Република СрбијаМинистарство за инфраструктуру

железнички коридор хкроз Србију Саобраћајни инстутут ЦИП,Београд, Немањина 6/IV

планови и стандарди развојажелезничке инфраструктуре

Европски Споразум о најважнијим међународниммагистралним пругама ( АГЦ )Европски Споразум о пругама за комбинованипревоз ( АГТЦ )Мрежа пруга за велике брзине ЕвропеПаневропски приоритетни саобраћајни коридориСпоразум о мрежи високе перформансе ујугоисточној Европи ( СЕЕЦП )

АГЦ и АГТЦ споразуми

Споразум о најважнијим железничким пругама (АГЦ) дефинише техничке карактеристикереконструкције, изградње и опремања мреже “Е” пруга за брзину од 160 км/сат, са циљем дaпредставља хомоген систем способан да железници омогући одговарајућу улогу у дужемвременском периоду. (Споразум закључен у Женеви 1985, а у Скупштини СФРЈратификован 1989.)

Споразум о главним пругама у међународном комбинованом превозу (АГТЦ) израђен је због потребеда се међународни комбиновани превоз у Европи учини ефикаснијим и привлачнијим за клијентелуи да се уведе правни оквир за усклађен развој комбинованог превоза и инфраструктуре.(Споразум закључен у Женеви 1991, а у Скупштини Србијератификован 2005.)

Железница за ххI век

Процес интеграције Европе прати пораст привредног развоја и ефикасностипословања,што последично доводи и до повећања мобилности.

Стратегија развоја саобраћаја, која би обезбедила одрживу мобилност уусловима еколошке и енергетске кризе, рачуна на значајну улогу железнице.

Железница је применом савремених техничких и технолошких достигнућа(концепт великих брзина) доказала да је најрационалније превозно средствоса низ предности у односу на друге видове транспорта:- успешно конкурише авионском саобраћају на растојањима 500-1000 км- има специфичан конфор (могућност кретања, рада, разоноде, одмора)- комплементарна је са другим видовима транспорта и омогућује комбиновањепутовања

- заузима два пута мање земљишта од аутопута истог капацитета- потрошња енергије по јединици превоза је два пута већа у друмском саобраћају- еколошки је најприхватљивија – еколошке штете саобраћаја у ЕУ износе 4,6%националног дохотка (92% на друм, 6% на авион и свега 1,7% на железницу)

- безбедност је велика предност железнице (број погинулих на железници и надруму је у односу 1:100, а број повређених у односу 1:3500)

Све ово је утицало да се дефинише Трансевропска мрежа пруга за белике брзине.

МРЕЖА ПРУГА ВЕЛИКЕ БРЗИНЕ

Мастрихтски договор (1993.)предвиђа стварање Мреже пруга завелике брзине Европе и наглашаваодлучујућу улогу коју ће она иматиу економском развоју

Мрежа пруга за велике брзинеповезује велике градске центреЕвропе на начин који одговаразахтевима будућности

Мрежу чине:- нове пруге способне за брзиневеће од 250 км/сат- постојеће пруге реконструисане забрзине 200+/-20 км/сат

Возови великих брзина одавно саобраћају између градова: Француске,Немачке, Италије,Белгије, Холандије, Велике Британије, Шпаније, Јапана, Кореје, Кине, а данас и Турске.

Приоритетни паневропски коридори

Железнички Коридор Х:Салцбург-Љубљана-Загреб-Београд-Скопље-Велес-СолунБудимпешта-Нови Сад-БеоградНиш-Софија-(Истанбул преко коридора IV)Битољ-Флорина-Игуменица

Политичке промене почетком 90-их поставиле су проблем избора приоритетнихкоридора које треба модернизовати, тако да по квалитету и капацитету задовољепотребе саобраћаја у новим условима.На трећој Паневропској конференцији о саобраћају у Хелсинкију 1997. (Праг 1991,Крит 1994.) усвојена су три документа: саобраћајна политика, Приоритетнисаобраћајни коридори и начин финансирања.Циљ саобраћајне политике је одржив и ефикасан транспортни систем, којизадовољава потребе становника европског континента, а односи се на:отворену конкуренцију, компатибилност законских и административних оквира,лакши прекогранични транзит, координацију и финансирање саобраћајне инфраструктуре.Избор приоритетних саобраћајних коридора усмерен је на успостављање веза измеђуземања централне, источне и југоисточне Европе са Европском унијом у контекступроцеса развоја. Мултимодални приступ подразумева коришћење компаративних предностисваког вида транспорта уз поштовање заштите животне срединеУ наредних 10-15 година значајан део европског БНП треба усмерити ка развоју саобраћајнеинфраструктуре ради обезбеђења ефикасне саобраћајне мреже у читавој Европи.

