ZLOSTAVLJANJE DECE I NASILJE U PORODICI - ANALIZE … · Treci deokontroliıe državne propise (US statuti) koji se odnose na —propust da žaıtitiﬁ i proucava razlicite pristupe

ZLOSTAVLJANJE DECE I NASILJE U PORODICI - ANALIZE PRAVNIH ODREDBI I SUDSKIH PROCESA;

PRIKAZ JEDNOG SUDSKOG VEäTACENJA

POGLAVLJE IPUALANI ENOS: Istraûivanje sudenja pretucenih majki ––––––––––––––––––––––––––– 5

REJCEL VENIER: Prava roditelja i najbolji interes za dete –––––––––––––––––––––– 35

HAUARD A. DEJVIDSON: Zlostavljanje dece i nasilje u porodici –––––––––––––––– 61

RICARD Dû. GELES: Javna politika o intimnom nasilju i zloupotrebi dece –––– 73

POGLAVLJE IIEvan Stark: Uskracivanje zaötite –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 59

3Zb

irka

tek

stov

a

4 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 3

POGLAVLJE I

Svi tekstovi u ovom delu Zbirke odnose se na istaûivanje veza izmedu zlostavljanja i zanemari-vanja dece i zlostavljanja njihovih majki od starne partnera, koji su ocevi, ili vröe funkciju oca.

Istraûivanja pogreöne primene zakonske odredbe Ñpropust da zaötitiî uvrstile smo u ovu zbirkutekstova da bismo ilustrovale kako cak i dobra, ali medusobno izolovana zakonska reöenja, uz tip-icne predrsude svakog druötva o zlostavljanim ûenama, mogu da prouzrokuju citav niz nepraved-nih institucionalnih postupaka, nepravednih odluka i presuda u odnosu na ûene i decu.

Imajuci u vidu öiroko rasprostranjenu pretpostavku da je roditeljstvo pre obaveza majke, negooca, druötvo postavlja majkama ocekivanja u odnosu na brigu i zaötitu dece, koja ne postavljaocevima (ili osobu koja vröi tu funkciju), iako po zakonu on ima jednaka prava i obaveze premadetetu.

Institucije cesto ne uzimaju u obzir posebne okolnosti u kojima ûive ûene u porodicama u kojimaima nasilja. Nerazumevanje dinamike porodicnog nasilja i stereotipi o zlostavljanim ûenama uticeda se odgovornost sluûbi za neadekvatnu zaötitu dece cesto prebacuje na ûrtvu. Zanemaruje secinjenica da ûene mogu biti odgovorne samo za situacije koje mogu da kontroliöu i na koje moguda uticu.

U ovom tekstu su razmatrane tipicne predrasude institucija u odnosu na ûene cija su deca zlo-stavljana, a koje istovremeno i same trpe nasilje, kao öto su: ñ majka cije je dete zlostavljano uvek je sposobna da preduzme neöto da bi ga zaötitilañ strah zlostavljane ûene je preteran i neverovatanñ roditelje treba tretirati kao (jedinstvenu) jedinicu.Komentarisano je zaöto ova uvreûena miöljenja nisu tacna, pozivanjem na prikaze slucajeva. Nakraju prikaza napravljene su preporuke institucijama u tretmanu zlostavljana dece cije su ma-jke takode ûrtve zlostavljanja.

Pualani Enos*

ISTRAéIVANJE SUÐENJA PRETUCENIH MAJKI: PROPUST ZAKONA DA ZAäTITI éENE éRTVE FIZICKOG NASILJA IZLOSTAVLJANU DECU

UVOD

Pogreöna primena pravila Ñpropust da zaötitiî dovodi do toga da pretucene majke, koje nezlostavljaju svoje bliûnje, izgube starateljstvo nad decom. Pod doktrinom Ñpropust da zaötitiî su-dovi podrazumevaju da staratelje ne izvröavaju zaötitu svojih öticenika od bezrazloûnih povreda,do toga da nisu u stanju da to da urade. Zbog toga, sud odstranjuje zlostavljano dete od lica ko-je zlostavlja, najceöce onog koji ima funkciju oca, ali ukidajuci strateljstvo licu koje zlostavlja,ukida staranje i brigu majke nad detetom.

Iako je pravilo Ñpropust da zaötitiî valjano sredstvo za efikasnu zaötitu dece, öiroka prime-na ovog pravila od strane sudova dovodi do ozbiljnih nejednakosti u slucaju pretucenih majki ötosuötinski ökodi samoj deci. Zakonodavci i sudovi majkama postavljaju nemoguca ocekivanja1 da(za)ötiti svoje dete od radnji zlostavljanja koje dolaze od bilo koje trece strane, ukljucujuci i ocaili lice koje vröi ocevu duûnost, tj. osobu koja ima trajnu ulogu, jednaka prava i obeveze premadetetu.

Prilikom utvrdivanja da li je majka obavljala svoju duûnost zaötite deteta, sudovi radije ko-riste strog test odgovornosti, nego uobicajeni objektivan test.2 Odbijanjem da koriste pojamÑrazumnostiî ili objektivan test, sudovi propuötaju da uzmu u obzir posebne okolnosti u kojimaûena ûivi i razloge zbog kojih nije u stanju da ûaötiti svoje dete od povrede. Stoga je nerazumnokoriöcenje strogog testa odgovornosti na pretucenim majkama. Zlostavljanim majkama ne bi sme-lo da se sudi po teorijskim, idealistickim konceptima pojma Ñmajkeî vec na osnovu standardaljudske razumnosti koji bi uzimao u obzir specificnost date situacije i okolnosti u kojoj se onanalazi, kao i njene sposobnosti.

ENOS: ISTRA@IVANJE SU\ENJA PRETU^ENIH MAJKI –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 5

Izvor:Harvard Womenís Law Journal, Spring, 1996.Prosecuting Battred Mothers: State Lowís Failure to Protect Battered Women and Abuse ChlirdenV. Pualani EnosCopyright © 1996 bz the President and Fellows of Harvard College; V. Pualani EnosPoslednja istraûivanja

* Clinical Fellow, Institut Severnoistocnog Universiteta Pravne ökole za porodicno nasilje J. D., Nacionalni univerzitetskicentar za pravna pitanja Dûordû Vasington, 1995; B. A., Skidmore College, 1992. éeleo bih da se zahvalim Joan Meier, ClareDalton i Lois Kanteru za ohrabrenje, podröku i pomoc, koju su mi pruûili prilikom pisanja ovog clanka. Takode bih ûeleoda se zahvalim Nacionalnom univerzitetskom centru za pravna pitanja Dûordû Vaöington i Severnoistocnom univerzitetupravne ökole koji su organizovali klinicke programe namenjene problemima porodicnog nasilja i projekte za bolnicko za-stupniötvo,i time me potkovali iskustvom koje je i inspirisalo ovaj clanak.

6 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 3Ovaj clanak ne predlaûe da se ûene, koje ne uspeju da ûaötite svoju decu od povredivanja,

smatraju neodgovornim, vec da sud treba da koristi objektivne standarde prilikom utvrdivanjaodgovornosti ûene za povrede nanete njenom detetu od strane treceg lica. Majka moûe bitiodgovorna samo za situacije koje je u stanju da kontroliöe ili da na njih utice.

Istraga porodicne dinamike omogucava nam da tacnije utvrdimo da li se majkom moûe sma-trati lice koje zlostavlja i/ili lice koje je zlostavljano. Majke koje namerno zlostavljaju svoju de-cu smatraju se odgovornim za nasilno ponaöanje nad decom.3 Majke koje imaju mogucnost dasprece takvo ponaöanje takode se smatraju odgovornim. Ustvari, po predloûenom objektivnomtestu Ñpropust ûaötiteî ponaöanje ova dva tipa majki smatra se krivicnim delom. Danas, kao ötoje predvideno strogim testom odgovornosti, sudovi jos uvek sude ûenama koje nisu u stanju daûaötite sebe ili svoju decu od nasilnih partnera. Po propisima koji koriste objektivan pristup, su-dovi ne bi trebalo da tretiraju oba ova tipa ûena krivim.

Ovaj clanak takode govori o tome da u cilju stvaranja ravnopravnog i razumnog zakona, za-konodavci i sudovi bi trebalo da prepoznaju i bolje razumeju dinamiku moci u nasilnim odnosima,kao i stvarnost sa kojom se suocavaju pretucene majke. Vece razumevanje porodicnog nasiljasnabdelo bi sudije neophodnim informacijama kako bi tacno utvrdili da li su majke-ûrtvebespotrebno propustile da ûaötite svoju decu od nasilnog oca ili osobe koja vröi funkciju oca.

Sudovi ne mogu analizirati odgovornost pretucene majke i njenog majcinstva, a da nepostave citav slucaj u porodicni kontekst. Postoji mnogo faktora koji mogu biti zajednicki ra-zlicitim nasilnim odnosima. Tucene ûene ûive u batinama, pretnjama i prinudi. One ûive u stal-nom strahu i nasilju. Njihovi napori da pobegnu od veze koja je nasilna i zastrasujuca prouzroku-ju bes i joö vece nasilje. Mnoge ûene su izolovane od prijatelja, porodice i obezbedena im je nez-natna ûastita od sluûbi koje im mogu pomoci, kao öto su policija ili socijalna sluûba. Ovi faktoridramaticno uticu na sposobnost pretucenih majki da se uspeöno odupru tom dominatanom i pri-nudnom ponaöanju njihovih zlostavljaca. Stoga, cesti pokuöaji tucenih ûena da se domognu bez-bednosti cesto propadaju i ûavrsavaju se povecanom opasnoscu kako nad njima samima, tako inad njihovom decom.

Odvajanje zlostavljane dece od oba bioloöka roditelja i njihovo smeötanje u hraniteljskeporodice ili institucije prouzrokuje emotivne povrede. Mi, kao druötvo, moûemo samo da do-kaûemo da opasnost koju roditelj predstavlja prevazilazi korist koju dete ima time öto ostaje sasvojim bioloökim roditeljem. Ipak, razdvajanje nije opravdano kada uzimemo u obzir neagresivnupretucenu majku koja ne ugroûava decu. Ukoliko bi institucije onemogucile ili na bilo koji nacinsprecile zlostavljaca da zlostavlja, majka i deca ne bi viöe bili u opasnosti. Nakon toga, majkamoûe da se ponaöa slobodno i bez straha i da sacuva svoje dete od povreda. Iz navedenih razlo-ga, aktivnosti drûave u cilju pooötravanja veze izmedu deteta i neagresivnog bioloökog roditelja,samo ötete detetu i nisu neophodne. Isuviöe cesto, sluûbe, u naporu da ûastite decu-ûrtve trau-ma od batina i pretnji, joö viöe od njih prave ûrtve i to gradi sistem koji uniötava ostatke neagre-sivne porodice.

Prvi deo ovog clanka govori iz socioloökog i pravnog konteksta o zlostavljanju dece i ûena. Drugi deo opisuje vezu izmedu zlostavljanog deteta i zlostavljane ûene i istraûuje posledice

koje porodicno nasilje prouzrokuje na decu. Treci deo kontroliöe drûavne propise (US statuti) koji se odnose na Ñpropust da ûaötitiì i

proucava razlicite pristupe koje sudovi koriste u primeni ovih zakona. Cetvrti deo analizira razlicite primene pravila Ñproputa da ûaötitiî pod strogom odgovor-

noöcu prema neagresivnim tucenim ûenama. U njemu se raspravlja o laûnim pretpostavkama otucenim majkama koje sud cesto pravi, kao i o institucionalnim propustima, i to u institucijama

kao öto su sudovi, kriminalisticka sluûba, sluûbe za zaötitu dece, zdravstvene sluûbe, koje tuce-nim ûenama treba da obezbede koordinisanu pomoc koja im je neophodna da bi ûaötitile svojudecu.

Konacno, peti deo nudi sugestije i preporuke o nacinu na koji institucije mogu efikasnije dase brinu o fizickom i emotivnom zdravlju dece i to ötiteci i jacajuci porodicnu jedinicu koja nijeagresivna.

I DEFINICIJE O ZLOSTAVLJANJU éENA I DECE

Naöa definicija Ñbatinjanjeî u vezi je sa tim kako naöe druötvo ocenjuje (pre)tucene ûene,kako ih institucije tretiraju i kako konkretna ûena sama sebe identifikuje. Ovaj clan definiöe Ñba-tinjanjeî kao zadavanje fizickog bola ili emotivna tortura, u nameri da se nanese povreda ili nasil-no ogranicavanje,5 a pojam Ñbracno zlostavljanje ili zlostavljanje ûeneî kao stalno batinjanjeslabije ûenske osobe, koja nije u mogucnosti da se uspeöno odbrani.6 Batinjanje se cesto dogadakada jedna osoba u intimnom odnosu koristi snagu i nasilje kao sredstvo osvajanja druötvene,ekonomske i psiholoöke moci nad drugom osobom.7

Mnogi doûivljavaju porodicno naslije kao unutraönji problem jedne veze i kao manifestacijuljutnje napadaca prema partneru, koja opet proizilazi iz loöih odnosa i problema komunikacijeizmedu dve strane8. Ipak, gledati na bracno batinjanje viöe kao na Ñgubitak kontroleî, nego kaometod kojim muökarac kontroliöe svoju partnerku, daje pogreönu sliku o porodicnom nasilju.9

Nasuprot tome pod terminom Ñzlostavljanje deceî javnost cesto podrazumeva decje patnjeod namernih povreda.10 Ovaj tip zlostavljanja odnosi se na fizicko, emotivno i seksualno zlosta-vljanje.11 Zapostavljanje je joö jedan tip zlostavljanja,12 pod kojim se podrazumeva roditeljevpropust da obezbedi utociöte, hranu, lekarsku brigu i emotivnu podröku svom detetu.

Postoji generalno miöljenje da je porodicno nasilje nehotican odgovor na ljutnju, koja jeprovocirana ûrtvinim neprikladnim ponaöanjem. Ovakvo verovanje dozvoljava zlostavljacu da iz-begne odgovornost za svoje ponaöanje. Ipak, istraûivanja pokazuju da osoba koja tuce bira svojenasilne radnje kao i nacine na koje ih primenjuje po selektivnoj osnovi.13 Ustvari, daleko je odtoga da je to nekontrolisana reakcija na bes. Odluka da se pocini bracno nasilje je svestan izborkoji napadac donosi zbog odredenog cilja.14 Razumevajuci napadacev cilj za dominacijom i kon-trolom, usmeravamo diskusije o roditeljskoj krivici u slucaju zlostavljanja dece u ispravnom pra-vcu – a to je motivacija i namera napadaca/zlostavljaca, a ne psihologija ûrtve.15

Postavljanje pravilne perspektive pomaûe da se odgovornost za zlostavljanje dece preusmerisa pozicije sa koje se majci stavlja odgovornost za nesposobnost da promeni nasilnikovu potrebuza moci, ka mnogo adekvatnijem izvoru nasilja: napadacu zlostavljacu.16 Razumevanjem Ñkon-trolne dinamikeî oslabljuje se namera napadaca, koji porodicno nasilje karakteriöe kao bracnuprepirku i pokuöava da odvrati policiju, sud ili socijalne radnike od intervencije ili ûaötite(pre)tucene ûene. Joö vaûnije, znanje o Ñkontrolnoj dinamiciî omogucava da ûena, koja doûivl-java porodicno nasilje, u sebi moûe da prepozna ûrtvu lukave osobe, a ne saucesnika u vlastitojpropasti i propasti svoje dece.17

Slucajevi zlostavljanja ûene i deteta

U poslednjih trideset godina osnovani su mnogobrojni pokreti koji se bave problemima nasi-lja nad ûenama i decom. Pokret za zaötitu dece, inspirasan knjigom ÑSindrom pretucenog dete-


8 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 3taî autora C. Henri Kempa (C. Henry Kempe), osnovan je öeûdesetih godina.18 Sedamdesetih go-dina, policija i socijalne sluûbe pocele su da ötite ûene i decu od nasilja pocinjenog od strane nji-hovih muûeva tj. oceva.19 Pokret za zaötitu dece i zaötitu od porodicnog nasilja doûiveo je svojvrhunac u sedamdesetim, kada se dosta studija i clanaka bavilo ovom oblaöcu.20 Danas, svakadrûava ima zakone koji zabranjuju nasilje nad ûenama i decom.21

Uprkos povecanoj svesti öire javnosti u vezi sa ovom problematikom, kao i stvaranje Zakonao zaötiti i bolje pomoci tucenim ûenama i deci, u poslednje dve decenije broj ûena i dece kojasu tucena svake godine ostaje zapanjujuce visok.

1992. godine 500.000 dece naölo se u smeötaju van doma, u zavodima za socijalno staranje,sudovima za maloletnike ili sluûbama za mentalno zdravlje.22 Trenutno se predvida da ce godiö-nje 2.5 miliona ûena biti pretuceno.23 Od ovog broja, 1.500 ûena bice ubijeno od strane supru-ga.24 Procenjuje se da su 30% svih ûena koje posecuju ambulante prve pomoci ûrtve porodicnognasilja.25

Nasuprot ustaljenom miöljenju da se porodicno nasilje javlja samo u nekim tipovima poro-dica, statistike pokaziju da se zlostavljanje dogada na svim klasnim nivoima, u svim etnickim, ra-snim i religioznim grupacijama, medu svim obrazovnim nivoima i seksualnim orijentacijama, kakou seoskom, tako i u gradskom okruûenju.26

II VEZA IZMEÐU ZLOSTAVLJANJA éENE I ZLOSTAVLJANJA DETETA

Velika ucestalost istovremenog zlostavljanja ûene i deteta ukazuje da ovi problemi mogu bitiu medusobnoj vezi.27 Moûe se desiti da zlostavljac povredi decu28 kako bi ûeni naneo bol i stavioje pod svoju kontrolu, ili da deca budu povredena pokuöavajuci da zaötite majku.29 Konacno, on-aj koji tuce majku moûe da povredi decu nehotice za vreme batinjanja.30

Zlostavljanje dece moûe da zapocne i onda kada zlostavljac ne uspe svojim nasiljem dapovredi majku. Na primer, nije neuobicajno da nasilan suprug povredi svoju decu kao odgovor napokuöaj ûene da napusti brak.31 Zlostavljac povreduje decu zato öto misli da viöe nema pristupnjihovoj majci i nada se da ce je nasiljem primorati da mu se vrati.

Kao svedoci porodicnog nasilja deca pate od dubokih psiholoökih povreda. Mnoge studijeukazuju da deca koja svedoce nasilju nad majkom postaju visoko traumatizovane i pokazuju öirokspektar somatskih simptoma32, ukljucujuci Ñmnogobrojne socijalne teökoce, promene u ponaöa-nju, kao i fizicka oboljenja, öok, strah i krivicu kao posledicu traumeî. Ono öto opaûaju decaodrastajuci u nasilnim porodicama moûe uticati na njihove intimne partnerske odnose u kasnijimvezama.33

Nasilje nad ûenama ötetno utice na sve clanove porodicne zajednice. Pretucene majke mogupokazati loöe roditeljsko ponaöanje kao posledicu nasilja.34 Ona moûe imati teökoce da komuni-cira sa detetom nemati dovoljno vremena ili snage da provodi vreme sa njim zbog svoje licne po-vrede i traume.

Dakle, otac koji muci, preti i zlostavlja svoju partnerku izvor je patnje, i samim tim posta-je odgovoran za povredu svog deteta. Pored toga, sudovi, policija, socijalne sluûbe i staratelji uCentima za socijalno staranje, rutinski ignoriöu suötinsku vezu izmedu zlostavljanja ûene i zlostav-ljanja deteta.35 Da bi se obezbedila efikasna zaötita neagresivnim clanovima porodice koji suûrtve nasilja, neophodno je da ove institucije prepoznaju zlostavljanje izvröeno nad majkama idecom istovremeno.

III ÑPROPUäTANJE ZAäTITEî ZAKON O ZLOSTAVLJANJU DECE U KONTEKSTU PRAVILA

Propisi/statuti o zlostavljanju dece

Cetrdesetdevet (americkih) drûava36 i oblast Kolumbije doneli su Zakon o zlostavljanju dece.Sa izuzetkom 12 Statuta, svi ostali u svoje liste zabranjenog ponaöanja ukljucili su i zapostav-ljanje duûnosti zaötite. ÑPropisi/Statuti o propustimaî kaûnjavaju ne samo osobu koja pocinizlostavljanje, vec i svaku osobu koja ne ispuni svoju duûnost da zaötiti dete od zlostavljanja.37

Ostalih dvanaest drûava donele su ÑPropise/Statute o izvröenjuî koji Ñkaûnjavaju samo onalica koja su konkretno pocinila zlostavljanje.î Ñ12 Propisa/Statuta o izvröenjuî kaûnjavaju svakolice koje Ñnamerno zlostavlja deteî, Ñsvesno i zlonamerno cesto prouzrokuje fizicke povrede ilibol detetuî ili Ñnamerno i svesno prouzrokuje telesne povrede detetuî.38

U svih pedeset drûava, roditelji imaju sporazumnu zakonsku duûnost da ötite i da se starajuo svojoj maloletnoj deci.39 Iako neke drûave koje imaju ÑPropisima/Statutima o propustuî za-htevaju saznanje ili svesnu nameru,40 u vecini drûava postoje strogi ÑPropisi/Statuti o odgovo-rnosti pri propustuî po kojima je dovoljno da se pokaûe da je dete bilo pod starateljstvom ili za-ötitom staratelja, cija je duûnost prekröena neaktivnoöcu.41 Dakle, vecina Propisa/Statuta ne za-hteva potvrdno delo zlostavljanja ili zlonamerne radnje.

U tri drûave zakon propisuje potvrdne tuûbe povodom Ñpropusta da zaötiteî.42 Tuûena moûeda se odbrani ukoliko dokaûe da je bila pod Ñrazumljivim strahom, pa bi u tom slucaju pokuöajda se zaustavi ili spreci zlostavljanje, prouzrokovao, iz osvete, znatne telesne povrede tuûenoj ilidetetuî.43

Kao dodatak krivicnim propisima svaka drûava ima i gradanski propis, po kome moûe da seoduzme pravo roditeljskog strateljstva nad detetom ukoliko je dete zapostavljeno, zlostavljano,ili na drugi nacin maltertirano.44 Sluûba za ûaötitu deteta (The Child Protective Services Agency– CPS) primenjuje ovo pravilo u svakoj (americkoj) drûavi.

Tek kada sazna o mogucem zlostavljanju, drûava moûe da se umeöa u porodicne odnose. Na-kon toga, Sluûba za zaötitu deteta (CPS) moûe da pokrene istraûni postupak u vezi sa optuûbama.Ukoliko se dokaûe zlostavljanje, Sluûba ce ili da obezbedi sluûbenu pomoc porodici ili da pokrenepostupak za uklanjanje deteta iz situacije nasilja. Teorijski, cilj Sluûbe za zaötitu deteta (CPS) jeda ucvrsti porodicu;45 ipak, ukoliko se roditelji ne pridrûavaju mera koje predvida ova Sluûbamogu da izgube starateljstvo nad svojom decom.

Precedentno pravo o zlostavljanju deteta

Po opötim propisima, roditelj ima duûnost da izdrûava, hrani, podrûava i ötiti svoje dete.46

U mnogim drûavama kröenje ove obaveze odreduje se po standardu Ñrazumni roditeljî47. U nekimdrûavama krivica se proöiruje i na roditelje koji su svesni da se zlostavljanje dogada.48 Samo unekoliko drûava, kröenje duûnosti roditelja o brizi nad detetom propisuje se i u slucajevima u ko-jima je potrebno da roditelj bude svestan zadatih povreda.49

Sudovi su umeli da koriste i propise o propustu da bi osudili roditelje onda kad je stvaranizvröilac krivicnog dela nepoznat.50 U ovim slucajevima, roditelji su osudivani ili zbog toga öto zlo-stavljaju svoju decu ili zbog toga öto nisu uspeli da ih zaötite od zlostavljanja. Sudovi nisu bili pri-morani da odluce po kom osnovu osuduju ûenu, jer je ona bila kriva za jedno ili drugo krivicnodelo.51


10 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 3Osim toga, drûava protiv roditelja moûe da pokrene postupak protiv povrede deteta – cak i

onda kada zlostavljanje deteta nije krivicno delo u toj drûavi – po propisima koji pod krivicnimdelom podrazumevaju nanoöenje telesnih povreda, ubistvo i silovanje uz propise o pomoci isaucesniötvu ili krivicnom zapostavljanju.52

Konacno, roditelj moûe biti osuden zbog Ñpropusta da zaötitiî cak i u drûavama u kojima nepostoje opöti propisi o propustu.53 U stvari, propusti su uglavnom kaûnjivi po propisima o izvröe-nju i to pri öirokom tumacenju njihovog jezika.54

U slucaju Teri Vilikejt (Terry Williquette) protiv drûave, sud Vinskonsa (Winsconsin) otiöaoje toliko daleko da je smatrao da je cak i cin ostavljanja deteta sa osobom za koju se zna da zlo-stavlja dete, namera i pokuöaj zlostavljane majke da produûi zlostavljanje.55 Slicno tome, u slu-caju Drûava protiv Alena E. Voldena (Aleen E. Walden), Vrhovni sud Severne Karoline smatrao jeda ukoliko roditelj ne preduzme sve razumne moguce mere da zaötiti svoje dete od napada nekogdrugog lica, takav cin je dokaz roditeljevog pristanka i doprinosa pocinjenom krivicnom delu.56

Kao öto je izloûeno u nastavku teksta, sudovi su koristili öiroka tumacenja propisa o izvröe-nju propusta, kao i druge propise o krivicnom delu da bi kaznili tucene ûene za povrede nanetenjihovoj deci od strane treceg lica, ne uzimajuci u obzir okolnosti i prepreke sa kojima su onesuocene. Ovaj clan ne dovodi u pitanje legitimnost ovakve prakse, vec ujedinjuje njegovu prime-nu u razlicitim porodicnim situacijama. Postojeca primena nanosi nepravdu zlostavljanim ûenamai njihovoj deci. Ovakvi destruktivni rezultati baziraju se na uobicjenim stereotipima o zlostav-ljanim ûenama, pogreönom shvatanju porodicnog nasilja i nepreciznim pretpostavkama sudova iporote koji odbijaju da prepoznaju vezu izmedu zlostavljanja dece i porodicnog nasilja.

