Zelena Knjiga Gadafi

7/25/2019 Zelena Knjiga Gadafi

1/75

Ono Sto

je

osobenost Muamar

Al

Gadafija

este

da on ne nudi

svoju misao

kao zabavu i

uiivanje; on

je

takode

ne

nudi ni ljubiteljima

kafana

gde

je

misao

predmet zabave onih koii su prazni i koji

stoje na trotoaru

iivota.

Misao Muamar

Al

Gadafija

tumadi

iivot i

polazi

iz njegovog

srca iz srca mu6enika

nemo6nih uinih i

oeskucnika z

srca

promenljive

i

uvek sukobljene

stvarnosti

traieci

bolje

i lep5e.

Ovo

je

to

Sto

nam

obja5njava

pretvaranje prvog

poglavlja

Zelene kniige

u doba diamahirije i

pretvaranje

drugog

poglavlja

u

svetsku

ekonomsku revoluciju koja se pred tobom

ru5i nad

glavama

eksploatatora

stare

ekonomske strukture.

Trece

poglavlje

Zelene knjige

bi6e bez

diskusije

podetak

socijalne revolucije.

U

njemu

se

moie

na6i

pravo

obja6njenje

istorije

reienje

problema

sukobljavanja

doveka u

Zivotu re5enje

problema

mu5karca i Zene

koji do sada nije nai5ao.

na reienje. Takode

ovo

poglavlie

se bavi

re5enjem problema manjina i crnaca kako

bi time

uzdiglo stabilna

pravila

socijalnog

iivota.

Misao koia Zivi vedito

je

ona misao koja

je

vezana za iivot i

polazi

iz

njegovog

srGo... o

ie

ta misao Muamar Al

Gadafiia.

IZDAVAE

Cena: 1 500 L.D.

ZELENA

KNJIGA

MIG}IJE

PRoBLEMA

DCiIOXRATIJE

NARODNA

LAST

NCSEilJE

EKONOMSKOG

PROBLEMA

SOCIJALIZAM

DRUSTVENI

EMELJI

-

TRECA

SVETSKA

EORIJA

t


2/75

4

H


3/75

MEDUNARODNI

ENTAR

ZELENE

NJIGE

Broi

dokumonurcije

kudl mlonatne

knjige:

1986/198

lsBN.

0-88628-012-5

lz

pera

Muamar

Al

Gadatija

ZELENA

NJIGA

Pruo

poglavlje

NESENJE

ROBLEMA

DEMI|KRATIJE

-

NARODNA

VLAST

&".


4/75

temelj rece

teorije

IIEMt|KRATIJA

-

Narodna

vlast

*

Politicki

svetske

,NSTRUMENT LASI'

,,lnstrument

lelsti

e.

prvipolitidki

roblem

kojim se

suodavqiu

judskezajednice."

"Sukob$avanje

nutar

porodice

6esto

e

uzrokovano

vim

Problemom."

,Oy4 problem ostaoevrloopasan akon

8to

su

se

uoblidh savremena

lu5tva."

Narodise

i

sada

suodaraiu

a

ovim

konti-

nuiranirn

roblemom,

mnogobrojne

ajed-

nice

pate

od

opasnih

dalekoseZnih

felota

koje on

nanosi.One

o5

uvek

nisuuspele

a

ga

reie do

kraja demokratski.

elena

rfiga

pruia

konadno

eSenje

roblema

nstrumen-

ta

vlasti.

Danas u

svi

politiCki

istemi

u svetu

shod

borbe

nstrumenatalastiza vlast,bilqda e

to

mirnaborba

li naoruzana,

ao Sto

su

kla-

Ene,

sekta5ke,

lemenske,

artijske

li indivi-

dualne

borbe.

Njihov

shod

e

wek

pobeda

lednog

od

instrumenata

ladavine:

ojedinca,

grupe,

partije

li

klase...

poraz

naroda.

Pora-

tona

je,

dakle,

prava

demokratiia.

-"


5/75

Politidka

borba koja

se okondava

pobedom

jednog

kandidata tako

Sto

ovaj, na

primer,

dobije 51 odsto

od

ukupnog broja

glasova,

ima6e za rezultatdiktatorski

nstrument

vlasti

maskiran

u

demokratsko uho,

er

ie 49

od-

sto birada biti

pod

vladavinom nstrumenta

vlasti koji nisu zabrali,nego m

e

nametnut

i to je

diktatura.

Ovapolitidkaborba moZe

biti

okondana

pobedom

instrUmentaVlasti

koji

predstavlja

samo manjinu,kada

se

glasovi

bF

rada

podele

na vi5e kaodidata

pa

jedan

od

njih

dobija

vi5e

glasova

u odnosu

na

ostale

ponaosob;

ali, kada

se saberu

glasovi

ostalih

kandidata

koji

su

dobili

manje od njegra, ni

postaju preteina

v06ina;

uprkos

tome

uspe-

va

vlasnik manjeg broja

glasov4

a njegw se

uspeh smatra legitimnim demokratskim.U

stvari, zdiZese diktaturau

lainom

demokrat-

skom

ruhu.

To

je

stvamost

politidkih

sistema

koji danas dominiraju u svetu

i

koji su odi-

gledno

falsifikati

prave

demokratije. To su

diktatorski sistemi.

PREIISTAVNICKI

tlMtlVI

I


6/75

Predstsvnicki

dornovi

predstavnidk;

omovi

u

ki6ma

radicional-

ne

demokratiie

oja

dominira

savremenom

svetu,

a

poslanidfi

domovi

su laini

oblici

predstavfhni^ arod4predstavnidkiistemi

su

demago6l6

e5enja

roblema

emokratF

je.

Poslanieki

om

se

u

osnovi

ormira

adi

preGtavljanjE

ar.oda,.a

ama

ova

osnova

e

nedemokratska,

er

demokratija

na6i vlast

naroda,

ne

vpst

njegfiih

predstavnika

..

Fostojanje

prqdstavnidkog

oma

samo

po

sebi

zna6i

odsUstvo

aroda,

a

prava

demo-

kratija

se

zasniva

na

pfisustvu

naroda,

a

ne

naprisustvunjfovah

predstavnika.

oslanid-

ki

domwisu

pOstali

egitimna

repreka

zme-

du naroda

viasti

ime sto

e

masa

zolovana

od

ba/jenja

Ooilitikom,

poslanidki

omovi

monopolisu

jast

u njeno

me...

Narodima

e

preostaje.nista

zuzev

nog ainog

oblika

de-

mokratije

koflta

dugi

redovi.birada

ekaju

ch ubrce

listide

u

glasadke

kutije.

Da

bismo

7y1othrtfi

redstavnidki

om

radi

prfkazivanjaja$Ne

su5tine,

moramo

potra-

lll odakte

on

potiee...On je ili

izabran

po-

sredstvom

zbomih

krugova

partffa

koalicija

parttj4

li

naimanovanjem.

vi ovi

putevinisu

demokratski.

er

podela

stanovni5tva

a

lzbome

kruoWe

znadi

da

jedan

dlan

posla-

nlGkog

omi

predstavlja

iljade,

totine

hilja-

da li

milione

D/ipadnika

vognaroda,

avisno

d UtoF

stanov0ika.

o

znadi,

akode,

a nF

t l

lviko

ne

pred

stavl ia

narod,

a

pred

stavllan e

je

IaZ

Predstavniiki

dom

le

vlast

u

oasustvu


7/75

Po.slaniiki

domov,

su

/alsitikat

demokratije

|edna

masovno-organizaciona

e:za

e

povo-

zuie

pr*tavnika

s

rgegwim

binadima

r

se

smatra,

kao

iodafi

peGtavnici,

predstavni-

kom

celog

naroda

To

F

ono

Sto nalale

do-

rninirajda

trad[dondfte

d6mokratija..

otuda

se

masa

odvaja

potpuno

od

predstavnika

a

predstavnik

e odvija potpunood m6e...

6im d6bije

g[asole

mase

on

postaje

monopo-

lista

njonog

swereniteta

upravlja

njenim'

o-

slovima..

Tako

vidimo

danas

U

s\retu

dominF

raju6a

tradicionalna

demokratija

zavestava

neprikosnovenost

imunitet

dlanu

predstav-

nidkog

doma,

dok sto

o

ne

priznaje

ripad-

nicrma

naroda

To

zna6i

da

su

predstavnidki

domovi

postali

nstrument fladkanja

aroda

vlasti

manipulacije

ad

njom.

Otuda

narodi

danas lnajupravoda se boreputemnarod-

ne rdvolucije

a

ru5enje

nstrumenata'mono-

polisanja

emokratijom ptjadka5a

otje

ma-

sa nazvanih

redstavnidkim

omovima

da

glasno

roklamuju

voje

zahteve

redstavlia-

ne

novim

nadelom

niko

ne

piedstavlja

a-

rod.

Kada

e

predstavnidki

om

saei$bn

ot'

dlanova

edne

parlije,

po5to

e

ona

ppOeOita

na

zborimA

n

e

U om

sludaju

artijsko

e-

6e,a ne narodnoveie, on predstavlja artUu

a ne

narod,

iarr5no

ello

koje

rnenuje,pred-

stavnidki

om

eto

e

pobednidke

artije

a ne

narodno

elo.

lstisludaj

e

isa

poslanidkim

omom ko-

me

svaka

partria

obifa

dredenibroj

edi5ta.

Vlasnici

vihsedi5ta

u

predstavnici

opstve-

ne

partije

a ne

naroda. lada

oju ormira

ova

koalicija

e

vlada ih

koalicionih

artija

a ne

vlada

naroda.Narod

e

u ovakvim

istemima

Zrtva

partijskih.borbi.

n

e

obmanut

iskori-

SCen

d'ovih ukobljenih

olitidkih

nstrume-

nata

za

vlast, da

bi

dobili

njegove

glasove

dok

stoiiu

organizovanimutljivim

edovima

kreCese poput kuglicana btojanicida bi

ubacio

istide

glasadke

utijena

iiti nadin

kao

kad se drugi

papiri

bacajuu

korpu

za

otpatke...

