sloja se postepeno oslobađa, što obezbeđuje dugotrajnu zaštitu. Mandipropamid ima protektivno dejstvo sa određenom kurativnom aktivnošću, deluje putem inhibicije porasta micelije, sporulacije i klijanja spora, a u listu se kreće translaminarno sa jedne na drugu stranu lista.

Eksperimenti su izvedeni po OEPP PP 1/31(2) metodi. Eksperimentalni dizajn je bio slučajni blok sistem sa četiri ponavljanja po metodi OEPP PP 1/152 (2). Intenzitet napada izračunavan je po formuli Towsend-Heubepger-a, a efikasnost po Abbott-u. Ispitivanja su vršena tokom 2007. i 2008. godine na lokalitetima Smederevo i Erdevik. Tokom 2007. godine na lokalitetu Erdevik izvedeno je ukupno osam tretiranja, a u Smederevu sedam (BBCH 15 - 83). U 2008.godini koja je bila povoljnija za razvoj plamenjače izvedeno je devet tretiranja na oba lokaliteta (BBCH 13 - 83). Količine primene preparata su bile 2,0 – 2,5 kg/ha. Efikasnost Pergada F45 WG je upoređivana sa preparatom Quadris (azoksistrobin) koji se primenjivao u koncentraciji 0,075%.

Dobijeni rezultati ukazuju na visoku efikasnost Pergada F45 WG u suzbijanju plamenjače vinove loze i u uslovima veoma povoljnim za razvoj plamenjače. U Erdeviku je efikasnost Pergada F45 WG u odnosu na kontrolu u 2007.godini iznosila 97,2% za nižu količinu primene (2,0 kg/ha), dok je za višu količinu primene (2,5 kg/ha) efikasnost bila 98,9%. Efikasnost standarda Quadris bila je 97,8%. Na drugom lokalitetu, u Smederevu efikasnost Pergada F45 WG bila je 93,7 - 95,5% dok je Quadris imao efikasnost od 94,8%. Rezultati u 2008.godini bili su slični. U Erdeviku efikasnost Pergada F45 WG je iznosila 97,4% - 97,8%, a standarda Quadris 95,0%, dok je na lokalitetu Smederevo efikasnost Pergada F45 WG bila 95,2 - 96,0%. Efikasnost Quadrisa iznosila je 94,1%. Ovi su rezultati deo ogleda izvedenih u cilju registracije preparata Pergado F45 WG u našoj zemlji.

148


POSTERI Toksikologija i ekotoksikologija

108. UTICAJ VRSTE PODLOGE NA INICIJALNO I REZIDUALNO DELOVANJE INSEKTICIDA NAMENJENIH

TRETIRANJU PRAZNIH SKLADIŠTA Poslončec Danijela, Almaši Radmila

Univerzitet u Novom Sadu - Poljoprivredni fakultet, Departman za fitomedicinu i zaštitu životne sredine, Novi Sad

[email protected]

Mnogi parametri utiču na kvalitet skladištenja poljoprivrednih proizvoda. Hemijska dezinsekcija praznih skladišta, kao zaštitna mera, treba da usledi neposredno nakon mehaničkog čišćenja, a pre unošenja novih proizvoda. Za suzbijanje štetnih insekata u praznim skladištima koriste se iste aktivne materije dugi niz godina. Oglede smo postavili sa ciljem da utvrdimo efikasnost insekticida u suzbijanju pirinčanog žiška posle primene na različitim podlogama koje se najčešće sreću u skladištima. Za testiranje u laboratorijskim uslovima korišćene su podloge: metal, laminat, drvo, cigla, keramička pločica, biber crep, beton i malter. Kao test insekti su korišćena imaga pirinčanog žiška (Sitophilus oryzae L.), odgajani nekoliko generacija u laboratoriji, bez uticaja pesticida. Od insekticida odabrana su dva koja se često primenjuju u praznim skladištima i koja su registrovana za tu namenu: pirimifos-metil (Actellic-50) i deltametrin+piperonil butoksid (K-Obiol EC-25).

Preparati su ručnom prskalicom naneti na podloge u maksimalno dozvoljenoj količini primene, pirimifos-metil u količini 1,5 ml/m2, a deltametrin+piperonil butoksid u količini 1,0 ml/m2. Tretiranje svakog preparata i na svakoj podlozi je obavljeno u po četiri ponavljanja na otvorenom prostoru, a odmah nakon sušenja podloge su unete u laboratoriju. Kontrola je postavljena u posebnoj prostoriji. Insekti su stavljani direktno na podlogu, a njihovo kretanje ograničeno je plastičnim prstenovima čija je slobodna strana prekrivena platnom. Mortalitet imaga pirinčanog žiška posmatran je nakon 3, 5, 24 i 96 sati od početka ogleda, i nakon 28 i 63 dana. Ocena mortaliteta je vršena prema sledećim kategorijama: živi insekti (kreću se normalno), paralisani insekti (ne kreću se, ali se može zapaziti pomeranje ekstremiteta) i uginuli insekti (ne pokazuju nikakve znake života).

Na osnovu dobijenih rezultata utvrđeno je da ista količina insekticida na podlogama različite strukture i apsorpcije ima različitu efikasnost. Pirimifos-metil nanešen na laminat i drvo pokazao je zadovoljavajuću

149



inicijalnu toksičnost i veoma dobru perzistentnost, dok je njegova efikasnost u ogledima na cigli i biber crepu slabila tokom vremena. Deltametrin sa piperonil butoksidom je tokom čitavog ogleda najveću efikasnost ispoljio na keramičkim pločicama i malteru, dok su najslabiji rezultati dobijeni na betonu.

109. EFEKTI PREPARATA Minazel (10-50 μm) NA PIRINČANOG ŽIŠKA (Sitophilus oryzae L.) I RIZOPERTU

(Rhyzopertha dominica F.) Andrić Goran1, Kljajić Petar1, Adamović Milan2,

Prijović Mirjana1, Perić Ilija1

1Institut za pesticide i zaštitu životne sredine, Beograd 2Institut za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina, Beograd

[email protected] Pirinčani žižak i rizoperta su vrlo opasne primarne štetočine uskladištenog žita, za čije se suzbijanje, pored fumiganata i kontaktnih insekticida, sve više koriste insekticidi prirodnog porekla, posebno inertna (sorptivna) prašiva. Otuda je bila namera da se u ovom radu ispitaju efekti inertnog prašiva zeolita, odnosno preparata Minazel (10-50 μm) (proizvod Instituta za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina iz Beograda) na ova dva skladišna insekta. U eksperimentu su korišćeni adulti, starosti 2-4 nedelje, laboratorijskih populacija pirinčanog žiška i rizoperte. Ispitivanja su urađena prema prilagođenim metodama EPPO (1997) i metodi koju je opisao Collins (1990). Na zrna, sa sadržajem vode ispod 12%, su nanete četiri količine preparata Minazel: 0.25, 0.50, 0.75 i 1.0 g/kg pšenice. Letalni efekti na obe vrste insekata su praćeni posle sedam, 14 i 21 dan izlaganja u tretiranoj pšenici. Takođe, praćen je i uticaj preparata na produkciju potomstva insekata u F1 generaciji. Posle sedam i 14 dana izlaganja insekata u tretiranoj pšenici ni kod jedne primenjene količine nisu ispoljeni značajniji efekti preparata Minazel. Posle 21 dan kontakta sa pšenicom tretiranom u količini 1 g/kg utvrđena je najviša smrtnost obe vrste insekata - kod S. oryzae na nivou 76%, a kod R. dominica do 50%. Značajnija redukcija potomstva je ostvarena posle duže ekspozicije insekata, tako da je ona posle 21 dan izlaganja u pšenici tretiranoj sa 0.75 g/kg kod S. oryzae bila oko 83%, a kod R. dominica oko 91%. Kod najveće primenjene količine ovog preparata (1 g/kg pšenice), redukcija potomstva je bila oko 92% (S. oryzae) i 95% (R. dominica).

150


110. EFEKTI SUBLETALNIH DOZA KONTAKTNIH INSEKTICIDA NA PRODUKCIJU POTOMSTVA RAZLIČITIH POPULACIJA ŽITNOG ŽIŠKA

Kljajić Petar, Perić Ilija Institut za pesticide i zaštitu životne sredine, Beograd

[email protected]

Poznato je da zbog neadekvatne primene kontaktnih insekticida u zaštiti uskladištenog žita preživi značajan broj štetnih insekata. Otuda je namera u ovom radu bila da se u imitiranim uslovima praktične primene ispitaju efekti subletalnih doza, LD20 i LD50, insekticida dihlorvosa, malationa, hlorpirifos-metila, pirimifos-metila i deltametrina na produkciju potomstva žitnog žiška (Sitophilus granarius L.) iz različitih populacija.

U testiranjima su korišćeni adulti: a) laboratorijske populacije, normalno osetljive prema insekticidima, b) populacije iz Luke Beograd selekcionisane sa LD70 pirimifos-metila, i c) populacije iz Bijeljine selekcionisane sa LD70 deltametrina. Po 50 preživelih adulta žižaka od prethodnog izlaganja delovanju subletalnih doza insekticida na tretiranom filter papiru, u trajanju od 24 časa, je prebacivano u staklene posude sa po 500 g netretirane pšenice. Posle četiri nedelje žišci - roditelji su izbacivani iz posuda i posle 10 nedelja utvrđivana je brojnost potomstva u F1 generaciji, a posle ukupno 16 nedelja produkcija potomstva u F2 generaciji.

Najveća redukcija potomstva laboratorijskih žižaka u F1 generaciji je zabeležena nakon prethodnog izlaganja adulta - roditelja dozama LD20 i LD50 dihlorvosa, 95.1 i 96.0%, a u F2 generaciji nakon izlaganja dozi LD20 dihlorvosa, 74.4%, i dozi LD50 hlorpirifos-metila, 73.8%. Najslabija redukcija potomstva u F1 generaciji je zabeležena posle delovanja LD20 pirimifos-metila, 8.0%. Međutim, u F1 generaciji posle delovanja LD50 malationa i u F2 generaciji posle delovanja LD50 pirimifos-metila brojnost potomstva je bila veća nego u kontroli, 51.1 i 84.2%.

