Zločini Generala Draže Mihailovića nad Srbima

8/8/2019 Zloini Generala Drae Mihailovia nad Srbima

1/89

Sledi pretipkani tekst iz knjige Dragoljuba Pantia - NO KAME ozloinima Srbijanskih etnika Generala Drae Mihailovia nad Srpskim

civilima - enama, deci i starcima.

1


2/89

Srpske bebe zaklane u kolevci od strane etnika

pod komandom Generala Drae Mihailovia.

Zaklani srpski aci osnovci od strane etnikapod komandom Generala Drae Mihailovia.

2


3/89

Silovane i zaklane devojke Srpkinje od strane etnikapod komandom Generala Drae Mihailovia.

3


4/89

Zaklana Srpska devojica Vida Panti od strane etnikapod komandom Generala Drae Mihailovia.

4


5/89

NO KAMEAUTOR: Dragoljub Panti

UMESTO PREDGOVORA

Godinama sam prikupljao i sistematizovao grau o u ratnim danima izvrenom pokolju u seluVraniu. To sam inio u cilju opremanja svoje Spomen-sobe koja treba da uva trajnuuspomenu na poklane nevine rtve.

Mnogi posetioci Spomen sobe predlagali su mi da iz te bogate grae na tu emu objavimknjigu o tom neuvenom zloinu, tim pre, to ima pokuaja prekrajanja i falsifikovanjaistorije, to je sve manje preivelih svedoka i to je sve vie mladih ljudi koji rat i ratnezloine nisu zapamtili.

Prihvatio sam savet drugova i prijatelja i preuzeo obavezu da dogaaje iz ratnih dana to

vernije prikaem, a pokolj to detaljnije u knjizi opiem. S eljom da se nevine rtve nikad nezaborave, a zloin nikad vie ne ponovi.

Da bi se to postiglo, prava istina o pokolju u Vraniu se mora znati. To je najvea obavezaivih prema poklanim rtvama i njihovim porodicama.

Oni su asno iveli, hrabro se borili i slavno umirali.

Njima su sloboda, ast, ponos i dostojanstvo bili vaniji od ivota, zato su tako hrabro idostojanstveno podnosili sva ratna iskuenja. uvajui uspomenu na njih, Vrani se s pravomponosi.

Na njihovim svetlim i slavnim primerima treba da ue nove generacije kako se voli i brani

sloboda i kako se treba rtvovati za svoj narod.Oni su slobodi i svom narodu dali sve to su imali, dali su svoje ivote i ivote svojih porodica.To na narod shvata i razume, jer se u srpskom narodurs SLOBODA uvek pisala velikimslovima.

Mnogo je tee shvatiti i razumeti otkuda u ovom naem slobodarskom srpskom narodu takvihizroda, koji su po nalogu i za raun tuina klali i ubijali sopstveni narod i stavljali pod no

5


6/89

itave porodice - od dece u kolevkama do staraca u posteljama, samo zato to su ovineizmerno voleli slobodu, a mrzeli etniku izdaju.

(I) O VRANIU

Na 35 kilometara jugozapadno od Beograda, sa desne strane Ibarske magistrale, nalazi separtizansko selo Vrani, u kome ivi vie od tri hiljade stanovnika.

Vrani se ubraja u vea sela Srbije. Prostire se na trideset kvadratnih kilometetara, a njegoviitelji poseduju oko 2.900 hektara zemlje.

Selo Vrani spada u najstarija naselja beogradskog podruja. Tragovi seu do bronzanogdoba. Jo za vreme Ilira, Rimljana, Varvara i Slovena u ovim krajevima nalazila su se veanaselja.

Atar sela Vrania pripada severnom delu umadijske Kolubare. Granii se selima: Meljakom,Baevcem, iljakovcem, Baljevcem, Draevcem, Jasenkom i Malom Motanicom. Vrani senalazi u optini Barajevo, koja je u sastavu grada Beograda.

Selo Vrani se sastoji od etiri zaseoka: Crkveni kraj, Piperija, Rai kraj i Tarai.

Vrani je izuzetno bezvodno podruje; povrinske vode skoro da i nema. Postoje, dodue, dvereke - Marica i Vrbovica - koje paralelno teku kroz Vrani, od istoka prema zapadu, ali u njima

ima vode samo kada padaju jake kie ili kada se tope snegovi, to znai da su dobar deogodine njihova korita suva.

Pre rata, Vrani nije bio povezan nikakvim saobraajem. Za Beograd se odlazilo peice ilizapregom. Neto kasnije, od Umke se za Beograd putovalo laom, a uoi rata od MaleMotanice vozom. Kako nije bilo ni elektrine struje, slobodno se moe rei da su tada u

Vraniu ljudi iveli u blatu i mraku, odseeni od ostalog sveta.

U tom i takvom selu iveli su izuzetno vredni i napredni ljudi, koji su bili svesni poloaja ukojem se nalaze. Zato su vrlo jasno izraaval spremnost da se bore protiv zaostalosti, za bolji ibri ekonomski, kulturni, politiki i svaki drugi napredak.

Tako se ve na prvim izborima posle Prvog svetskog rata, 1920. godine, ogromna veina ljudiiz Vrania izjasnila za komunistikog kandidata. A kada je Komunistika partija zabranjena,ljudi su svoju aktivnost nastavil kroz Seljaku stranku, koja je tada bila najblia KPJ. U tomperiodu osnovan su zemljoradnika i potroaka zadruga, kao i zdravstvena zadruga, pri kojoj

je naroito bio aktivan odeljak zdravstvene omladine, koji je obuhvatao najnaprednijeomladince u selu. Oni su 1941. godine, skoro svi, bez kolebanja, stupili u partizane.

6


7/89

I pored izuzetno tekih uslova, u tom periodu je povremeno radilo i Kulturno-umetnikodrutvo Vrani.

Kroz zadruge i drutva, KPJ je ostvarivala svoj uticaj, povezivala s sa irokim slojevima narodai borila za ostvarivanje opteg napretka kulture.

Ta povezanost naroda i Partije najsnanije je dola do izraaj 1941. godine, kada je, na poziv

KPJ, iz Vrania stupilo u narodnooslobodilaku vojsku 280 boraca, od kojih su 62 dali svojeivote za osloboenje zemlje.

Opte je miljenje da ovo ustaniko selo, zbog svoje slavne prolosti, treba da ima posebnomesto u srpskoj istoriji. Tome u prilog govore mnogi argumenti:

Slobodarsko selo Vrani je u Prvom srpskom ustanku dalo ogroman doprinos razvoju ustankai konsolidovanju srpske vlasti, preko svog zemljaka Pavla Popovia, koji je bio jedan odnajbliih Karaorevih saradnika.

Iz oslobodilakih ratova, od 1912. do 1918. godine, 327 ratnika iz Vrania nisu se vratilisvojim kuama, junaki su pali na bojnom polju, branei ast i ponos svoje otadbine.

U Drugom svetskom ratu, od 1941. do 1945. godine, partizansko selo Vrani ponovo piezavet slobodi sa 177 poloenih ivota.

Dana 15. oktobra 1941. godine, nemaka kaznena ekspedicija opkolila je selo Vrani,pohvatala i u selu streljala 38 rodoljuba i popalila vie od 50 kua.

Najvei broj rtava pao je prilikom etnikog pokolja, koji je izvren 20. decembra 1943.godine. Taj uasni zloin ne moe i ne sme da se zaboravi, prikriva ili pravda gnusnim laima.

Jer istina je sledea:

U noi izmeu 20. i 21. decembra 1943. godine, etnici Drae Mihailovia okupili su se ususednom selu Jasenku i, podeljeni u tri grupe, muki su upali u selo Vrani i zverski, na

spavanju, poklali itave porodice parti-zanskih saradnika. U etrnaest porodica, ko god se tenoi zatekao u kui - nije preiveo.

Te stravine noi, zloinci su zaklali sedamdeset dva rodoljuba, meu kojima trideset pet enai devojaka i desetoro nedune dece, od kojih dvoje u kolevkama. etiri devojke, bolje reidevojice, bile su pred roditeljima silovane pa zaklane, a jedan mladi je bio kastriran pazaklan.

Pored toga, etnici su zarobili sedam boraca NOR-a iz Vrania. etvoricu su, posle strahovitihmuenja, zaklali u selu, a tri borca su ustupili nemakom Gestapou. Posle muenja u logoruna Banjici, obeeni su u selu umiu kod Kragujevca.

Meutim, ovo nije kraj etnikog divljanja. Oni su doveli jo jedanaest graana, koji nisu bili izVrania i nad njima izvrili pokolj.

Iz ovih podataka se vidi da je u selu Vraniu, od etnike kame, zaklano ukupno devedesetgraana, to je najvei etniki zloin uinjen prema stanovnicima jednog sela u Srbiji, i pobroju i po strukturi rtava i po svireposti.

7


8/89

Nekoliko dana je trajala sahrana. Poklane rtve nisu imale u ta da se obuku i po narodnomobiaju sahrane, jer su etnici, prilikom pokolja, opljakali sve vredne stvari, odela, nametaj inovac, ak su iz mnogih domainstava oterali i stoku, koju su kasnije klali i pekli za proslave,koje su organizovali u ast uspeno izvrenog pokolja nad nedunim stanovnici Vrania.

Kolevke u kojima su deca zaklana, noene su kao dokazni materijal suenje ratnom zloincuDrai Mihailoviu, koji je tada, za izvrene rat zloine prema svom narodu, osuen na smrt, asada mu neki, bez stida, podiu spomenike i trae da bude rehabilitovan.,Narod smatra da najvei zloin prema poklanim rtvama i preivelim lanovima porodica, kao iprema svom narodu, ine oni koji trae rehabilitaciju ratnih zloinaca i koji koljae i saradnikeokupatora hoe silu da proglase borcima za slobodu.

U kui Stevana Pantia, etnici su poklali najvie - deset lanova porodice. Takva stranasudbina, znamo iz istorije, zadesila je samo porodicu deset Jugovia. S tom razlikom, to suoni svi bili za borbu sposobni ljudi i to su pali na bojnom polju. Narod ih je, zbog velikogbroja rtava jedne porodice, u pesmi opevao i do naih dana sauvao trajnu uspomenu.

Iz porodice Panti je i najstarija rtva pokolja - deda Joksim imao je 87 godina. Pored njega,

zaklane su tri ene i etvoro dece. Najmlae - jednogodinji Ljuba zaklan je u kolevci i naosam mesta izboden noem. Od deset lanova porodice, samo su Stevan, nosilac Albanskespomenice i njegov sin Dragomir bili za vojsku sposobni ljudi i verovatno su mogli biti opasnietniki pokret i nemakog okupatora.

Oni koji su preiveli taj strani pokolj, kakav istorija ne pamti je jedna nacija izvrila nadsopstvenom nacijom, najbolje znaju ko se za vre rata borio protiv okupatora i domaihizdajnika, a ko je sve vreme rata saraivao sa okupatorom u borbi protiv svog naroda. Sve tonarod zna i pamti. O tome postoje i brojni dokumenti.

U selu Vraniu postoje Spomen dom i dve spomen sobe, gde se uvaju dokumenti i spiskoviimena svih ratnika i boraca iz oba svetska rata i spis rtava etnikog pokolja. Takoe, spisakrtava etnikog pokolja nalazi se u Spomen sobi porodice Panti kao i u seoskoj crkvi, ijegsu svetenika popa Boru Gavrilovia etnici zaklali u aprilu 1944. godine, kao zarobljenogpartizana.

Kao nemi svedoci, na tri groblja u selu Vraniu, rasuti su grobo masovnog pokolja iz 1943.godine, koji i danas stravino podseaju i ukazuju etniki zloin.

inei neuvene zloine nad nedunim narodom i sopstvenom nacijom, kakve nisu inili niTurci ni Nemci, etnici su eleli da unite slobodarski duh Vraniana

U tome nisu uspeli. Vrani je jedinstveno osudio poinjena zverst i jo se odlunije svrstaopod zastavu slobode, koju je tako gordo nosio jo poetka ustanka

Tim ponosnim i nepokornim ljudima, njihovoj herojskoj borbi i gavnom umiranju posveena jeova knjiga.

Na njihovim svetlim i slavnim primerima treba da ue nove generacije kako se voli i branisloboda i kako se treba rtvovati za svoj narod.

8


9/89

Da bi se istinito prikazalo ko je i kakav doprinos dao narodnooslobodilakoj borbi, ko je ikakve rtve podneo u toku rata, ko je sve etiri ratne adine bio na pravoj, a ko na pogrenojstrani, mora se, pre svega, krenuti od 1941. godine

(II) POETAK RATA

Martovska politika gibanja u Jugoslaviji najavila su burne i sudbonosne dogaaje u 1941.godini.