Ovo

e

u wetu

dominirajO6a

radF

cionalna

dbmokratija,

ilo u

jednopartijskim,

dvopartijskim

li vi5epartijskim

istemima

li

bespartUskim

istemima

Tako

postaje

odi-

gledno

da

je

predstavljanje

bmana.

Posla-

ni6ki'domovi

oji

se

ormiraju

menovanjem

li

nasledstvom

e

spadaju

pod

bilo

koji oblik

demokratije. o, sistem zboraposlanika a

poslanidke

omove

asniva e

na

propagan-

di

radi

dobijanja

lasova

On

e,

dakle,

ema'

go5ki

istem

punom

mislu

edi.

Glasovise

mogu

kupiti moie. e.poigravatis

jima..

siroma5ni

e mogu

u6i

u

izborne

orbeu

ko-

jima

uvek

pobeduju

amo

bogati.

Filozofi,

mislioci

pisclpropovedali

u eori-

ju

predstavniStva

o5

dok

su

narodi

btli

vodeni

poput stoke od .stranekraljeva, ultana

osvajaEa.

arodi

u

tim

vremenima

eZili

su

najdalje

dotle

da

imaju

svog

predstavnika

medu

vladarima

oji su

o odbijali.

bogtoga

su

se

narodi

orko

dugo

boriliza

ealizaciju

te

teZnje.

Dakle,

neshvatljivo

e

da

sada

u

vreme

epublike

podetka

pohe

dZamahira

(mase

prim.prev.),

emokratija

ude

zbor

12

13


8/75

manje

grupe

postanika

oji

bi

predstavljali

ogromnu

masu.

Ovo

e

ved

zastarela

eorija

istro5eno

skustvo.

elokupna last

mora

biti

u rukama

naroda.

Najsurovije

iktature

o;e

e

poznavao

vet

uzdigle

u se

u senci

poslanidkih

omova"

PAffiT.|JE

t4


9/75

Fartija

Partija

e

savremena ktatura..

savremeni

instrument iktatorske lasti...

er,

partija

e

vladavina elanadsvima..

na

e

za sada

po-

slednjinstrument iktature. o5to

artija

nijepojedinac,

na

ispoljava

povr$insku

emo-

kratiju

putem

svojih

ela

komisijapropagan-

de

posredstvom

opstvenih lanova. artija

kao akva

apsolutno

ije

demokratski

nstru-

ment,

ef

se

formira li

od onih kOji

maju

za-

jednidki

nteres,

stovetne

oglede,

stu

kultu-

ru, sti

zavidajli zajednidkueru.

Oni

obrazu-

ju

partiju

da bi realizovali voje nterdse, a-

metali

svojg

poglede

li

proSirivali

voju

veru

na dru5tvo celini.Njihov iljje vlastu ime

iarr5enja

opstvenih

rograma

Demokratski,

nikood njihnema

pravo

da vlada elimnaro-

dom kojije

sastavljemd

pluralizrna

nteresa"

mnjenja, aspoloZenja

redine

verovanja.

Partija

e,

prema

ome,diktatorskinstrument

vlastikoji omoguduje nimakojiim4u zajed-

ni6kd

poglede

li zajednidkenterese a

vla-

daju ditavimnarodom svakimnarodom.

A

partija

e

manjinau odnosuna narod:Cilj

osnivanja

partija je

stvaranje

nstnhenta

vlastinad narodom,o

jest

vlastinad onima

koji

su

van

partijeposredstvomartrje.

artija

se

u osnovi lzdiZe

a eorijivlasti

vladavine,

to

jest

savladavanja

ripadnika

aroda od

strane

partuaca

Partija

pretpostavlja

a

je

dolaskom a vlast

sredstvo

ealizacije vojih

t7


10/75

interesa

proklamuje

oje

ciljeve ao

narod-

ne.

Ova

teorija opravdava iktaturu

partije.

To

je

ista

teorija

na kojoj

se zasniva vaka

diktaturaMa koliko

partija

nabrojali,eorija

e

ista.No, njihovbroj rastezavisno d Zestine

borbeza

vlast.Partijske orbeza vlastvode

ka ru5enju

snova vakog

narodnog

ostig-

ouda'ikvarewaki plankojislu2idru5tvu.er,

ru5enje ostignuda

kvarenje

lanova

no

e

$to opravdava

oku5aj reuzimanja

lasti

od

vladajude

artije

da

bina

njenomestodo5ao

konkurent.

Partijau medusobnoj orbi,

ako

ne

koriste

orulje,

a to

je

retko,

koriste

skma-

vljenje i

uproSdavanje

ostignudadrugih.

Ovakve orbe

neminovno e oclvijaju

anvF

sokocenjenih

relevantnih

nteresa

druStva

l+.leminovnbe neki od tih interesa, ko ne i

svi,biti Zrtva

ukobljavanjavih

nstrUmenata

vlaSti ko

vlasti.

er,

nerealizovanjeih intere-

sa

e

argument

prilog

eagovanjapozicio-

n

partije

kao

instrumenta lasti koji

e

na

vlasti.

A

da biga oborila

morada ru5i

njegova

dostignu6a

da kritikuje

njegwe

planove,

makarbili

u korist dru3tva.

ime

opoziciona

partrja

opravdava

nekompetentnost ladaju-

6e

partije.

ako

planovi

interesi

ruStva

o-

staju irtva borbeza vlast medupartUama.'

Bez obzira

na td

Sto

borba

partijskog lurali-

zma

nspiri5e

olitidku

ktivnost, na

politid-

ki, socijalno

ekonomski

uSi ivot

druStva

jedne

strane,

a njen rezultat

e

pobeda

dru-

gog

instrumenta

lasti kao

ranije,

s

druge

strane, o

jest

pad

edne

parttje pobeda

ru-

ge,

ali

i

poraz

naroda,

o

jest

poraz

demokra-

tlje.

Pored

toga

partUe

se

mogu

potkupiti

i

podmititi,

kako

spolja

tako

i iznutra.

Partija

se

osniva

kao

predstavnik

naroda,

potom

vodstvo

partije

postaje

predstavnik

Clanova

partije,

potom

Sef

partije

postaje

predstavnikvodstva

partije.

ime

je

jasno

da

se partijska gr4 ironidna prevarantsl


11/75

danas

praktikorana

radicionalrul

Omokrati-

ja.

Partija

redstavlja

eo naroda

suvereni-

tei naroda

e

nedeljiv.

Partija lada

ao

predstavnik

aroda,

stina

1e,

medutim,

a

se narod

ne

predstavlja.

Partija

e

pleme

sawmenogloba

Ona

e

sekta. DruStvo kome vlada ednapartija

sasvim

e

isto kao dru3tvou

komevhda

ed-

no

pleme

lijedna

sekta

Jer

partUa

ao

Sto

smo

ve6 videli,

predstavlia

ednu

grupu

judi

ili

zajednidki

nterds,

veru li zavi6aj.Tako

su

dlanovi

partiie

maniina

ako

ih

uporedimo a

brojno$du arodaOni mafu ajednidftente-

rese

ili zajedniEku elcta5ku

eligiju.

Oko

tih

interesa li religijenastaiezaiedniCki

ogled.

lzmedu artrjeplemenanoma azlikezuzev

krvne

veze kod

onog

tlrugog,

koia

mole &

bude

prisutna

u

poreklupartije.

Nema

azlF

ke

izmedu

borbe za

vlast

medu

partijama

borbe

zrnedu amih

demena

sGkti.Aako

e

sistem

plemena

Sekti

politidki

euden

ne-

prihvatljiv,

nda mora,

akode,

da se osudi

odbaci

sistem

partlia

Oba

sistema

se

isto

pona$afu

dovqde

do

istih

rezultata Kao Sto

je

negativan ru5iladkiuticaj borbe izmedu

plemena

sekti

na dru5tvo,lsto

ako

e

nego-

tivan ruSila6ki ticaj

borbe zmedu

artUa

a

druStvo.

KLASA

&

20


12/75

K/asa

Klasni

politidki

sistem

je

isti kao

partijski

politidki

sistem,

kao

plemenski

politidki

si.

stem, odnosno

kao

sekta5ki

politieki

sistem.

U

njemu

nad

thu5tvom

dominira

edna

klasa

kao Sto u drugima dominira partija ple-

me

ili

sekta. Klasa

je

grupa

dlanova

dru-

Stva

koji

imaju

ste

interese, akvisu

i

partija,

sekta

i

pleme.

Zajednidki

nteresi

potidu

od

postojanja

grupa

ljudi

povezanih

krvnom

ve-

zom, verom,

kulturom,

poreklom

linivoom F

vola. Klasa,

partija,

sekta

pleme

akode

nas-

taju

iz istih razlogakojivr:de do

istih

posledi-

ca, to

jest

zbog krvi,

vere, nivoaZivota,kultu-

re ili

porekla

nastaje

zajednidki

pogled

na

realizaciju ih interdsa time se pojavljujeso-

cijalni oblik

tih

grupa

u

liku klasa

partija

ple-

mena li'sekti. shod

e,

zbog socijalnih

azli-

ga,

uoblidavanje

nstrumenta koji se

kreCe

politidkim

metodom ka realizaciji

nteresa

i

pogleda

te

grupe.

U

svakom sludaju,

narod

nije ni

Kasa, ni

partija,

ni

pleme,

niti sekta.

Jet oni

su samo deo naroda

i

predstavljaju

njegovumanjinu.Kada klasa,

partija,

pleme

li

sekta dominiranaddru5tvomsistem ada po-

staje

diktatorski.

lpak, klasna

koalicija li

plemenska

koalicija

bolje su nego

partijska

koalicija.

er,

narod

e,

u osnovi,

sastavljenod vi5e

plemena

letko

se

nadu

oni kojinemaju

svoje

pleme.

