Židovi - kršćani - muslimani

Karl-Josef Kuschel

ŽIDOVI

KRŠĆANI

MUSLIMANI

Podrijetlo i budućnost

K00.indd 1K00.indd 1 7.3.2013 22:35:197.3.2013 22:35:19

K00.indd 2K00.indd 2 7.3.2013 22:35:337.3.2013 22:35:33

Karl-Josef Kuschel

ŽIDOVI – KRŠĆANI – MUSLIMANIPodrijetlo i budućnost

kuschel.indb 1kuschel.indb 1 10.5.2011 16:44:1010.5.2011 16:44:10

Naslov izvornikaKarl-Josef Kuschel

Juden – Christen – Muslime.Herkunft und Zukunft

© 2007 Patmos Verlag GmbH & Co. KG, Düsseldorf

Hrvatsko izdanjeKarl-Josef Kuschel

Židovi – krš ćani – muslimani.Podrijetlo i budućnost

© FMC Svjetlo riječi, Sarajevo 2011.


Karl-Josef Kuschel

ŽIDOVIKRŠĆANI

MUSLIMANIPodrijetlo i budućnost

S njemačkogLadislav Z. Fišić

Sarajevo 2011.


Nakladnik: Svjetlo riječi, Sarajevo

Za nakladnika: Miljenko Petričević

Urednik: Ivan Šarčević

Redigirali: Mile Babić Drago Bojić

Grafičko oblikovanje: Branko R. Ilić

Tisak: Suton, Široki Brijeg

CIP – Katalogizacija u publikacijiNacionalna i univerzitetska bibliotekaBosne i Hercegovine, Sarajevo

26/28-67-9

KUSCHEL, Karl-JosefŽidovi, kršćani, muslimani : podrijetlo i budućnost / Karl-Josef Kuschel ; s njemačkog Ladislav Z. Fišić. - Sarajevo : Svjetlo riječi, 2011. - 754 str. ; 21 cm

Prijevod djela: Juden, Christen, Muslime. - Bibliografi ja: str. 727-748 ; bibliografske i druge bilješke uz tekst.

ISBN 978-9958-24-004-1

COBISS.BH-ID 18816262


7

SADRŽAJ

PREDGOVOR HRVATSKOM IZDANJUBosna i Hercegovina kao izazov za Europu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23

PROSLOVŠto je u igri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29

Prvi dio:Od konfrontacijskog do odnosnog mišljenja

I. NOVI SIGNALI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42

1. Pape u sinagogama i džamijama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42Ivan Pavao II. u rimskoj sinagogi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43Benedikt XVI. u kölnskoj sinagogi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45Ivan Pavao II. u džamiji u Damasku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46Benedikt XVI. u Plavoj džamiji u Istanbulu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48

2. Poticajno u Weimaru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51Hafi z, Goethe, Khatami i jedan spomenik dijalogu . . . . . . . . . . . . . 52Barenboim, Oz i snaga umjetnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55

II. ZADAĆA: UČITI RELIGIOZNO UMREŽENO MIŠLJENJE . . . . . . . . . . . . . . . 59

1. Primijetiti razvoje: židovstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59“Dabru Emet” - putokazni dokument . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60Oporuka Lea Baecka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64

2. Primijetiti razvoje: krš ćanstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67Duhovi koje se zazivalo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68Dva lica Koncila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70Koncil o muslimanima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77


8

Koncil o židovskom narodu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80Ostavština Koncila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82

3. Primijetiti razvoje: islam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85Muslimanski učenjaci odgovaraju Benediktu XVI. . . . . . . . . . . . . . 86Razjašnjenja o shvaćanju Boga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87Poziv na “slobodan i ozbiljan dijalog” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89

4. Svakomu drugom dati prostora pred Bogom . . . . . . . . . . . . . . . . 91Politički stavovi nisu dovoljni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91Koje mjesto ima drugi za mene? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92Respektirati “dostojanstvo razlike” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94

III. PRETPOSTAVKE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97

1. Priznati asimetriju svetih spisa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97Imaju li židovi i krš ćani isti kanon? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97Židovi, krš ćani i Kur’an . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102Kako Kur’an čita židovske i krš ćanske predaje . . . . . . . . . . . . . . . . 107

2. Proniknuti slijepe ulice shvaćanja Kur’ana . . . . . . . . . . . . . . . . . 109Religiozno-povijesni relativizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109Samoimuniziranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113Proročke pripovijesti – muslimanski prisvojene . . . . . . . . . . . . . . . 114

3. Tražiti treći put . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118Uvid u ograničeni položaj izvora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119Povijesno smještanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121Način samopotvrđivanja Kur’ana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124Naslovnici Kur’ana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125Kuranske jezične forme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126Drama prorokâ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130

4. Boriti se protiv religiozne samodopadnosti . . . . . . . . . . . . . . . . 132Zamka samoizoliranja i samoimuniziranja . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132Zalaganje u Kur’anu – s drugim interesima . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136Polaganje računa o izgradnji ove studije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137


