ZDRAVO DRUSTVO

Erich Fromm

DA LI SMO MENTALNO

ZDRAVI?Doktorske studije komunikologije

Predmet: Personalistička antropologiojaProf.dr Tatjana Milivojević

Jelena Bajić 1006/12

I DA LI SMO MENTALNO ZDRAVI?

Zapadno društvo je mentalno zdravo Mentalno bolesne su samo odredjene

individue

Da li smo sigurni da ne obmanjujemo sami sebe??? ( pr. Oboleli u dusevnim bolnicama)

Ispitivanje činjenica na uobičajeni psihijatrijski način U poslednjih nešto više od 100 godina

stvoreno je veće materijalno bogatstvo nego ikada u istoriji ljudskog roda

Poubijano više miliona stanovništva u mehanizmu zvanom RAT

Ljudi su verovali da se bore u samoodbrani, za slobodu I čast uz Božiju pomoć

Protivnici su im izgledali kao surova iracionalna čudovista koja moraju biti pobodjena da bi svet bio spasen od zla

Kasnije neprijatelji postaju prijatelji, a prijatelji neprijatelji I sve izpočetka!

Svet je spreman za… Veliko masovno ubijanje ( državnici koji

izazivaju pa “uspešno “izbegavaju rat zbog loše vodjenih poverenih im poslova)

Izlivi rušilackog besa I paranoidne sumnjičavosti sastavni su deo civilizovanog čovečanstva u poslednjih 3000 godina

Od 1500. god.p.n.e. do 1860. god. n.e. potpisano je oko 8000 mirovnih ugovora

( svaki je trebalo da obezbedi trajni mir, a nije trajao duže od 2.god.)

Ekonomski sistem Stabilizacija tržista na uštrb ljudskih

potreba Ogromna proizvodnja oružja održava

uspesnim ekonomski sistem Paradoks - čovek služi ekonomiji, a ne

ekonomija čoveku

Medijska slika Veća pismenost nego ikada pre Široka dostupnost - radio, tv, štampa

( danas I internet) “punjenje ljudskog uma najjeftinijim

škartom”

Tada - više slobodnog vremena koje ljudi ne znaju kako da iskoriste “ubijanje slobodnog vremena”

Patologija normalnosti savremenog zapadnog društva

Nema tačnih podataka koliko su rasprostranjene mentalne bolesti u raznim zemljama zapadnog sveta!!!

Imamo tačne uporedne statističke podatke o materijalnom bogatstvu, zaposlenju, stopi radjanja, smrtnosti…

Podaci koji grubo mogu pokazati mentalno zdravlje su podaci o samoubistvima, ubistvima I alkoholizmu.

Rezultati tadašnjih istrazivanja ( 1955.god.)

Danska, Švajcarska, Finska, Švedska I SAD su zemlje sa najvišom stopom samoubistava I najvećim kombinovanim procentom samoubistava I ubistava

Španija, Italija, Irska su zemlje sa najmanjim procentom ubistava I samoubistava

SAD, Švajcarska, Švedska I Danska koje imaju najvišu stopu samoubistava imaju I najvišu stopu alkoholizma ( ovde je I Francuska u samom vrhu)

Zaključci istraživanja Cifre samoubistava I alkoholizma se

umnogome poklapaju što ukazuje na mentalnu neuravnoteženost

Najdemokratskije, miroljubivije I najnaprednije zemlje u Evropi, kao I SAD koja u ovim karakteristikama prednjači, pokazuju najoštrije simptome mentalnih poremećaja

Da li se ciljevi celokupnog društveno-ekonomskog razvitka

zapadnog sveta mogu dovesti u pitanje?

Materijalno udoban život Relativno jednaka raspodela bogatstva Čvrsta demokratija I mir…

Sta je pogrešno u ovim ciljevima kojima težimo, pa su zemlje koje su ovim ciljevima najbliže I zemlje sa najviše znakova mentalne neuravnoteženosti?

“Čovek ne živi samo od hleba”

Materijalno blagostanje izaziva dosadu kod čoveka Da li su samoubistva, ubistva I

alkoholizam, nekakav patološki način da se pobegne od ove dosade?