Posle delovanja LD20 najveća redukcija potomstva selekcionisanih žižaka iz Luke Beograd, u F1 i F2 generaciji, je zabeležena kod deltametrina, 74.8 i 75.7%, a najmanja posle delovanja hlorpirifos-metila, 46.7% (u F1 generaciji) i dihlorvosa, 55.5% (u F2 generaciji). Međutim, u F1 i F2 generaciji je prethodnim delovanjem LD50 dihlorvosa i hlorpirifos-metila ostvarena najveća redukcija potomstva ovih žižaka, oko 83 i 84%, a najmanja prethodnim delovanjem pirimifos-metila, oko 44%.

Posle delovanja LD20, u F1 i F2 generaciji, najveća redukcija potomstva selekcionisanih žižaka iz Bijeljine zabeležena je kod deltametrina, 76.5 i 51.6%, a najmanja posle delovanja malationa, 10.0% u F1 generaciji. U F2 generaciji prethodnim delovanjem malationa i hlorpirifos-metila došlo je do stimulisanja produkcije potomstva, 25.8 i 135.5%. Međutim, najveća redukcija potomstva u F1 i F2 generaciji je zabeležena

151


posle prethodnog kontakta adulta – roditelja sa LD50 dihlorvosa, 100 i 93.5%, a najmanja posle kontakta sa LD50 pirimifos-metila, 57.1 i 22.6%.

Dobijeni rezultati pokazuju da subletalne doze insekticida, pored značajnog smanjenja njihove efikasnosti u suzbijanju tretirane generacije žitnog žiška, mogu biti i uzročnici povećanja brojnosti u budućim generacijama.

111. TOKSIČNOST KONTAKTNIH INSEKTICIDA ZA ADULTE RAZLIČITIH POPULACIJA ŽITNOG ŽIŠKA (Sitophilus granarius L.)

PRETHODNO IZLAGANE NA TEMPERATURI OD 500C Kljajić Petar, Andrić Goran, Perić Ilija

Institut za pesticide i zaštitu životne sredine, Beograd [email protected]

Kao alternativa suzbijanju štetnih insekata rezidualnim insekticidima ili fumigantima, savremena zaštita uskladištenih proizvoda se sve više oslanja na primenu visokih temperatura iIi njihovih kombinacija sa insekticidima. To se čini iz razloga što visoke temperature u interakciji sa kontaktnim insekticidima najčešće dovode do promena u ispoljavanju njihove toksičnosti.

Namera u ovom radu je bila da se u kontrolisanim uslovima ispita uticaj prethodnog izlaganja na temperaturi od 50°C adulta žitnog žiška, različitog porekla, na ispoljavanje toksičnosti insekticida. U testiranjima su korišćeni adulti žitnog žiška iz tri populacije: a) laboratorijske, normalno osetljive prema insekticidima, b) populacije iz Luke Beograd selekcionisane sa LD70 pirimifos-metila, i c) populacije iz Kikinde. Paraliza adulta u intervalima PT20, PT50 i PT80 je praćena u termostatu na 50 ± 1°C i 20 ± 2 % RV. Posle oporavka preživelih jedinki u trajanju 24 i 72 časa, utvrđivana je toksičnost dihlorvosa, malationa, hlorpirifos-metila, pirimifos-metila i deltametrina, na tretiranim diskovima filter papira.

Kod laboratorijske populacije hlorpirifos-metil je bio najtoksičniji insekticid za žiške izlagane na 50°C u intervalima PT20 i PT80, a dihlorvos za žiške izlagane u trajanju PT50, dok je malation uvek bio izrazito najslabiji insekticid, 12-28 puta. Prethodno izlaganje laboratorijskih žižaka na 50°C u trajanju PT20 i PT50 nije uticalo na promenu toksičnosti insekticida, dok su posle izlaganja u trajanju PT80 dihlorvos i deltametrin bili 4.6 i 3.6 puta manje toksični. Za selekcionisane žiške iz Luke Beograd, posle 24 časa njihovog oporavka od izlaganja na 50°C u trajanju PT80, dihlorvos je bio toksičniji nego za jedinke pre selekcije i/ili bez prethodnog izlaganja ovoj temperaturi. Međutim, ovaj insekticid nije menjao toksičnost prema žišcima iz Kikinde, u bilo kojoj varijanti, dok je deltametrin bio toksičniji posle

152


oporavka od izlaganja na 50°C u trajanju PT80 i za selekcionisane žiške iz Luke Beograd i za žiške iz Kikinde.

Navedeni rezultati ispitivanja ukazuju na mogućnost praktične primene ovih varijanti suzbijanja populacija žitnog žiška i rešavanja problema promenjene osetljivosti prema kontaktnim insekticidima.

112. EFIKASNOST RODENTICIDA RB FORMULACIJE U ZAŠTITI USKLADIŠTENIH BILJNIH PROIZVODA OD KUĆNOG MIŠA

Jokić Goran, Vukša Marina, Đedović Suzana Institut za pesticide i zaštitu životne sredine, Beograd

[email protected]

Pored preduzimanja preventivnih mera zaštite biljnih proizvoda u skladištima, primena rodenticida predstavlja najzastupljeniju meru borbe protiv štetnih glodara. Suzbijanje glodara u skladišnim prostorima se izvodi kada se primeti njihovo prisustvo, a najbolji rezultati se dobijaju deratizacijom izvedenom početkom i tokom jesenjeg perioda.

Na teritoriji Republike Srbije se primenjuju različite formulacije rodenticida na bazi različitih aktivnih materija. Praparati RB (ready-to-use bait) formulacije, čiju smo efikasnost testirali, pogodni su za upotrebu u skladištima i polju. Efikasnost rodenticida u suzbijanju kućnog (domaćeg) miša (Mus musculus) je utvrđivana u skladišnim objektima Instituta za stočarstvo u Zemunu i privatnog domaćinstva u Belegišu, u kojima su u vrećama na paletama bili smešteni pšenica, kukuruz, sojina i suncokretova sačma.

U eksperimentima su, izvedenim prema metodi OEPP/EPPO, korišćeni rodenticidi RB formulacije, tri na bazi bromadiolona (Brodilon meki mamak, Gardentop i Ratibrom 2 fresh bait) i jedan na bazi brodifakuma (Brody fresh bait). Svi testirani preparati su sadržali 0,05 g/kg aktivne materije. Otrovni mamci su postavljani u kutijama, na putevima kretanja miševa, ispod paleta sa vrećama i na mestima gde su primećena najveća oštećenja, na rastojanju od 1-3 m i u količini od 10-20 g. Tokom deset dana posmatranja, svakodnevno je beležena količina pojedenog mamka i u slučaju potrebe dodavana nova. Neotrovni (placebo) mamci prethodno su izlagani u identičnim kutijama, četiri dana pre početka eksperimenta. Brojnost domaćeg miša je procenjivana na osnovu najveće i najmanje dnevno pojedene količine mamka podeljene sa njegovom dnevnom potrebom za hranom. Prisustvo domaćeg miša je praćeno i narednih 20 dana.

153


Efikasnost rodenticida na bazi bromadiolona bila je 89,20% (Brodilon meki mamak), 96% (Gardentop) i 91,66% (Ratibrom 2 fresh bait), dok je preparat na bazi brodifakuma (Brody fresh bait) pokazao 100%-tnu efikasnost u suzbijanju domaćeg miša.

113. SELEKTIVNA TOKSIČNOST NEKIH FUNGICIDA ZA Cladobotryum spp., PROUZROKOVAČA PAUČINASTE

PLESNI U SRBIJI, I ŠAMPINJONU (Agaricus bisporus (L.)) Potočnik Ivana, Todorović Biljana, Rekanović Emil,

Milijašević Svetlana, Stepanović Miloš Institut za pesticide i zaštitu životne sredine, Beograd

[email protected]

Krajem prošlog veka, suva i mokra trulež, koje prouzrokuju Verticillium fungicola i Mycogone perniciosa, su u najvećoj meri smanjivale kvalitet i prinos gajenog šampinjona (Agaricus bisporus (L)). Poslednjih par godina, paučinasta plesan, koju izaziva gljiva Cladobotryum spp. nanosi najveće štete u gajilištima šampinjona u Srbiji. Nakon razvoja rezistentnosti patogenih gljiva na fungicide iz grupe benzimidazola, smanjio se broj raspoloživih fungicida na tržištu. Prohloraz-Mn kompleks, karbendazim i hlorotalonil su fungicidi koji se zvanično preporučuju u zemljama EU za primenu u gajilištima šampinjona. Međutim, u zemljama zapadne Evrope je utvrđen razvoj umerene rezistentnosti Cladobotryum spp. na karbendazim in vitro, dok je u gajilištima uočeno da primena prohloraz-Mn kompleksa više ne može da spreči pojavu smeđih mrlja izazvanih ovom patogenom gljivom na plodonosnim telima A. bisporus. U gajilištima šampinjona u Srbiji su se dugi niz godina uglavnom primenjivali benomil, karbendazim, tiofanat-metil, prohloraz i prohloraz-Mn kompleks. Benomil je najčešće korišćen u industriji šampinjona u Srbiji, zbog zadovoljavajuće efikasnosti i niske cene. Ovaj fungicid je nedavno povučen sa tržišta.

Cilj ovog rada je bio ispitivanje toksičnosti deset odabranih fungicida za C. dendroides i A. bisporus in vitro. Određeni su indeksi selektivnosti fungicida koji pokazuju toksičnost fungicida za patogena bez oštećivanja gljve domaćina. Koncentracije fungicida koje inhibiraju rast micelije 50% (EC50) su određene probit analizom. Indeksi selektivnosti za svaku aktivnu materiju su izračunati kroz odnos srednjih vrednosti EC50 za Cladobotryum spp. i odgovarajuće određene za A. bisporus.

Najveću selektivnu toksičnost je imao prohloraz-Mn kompleks sa EC50 vrednostima 0,04 mg L-1 za C. dendroides i 2,97 mg L-1 za A. bisporus, a nešto manju selektivnost benomil i karbendazim. Mnogo manju selektivnu toksičnost za patogenu gljivu i gljivu domaćina su imali hlorotalonil, iprodion,

154


kaptan i metalaksil. Nezadovoljavajuću selektivnu toksičnost za C. dendroides i A. bisporus je pokazao tiofanat-metil sa EC50 vrednostima 8,45 mg L-1 za C. dendroides i 10,04 mg L-1 za A. bisporus, a takođe i flusilazol + karbendazim i ciprokonazol + karbendazim.