Takode,

svi

ljudi

pripadaju

odredenim

klasnimnivoi-


13/75

ma

Partija

lipartije,medutim, e obuhvataju

u svoTl lanstvu ceo narod.Otuda

su

partije

partrjska

oalicija

manjina

u odnosu

na

ogro-

mnu

masu

koja

e

van

danstvau

partiji.

Pre-

ma

pravoj

demokratijinema

opravdanja h

o

da

jedna

ldasa

zbog

svog interesa

uni$ti

ostale klase,

niti

partrja

ma

opravdanjeda

zbog wog interesa uniStiostalepartije,niti

pleme

ma

opravdanje a zbog wog interelsa

uni$ti

ctala

danpn4

nlti

sekta

ma

opravda-

nie

da

zbog

wog

interdse

uni5tiostalesekte.

Doardjavanje

walve litvidacije zna6i odba-

civanje ogike

demokratije opredeljivanje a

lOgiku

ile.

Ovakav

postupakie

diktatorski

er

nrF U nterdsu

c6log druBtvau kojem

ne

po-

stoji samo

odna

klasa

jedno

pleme,

edna

sekta niti su wi njegoviGlanovi jednojpar-

t$i. Otuda

nema

opravdanja a takav

postu-

pak.

Diktatorskoopravdanje a

to

jeste

da u

dru$tvu

postoji

vi5e

strana

-

Jedna

strana

nastoii & likvidira

drugo strane da bi

ctala

sama

Dakle,

ovakva

endencilaniie

u intere-

su celog dru3tva,ngo

u.

korist

edne

klase,

jednog

plemena dne

sekte

li

jedne

partiie,

dakle

u

Interesu

onih koii

preuzimaju

ulogru

druStva

Jer, u osnovi, aj likvidirajudi

ostu-

pak uperen e protiv pripadnikadruStva oji

nisu danovi

partije,

odnosno,nisu

pripadnici

klase,'demenali'sekte

kojavhda

poslepro-

cesa

likvldacije.

Druitvo koje razdiru

partijske

borbe sto

e

kao i druStyo oie razd[ru

borbe zmedu

ple-

mena

lzmedu

sekti.

Par{ija.koja astaje

u

irneklaseautomatski

se

transfonni5e

zaJnenka'khse.

a auto-

rildska

tnansmisija

raie dok

partiia

ne'Bosta-

ne

nasbdnik

klase'koji

e

protiv

slrcie

lase.

'Kha1oja

ndtiduje,druStvo

nasledtfe,

a-

'

l@dq,niegove"ssobine

lsmisluda

ks

e,

na

pirner,'radniEkaklasauniStila vedrugekla-

ee;

rlrda

fadniika'klasa

postaje

naslednik

dru5tva

o

jest

postaje

materiialna

Sociialna

oonwazaiedrice

Pdto

fiadechik

nosi

oso-

bine,nasledqno$.

ez sbzira

$tose

te osobi-

ne,ne,

poiatd-$rju

djednorn,

llo.se

kroz'evo'

lr,miiu

.,radanje,poiavliuje

,@lini,

Vrenrenom

iarim,,mob{n

l&se

koje

su,:bile

.lkvllirane

unstff

:$ame

a#li6ke.ldase.

.,losioci.

ih oso-

t*ra

idu,protivre&rirn,tokovima,

zarrbno

d

'wobina.Tako ;rachidka dasa"{qsije posta'

je*sarna,po

ebi,, nt5fuo

u,korne

efuju,

roti-

vrednosti

tarog

druStva'Pwo

rotivreee,nra-

terilalni

moralni

nivo

pojedinca,

otom

se

Bojave

rupe,

potgm.se

utomatski

retvara-

je

u klase

u

istim

ilss*Srslim

dasama

Dakle,

obnavlja

e borba

za$,st

naddruStvom.

r-

vonstveno

svaka

grupa

pojedinaca

potom

svaka

ve6a

grupa,

potom

svaka

nova

klasa,

poku5avajua postanu nstrument hsti.

Materijalna

am

dru5tva

ije Stabilna

er

ie

i ona

sociialna.

druge

strane,

moie

se desi-

ti

da se

stabilizuje

edna

materijalna

aza

n-

strumenta

lasti

za odredeno

reme,

ali

ie

ona

podloina

nestanku

6im

se

izrode

novi

materijalni

socijalni

nivoi

z

iste

materijalne

baze.


14/75

Svako dru5tvo u

kome

se sukobljav4ukla-

se bilo

e

u

pro5lnsti

ednoklasno

druStvo.

Ali

od te

klase radale

su

se druge klase

u skldu

sa

neizbeZnom'evolncijomtvari.

Klasakoja

prisvaja

movinu

drugih klasada

bi stabilizovala

nstrumentvldsti

u sopstvenu

korist uvideie da su imovinskiefekti urutar

.same

klase

potpuno

stikao i

imovinski

efekti

unutar dru5tvau celini.

Sumar

prethodnih

e6i

e

u

tome

da su svi

pokuSaji

ujedinjavanjamaterijalne osnove

druStva

radi

re5avanja

problema

vlasti ili

okondavanja orbe u

korist

edne

partije,

la-

se,

plemena

li

sekte

poku5aji

dovoljavanja

masama,zborom

jihovih

redstavnika

li

or -

ganizoVanjem

eferenduma,

pretrpeli

neu-

speh. Ponavljanje ih poku5aja e postalo

gubljenje

ovekovog

remena iSmevanje a-

roda,s druge

strane.

REFERENDUM

26


15/75

Referendum

Referendum

e

taZna

emokratija.

ni koji

kaiu da"

i koji

katu

,ne"

u stvari

ne izra-

iavaju svoju

volju.

Oni

su

u6utkani

rayi[om

shvatanja

avremene

ernokratije.

jimh

edoaroljeno a kaiu samo ednured:

"da'

ili

,ne"

Toje

najsuroviii

krajnje

dutkujudi

ik-

tatorski

sistem.'

Onaj ko

kaie

;ne"'mora

da

imes razlog

a to'-

za5to.nije

ekao

da".

Onaj

ko

kale

"da"

mora

obiaSnjavati

voje

odobravanje

za5to nije

rekao

"ne".

Sta

je

pri

tom

svako hteo,

Sta su uzroci

odob

rava4ja

li

odbiianja

Dakle,kqjim

putem

mordu da idu $udske

zqjednice a

bi se oslobodile

lranlie

dik-

tature?

Po5to

e

instrumentvlasti

zamr5en

prob'

lem

u

pitaniu

emokratije ojisu

zrazili

art-

ijska,

klasna

pojedinadna

ukobliavania

a

izni$ljaniel

zbora

referenduma

ije

niSta

drugo

do

pokrivanje

euspehaih

nepotp.

unih

skustava a re5avanje vog

problema

reSenje e nalaziu pronalaienfunstrumEnta

vlasti

koji ne

predstavlia

iko

od

pomenutih,

koii

6e zarneniti a

ta

sukoHiavanjs,

oiest u

etvaraniu

nstrumenta

lasti koji

nije

partiia,

ni

klasa,

i

pleme,

isekta,

negonarod

u cdin{

kao

nstrument

lasti,

a ne niegov

predstavlF

ik

ili

posbnik

niko

ne

predstavlja

arod

i

-

predstavljanje

e

laZ.


16/75

Ako

bi bio

stvoren

akav

nstrrffnent,

.lda

bi

problem

bio re3en

bila

bi

stvorena

aro-

dna

demokatrh.

Tinre

de

liudske

zaiednice

okon6ati

eru tiranije

dilctatorskih

dima,

a

na

njihovom

mestu

nalazi6e

a narodra

bsr_-.

Zelena

knjiga

pruia

konadno

re5enje

instrumenta

vlasti i

pred

narodima

ucrtava

pirt

koiim ce

preci

iz ere diktature

u eru

1,r

yg

6' t . . :

r, -k: : l t i l

Oya nova

eodF

zasniva

so

na

koncql4r

narodne

vlasti

boz

pre&vlpnF

i

podanE-

tva.

Ona

obezbedup

neposrednu

emokrat-

iiu

organizovanim

dkasniln

putern.

Druga6-

iia

je

od

svih ostalih

pokuSaia

neposredne

demokratije

oji

susiromdni

mogudnostirm

primene

a

lu

stvamosti

koji

u

sebine nose

ozbiljnost,er im nedostaje arodraorganiz-

ovanost

u

bazi.

NAR(IDNE

IINFERENCIJE

I $IARIIDNI

OMITETI

g


17/75

Narodne

konferencije

narodni

komiteti

Narodne

konferencije

u

jedino

sredstvo

za uspostavljanje

arodne

demokratije.

Bilo

koji

ctrugi sistem vlasti koji

nije u

sk-

ladu s tom praksom, s praksom narodnih

konferencila, edemokratidan

e

sistem

vlast-

l. Svi dominirajudi sistemi vlasti u

svetu

danas, nedemokratidni su ukoliko ne

idu

ovim

putem.

Narodne konferencije

su

posle-

dnja

stanica

u

kretanju

naroda

ka

demokratiji.

Narodne

konferencije

narodni

komiteti

krajnja

su

tekovina

borbe

naroda

za demok-

ratiiu.

Narodne konferencije i narodni komiteti

nisu

tvorevine

ma5te vei tvorevine

liudske

misli

koja

obuhvata

sva

ljudska

iskustva u

borbi

za demokratiiu.

Neposredna

demokratija

e

optimalan

na6-

in

koji,

u

sludaju

da se

realizt{e,

postde

nesporno

pitanje

i

prihvata

se bez

dvoum-

ljenja.

Ma koliko

narod bio brolan,

nemogu6e

je

da

se okupi

odiednom

da bi

prostudirao,

diskutovao i odludio o svojoi politici. Zbog

toga

su

nacije

napustile

neposrednu

demok-

ratiju,

koja

e

ostala 6isto

utopijska

deja, da-

leka od

stvarnosti.