9

Drugi dio:Adam ili: čovjek – Božji rizik

I. VREMENSKA SPIRALA I: ZAŠTO UOPĆE STVARANJE? . . . . . . 142

1. Polifonijski testament . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142“Adam” – pra-čovjek, svaki čovjek . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143Čitanje s literarnim pogledom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144

2. Kontrastivne slike čovjeka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146Od kaosa iznuđen red: Prvo izvješ će o stvaranju . . . . . . . . . . . . . . 146Ophođenje s kaosom: Drugo izvješ će o stvaranju . . . . . . . . . . . . . . 148

3. Kontrastivne slike Boga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151Polifonija bez harmonije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151Čovjek – rizik koji je Bog htio . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153

II. “IZABRANIK BOŽJI”: ADAM U KUR’ANU . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155

1. Temeljna tema – ponos i pad: Sura 95 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155Zaklinjući posao podsjećanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156Dramatična slika čovjeka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157

2. Već prvi čovjek – zaveden i protjeran: Sura 20 . . . . . . . . . . . . . . 158Kako nekoć tako danas . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158Biti čovjek kao poslijerajska egzistencija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160Sloboda Božje milosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163

3. O čovjekovoj “božanstvenosti”: Sura 15 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164Biće s Božjim duhom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164Pobuna i izgon đavla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166

4. Signatura adamske egzistencije: Sura 7 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 168Židovske paralele . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169Božje otuđenje bez Božjeg cinizma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172Što znači: ljudi su “Adamova djeca”? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173

5. Čovjek kao Božji namjesnik: Sura 2 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177Na prijelazu iz Meke u Medinu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177


10

Razračunavanje s medinskim židovima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 179Skepsa anđela prema ljudima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183Bog ulazi u rizik zvani čovjek . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 186

6. Adamovi sinovi: prvo bratoubojstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189Zagonetne pripovijesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189Koju ulogu igra Bog? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 192Pripovijest kao primjer za čuvanje od umorstva . . . . . . . . . . . . . . 193Neprocjenjiva vrijednost svakog ljudskog života . . . . . . . . . . . . . . 194

III. SVAKI ČOVJEK – SLIKA BOŽJA: IZRAELOVA OSTAVŠTINA ČOVJEČANSTVU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 197

1. Što znači čovjek kao slika Božja? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 197Čovjek – grumen zemlje s Božjim duhom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 197Božji namjesnik na zemlji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 198Reprezentacija i primjerenost Božja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 200

2. Odgovornost kraljevskog čovjeka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201Bez dozvole za iskorištavanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201Suživot sa životinjama bez nasilja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203“Namjesnik Božji”: biblijske i kuranske konvergencije . . . . . . . . . . 204

3. Jedan Bog – jedno čovječanstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 206Midraš Eliea Wiesela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207Testament Lea Baecka iz Th eresienstadta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 208“Kaddish” Leonarda Bernsteina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 209

IV. OD ADAMOVE DILEME DO KRISTOVE DRAME . . . . . . . . . . . 213

1. Kako muslimani i židovi spašavaju “Adama” . . . . . . . . . . . . . . . 213Pravilno vođenje po Božjoj riječi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 213Život po Tori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 214

2. Moć i protumoć: Adam – Krist . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 217Pavao je drukčiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 218Dilema adamske egzistencije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 218


11

Čovjekovo biće – zavada sa samim sobom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 222Prva teologija oslobođenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 225Zašto je potreban “posljednji Adam” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 227

3. “Slika Božja” kao dar i zadaća . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 229Bogosličnost obnovljena u Kristu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 230Bog – životna energija svih ljudi: Pavao u Ateni . . . . . . . . . . . . . . 231

V. ŽIDOVI, KRŠĆANI I MUSLIMANI KAO “ADAMOVA DJECA” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 235

1. Priznavanje jedinstva i jednakosti svih ljudi . . . . . . . . . . . . . . . . 235Biblijski i kuranski nalaz . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 235Konsekvence za teologiju drugoga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 236

2. Znanje o zakazivanju i sudu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 238Biblijski kuranski nalaz . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 238Nije posljednja Božja riječ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 240

3. Obrana dostojanstva svih ljudi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 241Biblijski i kuranski nalaz . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 241Krš ćanski, židovski i muslimanski glasovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 242

4. Utemeljenje ljudskih prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 247O ideji i povijesti ljudskih prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 248Kako krš ćani utemeljuju ljudska prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 256Kako židovi utemeljuju ljudska prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 259Kako muslimani utemeljuju ljudska prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 263Za univerzalnost ljudskih prava i ljudskog dostojanstva . . . . . . . . 269Za kritiku slika u vremenu poplave slika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 271

Treći dio:Noa ili: druga Božja prilika za stvorenje

I. VREMENSKA SPIRALA II: ČEMU UOPĆE ČOVJEČANSTVO? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 276


12

1. U sjećanju čovječanstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 277Dubok je zdenac prošlosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 277Noa kao bogoslični čovjek . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 278