Pristupanje Jugoslavije trojnom paktu, ruenje trojnog pakta, hitna mobilizacija vojnihobveznika, bili su oigledni dokazi da je rat blizu. Budi su vie eleli, nego to su verovali darata nee biti.

Tu neizvesnost prekinule su nemake "tuke" u zoru 6. aprila 1941. h)dine, koje su svojimzastraujuim sirenama i eksplozijama ogromnih bombi probudile Beograane.

Seljaci ranoranioci ve su bili krenuli za svojim poslom - jedni su namirivali stoku, drugi vrilipripremu zemljita za prolenu setvu, kada su uli brujanje nemakih aviona i gruvanjebombi. Niko vie nije bio u dilemi: rat je poeo.

Svi su zaboravili na svoje redovne poslove i brzo su se okupljali na 'zvienju u selu, odakle sebolje videlo nebo nad Beogradom i jata nemakih viona, koji su nemilosrdno izbacivalismrtonosne bombe velike razorne :nage, od kojih je i u Vraniu zemlja podrhtavala. ene kojesu jo nosile crne marame za svojim najmilijim, poginulim u Prvom svetskom ratu, a i sada suposlale svoje sinove u rat, kukale su na sve strane po selu, kao da su im sinovi ve izginuli.

Ljudi su prvo nemo posmatrali bombardovanje, a onda, seajui se dogaaaja iz Prvog

svetskog rata, spontano su zapoeli razgovor.-Ovako su silovito napadali i prolog rata, a posle, kada su odstugali, ponaali su se kao babe.

-Nee ni sad bolje proi.

-Drugo je bilo onda, a drugo je sad.

-Zato drugo?

9


10/89

-Zato to je sada odnos snaga mnogo nepovoljniji za nas. Onda nije bilo izdaje, bili smojedinstveni, a sada su petokolonai prodali zemlju Nemcima.

-To je tano, ali treba verovati, da e se nai dovoljan broj patriota i rodoljuba koji e da sebore za svoj narod i svoju zemlju.

-Daj boe, ali teko je protiv sile.

Narednih dana poee da pristiu izbeglice iz Beograda, esto bez igde iega, lako obueni,onako kako su se zatekli kada je bombardovanje poelo. Ogromna veina seljaka ih je lepoprimila. Pokazali su mnogo razumevanja za ljude u nevolji. Primili su ih u kue, dali im svojuodeu i nahranili. Ali, bilo je i pojedinaca koji su eleli da na tuoj muci i nesrei neto uiarei da se obogate. Za staru suknju, deje pantalonice ili torbu ita, traili u dukate, satove,nakit. A bilo je i onih najdrskijih, koji su ene i devojke izbeglice ucenjivali da sa njima vodeljubav, da bi im tek onda ustupili neto od odee, obue ili anak masti.

Vojska, naputena od stareina i oficira, odstupala je u neredu, bez komande i bez cilja. Nasvakom seoskom putu videla su se po neka zaprena kola zavaljena u duboko blato iostavljena, a ponegde i itava kolona vozila sa orujem i opremom bila su ostavljena i

naputena. Seljaci su verovali da su vojnici namerno dovozili i ostavljali po selima oruje,municiju i vojnu opremu, da ne bi pala neprijatelju u ruke, ve da je narod preuzme.

Komunisti, skojevci i napredni omladinci su, po zadatku Partije, kupili oruje, municiju isanitetski materijal i sklanjali u pripremljena sklonita.

Seljaci su uzimali ta je ko stigao: kola, konje, amove, ebad, atorska krila, odela, oruje idruge predmete.

Da bi promenili boju, seljaci su vojnika odela kuvali u orahovom listu. Posle kuvanja odela sudobijala lepu "duvansku" boju i samo se po kroju primeivalo da su vojnika. Zato su neki naodela stavljali neke sitne detalje ili menjali dugmad, za svaki sluaj, da neprijatelj ne primeti.

Veliki broj vojnih obveznika, koji nisu pali u zarobljenitvo, vratili su se svojim kuama. Mnogiod njih nisu ni uestvovali u borbi, niti su videli neprijatelja, a kapitulacija je bila potpisana.

Stariji ljudi, koji su se etiri godine hrabro borili i pobedonosno zavrili Prvi svetski rat, nisumogli da shvate kakva je to drava i vojska koja nije ni pokuala da brani zemlju.

-Nemaka jeste velika sila, ali su oni agresori, osvajai, a mi branimo na prag i nau rodnugrudu, kae stari Solunac i zato mi ne ide u glavu da rat moe da se zavri pre nego to je ipoeo.

-Rat nije zavren, kae Dragomir Panti, koji je uoi rata bio regrutovan i nije jo odsluiovojsku. Drava se raspala zato to su petokolonai izdali i prodali zemlju faistima.

Obezglavljena i razjedinjena vojska je morala da kapitulira. Ali rat tek predstoji. Treba setemeljito pripremiti i sve snage ujediniti za odlunu bitku protiv faista.

Okupljeni ljudi su sa panjom sluali mladia ohrabreni njegovom odlunou pomislili su: -Eh, kad bi nas takvi predvodili, ne bi se Nemac mirno etao po naoj zemlji.

10


11/89

(III) USTANAK

Na osnovu Proglasa CK KPJ od 15. aprila 1941. godine, komunisti su intenzivno vrili pripremeza dizanje ustanka. Uporno su objanjavali narodu da se naa sudbina nalazi u naim rukamai da nam niko sa strane nee doneti slobodu. Podseali na slavne tradicije naeg naroda i

neprestanu borbu protiv tuina i osvajaa. Ulivali veru narodu u sopstvene snage ako budesloan i jedinstven u borbi protiv okupatora.

Ovo politiko delovanje imalo je veoma veliki uticaj na iroke narodne mase. To se najboljevidelo kada se 22. juna saznalo da je Hitlerova Nemaka napala na Sovjetski Savez. Ljudi suse spontano okupljali kod Klupica, kafana, duana i po seoskim utrinama Svuda se vrlo ivoraspravljalo i komentarisalo o napadu Nemake na Rusiju. Radost se videla na svakom licu,ljudi su se u zanosu grlili i ljubili, nikoga nije naputala nada da e rat brzo biti zavren,naravno pobedom Rusije.

Po prvi put su aktivisti Partije javno istupali na ovim nezvaninim skupovima. Na jednomtakvom skupu, koji se odravao kod Klupica, govorio je omladinac Dragomir Panti.

U Vraniu je, u to vreme, bilo svega dva radio aparata, u koli i kafani. Meutim, Dragomir jeza sebe napravio detektorski aparat i pomou sluialica vrlo uspeno hvatao Radio Beograd.Zatim je napravio na desetine takvih aparata i razdelio ih aktivistima. Zato se to jutro takobrzo doznalo za nemaku agresiju na Sovjetski Savez.

11


12/89

Dragomir je to jutro dugo sluao mareve, a onda je usledilo nemako saoptenje o napaduna Rusiju.

- "Drugovi", obratio se Dragomir okupljenim ljudima, "jutros su u zoru nemake faistikehorde napale na dravu radnika i seljaka - na Sovjetski Savez. Danas kad gotovo svi evropskinarodi stenju pod jarmom nemakog faizma, dunost je svih naprednih, potenih i istinskihrodoljubivih naga, svih porobljenih naroda, da uz pomo Sovjetskog Saveza i njegove Crvenearmije zbace neprijateljske okove. Zato je i naa sveta dunost da se jedinstveno dignemo isvrstamo u pokret otpora i prema svojim mogunostima doprinesemo brem slamanju iunitenju faistike nemani".

Ljudi su sa odobravanjem pratili govornika, vei broj je uestvovao u diskusiji. Svi su se sloili,da se treba organizovati i braniti od okupatorskog terora Ukazivali su da je okupator, uzpomo petokolonaa i izdajnika naeg naroda, ve uspostavio i uvrstio svoju vlast, da tavlast po nalogu okupatora pravi spiskove Jevreja, Cigana, komunista i njihovih simpatizeraradi hapenja i sprovoenja u koncentracione logore, da se, takoe, prave spiskovi vojnihobveznika i ostalih sposobnih ljudi, koje e da alju na Istoni front, u zarobljenitvo ili uradne brigade - da rade za Nemce. - Bolje nam je da svi izginemo branei svoj prag i svoje

dostojanstvo, nego zajedno sa Nemcima da ratujemo protiv nae velike slovenske brae imajke Rusije - isticali su seljaci!

Skup se sporo razilazio. Vladalo je oito zadovoljstvo, zbog verovanja da e se rat brzozavriti, ali i straha zbog neizvesnosti onoga to tek treba da doe. Najdue su na Klupicamaostali Dragomir Panti i Radomir - Raca Radovanovi, koji se nije usudio na skupu bilo ta dakae ili pita, jer u znao da bi njegov stav bio osuen od veine prisutnih. Sada, kada su ostalisa mi, on se osmeli i ree: - Ja se, Dragomire, s tobom i sa ovim ljudima uopte ne slaem. Jamislim da e Nemaka vrlo brzo, jo pre zime, da srui Sovjetski Savez. Rusi nisu mogli Finskuda pobede, ve su se posle nekoliko meseci ratovanja povukli. Otkuda sada mogu da pobedenajjau silu na svetu - kakva je Nemaka. Zato Nemce treba prihvatiti kao svoje najbolje

prijatelje.Uzalud je Dragomir pokuavao argumentima da ubedi Racu da e Nemci, pre ili kasnije,sigurno izgubiti rat, da su oni okupatori i nai najvei neprijatelji, da su doli u nau zemlju sanamerom da unite srpski narod i da saradnja i prijateljstvo sa njima znai nacionalnu izdaju.

Kada je ostao sam na Klupicama, Dragomir pogledom obuhvati jo gole grane oraha i zapazida se orah brzo i pravilno razvio. U mislima se vrati na 1938. godinu, kada je iz svogvinograda iskopao sadnicu oraha, pa je, uz konsultaciju sa jo nekoliko omladinaca, odluenoda se orah posadi ba tu, na raskrsnici, gde se ljudi najee okupljaju. Dve godine kasnije,oko oraha su napravljene etiri drvene klupe, pa se od tada to mesto u Vraniu zove Klupice.

to se zborova tie, slino je bilo i na drugim mestima u selu, svuda su preovladavala triosnovna stava:

- Spremnost ljudi da se ukljue u pokret otpora i da se bore za svoju slobodu;

-vrsto verovanje da e se rat brzo zavriti i

-Strah od neprijateljskih represalija.

12


13/89

U prvo vreme u partizane su stupili samo komunisti, skojevci i jedan broj istaknutih aktivista,a onda se ustanak brzo irio i jaao.

U noi izmeu 1. i 2. jula 1941. godine, na sastanku koji je odran na Kosmaju, kod Hajdukeesme, odlueno je da se 7. jula formira Posavsko-kosmajski partizanski odred u koji treba dauu dve posavske i dve kosmajske partizanske ete.

Za komandanta odreda postavljen je Koa Popovi, lan Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju iistaknuti panski borac.

Na prve partizanske akcije nije se dugo ekalo, ve u julu iseene su telefonske ice i nekistubovi, ime je prekinuta telefonska veza izmeu optinskih uprava i okupatorskih vlasti. Ovaakcija je imala veliki znaaj, jer je onemoguavala optinske uprave da brzo i efikasno,telefonskim putem obavetavaju Nemce i nedievce o kretanju i akcijama partizana. U ciljuspreavanja kretanja nemakih vozila, prekopavani su drumovi i seoski putevi. Poruena jeeleznika pruga, potapani nemaki brodovi na Savi, blokirani gradovi Obrenovac i Umka, abio je skoro zatvoren i saobraaj prema Beogradu, to je za posledicu imalo viednevneprekide u saobraaju i opti haos kod okupatora.

Okupator je, preko Nedia i optinskih uprava, postavio na svim vralicama svoje kontrolore -petokolonae, koji su upisivali u knjigu svaki ovreni kilogram ita. Na osnovu knjiga vrajaokupator je seljacima ostavljao minimalne koliine penice, a sve ostalo su bili duni dapredaju.

Da bi spreili pljaku seljaka partizani su palili knjige vraja, a kontrolorima zabranjivali da iduuz vralice.

Druga partizanska eta se 2. avgusta, na svetog Iliju, nalazila u jednoj umici blizu crkve uVraniu, gde se odravao vaar. Partijskim aktivistima u susednim selima javljeno je da douna vaar i sastanu se sa rukovodstvom ete, koje e takoe biti na vaaru.

Aktivisti su se na vaaru nali sa novim komandirom Druge ete Bokom Markoviem iDobrivojem Peiem, koji je vrio dunost komesara ete. Tada im je Pei dao izvesnukoliinu partijskog propagandnog materijala, najvie Proglasa CK KPJ o dizanju ustanka od 12.

jula, koje su oni poneli u svoja sela, a jedan deo razdelili narodu na vaaru.