Приоритетни железнички правцијугоисточне европе

Дирекција за велике брзине УИЦ формирала је Географску Групу Југоисток(13 земаља) са задатком да на том простору афирмише велике брзине,утврди проиритетне железничке правце, дефинише заједничке техничкепараметре, стратегију и динамику постизања великих брзина

Група Југоисток донела је закључак да модернизацију железничкеинфраструктуре треба усмерити на пет приоритетних праваца од којихсе три налазе у Мрежи пруга за велике брзине Европе (2001.)

Споразум о успостављању железничке мрежевисоке перформансе у југоисточној европи(СЕЕЦП)

Циљ: ”Железничка мрежа високихперформанси” обухвата железничке пругеу региону југоисточне Европе,које ће битиоспособљенњ да омогуће стварањежелезничких веза високог квалитета, сазнатно смањеним временима путовањаизмеђу главних урбаних центара.

Статус: Споразум је ратификовалаСкупштина Србије

Ефекти:- комерцијална брзина најмање 130 км/сат, а минимална пројектованаод 160-200+/-20 км/сат- елиминисање заустављања ради царинске и пасошке контроле на граничнимпрелазима у две фазе: у првој заустављање возова само на једном месту,а у другој контроле обављати током кретања воза.

Спровођење споразума:- Државе чланице обавезују се да ће у оквиру својих националних и међународних финансијскихпланова, омогућити инвестиције у циљу побољшања стања железничке инфраструктуре и возног парка упериоду до 2020. године- Споразумом је истакнут стратешки значај Коридора Х, не само за Републику Србију, већ и зајугоисточну Европу.

Просторни план Србије

Закон о просторном плану донела је СкупштинаРС 1996.

- Просторни план Србије предвиђа реконструкцијунајважнијих међународних магистралних пруга(Е70 и Е85) у двоколосечне, способне забрзине 160-250 км/сат

- Пруге за велике брзине Србије уклапају се уМрежу пруга за велике брзине Европе, а уоснови се воде по коридорима постојећих пругаОснова за планирање пруга за велике брзине Србије:

- активкости Европске комисије 1989-90 на формирањумреже великих брзина ЕУ и учешће представникаЈугославије као посматрача због значаја везе ЕУ саГрчком преко Југославије

- Банкарски досије - саобраћајне, техничке и економскестудије, које су израдили ЦИП и СОФРЕРАИЛ-Париз 1991.

- Конгрес о великим брзинама 1992. у Берлину и прваТрансевропска мрежа пруга за велике брзине

- Критски коридори усвојени 1994. где се Коридором IVзаобилази трусно подручје Југославије и активностипредставника Србије у доказивању предноститрадиционалних саобраћајних коридора кроз Србију

Постојеће стање инфраструктурена пругама Коридора Х

Стање железничке инфраструктуре на Коридору Хје лоше због старости пруга изграђених у XIX веку инедовољног улагања у одржавање имодернизацију. Само 32% дужине коридора је двоколосечно, електротехничка опрема је технолошки застарела,апруга Ниш-Димитровград није електрифицирана.Комерцијална брзина је око 50 км/сат.Велики број укрштања са путевима у нивоу утичена безбедност железничког и друмског саобраћаја.Инфраструктура није способна за пружањеквалитетних услуга превоза које железницу чинеконкурентном.

Обим теретног саобраћаја и приход2003.-2007.

Транзит расте око 25%, а девизни приход око 60% годишње.Пораст транзита ограничава стање инфраструктуре и ниво услуге.Могућности за његов раст су практично неограничене(могуће га је врло брзо утростручити)

Путнички саобраћај 2006. године

На пругама Коридора Х у 2006.години остварено је 172,5 милионапутничких километара и приход од 285,2 милиона динара.Путнички саобраћај је, услед пропадања инфрастуктуре ивозних средстава , у стагнацији.Без озбиљног улагања у инфраструктуру и возна средства, железницанеће моћи да врати путнике који су прешли на друмски превоз.У развијеним земљама железница представља основни вид превозапутника између градова.Путнички саобраћај на железници Србије може се реално увећати 10-15 пута.