IV POGREäNE PRETPOSTAVKE SUDSKE PRIMENE PRAVILA ÑPROPUST DA ZAäTITIì KOJE SEODNOSE NA ZLOSTAVLJANE éENE

Sudovi se cesto oslanjaju na sledece pretpostavke prilikom odredivanja sudbine zlostavljaneûene i njene dece: (1) majka koja je svesna cinjenice da je njeno dete zlostavljano uvek je spo-sobna da preduzme neöto da bi ga zaötitila, (2) strah zlostavljane ûene je preteran i neverovatan,(3) roditelje treba tretirati kao jedinstvenu jedinku.

Naredni odeljak bavi se pretpostavkama o zlostavljanim ûenama, i to tako öto je svaka odnjih ilustrovana miöljenjima sudova o nekim slucajevima. Kritika analize koju su u ovim slucaje-vima napravili sudovi pratice primere slucajeva, zasnovano na onome öto nam je poznato u vezisa porodicnim nasiljem i tucenim ûenama.

Pretpostavka: Sudovi izjednacavaju saznanje o zlostavljanju sa sposobnoöcu da se zaustavizlostavljacko ponaöanje, ili da se dete zaötiti na neki drugi nacin.

Najceöca pretpostavka koju ljudi imaju je: (1) majka je mogla da ûaötiti svoje dete tako ötobi ga odvojila od zlostavljaca, udaljila zlostavljaca od kuce, ili razdvojila dete od zlostavljaca naneki drugi nacin; (2) da je majci pomoc bila potrebna, ili da ju je ûelela, mogla je da je dobijeod policije, socijalne sluûbe ili pravosuda; (3) porodica, prijatelji, komöije ili religiozna zajedni-ca mogli su da pruûe podröku ili pomoc zlostavljanoj majci, da je ona zaista ûelela da zaötiti svo-ju decu; (4) zlostavljana majka treba da rizikuje svoj ûivot da bi ûaötitila svoju decu; (5) majkakoja ne uspe da zaötiti svoje dete od povrede odgovorna je za njih, bez obzira na njene naporeda ih spreci.

Uobicajeno miöljenje1: Majka je mogla da zaötiti svoje dete tako öto bi ga odvojila od zlo-stavljaca, udaljila zlostavljaca od kuce, ili razdvojila dete od zlostavljaca na neki drugi nacin.

Opis slucajevaU slucaju Gejl W. Feleps (Gayle Pheleps) protiv Drûave, Gejl Feleps je ostavila svog sina

starog dvadeset dva meseca sa svojim muûem dok je ona bila u poseti svojoj kcerki koja je zbogpovrede noge bila u bolnici.57 Za vreme Gejlinog odsutsva njen nasilan muû naneo je niz povre-da njenom sinu, koje su na kraju prouzrokovale smrt deteta, nakon cega joj je sudeno za krivicnodelo zlostavljenja deteta.

Na sudenju, Gejl je svedocila da ju je muû tukao i da je jednom prilikom tako ozbiljno povre-dio njenog oca da je ovaj zavröio u bolnici Ñna uöivanjuî.58 Gejl je joö posvedocila da nije znalaza zlostavljanje koje je njen muû pocinio nad njenim sinom za vreme njenog boravka kod kcerkeu bolnici.59 Ipak, i sinovljev bebisiter i sestra nasilnog muûa potvrdili su da su rekli Gejl za broj-ne povrede koje su nanete detetu.60 Kao zakljucak sud je ustanovio da je Gejl bila svesna muûev-ljevog zlostavljanja sina i to znanje ju je pozivalo na duûnost da zaötiti dete.61 Sud je zakljucioda je Gejl zapostavljala svoju duûnost dopuötajuci da njen sin ostane u muûevljevom staratelj-stvu.62

U slucaju Komonvelt protiv Dûulije Kardvel (Julia Cardwell), Klajd Kardvel(Clyde Cardwell)je u viöe navrata seksualno zlostavljao svoju kcerku u periodu od njene jedanaeste do öesnaestegodine kada je i pobegla od kuce.63 Tuûioci su teretili Klajdovu suprugu, Dûuliju, za Ñkröenjeduûnosti staranja, zaötite i/ili podrökeî.64

Dûulija je prvi put saznala za muûevljevo ponaöanje kad je njena kcerka imala petnaest go-dina. Dûulija je ostala sa svojim muûem joö deset meseci nakon toga, ali je preuzela korake dase preseli sa svojom kcerkom u kucu njenih roditelja i prebaci kcerku u novu ökolu, koja se nalazi-la dalje od Klajda.65 Dûulija je takode napisala Klajdu dva dugacka pisma u kojim mu saopötavada je upoznata sa zlostavljanjem deteta i da nece tolerisati Klajdovo dalje nasilje. Ipak, Dûulijanije uspela da odvoji dete od nasilnog oca pre nego öto je Sluûba za zaötitu deteta (CPS) pokrenu-la postupak, pre svega iz razloga öto je kuca Dûulijinih roditelja izgorela u poûaru u kome je njenotac poginuo.66

U slucaju Kardvel, sud je izjavio da su po pensilvanijskom zakonu roditelji obavezni dapreuzmu korake, racionalno planirane, tako da ispune svoju obavezu zaötite.67 Na sudenju, dete-ûrtva posvedocilo je da su se Ñona i Dûulija plaöile Klajda, da je Klajd jednom prilkom pretukaoDûulija, da je bacao i lomio stvari po kuci, da je pesnicenjem napravio viöe rupa u zidovima nji-hove kuce i da je nosio piötolj Magnum 357 koga je drûao na kaminu.î68 Sud je uocio opasnost ko-ju je Klajd predstavljao, kao i okolnosti koje su sprecile Juliju da se odseli od muûa, ali ipak jesud zadrûao miöljenje da nedovröen ili neefikasan pokuöaj ne razreöava roditelja duûnosti da za-ötiti svoje dete.69 ätaviöe, sud je ocenio da Dûulijini pokuöaji nisu dovoljno razumni da bi obezbe-dili fizicku i emotivnu zaötitu njenoj kcerki, i da predstavljaju njen propust da ispuni svojuduûnost zaötite.70

Slicno tome, u Intre C. D. C., Vrhovni sud Nebraske liöio je pretucenu majku roditeljskih pra-va poöto je saznao da majka nije bila u stanju da prekine vezu sa zlostavljacem.71 Dok sudskiizveötaji opisuju kako je zlostavljac udarao, pesnicio, nanosio majci opekotine i vukao je za ko-su preko parkinga, sud je propustio da obrati paûnju na ove dogadaje prilikom tumacenja maj-cinog ponaöanja.72 Sud je okrivio zlostavljanu majku za nesposobnost da okonca svoju vezu sazlostavljacem i doneo presudu da njena nesposobnost da svom detetu obezbedi okruûenje bez


12 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 3nasilja ukazuje na Ñnameran propustî da ispuni svoje roditeljske obaveze, cime se opravdava od-luka o okonacnju njenih roditeljskih prava.73

Konacno, u jednom neprijavljenom slucaju, Lok (Loch), presudenom 1992. godine, sud Mine-sote osudio je Dûenis Lok (Janice Loch) za pomoc i saucesniötvo njenom bivöem momku za silo-vanje njene jedanaestogodiönje kcerke, kao i za zahtev od deteta da ucestvuje u seksualnom ci-nu.74

Danijel (Daniel) je tukao i pretio Dûenis vec dve godine.75 Dûenis je zatraûila pomoc od CPS-a Minesote i od policije Minesote, ali su joj oni rekli da joj ne mogu pomoci.76 Poöto ove sluûbenemaju izveötaje o slucajevima u kojima ne interveniöu, Dûenis na sudenju nije mogla da pod-nese neophodnu dokumentaciju u vezi sa ovim.77 U meduvremenu, Danijel je odbio Dûenisinumolbu da se ne pribliûava ni njoj ni njenoj deci. On je viöe puta provaljivao u Dûenisin stan razbi-jajuci prozore. Pre toga Dûenis je pokuöavala da se razdvoji od svog napadaca, planirala beg icekala da primi joö jednu platu kako bi popravila automobil i pobegla sa svojim detetom bezDanijelovog znanja.78

Prilikom pokuöaja da dobije Naredbu za zaötitu gradana (Civil Protection Order – CPO), Dani-jel je pokuöao da je napadne, ali je bio sprecen od strane komöija.79 Dûenis se uzdrûala od togada pozove policiju poöto je znala da je Danijel vec jednom silovao njenu kcerku i da je pretio dace ih ubiti ukoliko pokuöa da pozove policiju. Ona je verovala da bi Danijel ostvario svoje pret-nje, jer je ranije tako bilo.80

Danijelovo nasilje doûivelo je vrhunac kada je zakljucao Dûenis i njenu kcerku u sobu i silo-vao kcerku. Dûenis je posvedocila da je ona verovala da bi u slucaju da pokuöa da pobegne, za-traûi pomoc ili interveniöe, Danijel zaista ubio nju ili njenu kcerku. Prema tome, Dûenis je reklasvojoj kcerki da pristane na Danijelove zahteve. Slicno tome, kada je Dûenisin sin doöao na vra-ta da vidi öta se deöava, Dûenis mu je rekla da ide kuci nadajuci se da ce on naslutiti da neöto ni-je u redu i pozvati policiju kada bude bio van Danijelovog vidokruga.81 Uprkos razlozima koji sekriju iza Dûenisinih postupaka, ona je osudena za pomoc i saucesniötvo pri silovanju svojekcerke.82

STVARNOST: Napuötanje zlostavljaca cesto dovodi do povecanja zlostavljanja ûena i dece

S obzirom na ono öto znamo u vezi sa porodicnim nasiljem, strahovi koje ûene proûivljavajusu realni i sud treba da ih shvati ozbiljno. Mnogi sudovi, ipak smatraju da je najbolji nacin da seûena zaötiti od nasilja da ostavi svog zlostavljaca.

U nekim slucajevima, napuötanje moûe biti cin kojim bi se spasao njen ûivot83, ipak napuö-tanje zlostavljaca ne predstavlja garanciju da ce fizicko nasilje, ili opasnost od istog, prestati ilibiti umanjeni.84 Cak naprotiv, mnoge studije pokazuju da se nasilje povecava kada ûrtva pokuöada napusti dom.85 Zlostavljanje, povrede i pretnje, obicno postaju ucestalije i ozbiljnije kada setucena ûena razdvoji od svog partnera.86 Kao u slucaju Lok,87 nasilni muökarci godinama nakonrastave traûe ûenu da bi je zlostavljali, ili da joj prete. Danijel nije uvaûavao Dûenisine zahteveda se ne pribliûava ni njoj ni njenoj deci, vec je u nekoliko navrata pravio probleme ispred njenogstana i provaljivao u stan razbijajuci prozore.88

Rizik od nasilja koji raste posle rastave prisiljava ûene da se kriju. Da bi napustle svogzlostavljaca i pri tom bile na sigurnom, ûene moraju potpuno da promene mesto ûivljenja. Ovocesto podrazumeva napuötanje radnog mesta, kuce, decje ökole, porodice, prijatelja, crkve imreûe podröke, sve u zamenu za novi ûivot na nepoznatom mestu, sa ciljem da zlostavljac ne pro-nade njenu porodicu.

Nasilni muökarci ce cesto pretiti deci i porodici, ne bi li sprecili ûrtvu da ih napusti, ili da jenateraju da se vrati.89 Takode je cesto, posebno u slucajevima teökog nasilja, da zlostavljac pretisamoubistvom ukoliko ga ûena napusti.90

Sudovi Ñbeleûeî ili Ñuzimaju u obzirî strah zlostavljane ûene, ali odbijaju da uzmu u obzirrazloûnost takvih strahova pri utrvrdivanju ûenine krivice u vezi sa njenom duûnoöcu da ûaötitisvoju decu. Ovakve tendencije ukazuju na nesposobnost sudova da razumeju stvaran terorzlostavljanja ûene i dece.

Uzimajuci u obzir cinjenicu da ûena Ñznaî nasilnicke sklonosti zlostavljaca, u mnogim drûa-vama sudovi su strogo ukorili i kaznili zlostavljane ûene zbog njihove nesposobnosti da napustezlostavljaca.92 U slucaju Drûava protiv Gejl W. Feleps, sud u Alabami osudio je Gejl Feleps zbogpropusta da ûaötiti svog sina od zlostavljaca, Ñznajuci za Felepsove nasilnicke naklonostiî.93

Slicno tome, u slucaju Komonvelt protiv Dûulije Karvel, sud u Pensilvaniji zasnovao je svoju od-luku oduzimanja roditeljskih prava Dûulije Kardvel na cinjenici da ona nije bila sposobna da us-peöno udalji svoju kcerku iz kuce u kojoj je boravio njen nasilni muû. Sud je odlucio da je Julijinpropust da pronade novi dom Ñsvesno doveo u opasnost dobrobit njenog detetaî.94

Sud je ignorisao svedocenje o zlostavljacevom ozbiljnom nasilniötvu nad Dûulijom i njenomkcerkom, kao i o strahu koji je to nasilniöto stvorilo. Naprotiv, miöljenje suda je umanjivalo hit-nost okolnosti u kojima se Dûulija nalazila, ocenjujuci je kao Ñtragicno isfrustriranomî zbogpoûara koji je sagoreo kucu njenih roditelja i ubio njenog oca.95 Sud se nije obazirao na njenutraumu koja je bila rezultat oceve smrti, niti na mogucnot da je moûda i sam zlostavljac pod-metnuo poûar.97

Uprkos pricama da zlostavljane ûene retko napuötaju svoje veze, mnoge ûene su ipak u sta-nju da okoncaju vezu sa svojim zlostavljacima. Studije pokazuju da ûene reaguju na zlostavljan-je tako öto se obracaju za pomoc formalnim i neformalnim izvorima, a kako nasilje postaje oz-biljnije i poprima vece razmere, koriste sve kreativnije i razlicitije strategije.

Napuötanje zlostavljaca cesto je duga i naporna borba, a teökoca da se zlostavljac napusticesto se previda. Uspeh nekih ûena da pobegnu od svojih nasilnih muûeva koristi se kao argumentprotiv onih ûena koje u tome nisu uspele, uprkos svojim pokuöajima.98 Podrazumeva se da suûene, koje su u tome uspele, mnogo briûnije i mnogo savesniji staratelji.

Po ovoj pogreönoj pretpostavci podrazumeva se da je neophodna samo Ñûelja da se napustiîzlostavljac kako bi se zlostavljana ûena izvukla iz cesto sloûene i teöke situacije. U stvari,zlostavljane ûene koje ûele da napuste ili pobegnu od svog zlostavljaca nailaze na mnogobrojneprepreke, od kojih je najceöca neposredna opasnost od napada zbog razdvajanja, kao öto je vecobjaönjeno u prethodnom delu teksta. Ipak, postoje i dodatni razlozi zbog kojih ûena moûe osta-ti zarobljena u nasilnickoj situaciji.

Kao staratelji koji brinu za emotivnu dobrobit svoje dece, mnoge zlostavljane majke verujuda njihova deca treba da ûive sa svojim ocem i imaju roditelja koji je domacin, da ostanu u istojökoli i sa istim prijateljima.99 éene takode uocavaju teökoce napuötanja doma sa decom kao tere-tom.100 ätaviöe, clanovi porodice, prijatelji ili religiozni lideri mogu ohrabrivati ûenu da ostane uvezi sa nasilnikom Ñzbog deceî.101

éene su cesto izloûene i krivicnoj odgovornosti ukoliko pokuöaju da se udalje ili da udaljesvoju decu od nasilnih partnera. Na primer, ako ûena sa decom napusti dom bez znanja oca, moûebiti osudena za roditeljsko kidnapovanje 102 ili rizikuje da je zlostavljac pronade i da joj otme de-cu. Majke koje propuste da ûaötite svoju decu bivaju strogo prekorene zbog zapostavljanja, a uko-

ENOS: ISTRA@IVANJE SU\ENJA PRETU^ENIH MAJKI ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 13

14 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 3liko majke pobegnu sa svojom decom, kako bi ih zaötitile od povreda, one su cesto osudivane zbogakta neodgovornosti.103 ätaviöe, ako ûena pobegne od kuce, bez znanja zlostavljaca, i ne uspe dapovede decu sa sobom, policija je moûe teretiti za napuötanje.104

Nedostatak finansijske samostalnosti takode moûe spreciti zlostavljanu ûenu da napustinasilnicko okruûenje.

Zlostavljaci ponekad pokuöavaju da kontroliöu svoje partnerke tako öto ogranicvaju njihovpristup zajednickim primanjima. Ako zlostavljana majka nema novca, ona mora da ode u prih-vatiliöte, öto prouzrokuje intervenciju Sluûbe za zaötitu deteta (CPS-a), jer prihvatiliöta nisupogodna mesta za zdravlje i dobrobit dece. Stoga, pokuöaj bekstva finansijski ugroûenog rodite-lja sa detetom moûe prouzrokovati to da zlostavljac dobije strateljstvo nad detetom, zato öto jemajka nestabilna.105

Uz to, zlostavljanoj ûeni koja je domacica ili koja nema profesionalne kvalifikacije moûe bititeöko da pronade posao ili obdaniöte za svoju decu. ätaviöe, nasilni muökarac moûe da zabraniûeni da radi ili da ucini da ona izgubi posao.106 Na kraju krajeva, ûene koje su neobrazovane ilinezaposlene rede napuötaju brak ili traûe intervenciju.107

Ukoliko je ûena primorana da sa decom napusti dom, kako bi pobegla od nasilnog partnera,postoji nekoliko nacina pomoci koji su joj na raspolaganju.108 Prihavatiliöta cesto ne zadovo-ljavaju potebe majki, jer u njima ili nema slobodnog mesta ili odbijaju da prihvate decu odredenestarosti ili pola.109 Socijalne sluûbe u vecini slucajeva takode nisu pogodne i ne mogu biti odmahdostupne.110 értve porodicnog nasilja i njihova deca ne bi trebalo da budu osudena da postanubeskucnici kako bi sebi pronaöli bezbedno sklonöte.111

Povrh svega, ûena u pocetku moûe da ostane sa zlostavljacem verujuci da ce on nauciti daobuzda svoje agresivno ponaöanje. Ocekivati da posle prvog slucaja nasilnog ponaöanja ûenaokonca neöto za öta je verovala da je njena ûivotna veza i da svoju decu liöi oca, previda suötin-sku vezanost ûene za postojecu porodicnu strukturu.112 Zlostavljana ûena cesto pokuöava da pro-nade nacin da prekine nasilje u svom ûivotu, ali bez prekida braka.113 Konacno, zlostavljana ûenamoûe odbiti da sebe naziva Ñpretucenom ûenomî kao i stereotipe, sramotu i zbunjenost koji idusa tom etiketom.114

Miöljenje da Ñtucena ûena nikada ne odlaziî ötetno je iz viöe razloga. Prebacujuci ûeniodgovornost da napusti loöu vezu, implicitno se okrivljuje ûena, a zlostavljacu se opraöta nasi-lnicko ponaöanje. Joö gore je to öto ovakvo miöljenje prebacuje odgovornost za reöavanje prob-lema sa socijalnih sluûbi i pravosudnog sistema na same ûrtve nasilja. Radnici mnogih sluûbi ko-riste ovakav stereotip kako bi opravdali svoje odbijanje da se meöaju u porodicne probleme, ko-ji sobom nose veoma teöka pitanja, i predstavljaju izazov za njihove sisteme vrednosti. Zvanicniciveruju u ovaj streotip kako bi izbegli svoje uceöce u postupku koji je uvek dugotrajan i frustrira-juci. Stereotipi im pomaûu da se izvuku od uceöca u jednom sistemu koji loöe funkcioniöe, a kojiretko moûe da rezultira pravicnim ishodom.

U svom naporu da opravdaju cinjenicu da zapostavljaju gradane kojima su potrebni,zvanicnici cesto pogreöno okarakteriöu ûenin pokuöaj za osamostaljenjem kao Ñkapricioznu smi-calicuî, bez znacaja za buducnost.115 Isuviöe cesto, osobe kojima se ûene obrate za pomoc izbe-gavaju da ucestvuju, a to pojacava ûenin osecaj nemoci.116 Kao posledica toga, dok vecina ûenakonacno zauvek napusti svog zlostavljaca, ovo postaje dugorocan i teûak proces.

Pogreöan stav da su ûene u stanju da napuste nasilnicku vezu u bilo koje doba toliko je öirokoustaljen da se sudovi cesto oslanjaju na ovaj stav bez obzira na to öto su im predoceni jaki dokaziza suprotno glediöte. Na primer, u slucaju Lok, javni tuûilac je optuûio Dûenis da nije bila u sta-

nju da ostavi svog momka. Tuûilac je trdio da je Dûenis sama odabrala da mu se vrati, iskljucu-juci dokaze koji su ukazivali na to da je ona neuspeöno pokuöavala da izbaci Danijela iz stana.ätaviöe, Dûenis nije imala dovoljno finansijskih mogucnosti da se odseli i sakrije od Danijela.117

Slicno tome, u slucaju Drûava protiv Gejl W. Feleps, sud je ocito zasnovao svoju odluku napretpostavci da je Gejl imala izbor da ode kad god je htela. Sud je cak koristio ovu pretpostavkui kada je zakljucio da Gejl nikada nije Ñstvorilaî sebi mogucnost da napusti zlostavljaca. U sluca-ju Komonvel protiv Dûulije Karvel, sud je selektivno primenio cinjenice u vezi sa nasiljem nadzlostavljanom ûenom. Pogreöno tumacenje nasilja koje je pocinjeno nad Dûulijom uticalo je naprocenu suda u vezi sa njenom sposobnoöcu da napusti zlostavljaca.118

U slucaju Glen G.(Glenn), njujoröki sud uspeo je da prepozna da zlostavljana ûena cesto neuspeva da reaguje zbog svoje nesposobnosti da pobegne od opasnosti nametnutih od stranezlostavljaca, ali cak i ovakvo priznanje podvedeno je pod strogo sudsko tumacenje propisa o pro-pustu.119 Sud je izneo miöljenje da neuspeh majcinih pokuöaja da pobegne od zlostavljaca i za-ötiti svoju decu ne predstavlja demonstraciju majcinog oproötaja za zlostavljanje.120 Sud je oce-nio da je majka nemocna da zaustavi nasilje i da po njujorökom propisu o zlostavljanju dece, maj-ka na taj nacin ne Ñodobravaî zlostavljanje;121 ipak, po njujorökom strogom propisu, sud je biomiöljenja da je zlostavljana majka odgovorna jer su njena dela Ñocigledno neadekvatna za zaöti-tu njene deceî122. Ovakav stav ilustruje nepravicnost, koja proizilazi iz upotrebe strogih propisao Ñprospustu da zaötitiî.

UOBICAJNO MISLJENJE 2: Da je majci pomoc bila potrebna ili da je pomoc ûelela, mogla jeda je dobije od policije, socijalne sluûbe ili pravosuda

Opis slucajevaU slucaju Drûava protiv Dûenet Vilijams, sud je osudio Dûenet za propust da zaötiti svoju

kcerku, koja je pred majkom pretucena na smrt od strane oca.123 Dûenet je posvedocila da nijemogla da spreci zlostavljanje jer je muû i nju tukao i da je pretio da ce nastaviti da je tuce i zavreme njene trudnoce. Uprkos tome, sud je odbacio ove informacije kao nebitne jer, kako tvrdi,problem nije u tome da li je Dûenet bila fizicki u stanju da spreci zlostavljanje u trenutku kadaje do njega dolazilo, vec da li je ona, kada je zlostavljanje pocelo, bila nemarna i propustila dapreduzme neophodne mere kako bi sprecila predvidljivo zlostavljanje, ili da potraûi pomoc.124

Apelacioni sud potvrdio je presudu i sloûio se da je Dûenet bila u stanju da predvidi mogucnostbuduceg zlostavljanja kcerke i da je na osnovu toga trebalo da potraûi pomoc i spreci povrede.125

U jednom neprijavljenom slucaju, koji je presuden 1990. godine, sud drûave Indijana osudioje Boni äelton (Bonnie Shelton) da je Ñsvesno i namerno dozvolilaî da njen sin umre, jer nije us-pela da spreci sinovljevog oca da ubije dete.126 Otac je ubio dete tako öto ga je gurnuo iz stolicei naneo mu smrtne povrede. Boni je na sudu izjavila da posle nesrece nije obavestila policiju za-to öto joj je muû pretio da ce je ubiti ukoliko to bude uradila.127 Takode je izjavila da ju je muûi ranije u viöe navrata tukao.128 Uprkos ovim informacijama, sud je osudio kao okrivljenu Boni zaÑslobodan, svestan i nameran izbor svoje situacijeî i u potpunosti ignorisao porodicno nasilje ko-jem je Boni bila izloûena, kao i njen razumljiv strah od daljeg zlostavljanja.129

U slucaju vodenom u korist C. P. sud je oduzeo roditeljska prava jednoj zlostavljanoj majciM. A. zato öto je Ñdozvolila da joj dete bude smeöteno pod starateljstvo ocaî.130 M. A. jeodrûavala svoje pravo na fizicko i legalno starteljstvo nad detetom, sve dok otac nije uzeo detepod svoje strateljstvo kröeci time odredbu. M. A. je sudu rekla da je pokuöala da odmah vrati svo-


16 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 3ju kcerku nazad i da je traûila pomoc od policije i CPS-a, ali da joj je oni nisu pruûili. U presudiovo svedocenje nije uvaûeno zato öto ni policija ni CPS nisu imali u svojoj evidenciji pozive za po-moc koje im je upucivala M. A.131

U slucaju u ime zastupanog Vilijama Daltona (Wolliam Dalton), zlostavljana majka takodeje traûila pomoc od policije poöto je bila brutalno pretucena od strane svog muûa.132 Majka jeposvedocila da joj je policija rekla da oni ne ûele da se meöaju u porodicne stvari.133 Sud je cakzanemario svedocenje o Ñpropustu policije da zaötititiî svog gradanina od napada i osudio pre-tucenu majku tako öto joj je oduzeo roditeljska prava.