Ili je problem u nečem drugom? Moderna civilizacija ne zadovoljava

najdublje potrebe čoveka!

II MOŽE LI DRUŠTVO DA BUDE BOLESNO?

Celom društvu nedostaje mentalno zdravlje- to je u suprotnosti sa stavom sociološkog relativizma

“Zdravo društvo” podrazumeva pretpostavku različitu od sociološkog relativizma ( tj. pretpostaviti da može da postoji jedno društvo koje nije zdravo)

Normativni humanizam Vrsta ČOVEK se moze definisati u

anatomskom I fiziološkom smislu Njeni članovi imaju zajedničke osnovne

psihičke kvalitete , zakone koji upravljaju njihovim mentalnim I emocionalnim funkcionisanjem I ciljeve kojim se na adekvatan način rešava problem ljudske egzistencije

Nema definicije o čoveku u psihološkom smislu I zadatak “nauke o čoveku “ je da se dodje do tačnog opisa onoga sto zaslužuje da se nazove ljudskom prirodom!

Reakcionarna upotreba pojma ljudske prirode

Ono sto se često naziva ljudskom prirodom samo je jedna od mnogih manifestacija- često patološka- a funkcija takve pogrešne definicije obično je bila odbrana jedne odredjene vrste društva, za koje se tvrdilo da je neophodni proizvod čovekove mentalne konstrukcije.

Suprotno pomenutom, Liberali su ( pocev od 18 veka) isticali PLASTIČNOST ljudske prirode I odlučujući uticaj faktora okoline ( ne održiva pretpostavka da je ljudski um prazan list papira na kome društvo I kultura upisuju svoj tekst!)

Izvući jezgro zajedničko za ceo ljudski rod

Shvatiti zakone svojstvene ljudskoj prirodi Shvatiti bitne ciljeve čovekovog razvitka

Čovek menja svet oko sebe Čovek se menja u istorijskom procesu ( “on

je sopstvena kreacija”) ali samo prema sopstvenoj prirodi

Ovo prevazilazi dihotomiju da su glavne strasti I nagoni u čoveku rezultat totalne egzistencije čoveka, da su odredjene I utvrdjene, neke za zdravlje I sreću, a druge za bolest I nesreću

Čovek je manifestacija ljudske prirode odredjen društvenim

uredjenjem u kome živi !? Osnovne nagone ne stvara društveni poredak,

već samo odredjuje koje će se od potencijalnih strasti manifestovati I dominirati.

Mentalno zdravlje se postiže ako se čovek razvija do potpune zrelosti prema karakteristikama I zakonima ljudske prirode! ( mentalna bolest se razvija u suprotnom)

Ova premisa nam govori da nije kriterijum mentalnog zdravlja prilagodjenost datom društvenom poretku, već je ona univerzalna koja vazi za sve ljude I koja daje zadovoljavajuci odgovor na problem ljudske egzistencije.

Jednodušno potvrdjivanje Naivno se predpostavlja da je činjenica,

da to što su za većinu ljudi izvesne ideje I osećana zajednička, I sama potvrda tih vrednosti I osećanja. ( jednodušna ocena nema nikakav uticaj na razum I mentalno zdravlje!) Činjenica da milioni ljudi imaju iste poroke ne pretvara ove poroke u vrline!

( PR. to je normalno jer svi tako rade ili tako misle!!!)

Razlika izmedju individualnih I društvenih mentalnih bolesti Defekt Neuroza

Ako neka osoba ne ostvari slobodu I spontanost, istinsko izražavanje svoga “ja” , može se smatrati da ima ozbiljan defekt

Ako većina članova ma kog drušstva ne postigne taj cilj, govorimo o društveno strukturalnom defektu.Posto se defekt deli sa ostalima, osoba nije ni svesna da je to defekt I ona je srećna što se uklapa u ostali deo čovečanstva, onako kako ga ona poznaje!

Defekt = vrlina I uspeh !? KALVINOVE DOKTRINE-probudile u čoveku

osećanje krivice I zabrinutosti Od ozbiljnog defekta pati ona osoba

savladana osećajem sopstvene nemoći I bezvrednosti, bez mogućnosti da oseti radost

Ovaj defekt je strukturirala kultura da bi individua bila zaštićena od neuroze, od koje bi patila u kulturi u kojoj bi isti defekt izazvao osećanje potpune neadekvatnosti I izolacije.

