7/25/2019 eljezo Fe

1/30

Uvod

Proces metalurgije je jedan od najstarijih primijenjenih znanosti.Njezina historija moe sepratiti natrag do 6000 god..Njegova forma je u to vrijeme bila rudimentarne,ali,da bi smorazumjeli proces metalurgije potrebnmo je prouiti ljudsku povezanosti sa metalima.renutnosu !6 poznatih metala.Prije "#. vijeka samo $% od tih metala je otkriveno ,od tih $% metala,"$ih je otkrivenih u "!. vijeku.&d otkri'a prvih metala(zlata i bakra do kraja ").vijeka*))00god.+ samo "$ metala su bili poznati.etiri od tih metala-arsen,antimon,bizmunt icink ,otkrivena su u ". i "%. vijeku,dok je platina otkrivena u "6. vijeku.&stalih sedammetala,poznati kao metali antike bili su metali na kojima se temeljila civilizacija.&vih sedammetala su-

/lato *60001+, akar *%$001+, 2rebro *%0001+,

&lovo *3001+ 4im *")301+ 5eljezo*"3001+, erkura*)30+.

Metali imaju vrlo vanu ulogu u modernom svijetu. Pogledamo li bilo kojepodruje ljudske djelatnosti ustanoviti emo da nas metali svakodnevnoprate na razliite naine npr. u obliku automobila, alata, nakita, posua,cijevi, ice itd.Brojne industrijske grane zasnivaju se na dobivanju i preradimetala pri emu postoji stalna tenja za to boljim i ekonominijimproizvodima. razvijenim zemljama metalurgija je trea ili etvrtaprivredna grana po svojem znaaju. !obivanje i prilagodba metalaljudskim potrebama glavni je zadatak inenjera moderne metalurgije. "ak ipovrno upoznavanje s metalima otkriti e nam da su oni iznenaujuekompleksni, te da i# treba prouavati i upoznavati s razliiti# stajalita.

etali su bili poznati u ezopotamiji,7giptu,8rkoj i 9imu.e:utim ,pojava ovih metalanije bila u izobilju i prva dva metala koji su se koristili bili su zlato i bakar.

2lika ".Proces u metalurgiji

7/25/2019 eljezo Fe

2/30

Kratki pregled historije metalurgije (historija metalurgije eljeza)

;istorija metalurgije eljeza zapoinje jo< uprahistorijsko doba, ali se ne zna da li je prvoeljezo proizvedeno sluajno, kad je prahistorijski ovjek naloio vatru na lei

7/25/2019 eljezo Fe

3/30

Opa svojstva metalurgije

$penito, metalurgiju moemo de%nirati kao znanost o dobivanju iprilagodbi metala ljudskim potrebama. $vim, ak i na prvi pogled,ogromnim zadatkom bavi se iroko i kompleksno podruje metalurgije.&ako

u 'emljinoj kori postoji obilna koliina metala, velika veina nji# se nenalazi u obliku pogodnom za ljudsku upotrebu. $ni se, naime, nalazekombinirani s atomima nemetala u razliitim spojevima kao to su sul%di,oksidi, karbonati....

Prvi korak u dobivanju metala u upotrebljivom obliku je oslobaanje metalaiz njegovi# spojeva. (im podrujem bavi se ekstraktivna metalurgija.)li ak i nakon taljenja, ra%nacije i legiranja metal je samo djelominopodesan za konanu upotrebu. Metali, koje svakodnevno koristimo, kaonpr. grlo sijalice, oprugu, svrdlo itd. imaju speci%an oblik. (im podrujem *oblikovanjem metala * bavi se mehanika metalurgija. Pritom, zanji#ovo oblikovanje ona koristi brojne procese kao to su valjanje, kovanje,izvlaenje itd. Ponekad ogromni strojevi, teki i vie tona, daju metalnimpredmetima, kao npr. eljeznikim tranicama, cijevima i limovimakonaan oblik.

Manje spektakularna, ali ne i manje znaajna je fzika metalurgija, kojase bavi kontrolom procesa uz pomo razliiti# metoda i testova. $naistrauje vane teorijske i praktine principe ponaanja metala kodrazliiti# uvjeta upotrebom metoda %zike, kemije, termodinamike itd. (imese ujedno postiu i optimalni proizvodni parametri za eljenu kvalitetu i

oblik. +izika metalurgija ispituje takoer unutarnju strukturu vrsti#metala, koja u mnogome odreuje me#anika i druga svojstva, te otvaramogunost nji#ovog predvianja i planiranja. &strauje i objanjavaravnotene i neravnotene dijagrame stanja metala, te principe legiranjakoji uz teorijsko znaenje nalaze i direktnu primjenu u praksi.