Dûenis Lok, koja je pozvala CPS Minesote kako bi zaötitila svoje dete od momka, receno jeda ne postoji nacin da joj se pomogne.134 Slicno tome, kada je policija ipak odgovorila na Dûenis-in poziv i pronaöla Rutler (Roethler) na izdisaju, izjavili su da Ñveoma malo mogu da uradeî.135

STVARNOST: I policija i Sluûba za zaötitu dece cesto ne pruûaju podröku i ne odgovaraju napotrebe zlostavljane ûene i njene dece.

Sluûba za zaötitu deteta (CPS) odvraca zlostavljanu ûenu od toga da ih kontaktira jer cestone moûe da joj ponudi pomoc. Cak i kada se sluûba odazove pozivu, njihovo reöenje problema sa-stoji se u tome da udalje decu od oba roditelja umesto da zaötite roditelja koji nije agresivan odroditelja-zlostavljaca. Sudovi, koji krive ûene zato öto nisu prijavile porodicno nasilje Sluûbi zazaötitu deteta, gube iz vida cinjenicu da majka rizikuje da izgubi svoje dete ukoliko otkrije part-nerove nasilnicke sklonosti CPS-u.136

Radnici Sluûbe za zaötitu dece (CPS-a) obicno nisu obuceni da rade sa zlostavljacima izlostavljanim ûenama.137 Stoga se majci uglavnom nude psiholoöka evaluacija i test na drogu,umesto da joj se obezbedi domacinstvo, finasijska podröka, plan bezbednosti, zaötita od zlosta-vljaca i preporuke za grupe podröke zlostavljanim ûenama.138

Policija, koja predstavlja joö jednu instutuciju kojoj zlostavljana ûena treba da se obrati,takode vrlo cesto odvraca ûene od toga da prijave bracno ili decje zlostavljanje. Policija je po-znata po tome da zna da odbije da se meöa u Ñbracne svadeî ili da ne tretira zlostavljane ûenena isti nacin kao ûrtve nasilja koje nisu u srodstvu sa napadacem.139 Kada se policajci ipak umeöa-ju u porodicno nasilje oni Ñzauzimaju muöku stranuî.140 Mnoge studije su otkrile da policajci ma-lo izveötavaju o slucajevima porodicnog nasilja i da ih klasifikuju kao druge slucajeve, cak kaoneprekröajne dogadaje.141 Policija cesto pogreöno etiketira ovakve dogadaje kao Ñtuceî iliÑraspraveî, a ne kao Ñnapadeî.142

Loö tretman zlostavljane ûene zajedno sa postojecim rizikom da ûena izgubi decu u slucajuda prijavi porodicno nasilje, odvraca ûene od odluke da prijave zlostavljanje i potraûe zaötitu zasebe i za svoju decu.143 Ukoliko CPS identifikuje postojanje porodicnog nasilja u domu, veca jeverovatnoca da ce deca biti izmeötena iz roditeljskog starateljstva, zato ûene koje se plaöe daizgube svoju decu cute o zlostavljanju i uzdrûavaju se od toga da traûe pomoc.144

Konacno, sudije daju znacaj ppravicnom postupanju zlostavljacem kada procenjuju pravo nastarateljstvo ili prava posete145 i cesto vide zlostavljacevo nasilje prema majci, kao nasilje kojenije ni u kakvoj vezi sa zlostavljanjem dece. Kao posledicu ove pogreöne pretpostavke, sudovi ig-noriöu cinjenicu da je povreda naneta deci posledica izlaganja nasilja majki.146 ÑNeutralostî su-da dodeljuje zlostavljacu zajednicko starateljstvo, ili posetu deci koja je slobodna i bez nadzo-ra.147 Ovakve odluke izlaûu decu, kao i zlostavljane majke, daljem nasilju i zlostavljanju.148

Sudovi i advokati zlostavljanih ûena previdaju ulogu dece kao sastavnog dela porodicne je-dinice nasilne porodice. Na primer, deca su cesto izostavljena iz procedure koju obavlja Sluûbaza zaötitu dece (CPS) i nikada se ne pitaju za osecanja i ûelje.149 Interes dece uzima se u obzirdo odredene mere kada podnosilac ûalbe traûi i pravo starteljstva ili posete. Uobicajena briga su-da odnosi se na to da svaki roditelj ima jednako pravo na pristup svojoj deci.150

Iako posete pod nadzorom mogu biti neefikasan nacin da se dete zaötiti od nasilnog rodite-lja, mnoge drûave ipak nemaju takav program na raspolaganju.151 Nedostatak nadzora predsta-vlja nereöiv problem za one ûene koje ne mogu da pronadu, niti imaju novca da plate za nadzor.Sud koji je u stanju da dodeli pravo posete pod nadzorom kada je u pitanju bezbednost deteta,ipak nije rad da u potpunosti ukine posete zbog nedostatka podesnog lica koje bi obavljalo nad-zor.152 Zakonodavci i sudovi moraju prepoznati posledice koje porodicno nasilje ima na decu ineophodnost da se obezbedi potrebna zaötita u cilju obezbedivanja bezbednosti dece i zlostav-ljanih majki.

UOBICAJNO MIäLJENJE 3: Porodica, prijatelji, komöije ili religiozna zajednica mogle su dapruûe podröku ili pomoc zlostavljanoj majci, da je ona zaista ûelela da ûaötiti svoju decu

Opis slucajevaU slucaju Drûava protiv Dûenet Vilijams, sud je prekorio Dûenet zato öto za vreme jednog

od incidenata nije pozvala u pomoc muûevljevog prijatelja.153 On je bio prisutan tokom jednogincidenta kad su i kcerka i majka bile pretucene od strane zlostavljaca. Sud je smatrao daDûenetin propust da zatraûi od prijatelja svog muûa pomoc predstavlja njeno zapostavljanjeduûnosti da zaötiti svoju kcerku, tvrdeci da bi taj prijatelj sigurno reagovao na njen poziv u po-moc.

STVARNOST: Porodica, prijatelji, komöije ili religiozna zajednica retko podrûavaju zlostav-ljane majke u njihovom naporu da okoncaju svoja mucenja.

Presuda suda doneta u slucaju Vilijams u vezi sa Dûenet i prijateljem njenog muûa cini seapsurdanom onda kada se sagleda u svom pravom kontekstu. Kao prvo, svedok batinjanja Dûeneti njene kcerke bio je prijatelj samog zlostavljaca. Propust tog prijatelja da interveniöe, pokazaoje njegovu Ñnevoljnostî da se suoci i zadrûi zlostavljaca, öto jasno ukazuje na razlog zbog kogDûenet nije htela da Ñtraûiî pomoc. Njeno obracanje za pomoc zlostavljacevom prijatelju vero-vatno bi joö viöe razljutilo zlostavljaca i prouzrokovalo vece nasilje.

Sud nije obracao paûnju na Dûenetin razumljiv i opravdan strah, pretposatvljajuci da bi pri-jatelj zaötitio ûrtve od zlostavljaca samo da je pitala za pomoc.154 Mnogi clanovi porodice, pri-jatelji i clanovi zajednice odbijaju da prepoznaju nasilje unutar porodice i na taj nacin dajuporuku zlostavljanoj ûeni da je nasilje prihvatljivo. Porodica i prijatelji mogu da ohrabre ûenu dapromeni svoje ponaöanje u cilju eliminisanja, nasilja ali najbliûi cesto odbijaju da se suoce sa zlo-stavljacem.155

Cak i ako treca strana prepozna postojanje nasilja, retka je aktivna pomoc ûeni i interven-cija pri nasilju.156 Okruûenje cesto doûivljava problem kao da to Ñnije njihova stvarî, kao da seon moûe reöiti razvodom.157

Ljudi koji na pocetku ponude pomoc obicno povuku svoju podröku cim i sami postanu ûrtvepretnji i uznemiravanja, ili ih zlostavljac zastraöi. U tom trenutku pomagaci zamole zlostavljanuûenu da se skloni, a da svoje probleme zadrûi za sebe. Uporni zlostavljac moûe da primora ûenu


18 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 3da se vrati kuci tako öto preti i uznemirava svakoga ko pokuöa da joj pomogne.

Clanovi porodice, prijatelji i komöije ne samo da ne uspevaju da pomognu zlostavljanoj ûeni,vec cesto umeju da prihvate nasilno ponaöanje. Mnogi clanovi porodice savetuju ûenu da ostaneu nasilnoj situaciji i trpi nasilje.158 Religija daje znacaj porodici i ohrabruje ûene da ostanu sasvojim muûevima zbog dobrobiti dece.159 Sveötenstvo namece crkveno savetovanje ili molitvu kaoreöenje za porodicno nasilje. Neke crkvene institucije tumace ûeninu spremnost da Ñuradi öta godmoûeî da bi poboljöala situaciju u kojoj se nalazi kao dokaz njene ljubavi i lojalnosti Gospodu.

Komöiluk je najceöce u mogucnosti da bude svedok ili da cuje porodicno nasilje i stoga moûebiti najceöce u stanju da interveniöe, ili da potraûi pomoc sa strane. Ipak, komöije cesto niöta nepreduzimaju, cak i kada im se zlostavljana majka direktno obrati za pomoc, zato öto su uplaöeniili zato öto osecaju da bi bilo neuctivo ruöiti sliku Ñbracnog mira i harmonijeî.160 Neke komöijemogu biti otvoreno neprijateljski raspoloûene i nece obracati paûnju, ili ce cak vredati zlostav-ljanu ûenu i dete.161 Cak i one komöije koje saosecaju sa tucenom ûenom ne ûele da se meöaju uproblem, pod izgovorom da zlostavljac moûe i njih da napadne.162

Retko se deöava da okruûenje moûe da promeni muûevljevo ponaöanje time öto bi mu sesuprostvilo ili pruûilo pomoc, pa ûeni preostaju samo dve mogucnosti: ona mora sama da se oslo-bodi nasilja, bez pomoci sa strane, ili da ostane u vezi i pokuöa da se nosi sa onim öto se smatraÑprivatnim i samo njenimî problemom.

UOBICAJNO MIäLJENJE 4: Zlostavljana majka treba da rizikuje svoj ûivot kako bi ûaötitiladecu od zlostavljanja

Opis slucajevaU slucaju Lok, sud je ocekivao i otvoreno zahtevao od Dûenis da rizikuje svoj ûivot kako bi

sprecila da joj dete bude povredeno.164 Dokazi priloûeni na sudenju pokazali su da je Danijelpredstavljao veliku opasnost za sve clanove porodice Lok i da je u viöe navrata pretio da ce oz-biljno povrediti Dûenis i njeno dvoje dece. ätaviöe, policija nikada nije odvracala Danijela, iakoje vrlo agresivno reagovao kada je Dûenis pokuöala da se rastavi od njega. Razbio je prozore ka-da ona nije htela da ga pusti u stan i pokuöao je da je napadne kada je popunjavala prijavu zasud, traûeci intervenciju Sluûbe za zaötitu dece (CPS).

Ipak, sud je zadrûao miöljenje da je Dûenis morala da pokuöa da spreci silovanje svog dete-ta tako öto ce fizicki intervenisati ili tako öto ce pokuöati da nade pomoc. Sud je ocekivao daDûenis ne obraca paûnju na sve znake opasnosti, da zanemari sve dogadaje iz proölosti i da in-terveniöe.

U slucaju Miöel(Mitchell), Dûeraldina(Geraldine) Miöel jeste pokuöala da spreci svog muûa dana smrt pretuce njenog sina, uprkos tome öto joj je on rekao da ce je ubiti.165 I pored svega ovo-ga sud je proglasio Dûeraldinu krivom za ubistvo, jer nije uspela da spreci batinjanje sina.166

STVARNOST: Zlostavljana majka moûe svoje dete da dovede u joö vecu opasnost pokuöava-juci da zaustavi ponaöanje zlostavljaca.

Potpuno je neumereno zahtevati od ûene da rizikuje svoj ûivot pokuöavajuci da zaustavi po-naöanje zlostavljaca. U slucajevima Lok i Miöel uprkos tome öto je bio svestan cinjenice dazlostavljac preti smrcu ûrtvi, kako bi je odvratio od toga da potraûi pomoc, sud je svoje odlukebazirao na tome da je ûena propustila da informiöe trece lice ili potraûi pomoc. Ovakav nacin ra-zmiöljanja sugeriöe da ûena mora da reaguje cak i ako bi je to izloûilo riziku da joj se zlostavljac

osveti sa kobnim posledicama. Svake godine na hiljade ûena biva ubijeno od strane svojih supru-ûnika ili intimnih partnera,167 i zato zlostavljane ûene treba ozbiljno da shvate pretnje agresivnihmuökaraca, koji su vec pokazali svoj nasilnicki potencijal.

Zlostavljane ûene ne interveniöu prilikom zlostavljanja dece, da ne bi navele zlostavljaca daprimeni joö ozbilnija batinjanja. Intervencija majke, koja ponekad moûe biti opasna po ûivot, negarantuje ûaötitu deci. Bilo koja intervencija od strane majke nosi sobom verovatnocu da prou-zrokuje dalju eskalaciju nasilja.168 Sudovi moraju da dozvole tucenim ûenama da se uzdrûe od to-ga da se suoce sa zlostavljacem, ako sa razlogom mogu da veruju da ce nasilnicko i zastraöujuceponaöanje uskoro biti okoncano sa öto je moguce manje nanetih povreda clanovima porodice.

UOBICAJNO MIäLJENJE 5: Majka koja ne uspe da zaötiti svoje dete od povrede odgovornaje za nju, bez obzira na njene napore da ih spreci.

Opis slucajevaNeki sudovi ne samo da zahtevaju od majke da reaguje, vec i da njene reakcije budu uspeöne

u sprecavanju daljih povreda njene dece. Na primer, u ime zastupanog S. D. S. sud je oduzeoroditeljska prava zlostavljanoj majci jer nije uspela da zaötiti svoju decu od batinjanja.169

Zlostavljana ûena je u ovom slucaju pokuöala da skloni svoju decu od zlostavljaca cim je saznalaza zlostavljanje, ali je nasilni otac nastavio da je zlostavlja i da je uznemirava, kao i da preti kakonjoj, tako i njenoj deci.170 Iz ovih razloga, ona je bila u strahu od zlostavljaca.

Ona je imala teökoca da odvoji decu od oca zlostavljaca, jer on nije hteo da dozvoli da maj-ka odmah odvede oba deteta iz kuce.171 Zlostavljana majka se obratila i advokatu koji joj je save-tovao da ne pokrece postupak dok ne bude imala dokaze o zlostavljanju.172 U skladi sa tim save-tom, majka je prijavila nasilje tek kada je prikupila dokaûe. Poöto je prijavila zlostavljanje, ma-jka je traûila od CPS-a da odvoji njenu decu iz doma, kako otac ne bi mogao joö viöe da ih povre-di. Na kraju je pokrenula postupak proti oca svoje dece za zbrinjavanje u ustanovi se razvela odnjega.173

STVARNOST: Majka saznanjem o zlostavljanju ne biva osnaûena da zaötiti svoju decu.

U slucaju S. D. S., uprkos majcinom izuzetnom naporu da zaötiti svoju decu, sud je proce-nio da njeni napori nisu bili realizovani u zadovoljavajucem vremenskom roku.174 Miöljenje sudabilo je da su nepravovremenost i neadekvatnost njenih akcja dovoljan dokaz zbog kojeg sud tre-ba da joj oduzme roditeljska prava.175 Umesto da prepozna njenu odlucnost da obezbedi bezbed-no okruûenje za svoju decu, sud ju je kaznio zato öto nije uspela da spreci dalje zlostavljanje.

Pred sudom, majcina krivica raste proporcionalno sa teûinom povreda nanetih detetu.Uzimajuci u obzir dinamiku moci i kontrole unutar porodicnog nasilja, ovakva pretpostavka posta-je vrlo nerazumna. Kada nasilje postane intezivnije, majcin razumljiv strah znatno oteûava istavlja pod veci rizik njen pokuöaj da potraûi pomoc.

U slucaju Lok, tuûilac je okarakterisao Dûenisin neuspeh da zaustavi silovanje kao Ñucestvo-vanje, omogucavanje i igranje aktivne uloge u zlostavljanju svoje kcerkeî.176 Tuûilac je opisao tuscenu sugeriöuci da je Dûenis Ñsamo sedela tamo, dok je njen momak silovao (njenu kcerku) satvremena i 45 minutaî.177

Tuûilacev opis dogadaja pogreöno oslikava ono öto se desilo, i tek kada se stavi u kontekst,sitacija moûe biti razjaönjena. Dûenis je bila paralizovana od straha zato öto se plaöila da bi njenbivöi momak mogao ubiti i nju i njenu kcerku. Dûenis je rekla kcerki da leûi mirno kako bi spreci-


20 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 3la da dete zadobije dodatne povrede, a svom sinu da ne ulazi u sobu plaöeci se da bi njen bivöimomak mogao i njega da povredi, nadajuci se da ce sin moûda pozvati policiju. Tuûilac je ove pos-tupke ocenio kao apaticne i zlonamerne. U stvari, ovo je bila taktika preûivljavanja koju je Dûenisprimenila kako bi umanjila mogucnost da ona i njena deca budu povredena. Gledano izvan kon-teksta porodicnog nasilja ovakva taktika je za svaki prekor. Ipak, u kontekstu problema u komeje Dûenis pokuöavala da umanji neizbeûno porodicno nasilje, njena reakcija postaje razumljiva.

B. PRETPOSTAVKA: Strah zlostavljane ûene je neopravdan, neverovatan i preteran.

Opis slucajevaU slucaju u ime Vilijama Daltona, sud Ilinoisa zlostavljanoj majci je oduzeo roditeljska pra-

va zbog, inter alia, njenog propusta da ostavi zlostavljaca.178 I u ovom slucaju zlostavljac jetukao i pretio majci, i zapretio joj da ce povrediti i nju i njenu decu ukoliko pokuöa da ga osta-vi.179 On je pokazao da ce ozbiljno ispuniti svoje pretnje: pred decom je uperio piötolj u glavuûene, kao i u glavu svakog deta ponaosob, drûao jedno dete da visi kroz prozor treceg sprata, ipokuöao da kolima zgazi dete.180 Zlostavljac je zbog jednog drugog zlocina dobio doûivotnukaznu; ali sud je ipak majci oduzeo roditeljska prava zato öto je ona Ñpokazala toliku nemarnostu pogledu pravaî cim je propustila da zaötiti svoju decu od nasilnog oca.181

Slicno tome, u slucaju vodenom u korist C. P. sud je ocenio da strah zlostavljane majke neopravdava njeno Ñdopuötanjeî da joj kcerka ostane sa ocem koji zlostavlja i stoga je majcioduzeo roditeljska prva.182 Dokazi o tome da je zlostavljac majku udarao, öutirao i bacao uplakare, pretio noûem i tukao, nisu ubedili sud da je njen strah od zlostavljaca razuman.183 Sudje majci oduzeo roditeljska prava tvrdeci da njeno nereagovanje nema opravdanja.184

STVARNOST: Sudije potcenjuju opasnost koju predstavlja muökarac koji zlostavlja.

U slucaju C. P., zlostavljana ûena nije iznosila dokaze za razloûnost svog straha da bi seizvinila za povrede nanete njenoj deci, vec da objasni da je njeno reagovanje bilo razloûno zbogopasnosti koju je zlostavljac predstavljao. Slicno tome u slucaju u ime zastupanog Daltona sud jeprestao da veruje u strah zlostavljane ûene, jer je pogreöno protumacio ûenino putovanje da vi-di zlostavljaca, iako je znala da je ovaj ranije ubio dve ûene.185 Razumevanje porodicnog nasiljaukazuje da ovakvo ponaöanje nije nelogicno.

Znajuci da je zlostavljac ubio druge ûene, zlostavljana supruga je bila ubedena da je on spo-soban da ostvari svoje pretnje i ubije nju i njenu decu. Time je smanjena njena volja da nepoö-tuje njegove zahteve. Cinjenica da je ûena ostala sa osudenim i ubicom pokazuje da ûene neka-da ostaju sa svojim zlostavljacem kako bi spasile ûivote svoje dece.

Istraûne sudije i javnost prave veliki pritisak na ponaöanje i pojavu zlostavljane ûene. Moûese desiti da sudovi doûive svedocenje o ûeninom strahu i opasnost koju zlostavljac predstavlja kaoneverovatne ili nerelevantne, osim ukoliko ûrtvina pojava i svedocenje nisu dosledni i u skladu sastereotipom zlostavljane ûene. Mogucnosti zlostavljane ûene znatno se povecavaju kada se onapojavi u modricama, turobna i slaba, nego kada nije trenutno uplaöena, slomljena ili pretuce-na.186

Dûenis Lok nije imala modrice ili polomljene kosti za vreme sudenja, koje se odrûalo neko-liko meseci posle zlostavljanja koje je doûivela. Ona se osecala preplaöenom na sudenju. U stva-ri, dok je svedocila, Dûenis je retko pokazivala emocije uz male izlive besa s vremena navreme.187

Vrlo je teöko da zlostavljana ûena reprodukuje strah i fizicko stanje u kojem je bila za vreme

same krize. Mnoge ûene, kao Dûenis Lok, provele su mesece u zatvoru, izolovane od zlostavlja-nja, ali uznemirene zbog gubitka dece, boreci se sa osecajem krivice i besa. Tokom ovog perio-da, modrice, posekotine i prelomi nestaju, ali secanja na povrede dugotrajne su u svesti zlosta-vljane ûene.

C. PRETPOSTAVKA: Roditelje treba tretirati kao jedinstvenu jedinku.

Cesto se ne pravi nikakva razlika izmedu zlostavljaca i roditelja koji nije nasilan (agresivan).U slucajevima zlostavljanja i zapostavljanja sudovi uglavnom tretiraju roditelje kao jedinku.188

Deöava se da ne postoji zastupanje roditelja od strane advokata ili im uopöte nije obezbedenapravna zaötita na sudu.189 Majke, koje nisu zlostavljaci, cesto dobijaju kazne slicne onima kojesu presudene licima za koje je utvrdeno da su pocinila nezakonite radnje.190 Roditeljska pravaoba roditelja reöena su jednom sudskom presudom i na osnovu samo jednog postupka.

Opis slucajevaU slucaju Lok, sud je osudio Dûenis na sedam godina zatvora zbog nesposobnosti da zaustavi

Danijela da siluje njenu kcerku.191 A tek po uloûenoj ûalbi za sudsko poravnanje, sud je Danijelaosudio na deset i po godina zatvora zbog pocinjenog silovanja.192

Kada se uporede ove dve kazne sa pojedinacnom krivicom svakog od tuûenih moûe se za-kljuciti da je tuûilac zapostavio cinjenicu da u odnosu Danijela i Dûenis postoji odredena Ñdi-namika kontroleî i pristupio je postupku tretirajuci dve osobe kao jednog cinioca. Tuûilac je po-stigao sudsko poravnanje u korist izvröioca krivicnog dela, koji je osuden na kaznu zatvora u vre-menskom periodu koji predstavlja pola od maksimalnog trajanja kazne predvidene za krivicno de-lo silovanja, a svirepo osudio neaktivnog tuûenog na skoro maksimalnu kaznu predvidenu propi-som.

Sudije mogu priznati majku kao pogodnog roditelja ukoliko ne ûivi sa zlostavljacem.193 Ipakisuviöe cesto, umesto da zaötiti majku od zlostavljaca, sud joj oduzima roditeljska prava.194 Ova-kav stav suda proizilazi verovatno iz verovanja da je porodicno nasilje neöto öto je majka izazi-vala ili da ono vuce svoje korene i probleme za öta oba roditelja treba da snose odgovornost.195

STVARNOST: Jedan roditelj ne treba da snosi odgovornost za nezavisne radnje drugog rodite-lja.

U slucajevima u kojima jedan roditelj nije zlostavljac, sud mora da pravi jasnu razlikuizmedu krivice svakog roditelja. Dete koje je u opasanosti od zlostavljanja od strane jednogroditelja moûe, onda kada je to u interesu bezbednosti deteta, ostati sa svojim nenasilnimroditeljem tako da je bezbedno zaöticeno od povreda.

Za dete je od izuzetne koristi da ûivi sa svojim prirodnim (bioloökim) roditeljima. ÑBioloökaporodica predstavlja primarnu ûivotnu liniju za dete.î196 éivotna linija koja se razvija iz bioloö-kih odnosa i emotivnih veza deo su svakog odnosa roditelj-dete.197 Cak i kada je sposobnost bio-loökog roditelja da brine o detetu neadekvatna, kontakt deteta sa roditeljem je i dalje bitan unjegovom razvoju. Bioloöka porodica je izvor iz kojeg dete crpi svoj identitet koji mu pomaûe daoblikuje svest o samom sebi.198 Sudovi moraju biti svesni koliki znacaj ima ocuvanje bioloökeporodice tako öto ce uvrstiti njenu vrednost u svoje odluke.

Sluûbe za zaötitu dece cesto doûivljavaju porodicno nasilje kao majcinu nesposobnost da za-ötiti svoju decu od daljeg zlostavljanja.199 Moûe se desiti da zlostavljana majka nije u stanju da


22 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 3zaötiti svoju decu dok je slaba u odnosu na zlostavljaca. Ipak, majcina sposobnot da ötiti decu sebitno menja onda kada je zlostavljac ukolnjen iz porodicne jedinice. Pomaûuci da se zlostavljacudalji iz doma ili pomaûuci majci da ûivi bezbedno i daleko od zlostavljaca, Sluûba za zaötitu decemoûe stvoriti nenasilno porodicno okruûenje.200

Ostaviti bioloökoj majci pravo starateljstva moûe biti od suötinskog znacaja, posebno u sluca-jevima kada otac zlostavlja dete. Mnoge hraniteljske porodice nece prihvatiti ili ne znaju kako dapomognu detetu koje je bilo zlostavljano.201 Stoga, detetu je ocajnicki potreban nenasilanroditelj koji treba da bude staratelj koji ga voli.