Istog dana izvren je napad na andarmerijsku stanicu u Vraniu. andarmi koji su razoruanii puteni kui, otili su iz Vrania u Obrenovac i obavestili Nemce o dolasku partizana u Vrani.

Uvee, kada se narod razilazio sa vaara, u Vrani je dolo 10 kamiona Nemaca i ljotievaca.Narod je poeo beati, im je video da Nemci ulaze u selo. Tom prilikom, ubili su jednu enukoja nije uspela da se na vreme ukloni sa puta. Nemci su bukom kamiona i pucnjavomdemonstrirali silu i narodu ulivali strah. Tom prilikom su pretresali kuu Trifuna Marinkovia,

partizanskog saradnika.Posle est dana, tanije 8. avgusta, Nemci su blokirali planinu Kosmaj. U blokadi jeuestvovalo pet hiljada nemakih vojnika, etnika i ljotievih dobrovoljaca. Na Kosmaju setada nalazilo svega dvadeset sedam partizana Kosmajske ete.

U ovoj borbi poginulo je dvanaest partizana. Poginuli su, pored ostalih: Branko Krsmanovi,lan Glavnog taba partizanskih jedinica Srbije, i komandir ete Milan Milosavljevi - ua. Iz

13


14/89

blokade se probilo samo petnaest partizana, koji su iza sebe ostavili oko dvadeset poginulihneprijateljskih vojnika.

Da bi spreili irenje ustanka, Nemci su, iznenada, kamionima upadali u pojedina sela i, pospisku koji je okupatorska vlast napravila, kupili sve vojne obveznike i odvozili ih uzarobljenitvo.

Zato je, na opti zahtev graana, doneta odluka da se zabrani rad optinskoj okupacionojvlasti na svim osloboenim teritorijama, a da se istovremeno izaberu novinarodnooslobodilaki odbori, kao predstavnici nove vlasti.

Sprovodei ovu odluku, partizani su od svih optina oduzeli peate, zapalili arhivu i svespiskove koji su sainjeni po nalogu i za raun Nemaca. Predsednicima je saopteno da viene dolaze u optinu i ne sarauju sa okupatorom. U svim selima razoruane suandarmerijske stanice, a andarmi su, ako nisu hteli da se prikljue partizanima, poslatisvojim kuama.

andarmerijska stanica u Vraniu, razoruana 2. avgusta, bila je nastavila sa radom, pa jeponovo razoruana 9. avgusta 1941. godine, oko 19 asova.

Samo nekoliko dana kasnije izabran je novi narodooslobodilaki odbor u Vraniu. U odbor suizabrani: Ili I. Mili, Joksi Tihomir, Panti Stevan, Gaji Vojislav, Mati Milijan, MihajloviIvan, Popovi Velisav i Stajkovi Zlatomir.

Zadaci narodoslobodilakih odbora bili su:

-da se to bolje poveu sa najirim slojevima naroda,

-da se odluno bore protiv neprijateljske propagande,

-da narodu objanjavaju ciljeve narodnooslobodilake borbe,

-da organizuju snabdevanje i prue svaku drugu pomo partizansk jedinicama na svom

terenu, pod borbenom i akcionom parolom "Sve za front - sve za pobedu".Partizani su tih dana vodili svakodnevno vee ili manje bitke s Nemcima, nedievcima iljotievcima. Jedna od znaajnijih borbi odigral se u Dubokoj, kod Umke. Partizani su izvrilinapad na Umku, ali nisu uspeli da je osvoje. Zatim je jedan vod partizana postavio zasedu uDubokoj. Doekana su tri kamiona Nemaca iz Obrenovca i jedna putnika kola iz Beograd;Snanom vatrom sva vozila su oteena. Nemci su prihvatili borbu koja je trajala vie od

jednog asa. Kada su Nemcima od Umke stigla pojaanja, partizani su se planski povukli.Vetim manevrisanjem, naveli su Nemce da pucaju jedni na druge. Tom prilikom poginulo jesedam Nemaca, dok partizani nisu imali gubitaka, iako su Nemci u ovoj borbi, po prvi put,uestvovali sa sedam aviona protiv posavskih partizana.

Ova vojna akcija imala je ogroman znaaj u podizanju borbenog morala partizana. Ulila im jesamopouzdanje i jaala uverenje da se partizanskom taktikom ratovanja moe uspeno voditiborba protiv Nemaca i da im se mogu nanositi veliki gubici, iako su oni uvek, po pravilu, bilibrojniji i bolje naoruani. Zato su Nemci sve ee, u borbi protiv partizana, upotrebljavaliavijaciju.

14


15/89

Kroz svakodnevne vojne akcije najbre je dolazilo do borbenog i organizacionog jaanjapartizanskih jedinica. Borba Posavskog partizansko odreda dobijala je nove oblike i noverazmere. To nije vie bila samo arka; akt sabotae ili prepad iz zasede, nego bitka izmeudve vojske. I brojnija, bolje naoruana faistika vojska, esto je morala da se povlai uzznatne gubitke. Posle svake uspeno okonane borbe, masovno su u partizane pristizali noviborci.

to se ustanak vie irio, to je bilo potrebnije objanjavati sutinu borbe protiv okupatora ineophodnost to veeg uea naroda u oruanoj borbi.

Zato je Sreski komitet KPJ Obrenovac, 5. avgusta 1941. godine, izdao Proglas, u kome jepozvao narod Posavine iz srezova Umka i Obrenovac, da se jo veem broju odazove pozivu uborbu protiv okupatora i domaih izdajnika.

U Proglasu se kae:

"Radnicima, seljacima, graanima, omladini i svim rodoljubima Posavine.

Nepuna etiri meseca posle mukog napada na narode Jugoslavije i njihovog porobljavanjaHitlerove horde isto tako su muki napale Rusiju i miroljubive narode SSSR-a. Ve preko estnedelja traje dinovska borba i od njenog ishoda zavisi sudbina ne samo sovjetskog narodanego i svih porobljenih naroda, itavog radnog oveanstva, celog kulturnog sveta. Posruipod strahovitim udarcima herojske Crvene armije, pritenjeni sve snanijim naletom narodnihmasa u itavoj Evropi, faistiki banditi su izgubili glave i u paninom strahu poeli sudasprovode najkrvaviji teror. Pobesnela reakcija krvavog nemakog faizma nije mimoila ninarode Jugoslavije. Danas je, u svim krajevima Jugoslavije, nemilosrdna borba protivokupatora i izdajnika u punom zamahu.

U Srbiji, nemaki okupatori, potpomognuti ljotievcima, Aimoviem i ostalim izdajnicima ikrvnicima srpskog naroda, poveli su divlju hajku protiv svih potenih rodoljuba i poslali nagubilite stotine najboljih sinova srpskog naroda. U svojoj dugoj i slavnoj istoriji, srpski narodse uvek herojski borio za svoju slobodu protiv osvajaa; ni ovog puta zverstva faistikihokupatora nee uspeti da ugue njegovu pravednu borbu za nacionalno osloboenje. Sasvojim plodnim poljima, Posavina je za sve porobljivae naeg naroda bila privlaan plen. Zatose u svojoj slavnoj istoriji narod Posavine, sa valjevskom nahijom, uvek meu prvima dizao naustanak protiv osvajaa.

Ni ovog puta Posavina nije mogla da izostane i nije izostala iz optenarodne borbe.

U nadi da e uguiti rastui narodni ustanak, faistiki okupatori streljali su 15. jula uObrenovcu desetoricu boraca za slobodu. Ali ova prolivena krv nije zastraila sinove Posavine,nego je, naprotiv, izazvala jo veu mrnju i ogorenje protiv okupatora i njegovih sluga.

Na krvavi teror, narod Posavine je jo vre zbio svoje redove oko radnike klase i njegoveavangarde, Komunistike partije Jugoslavije, koja ve preko 20 godina, pod najteim uslovimaorganizuje i predvodi borbu radnog naroda. Time je narod Posavine povezao svoju borbu sanarodnom borbomu ostalim krajevima Srbije i Jugoslavije, kao i sa nacionalnooslobodilakomborbom svih naroda Evrope protiv zajednikog krvnog neprijatelja: nemakog faizma.

15


16/89

Danju i nou, na svakom koraku, partizanske ete Posavine svuda uspeno navaljuju naokupatore i njegove sluge. Neustraivo, ne ustupajui ni pred kakvom opasnou, partizanisprovode dezorganizaciju okupatorske vlasti, titei narodna bogatstva od pljake i braneisam narod od petokolonakog terora - doprinosei istovremeno, prema svojim snagama,borbi Sovjetske Rusije za osloboenje svih naroda. Ruenjem mostova, eleznikih pruga itelefonskih veza, oni onemoguavaju prevoz oruja, municije i namirnica koje treba da slue

faistim napadaima za produenje rata protiv bratske Sovjetske Rusije, pa dakle, i zaproduenje robovanja naeg naroda.

Drugovi i brao seljaci!

Zajedno sa partizanima, ne dajte da ijedan predstavnik okupatorske vlasti, bio on Nemac,andarm ili egzekutor, svojom nogom pogani tle naih sela.

Posavina treba da se digne kao jedan ovek, treba da se slijeu opti borbeni front srpskognaroda, da snanim udarcem dotue sustalog krvnika - nemakog okupatora. Jedina partijakoja u dosadanjim tekim vremenima nije savila svoj barjak, nego ga je gordo i smelo jovie podigla, okupivi oko sebe ceo srpski narod jeste Komunistika partija Neka nam

neustraiva borba partizanskih eta u itavoj Srbiji, koje ona predvodi, slui kao primer iukae put kojim treba odmah da pou svi poteni Srbi."

Odazivajui se pozivu Komunistike partije, oruani ustanak u Posavini sve se vie irio irazvijao. Svakodnevne borbe Posavskog partizanskog odreda i drugih odreda u Srbiji imale suveliki odjek u narodu ovog kraja. Ogromna veina naroda prihvatila je partizane kao svojunarodnu vojsku. Suoeni sa zloinima i odmazdama okupatora, ljudi su se radovali prvimborbenim rezultatima i uspesima svoje oslobodilake vojske, svojih sinova poznanika iprijatelja. Bili su svedoci, a ponekad i pomagai etama u ruenju eleznikih pruga, mostova,puteva, razoruavanju andarmerijsk stanica, potapanju brodova, blokadi varoica, borbamaprotiv Nemaca i njihovih pomagaa Odobravali su akciju ruenja stare vlasti, koja je bila usprezi sa okupatorom i opredeljivali se za narodnooslobodilaki antifaistiki front bez obzirana politika i verska ubeenja. I borci i narod su verovali da e nemaka sila morati brzo dadoivi neuspeh na Istonom frontu i da rat nee dugo trajati.

Znatan deo stanovnitva je pruao svesrdnu pomo partizanskim jedinicama u ishrani,smetaju, obavetavanju, izboru narodnooslobodilakih odbora, odravanju reda i mira u selu,u svemu to je bilo usmereno ka zajednikoj borbi protiv okupatora i petokolonaa. Naroitapanja je posvee na omasovljenju partizanskih jedinica novim borcima. U tom smislukonkretno u selu Vraniu, sredinom septembra 1941. godine, organizovani su zborovi graanapo krajevima, na kojima je dogovoreno da se masovno ide u partizane. U Rai kraju odranasu 12. septembra 1941. godine dva zbora, jedan na raskru kod mitove kue, a drugi kodKlupica.

Dogovoreno je da svi za vojsku sposobni ljudi dou uvee u Tarai, kod kue Ranisava Lazia,u ijem e se dvoritu formirati Posavska partizanska eta

U dogovoreno vreme, na mestu formiranja partizanske ete, sakupilo se skoro celo selo, avie od 250 ljudi izrazilo je elju da poe u partizane. Odazvali su se svi, i stari i mladi, i

16


17/89

bogati i siromani seljaci. Mnogi su doli sa pukama. Oni su ve ilegalno uestvovali u nekimakcijama, koje su partizani preduzimali. Iz mnogih porodica poli su dva brata, ili otac i sin.