@ndustrijska grana koja se bavi dobivanjem metala iz rude zove se metalurgija.9azlikujemocrnu i obojenu metalurgiju te laku i te

7/25/2019 eljezo Fe

4/30

Ope osobine ruda (rudaa)

Rudaje smjesa stijena, koje sadre razliite komponente ili minerale, a

7/25/2019 eljezo Fe

5/30

Metalne mineralne sirovine (rude ili rudae)

etalne mineralne sirovine *ili rudeCrudae+ koriste se za dobivanje metalakao npr. zlato,srebro, platina, eljezo, olovo, cink, bakar, aluminij,kalaj, nikal, krom, titanij, molibden,mangan, vanadij,kobalt,volfram,antimon,ivai dr..

Rude ili rudaesu prirodni spojevi *koncentrirani na pojedinim mjestima u /emljinoj kori+ ukojima se nalaze metaliu takvoj koliini koja omogu'uje rentabilno dobivanje odgovaraju'egmetala.

odjela ruda moe se vr!iti po vi!e kriterija kao !to je-

". "rsta metala koji se dobiva iz rude-Npr. rude eljeza, rude bakra, rude mangana itd...$. ojavljivanje u prirodi-

(Jednostavne rudeiz kojih se dobiva jedan metal.Npr. ruda kasiterita koja slui za dobivanje kalaja( Sloene rudeiz kojih se dobiva dva ili vi

7/25/2019 eljezo Fe

6/30

Bao npr. pijesak,

7/25/2019 eljezo Fe

7/30

D pirometaluru

7/25/2019 eljezo Fe

8/30

.flotacijaE &dvija se u velikim strojevima ili bazenima, posudama koje su napunjenevodom i rudom. Pri dnu posude, pod tlakom se upuhuje zrak koji se mehaniki razbija umjehuri'e. jehuri'i napreduju prema povr

7/25/2019 eljezo Fe

9/30

5eljezo*Fe+,je tehniki najvaniji metal.Nosi u periodnom sistemu elemenata simbol e,atomski*redni+ broj mu je $6, a atomska masamu iznosi 33,!%3.

D zemljenoj kori maseni mu je udio oko 3>.Pojavljuje se uglavnom uoksidnim,karbonatnim,silikatnim i sulfidnim rudama.e:utim za dobijanje eljeza danas senaje

7/25/2019 eljezo Fe

10/30

7lementarno eljezo se u prirodi nalazi samo kao meteorno, dospjelo na zemlju iz 2vemira itelurno prisutno u /emljinoj kori od iskonskih vremena. Prisutnost eljeza utvr:ena je i usastavu 2unca, jeseevim stijenama i drugim nebeskim tijelimagdje ga ima oko "%,>,kako svjedoe meteoriti pali na /emljuod kojih se polovina sastoji preteno od eljeza.

D elementarnom stanju isto je eljezo- srebrnobijeli, razmjerno mekan, kovan *kovak+ metal,hemijski dosta otporan. ako:er, ono je i feromagnetino, +, eljezo(3) *$,$>+ i eljezo(3! *0,$!>+, a ostali su izotopiradioaktivni, s kratkim vremenom poluraspada, osim izotopa eljezo(60 *t"C$ Q"03godina+.@zotop eljezo(36 poznat je kao nuklids najstabilnijom jezgrom, jer ima najve'u nuklearnuenergiju vezanja.

5eljezo izravno reagira s ve'inom nemetala pri umjerenim temperaturama. &sim s kisikomreagira s ugljikom,sumporom,hlorom,fosforomi drugima.

http://hr.wikipedia.org/wiki/Nebesko_tijelohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Meteorithttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zemljahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zemljahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Metalhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kiselinahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zrakhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Oksidacijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Korozijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sumporna_kiselinahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Du%C5%A1i%C4%8Dna_kiselinahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Alotropijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ferithttp://hr.wikipedia.org/wiki/Celzijev_stupanjhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kristalna_re%C5%A1etkahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ugljikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ugljikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Austenithttp://hr.wikipedia.org/wiki/Feromagnetizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Feromagnetizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Curieva_temperaturahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Curieva_temperaturahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Feromagnetizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Izotopi_%C5%BEeljezahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Prirodahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Prirodahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Radioaktivnosthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vrijeme_poluraspadahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Godinahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Nuklidhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Nuklearna_energija_vezanjahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Nuklearna_energija_vezanjahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ugljikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ugljikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sumporhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Klorhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Klorhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Klorhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Fosforhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Fosforhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Nebesko_tijelohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Meteorithttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zemljahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Metalhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kiselinahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zrakhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Oksidacijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Korozijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sumporna_kiselinahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Du%C5%A1i%C4%8Dna_kiselinahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Alotropijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ferithttp://hr.wikipedia.org/wiki/Celzijev_stupanjhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kristalna_re%C5%A1etkahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ugljikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Austenithttp://hr.wikipedia.org/wiki/Feromagnetizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Curieva_temperaturahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Feromagnetizamhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Izotopi_%C5%BEeljezahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Prirodahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Radioaktivnosthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vrijeme_poluraspadahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Godinahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Nuklidhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Nuklearna_energija_vezanjahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Nuklearna_energija_vezanjahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ugljikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sumporhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Klorhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Fosfor