114. LABORATORIJSKO ISPITIVANJE EFIKASNOSTI PREPARATA ZA

SUZBIJANJE PUŽEVA U RAZLIČITIM STADIJUMIMA RAZVIĆA Stojnić Bojan1, Vukša Marina2, Jokić Goran2,

Vitomirović Ivan1, Đedović Suzana2

1 Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Institut za fitomedicinu, Beograd


Puževi golaći su kao grupa ekonomski značajnih štetočina biljaka u našoj zemlji u stalnoj ekspanziji, što se ogleda i u povećanoj potrošnji moluskocida, posebo u intenzivnoj proizvodnji povrća i ukrasnih biljaka. Pored autohtonih vrsta rodova Deroceras, Tandonia i Limax, poslednjih godina velike štete pričinjava i lokalno prenamnožena introdukovana vrsta Arion lusitanicus Mabille. Pošto do sada kompleks prirodnih neprijatelja ovoga golaća nije potpuno uspostavljen, karakteriše ga i velika otpornost na hemijske mere kontrole. U radu su prikazani noviji rezultati iz serije poljskih i laboratorijskih istraživanja koja su do sada sprovedena na ovoj vrsti kod nas (Jokić i sar., 2007; Stojnić i sar., 2005; Stojnić i sar., 2005b; Stojnić i sar., 2006; Vukša i Đedović, 2004; Vukša et. al, 2003). U cilju iznalaženja što efikasnijih metoda za njeno suzbijanje u laboratorijskim uslovima testirana su dva preparata na bazi različitih aktivnih materija (Caracol® – metaldehid i Pužomor®- metiokarb ) na različite razvojne stadijume puža golaća - infantile, juvenile i adulte. U radu su primenjene standardne metode (EPPO: Guideline for the biological evaluation of molluscides,1999). Istraživanje je obavljeno na seriji od 720 jedinki A. lusitanicus, u periodu od 15.05 - 4.07.2008. godine. Na osnovu rezultata ispitivanja zaključili smo da je u laboratorijskim uslovima preparat Pužomor efikasniji naročito posle 3., 5. i 7. dana od tretmana (78,5, 85,4 i 86,6%), od preparata Caracol (23,0, 33,5 i 42,1%) za sva tri ispitivana razvojna stadijuma golaća. Utvrdili smo takođe, da su oba preparata efikasniji u suzbijanju adultnih stadijuma (52 - 93%) u odnosu na juvenilne (44 - 88%) i infantilne stadijume (30 - 79%) luzitanskog golaća.

155


Istraživanje je realizovano u okviru prolekta Uprave za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede, šumarstava i vodoprivrede Republike Srbije, pod nazivom: Utvrđivanje rasprostranjenosti, proučavanje biologije i priprema programa suzbijanja introdukovanog luzitanskog golaća (Arion lusitanicus Mabile) u Srbiji.

115. INSEKTICIDNI EFEKAT MEŠAVINA INSEKTICIDA, FUNGICIDA I KOMPLEKSNOG ĐUBRIVA ZAVISNO OD TVRDOĆE VODE

Vuković Slavica1, Inđić Dušanka1, Marković Mirjana2, Bursić Vojislava1

1 Univerzitet u Novom Sadu - Poljoprivredni fakultet, Departman za fitomedicinu i zaštitu životne sredine, Novi Sad


Istovremena pojava različitih štetnih vrsta u poljoprivrednoj proizvodnji, uslovljava zajedničku primenu sredstava za zaštitu bilja (tank-mix). Komponente u smeši su različite po nameni, delovanju i/ili obliku formulacija. Međutim, aktuelno je i dodavanje nepesticidnih komponenata (kompleksna đubriva, ađuvanti, okvašivači), ali malo je podataka o uticaju kvaliteta vode za pripremu radnih tečnosti na biološke efekte pesticida. Otuda je cilj rada bio da se odredi insekticidni efekat, zavisno od komponenata u smeši i tvrdoće vode.

Efekti mešavina tiametoksama (Actara 25-WG, 0,07kg/ha) sa azoksistrobinom (Quadris, 0,75l/ha), mankozebom (Dithane M-70, 2,5kg/ha) i kompleksnim đubrivom (Mortonijc plus, 3kg/ha), zavisno od komponenti i tvrdoće vode (slabo tvrda/15,4 do/ - česmenska voda iz Novog Sada i jako tvrda /34,7do/ - bunarska voda iz Adica), određeni su biotestom preko smrtnosti imaga prve generacije krompirove zlatice (Leptinotarsa decemlineata Say). Mešavine su primenjene metodom potapanja. Ogled je postavljen u četiri ponavljanja. Insekticidni efekat je određen posle 24 i 48h ekspozicije.

Efikasnost tiametoksama posle 24 i 48h od primene u slabo tvrdoj vodi iznosila je 100%, kako pojedinačno primenjenog, tako i u dvojnim i trojnim mešavinama sa fungicidima i komleksnim đubrivom, nezavisno od komponenata u smeši. Ispitivana populacija imaga krompirove zlatice ispoljila je visoku osetljivost prema tiametoksamu, a druge komponente nisu uticale na promenu iste u slabo tvrdoj vodi.

U jako tvrdoj vodi, posle 24h od primene, insekticidni efekat na istom nivou značajnosti sa tiametoksamom registrovan je i kod ostalih dvojnih i trojnih mešavina, izuzimajući smešu tiametoksam + mankozeb + Mortonijc

156


plus, gde je efikasnost bila značajno niža. Posle 48h, značajno niža efikasnost u odnosu na sam insekticid i ostale mešavine evidentirana je takođe kod već pomenute mešavine.

Značajno smanjena efikasnost mešavine tiametoksam + mankozeb + Mortonijc plus, je verovatno posledica inkopatibilnosti preparata na bazi mankozeba i kompleksnog đubriva koje sadrži bor (B), a ispoljena je samo u jako tvrdoj vodi.

116. OSTACI PESTICIDA U TRŽIŠNIM UZORCIMA VOĆA I POVRĆA U REPUBLICI SRBIJI TOKOM 2005/2007 Bursić Vojislava1, Lazić Sanja1, Pucarević Mira2,

Vuković Slavica1, Šunjka Dragana1

1Univerzitet u Novom Sadu - Poljoprivredni fakultet, Novi Sad 2Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

[email protected]

Primena pesticida je neophodna u modernoj poljoprivrenoj proizvodnji u borbi protiv insekata, biljnih bolesti, korova i drugih štetnih organizama, koji mogu dovesti do oštećenja voća i povrća. Pesticidi utiču na kvalitet proizvoda i povećanje prinosa, ali, sa druge strane, mogu predstavljati opasnost zbog ostataka pesticida u količinama većim od zakonski propisanih i time potencijalni rizik za potrošače.

Našim istraživanjima je obuhvaćeno ispitivanje 442 uzorka voća i povrća sa pijaca i supermarketa, prikupljenih tokom 2005 - 2007 godine. Uzorci su ispitani na sadržaj 75 pesticida uz donju granicu detekcije (LOD) od 0,001 do 0,005 mg/kg, gasnom hromatografijom uz ECD, NPD i GLC-MS. Relativna standardna devijacija je bila niža od 18% za sve testirane pesticide.

Analizom 297 uzoraka voća, 82,76% je bilo bez detektovanih rezidua pesticida, odnosno ispod granice detekcije, dok je 17,24% analiziranih uzoraka sadržavalo detektovane komponente iznad maksimalno dozvoljenih vrednosti (MDK), kao i dozvoljenih vrednosti propisanih u EU (EU MRL). Najčešće detektovani pesticidi u uzorcima voća su bili: ditiokarbamati 14,29%, endosulfan 13,61%, hlorpirifos 11,22%, kaptan 7,82%, prosimidon 5,44% i cipermetrin 5,11%. Multirezidualne detekcije su bile prisutne u 60 (41,38%) uzoraka. Od ukupno analiziranih uzoraka, 25 (17,24%) uzoraka je sadržavalo ostatke pesticida preko iznad i EU MRL, odnosno, 82 (82,76%) pozitivna uzoraka imalo je vrednosti ostataka pesticida na nivou ili ispod MDK i EU MRL.

Od analiziranih 145 uzoraka povrća, 33,79% su bili bez detektovanih ostataka pesticida ili su ostaci bili ispod LOD. U 9,34% uzoraka ostaci

157


pesticida su bili iznad MDK i EU MRL. Najčešće detektovani pesticidi u uzorcima povrća bili su ΣHCH u 28,13% uzoraka, ditiokarbamati u 19,79% uzoraka, endosulfan u 16,67% uzoraka, lindan u 15,63% uzoraka i vinklozolin u 9,38% uzoraka. Trideset ispitanih uzoraka povrća je sadržavalo ostatke više od jednog pesticida.

Većina detektovanih ostataka u uzorcima voća i povrća je bila prisutna u količinama od 0,01 mg/kg (53,49%) do 0,05 mg/kg (33,54%).

Ostaci pesticida, detektovani u 58,70% analiziranih tržišnih uzoraka voća i povrća prikupljenih tokom 2005/2007, nas opominju da se u proizvodnim uslovima mora praktikovati stalni i višestepeni monitoring ispravnosti hrane u cilju prevencije mogućih štetnih efekata ostataka pesticida.

117. OSTACI PESTICIDA U UZORCIMA BILJNIH PROIZVODA SA POLJOPRIVREDNOG ZEMLJIŠTA NA TERITORIJI BEOGRADA

Marković Mirjana, Đurović Rada, Kljajić Petar Institut za pesticide i zaštitu životne sredine, Beograd

[email protected]

Sa ciljem uspostavljanja sistematske kontrole zagađenja poljoprivrednog zemljišta i biljnih proizvoda na teritoriji Beograda, ispitivano je prisustvo ostataka pesticida u biljnim proizvodima uzorkovanim na odabranim lokalitetima.