Postrojenim partizanima govorio je politiki komesar Ivan Vondarek - Vanjka Pored ostalog,on je govorio o politikoj situaciji, uzrocima sloma Kraljevine Jugoslavije, o potrebi da se samiborimo za svoju slobodu i da podrimo borbu Sovjetskog Saveza, o potrebi prikupljanja orujai aktivnog uea u ustanku koji je zapoeo pod vostvom Komunistike partije Jugoslavije, ociljevima oslobodilake borbe i potrebi stupanja u partizanske ete. Zatim se zahvaliookupljenim ljudima na takvom masovnom odzivu i spremnosti da se bore protiv okupatora iizrazio aljenje to, trenutno, nee moi svi da stupe u partizane. - Sada emo primiti onolikoboraca koliko imamo oruja, a ostali da se vrate svojim kuama - rekao je Vanjka - Mi smovas sve evidentirali, primiemo vas u partizane kada se ukae potreba i kada obezbedimooruje i druge potrebne uslove. Meutim, vi se smatrajte borcima za slobodu i znajte da jepodjednako vano i opasno biti u eti kao i ostati kod svojih kua, jer smo svi mi, na ovaj ilionaj nain, ukljueni u jedinstven front borbe protiv faistikog okupatora

Kada je komesar zavrio, nastala je prepirka, ko da ide u partizane a ko, za sada, da se vratikui. Svi su hteli odmah u partizane. U razgovor se umeao i komandir ete Dobrivoje Pei,

koji je istakao neke kriterijume, koji treba da se imaju u vidu prilikom odluivanja. Prvo trebada pou mlai ljudi i oni koji su doli na zbor sa orujem, zatim gde su iz porodice doli podvojica, jedan da se vrati kui itd.

I dva sina Stevana Pantia, Milijan i Dragomir, doli su u partizane. Sada kada je trebalo da sejedan vrati kui, nisu mogli da se dogovore. Hteli su oba da ostanu. Priao je Pei i"presudio", neka ostane Dragomir, on je mlai, a ti Milijane vrati se kui, bie nam korisnijikao saradnik.

Tog dana, vie od 150 ljudi iz Vrania stupilo je u partizane, a jo toliko se vratilo svojimkuama, uz obeanje da e biti aktivni saradnici i simpatizeri partizana i da e u partizanestupiti kad god se za to ukae potreba.

Zatim se pristupilo formiranju eta i vodova: za komandira Prve ete postavljen je DobrivojePei, a za politikog komesara Ivan Vondarek Vanjka. Za komandira Druge ete postavljen

je Danilo orevi, a za politikog komesara Jovan Diki. Za komandira Tree ete postavljenje Dragan Markovi, a za politikog komesara Simo Kecman.

Seljaci su celu no ostali sa svojim partizanima, ivo su diskutovali o ciljevima narodnogustanka, radovali se brzoj pobedi nad faistikom Nemakom. Isticali da celo selo, kao jedanovek stoji uz partizane. Ovo verovanje nije bilo bez osnova, jer samo retki pojedinci su staliuz okupatora Bili su to predstavnici stare vlasti i neki bogatiji seljaci, koji su naselineprijateljskoj propagandi o neunitivosti Hitlerove Nemake, pa su se i: straha ili ubeenja

stavljali na stranu okupatoraOdmah po formiranju partizanskih eta, Prvi vod sa komandirom Miladinom Ivanoviem naelu, opkolio je 14. septembra Hemijsku fabriku u Bariu, koju su branili Nemci i andarmi.

Sa june strane, fabriku su titili andarmi, partizani su ih po zvali da bace oruje i da sepredaju, to su oni energino odbili i osuli rafalima po partizanima. I Nemci su se brzo ukljuiliu borbu. Preciznom vatrom partizani su prvo likvidirali andarme, a onda se ceo vod usmerio

17


18/89

prema Hemijskoj fabrici, koja je radila za okupatora. Borci su se u streljakom stroju iuraganskom vatrom sve blie primicali i upali u krug fabrike. Nemci su poeli da se povlaeprema Savi, gde su imali pripremljene amce i pa nino pobegli na levu obalu Save, u Srem.

Po zauzimanju fabrike, partizani su delimino poruili postrojenja i privremeno onemoguiliproizvodnju.

U poteri za Nemcima, partizani su izbili na desnu obalu Save. Tu su ugledali lep koji je ploviood Beograda ka Obrenovcu, pozvali su ga da se za ustavi, ali posada nije posluala,partizanski pukomitraljezac zapucao je preko njihovih glava, posle ega je na brodu istaknutabela zastava. Prili su obali i poto teret nije bio interesantan za partizane, posada je izbaenai putena kuama, a brod potopljen.

Istog dana, partizani su likvidirali andarme na tunelu kod Umke zatim demolirali eleznikustanicu u Maloj Motanici i minirali most nad Dubokom.

Zbog ovih akcija Nemci su u borbu protiv partizana poslali eskadrilu aviona (tuka) koji su utalasima mitraljirali i bombardovali partizanske poloaje.

Od avgusta do sredine oktobra 1941. godine stvorena je ogromna slobodna teritorija, koja jeobuhvatala sva sela i manje gradove sa desne strane Save od Valjeva pa sve do Beograda Naovoj teritoriji optinske uprave su prestale sa radom, sve andarmerijske stanice bile surazoruane, u veem broju sela bili su obrazovani i vrlo aktivno radili narodnooslobodilakiodbori, prekinute su sve telefonske linije koje su ile preko teritorije, drumovi Beograd-Lazarevac i Beograd-Obrenovac, kao i eleznika pruga Beograd-Obrenovac bili su esto uprekidu. Partizanske patrole su dolazile do pod sam Beograd.

Preko ove slobodne teritorije iz Beograda su izali i otili u partizane, odnosno u Glavni tab,koji se tada nalazio u Zapadnoj Srbiji, Aleksandar Rankovi, Edvard Kardelj, Ivo Lola Ribar,Ivan Milutinovi i drugi.

Sredinom oktobra 1941. godine, samo u Posavskom partizanskom odredu bilo je 2.985 boracai to zemljoradnika 1.484, radnika 684, zanatlija i trgovaca 38, aka 40, studenata 39, uitelja13, slubenika 38, lekara 4, ostalih intelektualaca 17, oficira BJV 8, podoficira 37, vojnihpitomaca 5, domaica 14 i nepoznatih zanimanja 79. U odredu su bili uglavnom mladi ljudi,preko 50 godina bilo je svega 13 partizana. Jednu treinu boraca inili su komunisti i skojevci.

Odred je bio organizovan u manje vojne jedinice i rasporeen na celoj slobodnoj teritoriji.Prihvatao je borbu samo onda kada partizanima odgovara i tada se odred grupisao u vee

jedinice, upravo, susedne jedinice priticale su u pomo etama koje su vodile vojne akcije, ilisu iznenada bile napadnute od neprijatelja. Na taj nain, neprijatelju nikada nije omoguenoda opkoli i uniti neku veu vojnu jedinicu partizana. Kada Nemci sa velikim snagama opkole i

napadnu jedno podruje, partizani na nekom drugom podruju napadnu manje nemakejedinice i nanesu im velike gubitke. Poto su bili slabije naoruani, partizani su morali taktikida nadmudruju Nemce i na taj nain uspostavljaju vojnu ravnoteu, to je izazivalo bes kodnemakih oficira i komandanata.

Kada je plamen ustanka obuhvatio sve krajeve Srbije, pokazalo se da ni nemake trupe, niandarmerija, ni komesarska uprava Milana Aimovia nisu u stanju da ugue partizanskuborbu. Nemci su odluili da dovedu pojaanje iz drugih okupiranih zemalja, ali i da ojaaju

18


19/89

kvislinke snage. Zato su dozvolili Milanu Nediu, generalu bive jugoslovenske vojske, da 29.avgusta 1941. godine formira srpsku vladu i oruane odrede, ije je pripadnike narod odmahprozvao nedievci. Nemci su isto tako odobrili svom starom saradniku Dimitriju Ljotiu daformira svoje faistike odrede, koje je narod nazvao ljotievci. Nemci su se takoesporazumeli sa etnikim voom Kostom Peancem, da formira etnike odrede. Sve ove trioruane formacije nedievce, ljotievce i etnike Koste Peanca, Nemci su obukli, naoruali i

dali im plate da se bore protiv svoje brae partizana. Kasnije su se njima pridruili i etniciDrae Mihailovia.

I Nemcima i izdajnicima mnogo su smetali oslobodilaki pucnji u blizini Beograda. Nervirala ihje i uznemiravala Lipovika uma, Vrani, Baevac, Kosmaj, Duboko, Stubline, Skela,Grabovac, blokada Obrenovca, osloboenje Uba, Koceljeva, Banjana, Debrca i mnogih drugihmesta. Njihovi odredi su se vraali iz borbe sa osetnim gubicima, traei sve nova i novapojaanja.

Hitlerov tab u Berlinu dobijao je iz ustanike Srbije dramatine izvetaje u kojima su nemakikomandanti traili nova pojaanja.

Feddmaral List je s pravom traio pojaanje, jer Nemci su, uprkos svemu to su do tadapreduzimali, trpeli iz dana u dan sve vee gubitke.

Sledio je dolazak 125. peadijskog puka i dva bataljona 16 peadijske divizije iz Grke,ojaane 342. peadijske divizije iz Francuske, i, kasnije, 113. peadijske divizije sa Istonogfronta, te dodela jedne eskadrile jurinih bombardera "tuka" maarske Dunavske reneflotile i nekoliko obezbeujuih i tehnikih bataljona, kao i usmeravanje svih posadnih jedinicai oruanih odreda Nedia, Ljotia, Peanca i etnika Drae Mihailovia.

Ovo grupisanje svih neprijatelja, narod je najbolje prikazao u pesmi "Sve te bande na jednojsu strani, a na drugoj mladi partizani". Hitler je, 16. septembra 1941. godine, potpisaospecijalnu naredbu o uguenju ustanka u Srbiji. Nemakim, italijanskim, maarskim i

bugarskim snagama nareeno je da, koordiniranom akcijom, to pre, na najsvirepiji nainugue ustaniki pokret u Srbiji.

Sprovodei Hitlerovo nareenje, naelnik taba nemake Vrhovne komande Vilhelm Kajtelpotpisao je 16. septembra 1941. naredbu o svirepom obraunu sa ustanicima, svimpartizanskim borcima i stanovnitvom u okupiranoj Srbiji.

U toj naredbi je stajalo:

"Voa je sada naredio da treba svuda primeniti najotrije mere, kako bi se pokret uguio unajkraem roku, pri tome imati u vidu da jedan oveji ivot u dotinoj zemlji esto ne vredinita i da se zastraujue dejstvo moe postii samo neobinom svirepou. Kao odmazda za

ivot jednog nemakog vojnika mora se, u tim sluajevima, uzeti kao opte pravilo, daodgovara smrtna kazna od 100 komunista. Nain izvrenja smrtne kazne mora jo pojaatizastraujui efekat".

Nekoliko dana kasnije general Beme, kome je Hitler poverio voj operacije protiv partizana uSrbiji, obratio se svojim jedinicama naredbom:

19


20/89

"Srbija je u martu ove godine sramno pogazila ugovor o prijateljstvu sa Nemakom, da bi slea napala nemake trupe koje su se prikupljale protiv Grke.

Va je zadatak da prokrstarite zemljom u kojoj se 1914. potocima lila nemaka krv usledpodmuklosti Srba, mukaraca i ena. Vi ste osvetnici tih mrtvih.

Za celu Srbiju ima se stvoriti zastraujui primer, koji mora najtee pogoditi celokupno

stanovnitvo".Tako su Hitlerovi generali podizali borbeni duh svojih vojnik budili u njima zloinake nagone.

Iako su sve preduzimali da ugue narodni ustanak i osiguraju okupatorsku vlast, evo kako jenacistiki novinar Valter Gruber, u jesen 1941. godine, u jednom svom poverljivom izvetajupisao o stanju u Srbiji:

"Srbija i dalje vri. Vrenje i dalje raste. Posetio sam neke predele Mave i neka mesta u Srbiji.Nae trupe su nemilosrdno intervenisale i svuda sejale pravu pusto i smrt, onako kako tozasluuje srpski narod, jer moramo priznati - umski ljudi nisu osamljeni. Iza njih stoji skorocelokupan srpski narod, koji ih svestrano pomae. Nikakav teror nee Srbe odvratiti od putakojim su poli. Isto ono to je uinjeno sa apcom bie uinjeno i sa drugim mestima, ali Srbie nastaviti da se bore. Naa akcija izaziva sve vee kuljanje u umu, a u umi smo mi,takorei, nemoni."

Nezadovoljni to im u mnogim preduzetim poterama i velikim vojnim akcijama nikako nijeuspevalo da opkole i unite neku veu vojnu partizansku jedinicu, nemaki komandanti su seu prvoj ofanzivi, koju su nazvali "kaznena ekspedicija", uglavnom opredelili za vrenjemasovnih zloina prema civilnom stanovnitvu.

Sto dvadeset peti nemaki peadijski puk, sa tri ojaana bataljona zapoeo je 12. oktobra1941. godine, iz sela Veliki Crljeni, veliku ofanzivu radi ienja oblasti jugozapadno odObrenovca od partizana

U zoru, 13. oktobra, upali su u Stepojevac, gde su ubili oko 50 ljudi i popalili oko 50 kua idrugih zgrada. Oko podne, Nemci su produili za Konatice, gde su uvee ubili oko 30 graana.

