Broj 43/godina XVIII/decembar 2016./ISSN 1452-3272; e-mail: dijaliza.nsp@gmail.com; www.ns-nefro.org

Zelimo vam srecnui uspesnu Novu godinu

ˇ

ˇ

5.

12.

14.15.

16.

20.22.

25.

26.

KVALITET ŽIVOTA U ZAVRŠNOJ FAZI OTKAZIVANJA ORGANA I POSLE TRANSPLANTACIJE BUBREGA I SRCA

ŠEĆERNA BOLEST- DIABETES MELLITUS

ZNAČAJ ODRŽAVANJA NORMALNEVREDNOSTI KRVNE SLIKEI PRIMENA PREPARATA KOJIM SEREGULIŠE ANEMIJA

VIRUSNE RESPIRATORNEINFEKCIJE

DOBRO PACIJENTA JEUVEK NA PRVOM MESTU

DAN OSI - MEĐUNARODNI DANOSOBA SA INVALIDITETOM

ULOGA ELEKTRONIČARAU CENTRU ZA HEMODIJALIZU

AKTIVNOSTI UDRUŽENJA

Broj 43/decembar 2016.PRIJATELJI SAVEZA:

Ministarstvo za rad,

zapošljavanje,boračka i soci-jalna pitanja

Ministarstvo kulture

i informisanja

Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje

SAVEZ BUBREŽNIHINVALIDA VOJVODINE

21000 Novi Sad, Bulevar oslobođenja 6-8Tel/faks: 021/6333-866www.ns-nefro.orgdijaliza.nsp@gmail.comŽiro račun: 340-2437-88

Projekt menadžer: Zoran Mišković

Sekretar saveza bubrežnih invalidaVojvodine i koordinator projekta:Radoslav Jovičić

Za izdavača:Radoslav Jovičić i Zoran Mišković

Glavna urednica:Dr Božana Peregie-mail: bnoskovperegi@gmail.com

Stručni saradnici:Prof. dr Dušan Šćepanović,Puk. prof. dr Zoran Kovačević,As. dr Saša Borović mr. sc.,Kardiohirurg institutaza kardiovaskularne bolesti "Dedinje"Dr Ivan Čurić,internista, kardiolog,nefrolog, FMC Novi SadDr Zorica Dragaš,specijalista socijalne medicine,Zavod za javno zdravlje Subotica,Centar za promociju zdravlja,Dr. sc. med. Stevan Pavlović,internista-nefrolog, DirektorSpecijalne bolnice za hemodijalizu“Fresenius Medical Care” Beograd,Dipl. pharm. Jasmina Vukša- Apoteka Subotica

Foto-video prilozi: Tomek Bela

Adresa Redakcije:Novi Sad, Bul. oslobođenja 6-8Tel: 069/712-547, 712-557, 712-535Tel/faks: 021/6333-866

Tiraž – 2.500 primeraka

Prelom i dizajn:Rade Gardinovačkiradegardinovacki@gmail.com

Lektor: dipl. pravnik Nada Abramović

Štampa:Štamparija MAXIMA GRAF,Petrovaradin, Vladana Desnice 13

List izlazi četiri puta godišnje.

BESPLATAN PRIMERAK

Rukopisi i fotografije se ne vraćaju.

List je upisan u registar Ministarstva za pravosuđe i lokalnu samoupravu podbrojem 3144 od 20. avgusta 2001. godine.

Podatci o katalogizaciji:UDK broj: 061:612.38(497.113)ISSN broj: 1452-3272COBISS broj: 176096775Izdato od strane: Narodna biblioteka Srbije

"Stavovi izneti u podržanom medijskomprojektu nužno ne izražavaju stavoveorgana koji je dodelio sredstva"

BAČKA TOPOLA

INDUSTRIJA MESA

RadeGardinovački

prelom i dizajn

PROJEKTNI TIM

Dr Božana Peregiglavna

urednicačasopisa

Tomek Belavideo i foto

prilozi, urednikinternetstranice

Nevena Ivezićtehnička

saradnicai administrator

sajta

SpomenkaTanović

administrativno-tehnička

podrška

Zoran Mišković,predsednik

savezabubrežnih

invalidaVojvodine

Radoslav Jovičić,sekretarsaveza

bubrežnihinvalida

Vojvodine,

Umesto uvodne reči!

Dragi prijatelji,

Pokušajmo da jedan dan u godini pretvorimo u dan optimizma, lepih želja, nadanja i vere u budućnost.Stoga ovom prilikom, svima vama želimo pre svega, puno zdravlja, sreće i uspehau novoj 2017. godini.

Pozdrave vam šalje Uređivački odbor časopisa Nefro!

Jaroslav Papštampa

Maximagraf

Zdrav covek ima 1000 zelja,bolestan samo jednu.

A mi bubrezni bolesnici 1001!!!

ˇ ˇ

ˇ

Zelimo vam srecnui uspesnu Novu godinuˇ

ˇ

AKTIVNOSTI SAVEZA 2016.

5

DECEMBAR 2016

4

DECEMBAR 2016

069/712 547: 069/712 557: 069/712 535

Smatrajući da jasna i razumljiva informacija predstav-lja veliku pomoć u prevazilaženju teške i stresne situa-

cije kada je potrebno krenuti na program Hemodija-lize, ovom prilikom želimo da ukažemo na osnovna

obeležja hronične bubrežne slabosti. Jer, to je je-dan od načina da se sami pacijenti, ali i članovi njihovih porodica lakše prilagode novonastaloj situaciji.

Na ovaj način želimo da utičemo i na celu društvenu zajednicu da se o ovoj teškoj, podmukloj bolesti mnogo ozbiljnije deluje preventivno, preko primarnih zdravstvenih institucija, a u dogledno vreme da se uvede i skrining, koji trenutno u Srbiji ne postoji.

Uređivački odbor

www.ns-nefro.org

ŽIVOTNI RULET SA SVIH STRANA

Suncenad Srbijom

Dragi prijatelji,Ponekad kada čovek pomisli da je njegov trud, humanost

dobronamernost i želja da pomogne drugima, uzaludna misija, tračak svetlosti obasja sumorni tunel života. Višegodišnje zalaganje i upornost humanih ljudi i nas koji smo na životnoj klackalici između teških bolesti i vere u bolje sutra, se poka-zalo ispravnim. Napokon smo dočekali da nacrt Zakona o presađivanju ljudskih organa u svrhu lečenja bude predmet javne rasprave, a duboko smo uvereni i zaživi tokom 2017. godine.

Divan je osećaj kada se trud i iskrena anagažovanost naših saradnika, i prijatelja, počev od Prof. dr Dušana Šćepanovića, pokretača i moralnog vođe svih nas koji smo u životnom problemu i nadi da će se transplantacijom promeniti deo naših života, otelotvore u predlog Zakona koji je pred nama. Nećemo se baviti kritikama pred novogodišnje praznike, već ćemo dati doprinos kroz javnu raspravu da se potvrde načela i promeni napokon svest našeg stanovništva u prihvatanju transplantacije kao naše pre svega nacionalne strategije u podizanju standarda i nivoa kvaliteta života.

Ovom prilikom se obraćam svim našim prijateljima, sa-radnicima i svim državnim organima i ministarstvima u čijim su rukama poluge za promenu zakonodavnog okvira, da u realizaciji i sprovođenju zakona, a naročito pratećih podza-konskih akata budu ekspeditivni, kooperativni i da znaju da u nama bubrežnim bolesnicima i svim teškim bolesnicima kojima život zavisi od doniranog organa, imaju stalnog sa-radnika i prijatelja. Bez saradnje i podrške u kampanjama vezanim za primenu Zakona, sa našim udruženjima i orga-nizacijama koja se bave pitanjima zaštite i podizanja nivoa zdravstvenih usluga Osoba sa invaliditetom, Zakon može ostati samo papir, a nama i našem društvu je cilj da on postane ’’reka života’’ kojom će teći humanost, čovekoljublje i do-bročinstvo.

Sa verom i nadom da će 2017. godine biti prekretnica, u ime Saveza bubrežnih invalida Vojvodine, ispred časopisa ’’Nefro’’ i u ime svih bubrežnih bolesnika na programu dijali-ze i transplantiranih sa teritorije Republike Srbije, puno po-zdrava iz Novog Sada.

Predsednik Saveza Zoran Mišković

Šta je H

BI?Moja

fistula

Veštački bu

bregVrste dijal

iza

Šta je dnevna bolnica?

„Bubrežna dijeta“

Značaj užine tokom dijalize

Čiji je moj mesečni nalaz krvi?

Pravo na invalidsku penziju

Pravo na tuđu negu i pomoć

Pravo na socijalni dodatak

Zaveštanje organa i donorstvoŠta nakon transplantacije?

Specifični vidovi diskriminacije

Ja i s

port

ske a

ktiv

nost

iKa

ko do

kućn

e dija

lize?

Hepa

titis

Dijab

etes i

ja

Kako

do do

norsk

e kart

ice?

Participa

cija i učeš

će

Subvencija na p

retplatu za TV

Energetski zaštićeni kupac

Lista lekovaBesplatno parkiranje

Želim na more... Kako?

Pravo na rehabilitacijuPravo na život

Lista za

kadave

ričnu tr

anspla

ntaciju

JA

V OLIM SRBIJUTransplantacija organa je procedura koja ima za cilj da zamenom

organa u terminalnoj fazi otkazivanja taj organ zameni istim organom sa žive ili preminule osobe i tako bolesniku spasi život. Poboljšanje hirurških procedura, tehnološkim napretkom i ra-zvojem najnovijih aparata, kao i upotrebom lekova najnovije generacije transplantacione procedure su postale veoma uspešne i gotovo rutinske. Enormni, do pre samo 40-50g nezamislivi na-predak ove grane uz veliki procenat preživljavanja najtežih bo-lesnika je doveo do stvaranja potpuno nove, ranije nepoznate socio – medicinske zajednice, zvane transplantirani ljudi, koja se karakteriše posebnim psihopatološko – socijalnim i kliničkim stanjem.

Klinički, transplantirani pacijenti mogu imati komplikacije izazvane propratnim efektima koje izaziva imunosupresivna terapija i koju primaju doživotno. Te komplikacije mogu biti rane: hipertenzija, dijabetes, zastoj bubrega zbog izuzetne nefrotok-sičnosti i gomile lekova koje primaju, hiperplazija desni, itd.), ili pozne: hronična disfunkcija ili odbacivanje alografta, ponovno javljanje nekadašnjih bolesti u ozbiljnijem obliku i stepenu, de novo neoplazija, itd. U psihološkoj sferi kod transplantiranih pacijenata se javljaju promene u odnosu prema članovima po-rodice, prijateljima, medicinskom osoblju i životu u celini. To je prouzrokovano dužinom teške hronične bolesti i samim činom transplantacione hirurgije koja sa sobom nosi iskustvo ritualne smrti i ponovnog rođenja u novom životu. Ponovno uspostavljenje telesnog integriteta je često kompleks zbog teškoće da se novi organ prihvati kao deo spostvenog tela, a ne kao poseban identitet u okviru tela! Povratak fizičkim i svakodenvnim aktivnostima u punom kapacitetu posle godina „letargije i vegetiranja“ u toku teške hronične bolesti koja sa sobom obično nosi i strašan dis-kvalifikatski osećaj „bića niže vrednosti“, obnavljanje socijalnih mreža i odnosa i povratak na posao (u određenom manjem broju slučajeva) nosi sa sobom i psihopatološki distres različitog stepena u zavisnosti od same strukture ličnosti pre transplantacije, kao i težini i dužini postoperativnog oporavka, eventualnim odbaci-vanjima organa, kao i vrsti i težini komplikacija.

Cilj transplantacije nije samo puko preživljavanje, već i da omogući pacijentu što više od stanja zdravlja koje je bolesnik imao pre bolesti i postizanje ravnoteže između funkcionalne

efektivnosti grafta i bolesnikovog psihičkog i fizičkog integriteta. To je razlog lake uočljivosti promena u proceni intervencije kod transplantacije u odnosu na druge grane. Parametri koji su pred-hodno korišćeni, kao što su klinička procena, biohemijski i testovi instrumentima kao i stepen preživljavanja su integrisani sa novim indikatorima kao što su: veza i procena između cene koštanja (ljudske i ekonomske) i benefita (koristi) bilo koje intervencija u cilju poboljšanja kvaliteta života (Quality of Life – QoL). Pitanje više nije samo da li će i koliko bolesnik preživeti i dugo živeti, već i kakav će biti kvalitet tog života–QoL posle intervencije, u ovom slučaju transplantacije organa (OTx).

