Zenitizam - Zenit 1

5/24/2018 Zenitizam - Zenit 1

1/12

DEO 1


2/12


3/12

na panskom znai dovienja.Ali, to je bio i zenitistiki pozdrav. Kada bi bio posebno dobro raspoloen, koristio ga je Ljubomir Mici, ali ja tada nisam znaoni ta to znai na panskom, niti ita o Zenitu ili zenitizmu.

S U S R E T U R A D N J I Uvod - o radn ji uopte

Moj otac je imao limarsku radnju na uglu Bulevara Revolucije i Golsvortijeve ulice. To je niz prizemnih radnji, tankih vidova -graeno je samo jednom ciglom-krova pokrivenog ter-papirom. Poloaj je bio povoljan zbog prolaska tramvajskih linija,blizine Kalenieve pijace, kao i injenice da je bio sruen i raseljen centar takvih radioniica preko puta Pravnog fakulteta,gde je sada Tamajdanski park. Povoljnost poloaja je znaila i da su u oevu radnju svraali mnogi zanimljivi ljudi. Tokomonovne i srednje kole ja sam esto dolazio u radnju da bih ocu, koji nikad nije imao radnika, pomogao koliko sam mogao.Drugi glavni pomonik bila je majka.Otac je bio dobar majstor to se izrade predmeta tie, ali nikad nije bio dobar za pogaanje posla, nije znao "odrati"muteriju. Inae, dolazile su mu najrazliitije muterije. Kako su nam komije u kuci bili Jakievi, ura je preporuivaotatu svojim kolegama. Pamtim Vladimira Markovia i Aleksandra Pavlovia. Zatim nas je poseivao i Nikola Milikoji je biooenjen erkom oevog majstora, Nike Beadera. Dolazili su i razni ljudi sa svojim patentima - pamtim jednog koji jenapravio pumpu na principu rada ljudskog srca, ali je stepen iskorienja bio nepovoljniji nego kod klasinih pumpi.Drugi se bavio poboljanjima u graevinarstvu, pa je patentirao cigle sa ljebovima za polaganje kanalizacionih ivodovodnih cevi, kao i elektrinih kablova. Mislim da je bio i jedan starac koji je dolazio neko vreme popodne i bavio seizradomperpetuum mobile-a. Posebno je bila interesantna grupa oevih prijatelja sa zanata, koja se okupila za vreme rata. Pamtim najmanje etvoricu,a neki su im se pridruili neposredno posle rata. To su Sima Triva, Toa Gruji, Nikola Kupreanin, Damjan osi i MiloKrivokua. Sima Triva je oko 1955. pobegao za Australiju, gde mu je veranije otila ena. Posle njega je Milo Krivokucaotiao u jednu od prvih grupnih poseta Bekom sajmu i nije se vratio, ve je produio za Ameriku - zemlju svojih snova.Nikola Kupreanin je otiao za Mostar kada je poela sa radom fabrika Soko i uvek je udeo da se vrati uBeograd. To muje polo za rukom tek kad se penzionisao, nekoliko godina pred smrt. Damjan osije radio do kraja ivota u panevakojUtvi. Tako su od ove grupe ostali samo moj otac i Toa Gruji, s kojim smo se posle i okumili. On je bio posebno

zanimljiv, jer je bio radiotelegrafista u vazduhoplovstvu. U toku rata ili na samom poetku bio je sa

etnicima, i to, posvemu sudei, u Drainom tabu.

Sada mogu samo da alim to se nisam ranije raspitivao o razliitim pojedinostima, makar kod oca, pre nego to je umro.Ovako, izuzetno malo znam i o ocu i njegovim aktivnostima pre i za vreme rata, a jo manje o njegovim prijateljima. Umnogim stvarima mogu samo da nagaam. Kakvo je vreme bilo, moda je bolje i da nisam nita znao o tome, da ne bihproao kao komija Naumovi. Ali, o jednom od oevih posetilaca u radnji znam malo vie.

M i c i e v d o l a z a k - o p r a v k a n a o a r aJednog letnjeg dana, najverovatnije 1962. ili 1963. - mesec i godinu ne bih mogao tanije da odredim, ali sam leta redovnoprovodio kod oca u radnji, a siguran sam da je to bilo kad sam vebio na studijama - uao je u radnju visok, mrav, starijiovek. Zapitao je da li bi otac mogao da mu opravi dodatak za nao are, koji je izgledao kao cviker, alije bio u boji.Priseam se da je bio vrlo tamne boje, moda crne. On sam imao je na sebi sve crno. Taj dodatak je imao po dva parakukica sa gornje strane i navlaio se preko obinih naoara. Na tom dodatku bila se slomila jedna ili dve kukice. Ne znamda li je zatekao oca u lemljenju, pa mu je ovaj to odmah zavrio ili je to uinio kasnije, ali je muterijabila vrlo zadovoljna

poslom. Verovatno da ni cena nije bila visoka, pre e biti da je bila simbolina. Bilo kako bilo, pojavio se ponovo poslenekoliko nedelja. Opet je neki poslibiou pitanju, a muterija jeponovo bila zadovoljna.Posle nekog vremena, primetio sam da taj ovek u crnom svraa u radnju i provede 20-30 minuta u razgovoru sa ocem.Nisam posebno obraao panju na njihov razgovor.

U s p o s t a v l j a n j e o d n o s a - s r b o v a n j eTeme razgovora su bile politike, bilo je tu srbovanja, a to je moj otac voleo.Mora da je postojala neka tajna re, neki njimaznani kod, kada su se uputali u kritiku tekue politike, ali je jo vie bilo rei o grekama i izdajama naih Saveznika premaSrbima. Primetio sam do je zagrieno branio Francuze i njihovu politiku. Sve to su oni inili bilo je savreno. Meni je to sFrancuzima smetalo.