Uzorci paradajza, paprike, krastavca, krompira, crnog luka, kupusa, breskve i kajsije sakupljeni su u skladu sa relevantnom direktivom Evropske Unije. Ekstrakcija ostataka pesticida iz matriksa uzorka izvršena je metodom mikroekstrakcije u čvrstoj fazi, direktnim uranjanjem PDMS vlakna. Vreme ekstrakcije optimizovano je u zavisnosti od vrste biljnog proizvoda i ispitivanih aktivnih materija. Kvantifikacija i ispitivanje prinosa ekstrakcije, kao i ostalih relevantnih analitičkih parametara, izvršeni su primenom postupka na referentnim uzorcima voća i povrća, obogaćenih serijom mešanih standardnih rastvora pesticida. Ostaci pesticida u dobijenim ekstraktima su analizirani metodom gasno-masene spektrometrije.

Koncentracije pesticida izmerene u svakoj ispitivanoj vrsti biljnog proizvoda upoređivane su sa MDK vrednostima datim u nacionalnim (Sl.list SRJ br. 5/92, 11/92 i 32/02) i međunarodnim (Council Directives: 76/895/EEC, 86/362/EEC, 86/363/EEC, 90/642/EEC) regulativama. U uzorcima kupusa detektovani su bifentrin i diazinon u Grabovcu (0,18 i 0,09 mg/kg), hlorpirifos u Ratarima (0,11 mg/kg) i malation u Ovči (0,09 mg/kg), a u uzorku krastavca iz Ratara bifentrin (0,08 mg/kg) i metalaksil (0,24

158


mg/kg), ali su nađene vrednosti ispod MDK. U uzorcima paradajza sa lokaliteta Ovča utvrđena količina metribuzina je 7,6 puta veća od MDK. Koncentracija pendimetalina u uzorcima paprike sa lokaliteta Obrenovac (Grabovac) veća je 5,2 puta od MDK. Izmerene koncentracije cipermetrina, bifentrina i hlorpirifosa u uzorcima krompira sa lokaliteta Slanci, su 10, 4,9 i 2 puta veće u odnosu na dozvoljene vrednosti. Sadržaj pendimetalina izmeren u krompiru sa ovog lokaliteta je 7,4 puta viši od MDK, dok je koncentracija ove aktivne materije u krompiru iz Obrenovca (Ratari) 2,8 puta veća od dozvoljene. Izmerena koncentracija pendimetalina u crnom luku sa lokaliteta Slanci je 7 puta veća od MDK, a na lokalitetu Obrenovac (Ratari) sadržaj ove aktivne materije je 2,3 puta iznad granične vrednosti. Vrlo visok sadržaj hlorpirifosa, 23,6 puta iznad MDK, izmeren je u uzorku crnog luka sa lokaliteta Slanci. Koncentracije pesticida ispitivanih u uzorcima breskve i kajsije sa lokaliteta Vinča i Grocka nalaze se ispod granica detekcije primenjene metode analize.

Povećani sadržaji pesticida u uzorcima povrća na lokalitetima Ovča, Slanci i Obrenovac (Grabovac i Ratari) ukazuju na neadekvatnu i nekontrolisanu primenu preparata za zaštitu bilja na bazi ispitivanih aktivnih materija, sa posebnim naglaskom na utvrđenu količinu hlorpirifosa u crnom luku, jer je poznato da su preparati na bazi ovog insekticida zabranjeni za primenu u zaštiti mladog povrća.

118. OSTACI PESTICIDA U POLJOPRIVREDNOM ZEMLJIŠTU NA TERITORIJI BEOGRADA

Marković Mirjana1, Cupać Svjetlana2, Đurović Rada1, Kljajić Petar1

1Institut za pesticide i zaštitu životne sredine, Beograd 2 Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd

[email protected]

Cilj ovog rada je bio da se analizom uzoraka poljoprivrednog zemljišta sa teritorije Beograda izvrši procena nivoa kontaminacije pesticidima i postavi osnova za uspostavljanje dugoročnog monitoringa.

U skladu sa standardom ISO 10381-2 prikupljeno je ukupno 24 uzorka iz: Grocke, Vinče, Velikog Sela, Slanaca, Ovče, Padinske Skele, Banjice, Makiša, Surčina, Dobanovaca i Obrenovca. Uzorci zemljišta su za hemijsku analizu pripremljeni u skladu sa standardom ISO 11464. Karakterizacija zemljišta je izvršena prema osnovnim fizičkim (tekstura, zapreminska gustina, retencioni vodni kapacitet) i hemijskim (sadržaj humusa, organskog ugljenika i CaCO3, pH vrednost) osobinama. Izdvajanje ostataka pesticida iz uzoraka je izvršeno kombinovanjem ekstrakcije organskim rastvaračem i mikroekstrakcije u čvrstoj fazi, primenom PDMS

159


vlakna. Detekcija i kvantifikacija ostataka aktivnih materija pesticida: a) herbicida (atrazina, acetohlora, dimetenamida, flurohloridona, hlorotalonila, hloridazona, klomazona, linurona, napropamida, oksifluorfena, pendimetalina, prometrina i simazina) i b) insekticida (deltametrina, forata, fenitrotiona, hlorpirifosa, karbofurana, lindana, tebupirimifosa i terbufosa) je izvršena metodom gasno-masene spektrometrije. Referentni uzorci zemljišta odgovarajućeg tipa obogaćeni su serijom mešanih standardnih rastvora pesticida i primenjen je isti analitički postupak.

Osnovne hemijske i fizičke osobine zemljišta ukazuju da su na teritoriji Beograda zastupljeni različiti tipovi zemljišta, s tim da preovlađuju aluvijalni i fluvijalno livadski tip. Zemljišta su uglavnom glinuše, karbonatna, neutralne i slabo alkalne reakcije, i beskarbonatna, neutralna, umereno i veoma jako kisela. Sadržaj humusa je uglavnom nizak do srednji. Od aktivnih materija herbicida, u tri uzorka iz Begaljice, Grabovca i Velikog Sela detektovan je atrazin sa vrednostima (0,041; 0,0278 i 0,035 mg/kg) nižim od propisanih nacionalnim Pravilnikom, dok prisustvo simazina nije detektovano ni u jednom uzorku. U uzorcima iz Slanaca, Velikog Sela, Ovče i Makiša je detektovan prometrin (0,028; 0,024; 0,054 i 0,013 mg/kg), dok su hloridazon, acetohlor, flurohloridon i napropamid detektovani u dva, odnosno po jednom uzorku. Od ispitivanih insekticida detektovani su fenitrotion u uzorcima iz Begaljice, Velikog Sela, Banjice, Surčina i Dobanovaca (0,081; 0,072; 0,048; 0,035 i 0,034 mg/kg) i hlorpirifos u uzorcima iz Begaljice, Ovče i Padinske Skele (0,037; 0,027 i 0,047 mg/kg).

Prisustvo pesticida detektovanih u uzorcima zemljišta sa pojedinih lokaliteta razmatrano je u odnosu na vrstu gajene biljke, vreme uzorkovanja, vreme i način primene preparata, karencu i period degradacije aktivne materije.

119. OPTIMIZACIJA HPLC USLOVA ZA ISPITIVANJE AKTIVNIH MATERIJA U FORMULACIJAMA

Mojašević Milica¹, Špirović Bojana¹, Vuković Gorica², Tadić Marinela²

¹Univerzitet u Beogradu - Poljoprivredni fakultet, Beograd ²Gradski zavod za javno zdravlje, Beograd

[email protected]

Za ispitivanje aktivnih materija (a.m.) u formulacijama pesticida najčešće se koriste tehnike tečne (HPLC) i gasne hromatografije (GC) u zavisnosti od osobina jedinjenja. Prvenstveno zbog potreba granične inspekcijske kontrole, gde je brzina analize važan faktor ispitivanja, izvršili smo optimizaciju uslova koji uz male modifikacije pH, omogućavaju HPLC

160


određivanje 21 a.m sa istom mobilnom i stacionarnom fazom u više tipova formulacija. Ispitivane a.m. su predstavnici različitih hemijskih grupa jedinjenja (npr. imidazolinona, sulfonil-urea, neonikotinoida) i imaju različite namene u zaštiti bilja.

Priprema uzorka za analizu se sastoji u homogenizaciji, zatim odmeravanju određene količine formulacije, posle čega se a.m. rastvara i/ili ekstrahuje na ultrazvučnom kupatilu acetonitrilom ili mobilnom fazom i po potrebi centrifugira. Za kvalitativnu i kvantitativnu analizu korišćen je HPLC instrument Agilent 1100 sa detektorom sa nizom dioda (DAD) i Zorbax Eclipse XDB C8 kolona, (150 x 4.6 mm, veličine čestica 5µm). Kao mobilna faza korišćena je smesa acetonitril/fosfatni pufer uz protok od 1 ml/min.

Tokom ispitivanja i optimizacije hromatografskih uslova, utvrđeno je da pH mobilne faze značajno utiče na kvalitet hromatograma. Od ispitivanih 21 a.m. sa smesom acetonitril/fosfatni pufer kao mobilnom fazom, najbolji rezultati za 15 a.m. (cijazofamid, imazetapir, imazapir, imidakloprid, fluazinam, metsulfuron-metil, cikloksidim, tribenuron-metil, propakvizafop, dikamba, nikosulfuron, tiametoksam, bentazon, 2.4-DB i 2.4-D) dobijeni su pri pH 4.5, dok se za preostalih 6 a.m. (aminopiralid, ditianon, piraklostrobin, acetamiprid, fluroksipir i florasulam) pogodnijom pokazala pH 2.5.

Dobijeni hromatogrami pri opisanim uslovima zadovoljavaju hromatografske zahteve za linearnošću (r2 ≥ 0.99), simetrijom, USP tailing-om, rezolucijom i ponovljivošću, koji su neophodni parametri za validaciju metode za određivanje sadržaja a.m. u datoj formulaciji.

