zdru`enijata na potro{uva~i vo sistemot za za{tita na ...va ta na EU od 2009 godina za upravni sudski merki i kolektivno zastapuvawe na interesite na potro{uva~ite1 i da se sozdadat

друженијата на потрошувачите имаат битна

функција да ги едуцираат потрошувачите за

нивните права и да создадат услови за

потрошувачите да ги добиваат клучните

информации потребни за носење на оптимални

одлуки. ие треба да даваат совети и друга помош

на потрошувачите при остварувањето на правата,

а ги застапуваат нивните интереси пред

државните органи и трговците, да учествуваат

во осмислувањето и спроведувањето на локалните

и националните потрошувачки политики.

ваа студија за унапредување на положбата на

здруженијата на потрошувачите во системот за

заштита на потрошувачите во Република

Македонија идентификува предизвици и нуди

решенија за осмислување нови одредби во

правната рамка, ако и за унапредување на

соработката меѓу потрошувачките организации,

окалните, ационалните власти и деловниот

сектор во креирањето и спроведувањето на

мерки за заштита на потрошувачите. репораките

дадени во овој труд имаат за цел подобрување на

заштитата, ретставувањето и застапувањето на

потрошувачките интереси од страна на

здруженијата на потрошувачите во Македонија,

согласно политиките и решенијата на Европската

унија и избрани држави- андидатки за членство.

З

Т

д

и

О

к

л н

П

п

а

к

zdruènijatana potro{uva~i

vo sistemot za za{titana potro{uva~ite

NASOKI ZA UNAPREDUVAWE

NA NIVNATA POLO@BA

VO REPUBLIKAMAKEDONIJA

Организација на потрошувачитена Македонија


MOBILITAS

ЗДРУЖЕНИЈАТА НА ПОТРОШУВАЧИ ВО

СИСТЕМОТ ЗА ЗАШТИТА НА

ПОТРОШУВАЧИТЕ – НАСОКИ

ЗА УНАПРЕДУВАЊЕ НА НИВНАТА ПОЛОЖБА

ВО РЕПУБЛИКА МАКЕДОНИЈА

Скопје, 2016

Издавач:

Организација на потрошувачите на Македонија

Автори:

Маријана Лончар Велкова

Александар Николов

Душко Тодороски

Иво Костовски

Лектура:

Јасмина Ѓоргиева

Тираж:

400 примероци

Ова издание е достапно во електронски облик наwww.opm.org.mk

3

Содржина

Извршно резиме . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5

1. Вовед . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .7

2. Проблеми со позиционирањето на здруженијата на потрошувачите во системот зазаштита на потрошувачите во Македонија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9

2.1. Предизвици за правната рамка на здруженијата на потрошувачи во Македонија . . . . .9

2.2. Предизвици за соодветно вклучување на здруженијата на потрошувачи во документите на политиката и јавното финансирање на заштитата на потрошувачите во Македонија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .15

2.3. Перцепции на јавните институции за активностите на националното здружение на потрошувачите и соработката со него . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .18

2.4. Положбата на локалните организации на потрошувачите и предизвиците со кои се соочуваат . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .20

3. Добри практики од ЕУ и од држави-кандидатки за членство . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .20

3.1. Добри практики во однос на правната рамка за здруженијата на потрошувачи . . . . .20

3.2. Добри практики за соодветна вклученост на здруженијата на потрошувачите во стратегиите, програмите и јавното финансирање на заштитата на потрошувачите . .27

3.2.1 Програмата на ЕУ за заштита на потрошувачите 2014–2020 и положбата на здруженијата на потрошувачи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .28

3.2.2. Избрани држави-членки на ЕУ – вклученост на здруженијата на потрошувачите во стратегиите, програмите и јавното финансирање на заштитата на потрошувачите . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .30

3.2.3. Избрани држави-кандидатки за членство во ЕУ – вклученост на здруженијата на потрошувачите во стратегиите, програмите и јавното финансирање на заштитата на потрошувачите . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .34

4. Заклучоци и препораки . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .36

Користена литература . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .44

Анекс I. Список на правни акти на ЕУ поврзани со правата на потрошувачите . . . . . . . .46

Анекс II. Комуницирани институции и организации . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .48

Анекс III. Прашалник за интервјуа со државните органи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .49

Анекс IV. Прашалник за интервјуа со локалните организации на потрошувачи . . . . . . . .52

4

Izvr{no rezimeOvaa studija za unapreduvawe na polo`bata na zdruènijata na potro{uva~ite vosis temot za za{tita na potro{uva~ite vo Republika Makedonija identifikuva pre - dizvici i nudi re{enija za osmisluvawe novi odredbi za zdruènijata na pot ro -{uva~ite vo pravnata ramka, kako i za unapreduvawe na sorabotkata me|u pot ro {u -va~ kite organizacii, lokalnite, nacionalnite vlasti i delovniot sektor vo krei -ra weto i sproveduvaweto na merki za za{tita na potro{uva~ite. Celta e da se po -dobri za{titata, pretstavuvaweto i zastapuvaweto na potro{uva~kite interesi odstrana na zdruènijata na potro{uva~ite vo Makedonija, vo soglasnost so politi -kite i re{enijata na Evropskata unija i izbrani dràvi-kandidatki za ~lenstvo.

Vrz osnova na analizata, utvrdeni se slednive zaklu~oci za sostojbata vo Ma ke do nija:

l Pravnata ramka vo Makedonija ne nudi dovolna osnova zdruènijata na pot ro -{u va~ite precizno da se identifikuvaat i razgrani~at od ostanatite zdru ̀ e -nija, vklu~itelno i vo pogled na izbegnuvaweto na sudir na interesi i aprio -ri steknuvaweto na status na organizacii od javen interes.

l Delokrugot na zdruènijata na potro{uva~ite ne gi opfa}a seopfatno pot re -bi te na site kategorii potro{uva~i, pred s¢, vo sferata na obrazovanieto,za{ titata na ran livite potro{uva~i i zagrozenite potro{uva~i pri koriste -weto uslugi od op{t ekonomski interes.

l Poddr{kata od dràvata za zdruènijata na potro{uva~ite e nedovolna, se pla -nira i dodeluva na kratkoro~na osnova, i e naso~ena re~isi celosno konsproveduva we na aktivnosti za za{tita na potro{uva~ite, a ne i kon pokri-vawe na osnovnite operativni tro{oci i jaknewe na kapacitetite.

l Pravnata ramka ne go regulira celosno pra{aweto na zastapuvawe na kolektiv -ni te interesi na potro{uva~ite od strana na zdruènijata na potro{uva~ite.

l Otsustvuva unificiran sistem za primawe i postapuvawe po poplaki od pot ro - {u va ~ite – kaj trgovcite i kaj zdruènijata na potro{uva~ite – {to ja ote` nu -va so ra botkata za nivno spogodbeno re{avawe i go onevozmoùva sobirawetoi obrabotkata na zna~ajni statisti~ki podatoci.

Za nadminuvawe na utvrdenite predizvici i unapreduvawe na polo`bata na zdru - ̀ enijata na potro{uva~i vo makedonskiot sistem za za{tita na pot ro {u va ~ite, vosoglasnost so lokalnite iskustva i najdobrite praktiki od stranstvo, se davaatsled nive preporaki:

l Da se vovede zakonsko regulirawe na slu~ai koi moè da dovedat do sudir nain te resi vo zdruènijata na potro{uva~ite.

l Da se izmeni i dopolni Zakonot za za{tita na potro{uva~ite so cel voveduva -we na registar na zdruènija na potro{uva~ite koj }e go vodi resornoto Mi -nis terstvo za ekonomija.

l Da se vovede traen status na organizacija od javen interes za zdruènijata napot ro {uva~ite.

l Zakonot za za{tita na potro{uva~ite da propi{e mo`nost zdruènijata na pot - ro {u va~ite da sorabotuvaat so obrazovnite institucii, da u~estvuvaat vo pod - 5

gotovka na u~ebnici, prira~nici, bro{uri i sl. edukativni materijali – i davr{at i drugi obrazovni aktivnosti vo oblasta na za{titata na pot ro {uva~ite.

l Da se definira kategorijata na ranlivi potro{uva~i vo Zakonot za za{tita napotro{uva~ite (pr., decata, postarite lica, licata so popre~enost, pot ro {u -va~ite so niski primawa, potro{uva~ite od marginalizirani grupi i sl.) kakoprv ~ekor za poddr{ka na zdruènijata na potro{uva~ite vo zajaknuvaweto naza{titata na niv nite posebni potrebi.

l Da se vovede kategorijata uslugi od op{t ekonomski interes (UOEI) vo zakon-odavstvoto i vo sorabotka so zdruènijata na potro{uva~ite da se vospostavipo sebna za{tita na zagrozenite potro{uva~i pri koristeweto na ovie uslugi.

l Da se obezbedi finansirawe na za{titata na ranlivite potro{uva~i i na za{ -titata na zagrozenite potro{uva~i pri koristeweto uslugi od op{t ekonoms-ki interes, preku posebni programi za ovie nameni koi }e se sproveduvaat vosorabotka so zdruènijata na potro{uva~ite, a so sredstva ostvareni od pri -reduvaweto na igri na sre}a i zabavni igri.

l Da se vovede obvrska za Ministerstvoto za ekonomija da obezbeduva soodvet-na i po ve}egodi{na poddr{ka na zdruènijata na potro{uva~ite na nacional-no nivo za so ve tuvawe, informirawe, educirawe na potro{uva~ite, poddr{kana nivni pro ek ti, pokrivawe na tro{ocite za nivnoto osnovno rabotewe ijaknewe na ka pa ci te ti te.

l Da se vovede obvrska za edinicite na lokalnata samouprava da obezbeduvaatpod dr{ka na zdruènijata na potro{uva~ite za sovetuvawe, informirawe ieducira we na potro{uva~ite.

l Vo Zakonot za za{tita na potro{uva~ite celosno da se transponira Di rek ti -va ta na EU od 2009 godina za upravni sudski merki i kolektivno zastapuvawena interesite na potro{uva~ite1 i da se sozdadat uslovi za kolektivna za{ -tita na interesite na potro{uva~ite preku vonsudski i sudski postapki koi }egi pokrenuvaat pot ro {uva~kite organizacii.

l So Zakonot za za{tita na potro{uva~ite da se propi{e obvrska za trgovcite davo dat zadolìtelna evidencija na primenite poplaki, statusot na postapu-vaweto i ishodot od postapuvaweto, i periodi~no da izvestuvaat za klu~nitesta tistiki – a ovie statistiki da bidat dostapni i za zdruènijata na pot ro -{u va~ite.

l Zakonot za za{tita na potro{uva~ite da predvidi zadolìtelno nazna~uvawe nali ca ili tela odgovorni za primawe na poplaki od potro{uva~ite vo pogolemitetr govci, i da se utvrdat minimalni standardi za interen sistem za poplaki – {to}e ja pottikne so rabotkata na trgovcite so zdruènijata na potro{uva~ite za vos -pos tavuvawe takvi sis temi.

l Da se povrzat site sovetuvali{ta {to gi rakovodat zdruènijata na pot ro {u -va ~ite vo edinstven informaciski sistem {to }e vklu~uva standardiziranoevidentirawe i postapuvawe, a potro{uva~ite da moàt da podnesat poplakaili da postavat pra{awe preku veb-formular.

6 1) Injunctions Directive 2009/22/EC.

1. Voved

Zdruènijata na potro{uva~ite imaat bitna funkcija da gi educiraat pot ro {u va -~i te za nivnite prava i za toa kako da donesuvaat informirani potro{uva~ki od -lu ki. Tie treba da sozdadat uslovi za potro{uva~ite da gi dobivaat klu~nite in -for macii potrebni za nosewe na optimalni odluki, da davaat soveti i druga pomo{na potro{uva~ite pri ostvaruvaweto na nivnite prava, da gi zastapuvaat nivniteinteresi pred dràvnite organi i trgovcite, da u~estvuvaat vo osmisluvaweto isproveduvaweto na lokalnite i nacionalnite potro{uva~ki politiki, i da davaatstru~na poddr{ka na dràvnite organi pri usoglasuvaweto na nacionalnite pro pi -si i javnite politiki vo sferata na za{titata na potro{uva~ite so pravoto i poli-tikite na Evropskata unija (EU).

Potro{uva~koto dvièwe dobiva svetski razmeri so zdruùvaweto na organiza -ciite na potro{uva~i vo Svetskata potro{uva~ka organizacija (Consumers Inter na -tio nal). Osnovana vo 1960 godina, so sedi{te vo London, denes broi pove}e od 240 or -ga nizacii-~lenki, me|u koi kako polnopraven ~len se vbrojuva i Organizacijata napot ro{uva~ite na Makedonija.

Ve}e vo 1962 g., potro{uva~kite organizacii od Evropa ja sozdavaat Evropskata pot -ro {uva~ka organizacija (BEUC) ~ija osnovna zada~a e da gi pretstavuva, zastapuvai brani interesite na evropskite potro{uva~i. BEUC gi ispituva odlukite naEvropskata unija i aktite koi imaat vlijanie ili moàt da vlijaat vrz pot ro {u va -~ite, a prete`no se fokusira na pet prioritetni oblasti: finansiski uslugi, hra -na, digitalni prava, prava na potro{uva~ite i nivna za{tita, kako i odr`liv raz -voj. ^lenstvoto na BEUC e postojano vo podem i denes broi 41 nezavisni nacional-ni potro{uva~ki organizacii od 31 evropska dràva.2 Organizacijata na pot ro {u -va~ite na Makedonija e ~lenka na BEUC od 2000 godina, kako edinstvena od zemjitena porane{na Jugoslavija koi ne se ~lenki na EU. OPM u~estvuva vo Generalnotosobranie na ovaa organizacija, kako i vo raboteweto na dve rabotni grupi – za hranai za finansiski uslugi.

Na evropsko nivo, aktivna e i organizacijata ANEC – Evropski glas za standardi -za cija, koja gi pretstavuva interesite na evropskite potro{uva~i vo procesite nastan dardizacija, odnosno vo kreiraweto na tehni~kite standardi, osobeno onie koiimaat vlijanie vrz implementiraweto na evropskite zakoni i javni politiki. Ulo -gata na ovaa organizacija e mnogu zna~ajna od aspekt na vlijanieto koe standarditego imaat vrz za{titata na potro{uva~ite od rizici i nezgodi; promoviraweto naza{tita na ìvotnata sredina i odr`livosta; podobruvaweto na kvalitetot nauslugite; ovozmoùvaweto na postarite i iznemo{tenite lica kako i lu|eto so te -

72) Државите-членки на ЕУ, земјите на Европската економска област и државите-кандидати за членство

во ЕУ.

lesen invaliditet ili drugi pre~ki da imaat pristap do proizvodite i uslugite;ka ko i vlijanieto na standardite vo informaciskoto op{testvo. Organizacijata napot ro{uva~ite na Makedonija e ~lenka na ANEC, u~estvuva vo komisiite i pridone-suva stavovite i interesite koi gi propagira ANEC da se prenesat na nacionalnonivo, osobeno vo komunikacija so Institutot za standardizacija na Republika Ma -kedonija.

Vo Republika Makedonija funkcioniraat Organizacijata na potro{uva~ite na Ma -ke donija kako najstara organizacija na nacionalno nivo, kako i pette regionalnior ganizacii na potro{uva~ite so sedi{ta vo Bitola, Ko~ani, Ohrid, Tetovo i [tip.

Pravnata ramka i programite za za{tita na potro{uva~ite na dràvnite organisoz davaat seriozni predizvici za odr`livo funkcionirawe na zdruènijata napot ro{uva~ite vo Republika Makedonija. Zakonot za za{tita na potro{uva~ite ne -jasno gi definira organizaciite na potro{uva~i, propi{uvaj}i samo deka tie se„os novani od potro{uva~ite so cel da gi ostvarat i za{titat nivnite prava”. Prav -nata ramka ne pravi adekvatna razlika me|u funkciite i pravniot status na zdru -è nijata na potro{uva~ite nasproti ostanatite zdruènija, vklu~itelno i vo pog -led na izvorite za finansirawe i mehanizmite za izbegnuvawe na sudir na intere-si. Ne postoi praven mehanizam za obezbeduvawe na stepen na finansirawe koj biovozmoìl odr`livo funkcionirawe na ovie organizacii, ili koj bi obezbedilpod dr{ka naso~ena direktno kon razvoj na nivnite kapaciteti – menaxerski, ~o -ve~ki, prostorni i tehni~ki. Pokraj toa, Zakonot ne obezbeduva dovolna osnova zavklu~uvawe na organizaciite na potro{uva~i vo za{tita na kolektivnite intere-si na potro{uva~ite. Na potro{uva~kite organizacii, isto taka, im nedostigaatsred stva za sistematska sorabotka so lokalnite vlasti za vospostavuvawe na so -veti za za{tita na potro{uva~ite i za poddrùvawe na edinicite na lokalnata sa -mouprava vo razvojot na lokalni politiki za za{tita na potro{uva~ite.

Ovaa studija za unapreduvawe na javnata politika nudi re{enija za osmisluvawe nanovi odredbi za zdruènijata na potro{uva~ite vo pravnata ramka, kako i unapre-duvawe na sorabotkata me|u potro{uva~kite organizacii, lokalnite i nacional-nite vlasti i delovniot sektor vo kreiraweto i sproveduvaweto na merki za za{ -tita na potro{uva~ite. Celta e da se podobri za{titata, pretstavuvaweto i zas ta -puvaweto na potro{uva~kite interesi od strana na zdruènijata na potro{uva~itevo Makedonija, vo soglasnost so politikite i re{enijata na EU, vklu~uvaj}i i ini-cijativa za podobruvawe na odredbite za zdruènijata na potro{uva~ite vo Za ko -not za za{tita na potro{uva~ite.

Analizata se temeli na:

a) Sprovedeno istraùvawe na sekundarni izvori na podatoci za nacionalnotozakonodavstvo i dokumentite na politikite vo vrska so ulogata, aktivnostite iizvorite na finansirawe na zdruènijata na potro{uva~ite. Istraùvaweto nasekundarnite izvori na podatoci pravi sporedbena analiza na sostojbite vo delod dràvite-kandidati za ~lenstvo – Makedonija, Srbija i Crna Gora – i iz bra -ni dràvi-~lenki na EU – Germanija, Slovenija i Hrvatska. Pritoa, opfateni seodredbite na zakonite za za{tita na potro{uva~ite, programite ili strategi-ite za za{tita na potro{uva~ite, kako i javnoto finansirawe na zdruènijata

8

na potro{uva~ite. Pokraj toa, se analizira i politikata za za{tita na pot ro -{u va~ite na Evropskata unija.

b) Sprovedeni 19 intervjua so pretstavnici na nadle`nite dràvni organi, regu-latorni tela i nezavisni institucii, regulatori i potro{uva~ki organizacii voMakedonija, kako i ostvarena komunikacija so nadle`ni institucii i pot ro {u -va~ki organizacii od Germanija, Slovenija, Srbija i Crna Gora. Ovie kvalita-tivni podatoci se upotrebeni za da se oceni i proceni pozicijata na organizaci-ite na potro{uva~ite vo institucionalnata struktura, stepenot i kvalitetot nasorabotkata so dràvnite institucii i zastapenosta na potro{uva~kite in te -resi vo ovie institucii.

Ograni~uvawe na primenetata metodologija e {to se zadrùva na nadvore{nite us -lo vi i faktori koi go odreduvaat ambientot za dejstvuvawe na zdruènijata napot ro{uva~ite. Ottuka, ovoj dokument ne gi analizira vnatre{nite kapaciteti nazdru ̀ enijata na potro{uva~ite, i toa od aspekt na interni akti, menaxment siste-mi, ~ove~ki i tehni~ki resursi. Edinstvena dimenzija na internite kapaciteti {toe indirektno opfatena so istraùvaweto se finansiskite resursi, a toa e nap ra -veno isklu~ivo so cel da se analizira soodvetnosta na javnoto finansirawe nazdru ̀ enijata.