Strana 3HASTA LA VISTA ili PRIA O MICIU


4/12

Mici e v a t o r b aRekao sam veda je nosio crnu rolku ili koulju, crne naoare, imao crnu maramicu. Nosio je crnu torbu.Vremenom sam saznao da svakodnevno ide na groblje, da mu je ena umrla, da je francusko-srpski knjievnik. Ovo mi jebilo posebno udno. S vremena na vreme zamoliobi oca da mu popravi neku sitnicu ili neto malonapravi. Tada bi otvarao

crnu torbu u kojoj su pored ostalog bile uredno smeteni metlica i lopatica, kao i neke druge sitnice. Koristio ih je zaienje eninog groba.

Posete - uestanost vremeKako se razvijalo prijateljstvo sa mojim ocem, tako je taj gospodin ee dolazio u radnju. Rekao je da se zove LjubomirMicii da je osnivazenitizma. Meni nijedno ni drugo nije nita znailo - nita ni o emu nisam uo.Vreme njegovih poseta je bilo posle 11 pre podne. Od poseta jednom u dve nedelje, sada bi dolazio dva do tri puta nedeljno.Bio je paljiv ako bi video da je otac uposlu, otvorio bi vrata, mahnuorukom u znak pozdrava i nastavio ka groblju. Ako otacnije bio u hitnom poslu, svraao bi na razgovor. Tada bi i prelistao novine. U to vreme smo kupovali nekoliko dnevnihlistova, Politiku, Novosti, Ekspres, a redovno smo uzimali i NIN. Prokomentarisao bi neki lanak ili vest, ispriao ta je uosluajui strane radio stanice. Uzdizao je Francuze, De Gaullea, istovremeno grdei laljive Engleze.

S r e d s t v a z a i v o t :k af a, h e m i j s k e o l o v k e , v a k a e g u meBilo je oigledno da je Micisiromaan. Shvatio sam da nema ni penziju nizdravstveno osiguranje. Nikad ga nisam uo da se alio zbog toga. Preivljavaoje prodajui preko komisiona kafu, vakae gume i hemijske olovke.Dobijao ih je od nekoga iz inostranstva. To to je on prodavao bilo je,

njegovim reima, najbolje. Kad nije bilo posla, majka je znala da spremineto da se prezalogaji, a nala bi bi se i aica rakije. Micibi retko popiodrugi aicu.Jednom je sav uzrujan doao u radnju. Ispriao je kako mesar nije hteo da gausluzi, jer je traio samo 150 grama mesa. estoko se posvaao sa timovekom.Drugom prilikom, sreo sam ga u ulici Kneza Miloa. Bilo mu je drago to me je sreo, pa me je pozvao u bife Obrenovac.Ostalo mije u seanju daje naruio malu porciju prebranca. Hteo je i mene da poasti, ali to nisam dozvolio. Ne seam seta smo pili, moda kiselu vodu. Hvalio je bife daizvrsno priprema jela. Moda bi nekad sebi dozvolio i parence mesa.


Lj.M. I autor (1967)


5/12

Strana 5HASTA LA VISTA ili PRIA O MICIUP r i a o h a p en j u , A n u k i n a s m rt , i t u l j a Nekad bi se i due zadrao u razgovoru, pogotovo ako je bilo loe vreme. Malo bi se ogrejao , a nekad popio aj ili vruu.Priao nam je jednom kako su ga uhapsili. Na osnovu njegove prie, rekao bih da je to bilo pre 1960. Drali su ga nabetonu, usamici, a i u ludnici. Podrivao je bratstvo-jedinstvo, borio se za irilicu. Latinicu nije mogaoda smisli. Priao je da je

pisao razne peticije, upozoravajui na opasnost od odnaroavanja, od zatiranja irilice, srpskog imena. Zatvor ga nijemogao slomiti. Slomio je njegovu Anuku. Verovatnoje traila naina i malobrojne prijatelje da ga oslobodi iz zatvora.Skupljala je suvarke u parku i na ulici da bi se ogrejali. Bolovala je od srca. Marta 1961. pozlilo joj je. Povikao je: "Anuka,Anuka!" Uzeo ju je na ruke, poloio na krevet. Meutim, bila je mrtva Dok nam je to priao, suze su mu tekle niz lice.Izgubio je vernog saborca i saradnika. Napisao je itulju i odneo je u Politiku. Uredno je platio. Politika itulju nije objavila.Bio je to udarac za njega i to nikako nijemogao oprostiti Politici.

i r i l icaPol i t ika

A priao je da je ba zahvaljujui njegovim akcijama i peticijama, njegovim zauzimanjem u poslednji as zaustavljenzakon kojim se latinica proglaava za zvanino pismo. Izraeno je bilo i novo zaglavlje Politike latinicom. On je to spreio,a Politika nee da tampa ni itulju njegovoj Anuki.