KVALITET ŽIVOTA – QoLDefinicija Termin QoL je prvi put upotrebljen pre oko 60g u SAD na polju

relacije socio – ekonomskih istraživanja u smislu „biti dobro“, identifikovanom kao zadovoljstvom građana svojim životom u odnosu na potrebe koje zavise od Vlade: zaštita životne sredine, bezbednost građana, razvojni planovi društva u celini, kao i neke od etički prihvatljivih zaključaka po pitanju medicinskog tretma-na novorođenčadi sa kongenitalnim anomalijama, komatoznim pacijentima posle saobraćajnih nesreća, oni koji zahtevaju pro-cedure „životne potpore“, i sl.

Autor:Prof. Dr DUŠAN ŠĆEPANOVIĆ,

dr. sc., MMZ, dečji hirurg i dečji urolog

KVALITET ŽIVOTA U ZAVRŠNOJ FAZI OTKAZIVANJA ORGANA I POSLE TRANSPLANTACIJE BUBREGA I SRCA

6 7

DECEMBAR 2016 DECEMBAR 2016

U medicinskom smislu, interesovanje za QoL počinje 1948. kada je SZO ustanovila definiciju po kojoj „zdravlje nije samo odsustvo bolesti ili dugotrajne slabosti, već opšte osećanje dobrog fizičkog, mentalnog i socijalnog aspekta života“. Termin QoL obu-hvata fizičke, psihološke i socijalne aspekte zdravlja koje se kao različite oblasti nalaze pod uticajem ličnog iskustva, uverenje, očekivanja i doživljavanja. Ta definicija reflektuje dva osnovna koncepta:

a. Zdravlje ima više dimenzija: fizičko, mentalno i socijalno; b. Zdravlje je mnogo više nego odsustvo bolesti.

Opšte je uverenje da je glavni kriterijum u oceni stanja zdrav-lja pacijentov unutrašnji osećaj kako mu je. Konvencionalna prognoza i ishod bolesti obično predstavljaju tačku ukrštanja kliničkog stanja i terapijskih potreba sa unutrašnjim osećanjem bolesnika kako se u stvari oseća i kako i koliko njegova bolest utiče na njegov način i kvalitet života. Kako očekivanja vezana za zdravlje i sposobnost da se prevaziđu ograničenja i invalidnost mogu u velikoj meri da utiču na ličnu percepciju o zdravlju i zadovoljstvu životom, dve osobe sa približno objektivno istim ili sličnim stanjem zdravlja mogu imati veoma različite predstave o QoL.

Merenje QoL Prognoza i ishod u tretmanu i aktivnosti koje utiču na stanje

zdravlja u završnoj fazi otkazivanja funkcijeorgana sadrži dve komponente: kvantitet (dužina) života i kvalitet života (QoL). Treća komponenta - dodatne kvalitetne godine života (QALYs – Quolity Adjacted Life Years) su i medicinska i ekonomska kategotija. Oče-kivana dužina trajanja života je tradicionalno merilo za zdrav-

stvene probleme ovih bolesnika u završnoj fazi otkazivanja srca (SS) gde se poredi da li je pacijent živ ili mrtav. Trend procene kvaliteta života je relativno novi pristup koji se koristi kao dodatni faktor u pristupu izbora lečenja ovih bolesnika. Polazi se od dve krajnosti: perfektno zdravlje – 1 ili smrt – 0. Ove skale sadrže i stanja gora od smrti i procenjuju se sa minus (-). Osnovna pri-medba ovom pristupu koji sadrži nekoliko sličnih metoda je njegova subjektivnost. Već na prvo pitanje: „Šta je za vas perfek-tno zdravlje?“ možemo očekivati niz različitih odgovora na isto određenje zdravlja i bolesti. Zato se u gotovo svakoj od ovih metoda uzima u obzir stav dve osnovne grupe: bolesnika i medi-cinskih profesionalaca.

Koncept QoL je težak za definisanje zbog svog multidimenzi-onalnog aspekta. Zato i postoji više metoda koje se primenjuju. Navešćemo sasmo neke od njih: EUROQOL, Nottingham Health profile 8NHP), Sickness Impact profile (SIP), Kidney Disease QoL Short Form Questinnaire (KDQoL SF – 36). Ukratko ćemo pri-meniti EUROQOL i KDQOL SF.

Kvalitet života i transplantacija U transplantacionoj medicini tradicionalni „biomedicinski

model“ zdravlja baziran na molekularnoj biologiji, genetici, fizi-ologiji i biohemiji se integriše sa „socijalnim naučnim modelom“ zdravlja baziranom na psihosocijalnom i ekonomskom aspektu. Visoka cena transplantacije i posttransplantacionog lečenja u momentu kada se troškovi za zdravstvenu zaštitu znatno sma-njuju i nalaze se pod lupom vlasti zahtevaju da se nađu tzv. „odbrambene procedure i teorije“ koje će opravdati i omogućiti oba aspekta: i spašavanje života i kvalitet života, odnosno tom procedurom dodatne kvalitetne godine života (QALYs).

Kvalitet života i transplantacija bubrega (KTx) Gledajući u celini, transplantacija bubrega dramatično pobolj-

šava QoL pacijenata posle duge hemodijalize (HD). Zato se i posebna pažnja posvećuje QoL pacijentima na HD jer je to životna alternativa transplantaciji bubrega (KTx). Istraživanja su poka-zala da i među ovima pacijentima u QoL postoje razlike: konti-nuirana ambulantna peritonealna dijaliza (CAPD) se navodno bolje podnosi od CHD (hemodijalize u centru).

KDQOL – SF se kao instrument analize koristi od 1994.g. osnovno jezgro je opšti upitnik SF – 36 dopunjen skalama sa više stavki koji specifično obrađuju probleme bolesnika na hemodi-jalizi. Ta pitanja obrađuju probleme iz fizičkog, psihičkog i soci-jalnog domena.

SF – 36 upitnik: a. Fizičko funkcionisanje; b. Ograničena aktivnost zbog fizičkih problema; c. Bol; d. Percepcija opšteg zdravlja; e. Emotivno osećanje „da ste dobro“; f. Uloga emocije; g. Socijalna funkcija; h. Energija / zamor.

2. Specifične stavke koje fomiraju skale vezane za bolesti bubrega i HD:

a. Simptomi / problemi; b. Efekat oboljenja bubrega na dnevne aktivnosti; c. Opterećenost bubrežnom bolešću; d. Radna sposobnost; e. Očuvanje kognitivnih funkcija; f. Kvalitet socijalnih interreakcija; g. Seksualna funkcija; h. Spavanje.

3.Uključuju se i 3 dodatne skale –nivoi QoL: a. Socijalna podrška porodice i prijatelja; b. Podrška osoblja na HD; c. Satisfakcija bolesnika.

4.Specifičan deo KDQOL – SF ciljana pitanja vezana za bubrežne bolesti: → skale/problemi procenjuju obim smetnji od nema, ponešto, umereno, mnogo, izraženo, veoma slično 5D5L:

a.Bolest u mišićima; b. Bol (leđa, grudi, ekstremiteti); c. Glavobolja; d. Grčevi tokom dijalize; e. Svrab kože, modrice, opšte promene na koži;

f. Otežano disanje; g. Mučnina i vrtoglavice; h. Stepen žeđi; i. Ukočenost ruku i nogu; j. Zamagljen vid; k. Problemi sa pamćenjem.

Kod pacijenata koji su bili na listi čekanja, posla transplanta-cije bubrega najveći napredak u QoL je već posle 6-12 meseci od hirurgije i tako se održava dugi niz godina. Prediktorni faktori koji imaju uticaj na poboljšanje QoL posle transplantacije bubrega su konstatovani kod preko 65% paciijenata i oni su trojaki:

PROCENAKVALITETA ŽIVOTA

ZAVISNOST1.Prihvatanje bolesti

2.Sposobnost zauobičajene aktivnosti/nivo

lične energije 3.Bol i/ili fizičko

blagostanje

POVEZANOST I SKLONOSTI1.Socijalne interreakcije 2.Saradnja sa porodicom i dobra uzajamna komunikacija 3.Emocionalna podrškaporodice i prijatelja

ELIMINACIJA 1.Dijareja

2.zatvor 3. Kontrola creva

ISHRANA/VARENJE1.Promena ukusa hrane

2.Apetit 3.Navike u ishrani

POSTIGNUĆA 1.Poboljšanje zdravlja

2.Propratni efektiterapije

3.Dobar kvalitet sna

AGRESIJA/ZABRINUTOST 1.Frustracije i iritacije

2.Stres / Briga (strah)od smrti

SEKSUALNOST Blizak odnos

sa partnerom

Slika 1. Shema i

kriterijumi za ocenu ponašanja u

terminalnoj fazi otkazivanja

organa.

JOHNSON-ova SHEMA MODELA PONAŠANJA U TEŠKOJ BOLESTI (1986

KRITERIJUMIZA MERENJE

QoL

LEČENJE HEMODIJALIZOM TRANSPLANTACIJA BUBREGA BROJ PACIJENATA 4900 BROJ KANDIDATA ZA KTx 800CENA 1 HEMODIJALIZE 110 evra CENA 1 KTx 20 000 evraNEOPHODAN BROJ HD NEDELJNO 3 CENA 1 bol./1 IMS/1 god 7 000 evraBROJ NEDELJA 52 CENA 800 KTx /1god. 16 000 000 evraTROŠKOVI HD 1 bol./1 god. 18 000 evra CENA 800 IMS /1god. 5 600 000 evra UKUPNO 3500 bol./ 1 god. 93 000 000 evra UKUPNO 800 KTx+800 IMS/1g 21 600 000 evra

Tabela 1. Poređenje troškova lečenja HD i KTx.

EQ – 5D – 3L PROCENA STANJA ZDRAVLJA

STANJE ZDRAVLJA

OPIS STANJA ZDRAVLJAPROCENA- MERENJE

11111 Bez problema 1,000

11221

Nema problema sa hodanjem; nema problema sa brigom o sebi; mali problemi u vršenju svakodnevnih aktivnosti; mali bol i neugodnost; nema depresije/anksioznosti.

0,760

22222

Mali problemi pri hodu; Mali problemi prilikom obavljanja lične higijene i oblačenja; Mali prob-lemi u obavljanju svakodnevnih aktivnosti; Umeren bol i neu-godnost; Umerena depresija i/ili anksioznost.

0,516

12321

Nema problema pri hodu; Manji problemi kod kupanja i oblačenja; Teškoće u obavljanju sva-kodnevnih aktivnosti; Manji bol/neugodnost; Nema anksioznosti niti depresije.

0,329

21123

Manji problemi pri hodu; Nema problema u brizi o sebi samom; nema problema u obavljanju svakodnevnih aktivnosti; Umeren bol/neugodnost; Velika depresija i/ili anksioznost.

0,222

23322 0,079

33332 0,429

Tabela 2. Procena stanja zdravlja metodom EQ u 5 dimenzija (D)i 3 nivoa ( L).

TROŠKOVI LEČENJA HEMODIJALIZOM I TRANSPLANTACIJOM BUBREGA

8 9

DECEMBAR 2016 DECEMBAR 2016 SA SVIH STRANA

a. Broj i dužina hospitalizacija uzrokovanih komplikacijama posle KTx;

b. Povratak na posao koji predstavlja znak ekonomske auto-nomije;

c. Podrška porodice, prijatelja, medicinskog osoblja i okoline.

QoL posle transplantacije je u bliskoj relaciji sa fizičkim i soci-jalnom aspektom, mada nikada ne dosežu isti nivo kao zdravi ljudi iako u nekim slučajevima imaju percepciju opšteg zdravlja što je veoma dobro zbog psihološkog aspekta i ohrabrivanja da se prevaziđe kompleks transplantiranog. Žene generalno sma-traju da imaju niži QoL nego muškarci posle transplantacije bubrega iako su funkcionalno jednako sposobne, zbog sopstve-ne percepcije da imaju niži QoL.

EuroQol grupa je mreža međunarodnih istraživača koja se bavi merenjem stanja zdravlja. To je takođe standardizovani instrument kojim se može izmeriti i zdravstveni ishod. Svaka (D) dimenzija stanja ima i svojih 5 nivoa (5L) pa odatle i potiče akronim. Pet nivoa opisuju stanja: 1.Nema problema; 2. Mali problem; 3. Srednji problem; 4. Težak problem; 5. Krajnje težak problem. Predhodna EQ analiza 5D3L je analizirala 3 nivoa (L) uz kombinaciju sa TTO uključivanje VAS. EQ je standardizovano merenje stanja zdravlja razvijeno od strane EUROQoL grupe sa ciljem da se obezbedi jednostavno, bazično merenje zdravlja sa klničkog i ekonomskog aspekta. Opisuje se u 5 dimenzija EQ – 5D:

1. Pokretljivost – mobilnost uopšte (Mo – Mobility)2. Vođenje brige o samom sebi (lična higijena, pranje, oblačenje)

– Self Care (SC);3. Obavljanje svakodnevnih aktivnosti (DA – Daily Activities)4. Bol/Diskomfor (neugodnost) – PD (Pain/Discomfort)5. Depresija/Anksioznost - DepA (Depression/Anxiety)

TUMAČENJE EQ – 5D – 5L STANJAOpisano je ukupno 3325 stanja zdravlja u različitim zemljama.