V PREDLOZI

U cilju da se poboljöa bezbednost zlostavljanih ûena i zlostavljane dece, zakonski i druötvenipropisi se moraju izmeniti. Sudovi moraju da prepoznaju krivicu oceva i da ih kazne za delozlostavljanja. Policija i Sluûba za zaötitu dece mora da obezbedi podobniju i efikasniju pomoczlostavljanim majkama i deci. Druötvo mora da redefiniöe shvatanje pojma porodice i da priznajednog roditelj sa detetom kao porodicnu jedinicu, izostavljajuci roditelja koji zlostavlja.

Centri, agencije i sluûbe za zaötitu moraju da ujedine svoje snage kako bi iskorenile navikekoje produbljuju porodicno naslilje. Za sada ove institucije pojacavaju i ucvröcuju barijere koji-ma se tucene ûene i njihova deca primoravaju da trpe okorelo nasilje. Svojom politikom svaka odovih grupa pomaûe ûrtvama, ali ta pomoc cesto skrene od ovog cilja i odvede ih u nastavak izo-lacije i ranjivost zlostavljane ûene i njihove dece. Ove institucije moraju da uspostave medusob-nu komunikaciju i koordiniöu svoje sluûbe i propise koje primenjuju, kako bi zaötitile i osnaûileûrtve nasilja, umanjile barijere koje okruûuju problem zlostavljanja ûene i deteta, redefinisalesvoje propise i kako bi osnaûile nenasilnu porodicnu jedinicu.

Ovaj deo teksta govori o znacaju i neophodnosti medusobne saradnje i usluga, obrazovanjai obuke u okviru sluûbu za pomoc, kao i dodatni pristup izvorima ovih sluûbi. Takode se identi-fikuju znacajne promene u zakonodavnom sistemu, kriminalistickoj sluûbi i zdravstvenim usta-novama koje su imale za cilj da poboljöaju efikasniju pomoc koju pruûaju ûrtvama porodicnognasilja.

Medusobna koordinacija sluûbi koje se bave ovom problematikom

Postojanje koordinisnih sluûbi za pomoc je neophodno kako bi se sprecilo nasilje nad zlosta-vljanom ûenom. Za sada sluûbe za pomoc zlostavljanoj majci ne komuniciraju medusobno i neuticu jedna na drugu, öto cini da su ove sluûbe, kao i donosioci odluka loöe obaveöteni o svim okol-nostima u vezi sa majkom i detetom. Ovakav nedostatak informacija cesto dovodi do toga da seobezbeduje necelovita i neadekvatna pomoc, da se donose neprecizni zakljucci, kontradiktornizahtevi upuceni zlostavljanoj majci i nedosledne odluke. Nedostatak koordinacije i saradnje, kaoposledica, cini da je pomoc koja stoji na raspolaganju zlostavljanoj ûeni nedovoljna i nedovoljnoefikasna.

Problemi sa kojima se suocava zlostavljana ûena su brojni, sloûeni i komplikovani za zlosta-vljane ûene koje imaju decu.202 Da bi zlostavljana ûena i tuceno dete uspeli da postignu trajnijubezbednost, sluûbe moraju medusobno da komuniciraju, koordiniraju usluge i zahteve, obezbedepomoc na nacin koji je potpun i dobro obaveöten.

Zlostavljana ûena kojoj je zagarantovana medusobna saradnja ovih tela imace viöe podstre-ka da zapocne svoju dugu i teöku borbu za bezbednost, jer joj kompletan pristup povecava öan-

su da postigne ciljeve. Koordinisane sluûbe pruûaju ûeni mogucnost da vidi da put od opasnosti dobezbednosti ipak postoji i da garantuju ûeni da ce primiti svu pomoc koja joj je na raspolaganju,kao i podröku pri nalaûenju alternativnih reöenja.

Koordinacija staratelja koji rade u sluûbama takode bi unapredila sistem. Startelji iz sluûbii radnici za brigu i zaötitu porodice doûivljavljavace manje neizvesnosti kada budu mogli da ose-te dugorocan uspeh. Nakon toga, oni koji ih kritikuju, nece pomoc zlostavljanoj ûeni doûivljavatikao uzaludan trud.

Obrazovanje, obuka i adekvatni izvori

Sve osobe koje vröe uticaj na ûivote zlostavljanih ûena moraju biti adekvatno obrazovane uvezi sa dinamikom porodicnog nasilja, u vezi sa odnosom izmedu batinjanja ûene i zlostavljanjadeteta, kao i u odnosu na stvarnost sa kojom su zlostavljane ûene i zlostavljana deca suoceni.Pogreöni stereotipi o zlostavljanim ûenama i nasilnicima vode ka tome da se obezbeduje neadek-vatna pomoc, öto opet vodi ötetnim ishodima.203 Vrlo cesto, nepotpuno znanje o vezi izmeduzlostavljanja deteta i nasilja prema ûeni koristi se kako bi se kaznila ûena, a zlostavljano dete idalje mucilo.204 Pravosudni organi,205 socijalni radnici, policija, staratelji u okviru zdravstvenezaötite moraju tacno da poznaju ûivot onih na koga uticu.

Takode, kreatori socijalne i porodicne politike treba da preispitaju politiku svake od sluûbi,kako bi se u okviru grupe ili sluûbe inkorporiralo ono öto je poznato o porodicnom nasilju i veziizmedu zlostavljanja ûene i zlostavljanja deteta. Onda kada njihove politike budu pravilno posta-vljene, odgovorna lica treba da obezbede obuku i nadzor svakog od radnika, da bi rad sluûbi biou skladu sa tim politikama.

Kada stratelji i donosioci odluka koji rade u okviru sluzbe budu dovoljno obrazovani i obuceniza rad, moraju imati pristup izvorima informacija koje su im neophodne da bi obavljali svojeduûnosti na pravi nacin. Organizaciona struktura mora da bude takva da obezbedi svim radnicimapriliku da prikupe informacije, komuniciraju sa starateljima i savetnicima iz drugih sluûbi, kao ida usmere zlostavljanu ûenu ka bezbednosti. Organizatori treba da stvore dodatne usluge kojimabi se omogucilo da, kada se identifikuje odredena potreba, staratelji imaju mesto na koje moguda upute zlostavljanu ûenu.

Kljucne promene neophodne za unapredivanje sluûbi

1. Promene u okviri zakonodavstva

a. Pravosude

Od suötinskog je znacaja da sudovi primenjuju pravilo Ñpropust da zaötiteî koristeci objek-tivni standard, pre nego standard striktne odgovornosti. Dok se mnogi krivicni zakoni o Ñpropustuda zaötitiî ne odnose samo na nameru, ovi propisi se ne odnose izricito na striktnu odgovor-nost.206 Najmanje od svega, odluka o zapostavljanju treba da bude neophodna pri odredivanjukrivice. Krivicni elementi zapostavljanja ne smeju biti zadovljeni ukoliko zakonski propisi nisu iz-ricito potvrdili da su dokazi o gradanskom zapostavljnju dovoljni.

Prilikom primenjivanja pravila Ñpropust da zaötitiî u gradanskom kontekstu, sudovi morajuda procene ponaöanje ûene za vreme nasilja i da pridajuci znacaj samom cinu nasilja dozvolemesto kontinuiranom strahu. Sudovi treba ozbiljno da shvate ûenino svedocenje u vezi straha iopasnosti kojima je izloûena. Cinjenice koje se prilaûe kao dokaz treba da zamene stereotipne


24 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 3pretpostavke. Sud i porota treba u potpunosti da shvataju okolnosti u kojima se nalazi tucenaûena kako bi mogli precizno da utvrde da li je njeno ponaöanje razumljivo ili ne.

Primenom pravila Ñpropust da zaötitiî, koriöcenjem objektvnog standarda, omogucava se de-tetu da ostane sa svojim roditeljem koji nije nasilan u slucajevima u kojima je majka sposobnada bude dobar roditelj. Ovim nacinom se izbegava da sluûbe bespotrebno odvajaju decu od ne-nasilnih roditelja i smeötaju ih u veoma slab i malo efikasan sistem za zbrinjavanje, koji ionakopredstavlja samo privremen smeötaj.

b. Pravni zastupnici

Zastupnici zlostavljanih ûena i dece moraju da rade usaglaöeno kako bi reöili problematikuporodicnog nasilja. Do sada je bilo dosta tenzija izmedu ove dve grupe pravnih zastupnika, ali onimoraju da prevazidu nesuglasice da bi proöirili i usaglasili advokatsku praksu po pitanjimazlostavljanja ûena i dece.207 Advokati zlostavljanih ûena moraju da razumeju patnju dece kojaûive u domovima u kojima su njihove majke tucene. Advokati dece moraju da razumeju sa kojimpreprekama se suocavaju zlostavljane majke i da krivicu usmere ka samom izvoru nasilja: ocu.Iako ima nekih slucajeva u kojima se interesi majke i interesi dece ne poklapaju, u vecini sluca-jeva oni imaju zajednicke interese.

c. Tuûioci

Prilikom pokretanja postupaka protiv zlostavljanja dece, tuûioci moraju prvo da identifiku-ju sve ûrtve nasilja u okviru porodice. Oni moraju da razumeju okolnosti u kojima dolazi dozlostavljanja i da razumeju ponaöanje majki u kontekstu njihovog zlostavljanja. Tuûioci treba dasagledaju majcinu sposobnost da reaguje i kontroliöe situaciju u kontekstu pomoci i zaötite kojudruötvene institucije stavljaju na raspolaganje.

2. Promene u okviru kriminalisticke sluûbe

Policija treba da prekori i uhapsi208 muökarce koji napadaju i prete svojim ûenama. Policajcitreba odmah da interveniöu kada prime poziv slucaja porodicnog nasilja i da takve pozive ozbiljnoshvate tako öto ce detaljno i precizno o njima izveötavati i pruûiti pomoc zlostavljanim ûenamakoje ûele hitnu sudsku zabranu, ili podnoöenjem prijave za krivicnu odgovornost.209 Policajci netreba da istraûuju pricu zlostavljane ûene niöta viöe od price bilo koje ûrtve zlocina pocinjenogod strane nepoznatog.

3. Sluûba za zaötitu dece (CPS)

Sluûbe za zaötitu dece (CPS) treba da pomognu deci koju ocevi zlostavljaju tako öto ce po-moci majci da bude slobodna i na sigurnom.210 Sluûbe za zaötitu dece (CPS) treba da pomaûu zlo-stavljanim majkama i deci pre nego öto odluce da izmeste decu iz roditeljskog doma.

Jedna studija ukazuje na to da intervencija i javljanje mogu bitno da umanje rizik da detebude zlostavljano.211 Sluûbe treba da pomaûu majci da ukloni agresivnog clana porodice iz kuceili da ona sama napusti zlostavljaca u cilju zaötite svoje dece. Takode, sluûba treba da se raspitao majcinoj bezbednosti212 i da olaköa njen pristup socijalnim sluûbama, prihvatiliötima, saveto-valiötima i svim izvorima pomoci. Oni koji rade na slucajevima porodicnog nasilja treba da pomo-

gnu tucenoj majci da napravi plan bezbednosti za citavu svoju porodicu.213 Slicno tome, akti-vnosti koje ove sluûbe primenjuju treba da imaju cilj da promoviöu borbu protiv porodicnog nasi-lja i bezbednosti roditelja-ûrtve i deteta-ûrtve od nasilnog roditelja ili partnera.214 Radnici sluûbitreba da dokumentuju slucaj ocevog zlostavljanja, zahtevaju rehabilitaciju ili razdvajanje odmajke i deteta, kao i da utvrde posledice ocevog nepoötovanja reöenja koje je sluûba pro-pisala.215 Reöenje koje je sluûba namenila majci treba da ima cilj da joj obezbedi sigurnost, a neda ustanovi njenu odgovornost za ponaöanje zlostavljaca.

4. Staratelji u okviri institicija za zdravstvenu zaötitu

Staratelji u okviri institicija za zdravstvenu zaötitu treba da tretiraju porodicno nasilje kaoproblem zdravstva i da preduzmu aktivnije mere kojima bi utvrdili i intervenisali u slucajevimakada dode do povreda koje su prouzrokovane zlostavljanjem od strane partnera. Zdravstveni rad-nici imaju tu retku prednost time öto mogu da dodu u kontakt sa ûrtvama porodicnog nasilja ko-je su cesto u nemogucnosti da potraûe pomoc, ili ne znaju koje su im sluûbe za pomoc na ras-plaganju. Zdravstveni radnici treba da pomognu zlostavljanoj majci tako öto ce ih informisati osluûbama pomoci i naci joj se prilikom njene potrage za sigurnim smeötajem, zahtevom za sud-sku naredbu o zabrani i pravnim zastunikom.216 Startelji u okviru institucija zdravstvene zaötitetreba paûljivo da zabeleûe sve sadaönje i nekadaönje povrede na telu, da fotografisu povrede iopiöu uzroke povreda. Ova dokumentacija treba da bude deo lekarske arhive, koja ce se koristitiza vreme postupka i sudenja. Ukoliko objaönjenje o povredama nije u skladu sa samim povre-dama, lekar ili medicinska sestra moci ce da uoce protivrecnost. Prilikom pomaganja majci i de-tetu da dobije usluge neophodne za njihovu bezbednost, zdravstveni radnici treba da koriste svo-je znanje o vezi izmedu porodicnog nasilja i zlostavljanja deteta.217

VI ZAKLJUCCI

Sudovi öirom zemlje nametljivo odvajaju zlostavljanu decu od njihovih nenasilnih i tucenihmajki. U ime ûaötite deteta, ovim ûenama i deci ukida se pravo na jedinog nenasilnog clanaporodice. Kao posledica neadekvatne primene pravila Ñpropust da ûaötitiî, zlostavljane ûene bi-vaju osudene na kazne zatvora ili im se ukidaju roditeljska prava. U suötini, zlostavljane ûenecesto su nemocne da se ûaötite od brutalnog nasilja i zbog toga nisu u stanju da obezbede ûaöti-tu ni za svoju decu. Sistemi podröke i institucionalizovane sluûbe za zaötitu, kao öto su sud, poli-cija, sluûba za zaötitu deteta i zdravstvena organizacija cesto napuötaju zlostavljane ûene. Timeöto dozvoljavaju da one ostanu nezaöticene od zlostavljanja, ove sluûbe pospeöuju nezaöticenostdeteta od zlostavljanja. Mnoge nepravedne odluke suda i sluûbi za zaötitu deteta proizilaze izneznanja o porodicnom nasilju i neobucenosti za takve slucajeve. Neznanje dovodi do toga da seodluke donose na osnovu uobicajenog miöljenja, pogreönih shvatanja ili stereotipa. Oslanjanje napogreöne ili loöe cinjenice dovodi do donoöenja odluka kojima se okrivljuje ûrtva, a zanemarujesuötinska krivica samog izvröioca.

Druötvo tradicionalno krivi ûrtvu za porodicno nasilje i zlostavljanje koje im je naneto.218

Svojim zakonskim praksama i neaktivnoöcu, druötvo pravi greöku time öto ne osuduje nasilnog ocaza njegova dela. Da bi obezbedili bolju zaötitu zlostavljanim ûenama i deci, sudovi i sluûbe za za-ötitu treba da steknu znanje o vezi izmedu porodicnog nasilja i zlostavljanja dece kao i da ga pri-mene u svojim propisima i praksi. Svi oni koji se bave slucajevima porodicnog nasilja treba da pro-


26 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 3du adekvatnu obuku kako bi umeli da identifikuju i reaguju na pravi nacin pri radu sa zlostavlja-nom decom iz porodica u kojima vlada porodicno nasilje. Sistemi moraju da vode racuna o prob-lemima koji su medusobno povezani, da bi pomogli zlostavljanim ûenama da pobegnu od zlosta-vljaca, kako bi mogle da se brinu o svojoj deci. Takode, zakon mora da prizna odgovornost zlo-stavljaca za njegovo nasilnicko ponaöanje, kako bi se obezbedila zaötita deci i zlostavljanim ûena-ma, istovremeno vodeci racuna o tome da se u najmanjoj meri naruöi prirodna porodicna jedini-ca.

Da bi se ovim institucijama obezbedila sredstva pomocu kojih bi mogle pravicno da postu-paju sa zlostavljanim majkama i decom, drûave treba da sprovedu odredene promene propisa itime osiguraju da se majkama sudi po standardima koji su ljudski razumljivi. Te promene propisatreba precizno da sagledaju poloûaj zlostavljane majke i njenog zlostavljanog deteta, kao i davode racuna o specijalnim okolnostima u kojima se oni nalaze.

Sudovi treba da primene pravilo Ñpropust da zaötitiî na objektivan nacin, uzimajuci u obzirsve prepreke sa kojima se suocava zlostavljana majka. Objektivna primena pravila Ñpropust dazaötitiî omogucice da se prepozna krivica majki koje su bile neaktivne, i da se iz krivice izuzmuone majke koje je porodicno nasilje sprecavalo da zaötite svoju decu. Takode svaka drûava trebada inicira mere ûaötite majkama koje se plaöe za svoj ûivot ili za ûivot svoje dece. Ovakvepromene nece obezbediti samo pravicnije presude za zlostavljane majke, vec ce sluûiti opötemfizickom i emotivnom blagostanju dece.

FUSNOTE

1 Dok ocevi obicno izbegnu krivicnu odgovornost i napuste roditeljske duûnosti nad svojom bioloskom decom, naöedruötvo ocekuju od majki da prevazidu sve prepreke kako bi se brinule i zaötitile svoju decu. Vidi Dorothy B. Roberts,Materinstvo i kriminal, 79 IOWA L. REV. 95, 110-11 919930. Zbog verovanja da materinski instinkt daje majci sve-mocne sposobnosti, ukoliko je dete povredeno, druötvo smatra da majka zasluûuje kaznu, cak iako je majci prak-ticno nemoguce da zaustavi izvor nasilja. Id. Neka istraûivanja pokazuju da sud i socijalne sluûbe cesto smatraju ma-jke krivim za svo nasilje koje se javlja u porodici, cak iako su ocevi ti koji cine nasilje, cak iako su i majke te nadkojima se cini nasilje od stane tih oceva. Vidi Evan Stark & Anne H. Flitcraft, éene i deca pod rizikom: Feministickipogled na zlostavljanje deteta. 18 INTíL. J. HEALTH SERVICES 97, 98, 109-10 (1988).

2 Kada se ovom doktrinom primenjuje strog test odgovornosti, majka se smatra krivom za sve povrede deteta, bezobzira na njenu realnu sposobost da kontroliöe ili da pobegne od izvora nasilja. Ali, ako se primenjujeobjektivan testonda se majka smatra krivom öto je zanemarila svoju duûnost da zaötiti dete, samo ukoliko je njeno delovanje bilosuprotno od delovanja koje se ocekuje od jedne razumne osobe u tim okolnostima.

3 U slucajevima u kojima se majka osuduje za zlostavljanje deteta, sudovi treba da uzmu u obzir postojecu medusob-nu povezanost cina zlostavljanja ûene i cina zlostavljanja deteta. Istovremeno, istraûivanja ukazuju na to da su ûenekoje su i same zlostavljane mnogo viöe sklone tome da zlostavljaju svoju decu od onih majki koje nikada nisu biletucene od strane svojih partnera. Jean Giles-Sims, Longitudinalna studija o deci tucenoj od strane tucenih supru-ga, 34 FAM. REL. 205, 209 (1985).

4 Ovaj Clan se odnosi na primenu ove doktrine samo na slucajeve u kojima su ûene zlostavljane, a ne na primenu dok-trine na slucajeve u kojim nema porodicnog nasilja; ipak, iz nekog od brojnih razloga, postoje slucajevi u kojima semiöljenje suda ne osvrce na cinjenicu da je majka bila zlostavljana, cak iako je to bio realan slucaj. U ovim sluca-jevima, pravni savetnik verovatno nije predstavio slucaj zlostavljanja ûene ili nije razmotrio dokaze o porodicnomnasilju kao vredne za potrebe odbrane od optuûbi za zanemarivanje obaveze da zaötiti.

5 Margaret Martin, Tucene ûene, u NASILNA PORODICA: MUCENJE éENA, DECE I STARIJIH 67 (Nancy Hutchings ed. 1988);ANGELA BROWNE, KADA TUCENA éENA UBIJE 8. (1989). Studije pokazuju da su ûrtve porodicnog nasilja 94-95% ûene.Vidi takode, EMERSON DOBASH & RUSSEL DOBASH, NASILJE NAD SUPRUGAMA: SLUCAJ PROTIV PATRIJARHATA 246(1979). Iz tog razloga, ovaj Clan se obraca osobama koje su zlostavljane, ali ima nameru da se obrati svim ûrtvamaporodicnog nasilja.

6 Vidi LINDA GORDON, HEROJI NJIHOVIH éIVOTA: POLITIKE I ISTORIJAT PORODICNOG NASILJA 251 (1988)7 Id. 8 Vidi Martha R. Mahoney, Zakonske slike o ûenama koje su tucene: redefinisanje problema razdvajanja, 90 MICH. L.

REV. 1, 57 (1991). 9 Id.

10 Vidi, e. g. Julia Hamilton, Zlostavljanje deteta i porodicno nasilje. U PORODICA SA NASILJEM.11 Vidi Id. 12 Id. 13 Vidi Mahoney, (citat od James Ptacek, Zaöto muskarci tuku svoje ûene?, u FEMINISTICKI POGLED NA ZLOSTAVLJANJE

DETETA 153 (Kersti Yllo & Michele Bograd eds., 1988.)). 14 Vidi Mahoney, kao iznad pod 8, pod 57. 15 Vidi id. 16 Vidi id. 17 Vidi id. pod 59, 60. 18 Vidi Hamiltin, kao pod 10, pod 90.19 U to vreme procena je bila da postoji duplo veca mogucnost da ûena bude ubijena od strane svog intimnog partnera

nego od neke druge osobe. Vidi DOBASH & DOBASH, kao iznad pod 5, pod 17. 20 Vidi Hamilton, kao iznad pod 10, pod 91. 21 Zaötita ûena i dece od zlostavljanja regulisana je skoro jedino drûavnim zakonom, vidi deo III, a federalni propisi

vröe samo indirektni uticaj na njih i kroz novcani podstrek. Vidi Akt o sprecavanju i postupanju u slucajevimazlostavljnja deteta. Pub. L. No. 93-247, 92 Stat. 205, (kodifikovano po amandmanu 41 U. S. C. §§ 5101-5107, 5111-5115 (1989)); Akt o sprecavanju i postupanju i reformi o usvajanja u slucajevima zlostavljnja dete iz 1987. Pub. L.No. 95-266, 92 Stat. 205 (kodifikovano po amandmanu 41 U. S. C. §§ 5101-5107, 5111-5115 (1989)); Akt o nasilju nadûenama iz 1994, Pub. L. 103-322, Naslov IV, 108 Stat. 1902-1955 (kodifikovano po amandmanu u rasturenim odeljci-ma U. S. C.-a).

22 Vidi Wells & Biegel, Istraûivanje o intezivnoj zaötiti porodice: sadaönji propis i buduci program rada, 83 DOBROBITDETETA 335 (1992).

23 Vidi Akt o nasilju nad ûenama 1994: Sasluöanja na 101-939 pred Kom. sudom, 101. kongres, druga Sesija (1990) (iz-javu dala: Angela Browne, Sociajlni psiholog, Uni. Mass Medical School) (ukazuje da su slucajevi zlostavljanja ûenaslucajevi o kojima se najmanje izveötava, jer kako istraûivanje o zlostavljanim ûenama ne ukljucuje ûene koje ne-maju telefon, ne govore tecno engleski, koje su veoma siromaöne, beskucnice, u okviru neke institucije ili uzatvoru); vidi takode STATISTIKE O NASILJU FEDERALNOG ISTRAéNOG BIROA (1988) [u nastavku teksta FBI STATS. ]

24 FBI STATS., kao pod 23. 25 Id. 26 Vidi Martin, kao pod 5, pod 70; vidi takode PROJEKAT O NACIONALNOJ ZAäTITI éENE OD ZLOSTAVLJANJA, VODIC ZA

RADNIKE SLUéBE ZA ZAäTITU DECE, 1, 9, 30 (1988) (arhivirano sa Harvard Womenís Law Journal-om) [u nastavku tek-sta NWAPP].

27 Procenjuje se da su deca koja rastu u porodicama u kojima se javlja porodicno nasilje fizicki, seksualno i emotivnozlostavljana ili zapostavljana po stopi od 1500% viöom od nacionalnog proseka. Joan Zorza, Batinjanje ûena: najcesciuzrok beskucniötva, SPECIJANO IZDANJE CLEARINGHOUSE REV. 421 (1991). Vidi NWAPP, kao pod 26 (koji ukazuje nato da je skoro 70% dece koja ûive u prihvatiliötu za pretucene ûene ûrtve zlostavljanja ili zapostavljenosti).

28 Vrhovni Sud priznaje da muû koji je agresivan moûe cesto da zlostavlja decu kako bi primorao suprugu. Vidi Planiranoroditeljstvo S. E.-a Pa. v. Robert P. Casey, 505 U. S. 833, 888 (1992).

29 Vidi Stark & Flitcraft, kao pod 1, pod 103. 30 Od 70% dece povredenih od strane jednog agresivnog roditelja zbog kojih se intervenisalo u sluûbama hitne pomoci

predstavljaju deca povredena nenamernim nasiljem, koje je bilo usmereno ka majci dece. Izveötaj o maröu novca:sasluöanja pred sudskim komitetom Senata, 101. Kongres, 1. sesija, tacka 2, 142 (1990). Zlostavljanje fetusa, pocinjeno zlostavljanjem majke, nosi teöke potencijalne posledice po zdravlje novorodence-

ta. Viöe beba se rodi sa oötecenjima koje su posledica batinjanja majke za vreme trudnoce nego od svih bolesti pro-tiv kojih se vakciniöu. Id. pod 135. U mnogim slucajevima, nasilje nije nenamerno, vec svesno usmereno ka nero-denom detetu. Id.