Razne prie:C h u r c h i l l - D r a a ; D u b r o v n i k ; p o m e n i A n u k i u T rs tu ;p r i a o g r o b n i c iNikad Churchillu nije mogao da oprosti dranje za vreme rata. Smatrao ga je krivim za sve nedae koje su nas zadesile,

odgovornim za ustolienje komunista, bio je, jednom rei, olienje avola. Kadasu javili da je dobio izliv krvi u mozak, Miciev komentar je bio: Ubila ga je nevinasrpska krv prolivena za vreme i posle rata. Priao je da je Draa na najzverskijinain ubijen na Adi Ciganliji. A De Gaulle je molio da ga pomiluju. Drai suprebili i noge i ruke, sekli i kidali komade mesa dok nije izdahnuo. Miciu sutekle suze, kao kada je priao o Anukinoj smrti. Naroito se estio ako bi nekorekao da Tito i nije nikakav Hrvat, nego da je neki ruski agent ili tako neto.Tadabi Mici odgovarao da je to samo deo akcije da se skine ljaga sa Hrvata injihovih zloina protiv Srba. Tito je Hrvat i to se ne srne zaboraviti. ini sve

protiv Srba. Samo mu se pojedinci, poput Micia, suprotstavljaju, ali to skupoplaaju. esto je govorio: Svi su Srbi Srbijanci. Stalno je pronalazio primerezatiranja imena srpskog i svega to je srpsko. Priao je da jejednom, leti, bio uDubrovniku. Kako je bio vrlo prodoran, uspeo je dadobije dozvoluda pregleda

Arhiv. Sprijateljio se sa nekim, da li direktorom arhiva ili predsednikom dubrovakeoptine. Taj ovek mu je priao kako se sistematski uklanjaju tragovi srba udubrovniku i srpstva dubrovnika. Nesreni ovek je krio ruke i pitaota ebitisa nama. Jednom je doao sa fotografijom kralja Petra II u transkoj crkvi sv.Spiridona. Zatim je pokazao pismo kojim ga izvetavaju da je u toj crkvi datpomen Anuki. ini mi se da je prvo takvo obavetenje stiglo 1964, pa je potomgodinama dobijao obavetenje o pomenu koji je dran svakog 15. Marta u

11,30 - vreme smrti Anukine.

alio se kako mu nikako ne polazi za rukom da obezbedi grobnicu za Anuku. Dugo je pregovarao sa nekim ovekom,

posao je skoro bio sklopljen. Nadao se da e makar na groblju napraviti Zeniteum, kad nije uspeo u Njegoevoj. Ali taj gaje ovek prevario. Molio nas je da mu javimo ako neko bude nudio grobnicu na prodaju, pomenuo je i sumu koju jespreman da plati. Bili smo iznenaeni visinom sume, pitajui se odakle mu tolike pare. A on se, siromah, svega liavaosamo da obezbedi novac zagrobnicu. Moda je i neto vredno prodao, samo da ga obezbedi.

N e v o l i d a p r i a o s v et s ko j k n j i e v n o s t i i v e l i k i m p i s c i m a Jednom prilikom, verovatno u vremc kada sam dosta itao Thomasa Manna (oko 1965), pitao sam ga za miljenje oMannu, a i o Dostojevskom i Tolstoju. Nita njihovo nije se uklapalo u zenitisti ku koncepciju, niti je bilo protiv nje. Zato jebio potpuno neutralan i izricao je samo uoptena miljenja.


6/12

Nai:K r L e a , U j e v i , K r k L e c , M a to , C r n j a n s k i , R a s t k o P et ro vi, M i h a j l o P e tr ov , V i n a v e r Meutim, potpuno je drugaije bilo kada je reo njegovim savremenicima, sada uglednim piscima i umetnicima. Nitalepo ni o Krlei, ni Krklecu ili Matou. Krlea-Krleua, pokvarenjak, srboder, ustaa. Isto je vailo i za Krkleca i Matoa.Ujevia je optuivao da se ogreio o Zenit, da ni njemu lino nije bio zahvalan. Iako mu je Micipritekao u pomokada jebio bez ikakvih prihoda. Omoguio mu je da napie predgovor za Micic'evu predzenitistiku zbirku pesama Ritmi mojihslutnji. Inae, Gustav-Gustli Mato, Gustav Krklec, Augustin-Gustli Ujevidobili su od Micia nadimak Trigustli, imajui uvidu dalji razvoj nadimka u Triguski. Nazora je pominjao samo kao pisca slavopojki ustaama i Poglavniku. Kao pisca,smatrao ga je nevanim i bez trunke originalnosti. Isto se odnosilo i na Metrovia i Augustinia.

Kada je pokrenut Zenit, Krlea, Ujevii Krklec su bili saradnici. Meutim, kasnije su svi iskljueni.

Tada nisam mnogo pominjao srpske pesnike, pa se o njima nije ni posebno izjanjavao. Kasnije sam video da je istasudbina zadesila i Crnjanskog, Vinavera i Rastka Petrovia. Posebno je bio kivan na Mihajla Petrova. Govorio je da ga jeon zadojio zenitistikim mlekom, da je u Zenitu razvio svoju umetnost, da ga je Zenit predstavio svetu. Moram biti iskren:u sve te izjave nisam mnogo tada verovao. Ima jo jedna interesantna pojedinost. Mnogo ranije sam se interesovao zaSavu Sumanovia. Izuzetno me je zanimalo da li ga je Miciupoznao u Parizu i ta misli o njemu. Sada bih rekao da jebio uzdran, a onda mi je delovao neodreeno, te sam zakljuio da ga nije ni poznavao. Tada nisam ni slutio da jeRaslko Petrovibio saradnik Zenita, koji je iskljuen i da je to i objavljeno u nekom od brojeva. Ne bih rekao da je Micibio osvetoljubiv, da bi napao Savu samo zato to je ovaj prijateljevao sa Micievim neistomiljenikom. Najverovatnije,ako Savu nije upoznao jo u Zagrebu, da nije pokazao interes za njegovu umetnost u Parizu, jer je tamo najvievremena posveivao knjievnosti.