Ovoj dokument e strukturiran vo ~etiri dela. Po ovoj voved, vtoriot del od trudot giut vrduva problemite so pozicioniraweto na zdruènijata na potro{uva~ite vo sis -temot za za{tita na potro{uva~ite vo Makedonija i gi izloùva percepciite na jav -nite institucii za polo`bata i ulogata na zdruènijata. Sledniot del izloùva dob -ri praktiki od EU i izbrani dràvi-kandidatki za ~lenstvo vo odnos na ureduvawe-to na u~estvoto na zdruènijata na potro{uva~ite vo sistemot za za{tita na pot -ro{uva~ite. Na kraj, vo ~etvrtiot del od dokumentot se dadeni zaklu~oci i prepora-ki za unapreduvawe na polo`bata na zdruènijata na potro{uva~ite vo Ma ke do nija.

2. Problemi so pozicioniraweto na zdruènijata na potro{uva~ite vo sistemot za za{tita na potro{uva~ite vo Makedonija

2.1. Predizvici za pravnata ramka na zdruènijata na potro{uva~i vo Makedonija

Vo Republika Makedonija osnoven zakon so koj se {titat pravata na potro{uva~itee Zakonot za za{tita na potro{uva~ite, donesen vo 2004 godina,3 koj sodrì od -redbi koi se odnesuvaat i na zdruènijata na potro{uva~i. Od donesuvaweto, Za -konot pretrpe pet amandmanski izmeni, od koi najsu{testveni se tie vo 2011 i 2015godina. So odredbite na ovoj Zakon se vospostavija temelite na zadolìtelnotoin formirawe i obrazovanie na potro{uva~ite, a se utvrdija i nositelite za za{ -tita na potro{uva~ite. Zakonot gi odreduva prioritetnite podra~ja za koi tre ba dabidat finansirani organizaciite na potro{uva~i od buxetski sredstva, a ja utvr-duva i programata za za{tita na potro{uva~ite.

93) Закон за заштита на потрошувачите („Службен весник на Република Македонија“ број 38/2004,

77/2007, 103/2008, 24/2011, 164/2013, 152/2015).

10

Zakonot za za{tita na potro{uva~ite ne vr{i precizno i nedvosmisleno defini-rawe na zdruènijata na potro{uva~ite, propi{uvaj}i samo deka tie se „formiraniod potro{uva~ite zaradi za{tita i ostvaruvawe na nivnite prava” (~len 127). Vo~le not 128 taksativno se nabroeni pravata na zdruènijata na potro{uva~i, pa ta -ka ovie zdruènija imaat pravo da:

l iniciraat donesuvawe na nova i izmeni vo postoe~kata zakonska regulativa; bi dat informirani za podgotvuvaweto i da davaat mislewa po predlozi naza koni i drugi podzakonski akti koi se relevantni za za{titata na pot ro {u -va ~ite;

l iniciraat raspravi pred Sovetot na potro{uva~ite na Vladata na RepublikaMakedonija i sovetite za za{tita na potro{uva~ite vo edinicite na lokalna-ta samouprava i zainteresiranite strani po pra{awa koi se odnesuvaat nainteresite na potro{uva~ite;

l sorabotuvaat i razmenuvaat informacii so nadle`nite inspekciski organi idrugi organi na dràvnata uprava i lokalnata samouprava po pra{awa koi seodnesuvaat na za{titata na potro{uva~ite;

l rabotat vo domenite na informirawe i sovetuvawe na potro{uva~ite preku or -ganizirawe na sovetodavni biroa;

l rabotat na prevencija i edukacija na potro{uva~ite i podigawe na pot ro {u va~ -kata svest i kultura;

l u~estvuvaat vo kreiraweto i implementacijata na programite za za{tita napot ro{uva~ite na Vladata na Republika Makedonija;

l gi razgleduvaat àlbite na potro{uva~ite neposredno ili vo sorabotka so nad -le`nite inspekciski i drugi organi na dràvnata uprava koi imaatnadle`nosti povrzani so za{titata na potro{uva~ite i se konsultiraat sopotro{uva~ite po pra{awata od zakonodavstvoto za za{tita na potro{uva~ite;

l posreduvaat me|u potro{uva~ite i trgovcite na stoki i davatelite na uslugi socel re{avawe na sporovi;

l im pomagaat na potro{uva~ite ili na odreden krug potro{uva~i pri podnesu-vaweto tu`bi do nadle`nite sudovi za za{tita na nivnite prava, i

l gi zastapuvaat interesite na potro{uva~ite vo kolektivni sporovi pred nad -le` nite sudovi.

Vo soglasnost so ~len 129, preventivnata za{tita na potro{uva~ite, zdruènijatana potro{uva~ite ja sproveduvaat so izvestuvawe i soveti, odnosno so edukacija napotro{uva~ite. Vo pogled na edukacijata, vo Zakonot e utvrdeno deka programite zapredu~ili{nite ustanovi, kako i u~ili{nite programi na osnovnoto i srednotoobrazovanie, treba da vklu~uvaat osnovni znaewa za obvrskite, pravata i za{tita-ta na potro{uva~ite.

Evidentno e deka Zakonot ne pravi soodvetna razlika me|u funkciite i pravniotsta tus na zdruènijata na potro{uva~ite nasproti ostanatite zdruènija. Iz vo ri -te za finansirawe na zdruènijata na potro{uva~ite se nedovolno definirani vo

11

Za konot za za{tita na potro{uva~ite. Taka, ne postoi zabrana za zdruènijata napot ro{uva~ite da steknuvaat finansiski sredstva od strana na delovnite subjek-ti – {to e osnoven me|unarodno prifaten princip na potro{uva~koto dvièwe. Ovasoz dava rizik za sudir na interesi i negativno vlijanie na delovniot sektor voost varuvaweto na misiite na zdruènijata na potro{uva~ite.

Za konodavecot se odlu~il da predvidi javno finansirawe na samo dve od navede -ni te deset oblasti vo koi zdruènijata na potro{uva~ite moàt da prezemaat ak -tiv nosti. Spored ~lenot 128 od Zakonot za za{tita na potro{uva~ite, na zdru ̀ e -nijata na potro{uva~ite im se obezbeduva finansiska poddr{ka od Ministerstvotoza ekonomija za realizacija na aktivnostite na informirawe i sovetuvawe na pot -ro{uva~ite preku organizirawe na sovetodavni biroa i prevencija i edukacija napotro{uva~ite i podigawe na potro{uva~kata svest i kultura. Poddr{kata se do -de luva vrz osnova na raspi{an oglas i izgotveni programi (proekti) od zdruènija -ta na potro{uva~ite (stav 3), a Ministerstvoto za ekonomija formira komisija zado deluvawe na sredstvata (stav 4).

Spored stav 6 na ~len 126, edinicite na lokalnata samouprava, vo ramkite na svoi -te buxeti moàt da planiraat sredstva za poddr{ka na potro{uva~kite organi-zacii koi dejstvuvaat na lokalno nivo, bez da se preciziraat to~nite nameni. I vodvata ~lena (126 i 128) ne e utvrdeno nivoto na finansirawe, a otsustvuva i dopol-nitelen praven mehanizam {to }e osiguri nivo na finansirawe za odr`livo funk -cionirawe na ovie organizacii, vklu~itelno i poddr{ka naso~ena direktno konrazvoj na organizaciskite kapaciteti – menaxment, ~ove~ki, prostorni i tehni~kika paciteti.

Vo Del III-b Kolektivna za{tita na potro{uva~ite od Zakonot za za{tita na pot ro -{uva~ite (~lenovi 31-`, 31-z, 31-m, 31-n), zakonodavecot ne go regulira celosnopra{aweto na zastapuvawe na kolektivnite interesi na potro{uva~ite od stra nana zdruènijata na potro{uva~i. Spored ~len 31-`, Vladata na Republika Ma ke -donija, na predlog na ministerot za ekonomija, so akt gi opredeluva ovlastenitetela koi imaat zaedni~ki interes za za{tita na potro{uva~ite.4 Vakov akt ne edonesen, pa ottuka, pod znak pra{alnik e primenlivosta na alineja 10 od ~lenot128, kade {to e utvrdeno pravoto na zdruènijata na potro{uva~ite da gi zastapu-vaat interesite na potro{uva~ite vo kolektivni sporovi pred nadle`nite sudovi.Dopolnitelno, navedenata alineja ne ja pokriva mo`nosta zdruènijata na pot ro -{u va~ite da gi zastapuvaat kolektivnite interesi na potro{uva~ite pred up rav -nite organi, kako i vo postapki za spogodbeno re{avawe na sporovite za za{tita nakolektivnite interesi. Zakonot ne ja utvrduva stvarnata i mesnata nadle`nost nasudot za sporovi za za{tita na kolektivnite interesi, nitu, pak, na~inot na finan-sirawe na ovie aktivnosti. Ottuka, moè da se zaklu~i deka pravnata ramka neobezbeduva soodvetna osnova za vklu~uvawe na zdruènijata na potro{uva~ite voza{titata na kolektivnite interesi na potro{uva~ite, a Direktivata na EU od

4) Види во ЕУ: Commission communication concerning Article 4(3) of Directive 2009/22/EC of the European Parliament and of the Council on injunctions for the protection of consumers' interests, 2014/C 115/01, http://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?qid=1429017218933&uri=CELEX:52015XC0327(04). Ваквите надлежни тела во секоја држава-членка на ЕУ се дадени во список на квалификувани тела, а по правило во нив влегуваат и здруженијата на потрошувачи.

12

2009 godina za upravni sudski merki i kolektivno zastapuvawe na interesite napot ro{uva~ite (Injunctions Directive 2009/22/EC) ne e celosno transponirana vo Za -ko not za za{tita na potro{uva~ite.

Vo oblastite koi se podolu navedeni, zdruènijata na potro{uva~i moàt da delu-vaat i so akcii za za{tita na kolektivnite interesi, vo zavisnost od toa kolkupotro{uva~i trpat naru{uvawe na nivnite prava:

1. Nedozvoleno reklamirawe – trgovcite, nivnite asocijacii i zdruènijata napot ro{uva~ite koi imaat interes, imaat pravo da baraat od nadle`niot in spek -ciski organ da naloì da se prekine zaveduva~koto, odnosno nedozvolenoto spo -red beno reklamirawe dokolku poseduvaat dokazi za to~nosta na fakti~kite tvr -de wa vo reklamata (~len 30). Vo ~len 31, pri ocenuvaweto na zaveduva~koto rek -la mirawe, se naveduva koj ima pravo (trgovcite i zdruènijata na potro{uva~ite)da bara stru~no mislewe od Stopanskata komora na Makedonija dali reklamata ezaveduva~ka i nedozvolena, odnosno dali e vo soglasnost so Me|unarodniot ko -deks na primenetata praksa na Me|unarodnata trgovska komora.

2. Ne~esni dogovorni odredbi – zdruènijata za za{tita na potro{uva~ite i se -koj drug {to ima opravdan interes za za{tita na potro{uva~ite, imaat pravo dapodnesat barawe za zabrana na ne~esni dogovorni odredbi (~len 83). Zdruèni-jata moàt da baraat od sudot da ja oglasi za ni{tovna dogovornata odredba akose utvrdi deka taa odredba spored odredbite od Zakonot za za{tita na potro {u -va ~ite5 e ne~esna. Postapkata moè da se pokrene protiv oddelen trgovec, pro-tiv pove}e trgovci od istata stopanska dejnost, kako i protiv zdruènijata na tietrgovci koi koristat ne~esni dogovorni odredbi.

^lenot 118 sodrì odredbi koi se odnesuvaat na javnite uslugi koi im se davaat napotro{uva~ite.6 Organite koi odlu~uvaat za obvrskite i pravata na potro{uva~itena javnite uslugi moàt da osnovaat sovetodavni tela vo koi }e bidat vklu~enipretstavnici na zdruènijata na potro{uva~ite.

Od druga strana, pravnata ramka, sprotivno na onaa na EU, ne gi utvrduva javniteuslugi kako uslugi od op{t ekonomski interes ~ij{to kvalitet, uslovite na davawe,odnosno cenata, se ureduvaat i kontroliraat od strana na dràven organ ili drugnositel na javno ovlastuvawe.7 Kako posledica na ova, makedonskoto zakonodavst-vo ne gi identifikuva zagrozenite potro{uva~i pri koristeweto na ovie uslugi,nitu, pak, predviduva na~ini kako tie da se za{titat.

5) ДЕЛ V- Посебни определби за потрошувачки договори, ГЛАВА 1, Нечесни одредби во потрошувачките договори.

6) Како јавни услуги, во смисла на Законот за заштита на потрошувачите, се сметаат продажбата на електричната енергија од дистрибутивната мрежа, топлинската енергија, јавните телекомуникациски услуги, поштенските услуги, услугите за превоз на патници во јавниот градски и приградски сообраќај, снабдувањето со вода за пиење, одводот на отпадните води и одржувањето на чистотата, како и други услуги определени со закон.

7) Услуги од општ економски интерес (УОЕИ) претставуваат услуги чијшто квалитет, услови на давање, односно цената, се уредуваат и контролираат од страна на државен орган или друг носител на јавно овластување, особено поради големата вредност на почетните вложувања, ограниченоста на ресурситенеопходни за нејзино давање, одржливиот развој, општествената солидарност и потребата за воедначенрегионален развој, а заради задоволување на општ општествен интерес (електронски комуникации,

13

Isto taka, Zakonot za za{tita na potro{uva~ite ne ja definira kategorijata naranlivi potro{uva~i {to treba da bidat posebno za{titeni poradi nivnata osobe-na ranlivost na praksa ili na proizvod, {to se dolì na nivnata vozrast (deca ilistari lica), ekonomsko-socijalen status (potro{uva~i so niski primawa, pot ro {u -va ~i od marginalizirani grupi i sl.), lekovernost, mentalna ili telesna nemo}(li cata so popre~enost).

Ottuka, Zakonot ne sozdava posebna osnova za zdruènijata na potro{uva~i da jaza jaknuvaat za{titata na posebnite potrebi na ranlivite potro{uva~i i na zag ro -zenite potro{uva~i pri koristewe na uslugi od op{t ekonomski interes.

Javnite institucii se soglasni deka ima prostor za unapreduvawe na pravnata ram -ka. Vo odnos na korpusot zakoni koi ja pokrivaat oblasta na za{tita na pot ro {u va -~i te i nadzor na pazarot, od Agencijata za hrana i veterinarstvo e poso~eno deka ot -sustvuvaat odredbi za zadolìtelno u~estvo na |ra|anskiot sektor vo izgotvuva -weto i razgleduvaweto na predlog-propisite. Od Ministerstvoto za ekonomija jais taknaa i potrebata za transponirawe na novata Direktiva za alternativno re {a -vawe na sporovite (ADR),8 a od Direkcijata za za{tita na li~nite podatoci is tak -naa deka so zakonski izmeni zdruènijata na potro{uva~ite treba da dobijat ulo gana medijator koj }e komunicira i so trgovcite i so nadle`nite dràvni or gani.

Bitno vlijanie, osobeno vrz finansiraweto na zdruènijata na potro{uva~ite,ima at Zakonot za zdruènija i fondacii i Zakonot za igrite na sre}a i za za bav -nite igri. Vo prodolènie e daden kratok osvrt i na predizvicite povrzani so oviezakoni.

Zakonot za zdruènija i fondacii9 eksplicitno ja naveduva i za{titata na pot -ro {uva~ite kako dejnost od javen interes (~len 74). Ottuka, zdruènijata na pot ro -{u va~ite moè da steknat status na „organizacija od javen interes”. Za da se dobiestatus na organizacija od javen interes, so ~lenot 75 se utvrdeni slednite uslovi:

l glavnata prihodna {ifra vo raboteweto na zdruènieto ili fondacijata da bi -de dejnost od javen interes;

l celite na organizacijata, raboteweto i dejstvuvaweto da bidat naso~eni kon po -{irokata javnost i kon interesite na zaednicata;

снабдување со енергија и гас, комунални дејности и сл.). Концептот на УОЕИ за првпат се спомнуваво член 90 од Римскиот договор (кој подоцна станува член 86, а сега е член 106), а се однесува направата на конкуренцијата. Член 16 од Договорот од Амстердам (1997 година) ги наведува УОЕИ какодел од „заедничките вредности на Унијата“ истакнувајќи ја нивната улога за промовирање на опште-ствена и територијална кохезија. Овие услуги стануваат и „клучен елемент во европскиот модел наопштество“ (Соопштението на ЕК во 2000 година). Иако земјите-членки имаат слобода, во согласностсо Договорот за основање на ЕУ, да ги дефинираат УОЕИ според своите национални интереси, несмее да се занемари фактот дека во законодавството на ЕУ постојат секторски директиви со кои серегулираат обврските во доменот на јавните услуги. На пример, член 3 од Директивата 2009/72 јадефинира обврската за универзална услуга за енергетскиот сектор при што загрозените потрошувачисе опфатени со одредбите на другите членови на Директивата.

8) Directive 2013/11/EU of the European Parliament and of the Council of 21 May 2013 on alternative dispute resolution for consumer disputes and amending Regulation (EC) No 2006/2004 and Directive 2009/22/EC (Directive on consumer ADR).

9) „Службен весник на Република Македонија“ број 52/2010, 135/2011.

l organizacijata da ima organ za nadzor, pravila za spre~uvawe na sudir na in -te resi i obezbeduvawe na javnost i transparentnost vo raboteweto;

l organizacijata da ima potrebni kadrovski kapaciteti, kako i imot ili godi{enprihod od najmalku 1.500 evra.

Organizacija koja gi ispolnuva ovie uslovi moè da podnese barawe za dobivawestatus na organizacija od javen interes do posebna Komisija za organizacii so sta-tus od javen interes (~len 76). Ona {to otsustvuva vo makedonskoto zakonodavstvoe utvrduvawe na beneficiite za organizaciite koi }e steknat status na organiza -cii od javen interes, na primer, preku dodeluvawe na dano~ni pottiknuvawa ilido veruvawe na vr{ewe na javni ovlastuvawa.

Od interes za zdruènijata na potro{uva~ite moè da e i ~lenot 90 od Zakonot zazdruènija i fondacii, koj predviduva mo`nost na zdruènijata da im se doverivr{ewe na javno ovlastuvawe, so prenesuvawe na nadle`nosti od organ na dr ̀ av -nata uprava, od organ na edinicite na lokalnata samouprava i drugi organi koiima at javni ovlastuvawa, vo soglasnost so zakon.

Zakonot za igrite na sre}a i za zabavnite igri,10 vo ~len 16, stav 1, gi opredelu-va zdruènijata koi moàt da bidat korisnici na finansiraweto koe se obezbedu-va od sredstvata ostvareni od prireduvawe na igri na sre}a i zabavni igri. Tuka sevbroeni nacionalnite invalidski organizacii, zdruènija i asocijacija, zdru ̀ e -ni jata za borba protiv semejno nasilstvo i Crveniot krst na Republika Makedonija.Iako potro{uva~ite se najgolemata i naj{irokata ekonomska grupa koja obezbeduvanajgolem del od prihodite na buxetot na RM, zdruènijata na potro{uva~ite ne seidentifikuvaat kako korisnici na ovie sredstva. Interesno e {to Organizacijatana potro{uva~ite na Makedonija nema koristeno sredstva od makedonskata lotari -ja, no posredno ima koristeno sredstva od britanskata lotarija. Preku proekti fi -nan sirani vo izminatite godini, britanskiot Lotariski fond (Big Lottery Fund)11

ima obezbedeno zna~ajna poddr{ka na Me|unarodnata potro{uva~ka organizacija(Consumers International) i na nejzinite ~lenki, me|u koi i Organizacijata na potro -{u va~ite na Makedonija.12

Vrz osnova na navedenoto konstatirame deka makedonskata pravna ramka ne nudisood vetna osnova za odr`livo i efektivno funkcionirawe na zdruènijata napot ro{uva~ite vo sistemot za za{tita na potro{uva~ite.

14

10) „Службен весник на Република Македонија" број 24/2011, 51/2011, 148/2011, 74/2012, 171/2012, 27/2014, 139/2014, 61/2015, 154/2015 и 23/2016.