2. Božji opoziv njegova stvorenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 279Noa ostaje nijem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 279Prije potopa – nakon potopa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 281

3. Vezanje za čovjeka, za Boga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 283Ubijanje je bratoubojstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 283Bog se obvezuje na očuvanje stvorenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 284

4. Obiteljska drama kao svjetska drama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 286Noino prokletstvo i blagoslov . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 287Čovječanstvo kao obitelj narodâ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 290

II. “BOŽJI PROROK”: NOA U KUR’ANU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 294

1. Noa počinje govoriti: Sura 54 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 294Noa kao upozoritelj: židovske i krš ćanske paralele . . . . . . . . . . . . . 296Ne prezirati Božje znakove . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 299

2. Za što se bori Noa: Sura 71 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 300Dramatični dijalozi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 301Poruka s oštrim profi lom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 303Protiv idolopoklonstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 304

3. Sud i spasenje: Sura 11 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 305Protiv pretpostavljenih i glavara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 305Napadi na Proroka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 309Spašavanje vjernika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 310Nova ljudska obitelj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 313

4. Prorok islama prije islama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 316Ista stvar nekoć i sada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 317Samolegitimiranje islama kao islama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 319


13

III. TEMELJNI ETOS ZA SVE LJUDE: IZRAELOVA OSTAVŠTINA ČOVJEČANSTVU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 321

1. Što židovi imaju reći papi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 321Benedikt XVI. u sinagogi u Kölnu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 321Što židovstvo čini za čovječanstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 322

2. Kako se odnositi prema tuđincima? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 323Koegzistencija s narodima nakon katastrofe . . . . . . . . . . . . . . . . . . 324Status prozelita, sustanovnika, bogobojaznih . . . . . . . . . . . . . . . . . 325

3. Razmišljanje o Tori za narode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 329Temeljne zapovijedi za sve ljude: prvi pokušaji . . . . . . . . . . . . . . . 330Sedam noističkih zapovijedi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 331

4. Mogu li nežidovi postići spasenje? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 334Nikakav židovski spasenjski ekskluzivizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 334Pravednici iz svih naroda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 335

IV. OD ABELA I NOE: CRKVA KAO UNIVERZALNA ZAJEDNICA VJERE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 341

1. Noističke zapovijedi – krš ćanski prihvaćene . . . . . . . . . . . . . . . 341Dekret apostola – i posljedice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 341Za zajednicu judeokrš ćana i krš ćana iz poganstva . . . . . . . . . . . . 343

2. Noina vjera – krš ćanski shvaćena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 343Gubitak spoznaje i tečaj ponavljanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 343Noa u Poslanici Hebrejima i u Kur’anu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 345

3. Tko su Noina djeca? Priča iz našega vremena . . . . . . . . . . . . . . . 348Novi potop . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 348Eric-Emmanuel Schmitt: “Noino dijete” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 349

V. ŽIDOVI, KRŠĆANI I MUSLIMANI KAO “NOINA DJECA” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 351

1. Signatura noističke egzistencije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 351Biblijski i kuranski nalaz . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 351


14

Svetkovina Ašure: Kako se muslimani sjećaju Noe . . . . . . . . . . . . . 352Posljedice za poslijenoistički život . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 353

2. Uspostavljanje međunarodnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 354Bog želi čovječanstvo kao obitelj narodâ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 354Moralni temelji prava? O ulozi religija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 356Biblijsko-židovski temelji međunarodnog prava . . . . . . . . . . . . . . . 361Krš ćanski temelji međunarodnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 365Islamski temelji međunarodnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 369

3. Stvaranje svijesti o jednom etosu čovječanstva . . . . . . . . . . . . . . 375Izjava o svjetskom etosu iz Chicaga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 376Ljudska prava i ljudske dužnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 379Kako u svjetskom društvu naći etičke temelje? . . . . . . . . . . . . . . . . 382

Četvrti dio:Mojsije ili: borba za “temeljni zakon ljudske uljuđenosti”

I. VREMENSKA SPIRALA III: ČEMU BOŽJI NAROD? . . . . . . . . . . 390

1. Monumentaliziranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 390Velika kompozicija: Izlazak – Pustinja – Sinaj . . . . . . . . . . . . . . . . 390Mojsije i pitanje moći . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 393

2. Ljudskost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 396Sjetilnost i moralnost: Th omas Mann . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 396Mukotrpno odgajanje ljudskog roda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 397

3. Otpor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 400Mojsije se opire Bogu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 400Narod se opire moralu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 401Nikada više netko kao Mojsije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 406Muslimani podižu Mojsiju grob . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 408

II. “GOVORIO JE S BOGOM”: MOJSIJE U KUR’ANU . . . . . . . . . . . . 410

1. Muhamed kao novi Mojsije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 410


15

Pedagoško-didaktička gesta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 410Životni uzor se ponavlja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 413Bolno doživljeni paradoks . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 414