O g r a d a o k o g r o b a Kao to sam rekao, naa radnja se nalazila na Micievojmarniti do groblja, te smo se tako i upoznali, a on je svakodnevnovodio brigu o grobu. Isto tako, traio je naina da nekako doe do grobnice u koju bi preneo Anuku. U meuvremenunije prestajao da radi na ulepavanju postojeeg groba. Tako je doao na ideju da odvoji zaravnjeni deo groba od padina.Savetovao se s mojim ocem kako to da napravi. Reili su da to bude profilisani aluminijum visine oko 10 cm, koji e bitina licu mesta spojen na uglovima, a ti bi spojevi bili maskirani draima za saksije. Kada je sve to bilo zavreno ipostavljeno, Mici je bio vrlo zadovoljan. Tuno-ponosno je izjavljivao da je Anukin grob najlepi, najuredniji i najboljeodravan. Na drvo koje seni grob postavio je jednu konzolu. Na njoj se nalazila korpa sa cve em, a i njegovi krai spisio trenutnim aktivnostima.

Odes a P a r i s - u o k v i r a v a n j e , p o s t a v l j a n j e na k r st , z a h v a l n o s t Jednog dana doao je u radnju nosei knjigu. Bila je na francuskom. Rekao nam je da je u njoj objavljena njegova pesma

posveena Anuki. Inae, knjiga je tampana o troku neke Amerikanke, koja je objavila neku vrstu konkursa za najlepu

pesmu napisanu o Parizu i inspirisanu Parizom. Tu su se nale pesme mnogih pesnika iz sveta, medu njima i Mici eva

Requiem pour Anouchka - Gloire a Paris. Moram rei da smo prvi put videli neto stvarno od Micievih aktivnosti, i

lagano smo prestajali da ga smatramo samo udakom. Meutim, to nije bilo sve. Micise savetovao sa mojim ocem

kako da se napravi neki okvir i da se postavi na grob, kako bi pesma bila svima dostupna. Poseban problem je bio kako

zatititi knjigu. Posle mnogo premiljanja i preraunavanja, odluili su da to bude najlon. Trebalo je da bude i dovoljnodebeo i ist da bi pesma bila itljiva. Kada su ga nali, otac je napravio lep okvir od lima, smestio u njega knjigu zavijenu

u najlon i sve to zatvorio i uvrstio. Napravio je i poseban drakoji je trebalo da dri knjigu na krstu. Ostalo je jo samo

da se sve to montira. Kako moj otac nije mnogo voleo da ide i radi na groblju, Micime je zamolio: "Da li bi mladi gospodin

moda mogao pomoi?" Prihvatio sam i otiao sa Miciem na groblje. Pregledno sam ta treba poneti od alata. Na putu

do groblja i na groblju, Micimi je priao razne detalje o posetama raznih ljudi na groblju, kao i o smetnjama kojima je

izloen. Dogovorili smo se da sutradan doem sa njim na grob i da postavimo knjigu. Tako smo i uinili. Pri

postavljanju, posebnu panju morao sam obratiti da ne pokvarim bilo ta na grobu i oko groba, posebno cvee. Kada

smo zavrili i pogledali na posao, gospodin Mici je bio zadovoljan i ganut. Suznih oiju je govorio da je to pobeda

Anukina i njegova nad "njima". To se sve desilo pre Vidovdana 1963.

HASTA LA VISTA ili PRIA O MICIUStrana 6


7/12

Tako je Micipoeo da me uvaava i ukazuje poverenje. Poeo je da donosi razna pisma i svoje odgovore na njih. itao nam je iprevo-dio Requiem. Onda je jednog dana doao i doneo svoje novo delo- 3 opela. Tu je, osim Opela Anuki, i Requiem pourl'homme llbre i Requiem pour les Serbes. I njih nam je itao, da bismo osetili muziku stiha, i prevodio. Povrh toga, on ih je igrafiki obradio i ukrasio, koliko su mu to mogunosti doputale. To je bilo napisano tokom 1964. i poslato u Englesku 16.novembra 1964. U napomeni Micitrai da se pesme objave na francuskom, a ako to nije mogue, da mu g. Anthonv Powelluini ast i prevede Opela na engleski. Opelaje trebalo da budu objavljena u PEN Anthology- New Poems 1965. Uredniciantologije bili su David Carver i Dr C.V. Wedgwood. Pisanje Opela nastavio je i dalje. Napisao ih je jo devet. Onda ih je grafikiopremio; imam jedno takvo izdanje sa njegovom posvetom od 1.12.1965. Prvi decembar je bio posebno vaan datum za njega- dan stvaranja Kraljevine SHS. Oko tog stvaranja Mici je bio posebno aktivan. To sam saznao tek kasnije. Meutim,imajui u vidu sam datum, ve i to govori o posebnom poverenju i uvaenju koje smo kod njega uivali. Pisma koja bi namdonosio obino su bila ukraena i sa napomenom da unoavanje nije zabranjeno.

Njegove estitke su bile neto posebno.Sam ih je pravio iopremao. Prvu sam primio za Novu godinu 1964, u znakzahvalnosti za pomooko postavljanja knjige. Tu je bila serijafotografija sa groblja, i prigodan tekst na francuskom. Na prvojstrani je estitka sa karakteristinim Micievim potpisom:srpska 4 S sa krstom i Ljubomir Mici.