7/25/2019 eljezo Fe

11/30

ehniko eljezo predstavlja redovito leguru eljeza s ve'im ili manjim koliinama ugljika,silicija, mangana, sumpora i fosfora pa mu svojstva uvelike ovise o koliini tih sastojina,odnosno primjesa. =odacima drugih metala, kao hroma, titana, molibdena, nikla, tantala,vanadija, kobalta, niobija, volframa i dr, svojstva eljeza se mogu i dalje modificirati u

7/25/2019 eljezo Fe

12/30

2lika %.;ematit *to je eljezov oksidni mineral, hemijske formule L(Fe$&, najstabilniji je inajrasprostranjeniji od svih eljezovih oksida+

2lika 3. agnetit* hemijska formula Fe&%, je crni ferimagnetiki eljezov oksid+

2lika 6. 4imonit

2lika ). Pirit

http://hr.wikipedia.org/wiki/Mineralihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Minerali

7/25/2019 eljezo Fe

13/30

2lika !. 2iderit

1rvena eljezna ruda sadri mineral hematit. =ruge rude sadre mineral magnetit, koji je crneboje i magnetian. 5eljezo rijetko nalazimo u elementarnom obliku koji se nalazi u okolici

vulkana i u meteorima.

5eljezo je najkori *maseno+ od ukupnesvjetske proizvodnje metala. 9azlog tome je kombinacija niske cijene i pogodnih fizikihsvojstava, zbog ega je eljezo neizostavni materijal u automobilskojindustriji,brodogradnjiigraditeljstvu.

2lika #. ;r:a eljeza

obivanje eljeza i elika

/a dobivanje eljeza danas se uglavnom koriste oksidne, a rje:e karbonatnerude.

@z oksidnih ruda eljezo se dobiva redukcijom ruda koksom, odnosno ugljikovim*@@+ oksidom*ugljikov monoksid+ u visokim pe'ima. @z ruda koje su siroma ugljika.&sim ugljika eljezo sadri i neke druge primjese -silicij,fosformangan i malekoliine sumpora.Dklanjanjem tih primjesa i smanjenjem sadraja ugljika na manje od ",) >dobivamo elik.

http://hr.wikipedia.org/wiki/Hematithttp://hr.wikipedia.org/wiki/Magnetithttp://hr.wikipedia.org/wiki/Magnethttp://hr.wikipedia.org/wiki/Automobilhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Brodogradnjahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Gra%C4%91evinarstvohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Oksidihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Karbonatihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Rudehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ugljikov_monoksidhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Visoka_pe%C4%87http://hr.wikipedia.org/wiki/Hematithttp://hr.wikipedia.org/wiki/Magnetithttp://hr.wikipedia.org/wiki/Magnethttp://hr.wikipedia.org/wiki/Automobilhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Brodogradnjahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Gra%C4%91evinarstvohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Oksidihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Karbonatihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Rudehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ugljikov_monoksidhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Visoka_pe%C4%87

7/25/2019 eljezo Fe

14/30

Jisoka pe' koja je posebni oblik jamaste pe'i,gledaju'i od vrha nanie,imausta*grotlo+,gornji dio jame koji se ne

7/25/2019 eljezo Fe

15/30

Broz gornji otvor visoke pe'i*grotlo+, pe' se naizmjenino puni slojevima koksa i rude stalionikim dodacima. &sim oksida eljeza ruda sadri i jalovinu,naje

7/25/2019 eljezo Fe

16/30

2lika "".Jisoka pe'

ijelovi visoke pei

". eljezna ruda S vapnenac$. koks. mehanizam za prijevoz zasipa%. drijelo pe'i3. sloj koksa6. sloj eljezne rude i vapnenca). puhalica zraka za visoku pe' *oko "$00 K1+!. ispust za trosku#. ispust za sirovo eljezo"0. prijevoz troske"". prijevoz sirovog eljeza"$. proi