11) Лотарискиот фонд е јавно тело кое е одговорно за дистрибуирање на средствата од Националната лотарија на Британија за добротворни проекти. Фондот е основан со закон (National Lottery Act 2006). Преку 80% од средствата се доделуваат на здруженија на граѓани и волонтери во повеќе области, како здравство, образование и животна средина. Лотарискиот фонд ги доделува средствата на организациите преку јавен повик на кој сите заинтересирани страни поднесуваат конкретни предлози со активности кои би ги реализирале за остварување на одредена добра цел. Одборот на Фондот заседава и одлучува за кои проектни предлози ќе додели средства во текот на наредната година.

12) Види, на пример: https://www.biglotteryfund.org.uk/funding/search-past-grants/project-details?appid=149580

2.2. Predizvici za soodvetno vklu~uvawe na zdruènijata na potro{uva~i vo dokumentite na politikata i javnoto finansirawe na za{titata na potro{uva~ite vo Makedonija

Analiziraj}i gi izve{taite na Evropskata komisija za napredokot na RepublikaMa kedonija i Nacionalnata programa za usvojuvawe na pravoto na Evropskata unija(NPAA), moè da se zaklu~i deka od 2006 godina do denes postoi odreden napredokna podra~jeto na za{titata na potro{uva~ite (poglavje 28). Sepak, postojano se upa -tu vaat kritiki za nedostig na ~ove~ki i materijalni resursi, prete`no vo pogledna administrativnite kapaciteti, kako i nedostatok na sredstva za realizacija napolitikata za za{tita na potro{uva~ite.

Vo soglasnost so Zakonot za za{tita na potro{uva~ite13, Vladata na Republika Ma -kedonija za period od dve godini donesuva Programa za za{tita na pot ro {u va ~ite,14

a nejzinata realizacija ja sledi Sovetot za za{tita na potro{uva~ite. Prog ramataza za{tita na potro{uva~ite gi utvrduva merkite i instrumentite koi treba da giprezemat nekoi ministerstva, dràvni organi i institucii, a, isto taka, delumno giutvrduva i oblastite na deluvawe na zdruènijata na potro{uva~ite.

Programite za za{tita na potro{uva~ite treba da imaat horizontalna dimenzija,da gi sodràt merkite i aktivnostite na site nadle`ni institucii koi imaat in -ge rencii vo za{titata na potro{uva~ite.15 Programata za za{tita na pot ro {u va ~i -te za periodot 2013–2014, gi opfa}a aktivnostite na Ministerstvoto za eko no mi ja,Agencijata za hrana i veterinarstvo, Ministerstvoto za zdravstvo (Dràven sa -nitaren i zdravstven inspektorat) i Ministerstvoto za obrazovanie i nauka (Bi roza razvoj na obrazovanieto). Ovaa Programa ne gi sodrì aktivnostite na drugiteministerstva i nadle`ni institucii.16 Pri~inite za namaleniot obem na institu-cionalnata opfatenost ukaùva na nesogleduvawe na aspektite na horizontalnatadimenzija i integrativniot princip vo kreiraweto na konzistentna potro{uva~kapolitika, pri {to ne e mo`no da se sogledaat site aspekti na ovaa politika, aosobeno problemite na potro{uva~ite i funkcionalnosta na pazarot.

Programata za za{tita na potro{uva~ite za periodot 2015–2016 godina, kakoos novna cel na politikata za za{tita na potro{uva~ite go utvrduva unapreduvawe-to i za{titata na pravata na potro{uva~ite. Prioritetite na politikata za za{ -ti tata na potro{uva~ite utvrdeni vo ovaa Programa, se odnesuvaat na:

l zgolemuvawe na bezbednosta na proizvodite preku efektiven nadzor na pa za -rot;

15

13) „Службен весник на Република Македонија“ број 38/2004, 77/2007, 103/2008, 24/2011, 164/2013, 152/2015.

14) Од донесувањето на Законот за заштита на потрошувачите во 2004 г. до денес се донесени вкупно 6 програми за заштита на потрошувачите, и тоа за периодите: 2005–2006, 2007–2008, 2009–2010, 2011–2012, 2013–2014 и 2015–2016 година.

15) Како, на пример, во Стратегијата за заштита на потрошувачите на Република Србија за периодот 2013–2018 и Националната програма за заштита на потрошувачите на Црна Гора, 2012–2015.

16) Како, на пример, Министерството за транспорт и врски, Министерството за финансии, Министерството за труд и социјална политика, Агенцијата за електронски комуникации, Дирекцијата за заштита на личните податоци и други државни органи и институции кои имаат ингеренции за заштитата на потрошувачите.

l podobruvawe na informiranosta i edukacijata na potro{uva~ite, kako i podi-gawe na svesta za nivnite prava;

l ostvaruvawe na pravata na potro{uva~ite so podobruvawe na pristapot do al -ternativno re{avawe na sporovi, i

l zajaknuvawe na sorabotkata pome|u instituciite vklu~eni vo za{titata na pot -ro{uva~ite i poddr{ka na nevladiniot sektor vo delot na za{titata na pot -ro {uva~ite.

Vaka utvrdenite prioriteti se vo soglasnost so Programata za potro{uva~i na Ev -ropskata unija za periodot 2014–2020 godina. Za 2015 godina, za realizacija na ak -tivnostite od Programata utvrdeno e deka se potrebni vkupno 1.145.000 denari, aza 2016 godina vkupno 1.245.000 denari.

Ministerstvoto za ekonomija, kako nositel na sistemot za za{tita na pot ro {u va -~ite, aktivnostite gi realizira vo sorabotka so zdruènijata na potro{uva~ite popat na javen povik za dodeluvawe na finansiski sredstva za sproveduvawe na ak -tivnosti za za{tita na potro{uva~ite, i toa:

l podignuvawe na potro{uva~kata svest i kultura; l informirawe i sovetuvawe na potro{uva~ite vo ramkite na sovetite na pot -

ro {uva~i formirani vo lokalnite samoupravi i lokalnite, odnosno na cio -nalnite nevladini organizacii za za{tita na potro{uva~ite;

l pravni soveti na potro{uva~ite; l mediumski kampawi; l dostavuvawe na mislewa i incijativi za doureduvawe na zakonskata regulati va;l konsultantska poddr{ka na lokalnite soveti za za{tita na potro{uva~ite; l podmiruvawe na ~lenarinata vo Evropskata organizacija na potro{uva~ite –

BEUC i Svetskata potro{uva~ka organizacija – Consumers International, il drugi aktivnosti vo soglasnost so Zakonot za za{tita na potro{uva~ite.

Ministerstvoto za ekonomija godi{no dodeluva 520.000 denari za realizacija naprog rama ili proekt na Organizacijata na potro{uva~ite na Makedonija i lokal ni -te zdruènija na potro{uva~ite vo Bitola, Ko~ani, Ohrid, Tetovo i [tip.

Agencijata za hrana i veterinarstvo vo ramkite na Programata ima predvideno335.000 denari za 2015 g. i 500.000 za 2016 g. za aktivnosti za za{tita na pot ro {u -va ~ite koi }e gi sprovedat zdruènijata na potro{uva~ite.

Zdruènijata na potro{uva~ite ja koristat ovaa mala dràvna poddr{ka isklu~ivoza targetirani aktivnosti za za{tita na potro{uva~ite, {to se potvrduva i odfaktot {to se vklu~eni vo sproveduvaweto na pove}eto aktivnosti od nacionalna-ta programa za za{tita na potro{uva~ite. Simboli~noto nivo na dràvnata pod -dr{ka ja zagrozuva kadrovskata ekipiranost i tehni~kata opremenost na zdruèni-jata na potro{uva~ite, a ne ostava prostor ovie organizacii da iniciraat pro{iru-vawe i unapreduvawe na rabotata, ili da sproveduvaat sistematski i seopfatniprogrami za organizaciski razvoj.

Glavniot raspolo`liv traen izvor za finansirawe na zdruènijata na pot ro {u va -~ite, Buxetot na Republika Makedonija, gi raspredeluva skromnite sredstva zaovaa namena me|u {est organizacii – Organizacijata na potro{uva~ite na Ma ke -16

donija i pette lokalni zdruènija na potro{uva~ite. No, vkupniot godi{en iznos naovie sredstva, koj iznesuva 14–17.000 evra, ne e dovolen da go pokrie egzisten-cionalniot minimum nitu na nacionalnata organizacija na potro{uva~ite.

Imeno, strategiskiot plan na Organizacijata na potro{uva~ite Makedonija, vo sog -lasnost so postavenite celi i identifikuvanite aktivnosti vo zacrtanite domenina deluvawe, godi{nite finansiski potrebi na Organizacijata gi procenuva na:

l 50.000 evra za pokrivawe na osnovnite materijalni i administrativni tro {o -ci za rabota na OPM na godi{no nivo;

l 100.000 evra za realizacija na minimalna rabotna godi{na programa, il 140.000 evra za realizacija na optimalna rabotna godi{na programa.

Bez iznosot predviden vo minimalnata varijanta ne moè da se obezbedi funk cio -nalnosta na Organizacijata vo oblastite na za{titata na potro{uva~ite predvi-deni da bidat poddràni od strana na dràvata.

Ovaa sostojba ima negativno vlijanie i na sposobnosta na zdruènijata na pot ro {u -va~i da dadat poddr{ka na dràvnite organi vo usoglasuvaweto na nacionalnotozakonodavstvo so pravoto na EU. Imeno, preku devedeset direktivi na EU se odne-suvaat na za{titata na potro{uva~ite ili se povrzani so oblastite za za{tita napotro{uva~ite, a pove}eto od direktivite vo drugi oblasti, isto taka, ja opfa}aatza{titata na potro{uva~ite (vidi Aneks I – spisok na pravni akti na EU povrzaniso pravata na potro{uva~ite). Potro{uva~kite organizacii imaat vloèno mnoguvreme i ~ove~ki resursi vo prou~uvawe na ova obemno i kompleksno zakonodavstvo,a preku me|unarodnite organizacii na potro{uva~ite se zapoznaeni so klu~niteiskustva vo pogled na negovata primena, kako i planovite za izmeni. Sepak, za dase upotrebi vakvoto znaewe, dràvnite organi treba da predvidat soodvetni fi -nansiski sredstva za u~estvo na potro{uva~kite organizacii vo usoglasuvaweto nanacionalnoto zakonodavstvo koe treba da bide postaveno na odr`liva osnova.Od druga strana, edinicite na lokalnata samouprava oddeluvaat simboli~ni sred-stva ili voop{to ne oddeluvaat sredstva za za{tita na potro{uva~ite i za zdru ̀ e -nijata na potro{uva~ite. Eden od retkite primeri na dobra sorabotka so lo kal nitevlasti e programata za za{tita na potro{uva~ite na Grad Skopje koja se spro veduvazaedni~ki so OPM i vo ramkite na koja za zdruènijata na potro{uva~ite vo posled-nite dve godini se izdvoeni 600.000 denari. Na lokalnite vlasti im e potrebnapoddr{kata od gra|anskoto op{testvo vo istraùvaweto i analizata na lokalnatasostojba so za{titata na pravata na potro{uva~ite, osmisluvawe i sproveduvawe nalokalnite politiki za za{tita na potro{uva~ite. Sepak, nedovolnoto javno finan-sirawe na ovie potrebi go ote`nuva gradeweto na sistematsko partnerstvo pome|uzdruènijata na potro{uva~ite i lokalnite vlasti preku vos pos tavuvawe na sovetiza za{tita na potro{uva~ite i davawe na poddr{ka na edi nicite na lokalnatasamouprava za razvoj na lokalni politiki za za{tita na pot ro {uva~ite.Pokraj gorenavedenite, sorabotka so zdruènijata na potro{uva~ite, no bez izdvoju-vawe na pozna~ajni finansiski sredstva za nivnite aktivnostite, ostvarija Bi rotoza razvoj na obrazovanieto, Ministerstvoto za finansii i Narodniot pravobranitel.Javnite institucii ja priznavaat nesoodvetnosta na sredstvata {to se izdvojuvaatod Buxetot na Republika Makedonija za poddr{ka na aktivnostite na zdruènijata 17

na potro{uva~ite. Taka, mnozinstvoto anketirani javni institucii gi ocenija kakopremali ovie sredstva, pri {to nitu edna institucija ne izjavi deka sredstvata sedovolni. Kako glavni pri~ini za vakvata sostojba instituciite gi navedoa: ogra ni -~e nosta na buxetskite sredstva, nevklu~enosta na pove}e institucii vo nacional-nata programa za za{tita na potro{uva~ite, nedovolniot broj aktivnosti vo prog -ra mata, slabata vklu~enost na op{tinskite vlasti vo finansiraweto na lokalnitepot ro{uva~ki organizacii, kako i nedovolnata informiranost na rakovodnitestruk turi na instituciite za va`nosta na zdruènijata na potro{uva~ite i klu~ -nata uloga {to ja imaat vo sistemot.

2.3. Percepcii na javnite institucii za aktivnostite na nacionalnoto zdruènie na potro{uva~ite i sorabotkata so nego

So isklu~ok na MAPAS,17 site ostanati anketirani dràvni organi, regulatornitela i nezavisni institucii se delumno ili celosno zapoznaeni so aktivnostite naOrganizacijata na potro{uva~ite na Makedonija.

Ubedlivo najprepoznatliva aktivnost na OPM kaj anketiranite javni institucii eedukacija, informirawe i sovetuvawe na potro{uva~ite, kako {to moè da se vidiod dolniot grafikon.

Grafik 2.

Najprepoznatlivi aktivnosti naOPM spored anketiranite javniinstitucii

Grafik 3.

Aktivnosti vo koi javni institucii smetaat deka OPM treba da e poaktivna

Instituciite koi ostvarile sorabotka so OPM se zadovolni od nea. Taka, moè da secitira stavot na Ministerstvoto za ekonomija deka OPM e klu~en igra~ vo sistemotza za{tita na potro{uva~ite vo Makedonija. Vo tabelata podolu se navedeni pove}eoblasti vo koi nadle`nite institucii izrazile spremnost za idna sorabotka so OPM.

18 17) Агенција за супервизија на капитално финансирано пензиско осигурување

19

Naziv na institucija

Ministerstvo za ekonomija

Biro za razvoj na obrazovanieto

Dràven sanitaren i zdravstveninspektorat

Dràven pazaren inspektoratNarodna banka na RepublikaMakedonija

Agencija za elektronski komunikacii

Agencija za supervizija na kapitalno finansirano penziskoosiguruvawe (MAPAS)Agencija za supervizija na osiguruvawetoMinisterstvo za finansii

Regulatorna komisija za energetika

Naroden pravobranitel

Direkcija za za{tita na li~nitepodatoci

Identifikuvana mo`na oblast za idna sorabotka

l Inicirawe na zakonski izmeni od strana na OPM l Organizirawe na sostanoci od strana na OPM za

informirawe za novite direktivi na EU vo ovaaoblast

l Izrabotka na edukativni materijali koi nedostigaatvo obrazovanieto

l Pro{iruvawe na nastavnite materijali za za{tita napotro{uva~ite i vo srednite u~ili{ta, so cel da seopfati celata obrazovna struktura

l Izdavawe na informativni materijali i organizirawena rabotilnici na aktuelni temi vo odnos na bezbed-nosta na proizvodite

l Informirawe i edukacija na potro{uva~itel Izdvojuvawe finansiski sredstva za izgotvuvawe

edukativni materijali za finansiska pismenost, koibi bile izraboteni vo sorabotka so OPM

l Sobirawe i testirawe na podatoci za uslugi odfinansiskata sfera, so cel podobro, poseopfatno isporedbeno informirawe na gra|anite za uslugite odovaa oblast

l Ako dojde do zakonski izmeni, da se predvidi za OPMulogata na medijator za finansiskite uslugi

l Informirawe i edukacija na potro{uva~ite, kako ipoddr{ka na aktivnostite na pretstavnicite napotro{uva~ite

l Finansiska edukacija na gra|anite

l Edukacija i informirawe na potro{uva~ite vo sfera-ta na osiguruvaweto.

l Za{tita na gra|anite pri koristeweto na finan-siskite proizvodi i uslugi koi kako rezultat nabrziot razvoj na finansiskite pazari i instituciipostojano se menuvaat i se karakteriziraat so pogole-ma sloènost. Vo toj kontekst, osobeno e bitnaza{titata i edukacijata na potro{uva~ite za nivniteprava i obvrski pri sklu~uvawe i realizacija nadogovori za potro{uva~ki krediti

l Vklu~uvawe na gra|anskiot sektor vo konsultacii prinosewe na odluki, pri odreduvawe ceni i site drugioblasti koi direktno gi zasegaat potro{uva~ite vosferata na energetikata

l Zaedni~ki aktivnosti za informirawe na gra|anite zanivnite prava i davawe pravna pomo{

l Informirawe na javnosta za oblasta na za{titata nali~nite podatoci

2.4. Polo`bata na lokalnite organizacii na potro{uva~ite i predizvicite so koi se soo~uvaat

Anketite so pette lokalni organizacii na potro{uva~ite vo Makedonija dadoa ce -los na slika za momentalnata sostojba vo organizaciite, nivnite glavni aktivnostii predizvicite so koi se soo~uvaat. Lokalnite potro{uva~ki organizacii vo Bi to -la, Ko~ani, Ohrid, Tetovo i [tip, se najaktivni vo domenot na sovetuvaweto, edu -ka cijata i informiraweto na potro{uva~ite. Sepak, pove}eto organizacii smetaatdeka edukacijata, komunikacijata i informiraweto na nadle`nite dràvni organie oblast vo koja e potrebna pogolema nivna angaìranost.

Organizaciite imaat sekojdnevna komunikacija i dobra sorabotka so inspekciskiteslu` bi i ve}e se prepoznaeni kako partneri vo oblasta na za{titata na potro {u -va ~ite. Posebno ja istaknuvaat sorabotkata so pazarnite inspektorati vo nivnitegradovi, kade {to se upatuvaat nezadovolnite potro{uva~i koi dostavile poplakido potro{uva~kite organizacii. Na nacionalno nivo, site pet organizacii u~estvu-vaat vo nacionalnata programata na Vladata za za{tita na potro{uva~ite prekupart nerstvoto so Organizacijata na potro{uva~ite na Makedonija. Sepak, sredst-vata koi se dobivaat od programata se oceneti kako zadovolitelni samo za mini-malni aktivnosti i so niv ne moè da se obezbedi odr`livost za organizaciite.

Vo oddelni gradovi, lokalnite potro{uva~ki organizacii imaat odredena pod dr{ -ka od lokalnite samoupravi. Postojat organizacii na koi op{tinite im dodelilepros torii za koristewe, kako {to e slu~aj vo Ko~ani, kade {to Organizacijata esmes tena vo sedi{teto na Op{tina Ko~ani. Isto taka, Organizacijata na pot ro {u -va ~ite na Ko~ani pretsedava so rabotata na Sovetot na potro{uva~ite na Ko~ani.Ponatamu, Organizacijata na potro{uva~ite na Ohrid e ~len na Sovetot za za{titana potro{uva~ite na Op{tina Ohrid i ja kreira i sproveduva programata za za{ ti -ta na potro{uva~ite. Op{tina Tetovo ima formirano Sovet za za{tita na pot ro -{u va~ite na inicijativa na Organizacijata na potro{uva~ite na Tetovo, no sepak,toj Sovet ne funkcionira.

Kako glavna zabele{ka od pove}eto lokalni organizacii na potro{uva~i e notira napotrebata za izmenuvawe na Zakonot za za{tita na potro{uva~ite vo delot vo koj sedefinira ulogata, aktivnostite i, pred s¢, finansiraweto na organizaciite na pot -ro {uva~i na lokalno nivo. Pretstavnicite na organizaciite smetaat deka dokolku sevo vede ~len {to gi obvrzuva lokalnite samoupravi da gi finansiraat pot ro {u va~ -ki te organizacii, bi se ovozmoìla nivna finansiska i kadrovska odr` livost.