Zatim je napravio koverat i odtampao tekst sa pesrnom Anuki

i njenim crteomiz 1950. na poleini. Dobar deo pisama koja jeprimao i pisao drugima, kasnije je objedinio i nazvao Bitka za

irilicu. Jedan takav komplet dobio sam sa posvetom. Nijesamo Mici pokazivao uvaavanje prema nama. Kaodobrog i proverenog Srbina, pozvali smo ga na Sv.Nikolu,nau krsnu slavu. Vrlo ljubazno i tuno se zahvalio, rekavi da uposete ne ide, jer je u trajnoj alosti. On je samo les koji hoda

a to je ponovio i u Requiem pour moi-meme. Uvaavali smo njegovu tugu i vie ga nismo uznemiravali takvim pozivima.

Samo jednom pokazao ZenitVesam rekao da Micinije rado govorio o klasicima i priznatim knjievnicima. Alidesilo se nekoliko puta da, kad bi bilo rei o Jesenjinu ili Majakovskom ili nekomod ruskih pisaca, kae da ih je Zenit prvi objavio ili otkrio.

To mi je bilo vrlo udno. Pogotovo to smo Zenit videli samo jednom kad ga jedoneo u radnju.

Ali ni to nije bio redovni broj, veizdanje u obliku novina za neku manifestaciju. Zatosu nam sve te prie o Zenitu bile vrlo neobine i tajanstvene, ako ne i neverovatne.

Primedbe oko prezimena

Micije priao da je njegovo prezime vrlo staro, a porodica takoe. Poticalo je jood rimskih vremena. Rimljani su ove nae predele zvali Mezija- Donja i Gornja.Otui) Mezija-Mizija, pa zatim i prezime Mizi-Mici.

Kako je obraao panju na svoje prezime, tako je to inio i sa ostalim. Vrlo ma jesmetali nae prezime. Stalno je govorio da ga treba promeniti, jer je nastalo iz

poruge. Smatrao je da je u starini naa porodica bila pismena i da je nastalaruganjem nepismenih - scribere-skrobere~Skrobonja. Predlagao je da ga promenimou Pievi, Srbinovi, pa nam je i neke estitke slao sa novojladenutimprezimenima.

Poseta g r o b l j u sa k o l e g o m Imao sam jednog kolegu kome sam priao o Miciu. Ja sam sa tim kolegom

srbovao na na nain. Priali smo o svemu, mnogo ta kritikovali. Naroito nam je smetala terminologija u fizici, pa smose dogovarali da napiemo Povesnicufizike, smatrajui repovesnica mnogo Iepom i prikladnijom od reci islorija.

Tako smo se jednog dana obreli na groblju, kraj Anukinog groba, gde je Miciprimao posetioce. Predstavio sam mukolegu. Mici je priao o svemu. O Srbima, o njihovom poreklu, njihovoj starini, o zaverama protiv Srba, grmeo je protivVaticana. Priao o pokoljima ustaa nad Srbima.itao nam i prevodio Opelo Anuki.



8/12

Moj drug je bio skamenjen. Od straha. Da je mogao da se pretvori u gutera kad smo naputali groblje, to bi najradije ui-nio. Ovako, rekao mi je samo da uopte nije pametno to smo posetili Micia. Poto mu je otac bio predratni oficir koji jeostao na Zapadu posle rata, ko zna koliko su ga naplaili i ta je sve njegova porodica propatila zbog toga. Ja tada o tomenisam ni razmiljao niti ta znao, i silno sam se udio njegovom strahu.

S r b o v a n j e - v e z a s a s a d a n j o m k n j i g o m Bilo mi je vrlo udno Micievo srbovanje. Srbi su bili najstariji narod, vrlo stara i rasprostranjena kultura, mono carstvo i si.Nikako mi nije bilo jasno odakle crpe takve podatke. O Hrvatima sve najgore - pozivao se na svoj lanak o hrvatskojkulturi i citat iz velike enciklopedije LAROUSSE. Na kraju, naem kod oca meu knjigama Simu Lukina Lazica i njegovuKratku povesnicu Srba.Tuje sve kao to je Micipriao. Uzmem knjigu i pokaem mu. Poneo ju je i proitao. Na str. 35olovkom je napisao neki komentar, a na jo ponekoj strani vidi se znak da je pro itao i da se slae.

Zatim, tu je i njegovo Opelo zaklanima u glinskoj crkvi. Smatrao sam da su opis svega toga, kao i krici rtava: "iveo kraljPetar! ivela kraljica Marija!" ist proizvod pesnike mate rojalistikog pesnika. Ali, kakvo je bilo moje iznenaenje kadasam identian opis proitao it knjigama Psunjskog Hrvati u svetlu istorijske istine i Varvarstvo u ime Hrista, str. 188. Teknjige su jo za vreme okupacije bile zabranjene i unitene. Kako je onda do njih doao Mici , koji nije imao ni aj dazaeeri, vega je, kako sam kae, otresao sa suvih ljiva. Ili bi on i Anuka stavljali suvu ljivu u usta i preko nje pili aj.

Mici- Njegoeva 69 (susret sa na stojni kom )

Jednom prilikom, dok je Micic bio u radnji i razgovarao sa nama, pojavio se na dvorinim vratima oev poznanik, ijeg imena

ne mogu da se setim. (Upoznali smo se sa njim preko naeg kuma, bravara,


9/12

prividne anonimnosti bio je niz pisama koje je dobio prilikom odravanja V meunarodnog kongresa udruenja za uporednuknjievnost od prof. dr Zorana Konstantinovia i od profesora Sabolija iz Budimpete. Bio je izuzetno ponosan na njih.Pomenuo ga je i Radomir Konstantinoviu nekoliko navrata u III Programu, a posebno u lanku "Ko je barbarogenije". Vesam pomenuo Mihajla Petrova. Prema Micievim reima, ne samo to ga je Zenit proslavio, ve je na neki nain i kumovaonjegovom pseudonimu. Micije smatrao da ne mogu biti dva oveka u javnom delovanju sa istim imenom i prezimenom. Kako

je u javnosti bilo vrlo znano ime prof. Mihajla Petrovia, slavnog matematiara, Mici je mladom umettiiku dao umetniko ime

Mihajlo Petrov. A ovaj se pokazao, prema Micievim reima, krajnje nezahvalan i izneverio je Zenit. Zato mi je bilo posebnointeresantno kad me je Micizamolio da odem u Muzej suvremene umehiosti gde se odravala izloba moderne umetnosti 20-ih i 30-ih. Trebalo je da paljivo pregledam sve eksponate i prenesem ta sam video. Uinio sam mu po elji, a nabaviosam i katalog izlobe.