31 CHARLES P. EWING, TUCENE éENE KOJE UBIJAJU: PSIHOLOäKA SAMOODBRANA KAO LEGALNO OPRAVDANJE 33 (1987)(koji izveötavaju da zlostavljac prisiljava ûenu da se vrati kuci preteci joj piötoljem ili preteci njenom detetu piö-toljem).


28 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 332 Mildered D. Pagelow, Uticaji porodicnog nasilja na decu i njihove posledice po sporazum o pravu starteljstva i

posete, 4 MEDIATION Q. 347, 349-50 (1990) (koji ukazuju na to da deca koja su svedoci nasilja cesto imaju nesanice,nocne more, mesecare, i mokre u krevet i fizicke manifestacije kao öto su glavobolja, bolovi u stomaku, dijareja,cir, astma, enureza. Takode, decaci postaju agresivni i nemirni, tuku se sa svojom bracom i sestrama i ökolskim dru-govima, dok devojcice postaju privrûene, povucene, pasivne i anksiozne.) Istraûivanja ukazuju na to da 34% decakai 20% devojcica iz porodica u kojima dolazi do nasilja ima bihevioralne probleme). Id. (citat: D. A. Wolfe et al., Decatucenih ûena: veza izmedu ponaöanja deteta i porodicnog nasilja i majcinog stresa (5. deo), 33 éURNAL SAVETO-DAVSTVA I KLINICKE PSIHOLOGIJE – J. COUNSELING & CLINICAL PSYCHOL. 657, 657-64 (1985)).

33 Neke studije ukazuju na to da osobe koje su u detinjstvu doûivele nasilje ili zlostavljanje kao odrasli su najpodlûni-je tome da i sami pocnu da zlostavljaju. Hamilton, kao pod 10, pod 91. Takode, veca je verovatnoca da ce decacikoji odrastu u porodicnom nasilju i sami postati zlostavljaci u zrelom dobu, nego öto ce devojcice koje su odrasle uslicnom okruûenju postati zlostavljane ûene. Id. Vidi takode MILDRED D. PAGELOW, BATINJANJE éENA: éRTVE I NJI-HOVA ISKUSTVA 46 (1981) (koji raspravlja o Ñsekundarnom sindromu batinjanjaî, u kojem su ûrtve zlostavljane u viöenavrata tokom citavog ûivota).

34 Vidi Evan Stark, Optuûba i ponovna optuûba tucene ûene, u PORODICNO NASILJE: ODGOVOR NA PROMENU KRIVICNOGPRAVA 271, 283-84 (Eve S. & Carl G. Buzawa eds., 1992).

35 Vidi Karen Czapanskiy, Porodicno nasilje, porodica i advokatski postupak: lekcije iz studija o predrasudama o polovi-ma u sudnici (2. deo), 27 FAM. L. Q. 247, 255 (1993); Stark & Flitcraft, kao pod 1, pod 101.

36 Drûava Vaöington nije donela zakon protiv zlostavljanja dece. 37 Vidi u daljem tekstu pod 50-5638 Propisi dvanaest drûava koje zahtevaju akt o izvröenju su: ALA. CODE § 26-15-3 (1995); D. C. CODE ANN. § 22-901

(1994); ga. code ann. § 16-5-70 (1995); ILL. ANN. STAT. ch. 720 § 5/12-4. 3 (Smith-Hurd 1995); LA. REV. STAT. ANN.§14:93 (West 1995); MD. ANN. CODE of 1957 art. 27, § 35C (amadman iz 1994. ); MASS. ANN. LAWS ch. 265, § 13B(Law Co-opSupp. 1987); N. J. STAT. ANN. § 2C:24-4 (West Supp. 1987), OR. REV. STAT. § 163. 205 (1985); S. D. KOD-IFIKOVANI ZAKONI ANN. § 26-10-1 (1984); TENN. CODE ANN. § 39-4-401 (1982);W. VA. CODE § 61-8-24 (Supp. 1986).

39 Vidi e. g. N. C. GEN. STAT. § 14-316. 1 (amandman iz 1994. ) ALA. CODE § 26-15-3 (1975.)40 Vidi, e. g. ME. REV. STAT. ANN. tit. 17-A, § 554(C) (West 1983) (ìkriminalizujuci lice koje izlaûe opasnosti zdravlje,

bezbednost i dobrobit deteta mladeg od 16 godina kröeci duûnost brige i zaötiteî); N. H. REV. STAT. ANN. § 639:3(1986) (ìkriminalizujuci lice koje namerno kröi duûnost brige, zaötite ili pomociî).

41 Sledece drûave zahtevaju dokaze da je doticno lice Ñprekröilo duûnost brige ili zaötiteî: HAW. REV. STAT. § 709-904(1986);MONT. CODE ANN. §45– 5-622 (1986); OHIO REV. CODE ANN. § 2919. 22 (Anderson Supp. 1987); 18 PA. CONS.STAT. ANN. §4340 (1983); WYO. STAT. § 6-4-403 (Supp. 1987). Ostali propisi zahtevaju da lice prouzrokuje, podvodiili dozvoli povredu deteta. OKLA. STAT. ANN. tit. 10, §7115 (West 1983) (amandman iz 1995. );CONN. GEN. STAT. ANN.§53-21 (West 1994), vidi Drûava protiv Louis Lucero, 531 P2d 1215, 1217 (N. M. Ct. App. 1975); Komonvelt protivJulia Cardwell, 515 A. 2d 311, 314 (Pa. Super. Ct. 1986).

42 Vidi MINN. STAT. ANN. §609. 378 (West 1993); IOWA CODE ANN. §726. 6 (West 1993); OKLA. STAT. ANN. tit. 21, § 852.1 (1990).

43 MINN. STAT. ANN. §609. 378 (West 1993)44 Vidi, e. g. , N. Y. FAM. CT. ACT §1046 (Consil. 1995); OHIO REV. CODE ANN. §2151. 421 (Anderson 1995); MONT. CODE.

ANN. §41-3-406 (1995), MASS. ANN. LAWS ch. 119, §51 (Law. Co-op. 1995). 45 Federalni mocnici su uslovljeni drûavnom primenom regulacije da ojaca i ponovo ujedini porodicu. Vidi Akt o spreca-

vanju i postupanju u slucajevima zlostavljnja deteta iz 1974, kao pod 21. 46 Vidi, e. g., Barbara Ann Palmer protiv Drûave, 164 A. 2d 467, 473 (Md. 1960); U slucaju Ten Hoopen, 162 S. E. 619,

(N. C. 1932); Steven A. Michael protiv Drûave, 767 P. 2d 193, 198, 199 (Alaska Ct. App. 1988), reviziran pod drugomosnovu, 805 P. 2d 371 (Alaska); vidi takode Jeffrey Cole protiv Sears, Roebuck & Co., 177 N. W. 2d 866, 869 (Wis.1970); Komonvelt protiv Darcel Howard, 402 A. 2d 674, 676 (Pa. Super. Ct. 1979).

47 Sudovi su interpretirali propise o propustu na takav nacin da se njima podrazumeva i propust da se deluje u sagla-snosti sa tim da se dobije medicinska paûnja za dete koje je povredeno ili zlostavljano. Vidi, e. g. , Drûava protivDouglas i Ines Adams, 557 P. 2d 586 (N. M. Ct. App. 1976); John D. Worthington protiv Drûava, 409 N. E. 2d 1261 (Ind.Ct. App. 1980); Drûava protiv Jeanette Williams, 670 P. 2d 122 (N. M. Ct. App. 1983); Lawanna Smith protiv Drûava,408 N. E. 2d 614 (Ind. Ct. App. 1980). Tuûioci su se oslanjali na ovu duûnost da obezbede detetu medicinsku pomockako bi gonili tucene ûene, koje nisu potraûile medicinsku pomoc za decu koja su bila povredena od strane zlostavl-jaca. Vidi Drûava protiv Mouhamed & Khaloud Kamel, 466 N. E. 2d 860 (Ohio1984); Eva B. Lott protiv Drûave, 686 S.W. 2d 304 (Text. Ct. App. 1985); Drûava protiv Virginia L. Fabritz, 348 A. 2d 275 (Md. 1975), cert. Opovrgnut, 425 U.

S. 942; U slucaju vodenom u interesu J. Z. , 190 N. W. 2d 27 (N. D. 1971); Drûava protiv Michael Zobel, 134 N. W.2d 101 (S. D. 1965).

48 Vidi, e. g., Drûava protiv Terri Williquette, 385 N. W. 2d 145, 147-48 (Wis. 1986); Ramona Jakubczak protiv Drûave,425 So. 2d 187, 188-89 (Fla. Dist. Ct. App. 1983.).

49 Vidi u slucaju Katharine C., 471 N. Y. S. 2d 216 (N. Y. Fam. Ct. 1984) (koji optuûuje majku da je propustila da zaöti-ti dete od seksualnog zlostavljanja uprkos njenom neznaju za zlostavljanje).

50 Vidi Narod protiv Marry Ann Benway, 210 Cal. Rptr. 530, 531 (Ct. App. 1985); Narod protiv Carleen M. Atkins, 125 Cal.Rptr. 855, 863 (Ohio Ct. App. 1975); Drûava protiv Barbare Schultz, 457 N. E. 2d 336 (Ct. App. 1982).

51 Vidi Atkins, 125 Cal. Rptr. at 855; vidi takode Schultz, 457 N. E. 2d pod 336. 52 Vidi Barabara Ann Palmer protiv Drûave 164 A. 2d 467 (Md. 1960); Komonvelt protiv Darcel Howard, 402 A 2d 674 (Pa.

Super. Ct. 1979) (u kojima se procenjuje da je majcin propust da zaötiti svoju kcerku od batina koje joj je u viöenavrata zadao njen decko, direktno prouzrokovao smrt deteta i time je dovoljan dokaz kojim se zadovoljavaju svielementi slucajnog ubistva); Steven A. Michael protiv Drûave, 767 P. 2d 193 (Alaska Ct. App. 1988) (kojim se optuûujeotac za drugostepeno nasilje nad detetom zbog nemarnosti da zaötiti svoje dete od majcinog zlostavljanja).

53 Vidi Loretta Gullatt protiv Drûave, 409 So. 2d 466 (Ala. Crim. App. 1981) (kojim se ocenjuje da propis o zlostavlja-nju deteta drûave Alabama obuhvata cinove propusta, kao öto su propust da hrani kao i propust izvröenja); Michael,767 P. 2d pod 197 (koji tvrde da kriminalna odgovornost za propust moûe postojati samo u odnosu roditelj-dete).

54 Vidi Drûava protiv Terry Williquette, 385 N. W. 2d 145, 155 (Wis. 1986) (koji u najöirem smislu interpretira jezikpropisa drûave Viskonsin o zlostavljanju deteta, Propisi drûave Viskonsin § 940. 201, da ukljuci lice koje ima duûnostprema detetu i koje dete izlaûe predvidivom riziku); Gayle W. Phelps protiv Drûave, 439 So. 2d 727, 732 (Ala. Crim.App. 1983) (koji ocenjuje da namerni propust da se dete udalji iz agresivnog okruûenja, kojeg je stvorio partner,konstituiöe propisnu samovoljnost koja sluûi drûavnom propisu o zlostavljanju deteta).

55 Vidi Terri Williquette, 385 N. W. 2d pod 156 (Bablitch, J., koji se poklapa).56 Vidi 293 S. E. 2d 780, 787 (N. C. 1982); cf. Drûava protiv Paul A. Haywood, 249 S. E. 2d 429, 435 (N. C. 1978) (ìKada

je posmatrac prijatelj napadaca i zna da svojim prisustvom ohrabruje i ötiti, samo takvo prisustvo moûe se smatratikao pomaganje i saucesniötvoî) (citat iz Drûava protiv Glenn Holland, 67 S. E. 2d 272, 275 (N. C. 19510)).

57 439 So. 2d pod 731. 58 Id. 59 Id. 60 Id. pod 730-31. 61 Vidi id. pod 729. 62 Id. pod 734. 63 515 A. 2d 311, 312 (Pa. Super. Ct. 1986. )64 Id. pod 313. 65 Id. pod 315-16. 66 Id. 67 Id. pod 315. 68 Id. pod 312. 69 Id. pod 315-16. 70 Id. pod 314. Sud nije istraûivao mogucnost da je Clyde mogao ubiti Julijinog oca kako bi je sprecio da napusti kucu. 71 455 N. W. 2d 801, 807 (Neb. 1990. )72 Vidi id. 73 Id. 74 Vidi Rebecca Sisco, Zloca ili ûrtva?, MINN. WOMENíS PRESS, Mar. 24. Apr. 6, 1993, pod 7. 75 Id. 76 Id. pod 8. 77 Id. (koji tvrdi da je Ñpredstavnik Sluûbe za zaötitu deteta posvedocio da nema zapisnika o pozivu Loch-oveî). 78 Id. 79 Id. 80 Id. 81 Id. 82 Id. pod 783 Vidi JILL DAVIES, DRUäTVO ZA PRAVNU POMOC REGIONA HARTFORD, INC., KORIäCENJE BEZBEDNOSNOG PLANIRANJA

KAO PRISTUP ZA PRAVNOM ZASTUPNIäTVU éENA 5 (1994) (arhivirano sa Harvadovim ûurnalom ûenskog prava – HWLJ)


30 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 384 Id pod 6. 85 Vidi CAROLINE W. HARLOW, U. S. DEPT. PRAVDE, éENSKE éRTVE NASILJA 5 (1991). 86 Vidi ANGELA BROWNE, kao pod 5, pod 115-16. 87 Sisco, kao pod 74, pod 8. 88 Id. 89 Vidi ERWING, kao pod 31, pod 28. 90 Id. 91 Vidi, e. g., U slucaju vodenom u interesu C. D. C., 455 N. W. 2d 801, 807 (Neb. 1990); U slucaju vodenom u intere-

su William Dalton, 424 N. E. 2d 1226, 1232 (Ill. App. Ct. 1981); U slucaju Glenn G., 587 N. Y. S. 2d 464, 470 (N. Y.Fam. Ct. 1992); Komonvelt protiv Julije Cardwell, 515 A. 2d 311, 314-16 (Pa. Super. Ct. 1986); Gayle W. Phelps pro-tiv Drûave, 439 So. 2d 727, 731 (Ala. Crim. App. 1983).

92 Vidi slucaj voden u interesu J. L. S. , 793 S. W. 2d 79, 83 (Tex. Ct. App. 1990) (kojim se oduzima majcinsko pravozbog propuöta da zaötiti); U slucaju vodenom u interesu C. P. , 455 N. W. 2d 138, 144 (Neb. 1990).

93 439 So. 2d pod 734. 94 515 A. 2d pod 315. 95 Id. 96 Id. 97 Vidi Marry Ann Dutton, Razumevanje ûenskog reagovanja na porodicno nasilje: redefinisanje sindroma tucene ûene,

21 HOFSTRA L. REV. 1191, 1227-1240 (1993). 98 Vidi okvirno id. 99 DOBASH & DOBASH, kao POD 5, POD 148.

100 Id. 101 LENORE E. WALKER, SINDROM TUCENE éENE 145-46 (1984). 102 Vidi Akt o zaötiti od roditeljskog kidnapovanja, 28 U. S. C. § 1738A (1995). 103 AMERICAN BAR ASSOCIATION, UTICAJ PORODICNOG NASILJA NA DECU: IZVEäTAJ UPUCEN PREDSEDNIKU A. B. A. 17

(1994) [u nastvaku teksta ABA]104 Vidi Joan S. Meier, Beleöke iz podzemlja: Integralno primenjena psiholoöka i pravna perspektiva o porodicnom nasilju

u teoriji i praksi, 21 HPFSTRA L. REV. 1295 (1993). Kako bi primorao ûenu da ostane sa njim, zlostavljac cesto pretitime da ce traûiti samostalno starateljstvo nad detetom. Jedno istraûivanje pokazalo je da jedna od tri ûene ostajesa svojim zlostavljacem zbog kaznenih mera koje primenjuje njen partner, koje podrazumevaju i pretnje dugotra-jnom borbom za starateljstvo. ABA, kao pod 103, pod 17.

105 Vidi ABA, kao pod 103, pod 17. 106 éene cesto ostaju bez posla zato toga öto ih zlostavljac uznemirava na radnom mestu ili zato öto su cesto otsutne zbog

povreda koje su im nanete. Vidi Naomi H. Archer, Tucena ûena i pravni system: proölost, sadaönjost i buducnost, 13LAW & PSYCHOL. REV. 145, 150 (1989).

107 DOBASH & DOBASH, kao pod 8, pod 62. 108 Vidi Mahoney, kao pod 26, pod 1. 109 Pedeset jedan posto ûena i dece koje traûe utociöte u programima za zlostavljane grada Nju Jorka bivaju odbijene

zbog nedostatka prostora. Zorza, kao pod 27, pod 421. 110 NWAPP, kao pod 26, pod 1. 111 Porodicno nasilje je razlog za 42% beskucniötva u Filadelfiji. Njujoröki drûavni biro za zaötitu od porodicnog nasilja

beleûi da su 1987. godine zlostavljane ûene i deca cinili 40% lica u drûavnim prihvatiliötima za beskucnike. Zorza, kaopod 27, pod 421.

112 Vidi Mahoney, kao pod 8, pod 61-62. 113 Id. Pod 62. 114 Zlostavljanim ûenama teöko je da povrate svoju nezavisnost i snagu zbog kontrole koja je nad njima vröena za vreme

nekoliko slucajeva nasilja. Vidi Mahoney, kao pod 8, pod 59. 115 Za vreme svog rada kao advokat zlostavljanih ûena u jednoj bolnici policajac mi je rekao da samo gubim vreme

pokuöavajuci da pomognem Ñtim ljudimaî jer da oni zaista ûele da izadu iz svojih veza ne bi imali probleme kojeimaju. Tvrdio je da ce se moj tadaönji klijent vratiti svom partneru koliko sutradan. Na osnovu svog desetogodiönjegiskustva rekao mi je da on zna da se Ñglupa ûenaî uvek vrati.

116 Upoznao sam se sa jednom ûenom koja je traûila pomoc u sluûbi hitne pomoci i koja je navela citavu listu ljudi odkojih je traûila pomoc da bi joj svi oni rekli da joj ne mogu pomoci ni na jedan nacin. Policajci su joj rekli da onimogu da reaguju samo u slucaju da ju je zlostavljac usmrtio. Obezbedenje sa njenog posla reklo joj je da mogu da

joj pruûe zaötitu na radnom mestu samo ukoliko moûe da dokaûe da ju je partner davio, polomio joj nos, ili izbiozube. éena je bila konstantno proganjana, uznemiravana, napadana i preceno joj je, samo da bi joj svi rekli kako nemogu Ñniöta da ucineî da bi je zaötitili. Zaradivala je isuviöe da bi mogla da dobije pravnu zaötitu od drûave, ali isu-viöe malo da bi platila privatnog advokata. Kada sam je upoznao ona je verovala da ce je ubiti, i nadala se da ce baruspeti da ostavi dokaûe o identitetu svog ubice.

117 Janice Loch je pokuöala da se razdvoji od Danijela, ali je ovaj u viöe navrata provaljivao u njen stan i uznemiravao inju i njenu decu. Sisco, pod 74, pod 8.

118 515 A. 2d 311 (Pa. Super. Ct. 1986)119 587. Y. S. 2d 464, 470 (N. Y. Fam. Ct. 1986). 120 Id. 121 Id. 122 Id. 123 670 P. 2d 122, 124 (N. M. Ct. App. 1983).124 Id. 125 Id. 126 Vidi Suzanne J. Groisser, Tucene ûene i njihova tucena deca: krivicne i gradanske optuûbe u vezi sa ûeninim propu-

stom zaötite 45 (1991) (neobjavljeni manuskript, arhiviran sa Harvardskim ûurnalom ûenskog prava – HWLJ). 127 Id. 128 Id. 129 Id. Pod 45-6. 130 455 N. W. 2d 138, 144-45 (Neb. 1990). 131 Id. 132 424 N. E. 2d 1226, 1230 (Ill. App. Ct. 1981.)133 Id. 134 Sisco, kao pod 74, pod 8. 135 Id. 136 U slucaju J. L. S., sud se oslonio na svedocenja socijalnih radnikika i psihologa drûavne sluûbe za zaötitu deteta, da

tucenoj majci nedostaju adekvatni roditeljski kvaliteti i da bi se, ukoliko ne nade drugog muökarca, vratila zlostav-ljacu. Vidi slucaj voden u interesu J. L. S., 793 S. W. 2d 79, 81-82 (Tex. Ct. App. 1990). Sud je oduzeo roditeljskaprava majci poöto je advokat koji je radio na slucaju dokazao da majka ne moûe da poboljöa svoje roditeljskekvalitete. Vidi id. pod 82.

137 Vidi uopöteno o ABA, kao pd 103. Socijalna sluûba drûave Masacusets jedina je Sluûba za zaötitu deteta koja ima je-dinicu za porodicno nasilje. Razgovor sa Janet Fender, koordinatorkom jedinice za porodicno nasilje Masacusetöke so-cijalne sluûbe, Boston, Mas. (nov. 20, 1995). Postoji 11 specijalista za pitanja porodicnog nasilja, koji rade po re-gionima i kao savetnici radnicima socijalne sluûbe. Cilj jedinice za porodicno nasilje jeste da ohrabri neagresivnogroditelja tako da moûe da zaötiti sebe i svoju decu. Dok su radnici sluûbe za zaötitu deteta obuceni za rad sa zlostav-ljanim ûenama sa decom, oni su isuviöe malobrojni da bi mogli da uticu na vecinu slucajeva kojima se agencija bavi.

138 Laura Crites & Donna Coker, äta terapeut vidi, a sudija moûe da propusti, JUDGES J., Prolece 1988, pod 13. 139 Vidi Tracey Thurman protiv Grada Torrington, 595 F. Supp. 1521, 1528-29 (D. Conn. 1984) (koji dozvoljava tuûiocu da

protiv policije podnese zahtev za jednaku zaötitu). Vidi takode Meier, kao pod 104. 140 Vidi Richard K. Caputo, Policijska klasifikacija poziva povodom porodicnog nasilja: ocena uticaja programa, u

ZLOSTAVLJANE I TUCENE: DRUäTVENI I PRAVNI ODGOVORI NA PORODICNO NASILJE 147 (1991). 141 Vidi id pod 147. 142 Vidi id. Mnoge policijske sluûbe opravdavaju svoju pasivnost u slucajevima porodicnog nasilja time öto ukazuju na

opasnosti kao öto je na primer sukob sa zlostavljacem. Iako policajci uistinu bivaju napadnuti u slucajevimaporodicnog nasilja, ti napadi se moraju posmatrati u kontekstu, koji je realtivan u odnosu na veliku proporciju poli-cijskog rada u vezi sa porodicnim nasiljem i drugim situacijama koje dovode policajcev ûivot u opasnost, kao sto suna primer oruûane pljacke koje policija ne napuöta zbog opasnosti. DOBASH & DOBASH, kao pod 5, pod 207-09. Deozakona koji se odnosi na obavezno hapöenje ukazuje na to da se u mnogim drûavama smatra da treba ograniciti oprezpolicajaca prilikom hapöenja. Zakonotvorci su propisali ovakve zakone kako bi izbegli propust policije da interveniöena isti nacin i jednako marljivo u prekuöajima u kojima su akteri u srodstvu i onim u kojima akteri nisu u medusob-nom srodstvu. Vidi Caputo, kao pod 140, pod 150.

143 Vidi PREPORUKE IZ NACIONALNOG SAVETA ZA SUDIJE SUDVA ZA MALOLETNIKE I PORODICE, PORODICNO NASILJE:POBOLJäATI RAD SUDA 48 (1992).


32 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 3144 Id. 145 Vidi Joan S. Meier, Veza izmedu porodicnog nasilja i zlostavljanja deteta: studija o greöci u sistemu, povodom kon-

ferencije A. A. L. S. 1 (jan. 7, 1994) (arhivirano sa Harvardovim ûurnalom ûenskog prava). 146 Id. 147 Vidi ABA, kao pod 103, pod 22 n. 62. 148 Neka zakonodavna tela uzimaju u obzir to koliki je negativan uticaj odluke da se neagresivni clan porodice ostavi ra-

njiv, poötovanjem propisa koji su standardno obavezni prilikom dodeljivanja starateljstva i prava na posete u CPOslucajevima. Vidi Naomi R. Cahn, Gradanska slika tucene ûene: uticaj porodicnog nasilja na odluku o starateljstvunad detetom, 44 VAND. L. REV. 1041, 1064-68 (1991).

149 IDI Michael J. Voris, Gradanska naredba o zaötiti: da li oni ötite decu?, 17 OHIO N. U. REV. 599, 604 (1991). Ali vidiNWAPP, kao pod 26, pod 21 (koji savetuje ranije sluûbe za zaötitu deteta koji kao deo protkola dobijaju slucajevetucenih ûena i dece i kao deo protokola za prijem razgovaraju sa decom i njihovom bracom i sestrama).

150 Vidi Meier, kao pod 145, pod 8. 151 Telefonski razgovor sa Joan S. Meier, klinickim profesorom i direktorom klinike za porodicno nasilje, George

Washington University National Law Ceter (okt. 15, 1994). 152 Ovakav problem se pojavio u slucajevima na kojima sam radio kao student advokature prilikom projekta o advokaturi

porodicnog nasilja Dzordû Vaöington Univerziteta. Mi smo traûili pravo posete pod nadzorom u slucajevima kada jenasilje nad majkom bilo veoma teöko i kada je zlostavljac pretio kidnapovanjem dece; ipak, distrikt Kolumbije nijeimao na raspolaganju program nadzora i mi nismo mogli da pronademo lice koje bi moglo bezbedno da omoguci nad-zor.