ГРАНИЧНИ ПРЕЛАЗИ НА КОРИДОРУ Х- велике резерве времена -

Гранични прелази су места где се троши пуно времена на постојеће процедуреОгромне уштеде времена се могу постићи добром организацијом и технологијом радаНадлежни државни органи су носиоци таквих активностиУчесници у граничним процедурама су: полиција, царина, инспекција и железницаЗа смањење времена задржавања на граничним прелазима потребна је добрасинхронизација рада у заједничкој граничној станициДодатно смањење времена остварује се парарелним радом служби две државе

Пример ефеката Споразуима на граничном прелазу Димитровград- У путничком саобраћају, просечно бављење возова од 150 минута,скраћено на 50 минута.

- У теретном саобраћају, са просечних 1200 минута (око 20 сати) просечно времезадржавања скраћено на 500-600 минута (око 10 сати).

Концепт развоја железничкеинфраструктурена коридору Х кроз Србију

Пруге Коридора Х (Е70 и Е80) кроз Србију:Београд-Шид-Граница ХрватскеБеоград-Нови Сад-Суботица-Граница МађарскеБеоград-НишНиш-Прешево-Граница МакедонијеНиш-Димитровград-Граница Бугарске

Због свог географског положаја и рељефа терена,имају посебно значајно место у европскомжелезничком систему јер обезбеђујунајрационалније транзитне везе Истока и Запада,Севера и Југа.

Налазе се у свим европским плановима,споразумима и програмима развоја

Коридор Х ће задржати своје природне-транзиционалне предности у односу на коридор IVсамо ако модернизацијом инфраструктуре значајно скрати време путовања и подигне ниво услуге.

Недостаци Коридора IV у дужим путевима вожње (после изградње моста код Видина), за 240 кмпрема Турској и 340 км према Грчкој, могу се отклонити квалитетом инфраструктуре и скраћењемвремена путовања, на чему Румунија и Бугарска воде активности (160 км/сат).

Циљеви развоја

Стање железничке инфраструктуре, национални и европски значај овогкоридора, захтеви за високим нивоом услуге у превозу путника и робе,глобална стратегија рационалне прерасподеле саобраћаја са аспектаочувања и заштите животне средине, указују на потребу модернизацијеинфраструктуре Коридора Х.

Модернизација мора одговарати потребама, у складу са плановимасуседних земаља и Европе као целине.

Циљ је да се адекватним мерама и у разумном временском оериодупостигне такав ниво стања инфраструктуре, који ће, уз модернизацијувозних средстава, омогућити да овај коридор испунизахтеве националнеи европске мреже, а да Железница Србије нивоом услуге привуче путникеи робу и успешно послује, имајући у виду јавну и комерцијалнуфункцију.

Инфраструктура са опремом мора да буде савремена и да одговара техничкимстандардима за интероперабилност (ЕЦТСИ), како би могла да прими и другеоператере

Програм модернизације

Пруге Коридора Х треба да буду :- реконструисане у двоколосечне пруге за мешовити путнички и теретнисаобраћај, електрифициране и опремљене савременом сигнализацијом

- Пројектоване за брзине 160-200+/-20 км/сат- Оспособљене за све технологије комбинованог превозаУ чворовима великих градова (Београд, Ниш, Нови Сад, Суботица)постићи складан развој железнице и града, а железницу приближитикорисницима услуга :- станице опремити као места размене између саобраћајних мрежа (воз,аутобус, метро, трамвај) интегрисане у урбанистичко окружење сапословним и комерцијалним садржајима

- робне терминале на местима контакта железнице са друмским, ваздушними речним саобраћајем формирати као мултимодалне логистичке центре

КОРИДОР Хи интермодални транспорт

Узимајући у обзир :Постојеће контејнерске токове ( лука Копар, Ријека и Бар ка Србији)Транзит од око 1300 камиона кроз СрбијуЕфекте интермодалног транспорта и“сценарио” из пројекта “IMOD-X” од 120.000 ТЕU годишње до 2015.