REKLAMNA PREDAVANJA

1. TANGENTA I TALISMAN - SUZBIJANJE KOROVA U KUKURUZU Matić Luka, Šešić Janko, Zečević Dijana, Sekulić Dragan

GALENIKA FITOFARMACIJA, Beograd

U radu je ispitivana mogućnost suzbijanja širokolisnih i uskolisnih korova u usevu kukuruza preparatima Tangenta (a.m. sulkotrion) i njegovom kombinacijom sa preparatom Talisman (a.m. nikosulfuron). Ogledi su izvedeni tokom 2008. godine na dva lokaliteta, u Sremskoj Mitrovici na eksperimentalnoj stanici Galenike-Fitofarmacije i u Surčinu, na imanju „7. jul“, po slučajnom blok sistemu u 4 ponavljanja (saglasno standardnoj metodi PP 1/50(2), EPPO, 2004.). Tretmani sa preparatom Tangenta su primenjeni posle setve, a pre nicanja, od 2-4, 4-6 i 6-8 listova kukuruza, a u kombinaciji sa preparatom Talisman u fazi 2-6 listova

161


kukuruza i u dvokratnoj primeni. Rezultati su pokazali da se i u uslovima visoke brojnosti korova herbicid Tangenta može uspešno koristiti za suzbijanje jednogodišnjih širokolisnih korova, a u kombinaciji sa herbicidom Talisman i za suzbijanje Sorghum halepense (semenska i rizomska forma), Seteria viridis, Setaria glauca i Echinochloa crus-galli. U toku ogleda nije uočena fitotoksičnost ispitivanih herbicida. Ključne reči: Sulkotrion; nikosulfuron; širokolisni korovi; Sorghum halepense; Seteria viridis; Setaria glauca; Echinochloa crus-galli, fitotoksičnost.

2. PRIMENA FOLIJARNOG ĐUBRIVA ’’MORTONIJC PLUS’’ U POVRTARSTVU Vučetić Nebojša

MORPHO d.o.o., Beograd Od svoje pojave na tržištu Srbije,foilijarno đubrivo morton ijc plus je našlo svoju primenu i u tehnologiji proizvodnje povrča. Danas se morton ijc plus koristi u proizvodnji rasada povrća kao i u proizvodnji povrća kako u zaštićenom tako i na slobodnom prostoru. Brojni proizvodni ogledi koje smo postavljali na teritoriji Srbije, Republike Srpske, Crne Gore i Hrvatske, unazad nekoliko godina, pokazali su izvanredne rezultate ne samo kad je u pitanju prinos već i bolja obojenost plodova kao i sam kvalitet. Visoka rastvorljivost u vodi, laka pristupačnost hranljivih elemenata kao i njihova izbalansiranost uz visok stepen iskorišćenosti od strane biljke, čine da se efekti primene mortonijc-a plus veoma brzo uočavaju na biljci. To je pre svega intenzivna boja kao i brži porast. Mogućnost mešanja sa pesticidima čini primenu mortonijc-a plus ekonomičnijom jer se istovremeno veoma uspešno obavlja i zaštita kao i prihrana biljaka. Ogledi rađeni u cilju ispitivanja efikasnosti pesticida u zavisnosti od kvaliteta vode pokazali su da primena mortonijc-a plus zajedno sa pesticidima znatno utiče na efikasnost primenjenih pesticida jer se pH radnog rastvora dovodi u zonu slabe kiselosti što je i osnovni preduslov za visoku efikasnost pesticida. Sistemični fungicidi primenjeni zajedno sa mortonijc-om plus znatno su brže prodirali u biljku čime je i njihova efikasnost bila veća. Istovremenom primenom mortonijc-a plus i pesticida u tvrđeno je da na biljkama nije bilo nikakvog šoka ili ožegotina na lišću.

162


Zbog svega ovoga napred rečenog mortonijc plus je našao svoje mesto u povrtarskoj proizvodnji i njegova upotreba danas je kod velikog broja proizvođača postala obavezna agrotehnička mera.

3. PRIMENA MORTONIJC-a PLUS U VOĆARSTVU I VINOGRADARSTVU

Vučetić Nebojša MORPHO d.o.o., Beograd

Primena mortonijc-a plus, kod nas, najpre je počela u ratarskoj proizvodnji. Rezultati koji su dobijeni u primeni mortonijc-a plus u proizvodnji pšenice, ječma, kukuruza, šećerne repe, soje, suncokreta i lucerke naveli su nas da mortonijc plus probamo i u voćarskoj proizvodnji. Primena mortonijc-a plus u voćarstvo počela je najpre u proizvodnji jabuke, a zatim višnje, kao i kod jagodičastog voća. Rezultati naših višegodišnjih proizvodnih ogleda na ovim kulturama nedvosmisleno govore o boljem zdravstvenom stanju biljaka, većem prirastu jednogodišnjih mladara, stvaranju većeg broja rodnih pupoljaka, boljoj obojenosti plodova kao i većem prinosu. Kod biljaka tretiranih mortonijc-om plus zapažena je veća tolerantnost na sušu. Mogućnost mešanja sa pesticidima primena mortonijc-a plus postaje ekonomski opravdanija, a efikasnost pesticida se znatno povećava zbog povećane elektroprovodljivosti i povoljne pH reakcije rastvora. Sistemični fungicidi primenjeni zajedno sa mortonijc-om plus znatno brže prodiru u biljku čime i njihova efikasnost postaje znatno veća. Sa ekološkog aspekta, mortonijc plus je folijarno đubrivo čiji štetni ostaci nisu pronađeni u plodovima, kao ni u delovima biljke. Radi toga, njegova primena je dozvoljena u proizvodnji sitnog jagodičastog voća pa ga organizatori ove proizvodnje - vlasnici mnogih hladnjača svojim kooperantima preporučuju kao obaveznu meru u proizvodnji. Pored primene u voćartstvu mortonijc plus se uspešno primenjuje i u vinogradarstvu odnosno u proizvodnji grožđa. Višegodišnji ogledi u Srbiji i Crnoj Gori pokazali su da je vinova loza tretirana mortonijc-om plus bolje podnosila niske temperature, bilo je manje izmarzavanja okaca, pokožica bobice bila je čvršća, zaštita je bila lakša – manji napad plamenjače i truleži i što je veoma važno povećanjem prinosa nije došlo i do smanjenja sadržaja šećera u soku.

163


INDEKS AUTORA

A

Adamović Milan......................................... 150 Aleksić Goran.......7, 121, 127, 135, 141, 148 Almaši Radmila .............................38, 44, 149 Andjus Ljiljana ............................................. 86 Andrić Goran .....................................150, 152 Antonijević Dragutin .................................... 18

B

Bačić Jasmina ............................................. 77 Bagi Ferenc .....................................67, 87, 94 Bajčev Maja................................................. 92 Balaž Aleksandar ........................................ 94 Balaž Ferenc ......................................... 53, 94 Balaž Jelica..................................7, 83, 88, 89 Berenji Janoš.......................20, 71, 91, 92, 93 Bodroža Marija ............................................ 53 Božić Dragana....................................... 47, 62 Brkljač Gordana........................................... 72 Broćić Zoran ................................................ 75 Budakov Dragana....................................... 67 Bulajić Aleksandra.39, 71, 73, 85, 91, 93, 98,

99, 100, 101, 103, 104 Bursić Vojislava.................................156, 157

C

Cupać Svjetlana........................................ 159 Cvrković Tatjana.........57, 106, 107, 142, 143

Ć

Ćalić Radmila .............................................. 78 Ćurković Bojana.......................................... 72

Č

Čkrkić Milica............................................... 112 Čolaković Sofija........................................... 97 Čović Ivan.................................................. 110

D

Delibašić Goran......................................... 133 Dolovac Nenad..65, 127, 129, 135, 140, 141,

148 Došenović Irena .......................................... 64 Draganić Mirko .......................................... 110 Drekić Milan.......................................108, 111 Drobnjaković Tanja ...........................122, 123 Duduk Nataša.............................................. 96

Đ

Đalović Ivica.................................................75 Đedović Suzana ....................... 110, 153, 155 Đekić Ivana ......39, 71, 73, 85, 91, 93, 98, 99,

100, 101, 103, 104 Đurović Rada.....................................158, 159

DŽ

Dželatović Slavica .......................................52

E

Elezović Ibrahim ....................... 43, 52, 63, 84 Elezović Igor ..............................................148

F

Farkaš Florian............................................125 Filipović Vlada..............................................64 Finetti Sialer M. Mariella..............................96

G

Gajić Sanja.................................................145 Galić Zoran ................................................108 Gallitelli Donato............................................96 Gašić Katarina ....................59, 117, 126, 137 Gavrilović Veljko ..................... 9, 83, 116, 121 Gavrilović Zlata ............................................62 Glavendekić Milka ........................ 24, 97, 109 Glišić Sandra................................................92 Graora Draga.....................................112, 113 Gudžić Slaviša...........................................118

H

Hrnčić Snježana ................................134, 139

I

Ignjatov Maja................................................87 IgnjatovMaja.................................................68 Ilić Novica...................................................124 Ilić Slađana.................................................113 Inđić Dušanka............................. 92, 139, 156 Ivanović Milan .....................59, 117, 126, 137 Ivanović Mirko.......................20, 73, 136, 145 Ivanović Miroslav .......................................148 Ivanović Žarko .... 65, 83, 116, 121, 129, 140,

141

164


J

Jerinić Prodanović Dušanka.......31, 122, 123 Jevremović Darko .............................119, 128 Jevtić Radivoje ............................................ 13 Jevtić Željka............................................... 137 Jokić Goran ...............................110, 153, 155 Jošić Dragana ........................................... 129 Jovanović Dobrivoje.................................... 20 Jovanović Gordana...........................130, 131 Jovanović Radovanov Katarina43, 52, 63, 84 Jović Jelena...57, 71, 85, 103, 106, 107, 142,

143 Jurišić Aleksandar ....................................... 36

K

Karadžić Dragan .................................28, 109 Kardum Đorđe................................................9 Keča Nenad................................................. 26 Kereši Tatjana .......... 7, 20, 44, 45, 46, 49, 56 Kljajić Petar.........69, 150, 151, 152, 158, 159 Konstantinović Branko................................ 16 Korać Milena................................................ 67 Kovačević Branislav.................................. 111 Kovačević Tamara ................................ 48, 58 Krnjaić Đorđe............................................... 78 Krnjaja Vesna........................................ 55, 58 Krnjajić Slobodan ..57, 71, 85, 103, 106, 107,