153 670 P. 2d 122, 124 (N. M. Ct. App. 1983)154 Vidi Groisser, kao pod 126, pod 39. 155 DOBASH & DOBASH, kao pod 5, pod 173. 156 Vidi id. Jedna pretucena ûena mi je rekla da je njen dever bio u prizemlju kuce dok ju je njen verenik palicom dva

sata tukao i polomio joj svaki pröljen u kicmi. Njen dever je kasnije izjavio da je cuo neko Ñkomeöanjeî na spratu,ali da nije hteo da se meöa jer je mislio da je u pitanju samo Ñraspravaî.

157 DOBASH & DOBASH, kao pod 5, pod 173. 158 Vidi id. 159 U katolicizmu, na primer, razvod se smatra grehom i clan zajednice koji se razvede iskljucuje se iz crkvene zajed-

nice. 160 DOBASH & DOBASH, kao pod 5, pod 176-77. 161 Id. pod 177. 162 Id. 163 Id. 164 Vidi Sisco, kao pod 74, pod 8. 165 Groisser, kao pod 126, pod 36 (citat iz neprijavljenog slucaja iz Joseph P. Fried, Par optuûen za ubistvo deteta u

Kvinsu, N. Y. TIMES, Dec. 13, 1989, pd B1, B9). 166 Id pod 37. 167 FBI STATS., kao pod 23. 168 Vidi Ssco, kao pod 74, pod 8 (koji tvrdi da se Janice Loch plaöila da bi meöanje njenog sina povecalo zlostavljacevo

nasilje nad njenom kcerkom). 169 648 S. W. 2d 351, 352 (Tex. Ct. App. 1983. )170 Id. pod 354 (Jordan J., neistomiöljenik)171 Id. 172 Id. 173 Id. 174 Id. pod 353. 175 Id. 176 Sisco, kao pod 74, pod 9. 177 Id. 178 424 N. E. 2d 1226, 1233 (Ill. App. Ct. 1981). 179 Id. pod 1228. 180 Id. pod 1228-30. 181 Id. pod 1233.

182 455 N. W. 2d 138, 144 (Neb. 1990). 183 Id. pod 140-41. 184 Id. pod 145. 185 Vidi 424 N. E. 2d pod 1229, 1232; vidi takode Czapansky, kao pod 35, pod 252; Cahn, kao pod 148, pod 1084-85. 186 Vidi Groisser, kao pod 126, pod 31. Ovaj fenomen je prikazan u slucaju Hedda Nussbaum-a, kada su tuûioci doneli od-

luku da obustave optuûbe za Ñpropust zaötiteî. U vreme optuûnice za pokuöaj ubistva njene kcerke, Hedda Nussbaumje od glave do pete bila prekrivena modricama i posekotinama nanetim od strane muûa, koji je i pretukao njenukcerku na smrt. Tuûioci su svoju odluku da odbace optuûbe protiv Hedde opravdali izjavivöi da je Ñona u noci ubist-va bila toliko fizicki i mentalno onesposobljena da nije krivicno odgovornaî. Nancy Erickson, Tucene majke tucenedece: koriöcenje znanja o tucenim majkama kako bismo ih odbranili optuûbi o propustu da reaguju, 1A CURRENT PER-SP. IN PSYCHOL., LEGAL & ETHICAL ISSUES 197, 198 (1991).

187 Vidi Sisco, kao pod 74, pod 9. Moguce je da je Lochova patila od poremecaja posttraumaticnog stresa (PTSD), stanjakoje moûe da umanji sposobnost osobe da izrazi strah. Za dalje objaönjenje u vezi sa PTSD, vidi Marry Ann Dutton,Razumevanje ûenskog reagovanja na porodicno nasilje: redefinisanje sindroma tucene ûene, 21 HOFSTRA L. REV.1191, 1198-1201 (1993).

188 Bernadine Dohrn, Porodicno nasilje, zlostavljanje deteta i zakon: loöe majke, dobre majke i drûava: deca sa mar-gine, 2 U. CHI. L. SCH. ROUNDTABLE 1, 5 (1995.)

189 Id. pod 6. 190 Vidi, e. g., Sisco, kao pod 74, pod 7. 191 Vidi id. pod 1. 192 Id. 193 Vidi, e. g. U slucaju Aimee Janine Farley, 469 n. w. 2D 295, 301-02 (Mich. 1991.) (Levin, J., koje se ne slaûe sa pori-

canjem molbe za oduzimanje roditeljskih prava majci). 194 Vidi, e. g., u slucaju vodenom u interesu C. D. C., 455 N. W. 2d 807 (Neb. 1990.); U slucaju vodenom u interesu William

Dalton-a, 424 N. E. 2d 1226, 1231 (Ill. App. Ct. 1981.)195 Vidi slucaj Chase M. , 1994. WL 174497 pod *4-5 (Conn. Super. Ct. ) (koji se osvrce na problem zlostavljanja kao Ñma-

jcin problemî, Ñfizicko nasilje izmedu [roditelja],î i Ñdogadaj[i] porodicnog nasilja izmedu [roditelja]î.) 196 Margaret Byer & Wallece J. Mlyniec, éivotna veza sa bioloökim roditeljima, 20 FAM. L. Q. 233, 237 (1986.)197 Vidi id. 198 Vidi id. (citat: Edith Fein et al., Posle hraniteljske brige: ishodi trajnog planiranja za decu, LXII CHILD WELFARE 485

(1983.)199 Vidi Patricia Ryan et al., Udaljavanje pocinioca protiv udaljavanja ûrtve u slucajevima unutar-porodicnog seksualnog

zlostavljanja deteta, u ZLOSTAVLJANE I TUCENE: DRUäTVENI I PRAVNI ODGOVORI NA PORODICNO NASILJE 123, 130(1991).

200 Sluûba za zaötitu deteta treba da radi sa advokatima zlostavljanih ûena na tome da obezbede da otac nema pristupkuci, i to tako öto ce im pomoci da projektuju strategije za bezbednost i da iskoriste mogucnosti koje im u tom smis-lu pruûaju pravne i kaznene mere. Vidi NWAPP, kao pod 26, pod 2.

201 Hraniteljska porodica je veoma malo obucena i poseduje veoma ograniceno znanje u vezi sa uticajem zlostavljanjana ponaöanje deteta, öto moûe da dovede i do toga da dete odbija disciplinu, posebno kada je u pitanju bilo seksu-alno zlostavljanje. Vidi Ryan et al., kao pod 199, pod 126.

202 Vidi kao u IV-om delu. Prblemi sa kojima se zlostavljane majke suocavaju su bezbednost, pokucstvo, finansijkaobezbedenost, zaposlenje, roditeljstvo, strateljstvo i pravo na posete, zdravstvena zaötita i desocijalizacija iz za-jednice i porodice.

203 Stereotipi o zlostvaljanim ûenama kao Ñmonstrumima van kontroleî pomaûu zlostavljacu koji se cini Ñnormalanî daizbegne odgovornost i kaznu za svoja dela zlostavljanja. Vidi Naomi R. Cahn & Joan Meier, Porodicno nasilje i femi-nisticka jurisprudencija: ka novom planu rada, 4 B. U. PUB. INT. L. J. 339, 344 (1995.).

204Vidi Bonnie E. Rabin, Nasilje nad majkama jednako je nasilju nad decom: razumevanje veze, 58 ALB. L. REV. 1109,1111 (1995.) (citat: ruth messinger & ronnie m. eldridge, NJUJORäKA JEDINICA ZA PORODICNO NASILJE, IZAZATVORENIH VRATA: ODGOVOR GRADA NA PORODICNO NASILJE 27-28, 40-41 (1993.))

205 Ovaj termin obuhvata sudije, tuûioce, pravne zastupnike sluûbe za zaötitu deteta, advokate tucenih majki i starate-lje ad litem.

206 Vidi raspravu o drûavnim propisima u III-em delu. 207 Vidi Susan Schechter & Jeffrey L. Edelson, U najboljem interesu ûena i dece: poziv na saradnju izmedu decje soci-

jalne pomoci i propisi o porodicnom nasilju 1, 14 (1994) (neobjavljeni manuskript, arhiviran sa Harvardskim ûurnalom


34 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 3ûenskog prava – HWLJ).

208 Hapöenje je bitna zastraöujuca mera protiv daljeg nasilnog ponaöanja. Vidi Joan S. Meier, Porodicno naslje: slucaj zaobavezno hapöenje, Washington Council of Lawyers Newsletter (D. C.) 1989, pod 3.

209 Policija takode treba da bude od pomoci ûrtvama kojima je neophodna zdravstvena pomoc, da se pobrinu za njihovubezbednost kada napuötaju prostorije, obezbede i prevoz do prihvatiliöta ili neko bezbedno mesto kao i neophodneinformacije u vezi sa njihovim zakonskim pravima i sredstvima zajednice. U. S. DEPíT OF JUSTICE, SUOCAVANJE SAPORODICNIM NASILJEM: VODIC ZA AGENCIJE ZA KRIVICNO PRAVO 41-43 (1994).

210 ABA, kao pod 103, pod 17. 211 Vidi NACIONALNI CENTAR ZA éENSKI I PORODICNI ZAKON, PARNICENJE ZA STARATELJSTVO U IME TUCENE ZENE 20

(1988.).212 Vidi Davies, kao pod 83, pod 5-6 (koji govori o faktorima koje treba uzeti u obziri prilikom pravljenja planova bezbed-

nosti za ûenu i njenu decu)213 ABA, kao pod 103, pod 18. 214 Id. pod 17. 215 Martin kao pod 5, pod 16. 216 U Bostonu veliki broj bolnica i centara za zdravstvenu zaötitu ima svoje socijalne radnike ili advokate koji pruûaju po-

moc ûrtvama porodicnog nasilja. Jedan odsek Bostonske gradske bolnice ima pravne zastupnike na raspolaganju nasamom odeljenju ili preko beeper sistema. Pismo od Barbare Herbert & Lois Kanter uredniku, 274 JAMA 1508 (1995.)Joö jedno odeljenje Decje bolnice u Masacusetcu, AWAKE, nudi majkama sa decom, u cijim domacinstvima jezabeleûeno porodicno nasilje, kooperativne, dugorocne neposredne usluge socijalnih radnika, medicinskog osoblja ibolnickog savetodavaliöta. Jennifer L. Robertson, Porodicno nasilje i zdravstvena zaötita: tekuca dilema, 58 ALB. L.REV. 1193, 1202 (1995.)

217 Vecina centara za zdravstvenu zaötitu i njihovo osoblje su zakonski obavezni da prijave slucaj zlostavljanja deteta.MASS. GEN. LAWS. ANN. ch. 119, § 51A (1994. ); mnogi zdravsrveni radnici piöu izveötje o Ñbrizi i zaötitiî umesto daobezbede neophodne usluge kojima bi zaötitili majku i dete. Zdravstveni radnici treba da produ obuku o tome kakoi kada da piöu izveötaje, tako da izveötaji nisu pisani nepotrebno ili pogreöno. Ovi izveötaju mogu stvoriti dalju opa-snost po majku, jer ce zlostavljac na osnovu njih postati svestan da je ûena traûila pomoc i zaötitu. Takode, mnogeûene ne traûe pomoc zato öto se plaöe da ce izgubiti svoju decu. Vidi Rabin, kao pod 204, pod 1109-11.

218 Vidi GORDON, kao pod 6, pod 207.

S engleskog prevela Maja äotra

Rejcel Venier

PRAVA RODITELJA I NAJBOLJI INTERES ZA DETE:UTICAJ ZAKONA O USVAJANJU I BEZBEDNIM PORODICAMA IZ 1997.NA PRAVA éRTVI NASILJA U PORODICI

IZVOD:

Zakon o usvajanju i bezbednim porodicama iz 1997. (ASFA ili Akt) predstavlja promenumedu vaûecim zakonima koji imaju uticaja na decu u sistemima zlostavljanja i zapostavljanja,time öto se fokusira na Ñbezbednost i zdravlje detetaî pre nego na prava bioloökih roditelja i nasprecavanje Ñviöegodiönjeg povlacenja po domovima za nezbrinutu decuî. Takode, ASFA nabrajasituacije u kojima u nedostatku razloga, drûava mora da inicira ili se pridruûi procedurama uskra-civanja roditeljskih prava po hitnom postupku i smeötanju dece u domove za zbrinjavanje. Pro-puötajuci da se prema zlostavljanju dece postavi u kontekstu porodicnog nasilja clan 103 ASFAmoûe da spreci drûavu da deluje u najboljem interesu deteta. Ovo, ponekad nepravedno okonca-nje roditeljskih prava, najceöce se javlja kao rezultat ignorisanja nasilja u porodici.

I UVOD

Zakon o usvajanju i o bezbednim porodicama iz 1997. godine oznacava prekretnicu meduvaûecim zakonima koji se odnose na decu u sistemima zlostavljanja i zapostavljanja u naöoj ze-mlji, fokusirajuci se na Ñbezbednost i zdravlje detetaî2 pre nego na prava bioloökih roditelja i naÑpovlacenje dece po domovima za nezbrinutu decuî.3 Akt koristi nekoliko taktika za postizanjetih ciljeva. Kao prvo, njime je skraceno trajanje procedure u sistemu zbrinjavanja.4 Drugo, Aktpodrûava usvajanje uklanjajuci Ñgeografske barijereî5 vezane za usvajanje.6 Konacno, njime jeobezbedena finansijska podröka za drûave u kojima je povecana stopa usvajanja.7

Autori nacrta Akta smatrali su da je pravovremenost okoncavanja roditeljskih prava odsuötinskog znacaja za povecanje stope usvajanja i sprecavanje da se dete uguöi sistemom zanezbrinutu decu.8 Da bi se ti ciljevi postigli, ASFA nalaûe pocetak procesa okoncanja roditeljskihprava (TPR) za decu koja su u ustanovama za zbrinjavanje provela najmanje petnaest od posle-dnja dvadeset i dva meseca.9 Takode, ASFA identifikuje situacije u kojima u nedostatku razloga,drûava mora da inicira ili se pridruûi procedurama uskracivanja roditeljskih prava po hitnom po-stupku i smeötanju dece u domove za zbrinjavanje.10 Takve situacije ukljucuju i one u kojima jeroditelj pocinio ubistvo deteta, a drugi roditelj pomogao, ucestvovao, planirao ili naveo na takvo

VENIER: PRAVA RODITELJA I NAJBOLJI INTERES ZA DETE ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 35

Izvor:Copyrighr (c) 2000 American University Journal of Gender, Social Policy & the Law American University Jurnal of Gender, Social Policy & the Law 2000Rachel VenierParental Rights and the Best Interests of the Child: Implications of the Adoption and Safe Families Act of 1997 onDomestic Violence Victimsí Rights

36 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 3ubistvo, ili pocinio napad koji je rezultirao ozbiljnim povredama deteta ili drugog deteta.11

Uvodenjem tih kriterijuma, tvorci nacrta nameravali su da ubrzaju kretanje deteta od insti-tucije za zbrinjavanje do permanentnog prebivaliöta, ako su njegovi roditelji dokazano nepodob-ni, ili kroz odsustvo napretka tokom petnaest meseci, ili kroz ponaöanje koje sadrûi ponovljenepretnje po bezbednost deteta.12

Prateci inicijalnu ideju, ove smernice za pokretanje TPR procedure deluju razumno i u naj-boljem interesu deteta.13 Na primer, smernice podrûavaju pretpostavku da ljudi u nacelu zago-varaju odvajanje deteta od svog bioloökog roditelja koji predstavlja pretnju po bezbednost.14

Ipak, kada se pogleda izbliza, kriterijumi koje postavlja 103 odeljak ASFA-e ne sluûe nuûno najbo-ljem interesu deteta, porodice ili druötva uopöte.15

Ovaj komentar se fokusira na jedan od nacina na koji odeljak 103 ASFA-e moûe da zakaûe udelovanju ka najboljem interesu deteta i porodice deteta, pogotovu na propust statuta da odgov-ori na situacije u kojima je prisutno nasilje u porodici.16 Statutom je propisano da drûava ûeniobustavlja roditeljska prava zbog pomoci ili navodenja na ubistvo deteta, ili na pocinjavanjekaûnjivog napada na dete.17 Vodena ASFA-om drûava moûe da obustavi roditeljska prava zlostavl-janoj majci zato öto nije intervenisala kada ju je nasilnik zlostavljao ili ubio njeno dete.Zlostavljana ûena moûda nije intervenisala iz straha da bi to razbesnelo nasilnika, öto bi detetunacinilo joö viöe ötete, ili zato öto je bila fizicki onemogucena da reaguje.18 Statutornim jezikom,drûava ne samo da je ohrabrena da dosudi zlostavljanoj ûeni propust u zaötiti deteta, nego na is-tim osnovama moûe da joj ukine roditeljska prava.19

ASFA ne stvara problem optuûivanja i kaûnjavanja ûena za poteze njihovih nasilnika. To supre zakoni koji stvaraju okvire koji kontroliöu primenu ASFA-e.20 Ipak, dok se ASFA trudi da uvedereformu u sistem zlostavljanja i zapostavljanja, neki njegovi delovi, pogotovo odeljak 103, moguprodubiti probleme u sistemu zlostavljanja i zapostavljanja, zahtevajuci da se zakoni o odnosimau domacinstvu razdvoje od zakona o zlostavljanju i zapostavljanju.21 To razgranicenje obeshra-bruje drûave kod istraûivanja uticaja nasilja u porodici na ponaöanje ûene ûrtve nasilja premanjenom zlostavljenom detetu.22 Propuötajuci da sagleda zlostavljanje dece u kontekstu nasilja uporodici, odeljak 103 ASFA-e moûe da spreci drûavu da deluje u najboljem interesu deteta.23

Ovaj komentar odnosi se na potencijalne probleme odeljka 103 ASFA-e kod odlucivanja oobustavljanju roditeljskih prava u svetlu postojeceg sistematicnog razdvajanja nasilja u porodiciod zakona o zlostavljanju i zapostavljanju. Drugi deo sadrûi istorijsku pozadinu ASFA, ukljucujucii razloge zbog kojih su zakonodavci smatrali da je potrebna reforma zakona o zlostavljanju i za-postavljanju i kako su do tih ciljeva pokuöali da dodu kroz ASFA. Trece poglavlje objaönjava damnoge jurisdikcije trenutno razdvajaju nasilje u porodici od slucajeva zlostavljanja i zapostav-ljanja na razlicite sudske sisteme, uprkos istraûivanjima i statistici koje otkrivaju njihovuviöestruku povezanost. Cetvrto poglavlje se bavi razlozima zbog kojih bi sudovi trebalo da uzmuu obzir nasilje u porodici tokom procedura okoncanja roditeljskih prava. Uz to, cetvrto poglavljesugeriöe da nasilje u porodici utice na delovanje i ocigledno nedelovanje, a kada sudovi propusteda tu cinjenicu uzmu u obzir, donose pogreönu odluku o okoncanju roditeljskih prava zlostavljanemajke. Peti deo analizira kako ASFA ne samo da propuöta da uzme u obzir porodicno nasilje, veci ohrabruje nadleûne da ne razmatraju nasilje u porodici. ASFA to postiûe time öto odeljkom 103na drûavu prebacuje teret predstavljanja jakih razloga za neukidanje roditeljskih prava ûrtviporodicnog nasilja. Konacno, öesti deo predlaûe reöenja za problem, kakva su modifikacija statu-tornog jezika u cilju stvaranja svesti o postojanju nasilja u porodici i zlostavljanja dece u kon-tekstu porodicnog nasilja.

II ISTORIJA ASFA

ASFA je izrasla iz verovanja zakonodavaca da se drûave pod zakonom o Pomoci pri usvajan-ju i dobrobiti deteta iz 1980. godine,24 previöe fokusiraju na prava roditelja, a nedovoljno na naj-bolje interese deteta.25 Zakon o Pomoci pri usvajanju i dobrobiti deteta propisivao je da kadadete ude u ustanovu za zbrinjavanje, primarni cilj drûave je rad na reunifikaciji deteta sa svojimbioloökim roditeljem.26 Autori nacrta su pretpostavili da je za dete najbolja reunifikacija sa svo-jim prirodnim roditeljima ako je to ikako moguce, radije nego traûenje nekoga ko bi dete usvo-jio.27 Ipak, shvatili su da je u nekim situacijama najbolji interes deteta drugaciji od odrûavanjaporodice netaknutom.28 Pod zakonom o Pomoci kod usvajanja i dobrobiti deteta agencije, poputUsluge zaötite deteta (CPS) i Usluge deci i omladini (CYS), teûile su da pruûe zaötitu zlostavljenoji zapostavljenoj deci, a da u isto vreme ostanu dovoljno osetljive na osnovna prava roditelja.30

Prema autorima ASFA-e loöe tumacenje termina Ñrazumni naporiî od strane agencija i drûavadoprinelo je povecanju broja dece u domovima za zbrinjavanje i produûenju vremena koje su onitamo provodili.31 Tokom debate o ASFA-i, predstavnik Harman je naveo da se Ñu odsustvu jasnihzakona ili regulativa za tumacenje razumnih napora, pojavila poveca konfuzija o tome kada tre-ba premostiti ili prekinuti takve napore... Stavka Ñrazumnih naporaî ponekad je koristila da bi sedeca zadrûala u instituciji, umesto u stalnim usvojnim domovima, duûe nego öto je potrebnoî.32

Neki analiticari su primetili da CPS i slicne agencije dozvoljavaju da deca propadaju u domovimaza nezbrinutu decu, dok roditeljima daju godine da poprave svoje neadekvatno i nebezbedno pon-aöanje, cak i kad roditelji jako malo truda ulaûu da se poprave.33 Kako se to nastavljalo, brojdece u institucijama za zbrinjavanje je rastao, ali se broj usvajanja nije povecavao istom stopom,delom i zato öto se roditeljska prava nisu pravovremeno okoncavala.34

Do sredine devedesetih nacionalni sistem zbrinjavanja toliko se uvecao da su zakonodavciosetili potrebu za njegovom reformom.35 Autori ASFA-e ûeleli su da smanje broj dece u instituci-jama za zbrinjavanje time öto bi povecali stopu usvajanja.36 Takode su ûeleli da ubrzaju procesusvajanja da bi osigurali deci öto kraci period proveden u ustanovi.37

Da bi postigli navedene ciljeve, ASFA propisuje da drûave treba da se fokusiraju na dobrobitdeteta, pre nego na prava roditelja.38 Na primer, odeljak 101 odnosi se na Ñrazumne naporeî ko-je drûava treba da preduzme39 kako bi zadrûala dete uz prirodne roditelje, naglaöavajuci da jeÑzdravlje i bezbednost deteta prioritetna brigaî.40 Odeljak 103 navodi situacije u kojima drûavamora da inicira ili se pridruûi hitnom otpocinjanju postupka za uskracivanje roditeljskih prava, jerprirodni roditelji predstavljaju pretnju po bezbednost deteta i ne vidi se postojanje bilo kakveöanse za napretkom.41 Odeljak 103 takode propisuje da drûava mora da radi na utvrdivanjupostojanja obavezujucih razloga za reunifikaciju deteta sa porodicom i da istovremeno traûi do-macinstvo koje bi ga usvojilo.42 Taj dvostruki pristup ima za cilj da skrati period tokom kojeg bidete ostalo u instituciji.43 Konacno, odeljak 106 zahteva proveru dosijea potencijalnih usvojitel-ja.44 ASFA time predstavlja Ñfundamentalnu siluî45 kojom drûava prelazi sa fokusa roditeljskihprava na fokus decjih prava.46

U svakom slucaju, ostaje da se vidi u kolikoj meri ce zakonodavstvo stvarno raditi u najbo-ljem interesu za dete. ASFA je vec dobila kritike od profesionalaca iz oblasti zlostavljanja i ne-brige koji smatraju da zakon moûe nepravedno da rasturi porodice.47 Profesor na njujorökompravnom fakultetu kritikovao je mandatornu inicijativu procedure oduzimanja roditeljskih prava


38 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 3za decu koja su u sistemu petnaest od poslednjih dvadeset i dva meseca govoreci, da Ñotimamodecu od rodbine i pravimo se da ulaûemo napore u reunifikaciju porodice, a zatim rasturamo teporodice tvrdeci da je suviöe kasnoî.48 Joö jedan zagovornik decjih prava napada odeljak 103 AS-FA-e i intenzivan tok okoncavanja roditeljskih prava primecujuci da Ñsamo jedna polovina jednogprocenta (slucajeva) zlostavljanja dece jesu oni o kojima citamo, ipak, naö celokupni sistem jenapravljen da se izbegne pola procenta, i svi reaguju kao da ce svi ti roditelji da ubiju svoju de-cuî.49 Tokom skupötinske rasprave, predstavnica Petsi Mink (Patsi Mink) takode je kritikovala AS-FA-u, navodeci odeljak 103 koji zahteva iniciranje ili pristupanje urgentnoj TPR proceduri, pre-oötro ogranicavajuci drûavu.50 Nastavila je primedbom da je dovoljno jednostavno izjaviti da jeusvajanje u najboljem interesu deteta koje ce imati bolji dom i ûiveti u materijalnom okruûenjuviöeg kvaliteta nego ono iz kog su oni doöli. To pak ignoriöe osnovnu nepodeljenu porodicnu vred-nost – ljubav roditelja.51

Izjava predstavnice Mink otkriva suötinski nedostatak ASFA-e: u svojim naporima da sefokusira na dete, propuöta da radi u najboljem interesu porodice.52 ASFA, a posebno njegov odel-jak 103, ohrabruje drûavu da se fokusira na dete pre nego na paralelno posmatranje porodicnihproblema.53 Pitanje se postavlja da li mi zaista sluûimo najboljem interesu deteta kada imamouvid samo u njegovu situaciju, koja je deo dublje porodicne dinamike, kao zasebne od uslova izkojih je izrasla.54 Intenzivna fokusiranost na dete i rigidni standardi okoncavanja roditeljskih pra-va mogli bi da rezultiraju neadekvatnim odgovorima na potrebe porodice od trenutka kada deteude u instituciju za zbrinjavanje.55

Ovaj moguc propust ASFA pokazuje se kao posebno problematican za ûrtve nasilja u porodi-ci.56 Cesto nepravedno okoncanje roditeljskih prava tih ûrtava podrobno je dokumentovano.57

Umesto da uvede pozitivnu reformu, ASFA bi taj problem mogla da produbi i ûrtvuje najbolje in-terese porodice statutornom neosetljivoöcu prema ûrtvama nasilja u porodici.58

III MNOGI NADLEéNI TRENUTNO RAZDVAJAJU NASILJE U PORODICI OD PROCEDURA PROTIV ZLOSTAVLJANJA I ZAPOSTAVLJANJA, BEZ OBZIRA NA CVRSTE VEZEKOJE STATISTICKI POSTOJE MEÐU NJIMA

Po mnogim jurisdikcijama pitanja zlostavljanja i zapostavljanja zasebna su od onih o nasiljuu porodici.59 U stvari, postoji samo jedanaest jurisdikcija koje pokrivaju sva pravna pitanjaporodice60 u okviru jednog suda ili odeljenja,61 a medu njima samo u jednoj drûavi dodeljuje sejedan sudija po porodici za sva pitanja porodicnog prava koja su ih dovela pred sud.62 U mnogimsudskim telima komunikacija medu razlicitim sudovima i socijalnim sluûbama koje se bave jed-nom porodicom je ili izuzetno slaba ili ni ne postoji.63 To dovodi do Ñnepotrebnog kaönjenja, du-pliranja i kontradiktornosti odluka i preporukaî64 cime se Ñrasipaju fondovi i radi suprotno od do-brobiti deceî.65 Svi sporovi poticu iz jedne porodicne dinamike, ali su kroz razlicite sporove i narazlicitim sudovima reöavani.