3. Dobri praktiki od EU i od dràvi-kandidatki za ~lenstvo

3.1. Dobri praktiki vo odnos na pravnata ramka za zdruènijata na potro{uva~i

Dogovorot za funkcionirawe na Evropskata unija, vo ~len 169, ja prepoznava klu~ -na ta uloga na organizaciite na potro{uva~i, ukaùvaj}i deka: „EU, me|u drugoto, }epri donese za promovirawe na pravoto na potro{uva~ite za nivno organizirawe socel da gi za{titat svoite interesi.”18

20 18) Treaty on the Functioning of the European Union – TFEU, Official Journal of the European Union C 115/47.

Po dolu e dadena analiza na odredbite za mestoto i ulogata na zdruènijata zaza{ tita na potro{uva~ite vo zakonite za za{tita na potro{uva~i vo izbrani dr -à vi-kandidatki za ~lenstvo vo EU (Srbija, Crna Gora), kako i ~lenki na EU (Slo -ve nija i Hrvatska), so poseben fokus na onie aspekti od zakonskite re{enija koimo ̀ at da se primenat za unapreduvawe na sostojbata vo Makedonija.

3.1.1 Republika Srbija

Zakonot za za{tita na potro{uva~ite na Republika Srbija19 stapi na sila na22.09.2014 godina i pretstavuva najnov zakon za za{tita na potro{uva~ite vo re -gio not. Ovoj Zakon, za razlika od prethodniot, so pove}e ~lenovi ja regulira po -lo` bata, zada~ite i odgovornostite na zdruènijata na potro{uva~i. Zakonotpred viduva zadolìtelno evidentirawe na zdruènijata vo resornoto minister-stvo. Moèbi ovoj poteg bi moèl da se objasni so faktot deka vo Republika Srbija,sè do donesuvaweto na spomenatiot Zakon, kako zdruènija za za{tita na potro {u -va ~ite se proiznesuvaa pove}e od 60 organizacii. Toa go ote`nuva{e identifiku-vaweto na onie koi }e vr{at seriozno zastapuvawe i za{tita na potro{uva~ite, paza konodavecot preku striktna zakonska ramka gi odredi pretpostavkite za funk -cio nirawe, evidentirawe i na~inot na nivnoto deluvawe.

Zakonot, vo ~len 130, opredeluva deka zdruènijata i sojuzite koi gi {titat pot -ro {uva~ite, treba da gi ispolnuvaat slednite uslovi: oblasta na deluvawe da eza{ tita na potro{uva~ite; da se neprofitni i nezavisni; rakovodnoto lice vozdru ̀ enieto da ne e lice vraboteno vo dràven organ ili drug organ od javnata up -ra va na lokalno ili na pokrainsko nivo, rakovodnoto lice vo zdruènieto da ne ena rakovodna pozicija ili vo nadzoren organ na trgovsko dru{tvo. Na ovoj na~in sena maluva mo`nosta od partisko vlijanie, odnosno na vlijanieto na odredeni funk -cioneri ili, pak, trgovski dru{tva (trgovci), {to verojatno bi deluvalo na nezav-isnosta na zdruènieto. So poseben ~len od Zakonot se ureduvaat uslovite za upisvo evidencija (~len 134), a nekoi od uslovite se slednive: prete`nata dejnost nazdruènieto, odnosno sojuzot da e vo oblasta na za{titata na potro{uva~ite i da eak tivno najmalku 3 godini; da raspolaga so soodvetni kadrovski, materijalni i teh -ni~ ki kapaciteti neophodni za objavuvawe na dejnosta; da ima izve{taj za postig-natite rezultati i aktivnosti vo oblasta na za{titata na potro{uva~ite koj godos tavuva do ministerstvoto, kako i soodveten finansiski izve{taj.

Spored ~len 131 od Zakonot za za{tita na potro{uva~ite na Republika Srbija,zdruènijata i sojuzite gi vr{at svoite aktivnosti vo soglasnost so Zakonot i sonivniot statut, a nivnite aktivnosti osobeno opfa}aat: informirawe, edukacija,sovetuvawe i davawe na pravna pomo{ na potro{uva~ite vo ostvaruvaweto na pot -ro {uva~kite prava; primawe, evidentirawe i postapuvawe po prigovorite od pot -ro {uva~ite; sproveduvawe na nezavisni ispituvawa i sporedbeni analizi na kva -li tetot na proizvodite i uslugite i javno objavuvawe na dobienite rezultati, kakoi sproveduvawe na istraùvawa i studii vo oblasta na za{titata na pot ro {u va ~i -te i javno objavuvawe na dobienite rezultati.

2119) „Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 62/2014.

Pri davaweto soveti na potro{uva~ite, ovie zdruènija moraat da go koristatsoft verot na Nacionalniot registar na potro{uva~ki prigovori kade {to gi vne-suvaat àlbite i barawata na potro{uva~ite, kako i na~inot na postapuvawe poniv. So ova, resornoto ministerstvo ima postojan uvid vo brojot i vidot na proble -mite na potro{uva~ite, pri {to moè soodvetno da intervenira so odredeni merkii instrumenti za podobruvawe na nastanatite sostojbi.

Edna od va`nite ingerencii koi im se davaat na zdruènijata e da pokrenat pos tap -ka za za{tita na kolektivniot interes na potro{uva~ite (vo soglasnost so ~len 147)i da gi zastapuvaat interesite na potro{uva~ite vo sudski i vonsudski pos tapki.

Ostvaruvaweto na pravoto da koristat finansiski sredstva od buxetot na dr ̀ a va -ta vo soglasnost so ~len 135, imaat samo zdruènijata, odnosno sojuzite, koi se vpi -{ani vo evidencijata koja ja vodi nadle`noto ministerstvo. Zdruènijata, odnos-no sojuzite vpi{ani vo evidencijata, moàt da konkuriraat so programa od javeninteres za sredstva za poddr{ka od Ministerstvoto. Tie, isto taka, moàt da pok -renat postapka za za{tita na kolektivniot interes na potro{uva~ite (vo soglas-nost so ~len 147) i da gi zastapuvaat interesite na potro{uva~ite vo sudski i von-sudski postapki. Ovie zdruènija, odnosno sojuzi, moàt: da gi zastapuvaat intere-site na potro{uva~ite vo konsultativni tela vo oblasta na za{titata na pot ro {u -va~ite na nacionalno, regionalno i lokalno nivo; da u~estvuvaat vo rabotata narabotnite grupi za podgotovka na propisi i strate{ki dokumenti so koi se uredu-vaat pravata na potro{uva~ite; da imaat pristap do Nacionalniot registar na pot -ro {uva~ki prigovori (~len 139) so cel primawe, evidentirawe i postapuvawe popri govorite na potro{uva~ite; da u~estvuvaat vo rabotata na Sovetot na pot ro -{uva~i (~len 138 od Zakonot).

So ~len 136 se utvrduva na~inot na finansirawe na aktivnostite na evidentira -ni te zdruènija, odnosno sojuzi. Imeno, tie moàt da se finansiraat ili kofinan-siraat od buxetot na Republika Srbija vo soglasnost so Zakonot, Strategijata iPla not na rabota na Vladata. Evropskite i me|unarodnite proekti vo oblasta naza{ titata na potro{uva~ite koi gi vodat evidentiranite zdruènija, odnosnosojuzi, moàt da se kofinansiraat od buxetot na Republika Srbija. Zakonodavecot,isto taka, zabranuva zdruènijata, odnosno sojuzite, da primaat pari~ni i drugisredstva, predmeti, prava i uslugi, osven podaroci so mala vrednost, vklu~itelnoi sekoj oblik na donacija i nepovratna pomo{, od fizi~ki i pravni lica so koi pos-toi sudir na interesi, a osobeno od trgovci ili zdruènija na trgovci, osven voslu~aj na davawe na usluga so nadomest (obuka i sl.) vo soglasnost so Zakonot i sostatutot na zdruènieto, odnosno sojuzot. Vo Zakonot se objasnuva {to se podrazbi-ra pod sudir na interesi vo smisla na stav 5 od ovoj ~len. Imeno, toa e situacija vokoja liceto vo svojstvo na pretstavnik, organ ili ~len na organ na zdruènieto, od -nosno sojuzot, ima privaten, deloven ili drug interes koj vlijae, moè da vlijae iliizgleda kako da vlijae na postapuvaweto na liceto vo navedenoto svojstvo na na~inna koj moè da ja zagrozi nezavisnosta na zdruènijata, odnosno sojuzite, vo ost-varuvaweto na celite za koi se osnovani.

Evidentiranite zdruènija, odnosno sojuzi, se dol`ni da dostavat izve{taj zasvoi te aktivnosti do Ministerstvoto za finansii do 31 mart vo tekovnata godina

22

za prethodnata godina, a Ministerstvoto gi objavuva tie izve{tai na svojata inter-net-stranica.

3.1.2. Crna Gora

Zakonot za za{tita na potro{uva~i na Crna Gora20 (ZZPCG) vo ~len 164 predviduvadeka potro{uva~ite moàt: da osnovaat organizacii na potro{uva~i, vo soglasnostso Zakonot, zaradi za{tita na svoite prava i interesi; da gi {titat interesite napotro{uva~ite vo site ili vo odredeni oblasti; da deluvaat na dràvno i/ili nalokalno nivo. Ponatamu, istiot ~len, stav 3, dozvoluva zdruùvawe na ovie orga-nizacii vo sojuzi zaradi podobro vlijanie vrz politikata za za{tita napotro{uva~ite, kako i zaradi pretstavuvawe i u~estvo vo organi i organizacii nadràvno i/ili lokalno nivo i vo me|unarodni organizacii na potro{uva~i.

^len 166 od ZZPCG taksativno nabrojuva pove}e aktivnosti koi organizaciite mo -àt da gi prezemaat, i toa:

l sovetuvawe na potro{uva~ite so cel informirawe i edukacija za nivnite pra - va i obvrski;

l davawe pomo{ na potro{uva~ite vo re{avawe na sporovi so trgovcite i za{ -tita na kolektivnite interesi na potro{uva~ite;

l vodewe evidencija za primeni prijavi od potro{uva~ite i na prezemenite pos -tapki za nivno re{avawe;

l davawe zabele{ki i predlozi vo postapkata za donesuvawe na propisi koi seodnesuvaat na oblasta na za{titata na potro{uva~ite preku u~estva vo javniraspravi;

l u~estvo vo podgotovkata na Nacionalnata programa i nejzinata realizacija;

l ispituvawe i pravewe sporedbeni analizi na proizvodite preku nazna~eni, od -nosno ovlasteni organizacii, odnosno nazna~eni organizacii za ocenuvawe nausoglasenosta, so zadolìtelno soop{tuvawe na rezultatite vo javnosta;

l sorabotka so soodvetni doma{ni i me|unarodni organi i organizacii koi se za -nimavaat so za{tita na potro{uva~ite.

ZZPCG predviduva deka za sproveduvawe na aktivnostite za sovetuvawe na pot ro -{u va~ite so cel informirawe i edukacija za nivnite prava i obvrski, organizaci-ite na potro{uva~i moàt da osnovaat sovetuvali{ta.

Zakonodavecot bara od organizaciite da ja zapazat transparentnosta preku namet-nuvawe dol`nost javno da go objavat godi{niot izve{taj za rabota zaedno so fi -nan siski izve{taj i da go dostavat do nadle`noto ministerstvoto, najdocna do 31mart vo tekovnata godina za prethodnata godina.

So cel da se za{titi i obezbedi nezavisnosta na organizaciite na potro{uva~i,~len 167 od ZZPCG utvrduva deka organizaciite na potro{uva~i i nivnite sojuzi sene zavisni od organite na vlasta na dràvno i na lokalno nivo, kako i od intere-site na trgovskite dru{tva, politi~kite partii i sindikatite. Kako i vo Zakonotza za{tita na potro{uva~ite na Republika Srbija, se zabranuva licata koi imaat

2320) „Službeni list Crne Gore“, broj 2/2014.

sta tus na dràven slu`benik, kako i lica na rakovodni pozicii vo politi~ki par-tii i sindikati, da imaat rakovodna pozicija vo organite na upravuvawe na organi-zaciite na potro{uva~i i nivnite sojuzi.

Vo soglasnost so ~len 168, organizaciite na potro{uva~i moàt da se finansiraatpreku ~lenarina, kotizacii za organizirawe seminari, konferencii, trkaleznimasi i drugi aktivnosti vo oblasta na za{titata na potro{uva~ite, sredstva odbuxetot na Crna Gora za aktivnosti za za{tita na potro{uva~ite vrz osnova najaven oglas, donacii i drugi sredstva vo soglasnost so zakon. Organizaciite napotro{uva~i ne moàt da koristat nepovratni finansiski sredstva od trgovskidru{tva i drugi u~esnici na pazarot, osven kotizacija za organizirawe seminari isli~ni aktivnosti (vo soglasnost so ~len 168).

Vo pogled na ostvaruvaweto na pravoto da u~estvuvaat na javen oglas za koristewebuxetski sredstva, organizaciite moàt toa pravo da go ostvarat dokolku se vpi -{a ni vo evidencijata na zdruènija na potro{uva~i (~len 165), a so podzakon skiakt Vladata go propi{uva na~inot i postapkata za finansirawe.

So ~len 169 podetalno se ureduva pravoto na organizaciite da gi {titat kolektiv -nite interesi na potro{uva~ite, odnosno, vo soglasnost so ~len 118 od ZZPCG kade{to se ureduva kolektivnata za{tita na pravata na potro{uva~ite, so ~len 169 imse dava pravo na podnesuvawe kolektivna tu`ba. Pravo da podnese kolektivnatu`ba ima organizacija koja e: vpi{ana vo evidencijata od ~len 165 od Za ko not naj-malku edna godina; ima angaìrano najmalku eden diplomiran pravnik so naj malkutri godini rabotno iskustvo; e aktivna i ima ostvareno rezultati vo ob las ta.

Dali gi ispolnuva uslovite da povede kolektivna tu`ba ocenuva nadle`noto min-isterstvo, a ostvarenite rezultati i aktivnostite se dokaùvaat so godi{niot iz -ve{taj na organizacijata. Ministerstvoto do 30 april vo tekovnata godina go utvr-duva spisokot na organizacii na potro{uva~i koi se ovlasteni da podnesuvaat tu` -bi po ~len 118 od ZZPCG, koj se objavuva na internet-stranicata na Minis ter stvo -to. Dokolku im e odzemeno ova pravo, organizaciite se bri{at od listata i toa seobjavuva na ist na~in. Ministerstvoto go dostavuva spisokot od stav 3 od ovoj ~lenna Evropskata komisija, vo rok od 15 dena od denot na nejzinoto utvrduvawe.

3.1.3 Republika Hrvatska

Zakonot za za{tita na potro{uva~ite na Republika Hrvatska21 (ZZPRH) so nekolku~lenovi go ureduva na~inot na funkcionirawe i aktivnostite na organizaciite napotro{uva~i (~len 127, 128 i 129). Spored ZZPRH, potro{uva~ite moàt da osno-vaat zdruènija zaradi promocija i za{tita na svoite prava i interesi. Na zdru -è nijata za za{tita na potro{uva~ite se primenuvaat odredbite na Zakonot so koise ureduva funkcioniraweto na zdruènijata vo Republika Hrvatska.

Zdruènijata za za{tita na potro{uva~ite moàt da se zdruùvaat vo sojuzi zara-di sproveduvawe na politika za za{tita na potro{uva~ite, zaemna poddr{ka iost varuvawe na zaedni~kite interesi na nacionalno i na me|unarodno nivo. Vosvoi te aktivnosti zdruènijata treba da bidat nezavisni od trgovcite, {to se ure-duva so nivniot statut.

24 21) NN br. 41/14 od 31.03.2014.

So ~len 129 se ureduvaat aktivnostite na zdruènijata za za{tita na pot ro {u va -~i te, odnosno tie moàt:

1. da davaat preventivna za{tita po pat na informirawe i sovetuvawe napotro{uva~ite za nivnite prava i obvrski;

2. da sproveduvaat, preku akreditirani laboratorii, sporedbeni testovi naproizvodite i rezultatite da gi objavuvaat vo mediumite;

3. da sproveduvaat, preku akreditiranite laboratorii vo zemjata, a po potreba ivo stranstvo, dopolnitelni ispituvawa na proizvodite koi se plasirani napazarot;

4. da davaat pomo{ na o{tetenite potro{uva~i vo nastapot kon trgovecot;

5. da davaat zabele{ki i predlozi pri donesuvaweto na propisite koi se odne-suvaat na podra~jeto na za{tita na potro{uva~ite;

6. da sproveduvaat i drugi aktivnosti od podra~jeto na za{tita napotro{uva~ite.

Finansiraweto na zdruènijata na potro{uva~i ne e uredeno vo ZZPRH, no za ak -tiv nosta „Informirawe i sovetuvawe na potro{uva~ite za nivnite prava i obvrs-ki” finansiski sredstva se predvideni vo Programata za za{tita na pot ro {u va ~i -te. Sovetuvaweto za za{tita na potro{uva~ite e pomognato i od edinicite na lo -kalnata samouprava koi imaat sledni obvrski:

l informirawe i obrazovanie na potro{uva~ite;

l organizirawe na sovetuvawe na potro{uva~ite;

l inicirawe i pomagawe na proekti na zdruènijata na potro{uva~i;

l u~estvo vo nacionalnata programa za za{tita na potro{uva~ite.

Vo pogled na kolektivnata za{tita na potro{uva~ite, tu`ba za za{tita na kolek-tivnite interesi moè da podnesat ovlasteni tela, me|u koi se i organizaciite napotro{uva~ite.

3.1.4 Republika Slovenija

Zakonot za za{tita na potro{uva~ite na Republika Slovenija (ZZPRS)22 so dva~le na go ureduva funkcioniraweto na organizaciite na potro{uva~i i nivnite ak -tiv nosti. Spored ~len 63 od ZZPRS, organizaciite na potro{uva~ite treba da bi -dat registrirani kako dru{tva ili zdruènija ili drugi organizacii koi ne se zan-imavaat so dohodovna dejnost i se osnovani od strana na potro{uva~ite, a so cel dagi za{titat svoite prava.

Organizaciite na potro{uva~ite se vpi{ani vo registarot na organizaciite napot ro{uva~ite vo Ministerstvoto za ekonomija. Istiot ~len gi utvrduva usloviteza vpi{uvawe na organizaciite na potro{uva~ite vo registarot. Eden od naj zna ~aj -nite uslovi e neutralnosta i nezavisnosta na organizacijata od interesite na da -va telite na stoki i uslugi, {to zna~i deka organizacijata ne moè da dobiva sred-

25

22) Zakon o varstvu potrošnikov („Uradni list RS“, št. 98/04 - uradno prečiščeno besedilo, 114/06 - ZUE, 126/07, 86/09, 78/11, 38/14 in 19/15).

stva od davateli na stoki i uslugi. Drug uslov za upis vo registarot e ispolnuvawe-to na odredeni organizaciski, prostorni i tehni~ki uslovi koi gi propi{uva min-isterot nadleèn za ekonomija, a koi mora da bidat ispolneti od strana na orga-nizacijata za upis vo registarot.

Po predlog od organizaciite na potro{uva~i koi sakaat da bidat izbri{ani, ili poslu`bena dol`nost, moè da se izvr{i bri{ewe od registarot. Dokolku bri{ewetose izvr{uva po slu`bena dol`nost, toa e vo slu~aj koga organizacijata na pot ro {u -va ~ite ve}e ne gi ispolnuva uslovite koi se dadeni za upis.

Potro{uva~kite organizacii registrirani vo Ministerstvoto moàt da se povrzatso drugi organizacii na potro{uva~i so cel aktivno poddrùvawe i promovirawena interesite na potro{uva~kite organizacii na nacionalno i na me|unarodno nivo.

Vo ~len 64 se naveduva deka edno od osnovnite prava na potro{uva~ite, pravoto naobrazovanie, treba da bide zapazeno preku obrazovnite programi za osnovnite isrednite u~ili{ta koi bi trebalo da vklu~uvaat osnovni poznavawa na za{titatana potro{uva~ite. Zakonot im dava mo`nost na organizaciite na potro{uva~ite daso rabotuvaat so obrazovnite institucii, da u~estvuvaat vo podgotovkata na u~eb -nici i da vr{at i drugi obrazovni aktivnosti vo oblasta na za{titata na pot ro {u -va ~ite za potro{uva~ite od site vozrasti.