Na izlobi su bili i radovi M.Petrova, kao i naslovna stranaZenita sa Petrovljevim radom.Zahvaljujui mom usmenom izvestaju, kao i katalogu, Micijestekao utisak o izlobi. Bio jenezadovoljan katalogom - bio

je tampan latinicom, a nijedovoljno prostora posveenoZenitu. Ali, pomak je ostva-ren.

Bilo je vrlo interesantno i re-agovanje Micia naAntologijunovije nemake lirike, uizdanju Notita. Ne znam tanokad sam je kupio, ali sam mu

je jednom prilikom pokazao.U/eo ju je i kod kue paljivoprelistao. Svuda gde se pomi-nje Ivan Goli ima njegovih ko-mentara.

Mislim da je- pravi trijumf u malom doiveo kada je u izdanju Oboda sa Cetinja tampana knjiga dr Zorana KonstantinoviaEkspresionizam Zamolio je da kupim tu knjigu, to sam i uinio. Paljivo ju je proitao. Posle izvesnog vremena, ponovo ju jezatraio. Dao sam mu je. Vratio mi je knjigu sa komentarima i zenitistiki opremljenu. Samo mi nije bilo jasno, otkud mu uvid uasopis Ovdje, odakle je citirao lanak Aleksandra Lonara "Prokleti pesnici" - citat koji potpuno odgovara njegovom sluaju.

O dogaajima se obavetavao na voleban nain. Tako jo uvam spisak knjiga za koje se zanimao:

R. Josimovi: Nadrealizam, Epoha pravac u knjievnosti, Beograd 1965;

Slobodan Markovi: Meuratna MODERNA ili ekspresionizam u srjiskoj knjievnosti;

Opera Siavica /V-Goettingen 1963

Ako je o prve dve uspeo da se obavesti tako to bi uao u knjiaru i prelistao knjigu, kako je dobio podatak za Opera Slavical Da lise nalazi u bibliografiji neke od ovih knjiga? Da li mu je, moda, knjiar dao knjige na itanje kui? Ne znam. Znam samo da je

jedno vreme uzimao na zajam neke za njega interesantne listove iz prodavnice novina na Slaviji, ali je posle prodavac prestaoda mu ih daje. Da li je neko opomenuo prodavca,ili mu zabranio? Ko zna?

Razne prie: Anukino ime; brat Poljanski; pro vidno prozirno;TagoreZa katalog izlobe u Muzeju suvremene umetnosti vezana je jo jedna epizoda. itajui ga, naao sam da je umetniko imeMicievog brata Branislava bilo Branko Ve Poljanski. Bilo mi je drago to sam imenjak njegovog brata i neto tako mu rekao prilikom

jedne posete radnji. Micimi je vrlo Ijutito odgovorio: U umetnosti nema brae! i izaao iz radnje.



10/12

Ima jo neto u vezi sa imenima. To je bilo Aniikino ime. Mojim roditeljima to ime nije bilo jasno - govorili su da to nije srpsko ime.Osim loga, otac je govorio da Micimora imati neke veze sa Jevrejima. To je zakljuio iz razgovora sa Miciem. Ovo napominjem

jednostavno zato to je Micistalno srbovao, i sve je moralo da bude srpsko. Zato ga je jednom moja majka i zapitala kako toda mu se ena zvala Anuka, kad to nije srpsko ime. Na to je Miciodgovorio: "Pa, onda ni kruka nije srpska rei" Na lome sesve zavrilo, ali moji nikako nisu priliva tali to objanjenje. Isto tako, bilo im je neobino svakodnevno odlaenje na groblje.Govorili su da to moda ini da bi okajao ranije grehe. Nisam ni slutio da su po oba pitanja bili na pravom tragu. Jo jedan prilog

srbovanju i istunstvu: kad sam jednom prilikom rekao za neto "proziran", Mici me je odmah ispravio i rekao da je usrpskom ispravno rei "providan". Mi jasno vidimo-vidan-providan a ne iriimo, mirimo - proziran, kako to Hrvati ine. Jednomprilikom bilo je rei o naim tadanjim politiarima i njihovom znanju stranih jezika. Pomenuli smo Kou Popovia kao izvrsnogznalca francuskog. Ali, to nije trebalo initi pred Miciem! Kakav francuski, kakav ministar] Kako neko moe biti ministar satakvim glasiem? A ni francuski mu nije neto naroito. Niti je bio neki knjievnik. Ta on se samo druio sa onim pederaslomCocteauom. Prvi put sam tada uo iz njegovih usta kritiku nekog Francuza, linosti iz javnog ivota. Bilo je perioda kad samse dosta interesovao za Indiju. Verovatno je nekom prilikom poeo razgovor o Indiji, i pomenuo sam Tagoru. 1 moj otac jeimao nekoliko njegovih predratnih knjiga, tako da se i on povoljno izrazio o njemu. Ali ne i Mici! Rekao je daje to lani prorok, danije radio u interesu svog naroda, da je izneverio Ghandhija. Nisam mogao da doem sebi od iznenaenja. Opet je bio protivstruje i prihvaenih shvatanja.???Dugo nisam mogao da se setim ta sam hteo da ispriam. Bio sam se setio neeg, redajui sve ega bih se setio u vezi sa