Svako stanje zdravlja je predstavljeno opisno (Tbl.) i ima 5 digi-talnih kodova.1. Stanje primer 11111 znači: da nema problema ni u jednoj od 5 dimenzija;2. Stanje primer 12345 znači:

a. nema problema sa mobilnošću (1);b. mali problemi kod brige o sebi samom

– kupanje, obkačanje,itd .(2)c. umereni problemi u obavljanju svakodnevnih

aktivnosti (3)d. prisutan jak hronični bol/neugodnost (4)e. ekstremna depresija/anksioznost (5)

Težina procene između 0 i 1 se determiniše i ovim metodama predloženim iz J Health Econ:

1. TIME – TRADE – OFF (TTO): Bolesnike pozivaju da izaberu da li žele da ostanu u stanju trenutne bolesti uz konzili-jarnu prognozu koliko će to da traje ili da im se uz pomoć terapijskih metoda zdravlje poboljša do najvišeg nivoa, ali sa znazno manje očekivanom dužinom života;

MOBILNOST

ANKSIOZNOSTDEPRESIJA

BRIGAO SEBI

BOLNEUGODNOST

DNEVNEAKTIVNOSTI

Sl. 2 Povezanost i međuzavisnost 5D u proceni.

UŠTEDA U LEČENJU KTx U ODNOSU NA HD PO 1 BOLESNIKU ZA 10 GODINAHEMODIJALIZA PO 1 BOLESNIKU KTx I IMS PO JEDNOM BOLESNIKU 1.g HD 18 000 € 1.g KTx + IMS 20 000 + 7000 = 27 000€ 2.g HD 18 000 € 2.g IMS 7 000€10.g HD 8g x 18 000 = 144 000 € 10.g IMS 8g x 7000 = 56 000 €∑ TROŠKOVI HD ZA 10g 180 000€ ∑ TROŠKOVI KTx+IMS 10g 90 000€

Tabela 3. Ekonomski aspekt poredjenja hemodijalize i transplantacije bubrega.

SLprofile DK F D J NL E T UK US

11111 1,000 1,000 1,000 1,000 1,000 1,000 1,000 1,000 1,00011112 0,856 0,929 0,999 0,829 0,845 0,932 0,814 0,879 0,87611113 0,818 0,910 0,999 0,785 0,805 0,914 0,766 0,848 0,84411114 0,671 0,769 0,809 0,761 0,592 0,731 0,660 0,635 0,70011115 0,519 0,622 0,611 0,736 0,370 0,541 0,549 0,414 0,55011121 0,859 0,910 0,910 0,814 0,874 0,910 0,780 0,837 0,86111122 0,787 0,839 0,909 0,740 0,765 0,857 0,723 0,768 0,82011123 0,768 0,820 0,909 0,721 0,736 0,843 0,708 0,750 0,80911124 0,622 0,679 0,719 0,697 0,523 0,660 0,602 0,537 0,66911125 0,469 0,532 0,521 0,672 0,301 0,470 0,491 0,316 0,52411131 0,824 0,888 0,887 0,768 0,843 0,887 0,726 0,796 0,82711132 0,770 0,817 0,887 0,718 0,745 0,838 0,701 0,740 0,80611133 0,756 0,758 0,887 0,705 0,719 0,825 0,694 0,725 0,80011134 0,609 0,657 0,697 0,681 0,506 0,642 0,588 0,512 0,66111135 0,457 0,510 0,499 0,656 0,284 0,452 0,477 0,291 0,517

SLprofile DK F D J NL E T UK US

55532 0,023 -0,244 0,063 0,065 0,141 -0,387 0,230 -0,151 0,12455533 0,009 -0,263 0,063 0,052 0,115 -0,400 -0,237 -0,166 0,11855534 0,138 -0,319 0,031 0,028 0,016 -0,440 -0,275 -0,247 0,07555535 -0,290 -0,377 -0,002 0,003 0,086 -0,482 -0,315 -0,331 0,03055541 -0,056 -0,234 -0,018 0,070 0,142 -0,407 -0,260 -0,200 0,07855542 -0,110 -0,306 -0,018 0,020 0,044 -0,456 -0,285 -0,256 0,06055543 -0,124 -0,324 -0,018 0,007 0,018 -0,469 -0,292 -0,271 0,05555544 -0,271 -0,380 -0,050 -0,018 0,081 -0,509 -0,330 -0,352 0,01555545 -0,423 -0,438 -0,083 -0,043 0,183 -0,551 -0,370 -0,436 -0,02655551 -0,257 -0,326 -0,140 0,001 0,004 -0,510 -0,342 -0,358 -0,02455552 -0,311 -0,397 -0,140 -0,049 0,102 -0,559 -0,367 -0,414 -0,03755553 -0,325 -0,416 -0,140 -0,062 0,128 -0,572 -0,374 -0,429 -0,04055554 -0,472 -0,472 -0,172 -0,086 0,227 -0,612 -0,412 -0,510 -0,07455555 -0,624 -0,624 -0,205 -0,111 0,329 -0,654 -0,452 -0,594 -0,109

3325 STANJA ZDRAVLJA U RAZNIM ZEMLJAMA TUMAČENO PROFILOM EQ-5L

MOBILNOST → Ustajanje, hodanje, podizanje, stajanje, itd.

Bez problema u hoduMali problemi sa hodomUmereni problemi sa hodomTeški problemi sa hodom Nemogućnost hodanja

12 3 4 5

BRIGAO SEBI

– Samostalno oblačenje, kupanje, brijanje, hranjenje... SC

Bez problema u brizi o sebi Mali problemi u brizi o sebi Umereni problemi u brizi o sebi Veliki problemi u brizi o sebi Ne može da vodi brigu o sebi

1 2 3 4 5

DNEVNEAKTIVNOSTI→ Posao, učenje, kućni poslovi, porodične i socijalne aktivnosti

Bez problema u obavljanju dnevnih aktivnostiMali problemi u obavljanju dnevnih aktivnosti Umereni problemi u obavljanju dnevnih aktivnosti Teški problemi u obavljanju dnevnih aktivnosti Ne može da obavlja ni manje dnevne aktivnosti

1

2

3

4

5

BOL/DISKOMFOR→Bilo koja vrsta hroničnog bola koja otežava život

Odsustvo bola/diskomforma/neu-godnosti Mali hronični bol/diskomfor/neu-godnost Umereni hronični bol/neugodnost počinje da otežava životVeliki bol/neugodnost koji organičava životne aktivnosti Nepodnošljiv bol koji onemogućava normalan život

1

2

3

4

5

DEPRESIJA/ANKSIOZNOST→ Sve psihičke teškoće koje loše utiču na život u celini

Normalno psihičko stanje bez depresije i/ili anksioznosti Blago depresivan i/ili anksiozan Umereno depresivan i/ili anksiozan Teška depresija i/ili anksioznost Ekstremno teška depresija/anksioznost bez normalnog života

1

2

3

4

5

Tabela 5. Detaljan opis stanja zdravlja u 5 dimenzija (5D)i 5 nivoa (5L).

2. STANDARD GAMBLE (SG): Bolesnicima se nudi izbor da li da ostanu u trenutnom stanju bolesti ili da izaberu medicinsku intervenciju posle koje imaju pođednake šanse da budu u odličnom stanju zdravlja, ali i da umru;

3. VIIZUELNA ANALOGNA SKALA(VAS): Bolesnici se po-zivaju da sami na skali sličnoj toplomeru gde je raspon od 0 – 100 odrede svoje stanje zdravlja. Ovaj metod je naj-lakši, ali i veoma subjektivan što je proporcionalno su-protno pouzdanosti.

LIGA TABELA–ZDRAVSTVENA KORIST U QALYs I CENA (C) HEMODIJALIZA 10 god.

• QALY: 1g 0,6; 2g i 3g 0,55; 4g 0,5; 5 – 10g 0,45. • ∑ = 4,95 QALYs za 10 god. • CENA/god : 110€ x 3 x 52 + lekovi ≈ 18 000€• ∑ (C)/10god ≈ 180 000€• CU = ∑C ÷∑QALYs • CU = 180 000€÷ 4,95 • 1 QALY = 36 000€

TRANSPLANTACIJA 10 god. • QALY: 1g 0,84; 2-10g 0,9 • ∑ = 8,94 QALYs za 10 god. • CENA KTx/10g ≈ 100 000€ = ∑C (KTx 20 000€ + IMS i lekovi

8000€ + 9g x 8000€) • CU = ∑C ÷∑QALYs • CU = 100 000€÷ 8,94 • 1 QALY = 11 200€

Tabela 7. Proračun QoL i QALYs po godinama i troškovima.

SRČANA SLABOST OPŠTI PODACI SS se javlja kod 1,5 – 2% opšte populacije. Prevalenca je kod

muškog pola sa 378/100 000/g. Žene obolevaju nešto ređe: 278/100 000/g. Na osnovu klasifikacije udruženja New York Heart Assosiation SS se deli u četiri stadijuma (NYHA) ili opisno u faze A, B, C i D. Stadijumi IIIb i IV odnosno C i D su praktično irever-zibilni i pacijent više nikada ne može da se vrati u niže stadijume, odnosno ni na koji način više ne može da dođe do poboljšanja rada njegovog srca. Uprkos moćnim lekovima, poboljšanja srčane funkcije i opšteg stanja zdravlja u NYHA III i IV su kratkotrajna. Veoma brzo ovi bolesnici ulaze u fazi terminalne SS. SS u ovim stadijumima je strašna bolest. U terminalnoj fazi bolesti NYHA IV za 5g umire 86% bolesnika, dok od momneta postavljanja dijagnoze SS, preko stadijuma NYHA III i IV za 6g umire preko 90% obolelih.SS slabost je strašna bolest koja se po smrtnosti u periodu od 5g nalazi na drugom mestu, odmah posle karcinoma pankreasa, a ispre karcinoma želuca i pluća. U Srbiji se godišnje

METODE KOJE SE KORISTE U IZRAČUNAVANJU QALYs

Klinička procena – Clinical Judgement 38%

Ocena na skali – Rating Scale 19%

Kompromis zavisan od vremena – TIME TRADE OFF (TTO) 17%

Nepodešena skala – Transformation of Non Preference Scale 7%

Princip slučajnosti – Standard Gambing (SG) 5%

Bez objašnjenja 15%

Tabela 6. Metode izračunavanja QALYs. (Izvor: Neumann P. et al., 1997).

GUŠENJEOTEŽANHOD

NADUVANTRBUH

NE MOŽENOĆU DASPAVA

OTOCI

SAMOMIRUJE

IZLIVTEČNOSTIU TRBUH,PLEURU IPERIKARD

SMRT 85% ZA 5g

STADIJUM IV NYHA PAD VITALNIH FUNKCIJA ORGANIZMA

Sl. 3. Nagli razvoj tegoba i po-puštanja srca i drugih organa u stadijumu NYHA IV bolesti

Tabela 4. Stanje zdravlja i izračunat Qo po metodi EQ 5Dl.

10 11

DECEMBAR 2016 DECEMBAR 2016

simptomatska SS (sa manjim tegobama) javi kod oko 7200 bo-lesnika od čega teži slučajevim – stadijumi C i D čine 12 – 20% ili oko 150 bolesnika. Oni su već tada kandidati za transplanta-ciju srca (HTx) ili ugradnju mehaničke srčane pumpe LVAD (Left Ventricle Assist Device)

Procena stanja zdravlja i kvaliteta života (QoL) u hroničnoj i aktunoj SS nije dobro i egzaktno definisana. Principi EUROQoL 5D 5L u fazi D nam daju samo opisne okvire:

• Mobilnost → 3 – 4; • Briga o sebi → 2 - 3; • Dnevne aktivnosti → 4 – 5; • Bol/neugodnost/gušenje → 4 – 5 • Depresija/anksioznost → 4 – 5.