7/25/2019 eljezo Fe

17/30

2lika "$. Jisoka pe' u mjestu 2estao, ?panjolska

2lika ".9ad u postrojenju sa visokom pe'i

Proizvodi koji nastaju u visokoj pe'i su-

2irovo eljezo. Polaganim hla:enjem dobiva se sivo sirovo eljezo iz kojeg se izluiografit. Naglim hla:enjem dobiva se bijelo sirovo eljezo iz kojeg se grafit nije stigao

izluiti. e:utim, sirovo eljezo obino se ne hladi nego odmah prera:uje u elike.

roska ili zgura, koja je uglavnom kalcijev alumosilikat, upotrebljava se zaproizvodnju cementai kaoizolacijski materijal.

8rotleni plin nastaje kao proizvod navedenih procesa gorenja, a sastoji se od azota,ugljikovog dioksida, ugljikovog monoksida, vodika i metana. Boristi se zazagrijavanje zraka koji se upuhuje u pe'.

http://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%A0panjolskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sirovo_%C5%BEeljezohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Grafithttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C4%8Celikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Troskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Cementhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Toplinska_izolacijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Toplinska_izolacijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Gorenjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vodikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Metanhttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%A0panjolskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sirovo_%C5%BEeljezohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Grafithttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C4%8Celikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Troskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Cementhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Toplinska_izolacijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Gorenjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vodikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Metan

7/25/2019 eljezo Fe

18/30

#irovo eljezo

2irovo eljezo se dobiva u visokim pe'ima,ali je zbog ve'eg sadraja neisto'a i ugljika, jakokrhko i nepodesno za obradu ili primjenu. 2irovo eljezo ima uglavnom sadraj ugljika od ,3do %,3>. oe se koristiti samo za lijevanjenajgrubljih masivnih predmeta *npr. postolja+,

koji nisu mehaniki ili toplinski optere'eni. =a bi se dobilo kvalitetnije eljezo ili elik,sirovo se eljezo prera:uje u elianama, + i dosta mangana *vi+. Naglim hla:enjem dobiva se bijelosirovo eljezo, iz kojeg se grafit ne moe izluiti i nalazi se u cementu u obliku cementitaFe1.

2lika "%.2irovo eljezo

0roska

2astav troske tako:er moe biti vrlo raznolik.

abela ".2astav troske-

var 2i&$ Gl$& 1a& g& n& 2 Fe

aseniudjeli

$> $$> 6> )> "> "> ">

http://hr.wikipedia.org/wiki/Visoka_pe%C4%87http://hr.wikipedia.org/wiki/Visoka_pe%C4%87http://hr.wikipedia.org/wiki/Ugljikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Lijevanjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%BDeljezohttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%BDeljezohttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C4%8Celikhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=%C4%8Celi%C4%8Dana&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Legurahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Hla%C4%91enjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Silicijhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Manganhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Manganhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Grafithttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sivi_lijevhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Visoka_pe%C4%87http://hr.wikipedia.org/wiki/Ugljikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Lijevanjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%BDeljezohttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C4%8Celikhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=%C4%8Celi%C4%8Dana&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Legurahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Hla%C4%91enjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Silicijhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Manganhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Grafithttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sivi_lijev

7/25/2019 eljezo Fe

19/30

1rotleni gas

2astoji se najve'im dijelom od azota.

abela $. 2astav grotlenog gasa-

gas 1& 1&$ N$ ;$

Jolumni udjeli "$> $%> 60> %>

5eljezo se prema primjeni sirovog eljeza dijeli na-

". 2irovo eljezo za lijevanje *sivo+koje se dijeli na hematitno eljezo sa ispod 0,">fosfora i eljeza za livnice sa vi+,

. 2irovo eljezo za pudlovanje*bijelo+,

%. 2irovo eljezo za omasov postupak *bijelo+ sa ve'im sadrajem fosfora *",6(>+ amanjim koliinama silicijuma i mangana,

3. 2irovo eljezo za 2imens artinovu pe' *bijelo ili melirano+,

6. 2jajno sirovo eljezo *bijelo+ koje sadre mangan kao glavnu primjesu.

/a dobivanje sirovog eljeza mogu se upotrijebiti i elektrine visoke pe'i za koje su dovoljneoko $C3 od koliine ugljika koja je potrebna za obinu visoku pe'.Dgljik se u ovom sluajukoristi samo za redukciju i na rastvaranje eljeza.Naje ugljen monoksida.7lektrine pe'i za eljezo mogu biti razliite-visoke ili relativnmoniske.Bvalitet eljeza dobiven na ovaj nain je bolji.