Ona

je

bila

nadoknadena

brojnim

eorijama

vlasti,

kao Sto su

poslanidki

domovi,

partijske

koalicije

referendumi,

koji

su

doveli

do

izolacUe

naroda

od

politike

upravljdnja

svojim

pitanjima

Sledilo

e,

tako-

Nema

demolr;atiie

be z

narodnih

konterenciia


18/75

;-

: i ' i l ; ' : l r

i i i i

s ttl ;i

de,

prisvqianie

uverenitetaarodamonopol-

imiiom

politike

od strane antagonistidkih

instrumenata

lasti,

podev

od

pojedinac4

a

ldasa,

plemena,

sekti,

parlamenata,

parfija

itd.

Zelena

knjiga, medutim,

nave5iuje

narodima

ut

neposredne

emokratfie

sk-

hdu sa

stvaraladkim

praktidnim

sistemom.

Dva pametnadovekane mogu polemisati

okovalianosti

deje

o

neposrednoj

emokrat-

iji.

No,

njena

primena

e

bila

nemoguda.

reca'

svetska eorija,

medutim,

ruia

nam realnu

os:novu eposredne

emokratije.

ime

e

i

problem

demokratije

u svetu

potpuno

eien.

Sve

Sto

ostaje

pred

masama

este

da se bore

za ukidanie

wih oblikadiktatorske

lasti

koji

danas

preovladuju

svetu koji

su netadno

nazrrani mokratskim, ib da su to'poslan-

i6ki

domovi,

eektaski,

lemenski,

lasni,

e-

dnopartijski,

vopartiiskili vi5epartijski

b[ci.

Demokratilama

samo

edan

oblik samo

jednu

teorlju.

hotiwednosti

i

razlike

zmedu

sbtema

koji

sebi

pripisuju

emokratiju isu

nl3ta

drugo nego

argumenti a ovi sistemi

nbu

demoktatski.

arodna last ma

samo

e-

dno

ice.

Onase mole realizovatisamo

a

e-

dan nadin,

o

jeist

putem

narodnih

onferenc-

lia i narodnih omiteta

nema

demokratiie

ber

narodnih

onferencija,narodni

omiteti

l:*[:.*

burc&.rvuda.

l,larod

s

nqjpre

deli

na

osnovne

narodne

konferbncije.Svaka

konferencija

bira

woj

sdcretarltst. kup

zabranih

ekretariiata

a6-

ini:rva

noesnoy.no narodne konferencije.

Potom

masa bira

preko

osnovnih

arodnih

konferencija

administrativne

arodne

komF

tete

koji

6e

zauzeti

mesto

vladineadminist-

racije.

Time Sto

rukovode ru5tvenim

luZ-

bama,

narodni

omitetibi6eodgovorni

red

osnovnim

arodriim

onferenciiama

oje m

odreduju

politiku

rada i nadgledaju

ar-

r5avanjee politike.Tako administraciia o-

staje

narodna

nadzorje

narodni okondava

se

zastarela efinicija

demokratije

o

kojoj

e

demokratiia

arodni

adzor

advla$du, a bi

njegovo mesto

zauzela

spravna definiciia

koi{l

glasi:

o;0,-

rlgiaii,j.,:,,

Jr:

liAi.;r:r_}F?

NANiJDP.NAD

SI\MIM

SCIBilI"4

Svi

gradani

koji su

Clanovi

narodnih konfe-

rencija,

prqna

profesiji

li

tunkcifr

pripadaju

razliditimategodpma.M togaonimoraiu

da osnuju

woje

profesionalne

sindikate

i

udrulenja

pored

toga Sto

su kao

gradani

Clanovi

osnovnih

narodnlh

konferenciitt li

narodnih omitata Sve

3to bude

razmotreno

u

narodnim onferencijamq

arodnimkomF

tetima,

u sindkatima udrdenjima,

zacrtava

e u

svom

kajnjem oblikuu

Opitoi

narodnoi

konferencili

na kofrrj udestvuiu

sekretarijati

narodnih konferenciia,narodnih komitsta,

slndlkata

profeeionalnih

druZenp

Ono

6to Op$ta

narodnakonferencip,

kqB

ae

sastaie

Jednom

godlsni,

ormdiSe,

do'

stavlF

ee

narodrim konierencipma,

nao-

ddm

koniltotknq

dndlkafrma u&tdenllrn

da bl

zapodolo

tsrniavede

od drmo

na-

rodnlh komlteta koll

cu odgoyonil

ped

oo

I

tl

:

i

34


19/75


20/75

1D

-

-

E

=

?


21/75

ZakonodaYstYo

.

druiNa

Zakonodavstvo

e

drugi

problem

koji

ide

paralelno problem

nstrumenta

hsti.

Ono

u savremenom

obu

o$

wek nije re5eno,

mada e bilo re5enou ranim storijskima-

zama

Nijeni ispravno

i

demokatskida

6e

spec-

ftliarje

komitet

li

savetza

postavljanje

ru5-

tvenog akonodavstva.akode, ije

spravno

nlt demokratski

a dru5tveno akonodav-

rtvo

podleie

amandmanima

li

ukidanju

po-

rredstvom

poiedinaca,

komiteta li

saveta.

Dakle,Sta

e

zakonodavstvoru$tva?Ko

ga donosi?Kakavznadaj ma u odnosuna

dcrnokratiju?

ftirodno

zakonodavstvo akog dru5tva

e

norma

li

religijn.Svaki drqgi

poku5aj

stva-

nnla

zakonodavstvaa bilo koje

drGtvo

van

oa

dva

zvora"

ije

punovaian

logidan

pok-

tdaJ.

Ustavinisu zakoni

drGtva. Ustav

e,.u

ttrtari,

osnovni

pozitivni

zakon. Ovom osn-

ovnom

pozitivnom

akonu

e

neophodan, a

nfegase oslania

kako

bi imao

svoje

oprav-

danie.Problem lobodeu savremenom obu

lc

u tomeSto

su ustavi

ostalizakonodavstvo

druitva,

a

ovi ustaviseoslanjaju amo

na

po-

gbd

dikEtorskih instrumenata

vlasti koji

dcniniraiu

u

svtu,

po6ev

od

poiedinca a

do

pqrffie.

Pokazateljza to

je

razlika medu

ustavima

hko

je

sloboda doveka

jedna

4l


22/75

Uzroci razlike

su,

u stvari,

razlike

medu

po-

gledima

instlumenata vlasti.

Odatle i zati-

ranje

slobode

u savremenim svetskim sF

stemima. Nadin

dominacije nad narodima

koju instrumenti

vlasti

priZeljkuju,

reliva

se

u

ustav i liude

silom

primorava

na

poslu5nost,

pravnim

normama

koje

su obuhva6ene

ustavom koji proistide iz pogleda i raspolo-

Zenja instrumenata

vlasti.

Odludivanje diktatorskih

instrumenata

vhsti zamenilo

e

odludivanje

prirode.

Pozit-

ivni

zakon

zauzeo

1e

mesto

prirodnom

zakon-

u. Time su se

izgubila sva merila.

Covek

je

dovek

ma

gde

bio, on

je

isti

po

fizidkom izgledu

po

oseCanjima.

bog toga

se

prirodni

zakon ispoljava

kao logidni izraz

te identidnosti. Potom su se pojavili ustavi

kao

pozitivno pravo

koje

na ljude

gleda

kao

na razliEite.

Ustavi

u tom

pogledu

nemaju

opravdanjeosim volje

instrumenatavlasti -

pojedinca

saveta, klase,

partije

-

da

vladaju

narodom. Tako

vidimo da

se,

po

obi6aju,

ustavi menjaju

sa

promenom

instrumenta

vlasti. To

je

argument da ustavi

nisu

prirodni

zakoni

ved

su

propisani prema

raspoloienju

instrumenata vlasti

a

radi njihovih interesa.

To

je

opasnost

po slobodukoja se nalaziu

odsustvu

pravog

zakonodavstva

.liudskih

zajednica,

koje

je

zamenjeno

pozitivnimzak-

onodavstvom

u skladu

sa

Zeljom

nstrumenta

vlasti

da

vlada

masom.

Or[inalnUe

je

da

je

nadin

vladanja

aj

koji

treba da

se

prilagodi

zakonodavstvu

dru5tva,

a ne

suprotno'

Prema

ome,

zakonodavstvo

ru5tvane

trpi

ormiranje

stvaranje.

nae4

zakonodav-

stva

se nalazi

u tome

Sto

e

ono standard

poznavanja

ta

e

pravo

a

$ta

nije,

Sta

e

isp-

lavno a

Sta

je

pogre5no,

za

poznavanjg

prava ojedinaca

njihovih

duinosti.

Sloboda

le,

dakle,

u opasnosti koliko

dru5tvonema

ryeto zakonodavstvo

a stabilnim

pravilima

kojer

ne

trpe

promenu

li zamenu

posred-

ltvom

bilo kog

od instrumenata

vlasti.

Nrprotiv,

nstrumenti lasti

moraiu

da slede

lakonodavstvo ru5tva.

Medutim,narodi

u

wlm

krajevima

yetadanas

su

pokoreni

o-

lcdstvgm

pozitivnog

akonodavstva

oje

e

Ittvoreno

a

promene

ukidanja, avisno

d

borbe

nstrumenata

lasti

za

vlast.

Stavlianje,

Ponoki ut,ustavana narodne eferendume

nlp

dovoljrn.

Jer

i

sam referendum

e

obmanademokratije;on n dozvoljava

i$e

oal

cdne

redi

da"

ili

"ne".

S druge strane,

nllodl

su

primorani

a referendum

ahvali

tludlpoziWnom

ravu.

Referendum

ustavu

il

ne6l

da

e

taj

ustav zakonodavstvo

nr5-

il1

ncgo

znadida

e

ustav

eamo stav, dakle

qakt

rsferenduma

ni5ta

drugo.

ttkonodavstvo dru5tva e veClto[udsko

hgmrtvo

koje ne

pripada

ssmo

livima lz

ftf

Olnlcnbe

prcizilazi

da

pirnrie

ustava

itilldum

o

niemu nlsu dlta drugp

nege

lhr

dFra

roniia

fnomopeCia

podtrrnogpra,s,

kqo

potiOe

I

podtynlh

ustara,

nn

su m.tctiialrdh

Ilf0||r

t/Fren*t

pnotlv

6tffiu,

t{qme

pre'


23/75

-

=

E

=

F

=

n

h

q


24/75

Ko

nadgl*da kretanje

iruStva?