Zakonot za za{tita na potro{uva~ite na Republika Slovenija gi definira aktiv -nos tite vo domenot na za{titata na potro{uva~ite kako javna usluga koja e vo javenin teres na Republika Slovenija. Aktivnostite vo domenot na za{titata na pot ro -{u va~ite, koi se obezbeduvaat kako javna usluga, se: sovetuvawe na potro{uva~ite,informirawe i edukacija na potro{uva~ite i vr{ewe sporedbeni analizi na pro -iz vodi i uslugi.23

Ovie javni uslugi moè da se izvr{uvaat od strana na javnite vlasti, no moè dabi dat prefrleni za izvr{uvawe od strana na nevladiniot sektor.

Spored Zakonot za za{tita na potro{uva~ite, potro{uva~kite nevladini organi-zacii moàt da davaat javni uslugi, sovetuvawe i edukacija na potro{uva~ite i datestiraat proizvodi i uslugi so koncesija ili javna nabavka. Po isklu~ok, i drugiorganizacii imaat pravo da gi izvr{uvaat ovie funkcii, dokolku gi ispolnuvaatna~elata na nezavisnost i neprofitnost. Javnata usluga moè da ja davaat organi-zacii koi se vneseni vo registarot na potro{uva~ki organizacii vo Ministerstvotoza ekonomski razvoj i tehnologija, ili drugi nevladini organizacii koi se osnovaniso cel za{tita na pravata na potro{uva~ite i koi sproveduvaat istraùvawa idrugi aktivnosti na poleto na za{titata na potro{uva~ite, a moàt da ja dokaàtsvojata neprofitnost, neutralnost i nezavisnost od interesite na pro iz vo di te li -te i davatelite na uslugi. Za javna usluga vo posebna oblast od za{titata na pot -ro {uva~ite moè da bide dodelena koncesija.24

Koncesijata se dodeluva so odluka na Vladata na Republika Slovenija so javen ten-der koj gi definira uslovite za javnata usluga i periodot za koj se dodeluva kon-cesijata. Koncesijata se ureduva so dogovor za koncesija koj go regulira obemot na

26

23) Член 66 од Законот за заштита на потрошувачите на Република Словенија.


javnata usluga, zapo~nuvaweto na javnata usluga, rokot za otkaùvawe na koncesi-jata i finansiskite sredstva {to vr{itelot na javnata usluga }e gi dobie od dona-torot (Vladata).25

3.2. Dobri praktiki za soodvetna vklu~enost na zdruènijata na potro{uva~ite vo strategiite, programite i javnoto finansirawe na za{titata na potro{uva~ite

Organizaciite na potro{uva~ite imaat klu~na uloga vo za{titata na pot ro{u va ~i -te so toa {to gi sovetuvaat potro{uva~ite, gi sledat zakonitostite na pazarite, giidentifikuvaat nedostatocite vo sproveduvaweto na zakonite i obezbeduvaat zas -tapuvawe na potro{uva~ite pri donesuvaweto odluki koi gi zasegaat nivnite in -te resi. Vo nekoi zemji ovie organizacii se vklu~eni i vo sproveduvaweto na za ko -ni te za za{tita na potro{uva~ite. Vo naprednite dràvi-~lenki na EU, pot ro {u -va~ kite organizacii se mnogu mo}ni i aktivni na nacionalno nivo i na nivo na EU,prezemaat aktivnosti za za{tita na potro{uva~ite, gi zastapuvaat nivnite prava igi pretstavuvaat nivnite interesi vo javnite tela, vo procedurite za alternativnore{avawe na sporovi (ADR) ili vo sudskite proceduri protiv prekr{oci na prava-ta, izmama ili ne~esni pazarni praktiki.

Strategijata za odr`liv i inovativen razvoj „Evropa 2020” gi povikuva gra|anite dazemat celosno u~estvo vo vnatre{niot pazar, da kupuvaat proizvodi i uslugi vosite dràvi na EU, no, od druga strana, nivnoto aktivno u~estvo na edinstveniotpa zar e usloveno so jaknewe na nivnite sposobnosti i samodoverba pri kupuvawe naproizvodi i uslugi preku granica, a osobeno na dale~ina (on-lajn).

So samoto toa {to 56% od BDP na EU e rezultat na tro{eweto od strana na pot ro -{u va~ite, strategijata ja naglasuva va`nosta koja tie ja imaat vo stimulirawe narastot i inovaciite vo EU. Evropskata agenda ja konkretizira politikata i ulogatakoja potro{uva~ot treba da ja ima vo ostvaruvaweto na ovie celi. Kako edna od ~e -tirite glavni komponenti vo poddr{kata za ostvaruvawe na ovaa uloga, se nag la suvapotrebata od „nadgradba na znaeweto i razvoj na kapacitetite za poefektivnou~estvo na pazarot i davawe pomo{ na evropskite organizacii na pot ro {u va ~i.” 26

Sovetot na Evropskata unija, isto taka, ja istaknuva vitalnata uloga na organizaci-ite na potro{uva~i koi treba da u~estvuvaat kako zna~aen faktor vo dizajnirawe-to, a potoa i vo implementacijata na sektorskite politiki koi se od klu~no zna ~e -we za potro{uva~ite, osobeno koga se raboti za hranata, energijata, patuvaweto itransportot, domenot na odr`livi proizvodi, digitalni i finansiski uslugi i dr.Sepak, pritoa se naglasuva i deka i pokraj nivnata va`nost vo ispolnuvaweto naovie funkcii, kapacitetot na organizaciite na potro{uva~i zna~itelno varirame |u zemjite-~lenki.27 Evropskata potro{uva~ka agenda naglasuva deka organiza -ciite na potro{uva~i, a osobeno onie koi rabotat na nacionalno nivo, ~estopati

27


26) 'Europe 2020: A strategy for smart, sustainable and inclusive growth', COM(2010)2020, стр. 19. Види исто така и: 'Commission Work Programme 2013',COM(2012)629

27) A European Consumer Agenda - Boosting confidence and growth - Adoption of Council Resolution, 14464/12(2012), стр. 5 и 7.

ne maat resursi i ekspertiza, i nivnata uloga za za{tita na interesite na pot ro {u -va ~ite ne e sekoga{ pravilno prepoznaena.28

Ovaa analiza se potvrduva i od strana na Evropskata organizacija na pot ro {u va -~ite (BEUC) koja, vo svojata „Vizija za potro{uva~ite vo EU do 2020”, veli deka: „Vosite zemji na EU, kako i na nivo na EU, organizaciite na potro{uva~ite nemaat do -vol no sredstva za pokrivawe na {irok opseg oblasti koi se relevantni za pot ro -{u va~ite”.29 Istraùvawe na Evropskata organizacija na potro{uva~ite (BEUC) ut -vrdi deka potro{uva~koto dvièwe vo zemjite-~lenki na EU koi se pridruìja po2004 godina e mo{ne slabo, poddr{kata na javnite vlasti e nedovolna, a ulogata nanevladinite organizacii e ograni~ena.30 Poddr{kata od strana na vladite, ako vo -op{ to postoi, naj~esto se dava za spravuvawe so àlbi od potro{uva~ite, a ne e na -meneta za istraùvawa i razvoj na politiki. Na toj na~in se oslabuva pozicionira -we to na ovie organizacii koi gi zastapuvaat interesite na potro{uva~ite naspro-ti biznis interesite, a so toa se sozdava neramnoteà na silite i mo}ta pome|uovie dva sektora vo op{testvoto.

Imaj}i ja predvid potrebata od poddr{ka na organizaciite na potro{uva~i, vo maj2011 godina, vo Var{ava, od strana na 42 organizacii na potro{uva~i od Evropabe{e usvoena Var{avskata deklaracija.31 Taa sodrì va`ni preporaki do insti-tuciite na EU i nacionalnite vladi za zajaknuvawe na dvièweto na pot ro {u va ~i -te vo Centralna, Isto~na i Jugoisto~na Evropa. Na ovaa konferencija aktivnou~est vuva{e i Organizacijata na potro{uva~ite na Makedonija, kako ~lenka na Ev -ropskata organizacija na potro{uva~ite. Na konferencijata be{e konstatirano de -ka dràvnite institucii i nacionalnite vladi treba da ja prepoznaat va`nataulo ga na potro{uva~ite kako dviè~ka sila na dobro organiziranite, funkcional-ni i konkurentski pazari. Samo koga se dobro informirani i imaat samodoverba,pot ro{uva~ite moàt da pridonesat kon unapreduvawe na kvalitetot na pro iz vo -di te i uslugite i poefikasno funkcionirawe na pazarnata ekonomija.

3.2.1 Programata na EU za za{tita na potro{uva~ite 2014–202032 i polo`bata na zdruènijata na potro{uva~i

So cel da se zajakne samodoverbata vo edinstveniot pazar na EU, kako i znaewetoi mo}ta na potro{uva~ite, nivnata blagosostojba i socijalna inkluzija, preku Re gu -la tivata br. 254/2014, Evropskiot parlament i Sovet, na 26 fevruari 2014 godinaja usvoija multilateralnata Programa za za{tita na potro{uva~ite za periodot

28

28) 'Communication from the Commission: A European Consumer Agenda – Boosting confidence and growth',(SWD(2012)132 final), Section 3.3.; ‘Commission Staff Working Document: On Knowledge-Enhancing Aspects ofConsumer Empowerment 2012-2014’, (SWD(2012) 235 final), стр. 21.

29) EU Consumers’ 2020 Vision, BEUC, 2012.

30) Analysis of the Consumer Movement in Central, Eastern and South Eastern Europe (CESEE). BEUC , 2012,http://www.beuc.eu/publications/x2012_107_hth_cesee_analysis.pdf

31) Policy Recommendations to EU Institutions and National Governments on strengthening the ConsumerMovement in Central, Eastern and South Eastern European Countries, Warsaw 2011 Declaration

32) Regulation (EU) No 254/2014 of the European Parliament and of the Council of 26 February 2014 on a mul-tiannual consumer programme for the years 2014–20 and repealing Decision No 1926/2006/EC, OJ L 84

2014–2020 (Programa). Iako 188,8 milioni evra za nejzina implementacija se dvae-setprocentno zgolemuvawe vo sporedba so prethodnata programa za periodot2007–2013 g., Evropskata organizacija na potro{uva~ite, sepak, komentira{e dekaovoj buxet e mnogu mal vo sporedba so vkupniot buxet na EU. Taka, predvidenite 22miliona evra godi{no pretstavuvaat 0,017% od vkupniot buxet na EU, odnosno EUgodi{no po potro{uva~ „tro{i” 0,047 evra, {to e pomalku od 5 centi po potro{uva~.

Programata na EU za za{tita na potro{uva~ite, 2014–2020, treba da ja pomogne po -li tikata za za{tita na potro{uva~ite, da im pomogne na gra|anite da gi uìvaatpra vata kako potro{uva~i i aktivno da u~estvuvaat na edinstveniot pazar.

Op{tata cel na Programata e da se obezbedi visoko nivo na za{tita na pot ro {u -va ~ite za potro{uva~ot da zazeme centralno mesto na vnatre{niot pazar. Prog ra -ma ta treba da pridonese za za{tita na zdravjeto, bezbednosta, pravnite i ekonom-skite interesi na potro{uva~ite, kako i promovirawe na nivnoto pravo na in for -mi rawe, edukacija i organizirawe so cel da si gi za{titat svoite interesi i vo ob -las ta na drugite politiki. Dràvite-~lenki treba da go nadopolnuvaat, pod dr ̀ u -va at i da go sledat ostvaruvaweto na ovaa Programa.

Op{tata cel na Programata na EU za za{tita na potro{uva~ite, 2014–2020, }e sepos tigne preku slednite specifi~ni celi:

l Bezbednost: da se konsolidira i da se zajakne bezbednosta na proizvodite pre -ku efektiven nadzor na pazarot vo Unijata. Ovaa cel }e se meri osobeno prekuaktivnostite i efektivnosta na sistemot na EU za brzo predupreduvawe zaopasni proizvodi za {iroka potro{uva~ka (RAPEX).

l Informirawe i edukacija na potro{uva~ite, kako i poddr{ka na organizaci-ite na potro{uva~ite: da se podobri obrazovanieto, informiraweto na pot -ro {uva~ite i svesta za nivnite prava, da se razvie baza na dokazi za pot ro -{u va~kata politika i da se obezbedi poddr{ka na organizaciite na pot ro {u -va ~ite, vklu~uvaj}i gi i zemaj}i gi predvid specifi~nite potrebi na ranli vi -te potro{uva~i.

l Prava i nivna za{tita: razvivawe i zajaknuvawe na pravata na potro{uva~itei podobruvawe na pristapot do pravdata preku ednostavna, efikasna, celis -hodna i niska cena za nadomest pri poveduvawe postapka, vklu~uvaj}i go i al -ternativnoto re{avawe na sporovi.

l Zajaknuvawe na poddr{kata na potro{uva~ite za sovetuvawe: osobeno preku te -lata za davawe soveti na potro{uva~ite i poefikasna sorabotka pome|u mre -à ta na evropskite potro{uva~ki centri.33

29

33) Европските потрошувачки центри, или European Consumer Centres (ECC), основани во сите 28 земји-членки на ЕУ, како и во земјите на ЕЕА (Норвешка и Исланд). Oд 2005 до 2015 година овие центри при-миле повеќе од 650.000 барања за информации за правата на потрошувачите и им помогнале на повеќеод 300.000 потрошувачи.

3.2.2. Izbrani dràvi-~lenki na EU – vklu~enost na zdruènijata na potro{uva~ite vo strategiite, programite i javnoto finansirawe na za{titata na potro{uva~ite

Najgolem del od dràvite-~lenki na Evropskata unija izdvojuvaat zna~itelni fi -nan siski sredstva za poddr{ka na funkcioniraweto na potro{uva~kite organiza -cii. Kako {to e prikaàno vo grafikonot podolu, vo koj se vklu~eni podatoci odiz brani zemji, vakvite sredstva se dviàt od 24 do 1.847 evra na 1.000 ìteli.34

Vakvata statistika ne go vklu~uva izdvojuvaweto na nadnacionalno nivo od stranana Evropskata unija koja, isto taka, poddrùva zdruènija na potro{uva~i. Naj go -lema poddr{ka dobivaat potro{uva~kite organizacii na Luksemburg, ObedinetotoKralstvo i Germanija, kade {to javnoto finansirawe iznesuva nad 1.000 evra na1.000 ìteli. Od druga strana, pak, vo zemjite od Isto~na Evropa, ovoj iznos e pod50 evra na 1.000 ìteli. Javnoto finansirawe, vo prosek, se zgolemuva od godinavo godina, {to se gleda kaj onie zemji kade {to ovie podatoci se pribiraat redovnood 2010 godina.

Grafik 1.

Nacionalno javno finansirawena potro{uva~ki organizacii vo2013 (vo EUR na 1000 ìteli)

Izvor: Consumer Conditions Scoreboard: Consumers at home in the Single Market, Evropska komisija, 2015; Nacionalna programa za za{tita na potro{uva~ite za periodot 2013–2016

na Republika Hrvatska

Nakratko }e go razgledame primerot na Germanija, kako edna od dràvite-~lenki naEU so najvisok iznos na javno finansirawe na potro{uva~kite organizacii. Od go -vor no za potro{uva~kite politiki e Federalnoto ministerstvo za pravda i za{ titana potro{uva~ite koe se griì za obezbeduvawe na potro{uva~ki informacii, jak -ne we na svesta na potro{uva~ite, vr{ewe potro{uva~ko istraùvawe, sproveduva -we na za{tita na potro{uva~ite, kako i finansirawe na Federacijata na germans-ki potro{uva~ki organizacii (Verbraucherzentrale Bundesverband) i Pot ro {u va~ kataor ganizacija za testirawe na proizvodi i ispituvawe na uslugi (Stiftung Warentest).

Federacijata na germanskite potro{uva~ki organizacii (VZBV) e nevladina orga-nizacija koja obedinuva 41 germansko potro{uva~ko zdruènie. Taa gi pretstavuvainteresite na potro{uva~ite vo javnosta i pred zakonodavnata vlast, privatniotsektor i gra|anskoto op{testvo. Federacijata pridonesuva vo za{titata na pot ro -{u va~ite so zastapuvawe i vodewe kampawi na nacionalno i na evropsko nivo, pre -zemawe kolektivni pravni aktivnosti vo ime na potro{uva~ite i obezbeduvaweprofesionalni obuki. 16 potro{uva~ki centri vo germanskite pokraini, koi se

30 34) Consumer Conditions Scoreboard: Consumer at home in the Single Market – 2015 edition

~len ki na VZBV, davaat potro{uva~ki soveti na regionalno nivo. Pokrainite gofi nansiraat funkcioniraweto na ovie potro{uva~ki centri. Najgolem del od pri-hodite na VZBV doa|aat od Federalnoto ministerstvo za pravda i za{tita na pot -ro {uva~ite – okolu 9 milioni evra kako godi{na institucionalna poddr{ka. VZBVse finansira i od proektni donacii od drugi federalni ministerstva. Taka, VZBVe korisnik ili koristel sredstva od Federalnoto ministerstvo za semejni raboti(proekt za promovirawe na potro{uva~kite prava vo uslugite na smestuva~ki us ta -no vi za stari i lica so popre~enost), Federalnoto ministerstvo za hrana i zem jo -delstvo (proekt za razvoj na portal za informacii za ozna~uvawe na hranata), Fe -de ralnoto ministerstvo za ekonomija i energetika (proekt za potro{uva~ki sove-todavni centri za energija), Federalnoto ministerstvo za ìvotna sredina (proektza sproveduvawe na kampawa za pottiknuvawe na potro{uva~ite da gi namalatemisiite na jaglerod dioksid), Federalnoto ministerstvo za obrazovanie (proektza razvivawe na intranet na VZBV i regionalnite potro{uva~ki centri). Vo 2011go dina, VZBV primil donacii od 7,5 milioni evra za sproveduvawe proekti.35

Fon dacijata za testirawe proizvodi (Stiftung Warentest), e osnovana kako nezavisnafondacija so cel da im pomaga na potro{uva~ite preku davawe nezavisni i objek-tivni informacii zasnovani na sporedbeni testovi na proizvodi i ispituvawe nauslugi. Stiftung Warentest gi objavuva rezultatite od testovite vo dva potro{uva~kimagazina – od koi edniot e specijaliziran za finansiski uslugi – a proizvodite iuslugite gi ocenuva so mislewa koi se dviàt od „mnogu dobro” do „nezadovolitel-no”. Federalnata vlada na Germanija ima pridoneseno so osnova~ki kapital nafondacijata, a vo 2014 g. godi{niot prihod na organizacijata samo od investirawe-to na ovoj kapital iznesuval 1,9 milioni evra. Pokraj pridonesot vo vid na osno-va~ki kapital na fondacijata, federalnata vlada na Germanija dava i godi{nidonacii koi vo 2014 godina nadminuvale 6,5 milioni evra. Od ovoj iznos, 5,5 mil-ioni evra bile obezbedeni od Federalnoto ministerstvo za pravda i za{tita napotro{uva~ite kako kompenzacija za toa {to Stiftung Warentest vo svoite publikaciine vklu~uva reklami od delovniot sektor – praksa {to ja garantira nezavisnostana fondacijata od trgovcite. Stiftung Warentest dobiva i godi{ni donacii od Fe de -ral noto ministerstvo za obrazovanie nameneti za finansirawe na testiraweto naob razovnite uslugi – koi vo 2014 g. iznesuvale nad 1 milion evra.36

Vredno e da se spomne u{te edna specijalizirana organizacija na potro{uva~i vo Ger -manija – Fondacijata za privatnost i za{tita na podatoci (Stiftung Datenschutz). Ovaaneprofitna fondacija e formirana so 10 milioni evra osnova~ki kapital, dodeleniod federalnata vlada na Germanija. Ima za cel da gi informira i educira pot ro {u -va ~ite za za{tita na nivnata privatnost i podatoci, a se planira vo id nina da kreirai znak ili sertifikat za privatnost i za{tita na li~nite podatoci {to treba da giinformira potro{uva~ite pri donesuvaweto na nivnite pot ro {u va~ki odluki.37

Germanija nema strate{ki dokument vo odnos na politikata za za{tita na pot ro {u -va ~ite, no odredeni soznanija za planirani promeni vo javnata politika kon ger-

31

35) Веб-сајт на VZBV, http://en.vzbv.de/

36) Веб-сајт на Stiftung Warentest, https://www.test.de/

37) Веб-сајт на Stiftung Datenschutz, https://stiftungdatenschutz.org/

manskite zdruènija na potro{uva~i moè da se dobijat so analiza na spogodbata od2013 g. za koalicirawe me|u politi~kite partii Hristijansko-demokratska unija(CDU), Hristijansko-socijalna unija (CSU) i Socijaldemokratska partija (SPD). Vodelot nasloven „Za{tita na potro{uva~ite”, koaliciskite partneri se obvrzuvaat dagi zgolemat buxetskite donacii kon VZBV i Stiftung Warentest, da go zgolemat kapita -lot na Stiftung Warentest i da ja integriraat Stiftung Datenschutz vo Stiftung Waren test.38

Vo prodolènie e daden pregled na vklu~enosta na zdruènijata na potro{uva~itevo nacionalnite politiki za za{tita na potro{uva~ite vo Slovenija i Hrvatska –kako zemji koi moàt da bidat porealisti~en reper za Makedonija. Pritoa, anali -ziran e i iznosot na sredstvata {to ovie dve zemji gi izdvojuvaat od dràvniot bu -xet za finansirawe na aktivnostite na potro{uva~kite organizacii.