2. Prorok protiv faraona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 416Božji nalog . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 416Teocentrično nadvladavanje straha . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 419Protiv zaslijepljenosti moćnih . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 422Kako Bog demonstrira svoju moć . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 425Konfl ikti s vlastitim narodom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 428

3. Oslobođenje iz zamki moći . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 432Faraon kao zaslijepljeni idol: Sura 26 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 432Borba za vlast u Meki . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 434Faraon kao moću opsjednuti despot: Sura 40 . . . . . . . . . . . . . . . . . 437Spašavanje iz tlačenja: Sura 28 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 438Mojsije kao pogrešivi, potrebiti čovjek . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 440Orijentiranje prema Jeruzalemu – smjer obredne molitve: Sura 10 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 443

4. Primatelj božanskih uputa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 446Zemlja za potlačenu “Izraelovu djecu” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 446Mojsije kao zagovornik naroda kod Boga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 448Potresni susret s Bogom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 450

5. Temeljni zakon za ljude: Sura 2 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 453U konfl iktu s medinskim židovima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 453“Deset zapovijedi” i u Kur’anu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 456Biblijski i kuranski Mojsije: usporedba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 458Muhamedov uzlazak na nebo i razgovor s Mojsijem . . . . . . . . . . . 460

III. “PRVI USTAV”: IZRAELOVA OSTAVŠTINA ČOVJEČANSTVU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 464

1. “Mojsijevsko razlikovanje” - samo jedna zla kob? . . . . . . . . . . . 465Konfl ikti, netolerancija i nasilje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 465Kritika i protukritika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 467


16

2. Izlazak: oslobođenje od svemoći države . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 469Iskonski konfl ikt: prorok protiv faraona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 469Od kraljevske ideologije do narodne teologije . . . . . . . . . . . . . . . . . 471Proročko razlikovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 473

3. Sinaj: temeljne zapovijedi humanosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 476Temelj židovstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 476Što su židovi dali svijetu: Th omas Mann . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 478Ostavština: Martin Buber . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 483

IV. ZAKON I SLOBODA: MOJSIJE I KRIST . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 485

1. Ljubav kao “najvažnija zapovijed”: Isus iz Nazareta . . . . . . . . . 485Konfl ikti oko izlaganja Mojsijeve Tore . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 486Isus kao novi Mojsije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 488Najvažnija zapovijed s paralelama u Kur’anu . . . . . . . . . . . . . . . . 491

2. Sloboda od “djela zakona”: Pavao . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 494Napetost: židov i krš ćanin istodobno . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 494Kako u Meki, tako već i u Korintu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 497Jedincato u iskustvu Krista . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 500Mojsijeva povijest – kritičko zrcalo i za krš ćane . . . . . . . . . . . . . . . 502Mojsije kao junak svih vjernika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 506

V. ŽIDOVI, KRŠĆANI I MUSLIMANI KAO OD BOGA “POZVANI” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 511

1. Signatura proročke egzistencije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 511Što proroka čini prorokom? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 511Židovsko-krš ćanski Dekalog i islamski kodeks dužnosti . . . . . . . . 513Protiv omalovažavanja proročkoga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 514

2. Primjeri proročkog otpora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 516Opera Arnolda Schönberga “Mojsije i Aron” . . . . . . . . . . . . . . . . . 511Dekaloško pastirsko pismo njemačkih biskupa 1943. . . . . . . . . . . 523Molitvena mjesta na Mojsijevu brdu: Anwar al-Sadat . . . . . . . . . 526


17

Peti dio:Marija i Isus ili: Božji znakovi za cijeli svijet

I. ISUS I ŽIDOVSTVO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 532

1. Teški razgovori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 532Krš ćanski zahtjev . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 532Opterećena povijest . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 533Asimetrija normativnih tradicija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 533

2. Novo približavanje: židov Isus . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 535Isusovo ponovno udomljenje u židovstvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 535Vjerovati kao Isus, da – Vjerovati u Isusa, ne . . . . . . . . . . . . . . . . . 537Rabin razgovora s Isusom – i ne slijedi ga: Jacob Neusner . . . . . . 540

II. IVAN, ISUS I MARIJA U KUR’ANU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 545

1. Ivan - prorok . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 548Ivanovo rođenje: Sura 19 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 548Paralelna fi gura prema Isusu: Sura 3 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 552

2. Marija – Božja izabranica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 554Naviještenje Božjega duha: Sura 19 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 554Povlačenja – postati slobodan za Boga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 556Marijino rođenje: Sura 3 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 559Krš ćanske paralele . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 562Marijino djetinjstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 564Teocentrična mariologija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 565

3. Isus – Marijin sin, Božji poslanik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 569“Božji sluga”: Sura 19 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 570Nikakav sin uz Boga: Sura 19 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 573Lanac Božjih poslanika: Sure 2 i 3 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 575Kako se muslimani sporazumijevaju s krš ćanima: Sura 3,59-64 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 579Nije razapet, uzdignut je k Bogu: Sura 4,157 . . . . . . . . . . . . . . . . . 582Svjedok na konačnom sudu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 587