Pitanje

e

ko

nadgleda retanje

dru5tva

da

bi

ukazao

na odstupanje

d zakonitosti

u

sludaju

a se to

desi. Demokratski,ema

niiedne

tranekoja

sebi

pripisuje ravo po-

shnidkog

nadzoranad

dru5tvom tom

po-

gledu. Dakle, dru5tvo je nadzornik nad

8obom,

naime,

svako samopripisivanje

d

'

Btrane

bilo kog

pojedinca

li

grupe

odgovo-

mosti

za zakonodavstvo

je

diktatura.

er,

demokratija

nadi

odgovomost elog dru5-

tva

Dakle, nadzornik

e

druStvo

celini.

To

le

demokratrja.Kako

e

sprovesti?

Naravno

putom

demokratskognstrumenta lasti koji

potide

z

druStvenog amoorganiizovanja

r,

osnovnim narcdnim konferencijama, n?ro

dnom

vla$cu

posredstvom

narodnih

konf r-

rencija narodnihkomiteta,

potorn

na

Opito;

narodnoj konferencij i

nacionalna

onferenc'

i ja), na

kojoj se srecu kcrnitet

na:'cdnih

konferenci ia,

administrat ivninarodni kcmr

tet i ,

s indikat i , druZenja osta le

profesicr ia

Ine

organizacije Prema ovo. eorij i

naroci

e

instrurnent vlasti,

u

tom

slucaju

narcd

je

r

nadzornik nad

sobom)"

Time

se

realizuje

kontrola druStvanad njegovimzakonodav-

cfirom.

47


25/75

Kako da dru{No

isPravi

svole

kretanie

ako odstupi

od zakonitosti?

Ako

e

instrumentvlasti

diktatorski,

kao

5to

je

sludaj

u

politidkim

sistemimakoji domini-

raju u svetu danas, onda budnost dru5tva

nad

ostupanjem od zakonitosti nema sred-

stvo

izraiavanja ispravljanja

sim nasilja,

o

jest

revolucije

protiv

instrumenta vlasti.

Cak

kada

je

naslje

ili

revolucija zraz druitvenog

oseCanja

rema

ovom

skretanju,u

njemu

ne

udestvuje celo drGtvo, nego

ga

iarode oni

koji imaju

sposobnostiza inicijativu

smelosti

da izraiavaju volju

druitva Medutim,

ovaj

pristup

je

diktatorski,

er

ova

revolrrcionama

inicijativ4 nuZno56u revolucije,omogu6ava

instrument

vlasti koji

je

predstavnik

naroda

To znadi

da

je

instrument

vlasti

o5

uvek dik-

tatorski. Pored toga,

samo nasilje

i nasilne

promene

su

nedemokratsko

delo. Ali, ono

se

de5ava,kao

rezultat

prethodnog

postojanja

nedemokratskog

stanja. Dru5tvo

koje se

jo5

uvek

vrti

oko ovih

odnosa

zaostalo

e

druStv-

o.

Sta

je,

dakle, re5enje?

Re5enje

je

da narod bude instrument

vlasti,

podev

od

Osnovne narodne konfe-

rencije

pa

do Op5te narodne

konferencije

da se okonda

sa vladinomadministracijom

da bi

njeno

mesto

zauzelinarodni komiteti i

da OpStanarodna

konferencija

postane

naci-

onalna

konferencija

na kojoj se

sreiu osn-

o*"

n"roOne konierenclio,

admlnlstrathmil

narodni

omiteti,

drulenja,

indikati

ogtala

profesionalna

drulenia.

Ukollkou ovom

sF

stemu

dode

do odstupanja

d druStvenog

zakonodavstva,

o'se

mora

spraviti

emok

ratskimms,pravlpnjem,

ne silom.Proces

u

nije

proces

voljnog

zbora

na6ina

eradje ili

plomene, nego

je

determinisani ezultat

demokratske

rirode

ovog

sistema,

er

u ova-

kvimslu6aiwimanemaoclvoienih

tranada

bijedna uperilanasilnu elatnost

rotiv

dru-

ge

i

optuZih

e

za

odstupanje.

49


26/75

e

e

s


27/75

tVovinarsfiro

Nezavisan6ovek

je

slobodan da se

izra-

iava,

pa

makar

se

ponaiao

kao lud da

bi

itazio

svoju

udost. Dru5tveni

6ovek

e

tako-

de slobodan da izrazi svoju dru5tvenost-Pri

tom,

prvi

izraiava

samog sebe,a drugi

pred-

stavljasamo one

nezavisne idnosti koje

sad-

injavajunjegovu

dru5tvenu

i6nost.Dru5tvo

e

sastavfeno od nezavisnih zdruZenih judi.

Prema ome,

kada

se

jedan

nezavisan6ovek

ispoljava na

primer,

kao lud, to ne znadi

da

su

i

ostali dlanovi zajednice takode

ludi.

Drugim edima, zralavanienezavisnog ove-

ka znadilo bi samo samoizraZavanje.

izra-

Iavanje drGtvene

lidnosti znadilo

bi

samo

izraiavanje nteresa li mnjenjaonih koji izra-

Iavaju njegovu zdruienu li6nost. Tako korn-

panria proiarodeci

i

prodajudi

cigarete,

primera

radi, nteresno zralava samo

ntere-

se

onih koji

su osnovali u kompaniju,

o

jest

onih

dilr

je

dobrobit u

proiarodnji

i

prodaji

duvana"

ako

on Steti zdravlju

drugih.

Stampa

je

sredstvo

dru5tvenog

izra-

Zavanja,

ne sredstvo

zraZavanja

ezavi-

snog

li zdruZenog

oveka.

akle,

ogidtto

e

i

demokratski a ne budeu svojinibilokog od

njih.

Kad

pojedinac

ma woj

list, aj list izraiava

eamo

njegwo

gledi3te.

A

pozivanie

a to &

J

tai list

iavno

mnlrnie netaeno

6

i bez

mkog

osnova,

er

on, u

st\rari,zralavastatr

)trlcNtaula

,'e

tar0dla

i ; r ;1 ,1 , le

fla

xlnJ

itrt:a atattP

t

t

t

fl

I

ll

53


28/75

oviSte nezavisnog

doveka

A demokratski

ne-

zavisan

6ovek ne

srne da ima

u vlastitoj

svcf

ini

bilo kole

javno

sredstvo

informisania

li

publikaciju.

Ali

on ima

prirodno

prarro

da izra-

iava

samog sebe

na bilo

koji

nadin,makar i

ludo56u,

da

bi

dokazao

svoju udost.

List koji

izdaje udruZenje

rgovaca litrgova6ka

komo-

ra, na primer, sredstvo je izraiavanja ove

dru5tvene

grupacip.

On ispoljava

samo

njih-

ova stanovi5ta,

a ne

stanovi5ta

javnog

mnjenja.

stije

sludaj

sa ostatim

nezavisnim

zdruZenim idnostima

u dru5tvu.

Demokrat-

ska Stampa

e

ona koju zdaje

narodnikomi-

tet,

sastavljen

d razliditih

rustvenih

rupa.

Samo u

tom

sludaju ist

ili bilo

koje drugo

sredstvo nformisanja

moie

da izraiava

dru5-

tvo

u celini i nosilac

e

miSgenja azliditih

gru-

pa. Samim tim list postaje demokratidan i

informisanje

postde

demokratsko.

Ako udru2enje

lekara izdaje

list, taj list

nema

prava

da bude

samo medicinski.

Tako

je

i u odnosu na

ostale sektore.

Nezavisan

6ovek

ma

pravo

da

izralava

samog

sebe,

on

demokratskinema

pravo

da izralava viSe

od

toga. Time

se radikalno

demokratski

okon-

6ava takozvani problem slobode Stampe.

Problem

slobode

Stampe oko koga

se u

svetu

jo5

uvek vode borbe,

proizi5ao

e

iz

problema

demokratije uop5te.

On

ne moZe

da se re5i

sve dok

nije

u celini re5ena kriza

demokratije u zaiednici. Jedini

put

do

re5avanja

ovog zarnr5enog

problema,

o

jest

problema

demokratije,

este

put

Tre6e svet-

ske teorije.

t

Frema

&"d'ili

,ilelrili,

.Jenl*ltratskr

r-.iem

.je

dvrsta

grad*vina

u

kni*j

sval'"i

ar*en

stoii

na

teme 1r.trrii

fl,::lrtlivllili

riliicidnih '*onfei*n'cija,

naroffi"l;h

ein-li '1,:t i,,r[C,'.*, ' i

r . . , " , ,

, -,

, .";r-'

pa

sve

do

vrha

pir*nrid*,

*

*st

t lc

zaserlan3a

Op5te

nar*dr',e

b


29/75

Drugo

poglavlje

-

soctJALrzAM


30/75

RESEruE

K[|I{(|MSK[IG

PRt|BTEMA

- Socijalizam

Ekonomsl


31/75

Aftaci ,

an e

naiamnic i

dotakli i

otupili

njegovu

oStricu u

odnosu na

protekla

stole6a.

Sve to

je

realizovalo

mnogobrojne

nterese

adnika,

ali

ekonomski

problem

o5

uvek nije

re5en.

Svi

poku5aji

u

vezi

sa

svojinom

nisu re5ili

problem

proiaro-,

dada. Oni

su

jo5

uvek

najamnici

uprkos

prenosu

oblika

svojine

sa krajnje

desnidar-

skog na

krajnje

levidarski.

Oni

su

imali

i

nekoliko oblika

u

sredini izmedu

desnog

i

levog.

Poku5aji oji

su se usredsredilina nadnice

nisu bili

s tog aspekta daleko od onih

koji

su

bili u

vezi

sa svojinom koji

su

promenili

njen

oUik.