Parlamentot na Slovenija vo 2012 godina ja usvoi Rezolucijata za Nacionalnataprograma za za{tita na potro{uva~ite, 2012–2017 godina39. Nacionalnata programaza za{tita na potro{uva~ite vklu~uva principi i celi na politikite za za{titana potro{uva~ite, aktivnosti za za{tita na potro{uva~ite, vidovi aktivnosti napoleto na za{tita na potro{uva~ite koi }e bidat izvr{eni so koncesii, pribli`nasuma na sredstva za sproveduvawe na aktivnostite od Nacionalnata programa, kakoi za finansirawe na funkcioniraweto i razvojot na organizaciite na potro{uva~i.Vrz osnova na Nacionalnata programa, sekoja vtora godina se donesuvaat dvo go di{ -ni planovi za sproveduvawe, koi se usvojuvaat od Vladata na Republika Slovenija.Planovite utvrduvaat merki za za{tita na potro{uva~ite, nositeli na merkite,po sakuvani efekti, merlivi indikatori za sledewe na efektite od sprovedenitemerki i finansiskite resursi za sproveduvawe na merkite, vklu~itelno i onie koise finansirani ili kofinansirani od dràvniot buxet.40

Kako {to e definirano vo Nacionalnata programa, dràvata }e go prenese na ne -vla diniot sektor sproveduvaweto na definiranite javni uslugi vo oblasta na za{ -titata na potro{uva~ite, i toa sovetuvawe, sporedbeno testirawe na proizvodi ius lugi, edukacija i informirawe na potro{uva~ite – vklu~itelno i izdavawe napot ro{uva~ki magazini. „Javnoto u~estvo vo formulacijata na potro{uva~kite po -li tiki pridonesuva za podobro sproveduvawe, a so toa i podobra regulacija, {toda va ~uvstvo na doverba vo dràvnite institucii i vo usvoenite merki.” 41

Mi nisterstvoto za ekonomski razvoj i tehnologija go promovira razvojot i rabo te -we to na nevladinite potro{uva~ki organizacii i dava koncesii ili obezbeduvako finansirawe na javni uslugi izvr{eni od niv.42

Dosega resornoto Ministerstvo ima objaveno pove}egodi{ni tenderi za kofinan-sirawe na potro{uva~ki magazini (36.000 EUR godi{no), sovetuvawe (90.000 EUR go -

32

38) Deutschlands Zukunft gestalten: Koalitionsvertrag zwischen CDU, CSU und SPD, 18. Legislaturperiode, 2013, стр. 125.

39) ReNPVP12-17


41) 6.2.1 „Јавни услуги за заштита на потрошувачите“, Резолуција за Националната програма за заштита на потрошувачите 2012–2017.

42) 3.3.1 „Министерства“, Резолуција за Националната програма за заштита на потрошувачите, 2012–2017.

di{no), informirawe na potro{uva~ite vo vrska so potro{uva~ki krediti (30.000EUR), kako i za sproveduvawe na sporedbeni potro{uva~ki testovi (70.000 EUR).

Pokraj ova, Nacionalnata programa za za{tita na potro{uva~ite, 2012–2017, seobvrzuva deka Slovenija }e ja poddrì rabotata i razvojot na potro{uva~kiteorganizacii i preku pokrivawe na tro{ocite za nivnoto osnovno rabotewe,43 i toatro{oci za:

l godi{na ~lenarina vo potro{uva~ki organizacii koi rabotat na nivo na EU i naglobalno nivo (BEUC, ANEC, Consumers International);

l u~estvo vo Potro{uva~kata konsultativna grupa na Evropskata komisija (Eu ro -pean Consumer Consultative Group) i drugi komisii i rabotni grupi osnovani odEU, ako ovie sredstva ne gi obezbeduva direktno Evropskata komisija ili dru -gi tela na EU;

l u~estvo vo podgotovkata na relevantna potro{uva~ka legislativa na nacio nal -no nivo i na pozicijata na Slovenija kon voveduvawe na pravni akti na EU(studii i istraùvawa);

l aktivno u~estvo vo postojani konsultativni tela na nacionalno nivo.

Nacionalnata programa zacrtuva i prodolùvawe na kofinansiraweto na Ev rop -ski ot potro{uva~ki centar (EPC) vo Slovenija koj nudi besplatni informacii ipomo{ na potro{uva~ite pri prekugrani~ni kupuvawa.44 Odgovornostite na EPC }egi sprovedat potro{uva~kite nevladini organizacii koi }e bidat izbrani vrz os -nova na javen povik za pove}egodi{en period.

Vo Hrvatska, Nacionalnata programa za za{tita na potro{uva~ite za periodot2013–2016 predviduva partnerstvo na Ministerstvoto za ekonomija na RepublikaHrvatska i zdruènijata za za{tita na potro{uva~ite vo realizacija na proekti zainformirawe, edukacija i sovetuvawe na potro{uva~ite.

Dràvniot buxet na Republika Hrvatska predviduva finansiska poddr{ka za rea -li zacija na proekti na zdruènijata za za{tita na potro{uva~ite. Pritoa, konti -nui rano od 2005 g. se raspi{uvaat konkursi vrz osnova na koi se dodeluvaat sred-stva od buxetot na Hrvatska za finansiska poddr{ka za realizacija na proekti nazdruènijata za za{tita na potro{uva~ite. Vo ovoj period buxetot gi finansira iso vetodavnite aktivnosti na organizaciite na potro{uva~ite, preku ~etiri re gio -nalni sovetuvali{ta koi rabotat vo ramkite na zdruènijata za za{tita na pot ro -{u va~ite vo Zagreb, Osijek, Pula i Split. Godi{no, od buxetot na Hrvatska se izd-vojuvaat okolu 172.000 evra za ovaa namena, a prostorot za rabota na so ve tu va li{ -tata go obezbeduvaat lokalnite vlasti. Vo ~etirite sovetuvali{ta se vraboteni 9lica so polno rabotno vreme, no ponekoga{ se koristat golem broj na nadvore{nikonsultanti za odredeni oblasti (na primer, elektronski komunikacii, finansis-ki uslugi, komunalni uslugi i energetski dejnosti). Vo periodot 2010–2012, sovetu-vali{tata davale 19.500–22.500 soveti godi{no, so trend na porast koj se dolì na

33

43) 6.2.3 „Поддршка на работата на невладините потрошувачки организации“, Резолуција за Националната програма за заштита на потрошувачите, 2012–2017.

44) Вакви оперативни центри постојат во сите 28 држави-членки на ЕУ, Норвешка и Исланд.

zajaknatata svest na potro{uva~ite za potrebata da baraat za{tita na svoite pra -va, kako i na doverbata {to ja steknale vo rabotata na sovetuvali{tata.45

Sovetuvali{tata prifa}aat barawa na potro{uva~ite za sovet ili pomo{ prekute lefon, elektronska po{ta, po{ta, li~ni poseti ili Centralniot informaciskisis tem za za{tita na potro{uva~ite46 (CISZP). Preku CISZP, isto taka, se primaatba rawata na potro{uva~ite, a gi povrzuva me|usebno sovetuvali{tata so Mi nis -terstvoto za ekonomija, Dràvniot inspektorat i golem broj drugi dràvni organii institucii nadle`ni za sproveduvawe na oddelni sektori od oblasta na poli-tikata za za{tita na potro{uva~ite. Tro{ocite za vospostavuvawe i odrùvawe naovoj sistem gi pokriva Ministerstvoto za ekonomija. CISZP ovozmoùva pobrzo re -{avawe na àlbite na potro{uva~ite, i sozdava statisti~ka baza na podatoci vrzosnova na koja se sledat povredite na pravata na potro{uva~ite vo odredeni sek-tori {to e biten pokazatel za prezemawe na soodvetni merki od strana na nad -le`nite organi. So Programata e predvideno i vospostavuvawe na edinstven tele-fonski broj za potro{uva~i koj gi povrzuva organizaciite koi gi sovetuvaat pot ro -{u va~ite, voveduvawe obvrska sovetuvali{tata da angaìraat i pravnik kako so -vet nik, kako i specijalizacija i kontinuirano zajaknuvawe na stru~niot kapacitetpreku razli~ni vidovi edukacija koja ja organiziraat stru~ni tela vo Hrvatska i voEvropskata unija.

3.2.3. Izbrani dràvi-kandidatki za ~lenstvo vo EU – vklu~enost na zdruènijata na potro{uva~ite vo strategiite, programite i javnoto finansirawe na za{titata na potro{uva~ite

Vo Crna Gora, Nacionalnata programa za za{tita na potro{uva~ite za periodot2012–2015, posvetuva vnimanie na zajaknuvaweto na sorabotkata so gra|anskite or ga ni -za cii koi se vklu~eni vo sproveduvaweto na politikite za za{tita na pot ro {u va~ite,kako preku nivno u~estvo vo podgotovkata na Nacionalnata programa, taka i prekuobez beduvawe na poddr{ka za sproveduvawe na aktivnosti od soodvetniot akciskiplan.

Predvideno e nevladinite organizacii za za{tita na potro{uva~ite da sproveduvaataktivnosti za informirawe so cel da se podobri sostojbata na potro{uva~ite na pa -za rot. Pritoa se predviduva organizaciite, so stru~na poddr{ka od Ministerstvoto zaeko nomija, da izrabotat plan za informirawe na potro{uva~ite vo ramkite na pret -hodno vospostavenite rubriki vo edno nacionalno radio i eden dneven vesnik, so celnatamo{no unapreduvawe na sodrìnata, kako i voveduvawe na temata za za{tita napotro{uva~ite vo programite na drugi mediumi – vklu~itelno i javniot radio-TV ser -vis. Vo periodot na prethodnata programa (2008–2011 g.), od buxetot na Crna Gora bilealocirani 77 000 evra za dvete gra|anski organizacii za za{tita na potro{uva~ite.

Vo Srbija, Strategijata za za{tita na potro{uva~ite za periodot 2013–2018 pred-viduva zajaknuvawe na relevantnite ~initeli, vklu~uvaj}i gi i organizaciite napotro{uva~ite, za aktivno i dobrovolno u~estvo vo za{titata na potro{uva~ite.

34

45) „8.4.1 Проекти наменети за здруженијата за заштита на потрошувачите“, Национална програма за заштита на потрошувачите за периодот 2013–2016.

46) https://prijava.mingo.hr/CD/prijava.jsp

Stra tegijata potencira deka razli~nite mo`nosti za pravna za{tita na pot ro {u -va ~ite, vklu~uvaj}i gi i postapkite za za{tita na kolektivnite interesi na pot ro -{u va~ite koi bi moèle da gi pokrenuvaat zdruènijata na potro{uva~i, }e prido -nesat za podobra implementacija na Zakonot za za{tita na potro{uva~ite. So celda se realiziraat spomnatite aktivnosti na zdruènijata, predvideno e voveduva -we na mehanizmi za finansirawe na re{avaweto na problemite na potro{uva~ite,kako i na samite zdruènijata na potro{uva~i, me|u drugoto, i preku podobar pris -tap do pravna pomo{ i osloboduvawe od sudskite taksi.

Strategijata predviduva vospostavuvawe na jasni kriteriumi za nezavisnost i rep re -zen tativnost na zdruènijata na potro{uva~i, kako i zgolemuvawe na u~estvoto na zdru -è nijata na potro{uva~i vo kreiraweto na politikata za za{tita na pot ro {u va~ite.47

Kriteriumite za reprezentativnost se od zna~ewe za zdruènijata: da gi pretstavuvaatpotro{uva~ite vo sudska postapka i vonsudsko re{avawe na spo rovi; da gi zastapuvaatpravata i interesite na potro{uva~ite vo sovetodavni te la, kako {to e Nacionalniotsovet, da imaat pravo da konkuriraat za buxetski sred stva i da dobijat poddr{ka od re -levantni institucii za konkurirawe za sredstva od me|unarodni fondovi. Strategijatapredviduva kriteriumite za nezavisnost i reprezentativnost na zdruènijata na pot -ro {uva~ite da se vovedat so iz me ni na Zakonot za za{tita na potro{uva~ite.

Predvidena e i raspredelba na sredstva od buxetite na site nivoa za onie zdru ̀ e -nija na potro{uva~i koi gi ispolnuvaat predloènite kriteriumi, vklu~itelno ida se vpi{ani vo registarot na potro{uva~ki organizacii. Od 2011 godina, Mi nis -terstvoto za trgovija, turizam i telekomunikacii na Republika Srbija sproveduvaprog rama za poddr{ka na rabotata na regionalnite sovetuvali{ta za za{tita napot ro{uva~ite. Celta na ovaa programa e da sozdade mreà na regionalni sovetu-vali{ta, upravuvani od registrirani potro{uva~ki organizacii i da ja podobriza{ titata na potro{uva~ite preku obezbeduvawe na podobri informacii, sovetu-vawe i pravna pomo{. Programata se sproveduva preku povik za raspredelba nasred stva za period od 12 meseci, a za ovie sredstva apliciraat registriranitepot ro{uva~ki organizacii. Edna od potro{uva~kite organizacii se izbira vo sog -lasnost so predvidenite uslovi so zakon i so povikot, za da upravuva so regional-noto sovetuvali{te. Programata koja se sproveduva so ovie sredstva vklu~uva i ak -tivnosti povrzani so informirawe i edukacija na potro{uva~ite za nivnite prava,sovetuvawe na potro{uva~ite vo specifi~ni situacii, pomo{ za re{avawe na od -reden problem, zastapuvawe za pravata i interesite na potro{uva~ite vo sudski ivonsudski postapki, sproveduvawe na istraùvawa vo oblasta na za{titata na pot -ro{uva~ite i odrùvawe na elektronska baza na potro{uva~ki àlbi, vo soglas-nost so Nacionalniot registar za prigovori na potro{uva~i. Vo 2015 godina, Prog -ramata za informirawe, sovetuvawe i davawe pravna pomo{ na potro{uva~iteima {e buxet od okolu 123 000 evra, izdvoen od Ministerstvoto za trgovija, turizami telekomunikacii na Republika Srbija.48 Ministerstvoto, vrz osnova na javen kon -

35

47) Активности 5.4 и 5.5.

48) Закон за буџет на Република Србија за 2015 година („Службени гласник РС”, број 142/14), економскакласификација 481- Дотации за невладини организации, Програма 1506 Уредување и надзор на системотво областа на трговијата, услугите и заштитата на потрошувачите во делот на Програмските активности1506-0003 Јакнење на заштитата на потрошувачите.

kurs za finansirawe na programi od javen interes vo oblasta na za{titata na pot -ro {uva~ite, izbra programi na pet zdruènijata na potro{uva~i koi upravuvaat sosovetuvali{ta vo 4 regionalni centri: Belgrad (dva centra) – upravuvani od Na -cio nalnata organizacija na potro{uva~ite na Srbija (NOPS) i „Efektiva”, Kra gue -vac (za regionot na [umadija i Zapadna Srbija) – upravuvan od Organizacijata napot ro{uva~i na Kraguevac (NOPS), Novi Sad (za Vojvodina) – upravuvan od Aso ci -ja cijata za za{tita na potro{uva~i na Vojvodina (NOPS) i Ni{ (za regionot na Is -to~ na i Ju`na Srbija) – upravuvan od „Forum”.

Za 2016 godina, obezbedeni se sredstva vo iznos od okolu 122 000 evra koi }e bidatdod eleni na zdruènijata na potro{uva~ite vrz osnova na javen konkurs, po zavr -{u vaweto na prethodnite programi ~ija{to realizacija e vo tek.49 Celta na kon kur -sot e da gi poddrì programite koi }e bidat sprovedeni od zdruènijata za za{ ti tana potro{uva~ite, a koi }e pridonesat kon unapreduvawe na za{titata na pot ro {u -va ~ite vo Republika Srbija i jaknewe na kapacitetot na zdruènijata na pot ro {u -va~i. Pokonkretno, tuka se vbrojuvaat: poddr{ka na programite na zdruènijata napot ro{uva~i za aktivnosti za informirawe i edukacija na potro{uva~ite za niv -ni te prava, sovetuvawe na potro{uva~ite, davawe pomo{ na potro{uva~ite vo re -{a vawe konkretni problemi, zastapuvawe na pravata i interesite na pot ro {u va -~i te vo sudski i vonsudski postapki (vklu~itelno i pomo{ vo pi{uvaweto na pod-nesocite – opomena pred tu`ba, tu`ba i dr.), sproveduvawe na istraùvawa vooblasta na za{titata na potro{uva~ite (anketi za poznavaweto na pravata na pot -ro {uva~ite, sporedbeni analizi na kvalitetot na proizvodite i uslugite i dr.),ka ko i vodewe na elektronska baza na potro{uva~ki prigovori koja zadolìtelnovklu ~uva i koristewe na Nacionalniot registar na potro{uva~ki prigovori.

36

49) Закон за буџет на Република Србија за 2016 година („Службени гласник РС”, број 103/15), Програма 1506 Развој на трговијата и заштитата на потрошувачите, во делот на Програмските активности 1506-0007 Поддршка на програмите на здруженијата на потрошувачи.

4. Zaklu~oci i preporaki

Zaklu~ok 1. Pravnata ramka vo Makedonija ne nudi dovolna osnova zdruèni-jata na potro{uva~ite precizno da se identifikuvaat i razgra -ni~at od ostanatite zdruènija, vklu~itelno i vo pogled na izbeg-nuvawe sudir na interesi i apriori steknuvawe na statusot na or -ga nizacii od javen interes.

Preporaka 1.1. Da se vovede zakonsko regulirawe na slu~aite koi moè da do -ve dat do sudir na interesi vo zdruènijata na potro{uva~ite.Pred sè, potrebna e zabrana zdruènijata na potro{uva~ite dastek nuvaat finansiski sredstva direktno od trgovcite – {to eosnoven me|unarodno prifaten princip na potro{uva~koto dvi ̀ e -we – osven vo slu~aj na pokrivawe na kotizacija za organiziraweseminari i sli~ni aktivnosti. Toa }e go namali rizikot za sudirna interesi i negativno vlijanie na delovniot sektor vo ostvaru-vaweto na misiite na zdruènijata na potro{uva~ite. Za da seizbegne sudir na interesi pri finansiraweto na zdruènijata odbuxetot na Republika Makedonija, potrebno e Zakonot za za{titana potro{uva~ite da zabrani nivniot zastapnik da bide adminis-trativen slu`benik, izbrano ili imenuvano lice, ili da bide narakovodni pozicii vo politi~ki partii.