Izmeu Konatica i Draevca, 14. oktobra, jedna grupa od oko 180 partizana saekala jeNemce i otvorila vatru, Nemci su uzvratili, zatim se razvila borba koja je trajala od 9 do 14asova Kada su Nemci poeli topovima i minobacaima da tuku partizanske poloaje, ovi suse povukli za Vrani.

U toj borbi poginula su dva partizana, a na nemakoj strani poginula su dva oficira i petvojnika.

Sprovodei dosledno Hitlerovo nareenje, nemake jedinice su popodne 14. oktobra 1941.

godine, opkolile selo Draevac, pohvatale i na jednoj livadi straljele vie od 150 ljudi, koje suposle sakupili na gomilu, polili benzinom i zapalili. Meu streljanima je bilo i teko ranjenihljudi, koji su ivi izgoreli.

Sutradan, 15. oktobra, Nemci su rano poeli tui artiljerijskom i minobacakom vatromzapadni deo Vrania, gde se tada nalazila prva partizanska eta, koju su graani molili da neprihvata borbu sa Nemcima, da bi se izbegle civilne rtve. eta se na molbu graana povukla

20


21/89

iz sela, a Nemci su bez otpora, pod zatitom artiljerijske i minobacake vatre, upali u selo izvie pravaca. Kreui se streljakim strojem, u svom divljakom pbhodu hvatali su ljude iterali pred sobom, palili kue i ostale zgrade i pljakali sve vrednije stvari: zlato, nakit, novac,narodne rukotvorine, rakiju i vino.

Ljudi u Vraniu su bili obaveteni od strane partizana o zloinma Nemaca u Draevcu izamoljeni da se sklone, da ne dozvole da padnu Nemcima u ruke. Mnogi su posluali i pobegliod svojih kua; zato Nemci nisu mnogo ljudi pronali. Meutim, jedan broj ljudi je mislio da jedovoljno da nau u nekom ozbiljnom poslu pa da ih Nemci nee dirati. Zato su tog jutra, bezneke velike potrebe, otili u seoski mlin da samelju ito.

Kada su Nemci stigli do centra sela, terajui pred sobom mali broj ljudi, koje su uz put uspelida uhvate, u mlinu su pronali veu grupu ljudi, izbacili ih iz mlina i prikljuili onima koje susprovodili. Sve su doveli u centar sela, gde su ve bili pripremljeni mitraljezi, naterali ih u

jedan tesan seoski put, koji je bio s obe strane omeen gustim glogovim trnjem.

Iznenada su Nemci osuli vatru iz mitraljeza i majsera u izbezumljene seljake, koji su padalijedan preko drugog, kao pokoeno snoplje. Od 40 ljudi, samo su dvojica uspela, s tekim

ranama, da pobegnu sa stratita. To s Radosav Jeli i Velimir-Ciga urevi. Njih 38 pokosilisu nemaki mitraljezi.

Gust, crni dim, prekrio je celo selo, diui se iz kua koje su dogorevale i ruile se. Svojimljutim ukusom unosio je tugu u srca svih ljudi, koji su celu no gledali u plamene jezike kojiim odnose sve ono to su celog ivota stvarali ili nasledili od svojih predaka. Kuknjava ena idece, koji alili za svojim poginulima i svojim zapaljenim kuama, a koja je dolazila; svihdelova sela, slila se u jedan zavet i jednu optu zakletvu, da se neprij telj mora goniti i tuisvim sredstvima, sve do konanog osloboenja nae zemlje.

Nemci su 17. oktobra 1941. godine u Baevcu i Meljaku zapalili vie od 125 kua i drugihzgrada.

Do kraja oktobra nastavili su da pale sela i da ubijaju nedune seljake. Samo u toku 29. i 30.oktobra, ubili su jo 37 ljudi i to: u Barajevu 6, Lisoviu 9, Bodarevcu 4, Beljini 4 i VelikomBorku 14 ljudi.

Zapoeta 12. oktobra, nemaka kaznena ekspedicija u beogradskoj posavini bila je zavrena30. oktobra. Za to vreme Nemci su u ovom kraju ubili oko 400 ljudi, uglavnom nedunih civilai zapalili preko hiljadu kua i mnogo drugih zgrada. Pored ubijanja i paljenja, nemilosrdno supljakali sve vredne stvari po selima kroz koja su prolazili.

Partizani su tih dana bili u stalnom pokretu, svakodnevno su napadali nemake snage i na tajnain, sa manje ili vie uspeha, ometali i spreavali paljenje sela i ubijanje ljudi.

Posle ovih borbi, Drugi beogradski bataljon se povukao na teren Kosmaja, a potom je otiaoza Sandak, da bi 22. decembra 1941. godine, u malom bosanskom gradiu Rudo, prilikomformiranja Prve proleterske brigade, uao u njen sastav pod nazivom esti beogradskibataljon.

Nemaka ofanziva je u prvom redu imala za cilj da otera ili uniti jedinice Posavskogpartizanskog odreda od Beograda i juno od reke Save, Lipovike ume, Vrania, Barajeva,

21


22/89

Obrenovca i Uba, pa sve do Valjeva i apca. To im je delimino i uspelo krajem oktobra 1941.godine, jer se veina partizanskih jedinica povukla dublje u umadiju, a kasnije prela uBosnu.

Meutim, na ovom terenu ostao je Kosmajski partizanski odred, partizanski saradnici isimpatizeri, ostao je slobodarski srpski narod. Zato je okupator, zajedno sa domaimizdajnicima, preduzeo otre represalije protiv stanovnitva.

Pravljeni su spiskovi ljudi koji su bili u partizanima i svih onih koji su na bilo koji nainpomagali partizane. Ljudi su bez ikakvog razloga tueni, hapeni i sprovoeni u logore, sve saciljem zastraivanja i odvraanja seljaka od ustanka i revolucije.

Putem brojnih naredbi, obavetenja, saoptenja, upozorenja, tampe, radija, letaka itd.,okupator i njegove sluge su pretile graanima unitenjem, ako budu i dalje pomagalipartizane. To se vidi iz jednog kvislinkog letka sledee sadrine:

"Srbi,Zima je i snene vejavice su pred vratima, komunistiki razbojnici, koji se jo skrivaju poumama, pokuae da se spuste u selo, da bi tamo, u mirnim seljakim kuama, nali

sklonita i hrane.Nemaka oruana sila i vlada generala Nedia reena je da konano i zauvek istrebikomunistiku kugu u srpskom narodu. Zato nee dozvoliti da seljaci ove razbojnike skupljajuili na bilo koji nain pomau, kako bi komunisti u prolee nastavili svoja zloinaka dela.Stoga razloga stavlja se sledee do znanja:Ko prua ustanicima sklonita,Ko zataji mesto njihovog boravka,Ko im daje ivotne namirnice,Ko ih obavetava,Ko po njihovom nalogu vri akte sabotae,Ko ih na bilo kakav nain pomae,Bie i sam smatran pobunjenikom i kao takav streljan !"

U prolee 1942. godine, po nalogu Nedieve vlade, sresko naelstvo je zabranilo sve javneskupove, igranke, svadbe i vaare, s obrazloenjem, da se u tim prilikama, sakupljaju samokomunisti i neradnici, koje treba terati u logore i na rad u rudnike, a ne da se meusobno, naskupovima, povezuju i u selu ire komunistiku propagandu.

Uprkos ovoj zabrani, napredna omladina Vrania, organizovala je igranke u mestu zvanomJazine, daleko od oiju okupatorske vlasti. Na tim igrankama su svirali braa harmonikai Ilijai Milija Spasojevi iz Meljaka, koji su bili partizanski simpatizeri.

Na poetku ustanka ljudi su bili jedinstveni, svi su bili spremni da stupe u partizane i sa

pukom u ruci uvaju svoju kuu i svoje selo. Meutim, kada su se promenile okolnosti i kadaje pod pritiskom udruenih n prijateljskih snaga trebalo napustiti svoj rodni kraj i povlaiti sena neke druge nepoznate terene, a kue i porodice ostaviti na milost i nemilost neprijateljima,nije se bilo lako odluiti. Tim pre, to su jo uvek bili svei utisci i prizori paljenja sela isvirepog ubijanja civilnog stanovnitva od strane okupatora i domaih izdajnika.

22


23/89

Zato je posle prve neprijateljske ofanzive, kod do tada jedinstvenih ljudi, dolo do prvediferencijacije, na one partizane, koji su ostali u odredu i povukli se za Sandak, odnosnoBosnu. Drugu grupu ine oni, koji su po zadatku Partije, ili zato to su izgubili vezu sapartizanima, ostali kod svojih kua, ali su i dalje bili aktivni saradnici ili simpatizeri partizana.Treu grupu ine oni koji su se vratili svojim kuama, ali su se trudih da budu strogo neutralnii da ni pod kojim okolnostima ne stupe u kvislinke organizacije, koje su radile za okupatore.

I na kraju, bilo je nekoliko pojedinaca, koji su iz partizana otili u etnike. Bili su to uglavnomseoski lopovi, kockari i siledije, koji su meu prvima stupili u partizane, mislei da je tonaoruana seoska rulja, koja moe uz pretnju oruja, da pljaka, siluje i zlostavlja ostaleseljake.

Meutim, vrlo brzo su se uverili da su partizani izuzetno organizovana narodna vojska, u kojojje vladala gvozdena disciplina. Za ubran grozd, jabuku ili kruku, vrlo otro se kanjavalo, a zakrau, pljaku, silovanje bilo kakvo zlostavljanje graana, izricana je smrtna kazna.

Kada su ocenili da to nije vojska koja njima odgovara, napustili su partizane i otili prvo uetnike Koste Peanca, a zatim u etnike Drae Mihailovia.

Koristei smanjenu aktivnost partizana u prvoj polovini 1942. godine, etnici su intenzivnoradili na svom organizovanju. Uz svesrdnu podrku Nemaca i uz pomo Nedia i Ljotia, vrilisu snaan pritisak na ljude, pretnjama i represalijama terali seljake da stupe u etnike.Govorili su seljacima: ko ne stupi u etnike, bie uhapen i sproveden u koncentracioni logor,ili e ih Nemci pokupiti i oterati na Istoni front. I Nemci su, sa svoje strane, dali velikidoprinos organizovanju etnika ak su rasformirali etnike Koste Peanca, a ljude inaoruanje ustupili etnicma Drae Mihailovia, jer su verovali da e etnici moi da sesuprotstave pa tizanima i njima olakaju posao.

Uprkos svim nastojanjima i pretnjama udruenih neprijatelja, iz slobodarskog Vrania, za sveetiri ratne godine, u etnike Drae Mihailovia, dobrovoljno je stupilo samo petnaest do

dvadeset ljudi.Pored aktivnih etnika, postojali su jo etniki ideolozi, saradnici, simpatizeri i dounici, kojinisu bili u etnikim vojnim formacijama, ali su za narod bili mnogo opasniji od aktivnihetnika. Oni su odluivali ko treba da se batina, ubije, zakolje ili sprovede u koncentracionilogor, a etnici su to sa zadovoljstvom i bez pogovora izvravali.

Pojedini ugledni, imuni domaini verovatno su eleli da se posle rata vrati kralj i dinastija i dase sauva stari drutveni poredak, ne zato to je taj poredak bio dobar, ve zato to nisu znalita ih eka, ako na vlast dou komunisti. Jer, svata se prialo: da e komunisti, ukoliko douna vlast, ukinuti privatnu svojinu, poruiti crkve, ukinuti religiju i slave, da ne potuju porodicui rodbinu, da e se svi hraniti na jednom kazanu itd. Meutim, ni ti domaini ni pod kojim

uslovima nisu dozvolili svojim sinovima da stupe u etnike redove i da se u njima bore za tesvoje ciljeve, odnosno, za kralja i otadbinu, kako su to etnici isticali.

Zato ljudi nisu hteli u etnike, postoji najmanje dva objanjenja. Prvo, to su u etnike stupililjudi bez ugleda i morala i to su se ponaali kao razularena rulja. Umesto borbe protivokupatora, oni su se svojim siledijskim ponaanjem najvie borili protiv svog naroda i najviezla naneli ba tom svom narodu. Danima su jeli i pili, a narod je morao to da im obezbeuje

23


24/89

bez pogovora, jer ko im se bilo u emu suprotstavio, dobijao je od dvadesetpet do sto batina,a mnogi su zbog raznih sitnica i zaklani.

Zahtevali su da im se od hrane donosi samo peenje i gibanica, pa ih je narod zbog toganazvao "gibaniarima".