120, 142, 143 Krstić Branka ...20, 39, 71, 73, 85, 91, 93, 96,

98, 99, 100, 101, 103, 104 Krstić Darija ................................................. 97 Kuzmanović Slobodan..... 121, 140, 141, 148

L

Lakatos Tamás............................................ 41 Latinović Jelena......................................... 144 Latinović Nedeljko..................................... 144 Lazić Sanja ................................................ 157 Laznik Žiga .................................................. 41 Lević Jelena.....................................48, 55, 58

M

Malembic-Maher Sylvie ............................ 106 Malešević Miroslav...................................... 13 Malidža Biljana ............................................ 45 Malidža Goran....................................... 10, 61 Marčić Dejan........................................33, 124 Marinković Rado ......................................... 70 Marisavljević Dragana........................... 16, 18 Marjanović Jeromela Ana........................... 70 Marković Čedomir ..................................... 114

Marković Mirjana ...................... 156, 158, 159 Marković Miroslav..............................108, 111 Marković Slobodanka..................................62 Martelanc Mitja ............................................86 Matić Luka..................................................161 Meseldžija Maja...........................................16 Mihajlović Ljubodrag.............24, 28, 109, 123 Milenković Milan ..........................................28 Miletić Novica.......................................31, 127 Milijašević Svetlana ..............22, 76, 147, 154 Milijašević Tanja.........................................114 Milošević Drago ...........................................75 Milošević Miloš.............................................20 Milošević Mirjana ...................................68, 87 Milovac Željko ........................................45, 56 Milovanović Predrag............................69, 120 Mitović Petar ................................................18 Mitrović Milana............57, 106, 107, 142, 143 Mitrović Petar ...............................................70 Mojašević Milica.........................................160 Mujakić Dejan ............................................131 Mutavdžić Slavka...............................122, 123

N

Nikolić Zorica..........................................68, 87

O

Obradović Aleksa .......59, 117, 126, 136, 137 Onć Jovanović Eleonora.......................59, 62 Oro Violeta ...................................................81

P

Panić Mitko ................................................108 Pap Predrag.......................................108, 111 Paunović Svetlana.............................119, 128 Pavlović Danijela ........................................... 7 Pavlović Snežana........................................42 Perić Ilija.................................... 150, 151, 152 Perić Pantelija ............................................124 Perić Sanja................................ 118, 130, 131 Perović Tatjana..........................................139 Petanović Radmila ......................................33 Petrina Ruža ..............................................125 Petrov Milena...............................................85 Petrović Aleksandra ....................................36 Petrović Anđeljko........57, 106, 107, 142, 143 Petrović Dragana...................................68, 87 Petrović Obradović Olivera ..24, 69, 120, 134 Plužarević V. K. .........................................115 Poljaković Pajnik Leopold .................108, 111 Popov Vojin..................................................92 Popović Aleksandra.....................................49

165


Popović Branko......................................... 128 Popović Tatjana..................................... 88, 89 Poslončec Danijela.................................... 149 Poštić Dobrivoj............................................. 78 Potočnik Ivana...................................147, 154 Prijović Mirjana .......................................... 150 Protić Ljiljana ............................................. 123 Pucarević Mira........................................... 157

R

Radivojević Milan ............................79, 80, 82 Radivojević Stevan...................................... 64 Radonić Katarina......................................... 44 Radonjić Sanja .......................................... 134 Rajčević Bojan.....................................72, 145 Rajković Dragana........................................ 36 Rakić Živojin ................................................ 20 Rekanović Emil................... 76, 132, 147, 154 Ristić Danijela.............................................. 91 Rožić Ratko ................................................. 64

S

Sekulić Dragan.......................................... 161 Sekulić Radosav ................................... 45, 56 Šešić Janko ............................................... 161 Simonovska Breda...................................... 86 Spasić Radoslava .............................112, 113 Špirović Bojana ......................................... 160 Srećković Milan ......................................... 128 Stajić Mica ................................................... 20 Stamenković Svetomir.............................. 124 Stančić Tijana........................................ 80, 82 Stanković Slavica............................48, 55, 58 Starović Mira.42, 65, 116, 121, 140, 141, 148 Stepanović Miloš.........................76, 147, 154 Stević Milan ...................... 43, 52, 76, 84, 132 Stojanović Saša....42, 83, 121, 129, 140, 141 Stojanović V. Dejan................................... 115 Stojčić Jovo.................................................. 72 Stojičić Iva.................................................. 118 Stojnić Bojan.............................................. 155 Stojšin Vera ........................................... 67, 94 Štrbac Pero......................................18, 46, 49 Šunjka Dragana ........................................ 157

T

Tadić Marinela........................................... 160

Tamaš Nenad......................................31, 132 Tančić Sonja ..........................................55, 58 Tanović Brankica.......................................133 Telečki Mirjana.............................................13 Thalji Ragheb...............................................46 Todorović Biljana ........................ 76, 147, 154 Todorović Dragan..................... 118, 130, 131 Topalović Stefan..........................................97 Toševski Ivo................57, 106, 107, 142, 143 Toth Tímea...................................................41 Trdan Stanislav......................................41, 86 Trkulja Nenad .... 65, 127, 129, 135, 140, 148 Trkulja Vojislav.....................................72, 145

V

Vajgand Dragan...................................40, 125 Valič Nevenka..............................................86 Vasić Mirjana ...............................................87 Vasić Tanja ................................................145 Vasić Verica.......................................108, 111 Vidović Biljana..............................................33 Vidrih Matej ..................................................86 Vidrih Rajko..................................................86 Vitomirović Ivan .........................................155 Vovk Irena....................................................86 Vrbničanin Sava .....10, 43, 47, 52, 62, 63, 84 Vučetić Anđa........................................20, 120 Vučetić Nebojša.................................162, 163 Vučinić Zora...............................................144 Vučurović Ana...................71, 73, 91, 93, 103 Vučurović, Ana...................................101, 104 Vujaković Milka................................68, 87, 92 Vukašinović Dragana ................................120 Vukojević Jelena..........................................48 Vuković Gorica...........................................160 Vuković Saša...............................................72 Vuković Slavica........................... 92, 156, 157 Vukša Marina............................ 110, 153, 155 Vukša Petar ........................65, 132, 144, 147

Z

Zečević Dijana ...........................................161 Živanović Marija...........................................59 Živković Svetlana 65, 83, 116, 121, 129, 140,

141 Žnidarčič Dragan .........................................86

166


SADRŽAJ STRUČNI ODBOR ..................................................................................................................3 ORGANIZACIONI ODBOR......................................................................................................3 SPONZORI..............................................................................................................................4 PREDGOVOR .........................................................................................................................5 USMENA SAOPŠTENJA - OPŠTE TEME .............................................................................7

1. SAVREMENI ASPEKTI PROGNOZE POJAVE ŠTETNIH ORGANIZAMA U BILJNOJ PROIZVODNJI ..............................................................................................................7

2. TRENUTNI STATUS I PERSPEKTIVE PROTIVGRADNE ZAŠTITE U SRBIJI .............9 3. Ambrosia artemisiifolia: PREGLED SA POSEBNIM OSVRTOM NA REZULTATE U

SRBIJI .........................................................................................................................10 USMENA SAOPŠTENJA - ZAŠTITA RATARSKIH I POVRTARSKIH BILJAKA................13

4. OPRAVDANOST PRIMENE FUNGICIDA U USEVIMA STRNIH ŽITA........................13 5. FITOTOKSIČNO DELOVANJE HERBICIDA U USEVU KUKURUZA U STRESNIM

USLOVIMA..................................................................................................................16 6. AKTUELNI PROBLEMI U ZAŠTITI ULJANE REPICE.................................................18 7. AKTUELNI PROBLEMI ZAŠTITE DUVANA OD BOLESTI, ŠTETOČINA I KOROVA .20 8. Clavibacter michiganensis subsp. michiganensis PATOGEN PARADAJZA U SRBIJI I

MOGUĆNOST NJEGOVOG SUZBIJANJA.................................................................22 USMENA SAOPŠTENJA - ZAŠTITA ŠUMSKIH I UKRASNIH BILJAKA............................24

9. UKRASNE BILJKE KAO INVAZIVNI ORGANIZMI I DOMAĆINI INVAZIVNIH INSEKATA...................................................................................................................24

10. Armillaria I Heterobasidion VRSTE KAO UZROČNICI SUŠENJA U ŠUMSKIM EKOSISTEMIMA I URBANIM SREDINAMA ...............................................................26

11. ŠUMSKI POŽARI U SRBIJI – DIREKTNE I INDIREKTNE ŠTETE............................28 USMENA SAOPŠTENJA - ZAŠTITA VOĆAKA I VINOVE LOZE........................................31

12. INTEGRALNI KONCEPT SUZBIJANJA KRUŠKINE BUVE.......................................31 USMENA SAOPŠTENJA - TOKSIKOLOGIJA I EKOTOKSIKOLOGIJA.............................33

13. ŠTETNE GRINJE GAJENIH BILJAKA - AKTUELNI PROBLEMI, INOVATIVNI PRISTUPI I SUZBIJANJE ...........................................................................................33

14. MOGUĆNOSTI KONTROLE BROJNOSTI KRPELJA U URBANOJ SREDINI ..........36 POSTERI - OPŠTE TEME.....................................................................................................38

1. ODREĐIVANJE KRITIČNIH TAČKI KONTROLE INSEKATA KAO OSNOVE ZA UVOĐENJE HACCP SISTEMA U PROCESU PROIZVODNJE HRANE ....................38

2. PRIMENA POLJSKIH SEROLOŠKIH TESTOVA U DETEKCIJI KARANTINSKIH PATOGENA ................................................................................................................39

3. DINAMIKA LETA LEPTIRA NA SVETLOSNOJ KLOPCI U SOMBORU TOKOM 2008. GODINE ......................................................................................................................40

4. RESEARCH ON ENTOMOPATHOGENIC NEMATODES IN SLOVENIA AND PERSPECTIVES OF THEIR USE...............................................................................41

5. PRVI NALAZ ERYSIPHE CICHORACEARUM VAR. CICHORACEARUM NA KANTARIONU U SRBIJI .............................................................................................42