>>> ПОСТОЈЕ ОПРАВДАНИ РАЗЛОЗИ ЗА РАЗВОЈ ИНТЕРМОДАЛНОГТРАНСПОРТА И ТЕРМИНАЛА У СРБИЈИ; У ГРАВИТАЦИОНОЈ ЗОНИКОРИДОРА Х>>> КОРИДОР Х ПРИВЛАЧИ НОВЕ РОБНЕ ТОКОВЕ ИЗ ОКРУЖЕЊАЧИМЕ СЕ ГЕНЕРИШЕ ЦЕЛОКУПАН ПРИВРЕДНИ НАПРЕДАК ЗЕМЉЕ

Процењени укупни трошковиизградње железничког Коридора Х

Изградњу реализовати по пругама и приоритетима у складу са потребама и финансијскиммогућностима, са циљем да се сваким инвестиционим захватом постигну максимални ефектиПланску и техничку документацију ускладити са приоритетима изградње, иновирањемпостојеће и израдом недостајуће

Железнички Коридор Х кроз Србију

инвестициона вредност

Коридор Х 4.611(милиона евра)

Београд-Шид 318Београд-Суботица 885Београдски чвор 278Београд-Ниш 1.057Ниш-Прешево 1.073Ниш-Димитровград 1.000

ИЗВОРИ ФИНАНСИРАЊАДржавни буџетМеђународне финансијске институцијеФондови Европске унијеПриватни капитал

ЕФЕКТИ МОДЕРНИЗАЦИЈЕ

Железница, као моћан систем, може и треба да има значајну улогу у креирањуодрживе мобилности. То је показао концепт “великих брзина” који се реализује у ЕУ,са спектакуларним резултатима. Овај концепт представља : квалитетну инфраструктуру,технолошки савремена возна средства и савршену органиѕацију саобраћаја, штоомогућава да железница истакне многе предности и поправи свој економски положај.

Железница ће, као најрационалнији и еколошки најповољнији вид транспорта,значајно повећати учешће у укупном превозу, уз следеће ефекте:- краће враме путовања и већа безбедност- мања потрошња енергије и мањи трошкови превоза- развој привреде и отварање нових радних места (улагање у шинске системе од

100 милиона евра и запошљавање 2000 радника)- очекује се да ће од 4 милијарде евра уложених у изградњу, око 2 милијарде остати У Србији- повећање прихода железнице, а посебно од транзита- очување и заштита животне средине са смањењем екстерних трошкова

Према “Банкарском досијеу” (1991. ЦИП-СОФРЕРАИЛ) за модернизацију пруга уКоридору Х стопа интерне рентабилности износи 8,4%, а друштвене 16%, што одговарапросечним стопама пруга за велике брзине у Европи.

ЕКСТЕРНИ ТРОШКОВИ

Од друмског саобраћаја потиче 90% свих емисијаУгљен-моноксида, 50%емисије азотнихоксида,40%емисије угљоводоника, 50% емисије олова,80% емисије бензена, 15% угљен-диоксида,10% сумпор-диоксида и др.Преусмеравањем друмског превоза на остале видове, смањују се екстерни трошкови:загађење ваздуха и воде, бука, вибрације, саобраћајне несреће...

Према броју издатих доѕвола за 2007.годину, нашу земљу највише су транзитираликамиони из следећих земаља:>>> турски 220.000>>> бугарски 100.000 око 1.300 у просеку дневно>>> грчки 116.000>>> македонски 50.000Ако би само 5% користило комбиновани транспорт, то је око 65 возила, односно4 Ро-Ла воза дневно.ЕФЕКТИ: >>> “Железнице Србије” оствариле би додатни приход 6.570.000 евра/год

>>> смањили би емисију СО2 за око 4.500 тона/година( 1 тона СО2 емисије еквивалентна је трошковима од 100 евра)

Планирано време путовањаод Београда до градова Европе

ЦИЉ И КАКО ДО ЊЕГА

ЦИЉМодерна, брза и интероперабилна пруга способна да прими ипревезе возове са запада и севера на југ и југоисток брзо и квалитетно

АКТИВНОСТИКоординација и доношење одлукаСарадња на међународном нивоу (ЕУ и земље на Коридору Х)Сарадња на унутрашњем нивоуПланирање и пројектовањеПромовисање пројекта (лобирање)- у земљи- код радних тела ЕУ- код финансијских институција

РЕАЛИЗАЦИЈА ПРОЈЕКТА - ИЗГРАДЊА