Ovaj brojčani opis bi mogao da definiše našeg bolesnika u podmakloj fazi srčane slabosti kao: slabo pokretnog na veoma kratke distance, uglavnom po kući; još uvek može da vodi brigu o sebi, ali umereno otežano, s tim što su tuširanje i vezivanje pertli na cipelama najnapronije radnje zbog ogromnog distendiranog trbuha u kome se nalazi najmanje 5L tečnosti; ovo stanje dnevne aktivnosti svodi na minimum uz upotrebu kola i za najmanje zadatke, a odmah se preporučuje odlazak u invalidsku penziju; SS ne prozvodi klasičan bol, ali veoma otečeni donji ekstremiteti dovode do pucanja kože na sitne ragade, čak i krvarenja, što može da izazove infekcije. Gušenje pri najmanjem naporu, a naročito noću onemogućava normalno spavanje niti ležanje u krevetu, već u fotelji sa viroko izdignutim grudnim košom i glavom; sve ovo se drastično odražava na psihičko stanje bolesnika koje prelazi iz izrazite ra-zdražljivosti i anksioznosti zbog nesamostalnosti u obavljanju osnovnih radnji do duboke depresije i straha (opravdanog) za ishod bolesti, odnosno osećaj blizine kraja života i smrti i to ne baš lake!

Naša digitalna procena bi u najboljem slučaju bila: 42454.

LIGA TABELA (LT) – KORISTI ZA ODREĐENA STANJA(Phillips C&Thompson G 1998)

1. ZDRAV (Referentna vrednost) 1,00 2. TRANSPLANTACIJA BUBREGA, JETRE I SRCA 0,84 3. SREDNJA ANGINA PECTORIS ILI SS 0,70 4. HEMODIJALIZA SREDNJA PROCENA 0,60 5. TEŠKA ANGINA PECTORIS ILI SS 0,506. TEŠKA DEPRESIJA ILI ANKSIOZNOST 0,45 7. NEOPHODNA POMOĆ U KRETNJI I HIGIJENI 0,30 8. SMRT (Referentno stanje) 0,009. STANJA GORA OD SMRTI (Procena bolesnika) - 0,00

Na osnovu „šifre“ stanja zdravlja našeg pacijenta metodom 5D5L i uz pomoć LIGE TABELA za određena stanja zasnovane na pro-cenama stručnjaka i pacijenata, stanje našeg pacijenta bi bilo: 42454 kombinovano sa LTprocenom za tešku SS od 0,50 QoL uz veći stepen depresije i anksioznosti koji daje QoL = 0,40 i određenu neophodnu pomoć u kretanju, naš pacijent može da dobije mak-simalno:

Za kavlitet života u podmakloj ili završnoj fazi SS QoL = 0,40! Šta to znači? To znači da ako je puno zdravlje ocenjeno sa

1QoL za 1g, našem bolesniku treba čak 2,5g kalendarskog života da bi imao 1g normalnog, zdravog života uz perpektivu daljeg drastičnog pogoršanja do smrti! Smrtnost od SS u stadijumu D je prikazana na sledećim grafikonima:

TERMINALNA FAZA SRČANE SLABOSTII drugi faktori pogoršavaju QoL u završnoj fazi SS: perzistira-

juća kongestija, patološka aktivacija neurohormonalih i inflama-tornih faktora, miopatija i atrofija muskulature zbog redukovanje periferne cirkulacije, redukovana bubrežna funkcija sa porastom kreatinina i drugih parametara, popuštanje desnog srca što dovodi do teške insuficijencije jetre i pojave hepatomegalije, SS uzroku-je hroničnu hipotenziju, pospanost, odsustvo apetita i može dovesti do kaheksije. Ovo prozrokuje dodatne psihičke i socijal-ne probleme sa pogoršanjem depresije i socijalne disfunkcije. Naš bolesnik sada ima QoL ≈ 0,30 – 0,35! To znači da bi proživeo 1g normalnog života njemu trebaju čak 3 kalendarske!

TRANSPLANTACIJA SRCA Transplantacija srca je zlatni standard i metoda izbora u lečenju

terminalne faze SS. Naravno, ako je moguće. Ta znači ako je pa-cijent transplantibilan i ako ima odgovarajućeg donora. Nisu svi bolesnici u terminalnoj fazi SS i kandidati za transplantaciju! Ako je stanje bolesnika toliko loše da ne bi izdržao ni mnogo manju intervenciju i ako su neki od parametara trajna prepreka (napr. plućna hipertenzija bez mogućnosti korekcije), onda se takvim bolesnicima implantira mehanička srčana pumpa – LVAD.

Sama transplantacija srca ukoliko uspe i bolesnik se oporavi, ne samo da je „zlatni standard“ u lečenju terminalne SS koja daje QoL = 0,30, već je danas toliko usavršena i toliko uspešna da predstavlja ne samo čudo medicinske nauke, već i čudo života: ta magična pumpa može da se „izvadi“ iz grudnog koša jednog čoveka i „usadi“ u grudni koš drugog čoveka i da radi par dece-nija kao da se gotovo ništa nije desilo! Pored ingenizne hirurške tehnike, najsavremenije tehnologije, ovaj proces je nezamisliv bez genijalnog farmakološkog dostignuća koje se zove: IMUNO-SUPRESIJA! Imunosupresivni lekovi smanjuju prirodni imunitet našeg organizma na najmanju moguću meru da naš organizam ne bi odbacio novo srce prepoznajući ga kao strano telo na koje reaguje upućujući na njega vojsku limfocita na juriš koji tran-splantiranog pacijenta može da košta i novog srca i života! Mada danas čak iako se to desi, imamo na raspolaganju pored LVAD i BiVAD i kompletno veštačko srce - Total Artefitial Hear (TAH)! Preživljavanje posle transplantacije srca (HTx) danas je:

Posle 1 god 92%! Posle 5 god 75 – 80%! Posle 10 god 55 – 60%! Posle 15 god 35%! Posle 20 god 25% Najduže preživljavanje iznosi 31 god (pacijnet iz Meksika).

Sledeća tabela nam pored ove medicinske, ljudske i humane prednosti HTx govori i o njenoj apsolutnoj ekonomskoj isplativosti i opravdanosti imajući u vidu troškove lečenja u st. D SS lekova, ponovljenih hospitalizacija, drugih hirurških i/ili invazivnih dija-gnostičkih i terapijskih procedura, kao i skrivenih troškova i patnji porodice zbog psihološki poremećene situacije u kući, fiansijskog opterećenja i društva i porodice, izostanka sa posla, iz škole, soci-jalnih kontakata, i dr.

Kvalitet života pacijenta posle transplantacije srca pod uslovom da nije imao neke od ranih komplikacija kao što su: odbacivanje srca u periodu od najmanje 2 god posle transplantacije, moždani udar, teške komplikacije na bubrezima i jetri, optimalan psiho – fizički oporavak, itd. možemo sagledati na sledeći način: imajući u vidu da tim pacijentima koji su preživeli strašne muke, čekanja, bezbroj intervencija svih vrsta, glavni problem predstavlja ono

što ih drži u životu, a to je imunosupresivna terapija i njeni prateći efekti koji se ne mogu izbeći. To su uglavnom: česte infekcije, orga-ničen pristup u zatvorenim prostorima sa mnogo ljudi, prisustvo duvanskog dima, određena organičenja u ishrani, hipertenzija koja se javlja već posle 5 god, zabrana kupanja van kuće i u bazenima, rekama i jezerima, izolacija od UV zračenja, uredan život, itd. To je zaista mala cena i minimalno odricanje u poređenju šta nudi novi život: potpuni fizički, intelektualni, socijalni i emotivno – psihološki oporavak! Takvog pacijenta možemo definisati digital-nom šifrom metodom 5D 5L kao: 11112, a na LT sa 0,84 pa bi kumulativni kvalitet života za pacijente posle transplantacije srca bio QoL = 0,90! Što znači da su bolesnici koji prežive transplan-taciju srca bez većih komplikacija u stanju veoma dobro zdravlja u svakom pogledu i da imaju šanse da vode gotovo perfektan život! To je i poruka našim čitaocima i svim građanima da zaveštaju organe i tako podrže program transplantacije organa u Srbiji! Ko ne bi voleo da umesto životarenja i preživljavanja sa QoL = 0,30 vodi pun i skoro perfektan život sa QoL = 0,90?!

5 - godišnje preživljavanje u zavisnosti od stadijuma srčane slabosti

100

90

80

70

60

50

40

30

20

10

0A B C D

pro

cen

at p

reži

vlja

van

jastadijum

Graf. 1. Nagli pad preživljavanja u SS u zavisnostiod stadijuma i vremena

Smrtnost od srčane slabosti (opšta populacija)100

90

80

70

60

50

40

30

20

10

01 2 3 4 5 6

pro

cen

at s

mrt

nos

ti

vreme od postavljanja dijagnoze (god.)

Graf. 2. Naglo povećanje smrtnosti st. D SS

LEKOVIEK VFACRT UF

PUNKCIJE

HTx

LVAD

ECMO

Sl. 4. Terapijski ekvilibrium u stadijumu NYHA IV

Th TERMINALNE SS

ALTERNATIVAMA

Th TERMINALNE SS

TRANSPLANTACIJOM SRCA

1 g Hosp. + kat. + lek+ UZ + E.K. = 10.000€

1 g Transplantacija srca+ IMS = 38.500€

2 g Hosp. + Dg. + lekovi+ CRT + dr. = 15.000€

2 g IMS + MB + Dg = 8.500€

3 g Hosp. + Dg. + lekovi+ UF + PF = 13.000€

3 g IMS + Dg = 7.500€

4 g Hosp. + Dg. + lekovi+ Punk. + UF + PF = 13.000€

4 g IMS + Dg = 7.500€

5 g Σ = 25% ŽIVIH+ 15.000€ Th i Dg

Σ 66.000 €

5 g Σ = 75 - 80% ŽIVIH+ 7.000€ Th

Σ 69.000 €

TROŠKOVI LEČENJA TERMINALNE FAZE SSTRANSPLANTACIJOM I ALTERNATIVAMA 5 g

Tabela 8. Uporedni troškovi lečenja bolesnika u terminalnoj SS i HTx za period od pet godina

30

25

20

15

10

5

01 2 3

pro

cen

at

Preživljavanje hospitalizovanih bolesnika sa SS

period (godine)

Gr. 3. Preživljavanje hospitalizovanih bolesnikau završnoj fazi SS

12 13

DECEMBAR 2016 DECEMBAR 2016

Početkom godine, kada je gospodin Zoran Mišković, predsednik Saveza dru-štava Vojvodine obolelih od bubrežnih bolesti, došao u našu ustanovu sa predlo-gom o saradnji i stručnoj pomoći oko predavanja, kao i realizaciji projekata vezanih za unapređenje zdravlja i kvalite-ta dijalize, uvideo sam veličinu tog čoveka, njegovu harizmu kao i energiju kojom zrači. Shvatio sam da je njemu zaista stalo da se nešto promeni na bolje. Odmah sam pri-hvatio saradnju jer sam i ja oduvek želeo da svojim radom, trudom i zalaganjem na neki način pomognem drugima. Oboje želimo da obezbedimo svim bolesnicima koji se dijaliziraju u našoj državi kavlitetniji život, kvalitetniju medicinsku uslugu i kvalitetnije lečenje.

Tokom dosadašnjeg rada, uvideo sam da veoma mali broj bolesnika koji se dija-liziraju znaju pravu funkciju bubrega u

našem organiznu. Zbog toga želim da napišem nešto o njihovoj ulozi, nešto što će biti razumljivo svima koji lečenje bu-brežne slabosti nastavljaju na hemodijali-zi. To je ogromna obaveza koje sam se prihvatio, jer stotine stranica iz raznih knjiga anatomije i fiziologije bubrega treba pretočiti u tekst koji staje na stranu ili dve, a opet da bude razumljivo napisan, bez komplikovanih medicinskih izraza i prla-gođen ljudima koji se tek upoznaju sa svojom bolešću, ili se leče već duže vreme ali iz nekog razlga su slabo informisani o veoma značajnoj ulozi zdravih bubrega u našem organizmu.

Postavlja se pitanje zbog čega je potreb-no znanje o funkciji zdravih bubrega u

našem organizmu kad su ti ljudi već zavr-šili na dijalizi? Poznavajući ulogu zdravih bubrega smatram da će bolesnici sa bu-brežnom slabošću lakše i jednostavnije razumeti svoju bolest, a samim tim će lakše i jednostavnije razumeti hemodijalizu kao opciju lečenja te teške i komplikovane bolesti.