Preporaka 1.2. Da se izmeni i dopolni Zakonot za za{tita na potro{uva~iteso cel voveduvawe na registar na zdruènija na pot ro {u va ~i -te koj }e go vodi resornoto Ministerstvo za ekonomija. Vo sog -lasnost so iskustvata od Srbija, Crna Gora i Slovenija, kako ikri teriumite za organizacii od javen interes od ~len 75 na Za ko -not za zdruènija i fondacii, zdruènijata na potro{uva~ite bitrebalo da se zapi{uvaat vo registarot vrz osnova na sledniveuslovi: za{titata na potro{uva~ite e glavna prihodna {ifra voraboteweto; zdruènieto e aktivno najmalku 3 godini vo taa ob -last; raboteweto i dejstvuvaweto e naso~eno kon po{irokata jav -nost i kon interesite na zaednicata; raspolaga so kadrovski ka -pa citeti neophodni za vr{ewe na dejnosta; ima soodvetni finan-siski resursi, odnosno vkupna vrednost na imotot ili godi{enpri hod od minimum 1.500 evra vo denarska protivvrednost sporedkursot na Narodnata banka na Republika Makedonija; ima pro pi -{a no pravila za sudir na interesi i za obezbeduvawe na trans-parentnost i javnost vo raboteweto; zdruènieto ne prima finan-siski sredstva direktno od trgovci, osven kotizacija za organi zi -rawe seminari i sli~ni aktivnosti; ima izve{taj za postignatitere zultati i aktivnosti vo oblasta na za{titata na potro{uva~itekoj go dostavuva do resornoto ministerstvo, kako i soodveten fi -nan siski izve{taj za sredstvata {to gi koristi vrz osnova na na -cionalnata programa za za{tita na potro{uva~ite do nadle`nite

37

organi koi dodeluvaat sredstva vo soglasnost so programata; zas -tap nikot na zdruènieto nema status na administrativen slu` be -nik, izbrano ili imenuvano lice, i ne e na rakovodni pozicii vopo liti~ki partii.

Preporaka 1.3. Da se vovede traen status na organizacija od javen interes zazdru ̀ enijata na potro{uva~ite. ^len 74 od Zakonot za zdru ̀ e -nija i fondacii ve}e propi{uva deka za{titata na potro{uva~itee dejnost od javen interes, no zdruènijata na potro{uva~itetreba da podnesat barawe za Vladata da im go opredeli statusotna organizacii od javen interes, namesto da go steknuvaat apriori.So voveduvawe na registar na zdruènija na potro{uva~i (vidipre poraka 1.2) – koj }e gi vklu~uva i kriteriumite za organizaciiod javen interes od Zakonot za zdruènija i fondacii – site zdru -ènija na potro{uva~ite treba so vpi{uvawe vo registarot da gosteknuvaat vakviot status. Za toa da se ostvari, potrebno e da sere vidiraat ~lenovite 76 i 79 od Zakonot za zdruènija i fonda -cii. Dopolnitelno, steknuvaweto so vakov status treba da ovozmo -ì polzuvawe na dano~nite pottiknuvawa za site donacii i spon-zorstva naso~eni kon zdruènijata na potro{uva~ite. Imeno, voZakonot za donacii i sponzorstva vo javnite dejnosti, potrebno eda se vovede odredba so koja }e se utvrdi deka site donacii isponzorstva naso~eni kon gra|anskite organizacii so status odjaven interes se nameneti za ostvaruvawe na javniot interes, bezda treba da se potvrduva javniot interes za sekoja donacija i spon-zorstvo poedine~no. Isklu~ok od vakvata odredba treba da se nap -ravi samo vo slu~aite koga samata organizacija }e navede prekuda no~nite bilansi deka odredena donacija/sponzorstvo bila na -me neta za ostvaruvawe na sporedna dejnost koja ne e od javen in te -res ili na dejnost za koja nema status na organizacija od javen in -te res. Pokraj ova, za da se usoglasi so Zakonot za zdruènija ifon dacii, Zakonot za za{tita na potro{uva~ite treba da se do -pol ni za za{titata na potro{uva~ite da ja definira kako dejnostod javen interes.

Zaklu~ok 2. Delokrugot na zdruènijata na potro{uva~ite ne gi opfa}a seopfat-no potrebite na site kategorii potro{uva~i, pred s¢, vo sferata naob razovanieto, za{titata na ranlivite potro{uva~i i zag ro ze ni tepot ro{uva~i pri koristeweto na uslugi od op{t ekonomski interes.

Preporaka 2.1. Zakonot za za{tita na potro{uva~ite da propi{e mo`nost zdru -ènijata na potro{uva~ite da sorabotuvaat so obrazov nite in -sti tucii, da u~estvuvaat vo podgotovka na u~ebnici, pri ra~ ni -ci, bro{uri i sli~ni edukativni materijali – i da vr{at i dru -gi obrazovni aktivnosti vo oblasta na za{titata na pot ro {u va -~i te, za potro{uva~ite od site vozrasti. So ova }e se soz dade eks -plicitna zakonska osnova za obrazovna funkcija koja zdruènijata

38

na potro{uva~ite ve}e ja izvr{uvaat, vo soglasnost so re{enie koepostoi i vo soodvetniot zakon na Republika Slo ve nija.

Preporaka 2.2. Da se definira kategorijata na ranlivi potro{uva~i vo Za ko -not za za{tita na potro{uva~ite (pr., decata, postarite lica,li cata so popre~enost, potro{uva~ite so niski primawa, ili pot -ro {uva~ite od marginalizirani grupi), kako prv ~ekor za pod dr{ -ka na zdruènijata na potro{uva~ite vo zajaknuvaweto na za{ ti -tata na nivnite posebni potrebi. Ovie grupi na naselenie treba dabidat posebno za{titeni poradi nivnata osobena ranlivost napraksa ili na proizvod, {to se dolì na nivnata vozrast (deca istari lica), lekovernost, mentalna ili telesna nemo} (lica sopop re~enost) ili socio-ekonomski okolnosti.

Preporaka 2.3. Da se vovede kategorijata uslugi od op{t ekonomski interes(UOEI) vo zakonodavstvoto kako uslugi ~ij{to kvalitet, uslovina davawe, odnosno cena, se ureduvaat i kontroliraat od strana nadràven organ ili drug nositel na javno ovlastuvawe. Vakvoto re -{e nie e potrebno poradi golemata vrednost na po~etnite vlo ̀ u -va wa kaj vakvite uslugi, ograni~enosta na resursite neophodni zanivno davawe, odr`liviot razvoj, op{testvenata solidarnost ipot rebata za voedna~en regionalen razvoj, a zaradi zadovoluvawena op{t op{testven interes (elektronski komunikacii, snabdu-vawe so energija i gas, komunalni dejnosti i sl.). Zakonot treba dagi kategorizira UOEI na onie {to se nudat na nacionalno i onie{to se nudat na lokalno nivo, kako i da go utvrdi na~inot na ost-varuvawe na za{titata na zagrozenite potro{uva~i pri koriste -weto uslugi od op{t ekonomski interes. Ministerstvoto za trud isocijalna politika da se utvrdi kako nadle`no ministerstvo zaobezbeduvawe na specifi~na za{tita na zagrozenite pot ro {u va -~i, izbegnuvawe na nivna diskriminacija i obezbeduvawe na ed -nakvi mo`nosti za niv. Ministerstvoto ovie celi da gi ostvaruvapreku izrabotka na posebna programa za za{titata na zagrozenitepotro{uva~i pri koristewe uslugi od op{t ekonomski interes,~ie{to sproveduvawe }e go vr{i so izdvojuvawe na finansiskisredstva i sorabotka so zdruènijata na potro{uva~ite.

Preporaka 2.4. Da se obezbedi finansirawe na za{titata na ranlivite pot ro -{u va~i i na za{titata na zagrozenite potro{uva~i pri koriste -we to uslugi od op{t ekonomski interes, preku posebni programiza ovie nameni. Finansiraweto na ovie programi da se obez bedi odsredstvata ostvareni po site osnovi od prireduvaweto na igri nasre}a i zabavni igri. Za taa cel potrebno e da se dopolni ~lenot16 od Zakonot za igrite na sre}a i za zabavnite igri, za vo stav 1da se imenuvaat i zdruènijata na potro{uva~ite ka ko korisni-ci na ova finansirawe. Potro{uva~ite se najgolemata i naj{irokaeko nomska grupa koja gi obezbeduva najgolem del od prihodite na bu -

39

xetot na RM, pa ottuka e sosema opravdano dr ̀ a vata da predvidi ivakov dopolnitelen izvor za finansirawe na za{titata na nivniteprava. Pritoa, pravoto na koristewe na ovoj izvor na finansiraweda go imaat zdruènijata na potro{uva~ite registrirani vo idniotregistar pri Ministerstvoto za ekonomija (vidi preporaka 1.2).

Zaklu~ok 3. Poddr{kata od dràvata za zdruènijata na potro{uva~ite e ne -do volna, se planira i dodeluva na kratkoro~na osnova, i e na so -~ena re~isi celosno kon sproveduvawe na aktivnosti za za{titana potro{uva~ite, a ne i kon pokrivawe na osnovnite operativnitro{oci i jaknewe na kapacitetite.

Preporaka 3.1. Da se vovede obvrska za Ministerstvoto za ekonomija da obez -beduva soodvetna i pove}egodi{na poddr{ka na zdruènijatana potro{uva~ite na nacionalno nivo za sovetuvawe, informi-rawe, educirawe na potro{uva~ite, poddr{ka na nivni proek-ti, pokrivawe na tro{ocite za nivnoto osnovno rabotewe ijak newe na kapacitetite. Vo soglasnost so iskustvoto od Hr vat -ska, Slovenija i Srbija, prepora~uvame da se predvidi obvrska zaMinisterstvoto za ekonomija i drugite organi so nadle`nosti vosferata na za{titata na potro{uva~ite da sorabotuvaat so i daoddeluvaat sredstva za zdruènijata na potro{uva~i. Vakvite bu -xetski sredstva da bidat nameneti za: odvivawe na osnovnata dej -nost na zdruènijata (informirawe, edukacija, sovetuvawe napot ro{uva~ite), nivno u~estvo vo sproveduvaweto na vladinataprog rama za za{tita na potro{uva~ite, poddr{ka na proekti nazdruènijata na potro{uva~ite (vklu~itelno i kofinansirawe naproekti poddràni od stranski donatori), kontinuirano pokri-vawe na tro{ocite na nevladinite potro{uva~ki organizacii zago di{na ~lenarina vo me|unarodni potro{uva~ki organizacii(BEUC, Consumers International), tro{ocite za u~estvo vo podgotov -kata na relevantno potro{uva~ko zakonodavstvo na nacionalnonivo i na usoglasuvawe so pravoto na EU (analizi i istraùvawa),tro{ocite za aktivno u~estvo vo postojani konsultativni tela nanacionalno nivo, kako i pokrivawe na operativni/indirektni tro -{o ci na zdruènijata – vklu~itelno i sredstva za jaknewe na ka -pa citetite. Zakonot treba da predvidi vakvite sredstva da sedodeluvaat od centralniot buxet na RM, vrz osnova na zadolìte-len javen povik za zdruènijata na potro{uva~i {to }e se objavu-va najdocna do mart za tekovnata godina. Spored najskromnite in -ter ni proceni, kako i sporedbite so izdvojuvaweto za zdruènija-ta na potro{uva~ite po ìtel vo zemjite so najnisko nivo na pod -dr{ ka,50 samo za OPM potrebno e od dràvniot buxet da se izdvo -

40

50) На пр., Литванија, како држава-членка на ЕУ која има најниско ниво на јавно финансирање на здруженијата на потрошувачите од државите претставени во Графикон 1, за оваа намена издвојува 24 евра на 1.000 жители. За да го постигне ова минимално ниво на финансирање на потрошувачките организации, Македонија треба да издвојува околу 50.000 евра годишно од државниот буџет.

juvaat minimum 50.000 evra. Vo nasoka na unapreduvawe na kva li -tetot na uslugite, vakvata poddr{kata treba da bide obezbedenaza zdruènijata na potro{uva~i koi se zapi{ani vo registarot(vidi preporaka 1.2), a vremetraeweto na poddr{kata treba da bi -de pove}egodi{na, t.e. da soodvetstvuva na traeweto na nacional-nata programa ili eventualnata idna strategija za za{tita na pot -ro {uva~ite. Pritoa, dokolku javnite povici za dodeluvawe nasred stva na zdruènijata na potro{uva~ite se objavuvaat od po -ve}e nadle`ni institucii za sproveduvawe na nacionalna progra-ma ili eventualnata strategija za za{tita na potro{uva~ite, niv-nata procedura treba da bide voedna~ena.

Preporaka 3.2. Da se vovede obvrska za edinicite na lokalnata samouprava daobezbeduvaat poddr{ka na zdruènijata na potro{uva~ite zaso vetuvawe, informirawe i educirawe na potro{uva~ite. Bi -dej}i golem del od barawata na potro{uva~ite se odnesuvaat naproblemi povrzani so javnite i komunalnite uslugi na lokalno ni -vo koi se vo nadle`nost na edinicite na lokalnite samoupravi, senametnuva potrebata za organizirawe i sproveduvawe na aktiv -nos ti za sovetuvawe, informirawe i educirawe na potro{uva~itena lokalno nivo. Ottuka, spored iskustvata od Hrvatska, stavot 1od ~lenot 126 od Zakonot za za{tita na potro{uva~ite treba da serevidira so cel za{titata na potro{uva~ite na op{tinata, odnos-no na gradot Skopje, pokraj preku lokalen sovet za za{tita na pot -ro {uva~ite, da se obezbeduva i preku davawe poddr{ka na zdru -è nijata na potro{uva~ite. Stavot 6 od ~lenot 126 od Zakonot zaza{tita na potro{uva~ite da se revidira so cel da predviduvadeka edinicite na lokalnata samouprava obezbeduvaat poddr{kana zdruènijata na potro{uva~i koi dejstvuvaat na nivnata teri-torija so obezbeduvawe na prostor za aktivnosti za sovetuvawe,in formirawe i educirawe na potro{uva~ite, kako i so planirawena sredstva vo nivnite buxeti za poddr{ka na zdruènijata napot ro{uva~i.

Zaklu~ok 4. Pravnata ramka ne go regulira celosno pra{aweto na zastapuvawena kolektivnite interesi na potro{uva~ite od strana na zdru ̀ e -nijata na potro{uva~ite.

Preporaka 4.1. Vo Zakonot za za{tita na potro{uva~ite celosno da se trans -po nira Direktivata na EU od 2009 godina za upravni sudskimerki i kolektivno zastapuvawe na interesite na pot ro {u va -~ite51 i da se sozdadat uslovi za kolektivna za{tita na intere-site na potro{uva~ite preku vonsudski i sudski postapki koi }e gipokrenuvaat zdruènijata na potro{uva~ite. Zakonodavecot trebada ja utvrdi stvarnata i mesnata nadle`nost na sudot za sporoviza za{tita na kolektivnite interesi, kako i na~inot na finansi -

4151) Injunctions Directive 2009/22/EC.

ra we na ovie aktivnosti. Zakonot, vo pravata na zdruènijata napot ro{uva~ite (~len 128), treba da go vbroi i zastapuvaweto nakolektivnite interesi na potro{uva~ite i pred upravnite organi,kako i vo postapki za spogodbeno re{avawe na sporovite za za{ ti tana kolektivnite interesi. Vladata na Republika Makedonija, napredlog na ministerot za ekonomija, treba da donese akt {to gi op -redeluva ovlastenite tela koi imaat zaedni~ki interes za za{ ti tana potro{uva~ite. Opredeluvaweto na telata za kolektivna za{ -tita na potro{uva~ite vo pove}e oblasti – osobeno pri pot ro {u -va~ ki krediti, turisti~ki patuvawa, ne~esna pazarna praksa, ne -~es ni odredbi vo potro{uva~kite dogovori i proda`ba na pro iz vo -di i pridru`ni garancii – }e pridonese za re{avawe na problemitevo razli~ni sektori kako, na primer: pri odloùvawe na le tovi, kajproizvodi so nedostatoci, nesoodvetni finansiski so ve ti ilizagaduvawe na ìvotnata sredina. Od druga strana, za zdru ̀ enijatana potro{uva~ite da imaat finansiski sredstva za za{tita nakolektivnite interesi, potrebno e vo nacionalnata programa zaza{tita na potro{uva~ite da se vklu~i i poddr{ka na ko lektivno-to zastapuvawe – barem preku namaluvawe na relevan tnite sudskitaksi i administrativni tro{oci, spored primerot na Srbija.

Zaklu~ok 5. Otsustvuva unificiran sistem za primawe i postapuvawe po pop -laki od potro{uva~ite – kaj trgovcite i kaj zdruènijata na pot -ro{uva~ite – {to ja ote`nuva sorabotka za nivno spogodbeno re -{avawe i go onevozmoùva sobiraweto i obrabotkata na zna~ajnistatisti~ki podatoci.

Preporaka 5.1. Vo Zakonot za za{tita na potro{uva~ite da se propi{e obvrs-ka trgovcite da vodat zadolìtelna evidencija na primenitepoplaki, statusot na postapuvaweto i ishodot od postapuvawe-to, i periodi~no da izvestuvaat za klu~nite statistiki – a oviestatistiki da bidat dostapni i za zdruènijata na potro{uva~ite.So ovaa obvrska, koja e vklopena vo hrvatskiot zakon za za{tita napotro{uva~ite, }e se sozdadat bazi na podatoci {to na trgovcite,nadle`nite organi i zdruènijata na potro{uva~ite }e im ovoz-moàt sledewe na napredokot i pristap do klu~ni statistiki zasostojbite so zadovolstvoto na potro{uva~ite. Na mikro nivo,ovie bazi na podatoci }e im ovozmoàt na delovnite subjekti dagradat sistematski pristap kon zadovolstvoto na potro{uva~ite,so {to }e se pottikne razvojot na op{testvena odgovornost napret prijatijata vo sferata na razvivawe fer odnos kon pot ro -{uva~ite. Toa }e rezultira i so namaleno optovaruvawe na pa zar -niot i drugite relevantni inspektorati. Na makro nivo, vakvitestatistiki }e im ovozmoàt na zdruènijata na potro{uva~ite po -dobar uvid vo potro{uva~kite problemi, {to }e posluì kako in -put pri nivnoto u~estvo vo kreiraweto i sproveduvaweto na poli-tikata za za{tita na potro{uva~ite42

Preporaka 5.2. Zakonot za za{tita na potro{uva~ite da predvidi zadolìtel-no nazna~uvawe na lica ili tela odgovorni za primawe napoplaki od potro{uva~ite vo pogolemite trgovci, i da utvrdiminimalni standardi za interen sistem za poplaki od pot ro -{u va~ite. Vo Zakonot da se definiraat minimalni standardi zainterni sistemi na trgovcite za primawe i postapuvawe po popla-ki (vo pogled na na~inot na informirawe za interniot sistem zapoplaki, zadolìtelnite kanali za priem na poplaki, objavuva -weto na postapka na razgleduvawe na takvite poplaki i defini-rawe na maksimalnite rokovi za odgovor na poplakata, kako i na -~in na izvestuvawe na potro{uva~ot za ishodot od postapuvawetopo poplakata). Ova }e pomogne da se vospostavi pobliska sorabot-ka na trgovcite so zdruènijata na potro{uva~ite vo nasoka napod dr{ka na trgovcite pri razvivawe na sistem za spravuvawe sopoplaki od strana na potro{uva~ite.