Rezimirajudi

azre5avanje

roblema

za-

rade,

nailazimo

na

osobenosti

koje su radnici

postigli:

zakonodavstvo h

je

sankcionisalo

a

sindikati

za5titili,6ime se

pobolj5ala

ituacija

u kojoj su se na5liproizvodadiposle indust-

rijske evolucije.

Tokomvremena, adnici,str-

udnjaci sluZbeniciu administraciji

dobili

su

prava

koja

su im nekada tlila nedostiina, ali

priwedni

problem

uistinu

o5

postoji.

Poku5aj

ojije usmerenna nadniceapsdr.r-'

tno nije

nikdkvo e3enje.Taj

poku5aije

impr-

ovizacija reformistiEkije,

blEi milostinjinego

pdznanju

adnim

judinnaZa5to se radnicima

dajunadnice?ZW toga Sto su proianeliu in-

teresu

drugog, o

lest

onog

ko ih

je

iznaimio

da bi mu

proiareli

robu

-

dakle,oni nisu

potr-

o5ili svoj

proiarod

nego su bili

prinorani

da

ga

ustupe u zamenu za nadnicu. lspramo

pravilo

ie,

medutim, ko

proianodi

taj i tro5i.

Nadnidari

u, ma

koliko

se

jih-

ove

nadnice, eka

vrsta robova.

Nadnidar

e

svojevrsna roba

za vlasnika

koji

ga

iznajmljuje.

On

je,

u stvari,

6ak

priv-

remeni rob,

njegovo opstvo

raje

onoliko kol-

iko traje njegov

rad u zamenu

za nadnicu

koju

mu

daje

poslodavac,

bez

obzira na

status

poslodavca

bilo

da

je

re6

o

pojedincu

ili driavi. Jer, radnicisu sa aspekta njihovih

odnoea

sa

vlasnikom

li

proizvodnim

rgan-

izacijama, li sa

aspekta njihovih

sopstvenih

interesa,

najamnici

u svim

sludajevima koji

danas

postoje

u

svetu ako

svojina

ma

razli6i-

te oblike - od desnidarske

do levidarske.

ak

ni

avne

priwedne

organizacije e

daju svojim

radnicima

ni5ta

drugo sem nadnice

i neke

druge socijalne

pomodi,

koja viSe lidi

na

milostinjukoju bogati

vlasnici

privatnihprivre-

dnih organizaciia

dodeUuju adnicima

koji

za

njih

rade.

Pretpostavka

da se

prihod

u

uslovima

e

svojine vra6a

dru5tvu,

ukljudujuCi

ra-

dnike,

za razliku

od

prihoda

privatne

organ-

izacije

da

se sav

vra6a vlasniku,

adna

e

ako

gledamo

na

op5tedru5tveni

nteres

a ne

na

interese

samih

radnika

ako

pretpostavljamo

tla

je

politidka

vlast

koja

monopoli5e

svojinu

vlast svih ljudi, to jest vlast ditavog naroda,

koja

se vr5i

preko

narodnih

konferencija,

narodnih

komiteta,

profesionalnih

indikata,

a

ne vlast

jedne

klase,

edne

ili

grupe

partija,

sekti,

plemena,

porodica

li

pojedinaca,

odno-

eno bilo koje vrste

poslanidke

vlasti.

pa

ipak,

60

61

ono.Sto

se

radnicima eposredno rada z

deformacijau

Zivotu judske

zajedhice.To

e

i


32/75

aspektaniilrovih nteresa

u

obliku nadnice,

odredenog

roseka

Frofita.ili

sociialne

slu-

ge

isto;e

qp

$tose

radnicima rada ada

bi

radiliu

pnvatnoj

rganizaciji.

aime,

radnici

u

javnoj

organizaciji

radnici u

privatnim

organizacijama ajmljenisu uprkos razlici

medu

vlasnlcima.

Tako azvoikojije pogodiooblikesvojine,

to

jest

preno5enJe

ojine

z

rukeu ruku,nije

re6io

proHern prava

radnika na

proiarode

kqie

e

sam

neposredno

roiareo.

Ovai

prob-

lem

e

re$en

putem

dru5tva

li

nadnice,Sto

nije

bpravno.

Ddz za to

je

da

su

proiao-

dadiloS

wek

naiamnbl dco

su se

menjale

pozicile

vlasnEtva

Konadno

re$enjc u

tome

je

ukidanje

nqpmnlne,oslobdhnle 6weka od niegovog

robqrania

wadanle

prirodnimpravillma

oja

su

regulisala

odnose

pr

nogo 3to

su se

pdavlle

klase

pozitivni

oUlcl

vlrcti

i

zakono-

dawtva

Prhodno

pravllo

e

Fdino

merllo

laor liud-

sldh

odnosa

Prlrodna

pravila

su

dala

prirodni

sodlal-

lzam koil

poGtua

na

lednakosti

rnedu su-

bloktima

ekonomske

prcliarodnie.

Ona

su

obezbe


33/75

procesu proiarodnje.

ZVotinla

se

smatra

prvobitnim

ipom

edinice

snage.

Ovo

sred-

stvo

kasnije

e

zamenjeno

a5inom.

atim

su

se

razvile rste

kolidine

irovina,

odcv

od

najjednostavnijih

eftinih

materijala

pa

do

veoma

sloZenih

skupih.eovek

se, takode,

razvijao

d obidnog

adnika

inlenjera

str-

udnjaka od ogromnogbroja radnikado

malog

broja strudnjaka. li, iako

su

se

su-

b,jekti

roiarodnje

valitativno

kvantitativno

iznenili,

proces

proiarodnje

su5tini

stao

e

nepromenjen

z

aspekta loge vakog

d njih

u

procesu

proiarodnje

njihove

neopho-

dnosti u njemu.Tako

e,

na

primer,

gvoide

sirovina oja

e

i ranije

predstavljala,

i

sada,

elemenat

proiarodnje

koja

je

u

starim

vremenima

bradivana a

primitivan

na6in.

Kovad e od njega manuelnoproiarodio

noleve,sekire, oplja.. td.

Danas

d te vrste

sirovine,

omodu

bokih

peCi,

nienjeri

str-

udnjaci

roiarode

ve

vrstema$ina,

motora

vozila.Zivotinle,kao

Sto su

konji,

mazge,

kamile njima

slidne, oje bejahu

edan

od

subjekata

roianodnje,

anassu zamenjene

velikim abrikarna

modnimma$inama,

pr-

oiaodna

sredstva

oja

su

nekad

bila

primit-

ime napravedanas su sloZena ehnidka

oprema lpaK osnovni

prirodni

aktori

pr-

oiarodnje,

pored

njihovogvelikog razvoja,

ostalisu,

u su5tini,

ostojani.

tanjesu5tin-

skog

postojanja

subjekata

proizvodnje

polvrduje

da

je

prirodnopravilo

edino

sp

re5avanju

ekonomskog

problema

do kraia,

narodito

osle

neuspeha

oji su

doliveli

svi

prethodni

storijski

roku5qii

oji

su lgnorisati

pdrodna

pravila.

Prethodne

storijske

eoriie

retlrale

su ek-

onomski

problem

z ugla

gospodarenja

ad

radnicima

edino

kaonad

erdnim

d subjeka-

ta proiarodnje, samo iz ugla nadniCeu

zamenu

a

proiarod.

Pravi

problern,

o

jest

sam

pro@s

proianodnje,

stao

je

nere5en

(tako,

najvainija

osobina,

preovhduiu6a

u

wetu dana5njih

ekonomskih

sistema,

este

sistem

nadnice

koii li$ava

adnika

svih

prava

na

proiarod

ojije

on

proian6o,

ez

obzira

da

lije

proiareden

a radun

dru5tva

li

za

radun

prir/atne

rganizacije).

Industripku

proiaodnu

organizacifr.r

aF

injavajuproiaodni rnateriial,abriEkema$ine

i radnici.

Proianod

e

rada

upotrebom abrid-

ke

opreme

od strane ra*rika

s

dljem

da

industrijalizuje

irovine.

Tako

gotwa

indust-

rijalizovana

oba

koja

6eka

potrosniu,

pro6b

je

kroz

proiarodniproces

oii

se ne

bi.o&ipo

da

nije

bilo

sirovina,abrika

radnika

Dakb,

kadne

bibilo

sirovina,abrika

ne

bi

imala

3ta

da

industrijedizuje.

atim,kad ne

bi biln

pr-

oiaoda fabrikane bi moglada radi.Tako

su ovi elementi,

ojihu

ovom

procosu

ma

ri,

ldednadeni

neophodnosti

a

procs

pr-

olarodnjebez

njih

se

ne

bi mogao

obiti

pr-

oiaod. Takode, ijedan

od njih ne

mole

sam

da obavlja

ovaj

proianodni

roces.

Zatim,

ni

dvaod

ova ri elementa

mogu

da

proiao.

64

de u odsustvu

re6eg. Prirodno

pravilo

u tom

ljenostumestosnage

mi5i6a. o

je

kvalitat-


34/75

sludaju

determini5e rjednadavanje

udela ova

trielementa

u

proianodu.

Dakle,

proianod

ove

fabrike

se deli na tri

dela, a svaki

element

pr-

oiaodnje

dobijer

edan

deo,

jer,

nije bitna

samo

fabrika

nego

e

bitnije ko tro5i

proiarod

fabrike.

To vaii

i za

poljoprivredni

proiarodni pro-

ces koji je efekat rada doveka i zemlje bez

kori56enja

redeg sredstva.

On

potpuno

lidi

na manuelni

industrijski

proiarodni proces.

Proizvod

se

u tom

sludajudeli na

dva dela,

er

toliko broje elementi

proiarodnje.

U sludaju

da se upotrebljavaju

mehanidka

sredstva

ili

tome sli6no, u

poljoprivrednom

prooesu,

on-

da

se

proianod

deli na tri

dela: za

zemlju, za

poljoprivrednika

za

sredstvo upotrebljeno

u

tom

procesu.