Siledijstvo, pljaka, silovanje, tua i zlostavljanje graana bila je normalna pojava. Vladao je

opti strah, ak su i simpatizeri etnika iveli u stalnom strahu, jer nikad nisu bili sigurni, akose zamere nekom znaajnijem etniku, da ih ovaj nee zaklati ili zaeleti da im siluje kerku ilienu.

Drugo, to se narod, iz dana u dan, sve vie uveravao da etnici sarauju sa okupatorom.Mnogi seljaci su videli da predsednik optine organizuje sastanke nemakih i etnikihkomandanata. Posle sastanka, postavljalo se jelo i pie i to naoigled graana. U mnogimborbama protiv partizana etnici su nastupali zajedno sa Nemcima, to su svi ljudi osuivalikao nacionalnu izdaju. Tim pre to su kod ljudi jo bila iva seanja na Prvi svetski rat izloine koje su poinili ti isti agresori nad srpskim narodom. Zbog goga to su etnici aktivnosaraivali sa okupatorom narod ih je mnogo vie mrzeo nego Nemce. Za Nemce se oduvek

znalo da su nam krvni neprijatelji, a etnici su bili nai, srpski izrodi.Tokom 1942. godine, izvrena je u Vraniu do kraja podela na malobrojne pristalice etnitva ina ogromnu veinu naroda koji je bio na strani partizana.

Ocenjujui opredeljenje i doprinos pojedinih sela u narodnooslobodilakom ratu, legendarnapartizanka, narodni heroj, Boidarka Damnjanovi - Kika, u svojoj knjizi Ja. i moji ratnidrugovi, pored ostalog kae: 'Postojala su sela koja su od poetka ustanka pa do kraja ratabila partizanska. Zvali su ih 'mala Moskva' ili 'Partizanska republika'. Takvo je bilo selo Vrani.Druga su to postajala kasnije, u toku rata. Svoju odanost borbi za slobodu skupo su plaalasurovom odmazdom od strane neprijatelja, ali se nikada nisu pokolebala ili pokorila, ak nionda kada su etnike bande u besu svoje nemoi stavljale pod no sve - od deteta u kolevci

do staraca u postelji."Pored ogromne veine ljudi koji su se opredelili za borbu protiv okupatora i narodnu revolucijui aktivno pomagali ustanak, u Vraniu su pos tojale itave porodice, koje su bile opredeljeneza partizane i iji su svi lg novi bili aktivno ukljueni u partizanski pokret.

Te porodice su, u tekim uslovima ilegalnog rada na neosloboenoj teritoriji, igrale vrloznaajnu ulogu. U tim kuama su drani partijski, skojevski i drugi sastanci na kojima sureavana vana pitanja, proraivan materijal, zauzimani stavovi, upoznavanja sa politikomsituacijom na terenu itd. Na punktove su donoeni i razmenjivani razni materijali i porukeizmeu politikih radnika i kurira.

Terenski politiki radnici su dolazili samo na one punktove koji su bili najprovereniji inajsigurniji za izvrenje takvih specijalnih zadataka, to podrazumeva da svi lanovi teporodice rade za narodnooslobodilaki pokret.

Takvih je porodica bilo dosta, ali treba pomenuti bar one karakteristine:

Posebno treba istai pop Boru Gavrilovia i njegovu enu Zorku koji su se jo 1941. godineopredelili za aktivnu saradnju sa partizanima. A u leto 1943. godine odlaze u Kosmajski

24


25/89

partizanski odred. Pop je ovim inom najoiglednije osudio etniku izdaju i svojim primerompokazao drugim ljudima gde im je mesto, ako ele da sauvaju ast i dostojanstvo pravihSrba.

Porodica Stevana Pantia je karakteristina, po brojnosti, ugledu i po najveem broju rtava,ne samo u Vraniu nego u celoj Srbiji.

Deda Joksim, Stevanov otac, roen je 1856. godine, osnovnu kolu zavrio je u selu Vraniusa odlinim uspehom, a zbog svoje prirodne obdarenosti i inteligencije bio je jedan odnajpismenijih ljudi tog vremena u ovom kraju.

Joksima su, kao pismenog i pravinog oveka, ljudi iz Vrania, ali i iz celog sreza, uzimali zapredsednika Izbranog suda kada su delili imovinu, jer su svi u njega imali neogranienopoverenje.

Sva etiri sina Joksim je poslao u Prvi svetski rat, a trojica se nisu vratili. Junaki su pali nabojnom polju, branei ast i ponos svoje domovine. Samo se najstariji sin Stevan vratio kui,posle svega to je doiveo i preiveo na Ceru, Kolubari, povlaenju preko Albanije i probojuSolunskog fronta. Nosilac je Albanske spomenice, a za vojnike zasluge i ispoljenu hrabrost

dobio je mnoga priznanja i odlikovanja.Na prvim izborima posle Prvog svetskog rata 1920. godine, Stevan sa jo 80 najuglednijihdomaina iz sela glasao za komunistikog kandidata.

Takav rezultat je neprijatno iznenadio sve druge partije i stranke, jer je postignut bez ijednerei agitacije u predizbornoj kampanji, u prilog komunistikog kandidata.

Ovih osamdesetak uglednih domaina u selu bili su okosnica i pokretai svih naprednihstremljenja i ideja u narednih pola veka Oni su svojim delom i svojim ivotima istorijskiobeleili najtei ali i najslav ji period u ivotu ovog sela.

Steva je zajedno sa drugim naprednim domainima osnovao zemljoradniku i zdravstvenu

zadrugu. A poto je uivao veliki ugled i poverenje zadrugara, biran je vie puta zapredsednika i jedne i druge zadruge.

Steva je imao tri sina, koji su se izmeu dva svetska rata oenili i zasnovali svoje porodice.Milijan je imao petoro dece, Jovan dva sina i Dragomir jednog. Ukupno njih sedamnaest ivelisu harmonino u porodino, u zadruzi iji je domain bio Stevan, poto je Joksim ve bioostareo i bolestan. Milijan i Jovan zavrili su osnovnu kolu, a Dragomir gimnaziju sanajboljom ocenom u svojoj klasi. Vrlo rano je pristupio naprednom omladinskom pokretu iprihvatio marksistike ideje o razvoju partije i drutva. Dragomir je u domainstvo uneo nizsavremenih novina, od savremene obrade zemlje, do naina odevanja, ishrane i higijene. Celaporodica se trudila da prihvati sve to je novo i napredno, a i da zadri ono to dotadanjem

radu i ponaanju bilo dobro i kroz praksu provereno. Oset^ dd novi ritam, sreno su spojeninovo znanje sa starom praksom i tradicijom koja je oduvek negovana u ovoj porodici.

Pored toga to su njihove njive, vonjaci i vinogradi, bili na vreme obraeni i to su se bavilistoarstvom i povrtarstvom, oni su obavljali i sve druge zanate. Praktino, oni su pravili sveto njima treba od drveta, gvoa, lima, koe i tofa.

25


26/89

Porodica Panti ivela je kao jedno dobro organizovano pelinje drutvo, svaki je lan znao iobavljao svoj deo posla, postojao je i negovao se kult rada i potenja. Zato su uivaliogroman ugled u selu.

Uoi rata, vrene su pripreme da se zadruga podeli. Pored stare, napravljena je nova kua ivrene su intenzivne pripreme da se napravi jo jedna kua, ime bi se stvorili uslovi zapodelu. Meutim, izbio je rat. Jovan je pao u zarobljenitvo, pa je Steva jednog dana sakupioporodicu i rekao, da ne bi trebalo da se dele dok traje rat, ve da ostanu svi zajedno dok seJovan ne vrati iz zarobljenitva. Ovaj Stevin predlog porodica je sa razumevanjem prihvatila.

Ova brojna i ugledna porodica dala je ogroman doprinos na organizovanju i razvoju ustanka uselu Vraniu, bila je znaajan partizanski punkt i svojim primerom znaajno uticala na drugeda se opredele za NOP.

Iz porodice Dragutina Triia, sin Ljubivoje - Buca bio je jedan od organizatora ustanka uVraniu. Poginuo je 21. januara 1942. godine na Pjenovcu - Romanija. Drugi sin Dragoljub,kao partizan, ranjen je 28. oktobra 1941. godine u Velikom Borku, zarobljen od etnika i poslenekoliko dana streljan u Maloj Motanici. A Dragutin je preiveo sve strahote Banjikog

logora.Porodica Milice Marinkovi bila je glavni punkt za vezu sa Kosmajskim partizanskim odredom.Otac Trifun ubijen je u koncentracionom logoru Mauthauzen, majka Ljubinka i Milica bile su ulogoru na Banjici.

U porodici Milijana Matia sin ivota je borac od 1941. godine, Milijan hapen od specijalnepolicije, teran u logor na Banjicu, a etnici su mu nekoliko puta ubacivali razorne bombe ukuu.

Porodica Duana oria: brat Milisav - Zoka, lan KPJ od 1928. godine, borac od 1941.godine, poginuo od strane etnika 24. oktobra 1941. godine u selu Leskovcu.

Porodica Petra Matia je cela bila partizanska. Sin Milan zarobljen je 1943. godine kao boracKosmajskog odreda od strane etnika Drae Mihailovia, pa ustupljen Nemcima; jedno vremeje proveo u logoru na Banjici, a zatim je obeen u selu umiu kod Kragujevca.

Porodica Marka Radosavljevia, preko sina ivana, dala je znaajan doprinos organizovanju iirenju ustanka na ovom podruju.

Porodica Ilije Jelia: sin Milinko, organizator ustanka, borac od 1941, lan KPJ od 1941,poginuo 14. februara 1942. godine u Foi. Drugi sin, Jeli Milovan, borac Kosmajskog odreda,poginuo 31. oktobra 1943. godine u Baevcu, u borbi protiv etnika. Ilija, kao boracKosmajskog odreda, zarobljen od etnika 1944. godine i zaklan u selu. Ilijina supruga i keriprole su kroz koncentracioni logor na Banjici.

Porodica Joksi Tihomira bila je aktivno ukljuena u NOP, a sin Boko zaklan je 20. decembra1943. godine od etnika Drae Mihailovia.

Cela porodica edomira oinevia bila je ukljuena u NOB, a on je kao borac Kosmajskogodreda poginuo 21. novembra 1943. godine, u selu Selevcu, u borbi sa etnicima DraeMihailovia.

26


27/89

Radovanovi Spasoje, borac od 1941. godine, a cela porodica aktivno saraivala sapartizanima.

Porodica Mihailovi Ivana aktivno je uestvovala u NOB-u. Sin Bogoljub, borac Kosmajskogodreda, zarobljen od etnika u septembru 1943. godine, sproveden u logor na Banjicu iobeen u selu umiu kod Kragujevca. Mlai sin Bogosav poginuo na Sremskom frontu. Ivantuen, proganjan i hapen.

Stepanovi Tihomir - Tika, borac od 1941. godine, preiveo je rat, a cela njegova porodica,zbog saradnje sa partizanima, poklana 20. decembra 1943. odine.

Svi lanovi porodice Todorovi Mirka pomagali su partizane. Mirko je zaklan od etnika 20.decembra 1943. godine, a sin Slobodan, borac Kosmajskog odreda, poginuo je prilikomosloboenja Vinkovaca 1945. godine.

Porodica Marka Mitrovia nesebino je pomagala partizane. Markov brat ura poginuo je unovembru 1942. godine, kao borac Prve proleterske brigade, u Kljuu - Bosna A Marko, sasvim lanovima porodice, zaklan je 20. decembra 1943. godine.

Znaajan doprinos razvoju i irenju NOB-a dale su i sledee porodice: Joksi ivane, IliMilivoja, Popovi Velisava, Savi Mirka, Todorovi (Marka) Miodraga, Todorovi (Spasoja)Miodraga, Jeli D. Milutina, oinevi Zorke, Popovi Boka, Aleksi Dragie i PopoviRadivoja.

Mnogi su u toj borbi dali sve to su imali, dali su svoje ivote i ivote svojih porodica.

27


28/89

(IV) ETNICI

Sve vreme rata partizani su blago i humano postupali prema zarobljenim andarmima,etnicima i nedievcima. Smatrali su da su ti ljudi moda zbog zablude ili straha krenulistranputicom u izdaju, da ih treba odvratiti od tog puta i privoleti da se prikljue partizanimaili bar idu svojim kuama. Zato su ih samo razoruavali, neke ak i po nekoliko puta, i putalikuama. Slino su postupali i sa predsednicima optina i optinskim upravama koje su radileza Nemce. esto im je zabranjivan rad, oduzimani peati i saoptavano da vie ne dolaze uoptinu, ali niko fiziki nije zlostavljan ili likvidiran.