Preporaka 5.3. Da se povrzat site sovetuvali{ta {to gi rakovodat zdruèni-jata na potro{uva~ite vo edinstven informaciski sistem {to}e vklu~uva standardizirano evidentirawe i postapuvawe, apotro{uva~ite da moàt da podnesat poplaka ili da postavatpra{awe preku veb-formular. Ova re{enie, koe e prifateno voHr vatska i Srbija, }e ovozmoì unificirano registrirawe napop lakite i pra{awata od potro{uva~ite, postapuvawe po pop la -kite na sli~en na~in i pottiknuvawe na vonsudsko re{avawe naspo rovite. Edinstveniot informaciski sistem }e ovozmoì i so -bi rawe na statisti~ki podatoci za potro{uva~kite problemi ipot rebi zaradi nivna analiza so cel posoodvetno kreirawe ispro veduvawe na politikata za za{tita na potro{uva~ite. Raz vo -jot na ovoj sistem treba da bide finansiran od dràvniot buxet, anegovata upotreba da bide zadolìtelna za site sovetuvali{ta napotro{uva~ite koi se korisnici na finansiski sredstva od buxe-tot na Republika Makedonija.

43

Koristena literatura

l Analysis of the Consumer Movement in Central, Eastern and South Eastern Europe (CESEE).BEUC, 2012, http://www.beuc.eu/publications/x2012_107_hth_cesee_analysis.pdf Posleden patpristapeno na 24.02.2016

l Commission communication concerning Article 4(3) of Directive 2009/22/EC of the EuropeanParliament and of the Council on injunctions for the protection of consumers’ interests, 2014/C115/01, http://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?qid=1429017218933&uri=CELEX:52015XC0327(04) Posleden pat pristapenona 28.02.2016

l Consolidated Version of the Treaty on European Union, 2010 O.J. C 83/01

l Consumer Conditions Scoreboard: Consumer at home in the Single Market – 2015 edition

l Council Resolution on “A European Consumer Agenda – Boosting confidence and growth”,CSST/2012/14828

l Deutschlands Zukunft gestalten: Koalitionsvertrag zwischen CDU, CSU und SPD, 18.Legislaturperiode, 2013

l Directive 2009/22/EC of the European Parliament and of the Council of 23 April 2009 on injunc-tions for the protection of consumers’ interests, OJ L 110

l Directive 2009/72/EC of the European Parliament and of the Council of 13 July 2009 concerningcommon rules for the internal market in electricity and repealing Directive 2003/54/EC, OJ L 211

l Directive 2013/11/EU of the European Parliament and of the Council of 21 May 2013 on alterna-tive dispute resolution for consumer disputes and amending Regulation (EC) No 2006/2004 andDirective 2009/22/EC (Directive on consumer ADR), OJ L 165

l EU Consumers’ 2020 Vision, BEUC, 2012

l Europe 2020: A strategy for smart, sustainable and inclusive growth, COM(2010)2020

l European Commission Work Programme 2013, COM(2012)629

l Nacionalni program varstva potrošnikov Slovenije 2012–2017

l Nacionalni program zaštite potrošača Crne Gore 2012–2015

l Nacionalni program zaštite potrošača Republike Hrvatske za razdoblje 2013–2016

l National Lottery Act 2006, United Kingdom

l Policy Recommendations to EU Institutions and National Governments on strengthening theConsumer Movement in Central, Eastern and Southeastern European Countries, Warsaw 2011Declaration

l Regulation (EU) No 254/2014 of the European Parliament and of the Council of 26 February2014 on a multiannual consumer programme for the years 2014–20 and repealing Decision No1926/2006/EC, OJ L 84

l Strategija zaštite potrošača Republike Srbije za period 2013–2018. godine

l Treaty of Amsterdam amending the Treaty on European Union, the Treaties Establishing theEuropean Communities and Certain Related Acts, 1997 O.J. C 340/1

l Zakon o budžetu Republike Srbije za 2016. godinu („Službeni glasnik”, broj 103/15)

l Zakon o varstvu potrošnikov Slovenije (Uradni list RS, št. 98/04 – uradno prečiščeno besedilo,114/06 - ZUE, 126/07, 86/09, 78/11, 38/14 in 19/15)

l Zakon o zaštiti potrošača Crne Gore (“Službeni list Crne Gore”, broj 2/2014.)

l Zakon o zaštiti potrošača Republike Hrvatske (NN br. 41/14 od 31.03.2014.)44

l Zakon o zaštiti potrošača Republike Srbije (“Službeni glasnik Republike Srbije”, br. 62/2014.)

l Veb-sajt na Big Lottery Fund, https://www.biglotteryfund.org.uk/funding/search-past-grants/project-details?appid=149580. Pristapeno na 01.03.2016

l Veb-stranica na Stiftung Datenschutz, https://stiftungdatenschutz.org/ Pristapeno na01.03.2016

l Veb-stranica na Stiftung Warentest, https://www.test.de/ Pristapeno na 01.03.2016

l Veb-stranica na VZBV, http://en.vzbv.de/ Pristapeno na 01.03.2016

l Zakon za za{tita na potro{uva~ite („Slu`ben vesnik na Republika Makedonija” broj38/2004, 77/2007, 103/2008, 24/2011, 164/2013, 152/2015)

l Zakon za zdruènija i fondacii („Slu`ben vesnik na Republika Makedonija” broj52/2010 i 135/2011)

l Zakon za igrite na sre}a i za zabavnite igri („Slu`ben vesnik na RepublikaMakedonija” broj 24/2011, 51/2011, 148/2011, 74/2012, 171/2012, 27/2014, 139/2014,61/2015, 154/2015, i 23/2016)

l Programi za za{tita na potro{uva~ite na Makedonija, za periodite 2005–2006;2007–2008; 2009–2010; 2011–2012; 2013–2014; 2015–2016 godina

45

Aneks I. Spisok na pravni akti na EU povrzani so pravata na potro{uva~ite

Pravo na za{tita na zdravjeto i bezbednosta

l Direktiva za op{ta bezbednost - EC Directive 2001/95/EC on General Product Safety(“GPSD”) (pravna regulativa za op{ta bezbednost, nadzor nad pazarot, EMARSstrategija) (www.prosafe.org/default.asp?itemid=11)

l Direktiva za bezbednosta na igra~kite - EC Directive on safety of toys 2009/48/EC

l Regulativa za hemikalii - REACH - Registration, Evaluation, Authorisation & restrictionof Chemicals (legislation on Chemicals, Safety of Cosmetic Products)http://www.hse.gov.uk/reach/

l Regulativa koja treba direktno da bide transponirana vo pravniot sistem:

- 178/2002 (food safety) – bezbednost na hranata

- 852/2004 (hygiene of food products) – higiena na prehranbenite proizvodi

- 853/2004 (hygiene requirements for animal origin food) barawa za higiena na proizvo-di od ìvotinsko poteklo

- 854/2004 ( control of the animal origin food)- kontorola na poteklo na hrana od ìvotni

- 882/2004 (official control of the food products ) – oficijalna kontrola na prehranbeniproizvodi

- Regulativa za informirawe na potro{uva~ite - Regulation 1169/2011 on the provi-sion of food information to consumers

- (RASSF) sistem / EU EFSA

Pravo na za{tita na ekonomskite interesi na potro{uva~ite

l Direktiva za pravata na potro{uva~ite - Directive 2011/83/EU on consumer rights

l Direktiva za proda`ba i garancii - Directive 99/44/EEC (consumer sales and guaran-tees)

l Direktiva za ne~esni odredbi vo dogovorite- Directive 93/13/EEC on unfair contractterms

l Direktiva za turisti~ki patuvawa - Directive 90/314/EEC package tours

l Direktiva za za{tita na potro{uva~ite vo domenot na odredeni aspekti na time-share, proizvodi za dolgotraen odmor, preproda`ba i dogovori za razmena pri time-share, - Directive 2008/122/ EC (on the protection of consumers in respect of certainaspects of timeshare, long-term holiday product, resale and exchange contracts on timesharing)

l Direktiva za proda`ba na finansiski proizvodi na dale~ina - Directive2002/65/EC on distant selling in financial markets

l Direktiva za ne~esna pazarna praksa - Directive 2005/29 on unfair commercial prac-tices

l Druga pravna regulativa koja se odnesuva na ekonomskite interesi napotro{uva~ite

- Direktivata za elektri~na energija - Directive 2009/72 on electricity

- Direktivata za gas- Directive 2009/73 on gas

46

- Direktivata za univerzalni uslugi i telekomunikacii - Directive 2009/136 on uni-versal services in telecommunication,

Pravo na obe{tetuvawe/nadomest

l Direktiva za odgovornost za proizvodot - Directive 85/374/EEC product liablity

l Direktiva za upravni i sudski zabrani za za{tita na kolektivnite interesi napotro{uva~ite - Directive 2009/22/EC on injunctions for the protection of consumers’interests

Pravo na informacija i edukacija

l Direktiva za ozna~uvawe na cenite - Directives 98/6 price indication,

l Direktiva za ne~esni pazarni praksa - 2005/29 unfair commercial practices,

l Direktiva za zaveduva~ko i komparativno reklamirawe - Directive 114/2006 on mis-leading and comparative advertising

l Drugi direktivi i regulativi (hrana, bezbednost na proizvodite, finaniski uslu-gi)

Pravo na pretstavuvawe na interesite na potro{uva~ite (organizirawe na pot ro -{u va~ite vo organizacii za za{tita na nivnite prava)

l Direktiva za upravni i sudski zabrani za za{tita na kolektivnite interesi napotro{uva~ite - Directive 2009/22/EC for injunction and protect of the collective interestof the consumers

47

Aneks II. Komunicirani institucii i organizacii

Makedonija

l Agencija za elektronski komunikacii

l Agencija za supervizija na osiguruvaweto

l Agencija za hrana i veterinarstvo na Republika Makedonija

l Biro za razvoj na obrazovanieto

l Direkcija za za{tita na li~nite podatoci

l Dràven pazaren inspektorat

l Dràven sanitaren i zdravstven inspektorat

l MAPAS - Agencija za supervizija na kapitalno finansirano penzisko osiguruvawe

l Ministerstvo za ekonomija na Republika Makedonija

l Ministerstvo za finansii na Republika Makedonija

l Naroden pravobranitel

l Narodna banka na Republika Makedonija

l Organizacija na potro{uva~ite na Bitola

l Organizacija na potro{uva~ite na Ko~ani

l Organizacija na potro{uva~ite na Ohrid

l Organizacija na potro{uva~ite na Tetovo

l Organizacija na potro{uva~ite na [tip

l Regulatorna komisija za energetika na Republika Makedonija

l Sovet za za{tita na potro{uva~ite na Grad Skopje

Germanija

l Institut za potro{uva~ka politika – KonPolisi

Slovenija

l Zdruènie na potro{uva~ite na Slovenija (ZPS)

Srbija

l Ministerstvo za trgovija, turizam i telekomunikacii na Republika Srbija

l Nacionalna organizacija na potro{uva~ite na Srbija (NOPS)

Crna Gora

l Centar za za{tita na potro{uva~ite na Crna Gora (CEZAP)

48

Aneks III. Pra{alnik za intervjua so dràvnite organi

PRV DEL – Procena na odredeni aspekti koi se odnesuvaat na organizaciite napotro{uva~i

1. Dali ste zapoznaeni so aktivnostite i ingerenciite na potro{uva~kite organi-zacii vo sistemot za za{tita na potro{uva~ite?

Da Ne Delumno

Ako e Da ili Delumno > Vo koi od slednive aktivnosti smetate dekapotro{uva~kite organizacii se najmnogu angaìrani, a vo koi se nedovolnoangaìrani?

A) Edukacija, informirawe i sovetuvawe na potro{uva~ite

B) Edukacija i informirawe na nadle`nite dràvni organi

V) Edukacija i informirawe na trgovcite

G) Poddr{ka na vonsudsko re{avawe na sporovi so potro{uva~ite (na pr.,spogodbeno re{avawe na sporovi so trgovcite)

D) Poddr{ka na razvojot na zakonodavstvoto i politikite za za{tita napotro{uva~ite

\) Sobirawe na statistiki i vr{ewe analizi za odnesuvaweto, stavovite napotro{uva~ite i sostojbata so za{titata na nivnite prava

E) Sobirawe na podatoci za razli~ni proizvodi i uslugi i nivnotestirawe/sporeduvawe

@) Inicirawe sudska za{tita na potro{uva~ite

Z) Drugo. Navedete:

Najmnogu (navedete od A do Z):

Najmalku (navedete od A do Z):

2. Dali ste zapoznaeni so izvorite na finansirawe na potro{uva~kite organizacii?

Da Ne Delumno

3. Kako bi ja ocenile visinata na finansiskite sredstva koi se predvideni soProgramata na Vladata na RM za za{tita na potro{uva~ite, a se oddeluvaat odBuxetot na RM za organizaciite na potro{uva~i?

Soodvetna Nesoodvetna Ne sum zapoznaen/a

Ako e Nesoodvetna > Koi smetate deka se pri~inite za toa? Navedete.

4. Kako ja ocenuvate pozicijata na Organizacijata na potro{uva~ite na Makedonija(OPM) vo institucionalnata struktura?

Soodvetna Nesoodvetna Ne sum zapoznaen/a

Ako e Nesoodvetna > Zo{to? Kako moè da se izmeni ova? Obrazloète.

49

VTOR DEL – Sopstvena procena na u~estvoto vo sistemot za za{tita na potro{uva~ite

1. Dali imate nadle`nosti vo sistemot na za{tita na potro{uva~ite?

Da Ne

2. Dokolku odgovorot e pozitiven , ve molime odgovorete vrz osnova na koj zakon/drugi propisi gi imate tie nadle`nosti?

3. Dokolku imate strategija ili programa na va{ata institucija, dali vo nea eopfatena i za{titata na potro{uva~ite?

4. Dokolku odgovorot e da, dali izdvojuvate finansiski sredstva za ovaa namena ikolkav e iznosot koj se oddeluva za za{titata na potro{uva~ite?

5. Kako bi ja ocenile visinata na finansiskite sredstva od buxetot na va{atainstitucija koi se prefrlaat kon organizaciite na potro{uva~i?

Soodvetna Nesoodvetna Ne sum zapoznaen

Ako e Nesoodvetna > Koi smetate deka se pri~inite za toa?

6. Dali u~estvuvate vo izgotvuvaweto ili sproveduvaweto na nacionalnata programana Vladata na RM za za{tita na potro{uva~ite?

Da Ne

6.1. Dokolku odgovorot e da, dali aktivnostite predvideni vo programata gi

a) Sproveduvate samostojno

b) Delegirate na nevladiniot sektor

v) Sproveduvate vo sorabotka so nevladiniot sektor

6.2. Dokolku odgovorot na prethodnoto pra{awe (7) e negativen, ve molimeodgovo rete na slednite pra{awa:

a) Dali smetate deka vo idnina treba da bidete vklu~eni vo Programata za za{tita na potro{uva~ite

Da....... Ne........

v) Dali vo idnina bi odvoile finansiski sredstva za Programata za za{tita na potro{uva~ite?

Da ..... Ne

Ako odgovorot e da, za koja namena:


B) Edukacija i informirawe na nadle`nite dràvni organi50


G) Poddr{ka na aktivnostite na pretstavnicite na potro{uva~ite

D) Unapreduvawe na sudskata za{tita na potro{uva~ite

\) Poddr{ka na vonsudsko re{avawe na sporovi so potro{uva~ite (na pr., spogodbeno re{avawe na sporovi so trgovcite)

E) Poddr{ka na razvojot na zakonodavstvoto i politikite za za{tita na potro{uva~ite

@) Sobirawe na statistiki i vr{ewe analizi za odnesuvaweto, stavovite na potro{uva~ite i sostojbata so za{titata na nivnite prava

Z) Sobirawe na podatoci za razli~ni proizvodi i uslugi i nivno testirawe/sporeduvawe

Y) Drugo. Navedete:

7. Dali bi go vklu~ile nevladiniot sektor za zaedni~ko sproveduvawe na aktivnos-tite na va{ata institucija, a koi se naso~eni kon za{tita na potro{uva~ite?

8. Dokolku odgovorot e da, na koj na~in i vo koj domen bi moèl da se vklu~i nevla-diniot sektor? Obrazloète.

9. Dali va{ata institucija ima vospostaveno sorabotka so OPM?

10. Dokolku odgovorot e pozitiven, dali smetate deka ima prostor za podobruvawe izgolemuvawe na sorabotkata i na koj na~in?

11. Dali smetate deka e potrebna izmena vo zakonskata regulativa vo odnos na uloga-ta, sorabotkata, institucionalnata pozicija i finansiraweto na organizaciite napotro{uva~i? Vo koja nasoka bi trebalo da bidat tie izmeni?

51

Aneks IV. Pra{alnik za intervjua so lokalnite organizacii na potro{uva~i

1. Vo koi od slednive aktivnosti smetate deka va{ata organizacija e najmnogu an ga -ì rana, a vo koi nedovolno angaìrana?


B) Edukacija i informirawe na nadle`nite dràvni organi


G) Poddr{ka na vonsudsko re{avawe na sporovi so potro{uva~ite (na pr., spogodbeno re{avawe na sporovi so trgovcite)

D) Poddr{ka na razvojot na zakonodavstvoto i politikite za za{tita na potro{uva~ite

\) Sobirawe na statistiki i vr{ewe analizi za odnesuvaweto, stavovite na potro{uva~ite i sostojbata so za{titata na nivnite prava

E) Sobirawe na podatoci za razli~ni proizvodi i uslugi i nivno testirawe/sporeduvawe

@) Inicirawe na sudska za{tita na potro{uva~ite

Z) Drugo. Navedete:

2. Dali va{ata uloga e prepoznaena od strana na dràvnite i lokalnite instituciinadle`ni za sproveduvawe na za{titata na potro{uva~ite? Obrazloète.

3. Dali smetate deka ima potreba od izmeni na Zakonot za za{tita na potro{uva~itevo delot koj ja definira ulogata, aktivnostite i finansiraweto na organizaciitena potro{uva~i? Ako e da, obrazloète.

4. Kolku ste zadovolni od sorabotkata so dràvnite i lokalnite institucii?

5. So koi institucii ste najzadovolni, a so koi najmalku zadovolni od sorabotkata izo{to?

6. Dokolku ste vklu~eni, kolku ste zadovolni od va{eto u~estvo vo nacionalnataprograma za za{tita na potro{uva~ite?

7. Dali dobivate poddr{ka od lokalnata samouprava za sproveduvawe na va{iteaktivnosti i odrùvawe na rabotata na sovetuvali{teto?

8. Dali sredstvata obezbedeni od programata na vladata i poddr{kata na lokalnatasamouprava se dovolni za sproveduvawe na aktivnostite na va{ata organizacija?

9. Dali tie sredstva se dovolni za odrùvawe na sovetuvali{tata i natamo{no raz-vivawe na va{ata organizacija?

52

друженијата на потрошувачите имаат битна

функција да ги едуцираат потрошувачите за

нивните права и да создадат услови за

потрошувачите да ги добиваат клучните

информации потребни за носење на оптимални

одлуки. ие треба да даваат совети и друга помош

на потрошувачите при остварувањето на правата,

а ги застапуваат нивните интереси пред

државните органи и трговците, да учествуваат

во осмислувањето и спроведувањето на локалните

и националните потрошувачки политики.

ваа студија за унапредување на положбата на

здруженијата на потрошувачите во системот за

заштита на потрошувачите во Република

Македонија идентификува предизвици и нуди

решенија за осмислување нови одредби во

правната рамка, ако и за унапредување на

соработката меѓу потрошувачките организации,

окалните, ационалните власти и деловниот

сектор во креирањето и спроведувањето на

мерки за заштита на потрошувачите. репораките

дадени во овој труд имаат за цел подобрување на

заштитата, ретставувањето и застапувањето на

потрошувачките интереси од страна на

здруженијата на потрошувачите во Македонија,

согласно политиките и решенијата на Европската

унија и избрани држави- андидатки за членство.

З

Т

д

и

О

к

л н

П

п

а

к

zdruènijatana potro{uva~i

vo sistemot za za{titana potro{uva~ite

NASOKI ZA UNAPREDUVAWE

NA NIVNATA POLO@BA

VO REPUBLIKAMAKEDONIJA



MOBILITAS

Documents

zdru`enijata na potro{uva~i vo sistemot za za{tita na ...va ta na EU od 2009 godina za upravni sudski merki i kolektivno zastapuvawe na interesite na potro{uva~ite1 i da se sozdadat