SPINOZA-gramzivost, ambicija…su oblici nenormalnosti mada ih niko ne smatra bolestima!

Putevi bekstva Osobe kao automati ( veštacki osmeh, beznačajno

ćeretanje, tupo očajanje koje oslikava istinsku patnju) Dve tvrdnje o ovakvoj osobi: 1.ona pati od defekta spontanosti I individualnosti koji

može da bude neizlečiv 2.ona se ne razlikuje od miliona drugih ljudi koji su u

istom položaju I koje kultura snabdeva modelima koji im omogućavaju da žive sa defektom a da ne postanu bolesni

Pretpostavimo scenario u zapadnoj kulturi, u kome samo mesec dana ne bi radili bioskopi, tv, sport…Osim mnogih nervnih slomova, desila bi se stanja akutne zabrinutosti ( neuroze)kod većine ukidanjem ovih osnovnih puteva bekstva.

Protiv struje Ako bi ukinuki društveno strukturirani

defekt na površinu bi izbila bolest Model kojim nas snabdeva kultura ne

deluje samo na manjinu: 1.osoba čiji je životni cilj postizanje moći

I slave 2.osoba koja nista ne čini da bi postigla

svoj cilj već čeka da se desi čudo I završava u osećanju jalovosti I gorčine.

3.retke osobe većeg integriteta I osećajnosti

Čovekova beskrajna “elastičnost”i njene granice Čovek moze da jede gotovo sve, da živi u

svakoj klimi I da se prilagodi, kao I da se prilagodi svakom psihičkom stanju.

Može da živi kao slobodan čovek I kao rob, kao bogat I kao gladan, kao ratnik I u miru…

VAŽNA ČINJENICA Ne može se sprečiti ljudska reakcija. U ne

povoljnim uslovima ljudi reaguju apatijom, smanjenjem inteligencije, inicijative I sposobnosti tako da postepeno prestaju da vrše funkcije pomoću kojih bi trebalo da služe svojim vladarima I njihovom sistemu.

ReakcijaČovek u takvim uslovima može da stvori takvu nezavisnost I težnju za slobodom da se na njegovim stvaralačkim impulsima izgradi bolje društvo sa druge strane. Kakve će reakcije biti zavisi od sledećis faktora:Ekonomskih \ političkih\duhovne klime…Tako da čovek može da živi pod svim uslovima ali on će reagovati I ili će se izopačiti ili stvoriti uslove u skladu sa njegovim potrebama.Ipak ljudska priroda I društvo mogu da imaju protivrečne zahteve.

“Civilizacija I njena nezadovoljstva” Frojd

Frojd polazi od toga da postoji ljudska priroda zajednička ljudskom rodu kroz sve kulture I epohe I da postoje izvesne utvrdjene potrebe I tenzije koje su urodjene toj prirodi.

On veruje da se društvo I civilizacija razvijaju neprestano u kontrastu prema potrebama čoveka I tako dolazi do pojma SOCIJALNE NEUROZE.

Celo čovecanstvo, kaže on, može postati neurotično pod pritiskom tendencija civilizacije!?!

Da li bi se neko usudio da preduzme istraživanje patologije civilizovanih zajednica uz svu kompleksnost tog zahvata?

“Zdravo društvo” se usudilo

Knjiga je zasnovana na ideji da je zdravo društvo ono koje odgovara potrebama čoveka ( onim objektivnim potrebama kojih pojedinci možda nisu uvek svesni, zbog prevelikih subjektivnih potreba)

ZADACI U TOM SMERU: Utvrditi čovekovu prirodu I koje potrebe iz nje

proističu Ispitati ulogu društva u evoluciji čoveka I

njegove dalje uloge u razvitku ljudi Ispitati uzajamne konflikte izmedju ljudske

prirode I društva I posledice ovih konflikata ( naročito što se tiče modernog društva)

KRAJ

Hvala na paznji!

http://www.youtube.com/watch?v=AO1Txp8D_8U&feature=youtu.be