18

III. “JEDAN JE GOSPODIN”: ISUS ZA KRŠĆANE . . . . . . . . . . . . . . . 590

1. Nezamjenjivo krš ćansko svjedočenje vjere . . . . . . . . . . . . . . . . . 590Apostolsko vjerovanje kao krš ćanski temeljni tekst . . . . . . . . . . . . 591Dramaturgija krš ćanske vjeroispovijesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 592

2. Ispovijedati vjeru – pred licem drugih . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 597Što muslimane i krš ćane ujedinjuje i dijeli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 597Razmišljanje o Mariji sa židovima: David Flusser . . . . . . . . . . . . . 600Razmišljanje o Mariji s muslimanima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 603Benedikt XVI. razgovara s rabinom – dijalog? . . . . . . . . . . . . . . . . 607Ispovijedanje vjere u Krista – ugroženost monoteizma? . . . . . . . . 611Razmišljanje o značenju Kristova križa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 612

IV. ŽIDOVI, KRŠĆANI I MUSLIMANI KAO ZAJEDNICA U BOGA VJERUJUĆIH . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 615

1. Vjeruju li židovi, krš ćani i muslimani u istoga Boga? . . . . . . . . 615Papa piše muslimanskom vladaru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 616Pismo Grgura VII. i posljedice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 618

2. Vjerovati u jednoga Boga – na različit način . . . . . . . . . . . . . . . 620Specifi čno židovsko ispovijedanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 621Specifi čno krš ćansko ispovijedanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 621Specifi čno muslimansko ispovijedanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 621

3. Uvježbavati temeljne stavove pred Bogom . . . . . . . . . . . . . . . . . 622Usporedbe – židovski, krš ćanski, muslimanski . . . . . . . . . . . . . . . . 622Usporedba o sjetvenom zrnju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 622Usporedba o bogatom žitničaru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 624Usporedba o posljednjem sudu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 624“Muslimansko evanđelje” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 626


19

Šesti dio:Abraham ili: rizik povjerenja u Boga

I. VREMENSKA SPIRALA IV: TRI SVJETSKO-POVIJESNA ISKORAKA U ZNAKU ABRAHAMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 631

1. Zašto se židovi ne mogu odreći Abrahama . . . . . . . . . . . . . . . . . 632Tuđinac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 633Što znači savez . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 637Blagoslov za sve narode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 639

2. Zašto se krš ćani ne mogu odreći Abrahama . . . . . . . . . . . . . . . . 641Prije sinajske Tore . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 641Legitimacija vjere u Krista . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 643Otac svih nas pred Bogom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 645Novi blagoslov za narode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 646

3. Zašto se muslimani ne mogu odreći Abrahama . . . . . . . . . . . . . 647Radikalno povjerenje u Božje obećanje: Sura 51 . . . . . . . . . . . . . . 648Prodor prema monoteizmu: Sura 37 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 651Vjerski konfl ikt kao konfl ikt generacija: Sura 19 . . . . . . . . . . . . . . 655Ponovno uspostavljanje Abrahamove religije: Sura 16 . . . . . . . . . 658Jišmael – preferirani sin . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 659Hodočaš ćenje u Meku kao sjećanje na Abrahama . . . . . . . . . . . . . 662Abraham razdvaja – Abraham ujedinjuje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 663

II. ABRAHAMOV NAROD: IZRAELOVA OSTAVŠTINA ČOVJEČANSTVU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 667

1. Razmišljanje o Jišmaelu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 668Prvorođeni sin sa znakom Saveza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 668Od ljudi odbačen, od Boga spašen . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 669Jišmael i njegovi potomci pod Božjim blagoslovom . . . . . . . . . . . . 673

2. “Otvoreni savez”: Irving Greenberg . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 676Nežidovi kao partneri u Božjem savezu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 677Posljedice za krš ćane i muslimane . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 678


20

3. “Nijedna religija nije otok”: Abraham Joshua Heschel . . . . . . . 679Božja prisutnost u svakom čovjeku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 680Posljedice za međureligijsku suradnju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 682

III. “ABRAHAMOVA RELIGIJA”: POSLJEDICE ZA MUSLIMANE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 684

1. Abraham – uzorni musliman: islamski ekskluzivizam . . . . . . 684Oprez pred “ljudima knjige” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 684Isključivo pravo na Abrahama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 685

2. Abrahamov blagoslov: muslimansko odnosno mišljenje . . . . . 686“Abrahamovi forumi” u Njemačkoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 687Poziv na zajednička slavlja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 689

IV. “ABRAHAM – NAŠ OTAC”: POSLJEDICE ZA KRŠĆANE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 691

1. “Utemeljitelj” abrahamske ekumene: Louis Massignon . . . . . . 691Abrahamova tajna: tri molitve . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 691Krš ćansko svjedočenje među muslimanima . . . . . . . . . . . . . . . . . . 694Massignon, Drugi vatikanski koncil i muslimani . . . . . . . . . . . . . . 694Apeli “Abrahamovim duhovnim potomcima”: pape danas . . . . . . 696