Mokraćni sistem čoveka se sastoji iz bubrega, mokraćovoda, mokraćne bešike i mokraćne cevi. Bubrezi stvaraju mokraću, dok ostali delovi sistema sprovode i odvode mokraću iz organizma. Bubrezi su parni organi priljubljeni uz zadnji trbušni zid odnosno uz mišiće leđa. Od trbušne šu-pljine su odvojeni trbušnom maramicom. Težina jednog bubrega je oko 150 grama,

a veličine je stisnute pesnice odraslog čoveka. Bubreg se sastoji od kore i srži. Osnovna funkcija bubrega jeste prečišća-vanje krvi, odnosno izbacivanje štetnih materija iz organizma putem mokraće. Drugim rečima, u mokraći se nalazi višak vode kao i sve štetne materije koje su bubrezi prečistili iz krvi. Bubrezi prečišća-

metabolizma (urea, kreatinin), strane he-mijske supstance (lekovi, toksini), kiseline koje nisu isparljive (mokraćna, sumporna, fosforna kiselina), višak vode i elektrolita (kalijum, natrijum, hlor, fosfor, magnezijum i drugi). Te štetne i otpadne materije mogu da oštete zdrave ćelije organizma, odnosno mogu ozbiljno da naruše zdravlje čoveka.

našem organizmu. To je još jedan kompli-kovan sistem koji ima za ulogu stimulaci-ju više organa, ali na taj način bubrezi utiču na ugradnju kalcijuma u kosti, što za cilj ima da se očuva normalna i zdrava kost, a samim tim bubrezi utiču na stabilnost i pokretljivost našeg tela.

Dakle, mnogobrojne su funkcije bubrega i nije ih baš lako nadomestiti kada dođe do bubrežne slabosti. U savremenom zdravstvu cilj lečenja je uvek sagledati pacijenta kao jednu celinu, i na taj način hemodijalizom pokušati nadomestiti sve funkcije koje bubrezi imaju. U „Medikon“ -ovim bolnicama, pružaju se najkvalitet-nije vrste dijalize, pa se lako uspevau na-domešćavanju funkcije bubrega, a visoko-obrazovano osoblje teži stalnoj edukaciji i primeni najsavremenijih principa i pre-poruka u oblasti nefrologije i hemodijalize.

Samo na taj način može da se poboljša kvalitet života bubrežnih bolesnika. Držimo se principa da je svaki bolesnik jedinka za sebe i da svaka dijaliza mora biti individu-alna. Poštujući to, uvek treba prilagoditi dijalizu pacijentu, a ne prilagođavati paci-jenta dijalizi. Na taj način, pružamo primer drugim ustanovama ovog tipa, da je uvek na prvom mestu bolesnik i njegovo pravo na normalan život. Svim pacijentima i saradnicima želimo srećne novogodišnje i Božićne praznike i sve najbolje u 2017.godini.

Dobro pacijenta je uvekna prvom mestu

Piše: Miroslav NedimovićDipl. organizator zdravstvene nege

Kroz bubrege, tokom 24 časa protekne između 1500 – 1800 litara krvi i stvori se oko 1,5 – 2 litre mo-kraće, a kroz aparat za hemodijalizu protekne oko 60 – 85 litara krvi za 4 sata, koliko traje standardni tretman hemodijalize

Ukoliko iz bilo kog ra-zloga dođe do pada krvnog pritiska (iscr-pljenost organizma, dehidriranost, gubitak krvi i vode iz organiz-ma), bubrezi aktiviraju jedan složen meha-nizam koji uključuje stimulaciju više organa, a dovodi do toga da se štedi voda i natrijum (so)

Držimo se principa da je svaki bolesnik jedin-ka za sebe i da svaka dijaliza mora biti indi-vidualna

vaju krv 24 časa dnevno, svaki dan, tokom čitavog našeg života. U telu odraslog čoveka, težine oko 70kg, ima oko 5 litara krvi. Da bi shvatili koliko su bubrezi bitni i značajni za prečišćavanje krvi, treba upo-rediti koliko krvi protekne kroz bubrege tokom 24 sata a koliko krvi protekne kroz aparat za hemodijalizu tokom 4 sata dija-lize. Kroz bubrege, tokom 24 časa protekne između 1500 – 1800 litara krvi i stvori se oko 1,5 – 2 litre mokraće, a kroz aparat za hemodijalizu protekne oko 60 – 85 litara krvi za 4 sata, koliko traje standardni tretman hemodijalize. Znači, oko 300 puta celokupna krv organizma protekne kroz bubrege za 24h, a kroz aparat celokupna krv protekne samo 15 puta tokom jednog tretmana od 4h. A šta to bubrezi izbacuju iz krvi? U krvi se nalaze otpadne materije

Bubrezi takođe imaju ulogu u regulaciji krvnog pritiska. Ukoliko iz bilo kog razloga dođe do pada krvnog pritiska (iscrpljenost organizma, dehidriranost, gubitak krvi i vode iz organizma), bubrezi aktiviraju jedan složen mehanizam koji uključuje stimula-ciju više organa, a dovodi do toga da se štedi voda i natrijum (so). Takođe taj složen sistem dovodi do skupljanja krvnih sudova što za posledicu ima normalizaciju krvog pritiska kako bi organizam i vitalni organi (mozak, srce, pluća) mogli normalno da funkcionišu. Isto tako kada dođe do povi-šenja krvog pritiska, bubrezi aktiviraju jedan drugi sistem, koji je takođe složen, a dovodi do širenja krvnih sudova i na taj način dovodi do snižavanja krvnog pritiska, odnosno do njegove normalizacije.

Takođe, bubrezi imaju ulogu u stvaranju jednog hormona koji se zove eritropoetin. Taj hormon ubrzava stvaranje novih i ubrzava sazrevanje mladih crvenih krvnih zrnaca. Na taj način bubrezi dovode do poboljšanja krvne slike. To je složen me-hanizam preko kojeg bubrezi deluju na koštanu srž, a sve u cilju poboljšanja zdrav-stveng stanja organizma. Bubrezi takođe utiču na regulaciju kalcijuma i fosfora u

14 15

DECEMBAR 2016 DECEMBAR 2016

Prve akutne hemodijalize u našoj zemlji počele su u Beogradu 1962. godine u KBC “Zvezdara”, zahvaljujući zalaganju profe-sora dr Vasilija Jovanovića. Kao i svaki početak, bilo je teško izboriti se sa novim izazovima koje je donosila nova metoda lečenja pacijenata, obolelih od hronične bolesti bubrega.

Uloge lekara, medicinskih sestara i elektroničara bile su tesno povezane. Radilo se timski na ručno pravljenim ce-lofanskim dijalizatorima. Ručno je pri-premana dijalizna tečnost (ista za sve pacijente), kao i dezinfekcija rezervoara za dijaliznu tečnost.

U to vreme ceo proces dijalize zavisio je isključivo od ljudskog faktora. Sve faze dijalize, počev od priprema dijalizne tečnosti, pravljenje celofanske membrane, tretmana i dezinfekcije odvijale su se samo uz pomoć jednostavnih alata. Aparat- monitor je imao samo jednu prostu funkciju - da ostvari vantelesnu cirkulaciju krvi.

Savremene tehnike i tehnologije za di-jalizu mnogo su napredovale, tako da danas imamo automatizovane aparate - robote.Oni su preuzeli ulogu ljudi u automatskoj pripremi dijalizne tečnosti i to individu-alno, u zavisnosti od potrebe pacijenta. Takođe, i voda koja se koristi za napajanje i rad aparata nije više obična voda za piće,

čoveka u tom procesu je samo da nadzire rad sistema i svakodnevno proverava ključne tehničke parametre koji su predus-lov za odvijanje kvalitetne hemodijalize.

Parametri koji se svakodnevno moraju proveravati su:

1. Merenje kvaliteta i pritiska ultra čiste vode (permeata) u postrojenju rever-zne osmoze

2. Merenje kvaliteta vode iz omekšivača

Pored navedenih provera neophodno je i svakodnevno prisustvo elektroničara u sali za dijalizu, kako bi nadzirao rad aparata. Posebno je važno njegovo prisus-tvo u toku automatskog testa aparata pred dijalizu, jer se tada najčešće javljaju alarmi. U slučaju kvara aparata, uloga elektroničara je da u najkraćem roku zameni neisparavni aparat ispravnim, da pacijenti ne bi dugo čekali na svoj tretman za dijalizu.

Iako su moderne tehnologije uvele dosta automatskih procesa u dijalizi, ipak rad

već visoko prečišćena, (bez primesa soli i minerala), koja se dobija uz pomoć postro-jenja reverzne osmoze.

Velike promene u tehnici su, takođe, doprinele promenama u ulozi rada elektroničara u savremenom centrima za dijalizu. Obzirom da aparati i postrojenje reverzne osmoze rade autonomno, uloga

savremenog Centra za hemodijalizu ne može se zamisliti bez učešća rada elektroničara.

Njegova karika u lancu odgovornosti i nadzora još uvek se ne može zameniti uvođenjem računara i savremenih robot-skih mašina. Ljudski resursi su i dalje ključan faktor koji obezbeđuje sigurnu i kvalitetnu heodijalizu.

Pavel Lenhart,Direktor Servisne službeu firmi “Medicon d.o.o.”

Uloga elektroničarau centru za hemodijalizu

Da bi Centar za he-modijalizu pravilno funkcionisao potreb-no je da elektroničar vodi brigu o sledećim stvarima:1. Da svi aparati imaju dovoljno dez-

infekciong sredstva preporučenog od strane proizvođača.

2. Da se dezinfekcije aparata obavl-jaju obavezno, bez skraćivanja, posle svakog tretmana.

3. Da redovno izvršava dezinfekcije i čišćenje postrojenja RO po pre-poruci peoizvođača opreme.

4. Da redovno dopunjava tabletiranu so u posudu predviđenu za regen-eraciju omekšivača.

5. Da redovno izvršava preventivni servis aparata.

6. Da poziva ovlašeni servis u slučaju vanrednih kvarova aparata.

7. Da na zahtev medicinskog osoblja proveri kvalitet dijalizne tečnosti (konduktivitet, temperaturu, pri-tisak i pH).

8. Da vodi evidenciju o redovnim fizičko-hemijskim, mikrobiološkim kontrolama RO vode (permeata).

9. Da redovno kontroliše stanje agre-gata po preporuci proizvođača.

10. Da vodi evidenciju tehničkih knjižica za svaki aparat i uređaj na odelenju hemodijalize.

AKTIVNOSTI SAVEZA 2016.

Susret bubrežnihinvalida- Bečej23.10.2016

Susret bubrežnihinvalida - NoviKneževac

Sednica Savezabubrežnih invalida Vojvodine, održana 29. maja 2016. u Novom Sadu

Sednica Skupštine udruženja bubrežnih invalida Sombor23.11.2016. godine

Radno-edukativni susret, Jezero Balint Dana 21.08.2016.

Okrugli sto otransplantaciji09. XII 2016.hotel M, Beograd

Etika, zakonodavstvoi organizacija 9. oktobar 2016. Zobnatica

Predavanje je održao serviserdipl. ing. Predrag Radaković

16 17

DECEMBAR 2016 DECEMBAR 2016SA SVIH STRANA SA SVIH STRANA

Piše:Dr Zorica V. Dragaš,

Specijalista socijalne medicine

Svetski dan borbe protiv šećerne bolesti obeležava se 14. novembra. Obeležavamo ga i u našoj zemlji, i koristimo priliku da skrenemo pažnju i interesovanje javnosti, pre svega, na mogućnost primarne pre-vencije ove bolesti, tipa 2, kao i na složenost njenih zdravstvenih i socijalnih posledica.

Procenjuje se da preko 150 miliona ljudi u svetu boluje od ove bolesti, a u Srbiji oko

600.000. Prema istraživanjima, u narednih 25 godina broj obolelih će se udvostručiti. Većina će se nalaziti u Kini, Indiji i Africi sa tipom 2 bolesti, koji je i sada daleko uče-staliji, ima ga oko 90 odsto obolelih. U ekonomski razvijenim državama šećerna bolest je glavni uzrok slepila, uzrok polo-vine amputacija nogu i od svih osoba na dijalizi četvrtina boluje od šećerne bolesti. Neposredni uzrok smrti obolelih od šećerne bolesti je u više od polovine slu-čajeva bolest srca i krvnih sudova, odnosno povišen krvni pritisak, srčani ili moždani udar.

Šećerna bolest (Diabetes mellitus) je endokrina bolest i najučestalija je bolest žlezda sa unutrašnjim lučenjem. Starenje osobe i gojaznost dovode do ispoljavanja genski određenog defekta, koji je u osnovi šećerne bolesti. Zbog toga je posebno nepovoljna činjenica visok i sve viši proce-nat gojaznih osoba i dece svuda u svetu. Istraživanja su dokazala da je gojaznost uzrok nedovoljnog iskorišćavanja glukoze u tkivima. Bolest je hronična i progresivna, kao i komplikacije koje se mogu sprečiti ili usporiti isključivo dobrom kontrolom (regulacijom) bolesti. U tom smislu i pro-

gnoza ove bolesti može biti dobra, pogo-tovo kada se razvije posle 50. godine života. Osnovna podela je na tip I – insulin zavisni koji se javlja pre 35 godine života, i tip II koji ne mora da se obavezno leči insulinom

i najčešće se javlja posle 40 godine. To je kompleksno oboljenje sa poremećajem metabolizma ugljenih hidrata, masti i be-lančevina. Najpoznatije je po stalno povi-šenim vrednostima šećera (glukoze) u krvi. Tip II bolesti često nastaje postepeno, neprimetno i nažalost oko 30 odsto bole-snika u trenutku postavljanja dijagnoze već ima neku od hroničnih komplikacija.