Samo izuzetno, kad je neko svojim postupkom izdaje lino doprineo stradanju partizana ilinjihovih porodica, partizani su takvog izdajnika osuivali na smrt i likvidirali. Jedan od takvihsluajeva bio je edomir Joksi iz Vrania. Naime, partizani su znali da eda uruje saetnicima i vie puta su ga upozoravali da to ne ini. Meutim, on se pravdao da to nije tanoi da i on eli da radi za partizane. Da bi ga proverili, partizani su mu poverili jedan sasvim

beznaajan zadatak, koji je on sa jo dva druga izvrio, a zatim je svoja dva druga prijavioetnicima, koji su ih zaklali. Posle toga, eda se otvoreno stavio na stranu etnika, njega je zaetniki pokret zavrbovao etniki komandant Spasoje Drenjanin - Zeka, sa kojim se od prerata poznavao, jer se u njegovoj kafani u Obrenovcu esto kockao i pravio kavge.

Partizani su preko jednog zarobljenog etnika saznali da Zeka i eda pripremaju likvidaciju jonekih partizanskih saradnika u Vraniu. Zato su morali brzo da reaguju.

Vojni sud Kosmajskog odreda osudio je edu na smrt streljanjem. Za izvrenje smrtne kazneodreena je jedna grupa partizana na elu sa komandirom ete Golubom Paunoviem izKamendola.

Kada su, 20. maja 1943. godine, partizani doli da izvre postavljeni zadatak, nisu znali da sekod ede nalazi etniki komanant Zeka sa pratiocima, pa su rutinski zakucali na vrata ipozvali edu da izae. Na vratima se pojavila edina supruga i kazala da on nije u kui, ve utali.

etnici, kada su uli da se u dvoritu nalaze partizani, prekinuli su kartanje i pripremili se zaodbranu.

28


29/89

Meutim, komandir je i dalje mislio da se samo eda nalazi u tali, pa je slobodno priaovratima i pozvao ga na predaju. Poto se niko nije javljao pokuao je da otvori vrata, ali suona bila vrsto iznutra poduprta, Kada je pokuao telom da ih otvori, iz tale su odjeknulipucnji koji su ga pokosili. Komandir se poslednjom snagom odvojio od tale, poao premapartizanima i pre nego to je pao doviknuo: "Pucajte drugovi, banda je u tali". Partizani subili dobro rasporeeni, ali im je reeno da ne pucaju bez komande. Sada su iz svih oruja

osuli paljbu na vrata i prozore tale. Iz tale nije prestajao otpor. Ozlojeeni partizani zbogpoginulog komandira u sledeem naletu zasuli su talu bombama. Od strahovite detonacijezemlja je drhtala, tala se ruila, otpora vie nije bilo. Mislei da u tali vie nema ivih,partizani su napustili dvorite.

Kada se sve utialo, Zeka, koji se bio na vreme sakrio iza velik hrastovih kaca i nije bioizloen kurumima i gelerima bombi, izvukao se polako i konstatovao da je samo lake ranjenu ruku. Pogledao je oko sebe, u razruenoj tali, pored izginulih konja, leali su nepominieda i dva njegova pratioca.

Uplaen, kao divlja zver, trudio se da to pre napusti selo Vrani. jer se, po ko zna koji put,uverio da etnici u njemu nemaju ta da trae, Vrani je bio i ostao partizansko mesto.

- Zapamtie oni Zeku. Sve ih treba poklati bez milosti. Ako treba celo selo emo poklati,ponavljao je u sebi pretnju ozlojeeni Zeka, dok je odlazio iz sela.

Ova nespretno izvedena partizanska akcija, u kojoj je bespotrebno poginuo PaunoviGoluban, komandir partizanske ete, a preiveo osvetoljubivi etniki komandant Zeka, imala

je vrlo tragine posledice po graane Vrania.

29


30/89

(V) SUKOBI

U1943. godini, dolo je do naglog brojnog poveanja i jaanja Kosmajskog partizanskogodreda, ali i do velikih represalija udruenih neprijatelja.

Posebno su se isticali agenti specijalne policije. Progonima, hapenjem, zverskim muenjem,ubijanjem i teranjem u logor uhvaenih graana i rodoljuba, oni su nastojali da razbijuorganizaciju NOP-a na terenu i zastrae ljude, da ne pomau pokret.

U tom smislu, specijalna policija je 1943. godine, izvrila nekoliko veih racija u Posavini,naroito u selima Vraniu, Barajevu, Baevcu, Umci i Peanima.

U nekoliko sprovedenih racija, specijalna policija je u Vraniu uhvatila i u logor oterala:

Marinkovi Trifuna, Marinkovi Ljubinku, Marinkovi Milicu, Trii Dragutina, ori Milivoja,Mati Petra, Trii Ljubomira, Koji Milijana, Mati Milijana, Nenadovi Dragoljuba, oineviMilivoja, Mihailovi Ivana, Jeli Dragu, Jeli Olgu, Jeli Miloranku, Trii Iliju, Popovi Mihaila,Todorovi Miodraga, Popovi ora, Popovi Dragoljuba, Ili M. ivotu, Joksi V. Radoja iJoksi Vitomira.

I etnici su izuzetno pojaali teror, sa ciljem da uvrste svoju organizaciju i prisile to vei brojseljaka da stupi u etnike. Seriju zloina su zapoeli 11. avgusta 1943. godine, kada suuhvatili po pet ljudi iz Konatica i Poljana i oterali u selo Milorce, gde su ih sasluavali, muili ina kraju zaklali. Sutradan su uhapsili pet ljudi iz Stepojevca i odveli u selo Trnjani, gde su ihposle sasluanja i muenja zverski ubili.

Posle jo nekoliko izvrenih zloina, batinajui seljake, uspeli su da izvre deliminu prisilnumobilizaciju u Jasenku, Bariu, Misloinu, Draevcu i Konaticama.

Meutim, sa Vraniem nije ilo onako kako su etnici mislili i eleli. Niko nije hteo u etnike, nimilom, ni silom. Zato su oni smatrali da je najbolje "ubeivanje" ako se pokolju svi oni koji susimpatisali i pomagali NOP i partizane.

30


31/89

Partija je pozvala komuniste, skojevce i ostale saradnike, simpatizere i rodoljube da stupe uKosmajski partizanski odred. Time je parirala etnikim zloinima, prisilnoj mobilizaciji ibesomunoj propagandi i pretnjama, u kojima su sa oduevljenjem tvrdili da e Nemakapobediti Sovjetski Savez i poraziti Crvenu armiju, da su komunisti ve uniteni, a da e senemilosrdno obraunati sa ostacima poslednjih komunistikih bandi, da e popaliti, poubijati isravniti sa zemljom sva sela koja pomau partizane itd.

Odazivajui se pozivu, pored svih etnikih zloina i pretnji, etrnaest ljudi iz Vrania stupilo jetada u partizane, to je izazvalo pravi ok u etnikim redovima. U partizane su tada stupili:Jeli Ilija, Jeli Milovan, Mihailovi Bogoljub, Popovi Boko, Mati Milan, Todorovi Slobodan,Gavrilovi Borivoje, Popovi Velisav, oinevi edomir, Ga rilovi Zorka, Petrovi Zlatomir,Jeli Milutin, Mikovi Nikola- Nina, izbeglica iz Slavonije i ore Grk.

Na podruju Vrania su, u toku 1943. godine voene jedna manja i dve vee borbe izmeupartizana Kosmajskog odreda i etnika Drae Mihailovia.

1. septembra 1943. godine, Prva eta Kosmajskog partizanskog odreda sukobila se napodruju Vrania sa nedievcima i etnicima, koji su se posle prvog juria partizana razbeali,

pre nego to je do prave borbe i dolo.Uvee 7. septembra, partizani su ponovo doli u Vrani i smestili se u zaselak ukovac.

Rano ujutro, jedan etniki saradnik otiao je na Umku i obavestio sreskog naelnika i Nemceda su partizani doli u Vrani. Rekao je gde su smestili, koliko ih ima i kako su naoruani. SaUmke su tog etnika uputili u Jasenak kod Ilije olakovia, da obavesti etnikog komandantaZeku o dolasku partizana u Vrani. Obaveteni o partizanima, odmah su se organizovalietnici, nedievci i specijalna policija i zajedno krenuli na Vrani iz pravca Obrenovaca.

Partizani su oekivali napad neprijatelja, pa su na vreme zauzeli poloaje na periferiji sela, namestu zvanom Vis.

U 14 asova naiao je streljaki stroj udruenih neprijatelja. Partizani su ih pustili da priurelativno blizu, a onda su osuli iz svih oruja.

Borba je trajala do uvee. etnici i nedievci nisu se usuivali krenu u napad, ostali suprikovani za zemlju i koristili su svako zatije da bolje zatite ili povuku nazad.

Kada su partizani krajem dana izvrili juri, neprijatelji su u paninom begu odstupili premaObrenovcu. Partizani su u toku noi, preko Velikog Borka, otili za Kosmaj.

Samo etiri dana kasnije, 11. septembra 1943. godine, Vrani su opkolili udrueni neprijatelji:etnici, nedievci, ljotievci i snage specijalne policije. Krenuli su na ovo slobodarsko selo, dase svete za sve kukavike poraze u borbi sa partizanima. Ove poznate kukavice svoju"hrabrost" su ispoljile nad golorukim narodom.

Toga dana ubijali su, pljakali, hapsili i zlostavljali saradnike simpatizere NOP-a, ali i sve drugepotene graane, samo zato to su vole partizane, i to su iz dna due mrzeli etnike iosuivali njihovu izdaju.

Jedna grupa etnika se u opkoljavanju Vrania kretala iz pravca Jasenka. Toga dana Milivoje -Mile Koji, poao je nekim poslom u svoju njivu koja je bila na toj strani.

31


32/89

Mile je bio siromaan, dobroduan i nepismen ovek. Ni u ta nije meao. Politikom se nikadanije bavio. Bio je izuzetno radan i vredan. Radio je sve najtee poslove: uiavao skladove,trebio panjeve, kopao kanale, meao blato i plevu i pravio erpi ljudima za kue.

Mile je bio vesele prirode, kud god je iao on je tiho pevuio. Nikoga nikad nije mrzeo, a injega su svi ljudi voleli.

Jednom je Stevan Panti, sluajui Mila kako peva, rekao svojim ukuanima - ako iko preiviovaj strani rat bie to Mile. Jer, njega niko nee dirati. Tako je mislio Steva, tako su mislili isvi poteni ljudi u selu, ali, naalost, zloglasni etnici nisu tako mislili.

Kada su etnici ugledali Mila, koji ne slutei nikakvu opasnost, ide pravo na njihove cevi, reilisu da se nad njim iivljavaju.

-Hajde, Ljubomire Filipoviu, pokai se, stalno se hvali da si najbolji strelac u Misloinu, sadima prilike da se istakne i da ustreli jednu krupnu zver. Podigne majser i jedan komunistamanje.

-A ta ako nije komunista, pita drugi etnik?

-Kako nije, u Vraniu su svi komunisti, njih treba ubijati redom. Da si ih samo video pre etiridana, kada smo odstupali od partizana, samo to nisu lupali u kante za nama.

-Hajde, Ljubo, poalji ga bogu na istinu.

-Gledajte kako e da odskoi kad ga izreetam, ree Ljubomir i podie majser. Dugo niani.

-Stani, ne pucaj - ree Nikola. Pa ja ovog oveka poznajem. To je Duankin mu, najasenaki zet. On je miran i povuen ovek. Nije komunista, ja ga lino poznajem, dolazio je ugoste kod ora orevia, to mu je starac, ja sam sa njim razgovarao, Duanka je mojakominica.

-Ostavi se pria, Nikola, ta me briga to je on jasenaki zet, mi iz Misloina neemo da se

sreemo sa komunistima iz Vrania. Bio on komunista ili ne, samo zato to je iz Vrania, trebada bude ubijen. I ne ekajui saglasnost ostalih etnika, mirno podie majser, kao da je nanekoj vojnoj vebi i zatee oroz. Potesom se razlee dugi rafal. Kia metaka pokosi nesrenogMila. On se zatetura, mahinalno poe jo nekoliko koraka i svom teinom pade na suncemopaljenu jesenju travu, a da nikad nee saznati ni ko, ni zato ga ubi. Iza sebe, Mile je ostavioenu i dvoje male dece.

etnici su produili dalje u selo, gde su zajedno sa drugim grupama etnika pretresali kue,pljakali imovinu i bez razloga tukli mnoge graane. Toga dana, specijalna policija je u seluuhapsila desetak partizanskih simpatizera i oterala ih prvo na Umku, a zatim u logor naBanjicu.

Za ubistvo Koji Milivoja - Mila, Vojni sud u Kragujevcu u martu 1945. godine, je osudioFilipovi Ljubomira na kaznu smrti streljanjem, koja je preinaena na dvadeset godina robije.