2. Za abrahamsko bratstvo i sestrinstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 697Što znači “abrahamska ekumena”? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 697Židovi, krš ćani i muslimani kao zajednica sjećanja i pripovijedanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 698

3. Kako krš ćani mogu gledati židovstvo i islam: sustavne perspektive . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 706

Sudioništvu u Abrahamovu blagoslovu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 706Znakovi Božjega Duha . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 709Razlikovanje “znakova” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 710Što je abrahamska duhovnost? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 712


21

Epilog:Córdoba, srpanj 2000. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 717

Dodatak:Citirani izvori i skraćenice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 727

LiteraturaPredgovor hrvatskom izdanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 729Prvi dio . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 727Drugi dio . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 733Treći dio . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 740Četvrti dio . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 742Peti dio . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 744Šesti dio . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 746

Riječ zahvale . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 749

Kazalo imena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 751



23

PREDGOVOR HRVATSKOM IZDANJU

Bosna i Hercegovina kao izazov za Europu

Brojni posjeti Sarajevu i mnogi susreti s tamošnjim prijateljima po-svijestili su mi da je Bosna i Hercegovina nešto jedinstveno u Europi. To je jedina regija u kojoj je suživot židova, krš ćana i muslimana preživio stoljeća. Nijedna regija ne poznaje takvu multikonfesional-nu i multireligijsku kompleksnost. Trima kulturalnim kontekstima, muslimansko-bošnjačkom, pravoslavno-srpskom i katoličko-hrvat-skom, pridolazi od 16. stoljeća (nakon progona židova i Arapa iz Špa-njolske) i četvrti element – sefardsko-židovski. Sarajevski nadrabin Moritz Levy to je već 1911. godine u svojoj knjizi “Sefardi u Bosni” dojmljivo opisao. Dr. Kemal Bakaršić je to djelo u novom izda-nju 1996. pohvalio i uputio na njega: “Levijevo djelo je jedinstveno, nenadmašno i utemeljeno svjedočanstvo, fundamentalni povijesni izvor za židovsku komponentu posebnosti bosansko-hercegovačkog prostora, otvorene kuće s četiri ulaza.”

Kakva slika: Bosna i Hercegovina otvorena kuća s “četiri ulaza”! Uistinu, ovim susjedstvom i suživotom židovske, krš ćanske i musli-manske kulture stvorena je ona izvanredno kompleksna situacija, o kojoj povjesničari Bosne i Hercegovine kažu da je ona, na jednoj strani, dovela do “kulturalnog i duhovnog izolacionizma”, a na dru-goj strani, do “naviknutosti na drukčijost kao normalni životni sadr-žaj” (I. Lovrenović). Sve samo prošlost?

Činjenica je: više od 500 godina postoji suživot židova, krš ćana i muslimana. Međutim, Europa je ovu povijest uvelike ignorirala. Među europskim krš ćanskim crk vama nitko nije napravio ovaj rad o sjećanju i predočio ga krš ćanima od Lisabona do Varšave: Dva povi-jesna modela suživota židova, krš ćana i muslimana u Europi su pro-pala na strašan način: uništenje muslimana na Siciliji u 13. stoljeću i uništenje židovstva i islama u Španjolskoj od 15. stoljeća. Dva puta je, dakle, Europa u svojoj povijesti imala priliku konstruktivno uvježbati


24

suživot židova, krš ćana i muslimana: dva puta je to na strašan način propalo. Bosna i Hercegovina i Kosovo su treća prilika. Ono što se ovdje odigrava ne može više nikoga u Europi ostaviti ravnodušnim: Bosna i Hercegovina je “otvorena kuća s četiri ulaza” i na taj način “simbol svjetskog građanstva”, kako je jednom pisao španjolski pisac Juan Goytisolo: “Bosanski glavni grad, mjesto susreta i skladnosti, prostor u kojemu se miješaju razlike i uzajamno se oplođuju osmo-zom i propustljivoš ću, umjesto da budu razlog za isključenje,… bio je simbol za drugo, stimulirajuće i otvoreno shvaćanje jednoga eu-ropskog grada.”

Međutim, Europa ne može više ignorirati multireligijsku povijest Bosne i Hercegovine budući da je i sama upletena u povijesni proces stvaranja multireligijskih manjina. U međuvremenu u Njemačkoj ponovno živi 100.000 židova, oko tri milijuna muslimana. U Francu-skoj su četiri milijuna muslimana, u Engleskoj tri. Računice govore da će 2020. godine možda biti 40 milijuna muslimana u Europi. Me-đutim, prisutnost tako snažnih religijskih manjina nije, na primjer, u Njemačkoj nikada bilo. Čak i židovstvo, u ovom stoljeću najveća religijska i kulturalna manjina, obuhvaćala je početkom 30-ih godina oko 600.000 ljudi. Nikada, dakle, u Njemačkoj nije bilo neke manji-ne u milijunskom iznosu i nikada ta religija nije bila islam. Druge europske zemlje stoje pred sličnim razvojima. Iz toga slijedi: Sva eu-ropska društva suočena su s društvenim i političkim izazovima za koje nisu spremna.