POSTERI - ZAŠTITA RATARSKIH I POVRTARSKIH BILJAKA.........................................43 6. NEW ESTERON I NEW DMA-6 NOVE FORMULACIJE ZA SUZBIJANJE KOROVA U

USEVIMA KUKURUZA, PŠENICE I JEČMA...............................................................43 7. DINAMIKA LETA EKONOMSKI ZNAČAJNIH SOVICA U JUŽNOJ BAČKOJ TOKOM

1981-2005. GODINE ...................................................................................................44 8. LET EKONOMSKI ZNAČAJNIH SOVICA NA SVETLOSNOJ KLOPCI NA RIMSKIM

ŠANČEVIMA U PERIODU 2004-2007. GODINA ........................................................45 9. STRUKTURA ZAJEDNICA PREDATORA LISNIH VAŠI NA RATARSKIM USEVIMA U

VOJVODINI .................................................................................................................46 10. UTICAJ TEMERATURE NA KLIJANJE SEMENA Abutilon theophrasti Medik. i Datura

stramonium L...............................................................................................................47 11. MIKOBIOTA SEMENA SIRKA ...................................................................................48

167


12. SUKCESIJA EPIGEOBIONTNIH TVRDOKRILACA (Coleoptera) U POLJIMA PŠENICE.....................................................................................................................49

14. ISPITIVANJE EFIKASNOSTI PREPARATA LANCELOT 450 WG (AMINOPIRALID+FLORASULAM) ZA SUZBIJANJE KOROVA U STRNIM ŽITIMA...51

15. MOGUĆNOSTI SUZBIJANJA TRAVNIH I ŠIROKOLISNIH KOROVA U USEVU PŠENICE PRIMENOM PREPARATA PALLAS 75 WG (PIROKSULAM + KLOKVINTOCET-MEKSIL) .........................................................................................52

17. UTICAJ HEMIJSKE ZAŠTITE NA ELEMENTE PRINOSA, TEHNOLOŠKI KVALITET I ŠTETNU MIKOFLORU SEMENA NEKIH SORTI PŠENICE .......................................53

19. BROJNOST IMAGA KUKURUZNE ZLATICE (Diabrotica virgifera virgifera Le Conte) U OKOLINI NOVOG SADA TOKOM 2006-2008. ........................................................56

20. RASPROSTRANJENJE BOLESTI CRVENILA KUKURUZA I NJENOG VEKTORA CIKADE Reptalus panzeri (Auchenorrhyncha, Cixiinae) U SRBIJI .............................57

21. DINAMIKA RAZVOJA CRVENE TRULEŽI ................................................................58 22. PONOVNA POJAVA BAKTERIOZNE TRULEŽI STABLJIKE KUKURUZA ...............59 23. EFIKASNOST U SUZBIJANJU KOROVA I SELEKTIVNOST NOVIH HERBICIDA

TEMBOTRION I TOPRAMEZON U KUKURUZU........................................................61 24. MOGUĆNOST SUZBIJANJA KOROVA HERBICIDIMA U KUKURUZU....................62 U

25. GLOBUS EW – NOVA FORMULACIJA KVIZALOFOP-P-ETILA ZA SUZBIJANJE KOROVA U USEVU SUNCOKRETA ..........................................................................63

26. PRINOS KORENA I TEHNOLOŠKE KARAKTERISTIKE SORTI ŠEĆERNE REPE RAZLIČITE OSETLJIVOSTI PREMA EKONOMSKI ZNAČAJNIM PATOGENIMA .....64

27. OSETLJIVOST IZOLATA Cercospora beticola (Sacc.) NA KARBENDAZIM I FLUTRIAFOL ..............................................................................................................65

28. OSETLJIVOST IZOLATA Cercospora beticola (Sacc.) PREMA FLUTRIAFOLU U VOJVODINI .................................................................................................................67

29. DIFERENCIJALNI TESTOVI ZA PATOGENE VARIJETETE Pseudomonas syringae pv. syringae I Pseudomonas syringae pv. glycinea.....................................................68

30. EFIKASNOST INSEKTICIDA U SUZBIJANJU REPIČINOG SJAJNIKA (Meligethes aeneus Fabr.) ..............................................................................................................69

31. ZAŠTITA OZIME ULJANE REPICE...........................................................................70 32. MOLEKULARNA PROUČAVANJA Cucumber mosaic virus-a IZ DUVANA ..............71 34. MONITORING RASADA POVRĆA I CVIJEĆA NA PRISUSTVO KARANTINSKIH

VIRUSA U REPUBLICI SRPSKOJ TOKOM 2008. GODINE.......................................72 35. Tomato spotted wilt virus – DETEKCIJA U KROMPIRU............................................73 36. OSETLJIVOST NEKIH SORTI KROMPIRA PREMA PRSTENASTOJ NEKROZI

KRTOLA......................................................................................................................75 37. MANDIPROPAMID – NOVI FUNGICID ZA SUZBIJANJE PROZROKOVAČA

PLAMENJAČE KROMPIRA (Phytophthora infestans) ................................................76 38. PRISUSTVO KROMPIROVIH CISTOLIKIH NEMATODA NA PODRUČJU KRUPNJA

....................................................................................................................................77 39. ISPITIVANJE OTPORNOSTI - OSETLJIVOSTI SORTI KROMPIRA NA Globodera

rostochiensis U LOKALITETU PLANINA NA JAGODNJI ............................................78 40. KROMPIROVE CISTOLIKE NEMATODE U SRBIJI - POČETNA ISKUSTVA SA

ERADIKACIJOM I ŠTETAMA......................................................................................79 41. PATOTIP Pa3 NEMATODE Globodera pallida PRISUTAN U SRBIJI .......................80 42. ŽIVOTNI CIKLUS KARANTINSKE NEMATODE KROMPIRA Globodera pallida Stone

....................................................................................................................................81 43. STATUS NEKIH SORATA PARADAJZA KAO DOMAĆINA KROMPIROVE

CISTOLIKE NEMATODE Globodera rostochiensis .....................................................82 44. Colletotrichum acutatum – PROUZROKOVAČ ANTRAKNOZE PARADAJZA...........83 46. SUZBIJANJE KOROVA U USEVIMA LUKA I PRAZILUKA .......................................84 47. IDENTIFIKACIJA I MOLEKULARNA KARAKTERIZACIJA IZOLATA Iris yellow spot

virus DETEKTOVANOG U SRBIJI ..............................................................................85

168


48. RAZLIČITA OTPORNOST GENOTIPOVA KUPUSA NA NAPAD DUVANOVOG TRIPSA (Thrips tabaci Lindeman) I KUPUSNIH STENICA (Eurydema spp) ..............86

49. RASPROSTRANJENOST VIRUSA OBIČNOG MOZAIKA PASULJA (Bean common mosaic virus) U VOJVODINI .......................................................................................87

50. DETEKCIJA Pseudomonas savastanoi pv. Phaseolicola NA SEMENU PASULJA I BORANIJE ..................................................................................................................88

51. DETEKCIJA Xanthomonas axonopodis pv. Phaseoli NA SEMENU PASULJA I BORANIJE ..................................................................................................................89

52. PRENOŠENJE Zucchini yellow mosaic virus-a SEMENOM TIKAVA ........................91 53. OSETLJIVOST GENOTIPOVA ULJANE TIKVE GOLICE PREMA INSEKTICIDIMA

ZA TRETIRANJE SEMENA.........................................................................................92 54. VIRUSI – STALNI PROBLEM U USEVU TIKAVA U SRBIJI......................................93 55. ZNAČAJ TEHNIKE APLIKACIJE FUNGICIDA U USPEŠNOSTI ZAŠTITE

KRASTAVCA OD PROUZROKOVAČA PLAMENJAČE (Pseudoperonospora cubensis) .....................................................................................................................94

56. UNAPREĐENJE DETEKCIJU VIRUSA MOZAIKA LUBENICE DIZAJNIRANJEM NOVIH PRAJMERA ....................................................................................................96

POSTERI - ZAŠTITA ŠUMSKIH I UKRASNIH BILJAKA.....................................................97 57. SLUČAJ KAKO NAGRAĐENA UKRASNA BILJKA Fallopia spp. POSTAJE

INVAZIVNA VRSTA ....................................................................................................97 58. KARAKTERIZACIJA IZOLATA Phytophthora ramorum IZ SRBIJE NA OSNOVU

PROFILA IZOENZIMA ................................................................................................98 59. MOLEKULARNE METODE ZA DETEKCIJU Phytophthora ramorum........................99 60. ODREĐIVANJE POLNOG TIPA IZOLATA Phytophthora ramorum IZ SRBIJE .......100 62. UPOREDNE MORFOLOŠKE I ODGAJIVAČKE OSOBINE IZOLATA Phytophthora

ramorum ....................................................................................................................101 63. PRVI NALAZ Phytophthora ramorum U SRBIJI.......................................................103 64. EKSPERIMENTALNI KRUG DOMAĆINA Phytophthora ramorum ..........................104 66. PRVI NALAZ Alder yellows FITOPLAZME U CRNOJ JOVI (Alnus glutinosa) U SRBIJI

..................................................................................................................................106 67. INFICIRANOST BRESTOVA U SRBIJI NOVIM SOJEM FITOPLAZME ‘Candidatus

Phytoplasma ulmi’ .....................................................................................................107 68. SANACIJA OPOŽARENIH POVRŠINA U ŠG „PIROT“ PARK PRIRODE „STARA

PLANINA“..................................................................................................................108 69. NAJVAŽNIJE ŠTETOČINE I BOLESTI ZELENILA NA GROBLJIMA U BEOGRADU

..................................................................................................................................109 70. EFIKASNOST RODENTICIDA NA BAZI SELENA I VITAMINA D3 U SUZBIJANJU

GLODARA U ŠUMSKIM STANIŠTIMA .....................................................................110 71. STEPEN PREFERENCIJE JOVINOG SURLAŠA (Cryptorrhynchus lapathi L.)