7/25/2019 eljezo Fe

20/30

obivanje elika

=obivanje elika iz sirova eljeza se svodi na oksidaciju svih neisto'a.

2irovo eljezo iz visokih pe'i kvalitetno je neujednaeno,

7/25/2019 eljezo Fe

21/30

2lika "3.essemerov konverter

2lika "6. Proizvodnja elika po essmeru

Proizvodnja zahtijeva sirovo eljezo iz ?vedske siroma

7/25/2019 eljezo Fe

22/30

2lika ") . essemerovog konverter u 2heffieldu*Djedinjeno Braljevstvo+

2lika "!. essemerov konverter u radu

2iemens(artin postupak*"!63.+

&vaj postupak se zasniva na prei

7/25/2019 eljezo Fe

23/30

2lika "#.2imens(artinova pe'

2lika $0. =ijelovi 2imens(artinove pe'i

=ijelovi 2iemens(artinove pe'i-

G. ulaz zraka i plina. regeneratorske komore za predgrijavanje1. teku'e sirovo eljezo=. ognji

7/25/2019 eljezo Fe

24/30

2lika $". &tvoren izljev 2iemens(artinove pe'

2lika $$. 2tari eliksotpadaje vazna

sirovina za 2iemens(artinovu pe'.

2imens artinovape' tzv. &tvorena pe'zagrijava se po

regenerativnom sistemu pomo'u generatorskog plina ili nekog drugog plinskog goriva koji sekao zrak zagrijava na oko !00("000 o1.Pe' se moe zagrijavati pomo'u tenog goriva.D 2imens artinovim pe'ima mogu se prera:ivati i vrste eljeza koje nisu pogdne bilo zaesemerov ili omasov postupak.

homas postupak*"!!0+

2lian je postupku u 2imens artinovim pe'ina,ali je konverter bazian,a tro

7/25/2019 eljezo Fe

25/30

4inz E =onaTitz postupak *"#30+

Proi

7/25/2019 eljezo Fe

26/30

ero legure i plemeniti eli&i

Fero legure sadre obino veliku koliinu drugih elemenata i slue naje

7/25/2019 eljezo Fe

27/30

n 6("$> manganski elik 6($3> UsjajnoV eljezo$3(!!> fero(mangan

Ni (0> nikleni elik%(""> 1r hrom nikleni"($0> Ni elik

2i "0($0> fero(silicijum*u visokoj pe'i+$3(#!> fero(silicijum *u elektrinoj pe'i+

1r "$> fero hrom*u visokoj pe'i+=o )0> fero hromu elektrinoj pe'i

P $3> fero(fosfor WoJ

60(!0> fero(Tolfram30 (!3> fero molibden30> fero(vanadijum

elik se dobiva u pe'ima koje se zovu 2imen artinove pe'i.e pe'i lee na dvije komore uokjima se zagrijava zrak.D koritu se sipa hematit,sirovo eljezo i otpatci starog eljeza.Pe' se

zagrijava generatorskim plinom kako bi izgaranje bilo potpunije .Proces dugo traje sve dok sene smanji procenat ugljika ispod $>.Proizvodnja elika ima za cilj dobijanje legura *eljeza i ugljenika+ eljeznog hemijskogsastava i mehanikih osobina.Postizanje eljenih mehanikih osobnina zavisi od tri me:sobno

povezana faktora-

;emijskog sastava *kombinacija legiraju'ih elemenata+, Plastine prerade, ermike obrade.

Proizvodnja elika se odvija u elianama,koji su dio

7/25/2019 eljezo Fe

28/30

2lika $3 .Posuda od nehr:aju'eg elika

2lika $6. 8lavni materijal za gradnjubrodovaje elik

*Fe i i+ *Fe i P+

http://hr.wikipedia.org/wiki/Brodhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Brod

7/25/2019 eljezo Fe

29/30

*Fe i Nb+ *Fe i n+ *Fe i 1r+

*Fe i 2i+ *Fe i J+

2lika $6. Neke legure eljeza

Kaljenjeje najvaniji od termikih obrada elika./agrijani na odre:enu temperaturu i nagloohla:eni elici dobivaju naruitu tvrdo'u.

2lika $). Bopija revolvera Colt 1!", na kojoj se vide boje od otvrdnjavanja povr

7/25/2019 eljezo Fe

30/30

2lika $!.Baljenielik nakonpopu