Kao za međureligijski dijalog angažirani krš ćanin zauzimam se za to da u Europi uvedemo promjenu mentalitetâ. Europa se u tre-ćem tisućljeću mora konstruktivno suočiti s prisutnoš ću snažnih re-ligijskih manjina u vlastitim zemljama, što nadilazi samu toleranciju. Pritom Europa može učiti od iskustava Bosne i Hercegovine, dakle od pozitivnih jednako kao i od negativnih, od iskustava mirnog su-života kao i od iskustava razgraničenja, mržnje i nasilja.

Drukčije rečeno: Bosna i Hercegovina je u najnovije vrijeme do-živjela užasan rat, ali ima i velike tradicije kako bi se ovaj suživot mogao konkretno oblikovati. Zagovaram da ove velike pozitivne mogućnosti snažnije dopru do svijesti. Moralo bi se inicirati novo


25

pisanje povijesti, gdje bi se obradila interreligijska iskustva Bosne i Hercegovine tako da se ona razumiju u cijeloj Europi. Osobito su u narodnoj kulturi sačuvana ne samo negativna nego i pozitivna isku-stva o uspjelom suživotu. “Kulturalno sjećanje” Bosne i Hercegovine je bogato i traumatičnim, ali i pozitivnim sjećanjima u interreligij-skom suživotu.

Znam da u ovoj zemlji postoje ličnosti koje mogu uspjeti u ovom novom pisanju povijesti. Vrlo me je ohrabrilo ono što je profesor Enes Karić pisao u svojoj knjizi “Essays on behalf of Bosnia” (1999): “Želio bih napomenuti da je sufi zam u Bosnu donio veliki dio islam-ske tolerancije na dvostruki način: unutar muslimanske zajednice, tj. u toleranciji muslimana prema drugim muslimanima. I u odnosu s drugim. To znači da su muslimani postali tolerantni prema pripad-nicima druge vjere, kao što su krš ćani i židovi.”

Također sam mnogo naučio i iz eseja profesora Rusmira Mah-mutćehajića o znamenitom susretu bosanskog franjevca fra An-đela Zvizdovića sa sultanom Mehmedom el Fatihom u taboru na Milodražu, što je objavljeno u njegovoj knjizi “Windows. Words and Images”. Dojmilo me se ono što je profesor Mahmutćehajić napisao o današnjem značenju ovoga događaja. On u jednoj točki prošlosti prepoznaje duhovnu energiju koja i za budućnost može biti plodna: tako primjerice, u sultanovoj zakletvi franjevcu, koja je zakletva na respekt prema egzistenciji drugoga.

Upravo bi suvremena literatura Bosne i Hercegovine mogla dati odlučujući doprinos ovom novom pisanju povijesti. Ovdje posebno mislim na svoje susrete i razgovore s piscem Dževadom Karahasa-nom. U svome spomena vrijednom eseju iz 1995. godine Karahasan govori o svojim iskustvima s bosansko-hercegovačkom narodnom kulturom. On to naziva “lokalnom mitologijom”. I priča o mjesti-ma te “lokalne mitologije” u Sarajevu: o maloj pravoslavnoj crk vi s jednim od najbogatijih muzeja pravoslavne kulture na svijetu; o Begovoj džamiji s jednom od najvrjedniji zbirki tepiha na svijetu; o crk vi Svetog Ante na Bistriku. Naravno, sa svim je tim mjestima povezan niz legendarnih ili stvarnih anegdota, onako kako su one stvarale “lokalnu mitologiju” svakog grada. Ljudi svih konfesija su


26

dijelili ponos na “sveta mjesta”. Zbirkom pravoslavne crk ve kitili su se muslimani, katolici i židovi jednako kao i pravoslavni, kao što i crk va Svetog Ante jednostavno pripada “nama”.

Jedan od najdojmljivijih odsjeka o Sarajevu pročitao sam u Kara-hasanovom romanu “Scharias Ring” (1997). Kad protagonist roma-na, Faruk, napušta Sarajevo, njegova voljena Azra nalazi pismo koje je ostavio, i u kojem se kaže:

“Dobar Bosanac s nježnoš ću voli svoje susjede, koji pripadaju svim mogućim vjerskim smjerovima, a to znači da mora paziti na to kako će nekoga pozdraviti, kako će mu izraziti sućut ili mu čestitati kad ima blagdan, kada se i kako slavi koji blagdan i kako se nekomu prigodom blagdana čestita. Ako bi s ljudi-ma oko sebe želio biti u dobrim odnosima, jedna jedina šetnja kroz Sarajevo zahtijeva toliko znanja o različitim religijama i kulturama da bi se svaki od nas mogao smatrati kandidatom za antropologiju kulture ili etnologije. To svakidašnji život čini ne-izmjerno kompliciranim a istodobno tako čudesno bogatim.”