Miciem i onda je to to sam hteo da zabeleim iilelo. Reje o sledeem:Kupio .sam jednom prilikom neki asopis, ini mi se da se zvao Rnfcoi'ef. Izlazio je uHrvatskoj. Taj broj je delom bio posveen

A.B. imiu. Proitao sam i svidelesu mi se njegove pesme, a o njemu nije bilo ni reci u koli. Ne nam kako mi se desilo da sampitao Micia za neke detalje u ve/i sa njim. Ali, eto, pitao sam ga. Iznenadio sam se kad mi je rekao da je A.B. Simibio protivzenitizma, da mu pesme nisu nimalo originalne. Jednom reju, negativno miljenje. Opet je neko bio protiv Zenita- Da li jemogue da je toliko ljudi imalo veze sa tim asopisom? Bilo je mnogo pitanja bez odgovora.

Sledea epizoda odnosila se na Majakovskog i Erenburga. U novinama je izalo neto o Erenburgu. Pri ao sam kako samitao njegov Pad Pariza i da miseuopte nije svideo. Tada je on rekao da se za vreme boravka u Francuskoj sreo saMajakovskim. Ne znam kako je dolo do tog sastanka, ali svakako su imali o emu da priaju. Jer, Micije objavio njegove pesmeu Zenitu, Zenit je bio na izlobi Zapadne revolucionarne ttmetnosti u Moskvi. Razgovor je bio vrlo srdaan Normalno,razgovoru je prisustvovala i Anuka, a i ena Majakovskog. Iznenada, na balkonu hotela ili restorana pojavio se Erenburg.Majakovski jezamukao. Rekao je samo da je on agent NKVD. Sastanak je bio zavren.

Prestanak posetaMicije cenio mog oca. Znao je da se umea u razgovor sa nekom muterijom, hvalei oevo znanje i rad. Ali, znao je da seumea i kada bi neko od prisutnih govorio protiv Srba ili hvalio reim. Tada nije bio prijatan. Mislim da je to bilo dok sam bio uvojsci - Micise posvadio sa nekom muterijom i prestao da dolazi u radnju. Kada sam ga kasnije sreo, rekao je da je prestaosa posetama, jer ga moj otac nije dovoljno zatitio prilikom te svae u radnji. Prema meni je bio krajnje korektan.NJEIPoznanstvo sa NjeomSa Njeom sam se upoznao u Narodnom pozoritu. On je tamo statirao, kao i na zajedniki prijatelj Ljuba. Inae je studiraoistoriju umetnosti. To nae poznanstvo je bilo posle obnove Pozorita, 1966. Imponovalo mi je da se druim sa njim, jer je bio vrloaktivan u trajku statista koji se desio na predstavi posveenoj 350-oj godinjici Shakespeareove smrti. Vremenom smo sebolje upoznali, pa sam mu priao i o Miciu. Prvo nije obratio panju na moju priu, ali ju je upamtio. Verovatrto se podrobnoraspitao o zenitizmu, pa je pokazao malo vie interesovanja. Kako je uskoro dolo je vreme kad sam morao u vojsku, nije bilomogunosti da se uspostavi kontakt sa Miciem Ubrzo po mom izlasku iz vojske sreo sam se s Njeom i dogovorio se daprobam da obnovim vezu sa Miciem.

O b n a v l j a n j e v e ze sa M i c i e m Naao sam Micica na grublju. Porazgovarali smo. Raspitivao se kako je bilo u vojsci. Zatim sam mu saoptio razlog moje posete iispriao ta sam znao o Njezi. Naroito sam istakao da su njegovi iz Koprivnice i da su morali da bee odande. Sve je to ostavilopovoljan utisak na njega.

D og ov or o d a n u i s a t u p o s e t eOdredio nam je da ga posetimo u etvrtak u 16.00. Strogo je pazio da ne budu dve posete U jednom danu, da se ne bi posetiocjsusretali i da ne znaju jedan za drugog. Prava konspiracija, to se tie sata puete, i on je biran tako da se to manje pali svetio,kako okolina ne bi mogla da vidi ko je unutra. Meutim, znao sam da je jedan dan bio odreen za Irinu Suboti, a drugi za



11/12

Zorana Markua. Subotom nije nikog primao, jer je to bio danodreen za spremanje kue. Takoe je molio da mu javimo akonismo u mogunosti da ga posetimo. Tokom poseta smo sedogovarali sa njim i o sledeoj poseti - da li e je biti i ko e doi- ali su dan i vreme ostajali nepromenjeni.

StanU zakazano vreme naao sam se sa Njeom na Slaviji i polismo u poseru, u Prote Mateje 18.

To je bila predratna kua, solidno zidana. Od ranije sam znaoda u njoj ima i ljudi koji su na Univerzitetu, ali se o njima Mici nije nimalo lepo izraavao. Kad kaem nimalo lepo, ne mislimda ih je psovao ili koristio pogrdne reci. To nije bio njegov nain.Optuivao ih je da ga pijuniraju, da ga tuakaju, da mu,

jednom reju, zagoravaju ivot.

Polako smo se peli strmim stepenitem. Na njegovom kraju, upotkrovlju, nalazio se Miciev stan. Pre ulaznih vrata, nalaziose prozor.

Zazvonili smo i Micinam je otvorio vrata.