Kako su nasilje u porodici i zlostavljanje dece pitanja koja se na sudu posebno obraduju,sudije ne uzimaju u obzir prisustvo porodicnog nasilja kada donose odluku o proceduri oduzima-nja roditeljskih prava.66 Kada se uzme u obzir snaûna povezanost izmedu nasilja u porodici izlostavljanja dece takav pristup predstavlja problem; u domacinstvima u kojima postoji nasilje uporodici mnogo su veci izgledi i da ce deca biti zlostavljana, nego u porodicama u kojima nemadomaceg nasilja.67 Tri puta su vece öanse da ce otac koji zlostavlja majku povrediti i dete, negoöto ce to uraditi otac koji nije nasilan prema majci.68 Mnogo su veci izgledi da ce oba roditelja

zlostavljati dete u porodicama u kojima otac zlostavlja majku.69 Odnos izmedu nasilja nad decomi u braku navodi na potrebu da sud ispita mogucnost prisustva nasilja u porodici u svakom pre-sudivanju slucajevima zlostavljanja dece, takode i procedurama oduzimanja roditeljskih prava, ucilju potpunijeg razumevanja dinamike porodice, roditeljskog ponaöanja i uticaja na dete.70

Sada, i ako ûena dobije priliku da pruûi dokaze o nasiju nad njom, sudija ima diskretno pravo daodredi znacaj dokaza za slucaj.71

Uprkos statistickim pokazateljima nerazdvojivosti, cesto se razdvajaju zakoni o nasilju uporodici od zakona o zlostavljanju i zapostavljanju dece, öto za rezultat ima to da sudovi oduzi-maju roditeljska prava majkama, cak i kada to nije u najboljem interesu deteta.72 Ovo, ponekadnepravedno okoncavanje roditeljskih prava, rezultat je ne uzimanja u obzir nasilja u domacin-stvu, öto je naöiroko rasprostranjeno kroz svaki od aspekata sistema zlostavljanja i zapostavlja-nja.73 Polilcija od koje pocinje istraûivanje slucajeva zlostavljanja i zapostavljanja dece moûe daprevidi tragove zlostavljanja na majci.74 CPS moûe propustiti da dovede u vezu zlostavljanje maj-ke sa njenim neuspehom da pruûi adekvatnu zaötitu svom detetu,75 i Ñpostoje podaci koji sugeri-öu da medu socijalnim radnicima koji se bave monitoringom situacije zlostavljanog deteta raöirenje trend verovanja da je zlostavljanje greöka majke.ì76 Advokati u tom kontekstu mogu se pre-ma zlostavljanju majke odnositi kao prema dokazu njene nesposobnosti za roditeljstvo.77 Ko-nacno, sudovi ne pokazuju saosecanje prema zlostavljenoj majci, cak i kad ona pruûi dokaze ozlostavljanju u porodici, sudovi ipak mogu da je proglase nepodobnom majkom iz nerazumevanjaprema uticaju nasilja u porodici na njeno ponaöanje.78 Razgranicavanje nasilja u porodici od za-kona o zlostavljanju i zapostavljanju cini suötinu tog problema.

IV DA BI DELOVALI U CILIJU NAJBOLJEG INTERESA ZA DETE, SUDOVI BI TREBALO DA RAZMOTRE UTICAJ NASILJA U PORODICI KAKO KOD ZBRINJAVANJA DETETA U DOM, TAKOI TOKOM PROCEDURE OBUSTAVLJANJA RODITELJSKIH PRAVA

Posmatrano van konteksta, ponaöanje zlostavljane ûene kao roditelja moûe delovati neod-govorno i za svaku osudu, te kao dovoljan razlog za okoncavanje roditeljskih prava.79 Ipak kadase razmotri sveukupna porodicna dinamika koju diktira nasilje u porodici, ponaöanja nekih ûenadobijaju smisao.80

éena moûe da ne pruûi detetu adekvatnu zaötitu, jer na osnovu ranijeg iskustva ima strah odprodubljivanja besa nasilnika, öto bi detetu nanelo joö viöe ötete.81 Moûe i da ne zaötiti svoje detejer ju je nasilnik fizicki onemogucio da to uradi.82 Moûe da ne pozove policiju iz opravdanog stra-ha da bi joj socijalni radnik oduzeo dete.83 Moûe sa razlogom da se plaöi da ce sistem nju sma-trati odgovornom za zlostavljanje deteta od strane supruga.84 Moûda je ranije i traûila interven-ciju policije ili sluûbe za zaötitu dece, ali je bila odbijana zbog sistemske nesposobnosti efikasnogsuprotstavljanja nasilju u porodici.85 Konacno, ûena moûe da uradi sve öto je u njenoj moci daaktivno zaötiti svoju decu, ali da generalno ne uspe zbog reöenosti nasilnika da ucini naûao i njoji deci u slucaju da pokuöaju da ga napuste.86

U takvim situacijama, u najboljem interesu deteta je udaljavanje nasilnika iz porodice, prenego udaljavanje deteta od kuce.87 Svedocenje u zlostavljanju roditelja od strane drugog moûeozbiljno da ugrozi dete i emotivno i psiholoöki.88 Ako se roditelj nasilnik prema detetu takodeponese nasilnicki, detetu ce biti potrebna emotivna podröka i stabilnost do trenutka kada CPSobrati paûnju na problem.89 U takvoj situaciji nije u najboljem interesu deteta da bude odvojenood svog nenasilnog roditelja.90 Dete ne mora da deli stav druötva koje po rigidnim merilima pro-


40 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 3cenjuje öta se podrazumeva pod sintagmom Ñdobra majkaî.91 Kada pravni sistem uskrati stara-teljstvo nenasilnog roditelja nad detetom, pridruûuje se druötvenom osudivanju majke. Pogreönaprocena nekompetentnosti majcinog roditeljevanja, a unekoliko i arbitraûni sistem vrednosti, de-tetu öalju poruku da je njegova majka Ñloöaî.92 U situacijama kada dete oseca da ga je jedanroditelj izneverio, pravni sistem cini da tako oseca prema oba roditelja. Dete moûda ûeli da budesa majkom uz koju se oseca emotivno i fizicki sigurno, ali ce pravni sistem odluciti da ga odvojiod ogranicene stabilnosti u ûivotu i smesti u dom za nezbrinutu decu.93 Osim öto biva odvojenood majke, dete cesto gubi i kontakt sa susedstvom, ökolom i etnickom zajednicom sa kojima seidentifikuje.94 Gledano u okviru ovog konteksta, odrûavanje svakodnevne rutine i ostanak uz ne-nasilnog roditelja (u slucajevima kada to ne predstavlja direktnu opasnost) predstavlja poûeljni-ju soluciju od odvajanja od navedenih faktora stabilizacije.95 Dete je vec bilo izloûeno nasilju ocanad njim i njegovom majkom.96 Pravni sistem ne mora da ga iznova ûrtvuje razdvajanjem od ne-nasilnog dela porodice i porodicnog okruûenja.

To nikako ne implicira da ûene ûrtve nasilja nisu odgovorne za dobrobit svog deteta i brigu onjemu. Ako ûena ne napusti nasilnika nakon öto joj je ponudena ta opcija, sud moûe da odluci dajoj okonca roditeljska prava, jer deca jednostavno nisu bezbedna u porodicnom okruûenju.97

Pravni sistem ne mora da je okrivljuje govoreci da je decu dobrovoljno izloûila nasilju, ili neod-govorno ignorisala zlostavljanje dece od strane njenog partnera, ali moûe da joj uskrati roditeljs-ka prava zbog nemogucnosti da u prisustvu nasilnika deci pruûi zaötitu.98

U svakom slucaju, pre nego öto sud donese odluku okoncanja roditeljskih prava, ona samamora da ustanovi da li rezultat tog poteza stvara najbolju mogucu buducnost za dete.99 Da bi iza-brao öta je za dete u najboljem interesu, sudija mora u potpunosti da razume ponaöanje rodite-lja u kontekstu uticaja na dete.100 Razdvajanjem problema nasilja u porodici od zakona o zlosta-vljanju i zapostavljanju, mnoga pravna tela ne navode sudije na takav upliv. 101 Svest o prisustvunasilja u porodici stvara kontekst u kome sudija moûe da analizira poteze roditelja, ili, u sluca-jevima mnogih ûrtvi nasilja u porodici, ociglednog nedelovanja, i da na osnovu toga odluci öta jezaista najbolje za dete.102

V PREVID NASILJA U PORODICI OD STRANE ASFA

A. Nasilje u porodici i Ñsaucestvovanje i podstrekivanjeî prema ASFA103 odeljak ASFA-e od drûave zahteva iniciranje ili ukljucivanje u proceduru obustavljanja

roditeljskih prava u slucaju da je roditelj Ñpomagao ili podsticao na... ubistvo103 detetaî.104 Unacelu, pri odredivanju da li je optuûeni saucestvovao ili podsticao na zlocin, sud procenjuje dali je optuûeni pomagao ili ohrabrivao drugu osobu pri Ñplaniranju i pocinjavanjuî prekröaja.105 Usituacijama kada je roditelj optuûen za saucesniötvo ili podstrekivanje na ubistvo svog deteta,pristup zakona je u neku ruku drugaciji. Svih pedeset drûava roditeljima dodeljuje pravnu obave-zu da ötite svoju decu.106 To drûavama daje mogucnost da krivicno gone roditelje zbog ubistva ukome nisu ni na koji nacin ucestvovali ili ga podstrekivali, ali niöta nisu aktivno preduzeli da gasprece.107

értve nasilja u porodici krivicno su odgovorne za ubistvo kada njihovi nasilni partneri ubijunjihovu decu.108 Drûava protiv Labastide109 ilustruje slucajeve nepravednih ishoda doktrine o po-maganju i podstrekivanju po zlostavljanog roditelja.

Sud u Nevadi osudio je Kristi Labastidu(Krisey Labastida)za drugostepeno ubistvo i zapos-

tavljanje deteta kada je njen decko Miöel Stravser(Michael Strawser) ubio njihovog sina Tundera(Thunder) starog sedam nedelja.110 Labastida je imala dvadeset i cetiri godine kada je njeno pr-vorodeno dete umrlo.111 Tunderov otac je neprestano zlostavljao dete tokom njegovog kratkogûivota, ali je tvrdio da je Ñprikrivao svoje aktivnosti od Labastide zlostavljajuci dete izazatvorenih vrata ili dok je ona spavalaî.112 Labastida je otkrila povrede na bebi, ali je njendecko lagao o poreklu tih povreda i ubedio je da se ne obrati za lekarsku pomoc, govoreci da sebebine masnice popravljaju i da ce ga njihove molitve isceliti.113 Ipak, Labastida je dva putavodila bebu kod lekara zato öto je primetila da Tunder neprekidno place.114 U jutro Tunderovesmrti, Labastida je primetila da Tunder ima problema sa disanjem i htela je da ga odvede u bol-nicu, ali ju je Stravser Ñubedio da se stanje deteta poboljöavaì.115 Tog popodneva Tunder jeprestao da diöe.116 Labastida je pozvala hitnu pomoc i Tunder je hitno prenesen u bolnicu gde jei umro.117

Niûi sud je osudio Labastidu na doûivotnu robiju za drugostepeno ubistvo i na joö dvadesetpet godina za zapostavljanje deteta.118 Apelacioni sud je potvrdio presudu Labastidi.119 U ko-mentaru, apelacioni sud je odbacio mogucnost da je Stravser zlostavljao i zastraöivao Labastidu,obrazlaûuci da on ne bi prikrivao zlostavljanje bebe da je zlostavljao i nju.120 Oni koji se sa pre-sudom nisu slagali, kritikovali su stav vecine tvrdeci da Ñje ovo tipicni slucaj u kome je ûena spu-tana strahom od nasilne i dominantne muöke figure. Njen propust ili nemogucnost da sebe i svo-ju bebu skloni iz Stravserovog domacinstva zaista je za ûaljenje, ali ne predstavlja ubistvo.ì121

Sudski proces Labastidi je problematican iz tri razloga. Kao prvo, kako je dokazano i potvr-deno, ne postoje dokazi koji bi ukazivali na Labastidino zlostavljanje deteta ili saucestvovanje uStravserovom zlostavljanju.122 Ipak, sud je osudio Labastidu za zlocin koji ona nije fizicki po-cinila.123 Drugo, vecina je olako odbacila mogucnost da je Stravser zlostavljao i zastraöivao La-bastidu.124 Sud nije upotrebio nikakve pravne analize, niti se pozvao na miöljenja eksperata ko-ja bi podrûala stav da Stravser ne bi od Labastide prikrivao zlostavljanje deteta da je zlostavljaoi nju.125 Sud se radije oslonio na pretpostavku da zlocinac ne bi prikrivao zlostavljanje detetapred svojom partnerkom i smatrao da nema potrebe za dodatnim objaönjenjima za razboritu po-rotu da proglasi Labastidu krivom za pomaganje i podstrekivanje na ubistvo svog sina.126 Trece,u svetlu potencijalnih reperkusija ASFA-ova odluka je problematicna po ûenu koja je u istom polo-ûaju kao Labastida, a ima viöe od jednog deteta.127

U skladu sa ASFA-om, drûava bi morala da pokrene proceduru okoncanja roditeljskih pravaprema ostaloj deci koju ima, a koja se nalaze u istom sistemu zlostavljanja i zapostavljanja.128

Drûava bi najverovatnije i ostalu decu uvrstila u isti sistem zlostavljanja i zapostavljanja, jer jesmrt jednog deteta dovoljan povod za ukidanje roditeljskih prava.129 Odeljak 103 ASFA navodidrûavu da podrûi ili da zapocne proceduru oduzimanja roditeljskih prava odmah po ulasku dete-ta u sistem domova za nezbrinutu decu.130 Takav zahtev ne ostavlja vremena za istraûivanje dali je zlostavljeni roditelj svojim ponaöanjem zaista ucestvovao ili podstrekivao na ubistvo svog de-teta.131 U slucajevima poput Labastidinog, ovakav pristup ne mora da bude u najboljem interesuostale dece iste majke, jer ne postoje dokazi da je Labastida svesno ugrozila svoje dete.132 I da-lje, svaka od strana je primila k znanju da je Labastidino uzdrûavanje od traûenja medicinske po-moci za svoju bebu bilo pod jakim uticajem Stravsera;133 i porota i odbrana se pozivaju na po-tencijalno postojanje nasilja u braku.134

Cinjenice govore da ûene u poziciji Labastide mogu da budu nepodobne majke kada su poduticajem ili kontrolom nasilnog partnera, ali to ne vodi neophodno do zakljucka da je onaopasna individua koja ne treba da ima starateljstvo nad svojim detetom.


42 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 3Ipak, clan 103 ASFA propuöta da uzme u razmatranje ovu vrstu situacije i nalaûe drûavi ini-

ciranje ili pridruûivanje proceduri ukidanja roditeljskih prava po hitnom postupku protiv ûene ko-ja voli i ima najbolje namere prema svom detetu, ali je njeno delovanje ka dobrobiti detetaograniceno dominantnom diktatorskom figurom nasilnika.136 Umesto da razmotri nasilje u brakupri istraûivanju zlostavljanja deteta, ASFA cini upravo suprotno nalaûuci drûavama da okrivi zlo-stavljanu ûenu za delo koje nije pocinila, a da pretpostavku o nepodobnosti zasniva na tom istomdelu.137

B. Nasilje u porodici i Ñkaûnjivi napadî prema ASFAOdeljak 103 takode nalaûe drûavi da zapocne ili pristupi hitnoj proceduri obustavljanja

roditeljskih prava roditelju koji je Ñpocinio kaûnjivi napad koji je rezultirao ozbiljnim telesnimpovredama deteta ili drugog roditeljaî.138 Dok ovim odeljkom nije konkretno obuhvaceno poma-ganje i navodenje,139 sudovi su koristeci doktrinu Ñpropusta da zaötitiî pristupali kaûnjivom na-padu na slican nacin kao i pomoci i navodenju na ubistvo.140

Koristeci doktrinu Ñpropusta da zaötitiî, drûave uspeöno krivicno gone majke koje nisu zau-stavile nasilnike da kaûnjivo napadnu njihovu decu. Na primer, u slucaju drûava protiv Valdena,141

sud Severne Karoline osudio je ûenu za napad smrtonosnim oruûjem i odredio joj kaznu od pet dodeset godina za kaûnjivi napad na svoje dete.142 Apelacioni sud je podrûao presudu iako ûenanikad nije ni takla dete, nego ga je otac tukao opasacem.143 éena je svedocila da je pokuöavalada zaustavi oca, ali ju je on udario po licu.144 Sud je ocenio da je majka propustila da preduzmepozitivne korake zaötite deteta koje joj zakon nalaûe.145 Nigde u svojoj odluci sud nije razmotrioistoriju nasilja nad majkom u toj situaciji.146 Sud ju je pak optuûio za nasilni akt koji nije pocini-la i koji nije mogla da spreci.147 Prema clanu 103 ASFA, sud po hitnom postupku pokrece proce-duru okoncanja roditeljskih prava protiv te ûene, kaûnjavajuci je za delo koje je pocinio drugi,cije fizicke pretnje i zastraöivanja nije mogla da zaustavi.148

Kao i u situacijama kada majka ne spreci ubistvo njenog deteta od strane onog koji njuzlostavlja, mere koje ASFA preduzima protiv kaûnjivog napada dozvoljavaju sudu da okonca rodi-teljska prava zlostavljanoj majci.149 Drûave primenjuju ASFA mere na situacije kakva je u sluca-ju Valden, gde zlostavljena majka nikada nije napala svoje dete, ali nije uspela da efikasno sprecisvog nasilnika da to uradi.150 U skladu sa ASFA odredbama, nenasilna majka nije samo krivicnoodgovorna za zlostavljanje dece od strane svog partnera, nego i nosi rizik okoncanja roditeljskihprava po hitnom postupku.151

U skladu sa merama propisanim od strane ASFA sudovi su ûenama uskracivali roditeljska pra-va po osnovu kaûnjivih napada koje su njihovi partneri sprovodili nad njihovom decom.152 U ÑInre B.R.î153 sud je okoncao roditeljska prava majke, jer je otac zlostavljao jedno od njihovedece.154 Drûava je inicirala obustavu roditeljskih prava nad sva tri deteta zasnovanoj na ozbi-ljnom zlostavljanju jednog od njih.155 Tokom istrage ponaöanja roditelja, ûena je otkrila da ju jesuprug zlostavljao tokom poslednje dve godine.156 Jednom prilikom, dvaput ju je udario u lice ipogodio i bebu koju je drûala u rukama.157 éena je tada bila u sedmom mesecu trudnoce.158

Drugom prilikom, njenu glavu je tresnuo o prozor, 159 pa ju je odgurnuo ka öporetu.160 Iako je sudprimio k znanju ove dokaze, nju je okrivio zato öto nije napustila svog napasnika i time izloûiladecu Ñokruûenju ötetnom po njihovu dobrobitî161 i okoncao njena roditeljska prava.162

Sud takode navodi emotivne probleme kroz koje majka prolazi kada njeno dete ude u usta-novu za zbrinjavanje kao razlog za okoncanje njenih roditeljskih prava.163 Uzimajuci u obzir emo-tivnu nestabilnost ûene, sud je verovatno doneo ispravnu odluku u okoncavanju njenih roditeljskih

prava.164 Psiholoökom evaluacijom utvrdeno je da je njena sposobnost da upravlja svojim ûivo-tom dovedena u pitanje i da je njeno prosudivanje u pogledu svoje dobrobiti izuzetno slabo.165

Ako je ta evaluacija tacna, svi su izgledi da ûena ne bi mogla efikasno da se stara o deci, te binjima bilo bolje u ustanovi za zbrinjavanje ili u domu koji bi ih usvojio.166

Sudski proces dolaûenja do takvog zakljucka naglaöava suötinsko nerazumevanje nasilja uporodici, posebno u svetlu okoncanja roditeljskih prava koje nalaûe ASFA.167 Sud nije uzeo za po-zitivnu cinjenicu to da je napustila nasilnika, öto je ona uradila cetiri meseca nakon öto su njenadeca smeötena u instituciju za zbrinjavanje.168 Umesto toga, sud ju je okrivio öto nije napustilanasilnika odmah nakon öto je bila upozorena da je naneo povrede njenoj deci, i ta cinjenica jeuzeta kao razlog za obustavu njenih roditeljskih prava.169 Uprkos ociglednom dokazu oporodicnom nasilju prema majci, sud nije uzeo u obzir da je ona sa decom moûda ostala uz nasil-nika iz straha ili nemogucnosti da ga napusti.170 Dalje, sud nije obracao paûnju na mogucnost daje gubitak dece mogao da proizvede emotivnu uznemirenost.171 Umesto toga, sud je na njenuemotivnu nestabilnost i na zlostavljanje od strane supruga gledao kao na dokaz koji podrûava za-kljucak da je svojevoljno izloûila decu opasnosti i da bi to opet mogla da uradi ako bi joj sud vra-tio decu.172 Ovaj sud je prisustvo nasilja u porodici prepoznao samo u kontekstu okrivljavanjamajke i koristio ga iskljucivo kao dokaz njene roditeljske nepodobnosti.173

Okoncanje roditeljskih prava po clanu 103 ASFA za kaûnjiv napad obeshrabruje sud da situaci-ju u kojoj se nalazi ûrtva nasilja u porodici pride razlicito od slucaja In re B.R.174 Propisano je dadrûava zapocinje proceduru oduzimanja roditeljskog prava istog trenutka nakon öto je ûena op-tuûena za zlostavljanje.175 Stoga drûava mora da pokrene proceduru uskracivanja prava naroditeljstvo protiv ûene ûrtve nasilja, osim ako ne artikuliöe razlog koji navodi na miöljenje da tonije u najboljem interesu deteta.176 Slabi su izgledi da ce se to desiti, kako zbog predrasuda pre-ma zlostavljanim ûenama, tako i zbog toga öto Akt obeshrabruje sudove da pokaûu saosecanjeprema ûrtvama nasilja.177

U nekim slucajevima, okoncavanje roditeljskih prava zlostavljenoj ûeni moûe da bude jedi-ni nacin da se njenoj deci pruûi sigurnost.178 Ipak, u nekim slucajevima, ono ne mora da budeprikladno. Ne postoje izgledi da ce ASFA uvek postizati najbolji interes za dete, kada mnogo za-stupljeniji zakon ne uzima dovoljno u obzir nasilje u porodici protiv roditelja, tokom procedureokoncavanja roditeljskih prava a ASFA niöta ne cini da to promeni.180 Iako deklarativno deluje unajboljem interesu deteta, ASFA moûe da dovede do nepravicnog razdvajanja dece od njihove ne-nasilne majke.181

C. Tumacenje Ñneospornog interesaî u clanu 103 ASFAPrema clanu 103, ako drûava ne smatra da je okoncanje roditeljskih prava u najboljem in-

teresu za dete, u obavezi je da pruûi Ñneosporne razlogeî za odlaganje ulaûenja u proceduru us-kracivanja roditeljskih prava.182 ASFA ne definiöe Ñneosporne razlogeî niti daje primere zanjih.183 Tokom debate oko ASFA naglaöeno je da se ASFA odnosi na situacije kada drûave morajuurgentno da sprovedu postupak okoncanja prava roditelja, ali niko nije obratio vecu paûnju naukljucivanje standarda Ñneospornog razlogaî potrebnog drûavi da podrûi TPR proceduru.184 Toukazuje na cinjenicu da zakonodavci nisu razmatrali Ñneosporne razlogeî kao referentni deoAkta. Iako je to jedini nacin da roditelj185 izbegne sprovodenje TPR procedure po clanu 103,Ñneosporan razlogî po statutornom jeziku i prema tumacenju od strane drûave ne mora efikasnoda ötiti interes roditelja.186

Na prvi pogled, izuzece Ñneospornim razlogomî ötiti interese roditelja radi njihove dece.187


44 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 3Ipak, ta formulacija predstavlja semanticki pomak ka smanjenju roditeljskih prava clanom 103.188

U proölosti, sudovi su zahtevali neosporni razlog za okoncanje roditeljskih prava.189 Tim zahtevomosigurano je da drûave razmotre negativne posledice odrûavanja bioloöke veze deteta sa porodi-com, pre nego öto okoncaju prava roditelja.190 ASFA koristi istu formulaciju da izvrne logiku kojastoji iza tog zahteva, nalaûuci drûavi da pruûi nepobitan dokaz zaöto ne bi trebalo da zapocne pro-ceduru okoncanja roditeljskih prava.191