Iz svega ovoga slijedi:Bosna i Hercegovina je izazov za Europu. Multireligijski suži-

vot, koji je ovdje postojao stoljećima – sa svom svojom užasnom ambivalentnoš ću – Europa još ima pred sobom. Suživot sa živim ži-dovstvom i živim islamom je zadaća za Europu trećeg tisućljeća.

Istodobno je Europa izazov za Bosnu i Hercegovinu. Iz povijesti Europe Bosna i Hercegovina može naučiti da religija ne smije postati totalitarnom ideologijom. Religija koja preuveličava nacionalizam, postaje fanatičnom propagandom. Religija koja se omeđuje protiv drugih naroda, kultura ili konfesija, postaje u konačnici oružjem uništenja ljudi i izdaje ideale za koje je u početku nastupala. Kom-pleksna povijest Europe pokazuje da je za vjerodostojnost religije odlučujuće može li se na političkoj strani slagati s demokracijom, ljudskim pravima i podjelom moći, može li proročki iskazivati otpor protiv bilo kakvog političkog ili ideološkog instrumentaliziranja.

Stoga sam posebno ponosan i zahvalan da već treća moja knji-ga o međureligijskom dijalogu izlazi u Sarajevu. Nakon knjige “Spor


27

oko Abrahama” (2000) i knjige o slici islama jednoga od najvećih njemačkih pisaca Gottholda Ephraima Lessinga “Od sporenja do natjecanja religija” (2003), pojavljuje se sada moje glavno djelo o teologiji trijaloga. To je vrlo opsežno djelo, jer su u njega ušla iskustva i studije posljednjih deset godina. To bi mogao biti duhovni temelj za židovsku, krš ćansku i muslimansku “teologiju drugoga”, koju svi tako hitno trebaju, koja ne bi vlastiti vjerski identitet dokinula, ali koja bi polazeći od tog identiteta došla do priznavanja drukčijosti drugoga. Zahvaljujem svima, prije svih prevoditelju, za veliki rad na ovoj knjizi.

Posebno zahvalan, na koncu bih želio spomenuti jednog čovjeka koji mi je više nego drugi pomogao da situaciju u Bosni i Hercegovi-ni bolje razumijem: riječ je o profesoru Mili Babiću s Franjevačke teologije u Sarajevu. U predgovoru za sarajevsko izdanje moje knjige o Abrahamu napisao je:

“Abraham, otac svih abrahamskih sinova i kćeri: židova, krš-ćana i muslimana može promicanje abrahamske ekumene inspirirati i ohrabriti… Svoju vlastitu religiju ne obožavati, prijateljski (bratski i sestrinski) poštovati i ljubiti druge abra-hamske religije, putovati u posve novu i nepoznatu zemlju, čine bit abrahamskog vjernika. Te tri dimenzije su poziv na odgovornost nama, abrahamskim vjernicima u Bosni i Her-cegovini, jer prvenstveno o nama ovisi hoće li to abrahamsko zajedništvo – bratstvo i sestrinstvo – triju religija zaživjeti u našoj domovini Bosni i Hercegovini.”

Neka ova knjiga pomogne u još jačem oslobađanju velikih intelek-tualnih i duhovnih potencijala koji su Bosnu i Hercegovinu nekoć osposobili da postane “otvorena kuća s četiri ulaza”.

Tübingen, srpnja 2010. Karl-Josef KUSCHEL


Drugome da� prostor pred Bogom – nužna je promjena svijes� za zajedničku budućnost

židova, kršćana i muslimana

Stoljećima su se židovi, kršćani i muslimani međusobno razgraničavali i oblikovali svoj iden� tet na račun drugih. Svjedočanstvo Boga izvan vlas� te religije nije se poš� valo. Danas postoje prvi pokušaji da se odnos među � m religijama iznova odredi.

Karl-Josef Kuschel razvija osnovne crte trijaloga između židova, kršćana i muslimana. Ovo bazično djelo s temeljnim postavkama za mišljenje u duhu trijaloga zasniva se na izvorima religija i njihovim sve� m spisima.

Zašto je Bog h� o postojanje tri religije skupa, jednu pro� v drugih, u svakom slučaju ne jednu bez drugih? Ovo pitanje predstavlja polaznu točku za teologiju koja respek� ra drugoga. Ona za sve tri religije otvara mogućnos� novog promišljanja, koje istodobno zadobiva i značajnu poli� čku aktualnost.

Zajednički put židova, kršćana i muslimana u međusobnom uvažavanju od odlučujućeg je značenja za opstanak religija i čovječanstva.

www.svjetlorijeci.ba

K00.indd 2K00.indd 2 7.3.2013 22:39:497.3.2013 22:39:49

Documents

Židovi - kršćani - muslimani