Klinička slika ima tri faze: predijabetes, latentni dijabetes i klinički dijabetes. Ukoliko se klinički dijabetes razvije u mla-dalačkom uzrastu, radi se o juvenilnom

dijabetesu. Najznačajniji simptomi su odraz biohemijskih poremećaja nastalih usled apsolutnog ili relativnog nedostatka insulina: hiperglikemija (povišen nivo šećera u krvi), glikozurija (šećer u mokraći), poliurija (povećano izlučivanje mokraće), enurezis nokturna (noćno mokrenje), polidipsija (pojačan osećaj žeđi), polifagi-ja (pojačan osećaj gladi), gubitak u telesnoj težini, opšta slabost i malaksalost, suva koža i sluzokoža, povremeno osećaj svraba, crvenilo lica...

Komplikacije šećerne bolesti mogu biti akutne (ketonurija, ketoacidoza i koma) i hronične. Najznačajnije hronične komli-kacije su promene na krvnim sudovima, i mogu se podeliti u dve osnovne grupe. Mikroangiopatija je oštećenje na sitnim krvnim sudovima, i druga grupa je ošte-ćenje srednjih i krupnih krvnih sudova (makroangiopatija), u smislu ubrzavanja procesa arterioskleroze, a to znači ubrzano starenje krvnih sudova.

Mikroangiopatija učestvuje u stvaranju sindroma: retinopatije (promene na mre-žnjači: oštećenje vida do potpunog slepila), polineuropatije (promene na nervnim završecima i nervima) i nefropatije (promene na bubregu: oštećenje bubrež-ne funkcije, do terminalne bubrežne insu-ficijencije). Arterioskleroza (perifernih kao i krvnih sudova srca i mozga) razvija kli-ničku sliku bolesti srca i krvnih sudova (povišeni krvni pritisak, infarkt srca i mozga, kao i druge bolesti). Obliterišuća arterioskleroza perifernih sudova u donjim

ŠEĆERNA BOLEST– Diabetes mellitus

Procenjuje se da preko 150 miliona ljudi u svetuboluje od ove bolesti, a u Srbiji oko 600.000

SVETSKI DAN BORBE PROTIV ŠEĆERNE BOLESTIOBELEŽAVA SE 14. NOVEMBRA

Obeležavamo ga i u našoj zemlji, i koristim oposebnu priliku d ase skrene pažnja i interesovanje javno-sti pre svega na mogućnost primarne prevencije ove bolesti, tipa 2, kao i na složenost njenih zdravstvenih i socijalnih posledica.

Stalniumor

Zamućenpogled

Stalnaglad

Stalnažeđ

Seksualnadisfunkcija

Vaginalneinfekcije

Ukočenost ili pec-kanje ruku ili nogu

Nagligubitak

težine

Rane nezaceljujuČesto mokrenje

DIABETESsimptomi

HIPOGLIKEMIJSKA(nizak šećer u krvi)

HIPERGLIKEMIJSKA(visok šećer u krvi)

Preznojavanje Pojačana žeđ i glad

Vlažna, bleda koža Suva koža i sluzokoža usta

Uznemirenost, anksioznost, drhtanje Apatija, umor, pospanost

Glavobolja,zamagljen vid,

vrtoglavica

Ubrzano, nepravilno, produbljeno disanje, zadah na aceton

(miris acetona u prostoriji)

Lupanje srca, ubrzan puls Usporen rad srca, nizak krvni pritisak

Hipoglikemija Hiperglikemija, gubitak težine

Osećaj gladi i mučnine Acetonnemija (aceton u krvi)

Opšta slabost, klonulost, otežan hod Kolabs (iznenadna opšta slabost)

Zbunjenost, dezorijentisanost Stupor (odsustvo voljne akcije)

Izmenjeno ponašanje, agresivnostSmanjena reakcija na direktne

nadražaje, poremećaj svesti

Gubitak svesti, grčevi, koma Prekoma KOMA

KOMA: Znaci i simptomi

Sa povećavanjem život-nog standarda poveća-va se dostupnost hrane i njena raznovrsnost što je dovelo do tzv. nutritivne tranzicije, od-nosno pojave da ljudi u svojoj ishrani upotre-bljavaju svakodnevno, daleko više nego ranije, namirnice visoke ener-getske vrednosti

18 19

DECEMBAR 2016 DECEMBAR 2016

ekstremitetima (nogama) klinički se ma-nifestuje pojavom intermitentne klaudi-kacije (grčevi u listovima u hodanju), a može doći i do tromboze ili potpunog zapušenja već suženog krvnog suda. Ukoliko proces stenoziranja (sužavanja) i okluzije (začepljenja) ide brže od stvaranja kolateralnog krvotoka, razvija se suva gangrena, i u početku je najčešće zahva-ćeno stopalo.

Akutne komplikacije šećernebolesti: Hipoglikemija hipoglikemijska koma

Hipoglikemija je naglo nastalo stanje prouzrokovano jako niskom koncentra-cijom glukoze u krvi. Javlja se najčešće kod osoba sa dijabetes melitusom, ali se može javiti i kod osoba bez ovog meta-boličkog poremećaja. Hipoglikemija se

mećene. Na noćnu hipoglikemiju treba posumnjati ako su ujutro pidžama ili čaršav mokri od znoja, ako osoba ima noćne more, a ujutro je umorna iako je spavala dovoljno dugo, razdražljiva je i konfuzna nakon buđenja.

Ova komplikacija najčešće nastaje zbog: • Unete veće količine insulina i/ili drugih

lekova za dijabetes od propisane doze;• Nedovoljne količine unetih kalorija; • Predugačkog razmaka između obroka; • Ako se ne unese dodatna količina ka-

lorija ili ne smanji doza insulina pre planirane fizičke aktivnosti;

• Preterana fizička aktivnost; • Konzumiranja većih količina alkohola,

iako čak i male količine alkoholnih pića mogu izazvati hipoglikemiju.

Kako da sprečitenastanak hipoglikemije?

Porodica, prijatelji, radne kolege i školski drugovi treba da budu upoznati sa vašim stanjem, i treba da ih naučite kako da reaguju ako vam se desi hipoglikemija. To je značajno zbog toga što osobama sa dijabetesom često može da se dogodi ova komlikacija, pa i sami morate znati kako da je sprečite i kako da se ponašate, ako vam se desi. Potrebno je da naučite šta sve može da izazove hipoglikemiju, zbog toga glukometar treba da bude uvek na-dohvat ruke. Pored toga potrebno je uredno kontrolisati nivo šećera u krvi, pogotovo ako se često dešavaju epizode neprimećene hipoglikemije. Kontrola nivoa šećera u krvi pre planirane fizičke aktivnosti ili vožnje kolima takođe je veoma važna. Pored svega navedenog, potrebno je da uvek imate uz sebe bar jednu dozu sredstava koja brzo podižu nivo šećera u krvi.

Akutne komplikacije:Hiperglikemija hiperglikemijska koma

Ukoliko je nivo šećera u krvi kod osobe sa dijabetesom viši od ciljnih vrednosti, to stanje se označava kao hiperglikemija. Takvo stanje je znak loše regulisanog dija-betesa, a nastaje zbog:

• Nedovoljne terapijske doze lekova i/ili insulina za regulisanje nivoa šećera u krvi;

• Neredovnog uzimanja terapije; • Nesprovođenja svih preporučenih

saveta i higijensko-dijetetskih mera; • Povišene telesne temperature i/ili

druge bolesti; • Povreda ili hirurških intervencija; • Stresnih situacija, i nedostatka noćnog

sna; • Uzimanja nekih vrsta lekova (kortiko-

steroidi).

Simptomi hiperglikemije su sledeći: • Gotovo stalni osećaj gladi; • Pojačan osećaj žeđi; • Učestalo, obilno mokrenje; • Zamagljen vid; • Stalni zamor, pospanost, apatija; • Gubitak telesne težine i gubitak teč-

nosti (dehidratacija); • Suva sluzokoža usta; • Suva koža; • Miris acetona (trulog voća) u izdah-

nutom vazduhu (u prostoriji); • Usporen rad srca, usporen puls;• Nepravilno ubrzano i produbljeno

disanje; • Stupor (odsustvo voljne aktivnosti,

delimični do potpuni gubitak svesti); • Smanjeno reagovanje na direktne na-

dražaje (stavljanje ruke na čelo ili obraz, štipanje...), i na kraju hipergli-kemijska KOMA.

Simptomi hiperglikemije će se kod ra-zličitih ljudi ispoljiti pri različitim koncen-tracijama glukoze u krvi. Hiperglikemija se za razliku od hipoglikemije, kod odraslih osoba, razvija postepeno, u toku par dana, ali se može razviti i veoma brzo zbog pojave infarkta srca, moždanog udara ili teških infekcija... Kod dece se može razviti i u toku samo jednog dana. Prvi objektiv-ni znak hiperglikemije je pojava glukoze u urinu koji nastaje kad njen nivo u krvi poraste iznad 9–10 mmol/l. Sa glukozom se izlučuje i povećana količina vode. Kada osnovni uzrok nastanka hiperglikemije – manjak insulina ili njegovo slabo delovanje u organizmu – potraje duže, telo počinje da koristi masti kao izvor energije. Meta-bolizmom masti nastaju ketoni od kojih je najznačajniji aceton. Prisustvo glukoze i ketona u mokraći se može dokazati test trakicama. Ketoni se iz organizma odstra-njuju i disanjem, pa se kod osoba sa povi-šenim ketonima oseća u dahu miris acetona (miris trulog voća), isto kao i u zatvorenoj prostoriji u kojoj borave. Dijabetička ketoacidoza, pretkoma i koma su ozbiljna i po život opasna stanja koja, ako se ništa ne preduzme, mogu dovesti do smrti. Bez prepoznavanja i lečenja, pretkoma obavezno završava komom, kada se javlja dubok san sa odsustvom svesti (osoba ne reaguje na jače spoljne nadražaje). Dalje produbljivanje kome, a naročito dužina njenog trajanja, imaju direktan negativan uticaj na mogućnost potpunog oporavka.

Prva pomoć u stanjima hipoglikemijske i hiperglikemijske kome je ista kao i u slučaju bilo koje druge kome. Osoba se postavlja u bočni koma položaj, i odmah se poziva Hitna pomoć. Lekarima na cen-trali Hitne pomoći treba odmah naglasiti da je u pitanju dijabetičar i potrebno je precizno opisati znake i simptome koji se zapažaju, kao i dužinu njihovog trajanja.

Lečenje šećerne bolesti obavezno po-drazumeva određeni režim ishrane, indi-vidualno doziranu svakodnevnu fizičku aktivnost, a prema potrebi uključuju se lekovi ili insulin. Uspešne i trajne regula-cije ove bolesti nema bez odgovarajućeg higijensko-dijetetskog režima (ishrane, fizičke aktivnosti i odmora). Šećerna bolest, kao uostalom i mnoge druge bolesti, traži veoma tesnu saradnju lekara, dijetetičara, obolelog i njegove porodice.

Najvažnija poruka ovog teksta glasi: šećerna bolest je povezana sa genetskim nasleđem, ali i pored toga moguća je pri-marna prevencija pre svega tipa 2. Pravil-na ishrana, dozirana fizička aktivnost, normalna telesna uhranjenost, kontrola stresa, život bez duvanskog dima i alkoho-la, kao i poznavanje istorije oboljevanja u porodici osnovni su preduslovi za spreča-

vanje razvoja bolesti. Na isti način je moguće sprečiti ili odložiti nastanak njenih brojnih komplikacija koje mogu značajno narušiti kvalitet života obolelog. Dakle, na isti način se sprovodi sekundarna preven-cija, koja prema potrebi uključuje urednu primenu određene terapije u obliku tableta ili insulina.