A izdrao je samo osam godina.

Jedna od veih borbi izmeu partizana i etnika, na ovom terenu, odigrala se 31. oktobra1943. godine, u selu Baevcu.

32


33/89

Uvee, 30. oktobra, etnici su pobegli iz Barajeva od partizana, i doli u Baevac, gde sunaredili da se spremi veera za pet stotina etnika. Hvalili su se kako su razbili partizane uBarajevu, a sutra e ii da ih dotuku.

U Baevcu se tada nalazila etnika Posavska brigada Avalskog korpusa, pod komandomKoste Marinkovia i jedan bataljon posavsko-tamnavskih etnika. Sa brigadom je bio ikomandant Avalskog korpusa, major Trifkovi. Ukupne snage etnika u Baevcu brojale suzaista oko pet stotina ljudi.Stalni uspesi Kosmajskog i umadijskog odreda i sve iri i sve vei razvoj ustanka u umadijiimali su, izmeu ostalog, za posledicu veliki priliv novih boraca u partizanske odrede, to jeomoguilo stvaranje novih vojnih formacija, od kojih je 5. oktobra 1943. godine, na planiniBukulji, formirana Prva umadijska partizanska brigada, iji je komandant bio RadivojeJovanovi - Bradonja, a komesar Sveta Popovi.

Sa brigadom su tada u Barajevu bili umadijski i Kosmajski odred i jedan bataljon sremskihpartizana, ukupno oko pet stotina ljudi.

Polazni poloaj partizana pre razvijanja za napad, bila je kosa izmeu Bagrdana i Baevca.

Da bi onemoguili etnike da brzo pobegnu i napuste bojite, partizani su primenili novutaktiku. Snage brigade kretale su se dosta usporeno glavnim pravcem napada, to je stvaraloiluziju kod etnika da su partizani slabi i neodluni. Za to vreme, Kosmajski odred je ubrzanimmarom preao preko Guncata i Meljaka i zauzeo poloaj izmeu Vrania i Baevca. U istovreme, umadijski odred i deo Sremskog bataljona su preko Bodarevca izbili na boraki Vis.

Glavna borba zapoela je u 10 asova, a u 14 asova dostigla je vrhunac. Kreui se iz pravcaBarajeva, partizani su vrlo uspeno gonili etnike taman kada su se oni, po obiaju, spremalina beg, u akciju su stupili boni odredi. Nastao je neopisivi mete. etnici su bezuspenopokuavali da s izvuku iz partizanskog obrua, trpei znatne gubitke.

Tek oko 16 asova uspeli su da se probiju prema iljakovcu, gde obru nije bio sasvimzatvoren.

Oko 16 asova borba je zavrena. Zarobljeno je preko 80, a ubijeno dd etnika, dok je veibroj ranjen. Meu poginulim etnicima bilo je i nekoliko etnikih komandanata.

Partizani su imali deset poginulih. Meu poginulima bio je i Milovan Jeli, sin Ilije Jelia izVrania.

Posle borbe u Baevcu i velikih gubitaka, etnici su bili oamueni i okirani. Njima se inilo daje u ovoj borbi uestvovalo "nekoliko hiljada partizana" i da su "partizani poli da zauzmuBeograd".

Posle poraza etnika u Baevcu, u narodu se govorilo da je to "etniki Staljingrad".* * *

Sledea borba u Vraniu odigrala se 15. novembra 1943. godine. Partizani su u toku noi doliu Vrani i smestili se u jednu kuu u centru sela. Namera partizana je bila viestruka - da seosujeti jedna grupa etnika koji su se bili toliko osilili, da su svakodnevno tukli, muili i

33


34/89

zlostavljali nedune seljake, da odre narodni zbor i podignu kod naroda moral i veru ukonanu pobedu partizana.

Patrole su jo u ranim jutarnjim asovima privele jednu grupicu etnika u tab na sasluanje.Da bi se postigao bolji psiholoki efekat, pored etnika, priveden je u tab na sasluanje i

jedan broj bogatijih ljudi u selu.

Posle sasluanja, seljaci i jedan broj etnika puteni su svojim kuama, ali su oni izrazili eljuda ostanu na zboru i priredbi.

Tri etnika, ija je izdaja dokazana, partizanski sud je osudio na smrt.

Partizanski zbor je zakazan za 14 sati. Svet se brzo okupljao na raskru u centru sela. Svi sueleli da dou, da vide i uju partizane, o kojima su se u selu ve priale legende. Prvigovornik bio je Mile Seljak. On se mirno obratio masi:

- "Drugovi! Mi, kosmajski borci, doli smo u Vrani, da dokaemo etnikoj bandi da nismouniteni i da partizani jo ive i uspeno ratuju protiv okupatora i njegovih slugu. Naa borbaprima sve rodoljube koji vole svoju zemlju i ele njeno osloboenje. Vi ste na sopstvenoj koiosetili etniki zloin. Gibanica i nasilje - to su ideje vodilje Drainog pokreta.

Oni od nas samo kukaviki bee. Nigde da prihvate borbu. Specijalisti su samo za muenjenevinih i bespomonih ena i dece. Ali narodni sud nee izbei, pogaziemo mi tu upavurulju."

Posle njega za govornicu je izaao Laza Pandurovi. U izlaganju se oseala umenost i rutinapolitikog radnika.

- "Dragi drugovi, naa borba je borba radnika i seljaka Nije u pitanju samo okupator. Mi seborimo za jedno novo ureenje, za jedno pravednije drutvo, u kome nee biti eksploatacije iponienja siromanih. Svi e uivati ista prava u pogledu kolovanja, leenja, zapoljavanja isocijalnog zbrinjavanja. Da bismo ovo postigli, potrebno je da se svi ukljuimo u

narodnoslobodilaku borbu, kako bismo to pre izvojevali slobodu".Posle zbora, za okupljeni narod odrana je kratka prigodna priredba, bili su to kratki, aljiviskeevi i recitacije iz partizanskog ivota

Kada se priredba zavravala iznenada su zatektali mitraljezi.

Laza je zamolio okupljeni narod da se, bez panike, privremeno skloni u popreni seoski put,koji je bio znatno nii od ostalog terena i predstavljao odlian zaklon od neprijateljskihkuruma.

Partizani su mirno uzeli oruje i u borbenom poretku krenuli prema neprijatelju.

* * *To jutro kada su partizani doli u Vrani, dva partizana su ila prema Rai kraju i uzgredobavetavali graane da e se popodne u centru sela odrati partizanski zbor. Ne sluteinikakvu opasnost, borci su u Rai kraju uli u jedan duan, spustili oruje na tezgu i mirnokupovali neke sitnice.

34


35/89


36/89

Narod je, zaklonjen iza prozora svojih kua, sluao ove aljive partizanske komande i gledaokako vie od hiljadu etnika bezglavo bei ispred aice partizana, koji su ih tako lako gonili,kao da je u pitanju neka mir dopska vojna veba, a ne pravi rat.

Partizani su etnike gonili nekoliko kilometara, a onda se vratili. Nakon odmora, kasno uveesu napustili Vrani. Na ispraaju je bilo mnogo graana, koji su zaeleli da partizani eedolaze u selo i spree etniki teror. Oduevljeni uspehom borbe i doekom kod seljaka,partizani su, prilikom odlaska, slono zapevali partizansku pesmu: Po umama i gorama naezemlje ponosne, idu ete partizana, slavu borbe pronose. A zatim su nastavili pesmu:

Kompartijo nae rosno cvee, ceo narod za tobom se kree Dugo se gromka pesma orilaselom, dok je kolona slavnih partizana polako odlazila u neke nove borbe i nove pobede.

Borba u Vraniu imala je veliki odjek kod naroda, bez obzira na relativno mali broj rtava -jedan mrtav i nekoliko ranjenih etnika - jer su etnici vrlo brzo pobegli.

Pobeda partizana je bila izuzetno znaajna, kako vojniki, tako i po-litiki. Danima su ljudi uselu priali kako je mala grupica partizana razju-rila vie od hiljadu bradonja.

O dolasku partizana u Vrani, sresko naelstvo je odmah obavestilo nemaku komandu uObrenovcu, svojom depeom, br. 14677, u kojoj se izmeu ostalog kae:

" Jutros oko 5 asova jedna vea grupa partizana od 250 - 300 na broju dola je u seloVrani, stop. U vezi moga telefonskog razgovora od danas, molim najhitnije uputite u napredoznaeno mesto jedno jae nemako udarno odeljenje radi ienja terena stop."

Koliko su se kvislinzi uplaili od kretanja partizanskog odreda po Posavini, vidi se i iz sledeegneprijateljskog dokumenta:

"Okruno naelstvo okruga beogradskogk broj 315/1943Beograd

Ministarstvo unutranjih poslova(Odeljenje dravne bezbednosti)... 15. novembra tg. jedna grupa komunista od oko 500 bandita, bila je u Vraniu(s) u komese oko 15 asova ula pucnjava. Pretila je opasnost da oko 17 asova napadnu na Umku".

U prvom neprijateljskom dokumentu se govori o 250-300 partizana, a u drugom o 500bandita A u Vraniu je u stvari bilo oko 50 do 60 partizana.

Zato su neprijatelji uveliavali broj i snagu partizana, postoji verovatno vie razloga. Prvirazlog je strah. I sama pojava partizana kod njih je stvarala takav panian strah da su oni od

jedne operativne grupe videli stotine, pa i hiljade partizana

Drugo, prikazivali su veliki broj partizana da bi pravdali svoje poraze, jer kako priznati da jejedna grupa od 50 do 60 partizana porazila vojnu formaciju od hiljadu etnika.

Tree, da bi od Nemaca dobili to veu koliinu oruja i municije, i da bi ih ubedili da sevojniki vie i ee angauju, morali su da prreuveliavaju broj, snagu i opasnost, koja pretiod strane partizana.

36


37/89

Ova preuveliavanja su, na neki nain, odgovarala i partizanima i njihovim saradnicima isimpatizerima. Prialo se da partizana ima k'o na gori lista, da su do zuba naoruani, da ihorujem snabdevaju i Rusi i Englezi. O podvizima partizana kruile su mnoge legende. Usvakoj partizanki, narod i neprijatelj video je legendarnu Kiku. I najmanja partizanska akcijanailazila je na stostruki odjek, to je partizanima i narodu dizalo moral i davalo snagu daistraju do konane pobede. Od desetak, narod je video sto partizana, pa je tako i nastala

partizanska pesma: Kol'ko ima na Kosmaju grana, joje vie mladih partizana. Kol'ko ima nagranama lista, jo je vie mladih komunista. Uspesi partizana i sve iri razvojnarodnooslobodilake borbe na ovom terenu, u neposrednoj blizini Beograda, ozlojedili su nesamo ovdanje etnike komandante, ve i samog Drau Mihailovia. Nezadovoljan ovakvimrazvojem dogaaja, Draa Mihailovi je oktobra 1943. godine poslao nareenje svojimkomandantima u umadiji, da stave pod svoju komandu krajeve oko grada, ukljuujui tu ibeogradsku Posavinu, u kome se, izmeu ostalog, kae: "Na Avalski korpus, sa srezovimaGrocka, Vraar i Umka, spava dubokim snom. Na svim oblastima u neposrednoj bliziniBeograda nakotili su se komunisti i njihovi simpatizeri. Nareuje se komandantima i to:majoru Mihailu Jovanoviu, kapetanu Lazoviu, kapetanu Nikoli Kalabiu, komandantuKolubarskog korpusa Komareviu i Rudnikom korpusu da najenerginije sa juga na sever,istei usput i sve srezove, oiste naroito Srez kosmajski, a naroito je vano to pre oistitisrezove Grocka i Umka".

U nareenju se govori i o neuspesima etnika u borbi protiv partizana i na kraju preti:

"... Eto, to je dosadanji rezultat vaeg rada. Ne moe vie tako dalje. Sve u da vasposmenjujem, a ceo Avalski korpus u da rasturim."

Krajem oktobra Draa je svoju pretnju ispunio, postavio je kap. Blau Vukevia zakomandanta Avalskog korpusa. Ali je on, prilikom dolaska da preuzme novu dunost poginuou selu Duini, u borbi protiv partizana. Tako je Trifkovi i dalje ostao komandant Avalskogkorpusa.

Kada je Prva umadijska brigada, sa Kosmajskim i umadijskim odredom, prokrstarila ovimkrajem, razbila i potukla etnike i razdgdd Avalski korpus, etnici su, jo nedotueni smiljalinove zloinake planove. Prezreni od naroda i nemoni da se uspeno bore protiv partizana,oni su, kao i osta

Documents

Zločini Generala Draže Mihailovića nad Srbima