PREMA NEKIM KLONOVIMA CRNIH TOPOLA .......................................................111 72. Carulaspis juniperi (Bouche) I Lepidosaphes juniperi Lindinger

(Homoptera:Diaspididae) ŠTETOČINE KLEKE NA PODRUČJU BEOGRADA.........112 73. PRILOG POZNAVANJU VRSTE Planococcus vovae (Nassonov) (Homoptera:

Pseudococcidae).......................................................................................................113 74. BOLESTI VRSTA IZ RODA Paulownia I NJIHOV ZNAČAJ.....................................114 76. DRUGI PRILOG POZNAVANJU KSILOFAGNIH STRIŽIBUBA NACIONALNOG

PARKA FRUŠKA GORA ...........................................................................................115 POSTERI - ZAŠTITA VOĆAKA I VINOVE LOZE...............................................................116

77. PROUČAVANJE PROTEINSKIH PROFILA BAKTERIJE Pseudomonas syringae IZOLOVANE SA RAZLIČITIH VRSTA VOĆAKA.......................................................116

78. NEKE ODLIKE Erwinia amylovora POREKLOM IZ RAZLIČITIH DOMAĆINA.........117 79. EFIKASNOST FUNGICIDA U SUZBIJANJU PATOGENA Monilinia laxa (Ader. i

Ruhl.).........................................................................................................................118

169


80. DETEKCIJA VIRUSA I FITOPLAZMI U UVOZNOM SADNOM MATERIJALU JABUČASTIH I KOŠTIČAVIH VRSTA VOĆAKA.......................................................119

81. Aphis spiraecola Patch, NOVA ŠTETOČINA JABUKE U SRBIJI ............................120 82. CRVENILO KRUŠKE – SVE UČESTALIJA POJAVA U SRBIJI ..............................121 83. ANALIZA MORFOLOŠKIH KARAKTERISTIKA SEZONSKIH FORMI Cacopsylla pyri

(L.) (Homoptera, Psyllidae)........................................................................................122 84. PRIRODNI NEPRIJATELJI KRUŠKINE LISNE BUVE Cacopsylla pyri (L.)

(Homoptera, Psyllidae) ..............................................................................................123 85. DELOVANJE ABAMEKTINA (ARMADA) NA KRUŠKINU BUVU (Cacopsylla pyri) .124 86. SUZBIJANJE KRUŠKINE BUVE (Cacopsylla pyri) U BAČKOJ TOKOM 2007. i

2008.godine...............................................................................................................125 87. UTVRĐIVANJE PRISUSTVA BAKTERIOZNOG IZUMIRANJA BRESKVE I

NEKTARINE U SRBIJI ..............................................................................................126 88. ISPITIVANJE MOGUĆNOSTI SUZBIJANJA PROUZROKOVAČA MREŽAVOSTI

PLODOVA NA BRESKVI...........................................................................................127 89. PRAĆENJE BRZINE ŠIRENJA VIRUSA ŠARKE U OGLEDNOM ZASADU ŠLJIVE

ČAČANSKA RODNA.................................................................................................128 90. GENETSKA VARIJABILNOST IZOLATA Phomopsis spp. POREKLOM SA STABLA

ŠLJIVE ......................................................................................................................129 91. PEGAVOST LIŠĆA VIŠNJE – Blumeriella jaapii - GLAVNI UZROČNIK SMANJENJA

PRINOSA КOD VIŠNJE U LESKOVCU ....................................................................130 92. NAJRAŠIRENIJE BOLESTI JAGODE NA JUGU SRBIJE .......................................131 93. EFIKASNOST PREPARATA SIGNUM ® (PIRAKLOSTROBIN+ BOSKALID) U

SUZBIJANJU SIVE TRULEŽI NA JAGODASTM VOĆU ...........................................132 U

94. OSETLJIVOST IZOLATA Botrytis cinerea SA MALINE NA FUNGICIDE ................133 95. VAŠ VINOVE LOZE, Aphis ilinoisensis Shimer (Homoptera, Aphididae) – PRVI

NALAZ U CRNOJ GORI............................................................................................134 96. EFIKASNOST NOVOG FUNGICIDA METRAFENON (VIVANDO®) ZA SUZBIJANJE

PROUZROKOVAČA PEPELNICE VINOVE LOZE (Uncinula necator) .....................135 97. BAKTERIOZE LESKE..............................................................................................136 98. Pseudomonas syringae - PROZROKOVAČ BAKTERIOZNE NEKROTIČNE

PEGAVOSTI SMOKVE U SRBIJI..............................................................................137 99. DINAMIKA LETA MUVE MASLINE Bactrocera oleae Gmel. (Diptera, Tephritidae) NA

PODRUČJU BARA....................................................................................................139 100. PRIMENA DTBA (DIRECT TISSUE BLOTTING) METODE U DETEKCIJI VIRUSA

UVIJENOSTI LISTA VINOVE LOZE .........................................................................140 101. ŠTETNOST FITOPLAZMOZA VINOVE LOZE U SRBIJI.......................................141 102. FAUNA Auchenorrhyncha (Hemiptera) U VINOGRADIMA U SRBIJI - DIVERZITET I

IDENTIFIKACIJA POTENCIJALNIH VEKTORA FITOPLAZMI..................................142 104. DESTRUKTIVNOST CRNE PJEGAVOSTI (Phomopsis viticola Sacc.) VINOVE

LOZE U USLOVIMA PODGORIČKOG VINOGORJA ...............................................144 105. POJAVA Eutypa lata (Pers.: Fr.) et C. Tul. PROUZROKOVČA RAKA I IZUMIRANJA

ČOKOTA („EUTIPIOZE“) VINOVE LOZE U SRBIJI ..................................................145 106. EFEKAT PRIMENE BASFOLIAR® AKTIV U SUZBIJANJU PROUZROKOVAČA

PLAMENJAČE VINOVE LOZE (Plasmopara viticola) ...............................................147 107. ISPITIVANJE EFIKASNOSTI NOVOG PREPARATA (PERGADO F45 WG) ZA

SUZBIJANJE Plasmopara viticola (Berk.& Curt.) U ZASADU VINOVE LOZE .........148 POSTERI - TOKSIKOLOGIJA I EKOTOKSIKOLOGIJA....................................................149

108. UTICAJ VRSTE PODLOGE NA INICIJALNO I REZIDUALNO DELOVANJE INSEKTICIDA NAMENJENIH TRETIRANJU PRAZNIH SKLADIŠTA .......................149

109. EFEKTI PREPARATA Minazel (10-50 μm) NA PIRINČANOG ŽIŠKA (Sitophilus oryzae L.) I RIZOPERTU (Rhyzopertha dominica F.)...............................................150

110. EFEKTI SUBLETALNIH DOZA KONTAKTNIH INSEKTICIDA NA PRODUKCIJU POTOMSTVA RAZLIČITIH POPULACIJA ŽITNOG ŽIŠKA ......................................151

170


111. TOKSIČNOST KONTAKTNIH INSEKTICIDA ZA ADULTE RAZLIČITIH POPULACIJA ŽITNOG ŽIŠKA (Sitophilus granarius L.) PRETHODNO IZLAGANE NA TEMPERATURI OD 500C .........................................................................................152

112. EFIKASNOST RODENTICIDA RB FORMULACIJE U ZAŠTITI USKLADIŠTENIH BILJNIH PROIZVODA OD KUĆNOG MIŠA ..............................................................153

113. SELEKTIVNA TOKSIČNOST NEKIH FUNGICIDA ZA Cladobotryum spp., PROUZROKOVAČA PAUČINASTE PLESNI U SRBIJI, I ŠAMPINJONU (Agaricus bisporus (L.)) .............................................................................................................154

114. LABORATORIJSKO ISPITIVANJE EFIKASNOSTI PREPARATA ZA SUZBIJANJE PUŽEVA U RAZLIČITIM STADIJUMIMA RAZVIĆA..................................................155

115. INSEKTICIDNI EFEKAT MEŠAVINA INSEKTICIDA, FUNGICIDA I KOMPLEKSNOG ĐUBRIVA ZAVISNO OD TVRDOĆE VODE.................................156

116. OSTACI PESTICIDA U TRŽIŠNIM UZORCIMA VOĆA I POVRĆA U REPUBLICI SRBIJI TOKOM 2005/2007 .......................................................................................157

117. OSTACI PESTICIDA U UZORCIMA BILJNIH PROIZVODA SA POLJOPRIVREDNOG ZEMLJIŠTA NA TERITORIJI BEOGRADA...........................158

118. OSTACI PESTICIDA U POLJOPRIVREDNOM ZEMLJIŠTU NA TERITORIJI BEOGRADA..............................................................................................................159

119. OPTIMIZACIJA HPLC USLOVA ZA ISPITIVANJE AKTIVNIH MATERIJA U FORMULACIJAMA....................................................................................................160

REKLAMNA PREDAVANJA ..............................................................................................161 1. TANGENTA I TALISMAN - SUZBIJANJE KOROVA U KUKURUZU .........................161 2. PRIMENA FOLIJARNOG ĐUBRIVA ’’MORTONIJC PLUS’’ U POVRTARSTVU.......162 U

3. PRIMENA MORTONIJC-a PLUS U VOĆARSTVU I VINOGRADARSTVU ...............163 U

INDEKS AUTORA...............................................................................................................164

171


POMAŽUĆI ČLANOVI DRUŠTVA ZA ORGANIZOVANJE SAVETOVANJA 2008

• AGROMARKET d.o.o, Kragujevac • GALENIKA - FITOFARMACIJA AD, Beograd • BAYER d.o.o., Beograd • DUPONT SRB d.o.o., Beograd • AGROVOJVODINA - KOMERCSERVIS, Subotica • MORPHO, Beograd • AGROUNIK, Beograd • VICTORIA GROUP, Novi Sad • VST TREND d.o.o., Novi Sad • JUGO-HEM d.o.o., Leskovac • DELTA AGRAR d.o.o., Beograd • SRBIJAŠUME, Beograd • DOW AGROSCIENCE, Beograd • AGROFERTICROP d.o.o., Subotica • SYNGENTA AGROSERVICES, Beograd • BASF SRBIJA d.o.o., Beograd • HEMOVET, Novi Sad • AGRIMATCO GROUP "DIPKOM" d.o.o., Novi Sad • STOCKTON d.o.o., Beograd

172

Documents

Zbornik rezimea IX savetovanja 2008