Masovne hroničnenezarazne bolesti

Masovne hronične nezarazne bolesti su vodeći uzrok smrti i onesposobljenosti svuda u svetu, kao i kod nas. U grupi ma-sovnih hroničnih nezaraznih bolesti nalaze se: bolesti srca i krvnih sudova, maligne bolesti, gojaznost, poremećaji tolerancije glukoze (po učestalosti pre svih dijabetes melitus tip 2), poremećaji metabolizma masnih materija u krvi, visok krvni pritisak, bolesti krvnih sudova mozga, hronične opstruktivne bolesti pluća, degenerativne bolesti koštano-zglobnog sistema (osteo-poroza) i psihijatrijske bolesti (depresija). Rastuća epidemija masovnih hroničnih nezaraznih bolesti podjednako pogađa zemlje u razvoju i razvijene zemlje, jer je

hrane i njena raznovrsnost, što je dovelo do nutritivne tranzicije. Nutritivna tranzi-cija označava pojavu da ljudi u svojoj ishrani svakodnevno upotrebljavaju na-mirnice visoke energetske vrednosti, daleko više nego ranije. Tradicionalna na biljnoj hrani zasnovana ishrana, u kratkom vremenskom periodu zamenjena je sa hranom pretežno životinjskog porekla i značajno je povećana potrošnja šećera. Način ishrane ljudi se razlikuje usled pri-padnosti različitim kulturama i religijama, ali u savremeno doba ekonomski razvoj društva najbitnije određuje način ishrane, a to nije uvek u korist zdravlja.

Istovremeno, ljudi svoje aktivnosti obav-ljaju sa smanjenom fizičkom aktivnošću jer dominira sedanterni način života (sedenje na radnom mestu, u javnom prevozu, u kolima, ispred TV, računara...). Značajno se proširila upotreba duvana svuda u svetu u muškom, nažalost i u ženskom delu stanovništva, i kod sve mlađih ljudi. Udruženost navedenih, samo najznačajnih, promena ima veoma nega-tivan uticaj na zdravlje stanovništva, i to istraživanja potvrđuju.

usko povezana sa promenama u načinu života stanovništva, a pre svega navikama u ishrani. Industrijalizacija, urbanizacija, ekonomski razvoj i globalizacija tržišta u poslednjim decenijama XX veka predstav-ljaju brze i velike promene načina života, koje presudno utiču na zdravlje i stanje uhranjenosti ljudi. Sa povećavanjem život-nog standarda, povećava se dostupnost

Tradicionalna na biljnoj hrani zasnovana ishrana u kratkom vremenskom periodu zamenjena je sa hranom pretežno životinjskog porekla i značajno je povećana potrošnja šećera. Način ishrane ljudi se razlikuje prema pripadnosti različitim kulturama i religijama, ali u savremeno doba ekonomski razvoj društva najbitnije određuje načinis hrane, a to nije uvek u korist zdravlja.

dijagnostikuje kad je koncentracija glukoze (šećera) u krvi 3,3 mmol/l ili manje. Prvi simptomi ovog poremećaja su: znojenje, drhtanje, glad i uznemire-nost. Ukoliko se ne prepoznaju prvi simp-tomi, i ne preduzmu mere za povišenje nivoa glukoze u krvi, stanje se produblja-va i mogu se javiti sledeći ozbiljniji simp-tomi: otežan hod, opšta slabost, zamućen vid, zbunjenost, dezorjentisanost, izme-njeno ponašanje, agresivnost, gubitak svesti i grčevi. Tada je koncentracija glukoze u krvi 2,8 mmol/l ili manje. Noćne hipoglikemije su česte i mogu biti nepri-

20 21

DECEMBAR 2016 DECEMBAR 2016

Udruženja bubreznih invalida Zren-janin organizovalo je 28.10. 2016. godine predavanje u okviru projektnih aktivnosti odobrenih od strane Mini-starstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, na kome je bilo obuhvaćeno više tema:

• Ishrani pacijenata na hemodijalizi• kod bubrezne insuficijencije,• problemimasa AV fistulom,• vakcinaciji protiv gripa - za i protiv,• problemima poremećaja u lučenju

hormona• paratireoidne žlezde.

Predavanje je održala načelnica Hemodijalize dr Rosa Jelačić, koja je svojim humanim gestom i dobrom voljom izašla u susret svim pacijen-tima koji su prisustvovali predavanju.

Ona je uvek spremna na dijalog sa pacijenatima za sve probleme vezane za život na dijalizi.

Predavanju je prisustvovao veliki broj pacijenata, pošto se edukacija održavala u vreme između dve smene dijalize, u vremenu od 11:30 -12:30 časova. U tokupredavanja doktorka je dozvolila pacijentima da odmah posle pređene teme postave pitanja i da još bolje objasni srž problema za svaku temu ponaosob. Zadovoljni pacijenti su tokom predavanja dobili odštampani material - brošure koje su poneli sa sobom i iz kojih su mogli da saznaju još ponešto o svojoj bolesti i pravilnoj ishrani, kao i o svojim pravima koje imaju osobe sa invali-ditetom.

Svetlana Mirkov

Aktivnosti Udruženjabubrežnih invalidau Zrenjaninu

Udruženje bubreznih invalida Sr.Mitro-vice i ove godine je obeležilo Svetski dan invalida 3. decembra, uz podršku gradske uprave Sr.Mitrovica, a uz prisustvo Udruženja iz Šapca, Udruženja “Pan trans-plant”, Saveza bubreznih invalida Vojvodine i pacijenata na kućnoj dijalizi.

Pozdravnu reč održao je predsednik Udruženja Vladimir Srbljanjin, kojom pri-likom je govorio o karakteristikama i potre-bama, kao i o osnovnim principima lečenja i značaju brige o osobama sa invaliditetom.

Osobe sa invaliditetom su osobe sa urođenom ili stečenom, smanjenom ili potpunom, fizičkom, senzornom, intelek-tualnom ili emocionalnom sposobnošću, koje usled društvenih ili drugih prepreka

nemaju mogućnost ili imaju smanjene mogućnosti da se uključe u aktivnosti društva na istom nivou sa drugima, bez obzira na to da li mogu da ostvaruju po-menute aktivnosti uz upotrebu tehničkih pomagala ili uz podršku drugih osoba.

Osnovni principi i strategije osoba sa invaliditetom na teritoriji RS obuhvataju šest tačaka:

• Pitanje položaja OSI ugraditi u opšte razvojne planove na svim nivoima društvene zajednice;

• Razvijanje efikasne pravne zaštite uz sprovođenje dogovorenih planova prevencije, sprečavanja diskriminacije i adekvatno tretiranje pitanja invalid-nosti;

• Dostupnost socijalnih, zdravstvenih i drugih usluga OSI u skladu sa savremen-im međunarodno prihvaćenim meto-dama procene invalidnosti i potreba;

• Mere i programe u oblastima obra-zovanja, zapošljavanja, rada i stanovan-ja primeniti spram mogućnosti OSI i podsticati njihovu samostalnost, lični razvoj i aktivan život u svim oblastima;

• Omogućiti nesmetan pristup OSI izgrađenom okruženju, informacijama, komunikacijama i uklanjanje svih bari-jera u komunikaciji, javnom prevozu i pristupu javnim objektima, zdravst-venim i socijalnim ustanovama;

• Osigurati OSI adekvatan standard života i socijalnu sigurnost.

Aktivnosti Udruženja bubrežnih invalida invalida u Sremskoj Mitrovici

Dana 23. oktobra 2016. godine organizovalo je susret bubrežnih invalida sa teritorije AP Vojvodine, uz podršku Saveza bubrežnih in-valida Vojvodine.

Tom prilikom realizovan je projekat pod nazivom „Vikend program“, podržan od Opštine Bečej, a učešće i podršku su dali: Savez bubrežnih invalida Vojvodine, Udruženja bubrežnih invalida Novi Sad, Udruženja bubrežnih invalida Subotica I Udruženja bubrežnih invalida Sremska Mitrovica.

Predavanje na temu „Značaj dupleks ultrasonografije arteriovenske fistule„ održao je dr Ivan Čurić internista, kardiolog, nefrolog specijalne bolnice za hemodijalizu „Fresenius Medical Care”, Novi Sad.

Nakon predavanja u otvorenoj debati razjašnjena su mnoga pitanja prisutnih od životnog značaja. Potvrđeno je po hiljaditi put da se bez blagovremeno kreiranje AV fistule ne može govoriti o kvalitetnoj di-jalizi! Takođe, potvrđeno je da je to glavni problem na odeljenjima hemodijalize na teritoriji Republike Srbije.

Konstatovano je da se ne radi blagovremeni monitoring i priprema pacijenata u terminalnoj fazi bubrežne insuficijencije, niti se tokom provedenih meseci i godina na dijalizi radi praćenje kolor doplerom funkcionalnost kreirenih fistula i blagovremeno otklonjenje kom-plikacija.

“Arterio-venska fistula se kreira operativnim spajanjem vene i ar-terije, najčešće ruke. Na taj način se višestruko povećava protok kroz nativnu venu koja usled toga „arterijalizuje” odnosno njen zid zade-bljava i takva vena postaje pogodna za ponavljane punkcije i ima dovoljan protok za sprovođenje dijaliznog tretmana. Arteriovenska fistula JE VENSKI SUD. Izrazi „vena“ i „arterija“ se odnose na ubodna mesta odn. krvnu liniju- arterijska linija odvodi krv iz krvnog suda u aparat, a venska vraća prečišćenu krv u organizam. Punkcija arterije je zabranjena jer može izazvati teške komplikacije.”(Dr Ivan Čurić)

U drugom delu susreta uz podršku predstavnika Turističke orga-nizacije Opštine Bečej, učesnici susreta su organizovano posetili kul-turno-istorijski kompleks nekadašnjeg „Turbinskog postrojenja”,

Susret je pokazao da, bez podrške časnih, savesnih lekara i medi-cinskog osoblja i učešća članova udruženje nema perspektive bubrežnih bolesnika za duži i srećniji život.

Udruženje bubrežnih bolesnikana hemodijalizi Opštine Bečej

Udruženje dijaliziranih, transplantiranih, i bubrežnih invalida opština Novi Kneževac i Kikinda, u partnerstvu sa Udruženjem bubrežnih invalida Subotica i Savezom bubrežnih invalida Vojvodine organizovalo je susret bubrežnih invalida dana 11.12.2016. godine u Novom Kneževcu u restoranu ‘’Lovačka priča’’.

Tom prilikom, uz učešće članova Udruženja bubrežnih invalida Subotica, Kikinda, Bečej, Sremska Mitrovica, Novi Sad, predstavnika Doma zdravlja Novi Kneževac, načelnika Srednjebanatskog upravnog okruga Nikole Lukača i Jančić Radovana poslanika u Skupštini Republike Srbije, održana su tri tematska predavanja:

1. ZNAČAJ ODRŽAVANJA NORMALNE VREDNOSTI KRVNE SLIKE I PRIMENE PREPARATA KOJI DOPRI-NOSE REGULISANJU ANEMIJE- predavač mr sci. med. dr Olivera Milićević, spec. interne medicine - nefrolog, načelnik Internog odeljenja.

2. ’Krvarenje u digestivnom traktu’’, predavač dr Mirko Stojisavljević, specijalista interne medicine-gastroen-terohepatolog, direktor Opšte bolnice Kikinda.

3. ’’Izmena Zakona o transplantaciji-inicijative etički pristup i procedura’’, predavač dipl ecc Zoran Mišković;

Nakon tematskih predavanja, u konstruktivnoj diskusiji, iskazana je puna podrška aktivnostima bubrežnih invalida i udruženjima sa teritorije APV, kao i politička podrška inicijativi za izmenu Zakona o transplantaciji organa i tkiva, čime bi se napokon dugogodišnji problem naše države pokrenuo sa dna neslavne lestvice.

U drugom delu programa u opuštenoj, prijateljskoj at-mosferi, zaigralo se i zapevalo uz tradicionalnu podršku ‘’Cherry benda’’ Subotica.

Susret bubrežnihinvalida - Novi Kneževac

22 23

DECEMBAR 2016 DECEMBAR 2016OKTOBAR 2016 OKTOBAR 2016

ANEMIJA (MALOKRVNOST) Anemija je veoma česta komplikacija

kod bolesnika sa hroničnim bolestima bubrega, koja se javlja u ranim fazama hronične slabosti bubrega, napreduje sa pogoršanjem bubrežne bolesti i značajno doprinosi ukupnom morbiditetu i morta-litetu. To je stanje u kojem postoji smanjen broj crvenih krvnih zrnaca (eritrocita) u organizmu, odnosno smanjena koncen-tracija hemoglobina ispod 130 g/l kod muškaraca i ispod 120 g/l kod žena. He-moglobin prenosi kiseonik iz pluća do svih mišića i organa našeg organizma, a norma-lan život je nemoguć bez kiseonika. Anemija je prisutna kod više od 90 odsto bolesnika sa završnim stadijumom hronič-ne slabosti bubrega, koji otpočinju lečenje redovnim ponavljanim hemodijalizama.