Tako nastaje socij:rlistidkisistem u kome

su svi

ti

proizvodni procesi podredeni

ovom

merilu

prirodnogpravila.

Proiarodadi

u

radnici.

Onisu

tako nazvani

jer

redi radnici, trudbenici,

proleteri

ne isp-

oljavaju su$tinu.

Razlog

e

u

tome

Sto

se

ra-

dnici

prema

klasi6noj

definiciji

menjaju kvali-

tativno

i kvantitativno.

Radnidka klasa

je

u

kontinuiranoj

protivrednosti,

srazmerno

nap-

retku mehanizacije nauke.

Napor kojije

ranije

ziskivanod brojnih

ra-

dnika

sada se

izazivasnagom

maSinaa stav-

ljanje

ma5ina

u

pogon

zahteva

minimalan

broj

radnika.

To

je

kvantitativna

promena

ra-

dne

snage.

Ma5ina

ahtevastrudnu

osposob-

ivna

promena

adne

snage.

Sama

proiarodna

snaga

postala

e iedart

od

subiekatau

proiarodnii.

Radnbisu se, za-

hvaljujudi rawoju,

pretvarali

iz

ogromnog

broja nepismenlh

roletera

u odredeni

brq

strudnjaka,

nienjera

i

naudnika Zbog toga

6e

radnidki

sindikati

nestati,a na njihovom

rnestu i6esindikatinZenjerastru&Fka Fr

naudni

azvoj

e

dostignude ove6anstva

d

kojegse ne

mole

odustati, to

znadi

da

6e

nepismenost

iti izbrisanadeterminantom

ovog azrroja.

akl, enomenobidnih

adnika

je

privremen

ima endencilu

ostepenog

-

stajanja

pred

naudnim

azvojem.Covek

u

novom

bliku,

medutim, stade vekosnovni

subiekt

u

procesu

proizYdnje.

Ljudska

potreba:

eorckova

slobocla

e

nepotpunaako neko drqgi raspohio nieg-

ovom

potrebom.

Potrebamole da

dovede

do

pokoravanja

doveka

6oveku.

Pa 6ak

eksploatacija

aqtaje

kao

posledicapotrebe.

Potreba

e

pravi

problem,

a sukobljavanfe

nastaje

kao rezultat aspolagania

otrebama

dryeka od

strane

neke

nstitucije.

Stanovanje:

e

je

neoph6dna

potreba

doleku

porodici.

toga

ne bitrebalo

da stan

u kome ive bude

u vlasniitvu

rugog.

Covek

nemaslobodusve dok Ziviu tu(bm stanu,

Mz obzira

a

o

da

li

plada

li ne

plada

iriju.

Poku5aji

koje driave 6ine

radi

re5avanja

stambenog

roblema

psolutno

isu

e5enja

za

taj

problem.

Razlog

e

u

tome Sto

i

pok-

u5aji

nemaiu za

cili

korenito

i kona6no

u

potebi

se

nalazi

sloboda

Stan

ie

onoga

ko

u niemu

stanuje

reSenje, o

jest

neophodnost

da

6ovek

Zemlja:Zemfla

ije nidiie

vlasniStvq

li svako


35/75

poseduje

tan,

nego

su

bili usredsredeni

a

stanarinu kroz njeno smanjivanje,

povedavanja

li

kanalisanja" ez

obzira

na

to

da li

je

za

avni

li

privatni

adun.

U

socijalist-

idkom'dru$tvu

e

sme

nijedna

trana,

a.ni

samo drtt5Wo, da

gospodari

potrebama

Coveka; akode,niko nema

pravo

da

izgradi

vi5estanovanegoSto e potrebnonjemu

njegovi.maslednicima.Dakle,

e

smeda zg-

..

radistan

u svrhu znajmljivania.

er stan

pred-

stavl}tr snovnu

Eovekovu

otrpbu,

a njegova

gradnia

sa namerom znajmljivanja

o6etak

ie

gospodarenja

otrebom

drugog6oveka,a

u

potrebama

s

nalazi sloboda

Plata:

6ipophodnija

je

Covekova

otreba.

Plata oveka

dru5tvu, bog

ogq

ne

sme

bi-

ti u oblikunadnlce li milostinje a bilo koje

strane.

er,

nema

adni6ara

socijalistidkom

dru5tvu,

ec

su

o

partneriZato

e

tvoja

plata

tvoja i6na

svojinakojom idno

aspolale$

gnnicama

zadovoljavanja

vojih

potreba

lli

je

to udeo u

proiarodu

kome

si bio

edan

od

njegovih

snovnih ubjekata, ne nadnica

u

zamenuza

proiaod

za radun

bilo kog

drugog.

Prevozno redstvo: akode

e

neophtdna

potrebadoveka porodice. vojeprevozno

sredstvo e

bi trebalo

da bude

u vlasni$tvu

drugog. Tako

u

sociialistidkom

dru5tvu

6ryeK kao

i bilo

koja druga

strana,nema

prava

da

u svom

vlasni5tvuma

sredstva

a

prevoz

ljudi radi

iznajmljivanja,

er,

to

je

gospodarenje

otrebama

rugih.

ima

pravo

da

ie

eksploati5e

adom,

atar'

stvom,

todarstvom,

dnosno

a svoje

dobro,

ito

za ceowoi

ilvot

i 2ivotwojih

naslednika

ali u

granicama

voiih

iCnih

apora, ez

uslu-

lne

snage

drugog,

ito.

pladene

li'ne

i u

granicama

gadovotiavanja

vc{ih

potreba

Ako

bise doaolila

srroiina

adzemliom,

n-

dasamoprisutnimogudobitiwoj deo.Zem-

lia

je

vepitaa njeni

korisnici e

vremenom

menjaju,

aglasnowojim

profesiiama,

poso-

bnostima

prisustvom.

Cilj

novogsociFrlistidkog

ru$tva

e

osn-

ivanje

sreCnog ru5tva,

er

treba

da bude

slobodno.

A

to

se

ne

moZeostvariti

bez ud-

ovoljavanja

materiplnim,i

moralnim

potre-

bama

doveka.To

je

iarodljivooslobadanjem

tih

potreba

da dominaciie

goepodarenia

drugihnad njima

Udovoliavanie

ofrebanla

rebalo bi

da se

iarede

bez eksploataciil

ili

pokoravanja

drugima

inade, bilo

bi u

protivre6nosti

s

ciljevima

noyog oocililstl6kog

druStva

Coveku

novomdru$tvu

li radiza sebe

da

bi obezbedio

wole

materije[ne

potrebe,

ili

radi

u

udrrEenoi

rgsnizacil

u kofoiil

ortak u

nienoi

prc*aodnii,

li obwlp

roku

pvru

drtt6-

tvenu uetugu,a zauanat mu dn$tvo obez-,

bettuie

&dovolrtvanle

niogovth

materiialnlh

potroba

Ekonorrdca

debtnost

u

novom sqqHist'

l0kom

dnritvu

F

pnilzvotlna

delatnoet

adi

zidovol|ars{a

matot|Fhrh

potrSa,

a ne

nproiilodna

demnosil, odrosno

dehtnct

kqF

$A

pldt'lqko

bl" dcumdno vihlr

oyremeno

e

i rad

bez

motiva

zarad

jer

e

u


36/75

kof

erfftdtjc

potahrado

ilr

potreb*

To

jo

nsnogudo u

senci

novih

prayi|a

soclinhzna

Opravdai cllj

priwodno

delatnosfi

poio+

ir@ie

samo

zadmlpvanp

sopstv*rih

pot-

reba

Jer, svotskasu bogatstva,

bar u wdcoj

etapi,

ogranGena. ako

e

i

sa bogatetvilna

drtdts\ta

ponamob.

Zbog

toga niko

nerna

prarc da obeylF privrednudelatnost radi

pcedovanid

ve6e

koliCine

ogatstva

od one

kS

pokriva

njegove

potrebe.

Jer,v6e

kolid-

ine

od

onog

Sto

mu

je

potrebnopripadaju

drugim

pojedincirna

Ali,

on

ima

pravo

da

Stedi

na

radun

wojih

potreba

i to iz woie

sopstven

proiaodnie,

a

ne

od

rada drugih

niti na ra6un

potreba

drugih. er,

kadabi se

doarolile

priwedne

dehtnosti

koje teie

vi$emod onogaStozadovoljava

otrebe,

on-

da

bi neki judidobilivi5e rgo Sto

m

e pot-

rebno,

dok bi drugima

uskratili

adovoljenie

njifovih

potreba

Stednia

eda od onog Sto

e

potrebno

e

potreba

drqog

Goveka

a

dru5tvenim

ogat-

stvom.

Su5tina

eksploatacije

e

dozvoljavanje

pdvatne roiarodnje

adi

Stednje

iSka

reo-

stalog

nakon zadovoflavanja

otreba

dozv-

oljavanje skori5cavanja rugog za zadov-

oljavanje

vojih

potreba

li radivededobiti

od

onog

Sto i

je

potrebno

to

jest,

potCinjavati

doreka da

bi udovoljio

potrebama.

rugih

ostvarioakumulaciju a

druge.

Rad u zamenu

za nadnicu,

pored

oga Sto

je,

kao Sto

smoved

ekli,.ropstvo oveka,

st-

njemu

proizvodad

adnidar

ne

ortak.

Onaj

ko radi

za

sebe nesumnjivo

e

odan

wom

proiaodnom

radu.

Motiv

odanosti

pr-

oiaodnjije

njegovo

oslanjanje

a

sopstvdni

rad

za

obezbedivanje

opstvenih

materiialnih

potreba

Onajko

radi

u udrutenoj

rganizac-

iji u kojojie

sam

ortaku

proiarodnji,

akode

e

nesumnjivo dan svom proiarodnom

adu,

jer e

motiv

njegove

odanosti

proiarodnji

ad-

ovoljavanje

jegovih

otreba

od tog

proiaro-

da" Medutirn

onaj ko radi

u zamenu a

na-

dnicu

nema

motiva

za rad.

l,lajamni

ad

suo6ava

se

sa efikasno5du

re5avaniu

roblema

ovedavaniaunaored-

ivanja

proiarodnie.