Uli smo. Bilo je oigledno da stan dugo nije kreen, bio je dosta zaputen. Ono to je odmah padalo u oi, bilo je mnotvonovina. Bile su uredno sakupljene u gomile, ali toga je bilo toliko,


12/12

traio da se neko predstavi svojim akademskim zvanjem. Jedino je upolemikama voleo da se pokae kako su se ugledni profesori ili ustanove, ili i

jedni i drugi, interesovali za Zenit i pisali o njemu. Konano smo nali da jestudirao filosofiju u Zagrebu. Kratko vreme bio je profesor u gimnaziji.

U to vreme druio se sa mladim pesnicima: Tinoin Ujeviem, GustavomKrklecom, A.B. imiem (konano sam se setio ta sam hteo da stavim uodeljak ???), imao je neke veze sa Crnjanskim. Izgleda da se posebno

druio sa Tinom. To kaem zato to nam je ispriao kako je Tin bio u novanim nevoljama kada je trebalo da se pojaviprva Micieva zbirka pesa ma Ritmi mojih slutnja, Micimu je tada ponudio da napie predgovor koji bi bio honorarisan.Ovaj je to prihvatio i napisao ga. Kasnije, kada su se razili, Mici je hteo da uniti svaki trag saradnje, pa je iz svogprimerka knjige istrgao predgovor. Takav primerak sam imao u rukama. Imao je Micii drugih zbirki. Druga je bila Spasdue. Te Micieve zbirke i pesme iz njih bile su, po svemu sudei, cenjene i prihvaene. To kaem zato to sam imao urukama antologiju ijeg se tanog naslova ne seam. Seam se da je jedan od sastavljaa bio kasnije uveni profesoru Zagrebu, Dubrovanin poreklom, Deanovi. U njoj je bilo nekoliko Micievih pesama.

Sam Micije smatrao te pesme, i uopte ta dela, nevanim u poredenju sa svojim ivotnim delom- Zenitom,Ali, nikad ihse nije javno odrekao

I s t o n i g r e h - p r o d a j a u a n t i k v a r n i c i Prilikom jedne posete, pokazao nam je jednu knjiicu iz pred eni tistikog perioda. Bila je to drama Istoni greh.Zainteresovali smo se za nju. Imao je dosta nerasprodatih primeraka, ak i izvestan broj numerisanih. I'oto se Njeabavio prodajom knjiga, imao je veza sa anhkvarima. Tada su u Beogradu postojale samo dve antikvarnice - na Slaviji i uSKZ.

Nekako smo se dogovorili sa Miciem da pustimo izvesnu koliinu knjiga u prodaju preko antikvarnica. Najveiproblem nam je bio da odredimo cenu primerka. Micinije imao predstavu koliko ta kota i smatrao je da treba da im jeast to prodaju njegove knjige. Otuda je odredio nerealnu cenu. Uspeli smo da ga ubedimo da je spusti. Kada smo mudoneli novac od prodaje (mislim da je Njea uspeo da ubedi antikvare da plate knjige unapred), bilo mu je vrlo drago.ak je hteo da nas asti.da nam da neke pare. Mi smo to, naravno, bez razmiljanja odbili. Ali, prihvatili smo po primeraksa linom posvetom Micia, kao i dodatim grafikim aplikacijama, kako je on govorio, "u zenitistikom duhu."

S l i k e u s t a nu : A r h i p e n k o ; G e ca n; B i j e l i ; Jo K L e k ; P o l j a n s k i ? ? ? Vesam rekao da je postojala Arhipenkova optoplastika i da je stajala kod ulaznih vrata. Nije hteo mnogo da nam pri a onjoj. Valjda jo nije bilo dolo vreme za to. Bio je tu i portret, na bonom zidu, koji je predstavljao jednu enu. Rekao nam

je da je autor Vilko Gecan i da je ena na slici Anuka. Slika je bila potamnela od stajanja, a verovatnoiod puenja iisparenja. eir sa irokim obodom senio je njeno lice tako da se nije moglo mnogo suditi o samom liku.

Tu pored bila je jedna slika Jovana Bijelia. Nita se jasno nije moglo razaznati na njoj. Micinam je rekao da se slika zove"Borba dana i noi" i da predstavlja prvu apstraktnu sliku kod iias. Prosto nisam mogao da poverujem da se takvavrednost nalazi kod njega.

Bilo mi je, neobino da je Bijelislikao takve slike. Tokom jedne od poseta, Njea je predloio da odnese neke slike naienje u Narodni muzej, imajui u vidu Micievu nepoverljivost prema zvaninim ustanovama, nismo mnogo insistirali -pustili smo ga da sam o tome razmisli.

U toku razgovora, Micibi nam pokazivao pojedine brojeve Zenita, da bi potkrepio svoja tvrenja. Primetili smo dostagrafika sa potpisom Jo Klek. On je isto tako radio i kostimografije za zenitistike predstavi;. Bilo je njegovih priloga i

medu slikama kod Micia. Saznali smo da je to bio pseudonim kasnije uglednog zagrebakog arhitekte JosipaSeissela.

Pouen ranijim iskustvom, nisam ni pomiljao da pominjem Poljanskog kao brata.

Ipak, na zidovima je bilo njegovih radova. Da li je to bila njegova ranafaza, pre Panrealistikog manifesta i potpunog okretanja slikarstvu, neznam.

Na zidovima je bilo jo slika, ali su one bile dosta zaprljane, a nije im bilo nilako prii, tako da ne znam ko su bili autori.


Tekst je objavljen u asopisu NEW MOMENT br. 4, 199

Documents

Zenitizam - Zenit 1