Uzroci anemije u hroničnojslabosti bubrega

Uzroci anemije u hroničnoj slabosti bubrega su: neadekvatno stvaranje eritro-poetina, nedostatak gvožđa, deficit razli-čitih gradivnih materija (vitamina B6, B12 i folne kiseline koji su neophodni za sintezu hemoglobina – proteina u eritrocitu za koji se vezuje kiseonik), skraćen životni vek eritrocita zbog dejstva uremijskih toksina, zapaljenska stanja u organizmu, hronična infekcija, neželjena dejstva lekova i pot-hranjenost.

Neadekvatno stvaranjeeritropoetina

Anemija kod bolesnika sa hroničnim bolestima bubrega je najčešće uzrokovana nedostatkom eritropoetina koji je neop-hodan za proliferaciju i diferencijaciju ćelija prekursora eritrocitne loze.Izuzetak su policistični bubrezi čije ćelije cista proizvo-de stimulirajući faktor eritropoeze. Bolesni ili oštećeni bubrezi ne proizvode dovoljnu količinu eritropoetina, hormona koji se oslobađa u krv i podstiče u koštanoj srži eritropoezu – proizvodnju crvenih krvnih

zrnaca. Koštana srž proizvodi manje crvenih krvnih zrnacai nastaje anemija.

Nedostatak gvožđaBolesnici na hemodijalizi nedovoljno

unose gvožđe zbog dijete, jer im se ogra-ničavaju namirnice koje su bogate kali-jumom i fosforom, a takva dijeta sma-njuje i unos gvožđa. Većina bolesnika uzima preparate koji su vezivači fosfora, a oni ometaju resorpciju gvožđa iz creva u krvotok. Povećani gubici gvožđa su najčešće posledica čestih uzimanja krvi za analize, ali mogu biti posledica gubi-taka krvi u dijaliznim linijama, komora-ma, dijalizatoru zbog nedovoljne hepa-rinizacije ili neadekvatnog vraćanja krvi na kraju dijalize. Dijalizni bolesnici gube gvožđe i krvarenjima iz gastrointestinal-nog trakta, tokom operacije kreiranja trajnog vaskularnog pristupa za hemo-dijalizu– AVF ili odstranjivanja paratire-oidnih žlezda.

Znaci i simptomi anemijeZnaci i simptomi anemije mogu biti:

umor i pospanost, slabost, i smanjena tolerancija na napor, smanjenje apetita, vrtoglavica i nesigurnost u hodu, bledilo kože i sluznica usana, desni i konjuktiva, noktiju i dlanova, osećaj hladnoće, naro-čito ruku i nogu, glavobolja, poremećaj sna, problem sa koncentracijom, smanjenje seksualnih funkcija, tuga i depresija.

Posledice anemijeu hroničnoj slabosti bubrega

Najčešće posledice anemije su povećan rizik od kardiovaskularnih bolesti, srčana slabost (gušenje, oticanje nogu i bol u grudima), aritmije i ubrzan rad srca u naporu i proširenje srčanog mišića. Pogor-šavaju se komplikacije dijabetesa (retino-

patija, periferne ishemije), smanjen je kvalitet života i povećava se stopa smrt-nosti.

Dijagnoza anemijeDijagnoza anemije postavlja se uzima-

njem podataka od bolesnika, fizikalnim pregledom i analizom krvi. Parametri za procenu anemije su broj eritrocita, kon-centracija hemoglobina, hematokrit (pro-cenat crvenih krvnih zrnaca u krvotoku), srednja zapremina eritrocita – MCV, srednja koncentracija hemoglobin – MCHC, srednji sadržaj hemoglobin – MCH, raspon distribucije eritrocita – RDW, ap-solutni broj retikulocita, nivo gvožđa, fe-ritina, transferina i zasićenje transferina gvožđem – TSAT, procenat hipohromnih eritrocita (HRC) i nivo hemoglobin u reti-kulocitima ( CHr). Dopunski pregledi obuhvataju pregled stolice na okultno krvarenje, endoskopski pregledi (gastro-skopija, kolonoskopija), hematološka ispi-tivanja, dijagnostika infekcije i drugih za-paljenskih stanja (Le,SE, CRP, fibrinogen) i određivanje paratireoidnog hormona.

Lečenje anemijebubrežnog porekla

Nadoknada gvožđa postiže se tabletama i preparatima gvožđa za intravensku primenu. Preparati gvožđa u tabletama mogu pomoći u regulaciji novoa gvožđa kod bolesnika koji imaju hroničnu slabost bubrega. Danas je intravenska primena gvožđa postala standard lečenja kod bo-lesnika na dijalizi kod kojih je dokazana slaba resorpcija gvožđa u tankom crevu.

Nadoknada vitaminaB12 i folne kiseline

Primena ovih lekova je indikovana kada postoji njihov deficit u krvi bolesnika.

Transfuzije deplazmatisanih eritrocita indikovane su kod izrazito anemičnih bo-lesnika sa prepoznatljivim simptomima ili znacima anemije (npr. bolesnici sa akutnim gubitkom krvi i pojavom hemodinamske nestabilnosti kada je hemoglobin manji od 75 g/l) i eritropoetin rezistentnih bo-lesnika sa hroničnim gubitkom krvi.

Preparati eritropoetinaAko se dokaže da je hronična slabost

bubrega uzrok anemije, lečenje se može započeti injekcijama genetski modifiko-vanih oblika stimulirajućih faktora eritro-poeze (ubrizgavanjem injekcije ispod kože ili intravenski na kraju hemodijalize). Primena eritropoetina se započinje kada

koncentracija hemoglobina padne ispod 100 g/l, a odobrene ciljne vrednosti hemo-globina su 110 g/l.

Pre primene eritropoetina neophodno je proveriti stanje gvožđa u organizmu, jer u 90 odsto svih slučajeva neadekvatnog odgovora na eritropoetin uzrok je nedo-statak gvožđa. Nedostatak gvožđa u orga-nizmu može biti “apsolutni”, koji je udružen sa koncentracijom feritina u serumu manjom od 100 µg /l, i “funkcionalni”, koji se karakteriše adekvatnom popunjenošću depoa gvožđa u organizmu i slabošću oslobađanja gvožđa iz tih depoa.

Kod ”funkcionalnog” nedostatka gvožđa koncentracija feritina u serumu može biti normalna ili povišena, a zasićenje transfe-rina gvožđem (TSAT) je manje od 20 odsto.

Primena eritropoetina dovodi do zna-čajne korekcije hematokrita i hemoglobi-na kod preko 95 odsto bolesnika na dija-lizi, dok manje od pet odsto ne reaguje na bilo koju dozu eritropoetina. Eritropoetin utiče i na stabilizaciju broja i poboljšanje funkcije leukocita i trombocita. Na ovaj način se skraćuje vreme krvarenja i sma-njuje rizik oduremijskog krvarenja. Nekon-

Dijeta i ishranaBolesnicima se savetuje unos namirnica

bogatih gvožđem, vitaminom B12 i folnom kiselinom (žitarice, pasulj, govedina, goveđa džigerica, spanać, pastrmka, tunje-vina).

Analozi eritropoetinaPomažu stvaranje crvenih krvnih zrnaca

i tako zamenjuju eritropoetin koji se kod zdravih osoba stvara u bubregu.

Istorijski podaci o eritropoetinuEritropoetin je 1977.god. izolovan iz

urina bolesnika sa aplastičnom anemijom.• 1985. god. kloniran humani gen za

eritropoetin• 1987. god. proizveden rekombinantni

humani eritropoetin• 1989. god. FDA odobrio primenu eri-

tropoetina u lečenju bubrežne anemije, započeta primena eritropoetina alfa

• 1991. god. počela primena eritropoe-tina beta

• 1999. god. počinje da se primenjuje darbepoetin alfa

• 2005. god. CERA (kontinuirani aktiva-tor eritropoetinskih receptora)

trolisani porast broja i funkcije tromboci-ta može izazvati trombozu. Porast broja leukocita i poboljšanje njihove funkcije značajno smanjuje rizik od brojnih infek-cija.

Primena eritropoetina ima pozitivne efekte na kardiovaskularni sistem. Korek-cijom anemije kod bolesnika na dijalizi značajno se popravlja fizička aktivnost. Korekcija anemije značajno popravlja nu-tritivni status bolesnika na dijalizi. Primena eritropoetina značajno smanjuje plazmat-sku koncentraciju leptina, koji smanjuje apetit, pa je pad koncentracije leptina odgovoran za povećanje apetita. Korekci-ja anemije eritropoetinom popravlja insu-linsku rezistenciju. Povećana osetljivost na insulin se javlja usled bolje tkivne oksige-nacije i povećane fizičke aktivnosti.

Procena neadekvatnogodgovora na eritropoeti

Neadekvatni odgovor na eritropoetin se procenjuje na osnovu broja retikulocita.Povećan broj retikulocita –više od 70 x 10 9/l ukazuje na gubitak krvi ili hemolizu.Broj retikulocita manji od 40 x10 9/l ukazuje na smanjenu aktivnost eritropoeze

Mogući uzroci neadekvatnog od-govora na primenjeni eritropoetin

Uzroci neadekvatnog odgovora na pri-menjeni eritropoetin mogu biti: nedosta-tak gvožđa u organizmu, infekcija/infla-macija, neadekvatnost hemodijalize, nedostatak vitamina B12, vitamina C, folne kiseline i karnitina, hiperparatireoidizam, primena inhibitora angiotenzin konvertu-jućeg enzima i/ili blokatora angiotenzin II receptora u lečenju hipertenzije, kompli-kacije dijabetesa, gastrointestinalno krva-renje i prisustvo anti Epo At.

Pojačano lučenje hepcidina iz ćelija jetre dovodi do funkcionalnog deficita gvožđa, jer hepcidin sprečava apsorpciju gvožđa iz gastrointestinalnog trakta. Stvaranje hepcidina povećava inflamacija. Vrednost C-reaktivnog proteina može biti povišena kod dijaliznih bolesnika i u odsustvu jasno uočljivog uzroka inflamacije.

Kod bolesnika na hemodijalizi sa KT/V indeksom ≥1.4 ciljni nivo hematokrita (33–36%) ostvaruje se sa dozom eritropo-etina koja je za 45 odsto manja u odnosu na dozu kod bolesnika sa Kt/V indeksom ≤ 1.2 ).

Značaj održavanja normalne vrednosti krvne slike i primene preparatakojima se reguliše anemija

Dr Olivera Milićević

Opšta bolnica, Kikinda

24 25

DECEMBAR 2016 DECEMBAR 2016

Nada Abramović

Dipl. pravnica

Osobe sa invaliditetom ne treba menjati. Životna i društvena sredina koje ih diskriminišu, moraju im se prilagođavati. Svakodnevno je potrebno obezbeđivati odgovarajuće uslove, kako bi se što pre stvorilo pravednije društvo u kome su svi ravnopravni.

Republika Srbija ima oko 800.000 osoba sa invaliditetom, koje najčešće imaju nizak stepen obrazovanja i nezaposlene su. Od tog broja 70% je izrazito siromašno. Nepot-pun odnosno - neadekvatan odnos prema njima samo još više produbljuje i pojačava barijere u okruženju. Osobine pojedinaca koje doprinose nejednakosti, kao invali-ditet, pol, određene godine života, seksu-alna orijentacija, ne mogu se promeniti. Ono što se može promeniti, je stav o tome, društvena i životna sredina u njihovom okruženju.

Priznata prava koja se moraju obez-bediti osobama sa invaliditetom su jedna-kost i zabrana svakog oblika diskrimi-nacije, potpuno i ravnopravno ostvarivanje svih ljudskih prava, posebno dece i žena sa invaliditetom, uklanjanje prepreka i barijera za osobe sa invalidite-tom, podizanje svesti o sopstvenim spo-sobnostima i doprinosu osoba sa invali-ditetom, pravo na ličnu slobodu i bezbednost uz odsustvo svakog oblika zlostavljanja ili okrutnog, nehumanog ili ponižavajućeg postupanja i kažnjavanja osoba sa invaliditetom, odnosno stvaran-je svih preduslova za život bez eksploataci-je, nasilja i zloupotrebe, uz poštovanje fizičkog i mentalnog integriteta. Isto tako treba štititi privatnost ličnih i zdravstvenih podataka osoba sa invaliditetom, i pružati podršku na očuvanju fizičke, mentalne, socijalne i stručne sposobnosti, kao i prava na rad i zapošljavanje i ravnopravno učešće u političkom i javnom životu.

U našoj zemlji je utemeljen proces osnaživanja jednakih prava i mogućnosti,

pristupačnog okruženja i poštovanja različitosti. Radi se na promovisanju ost-varivanja i jačanja mehanizama zajedničkog planiranja i praćenja politike mera u oblasti invalidnosti na svim nivoima, razvijanje mehanizama kvaliteta, zaštite i poštovanja osoba sa invaliditetom, osnaživanje poro-

dica osoba sa invaliditetom uz promov-isanje porod