Trikav

ad. tiez

obziia na

to

da ije

uslulnl li

proianodni,

uoCavae

sa

stalnom ecesijom,er je postavljen a nadn-

iEarska

pleda

Primeri najamnog

ada za raCundru5tva,

najamnog ada

za ra6un

priVatnika

rada

bez

nadnice

Prvi

primer:

a) Radnik

proizve


37/75

Radnik

proiaodi

deset

abuka

za

radundru'

9og

dweka

i

za o dobft

nadnicu

oiaie ma-

nja od

vrednosti

edne

iabuke.

Treci

primer:

Radnik

za sebe

proiarodi

deset

jabuka

lshod

Prvi

primer (a):Radnik

nede

povedati

svoju

proianodnju

er,

ma

koliko

je

povedao,

nede

od

proiaroda

dobiti

viSe

od

jedne

jibuke

i

ona

pokriva

njegovu

potrebu.

Na

tai nadin,

celokupna

radna snaga

koia

radi

za

radun

druStva"

siholo5ki

e

neprestano

avnodu5na

- spontano.

Prvi

primer

(b):

Radnik

nema

podstrel'aza

istu

proiarodnju

1er

proiarodi za

dru5tvo,

a

ne

dobfia

ni

toliko da

podmiri

svoje

potrebe. Ali,

on

nastavlja

da

radi

bez

podsticaja

er

je

pri-

moran

da se

pokori

op6tim

uslovima

rada

u

ditavom

druStvu,

er

je

to

stanje

svih

dlanova

druStva.

Druoiorimer:Radniku osnovi

ne

radi

da

bi

proiidOio, ali

radi

da

bi

primio

nadnicu.

.s

obzirom

na

to

da

je

njegova

nadnlca

manja

od

one

k$a

podmiruie niegove

potrebe, on

6e

ilitraZiti

drugog

gospodara, ome

ce

pro-

dati

svoj

rad zabolju

cenu

od

prvog,

li

6e

biti

primoran da

nastavi

sa

radom

da

bi

preiiveo'

bez

rarrnodrJ*tosti'tliprimoravania

Gko

u

eoci*tliltiGkorn

ru5tvunema.mogudnosti

a

pivahu

prciaodniu

koia

prwazilazi

indM-

dualne

potrebe,

niti

je

doaoljeno da

se

pot-

reQazadwoftua

na ra6un ili

posredstvom

drugog,kao

s

obzironr

na to da

socijalistid-

ka

predueda

rade za zadwoljavanjedru-

ttvenih

potrebq

onda

Je

tredi

fimer

-

pri-

mer

zdrave

osnove

privredne

ptoDzvodnje.

rvlm

tim

slu6ajevima,

edutim,6ak

u

loSim

prlmerimq

proizvodnja

e nastavlia adi

egzi-

rtencije. Odigledan

dokaz

za

to

je

Sto se

proiarodnja

apitalistidkog

rultva

nagornih-

va

I

povedava

rukama

malogbroja

kapitali-

da

kcii

ne

rade,

ali

eksploati5uad

rudbenF

ka koji

su

primorani

a rade

da bi

preiiveli.

Mcdutim, elena njigane rdgava amopro-

blcmatiku

materijalne

toia/odnje

ego

zacr-

ttva

i

nadinobuhvatnog

e5avanja

roblema

iludekog

ru5tva ciljemda dorede

do ko-

nr6nOg

materijalnog

duhovnog

slobodenja

doveka ostvarenjanjegovesrede.

Oatali

rimeri:

-

Ako

pretpostavimo

a

dru5tveno

ogat-

|tvo lznosi esetedinicaa i brojstanovnika

ff

deeet, nadi la

svakom tanovniku

ripada

l0/10,

o

jest

samo

po

edna

edinica

ogat-

nvr.

Ali

ako se

pronade

edan

broj dlanova

drultva

koji

poseduju

i5eod

edne edinice,

tnt6lda

drugipripadniciistog

ruStva e

po-

Idulu

ni$ta

od og bogatstva. azlog

e

u to-

me sto

je

njihovudeo

u

bogatstvu

dru5tva

wh

danova

drdtva

Foiedinci

rteka

gtdo


38/75

prisvojio

eko drugi.

Zbog

oga

u

eksploata-

torskim

druStvima

ostcie

bogati

siroma5ni.

Ako

pretpostavi'rno

a

pet

dlanova

akvog

dru5tva

poseduju

o

&e

jedinice,'maii

da

ostalih

pet

Clanova

e

poseduje

ijednu, o

jest

5Oodsto

dlanova

ru$va

i5enio

e

woiih

pravana

gvoje

bogatstvq

er

onadodatna-je-

dinica'koju

poseduie

waki

od pet prvihdla-

nova drustva,

pripada

pstorica

drugih.

-

Ako

e

6lanuovog

dru5tva'potrebna

ed-

na

edinica

bogatstva

azldanclipvanie

vlas-

titif

potreba

onOa

e

onaj.ko

poseduje

i5e

od

jedne

iedinice,'u

stvafi,

prigrabio

pravo

Orugin

danova

dru5tva

pe$to

e

taj deo

ve6i

oOonoga'Sto

mu

e

potrebno

a zadovdiava-

nje nlegorrih

otreb4

izraileno

ao

edna edF

nica Onr5tvenogbogatsilA onda dotidni tu

drugu

edinicu

piwaja

6di

nagomihvania

to

nagornitavanie

e

ne mole

octvariti

druga-

di

som

naraCun

potrooe

drueog'

o

ieqt

pn-

*4*i"t

tu


39/75

bogatstva

odgorarajudi

im uslugama

Deo

poiedinca

moie biti

razlidit,

zuzev ko

edan

pruia

viSe

avnih

usluga

egodrugi,

odnosno

ukoliko

proianede

iSe nego

drugi.

Takosu

storijska

skustvadala

edno

novo

iskustvo

kao krunisatlje

Govekove

orbe

za

usavrSavanje

jegove

slobode

i

ostvarenje

sredeputemzadovoliavanjajegdih potreba

uz spredavanje

a

ga

neko eksploati$e

okondavanjem

ugnjetavania

iznalalenjem

pravednog

nadina

aspodele

druStvenog

o-

gatstva

ako

da svakowojim

radom

zadovo'

ljava svoie

potrebe,

a ne

pokoravanjem

ru-

gih

da

radre atvoj

radunkaltobi

ti zadoroljio

svoje

potrebe

a njihott adun

ti

prisvoiio

no

Sto

e

potrebno

njima

To je teoriiaoslobadania otrebada H se

oslobodio

6ovek.

Prema

tome,

novo socijalistidko

druWo

samo

e

dijalektidki

shod nepravednih

dno-

sa

koii

u wetu

vladaju

iz koiih

e

prcliziSlo

prirodno

razre5enje,

o

jest

privatna

wojina

koja

pokriva

svoje

potrebe

bez

upotrebe

dru-

gih

i sociiarlistidka

oiina

u koicf

su

proiao'

da6i

ortaci

u

proiarodnjlikoia

ameniuF

ri-

vatno

vlasniStvo asnorano

na radu

nadnlCa-

ra li6enihpravadau6eetvuju raspodeli toi-

aoda

koii

prave.

Onai

ko

poeeduje

tan

u

koisn

2ivi$,

pre'

y(zno

sredstvo

oiimse

prevoziS

li

pdhod

o


40/75

illliti

od

toga

kotiko

je

to

osigurano

neprikosn-

ovenim

garancijama.

Naime,

voje

materijalne

potrebe

ne smeju

biti

tude

vlasniStvo,

iti

u

opasnosti

a

ih neko

drugi

u

dru5tvu

prisvoji'

U

takvom

sludaiu

iive6e5

u

nesigurnosti,

liSen

srece

i slobode.

Zive5e6

u atmosferi

5-

dekivanja meSanjasa strane u trloje osn-

ovne

materijalne

Potrebe.

Sto

se

ti6e

preobraiaja

savremenih

druS-

tava

z dru5tva

naiamnika

u

druitvo

ortaka,

o

fe

neminovnost

koja

diialektidki

proizilazi

z

protivrednih

ekonomskih

eza

koje

danas

vla-

daju

u

svetu.

Takav

preobraiaj

ie

i neminovan

diialektidki

shod

nepravednih

odnosa

uteme-

ljenih

na naimnidkom

sistemu,

koji

ni do

danas

nisu

re5eni.

mot66a snaga radnidkih sindikata u kapi-

talistiCkom

wetu

dokaz

e

da

Ce

se

kapitalist-

idko

druBtvo

iz nadnidarskog

preobra2avati

u

dndtvo

ortaka

-Mogucnost

dizania

evolucije

a ostvar*r'

socijalizma

astupa

onda

kada

proizvoc"'

osvoje

voi

deo

proizvoda

oji

proizvooe'

da

ce

se

ciljevi

adnickih

Stra;kova,

r

hteva

a

povecanjem adnica

retvorltt;

htev

za udeice

u

proizvodnji.

ve

cel

'*

sledeciZelenu niigu, re ili kasnije rs[\'i 'I

Poolednji

korak

bi6e

onaj

kada

novo

soc-

iialistidko

dru5tvo

stigne

do

faze

u

ko.ioj

6e

profit

i novac

nestati,

time

Sto

6e

nastupiti

prerastanjedru5tva

u

potpuno

proiarodadko

dru5tvo

I kaOa

proiarodnja

dostigne

nivo

koJi

U ovoj

poslednjoj

azi

profit

ie,

sam

po

sebi,

nestati,

a

nesta6e

i

potreba

za

novcem.

Pri2navanje

rofita

znadi

egalizaciju

ekspt-

oatacije,

er

i

samo

njegovo

priznavanje

nadi

odricanje

od

granice

gde

Documents

Zelena Knjiga Gadafi