Uz to, ASFA zahteva da drûava pruûi neosporni razlog, a ne roditelj.192 Ako drûavne agenci-je nastave da budu neosetljive prema pitanjima nasilja u domacinstvu koliko su bile do sada,193

socijalni radnik ne mora ni da uzima u razmatranje zlostavljanje ûene kao neosporni razlog za od-laganje ukidanja njenih roditeljskih prava u slucajevima kada je ona krivicno gonjena po doktri-ni Ñpropusta da zaötitiî.194 Statut ne dozvoljava roditelju da u takvoj situaciji zastupa svoje in-terese, a drûava se ne pokazuje kao voljna da to uradi za nju.195

Dalje, ostaje nejasno kako drûave tumace ASFA znacenje Ñneospornog razlogaî.196 Drûave ilidele ambivalentnost federalnog zakonodavstva prema onome öto cini neosporan razlog,197 ili sepriklanja definiciji koja se fokusira na okolnosti u kojima se dete nalazi, pre nego konkretno pona-öanje roditelja koje je dovelo do krivicnog gonjenja.198 Dok razmatranje trenutne ûivotne situaci-je u kojoj se dete nalazi moûe da pruûi neosporni razlog da se ne ukine pravo na roditeljstvo,fokusiranje na dete moûe biti postignuto na racun razmatranja okolnosti u kojima se roditelj na-lazi.199

Ostaje nejasno da li ûena koja je zlostavljana od strane svoga muûa moûe da pruûi neospo-ran razlog da se ne nastavi procedura oduzimanja roditeljskih prava.200 I dalje, kako su agencijeza suzbijanje zlostavljanja i zapostavljanja nedovoljno opremljene za bavljenje pitanjima nasiljau porodici, njihova ûelja da se bave opcijom reunifikacije majke i deteta na tim osnovama nemavelike izglede.201

VI PONUÐENA REäENJA

Kako je vec navedeno, ASFA ne stvara pravnu razdvojenost nasilja u porodici od zlostavlja-nja dece.202 To je sistemski problem zakona o zlostavljanju i zapostavljanju na nacionalnomnivou.203 Ipak, propust ASFA-e da se prema nasilju u porodici ophodi u okviru zakona o zlostav-ljanju i zapostavljanju moûe da poveca podelu izmedu te dve zakonske oblasti, pre nego öto bi ihzdruûila da zajedno funkcioniöu u najboljem interesu deteta.204 Obzirom da ASFA ne stvarasituaciju, sama promena Akta ne bi reöila problem u potpunosti.205 Ipak, revidiranjem ASFA-e biobi napravljen znacajan korak u smeru objedinjavanja nasilja u porodici sa zakonom o zlostav-ljanju i zapostavljanju.206

Clan 103 ASFA zahteva od drûave da po hitnom postupku zapocne ili pristupi proceduri obu-stavljanja roditeljskih prava roditelju koji je pomogao ili naveo na ubistvo svoga deteta ili pociniokrivicni akt napada na dete.207 Pri usvajanju ASFA-e, svaka drûava trebalo bi da pruûi tumacenjeöta cini pomaganje i navodenje. Zakonodavci bi trebalo da navedu primere kako zlostavljena ûenamoûe da bude osudena za napad na dete koji nije pocinila.208 Trebalo bi da upozore sudije i sluûbeza zaötitu dece da ne okrivljuju zlostavljane ûene za zlocine koje nisu pocinile i nisu mogle dasprece zbog legitimnog straha zasnovanog na pretnjama, fizickim povredama, fizickom spreca-vanju, ili dotadaönjem iskustvu sa nasilnikom da ce detetu biti naneta joö veca öteta.209 Ovaj ode-ljak bi trebalo da instruira da, u slucaju hitne realizacije procedura oduzimanja roditeljskog pra-va po osnovu pomaganja i podstrekivanja na ubistvo ili kaûnjiv napad, od drûavne agencije za-

hteval da se sprovede istragu o postojanju moguceg nasilja u porodici i da ponudi ûeni pomoc danapusti nasilnika. To ne bi bio drastican potez uzimajuci u obzir tesnu povezanost nasilja u brakui zlostavljanja dece.210

Dalje, drûave bi trebalo da definiöu Ñneosporan razlogî. To objaönjenje trebalo bi da obuh-vata spisak mogucih nepobitnih razloga da se ude u proceduru okoncanja roditeljskih prava uklju-cujuci i reakcije ili uzdrûavanje od reagovanja u svetlu dinamike porodicnog nasilja koje upravl-ja porodicom.211 Status ûene ûrtve nasilja u porodici, pak, ne bi trebalo automatski da iskljucujenjenu sposobnost da zaötiti svoju decu.212 Ipak, ako je voljna da uz pomoc drûave napusti nasi-lnika, a sama po sebi ne predstavlja opasnost za svoju decu, drûava ne bi radila u najboljem in-teresu dece zaoötravajuci njihov odnos sa majkom.213

Smeötanjem deteta u instituciju za zbrinjavanje liöava ga i minimalne stabilnosti koja je po-stojala u njegovom ûivotu i öalje mu poruku da su oba njegova roditelja nepodobna.214

Statutornim obavezivanjem sudija i ostalih angaûovanih u sistemu zlostavljanja i zapostavljanjau razmatranju uticaja nasilja u porodici, smanjuje se rizik od nepravednog odvajanja deteta odnenasilnog roditelja, i dobija se mogucnost da se ispravno postupi, kako prema roditeljima, takoi prema deci.215

VII ZAKLJUCAK

Razgranicenje izmedu zakona koji su olicenje druötvenih ubedenja i ukorenjenih verovanjai onih koji pokuöavaju da te pojave diktiraju je sve zamucenije. Ovaj komentar sugeriöe da bi za-kon trebalo da se krece brûe od stavova druötva. Ako naö pravni sistem nastavi da reflektuje pred-rasude ukorenjene u druötvu i okrivljuje one kojima treba da pruûi pomoc, nikad se nece javitiimpuls za promenom; stagnirajuca pravna nauka ni u kom slucaju ne moûe da deluje u najboljeminteresu deteta.

Deca koja su se naöla u sistemu zlostavljanja i zapostavljanja nikad nisu u poloûaju da zago-varaju promene u druötvenim ubedenjima prema njihovim zlostavljanim majkama.216 Zlostavlja-ne majke koje ûive u strahu i opasnosti svojih domova nemaju mnogo prilike da se efikasno boreza svoja prava.217 Ne moûemo da pretpostavimo da bi sudije i ostali ukljuceni u sistem zlostav-ljanja i zapostavljanja svojevoljno uzeli u razmatranje uticaj nasilja u porodici.218 Ne moûemo nida ocekujemo da ce oni koji su angaûovani u sistemu zlostavljanja i zapostavljanja u primeni AS-FA-e da zauzmu senzibilisani stav prema zlostavljenim ûenama ako ne postanu svesni uticaja ko-je nasilje u porodici ima na ponaöanje ûena.219

Iako je ASFA sa mnogih aspekata veoma potreban zakon,220 propuöta da obuhvati zakon onasilju u porodici u procedure povodom zlostavljanja i zapostavljanja.221 Ipak, drûave imaju pri-liku da proöire tumacenja kada ukljucuju Akt u svoje drûavne zakonike. ASFA ne moûe, niti bi tre-balo, da popravi sve probleme naöe nacije u sistemu zlostavljanja i zapostavljanja, od frag-mentacije procedura porodicnog suda, do ponekad nepravedne primene krivicne odgovornosti zapropust u pruûanju zaötite.222 Ipak, svojim postojanjem ASFA moûe da produbi neke od problemasa kojima zaposleni u sistemu zlostavljanja i zapostavljanja vec godinama pokuöavaju da se izbo-re.223

Zakonodavci na nivou svake pojedinacne drûave trebalo bi da daju tumacenja ASFA-e koja biobratila paûnju na neke od tih problema i da ohrabre drûave da zlostavljanje i zapostalvjanje de-teta posmatraju u kontekstu zlostavljanja u porodici. Usvajanje razumljivog pristupa navodidrûave da slucajevima zlostavljanja i zapostavljanja pridu sa vecom osetljivoöcu za porodicnonasilje i ohrabruju drûave u objedinjavanju porodicnog suda, a da time odrûavanje zdravlja i do-

VENIER: PRAVA RODITELJA I NAJBOLJI INTERES ZA DETE –––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 45

46 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 3brobit deteta zadrûe kao prioritet. Tim nacinima moûemo zaista da pocnemo da delujemo u naj-boljem interesu deteta, njegovih roditelja, i pre svega americkog druötva ciji su oni deo.

FUSNOTE

1 Pub.L.No. 105-89, 111 Stat 2115 (1997.) (u raznim odeljcima 42 U.S.C.) [u daljem tekstu ASFA ili Akt]2 143 zapisnik kongresa. S12526-02, S12526 (dnevno izdanje od 13. novembra 1997.), izjava Senatora Chafee4 Vidi ASFA 103 (koji nalaûe drûavi da po hitnom postupku inicira ili se prikljuci proceduri obustave roditeljskih prava

za svu decu koja su u prihvatnoj ustanovi provela Ñ15 od poslednja 22 mesecaî), takode vidi 143. zapisnik kongre-sa S12526-02, S12526 (dnevno izdanje od 13. novembra 1997), izjava Senatora Chafee, (ìOd drûava ce biti zahte-vano da naprave permanentni plan za tu decu nakon godinu dana, a ako dete provede u prihvatnoj ustanovi 15 mese-ci... od drûave ce biti zahtevano da preduzme prve korake ka okoncanju roditeljskih prava i nalaûenju doma za usva-janje.î)

5 143. zapisnik kongresa. S12526-02, S12526 (dnevno izdanje od 13. novembra 1997), izjava Senatora Chafee6 Vidi ASFA 202, Pub. L. br 105-89, 111 Stat. 2115 (1997.) u raznim odeljcima 42. U.S.C.) (koji se odnosi na jurisdikci-

ju nad usvajanjem u drugom okrugu ili na drugom kraju drûave). Clan 202. propisuje da Ñce drûava razviti planoveza efikasno koriötenje medujurisdikcijskih resursa da potpomogne privremeno usvajanje ili stalni smeötaj za decukoja su na cekanju.î Id. 202. Prema clanu 202(b): Drûava nece biti odgovorna za pokrivanje troökova po ovom clanuako sekretar utvrdi da, nakon datuma stupanja na snagu ovog podclana... drûava porice ili odlaûe davanje deteta nausvajanje kada se porodica kojoj je usvajanje odobreno nalazi van njene nadleûnosti uz odgovornost za rukovode-nje slucajem tog deteta; ili... nije dala priliku za pravicno sasluöanje... individui cije su tvrdnje da je naruöen para-graf (1) ovog podclana odbacene od strane drûave ili da nisu pravilno sprovedene od strane drûave.

7 Vidi ASFA 201 (razmatranje finansijskih olaköica za drûave radi povecanja stope usvajanja). 8 Vidi H.R. Rep. br 105-77, pod 7 (1997.) reprint iz 1997. U.S.C.C.A.N. 2739, 2739 (objaönjavajuci da ASFA ima nameru

da dozvoli drûavama da Ñse ekspeditivno krecu ka okoncanju roditeljskih prava da bi dete bilo na raspolaganju zausvajanjeî); 143. zapisnik kongresa. S12526-02, S12526 (dnevno izdanje od 13. novembra 1997), izjava SenatoraChafee, (ìOkoncanje roditeljskih prava je kriticni prvi korak u kretanju dece ka stalnom smeötaju... Ñ). Vidi i 143.zapisnik Kongresa H2012-06, H2016 (dnevno izdanje od 30. aprila 1997, izjava predstavnika Shaw (koji kaûe da podizvesnim okolnostima, u drûave mogu da nastave pokuöaje reunifikacije sa bioloökim roditeljima i istovremeno za-pocnu okoncanje roditeljskih prava po hitnom postupku da bi ubrzali usvajanje).

9 ASFA 103(a), Pub. L. br 105-89 111stat. 2115 (1997) u raznim odeljcima 42. U.S.C.10 Id11 Id12 Tokom debate predstavnik Shaw je primetio da: ÑAko porodice nece ili ne mogu da se promene tokom razumnog pe-

rioda, moramo u interesu dece, da budemo voljni da okoncamo roditeljska prava i da se ekspeditivno krecemo pre-ma usvajanju... U slucajevima roditelja koji su ubili drugo dete ili izgubili starateljstvo nad ostalom decom, oddrûava se zahteva da obustave usluge toj porodici i okrenu se obustavljanju roditeljskih prava, te daju dete na usva-janje. 143. zapisnik Kongresa H2012-06, H2016 (dnevno izdanje od 30. aprila 1997).

13 143. zapisnik Kongresa H2012-06, H2016 (dnevno izdanje od 30. aprila 1997) (izjava predstavnika Packard) (koji izja-vljuje da je apsolutno pogreöno da drûave vracaju decu bioloökim roditeljima koji su ih napustili ili teöko zlostav-ljali) 143. zapisnik Kongresa H2012-06, H2016 (dnevno izdanje od 30. aprila 1997) (izjava predstavnika Roemer) (ko-ji izveötava da su prethodni zakoni o dobrobiti deteta cesto rezultirali povratkom dece njihovim nasilnim roditelji-ma, samo da bi nakon toga deca bila teöko ozledivana ili ubijena).

14 Vidi Katharine T. Bartlett, Ponovno razmatranje roditeljstva kao ekskluzivnog statusa: potreba za pravnim alterna-tivama kada premisa porodicnog jezgra ne uspe, 70 Va.L.Rev. 879, 894 (1984) (navodi da ce svaki nadleûni okoncatiprava roditelja ako je roditelj dokazano nepodoban ili je napustio svoje dete).

15 Vidi primedbe 47-55 i prateci tekst (o kritikama ASFA).16 ASFA 103(a), Pub. L. br 105-89, 111stat. 2115 (1997) (u raznim odeljcima 42. U.S.C.) (nabrajanje ponaöanja rodite-

lja zbog kojih je utvrdeno da drûava mora da zapocne TPR proceduru). Odeljak 103(a)(3)(ii) koji dozvoljava drûavida nastavi proceduru uskracivanja roditeljskih prava ako je Ñdrûavna agencija dokumentovala u planu slucaja (kojije dat na sudsku reviziju) neosporan razlog za utvrdivanje da udovoljavanje takvoj peticiji ne bi sluûilo najboljem

interesu deteta.î Id. ASFA ne definiöe Ñneosporan razlogî niti predlaûe faktore, kakav je nasilje u porodici, kojemoûe da pruûi neosporan razlog za okoncanje roditeljskih prava po hitnom postupku. Id.

17 Vidi ASFA (spisak oblika pomaganja i navodenja na ubistvo i kaûnjivog napada kao razloga za zapocinjanje procedureoduzimanja roditeljskih prava po hitnom postupku)

18 Vidi V. Pualani Enos, Procesi protiv zlostavljanih majki: Neuspesi drûavnih zakona da zaötite majke ûrtve nasilja izlostavljanu decu, 19 Harv. Womenís L.J. 229, 242-49 (1996) [u daljem tekstu Enos, Procesi protiv majki] (opisujuciincidente iz takvih situacija). Enos nabraja situacije u kojima su ûene bile fizicki onemogucene da interveniöu ili suse plaöile da to urade. Id kod 240-60. Jedna ûena je svedocila da je verovala ako proba da pobegne ili spreci nasil-nika da siluje njenu kcerku, on ce u delo sprovesti pretnju da ce ih ubiti. Id u 242. Nasilnik je prethodno sproveo udelo pretnje da ce im nauditi. Id. Druga ûena nije zvala policiju kada je njen muû ubio njenog sina, jer joj je pre-tio da ce ubiti i nju. Id u 255. Trudna ûena se nije umeöala kada je njen muû pretukao kcerku na smrt zato öto jeranije tukao i nju i pretio joj je da ce je pretuci iako je trudna. Id na 249. Vidi takode Jane C. Murphy, Pravna sli-ka materinstva: Suprotstavljanje definicija socijalne reforme, porodicnog i krivicnog prava, 83 Cornell L. Rev. 688,747-55 (1998) (gde objaönjava uzdrûanost majke da se umeöa kada je muû tukao kcerku jer Ñje iz ranijeg iskustvaznala sa tim ciklusom nasilja koje se ponavljao da bi njena intervencija joö viöe razbesnela muûa, te bi kcerku i sebeizloûiila riziku od joö teûih povreda.î Joö jedna ûena nije potraûila medicinsku pomoc za svoju kcerku nakon öto jojje nasilnik konstatno nanosio opekotine vrelom öpahtlom i cigaretama öto je zakovao vrata i pretio joj noûem podvratom.); Cf. V. Pulani Enos, Odgovor Kathryn L. Quaintance, 21 Harv. Womens L.J. 315 (1998) (zadrûavajuci svojstav prema kritickoj analizi procesa Quaintance nad zlostavljenom ûenom koja nije uspela da pruûi pomoc svom de-tetu) Takode vidi Kathryn L. Quaintance. Odgovor V. Pulani Enos Procesi protiv zlostavljanih ûena: Propusti zakonada zaötite ûene ûrtve nasilja i zlostavljanu decu objavljeno u tomu 19 Harvard Womenís Law Journal, 21 Harv.Womenís L.J. 309 (1998) (u kome brani svoje poteze kao istraûitelj u slucaju Minnesota v. Loch (neobjavljena odlu-ka iz 1992), kog je Enos analizirala).

19 U kontekstu zlostavljanja dece Jane C. Murphy definiöe doktrinu Ñpropusta da pruûi zaötituî: Prema... zakonima oÑpropustu da pruûi zaötituî, propust briûnog roditelja da ispuni svoju pravnu duûnost da zaötiti svoje dete odzlostavljanja i zapostavljanja poprima oblik kriminalnog cina. Neke odredbe zahtevaju ili svest o opasnosti po deteili nameru da se dete ugrozi. Vecinom, zakon namece Ñdirektnu odgovornostî time öto smatra krivicno odgovornimstaratelja koji je dozvolio ili Ñstvorioî konkretan rizik od povrede ili nebrige i bez afirmativnog cina koji naruöavaobavezu vodenja brige ili ima nameru da nanese zlo. – Murphy, fusnota 18 na 719-20.

20 Vidi: Enos, Sporovi protiv ûena ûrtava nasilja, fusnota 18, na 229 (ÑIako je doktrina ëpropust u pruûanju zaötiteídragoceno orude za efikasnu zaötitu dece, njena neumerena primena od strane sudova moûe nepravicno da se odrazina ûene ûrtve nasilja, a time i na njihovu decuî). Michelle S. Jacobs istraûuje razvoj doktrine o uskracivanju zaötitekod zakona o zlostavljanju i zapostavljanju u clanku Zahtevati od ûene ûrtve nasilja da umre: Odgovornost za ubist-vo koje nose majke prema statutu o uskracivanju zaötite, 88J. Crim. L. & Criminology 579 (1998). Jacobsova kon-statuje da je obaveza roditelja da ötiti svoje dete Ñjedno od najraniijih konzistentno prepoznatih posebnih vezaî Id.na 625. Fokusiranje zakonodavaca na smanjenje zlostavljanja dece ranih sedamdesetih i njihova reöenost da kriv-icno gone roditelje za nenamerno povredivanje dece navelo je sudstvo da koriste zakon o uskracivanju zaötite u kriv-icnom gonjenju roditelja. Id. u 609. Drûava protiv Williquette, 370 N. W. 2d 282 (Wis. Ct. App 1985), ustanovljenakrivicna odgovornost za nenasilnog roditelja na osnovu propusta da pruûi zaötitu. U tom slucaju, sud je odbacio kri-vicno gonjenje majke za propust u pruûanju zaötite u zlostavljanju od strane oca. Id na 282. Apelacioni sud je ospo-rio odluku nalazeci da je majka imala saznanja o zlostavljanju dece od strane oca i nije intervenisala, te je drûavamogla da je goni za pomaganje i navodenje na zlostavljanje prema doktrini o uskracivanju zaötite. Id na 285. Od togslucaja, Viskonsin je tumacio propust u pruûanju zaötite u okviru zakona o zaötiti dece. Jacobs, komentar na 618.Druge drûave su sledile primer i sada vecina jurisdikcija uskracivanje zaötite uvodi u zakone o zaötiti deteta. Jacobs,fusnota u 612.

21 Vidi: ASFA 103 (koji od drûava zahteva da pokrenu peticiju za okoncanje prava roditelja roditelju koji je pociniokaûnjivi napad na svoje dete). ASFA 103 propisuje da: u slucaju deteta koje je u prihvatnoj ustanovi provelo 15 odposlednja 22 meseca, ili ako sud ili nadleûna jurisdikcija ustanovi da je dete napuöteno... ili ustanovi da je roditeljpocinio ubistvo nad drugim detetom istog roditelja, pomogao ili naveo, nameravao ili ucestvovao u pripremanjutakvog cina ili pocinio napad koji je rezultirao teökim povredama deteta ili drugog deteta roditelja, drûava cepokrenuti peticiju za obustavljanje roditeljskih prava roditeljima deteta... i shodno tome, identifikovati, angaûovatii ovlastiti porodicu koja se kvalifikuje za usvajanje, osim u slucaju da je (i) brigu o detetu preuzeo rodak, (ii) drûav-na agencija u planu slucaja navede... neosporni razlog na osnovu koga je utvrdeno da pokretanje takve peticije ni-je u najboljem interesu deteta, ili (iii) drûava nije obezbedila porodici konzistentan plan tokom datog perioda za us-


48 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 3luge koje Drûava smatra neophodnim u cilju moguceg povratka deteta u svoju porodicu, ako, uzimajuci dete u obzir,potrebni su razumni napori poput opisanih u clanu 471(a)(15)(B)(ii).

22 Vidi Jacobs, komentar 20 na 611 (ì[A] ûena u nasilnoj vezi ne moûe uvek da priuöti sebi izbor za kog smatramo daje Ñnormalan i racionalanî).

23 Vidi Catherine J. Ross, Propusti fragmentacije: äta obecava sistem objedinjenih porodicnih sudova, 32 Fam, L. Q.3, 7 (1998). ([A] sud koji se bavi dijapazonom porodicnih problema Ñkao serijom pojedinacnih kontroverzi, ne morauvek da prosudi pravedno prema celini ili kompleksnim delovima. Neki delovi mogu lako biti iskrivljeni van kontek-sta celine.î) (citat Roscoe Pound, Mesto porodicnog suda u sistemu sudstva, 5 Natíl Probation and Parole Assín J.161, 164 (1959)), Barbara A. Babb, Naöe stanoviöte: Analiza sistema prosudivanja u americkom porodicnom pravu iosnovanosti ustanovljavanja objedinjenog porodicnog suda, 32 Fam. L. Q. 31, 32 (1998) (gde primecuje da iz razlo-ga propusta sudova da zadovolje potrebe porodica ABA preporucuje da sve drûave formiraju porodicne sudove kojibi se bavili svim pitanjima vezanim za porodicu)

24 Pub. L. br 96-272,94 Stat 500 (po raznim odeljcima 42 U.S.C.).25 Vidi H.R. rep. br 105-77 u 8 (1997), reprint iz 1997. U.S.C.C.A.N. 2739, 2740 (primedba da ponekad sudovi ötite pra-

va roditelja na ötetu deteta), 143 Cong Rec. H2012-06, H2018 (dnevno izdanje od 13. aprila 1997) (izjava pred-stavnika Burton) (ìPoslednjih decenija dobrobit deteta se pretvorila u ogroman birokratski sistem koji je orijentisanna ocuvanje porodice po svaku cenuî). I vidi Kathleen A. Bailie, Druge Ñzapostavljeneî strane u parnicama o deci:siromaötvo roditelja i uloga pravnika koji ih zastupaju, 66 Fordham L. Rev. 2285, 2288 (1998) (koji tvrdi da je ASFArezultat ogorcenosti na reportaûe u medijima o deci ekstremno zlostavljenoj od strane bioloökih roditelja) BarbaraPeterson, Novi zakon o usvajanju predstavlja Ñfundamentalni pomakî u pravima, St Bar News, Mar/Apr 1998, u 14(navodi da je ASFA rezultat naöiroko objavljivanih slucajeva kada su deca vracena iz domova za nezbrinute svojimnasilnim bioloökim roditeljima i bivala teöko povredena ili ubijana nedugo potom). Pravna istorija ASFA podrûava za-kljucke Bailie i Petersona. Tokom debate, nekoliko predstavnika i senatora u svoja izlaganja je uvrstilo primere ek-stremnog nasilja nad decom i apelovalo na osecajnost svojih kolega, pre nego na razum, zahtevajuci da izglasaju AS-FA. Na primer, predstavnik Hoyer ohrabrivao je ostale clanove Kongresa da podrûe ASFA dajuci sledeci primer:ÑMoûda se secate deteta po imenu Dooney Waters. Washington Post je objavio seriju napisa o njemu 1989. godine.Dooney je odgajan u narkomanskom domu... Dooney je provodio dane sakriven iza svog kreveta... Dooney je zado-bio opekotine od kljucale vode i imao je beleg na ruci nanesen posudom za zagrevanje kokainskog kreka... Ovaj ukazubrzava okoncanje roditeljskih prava u hronicnim slucajevima zlostavljanja dece kakav je bio Dooneyjev.î 143 Cong.Rec. H2012-06, H2012 (dnevno izdanje od 30. aprila 1997) (izlaganje predstavnika Hoyer). U Senatu, senator Chafeeje upotrebio slicnu taktiku da bi inspirisao na podröku ASFA: ÑTragicna prica o kratkom ûivotu Sabrine Green jepotresna, kao i mnogi slucajevi o kojima citamo i za koje cujemo, na ûalost, svaki dan. Svaki put kada procitam oslucaju poput Sabrine Green, osecam bes i frustraciju... Sad, gospodine predsednice, mi ne moûemo da povratimoûivot Sabrine Green... ali moûemo da preduzmemo korake ka sprecavanju takvih smrti u buducnosti, i to je ono cimese danas bavimo.î Vidi takode 143 Cong Rec. H2012-06, H2017 (dnevno izdanje od 30. aprila 1997) (izjava pred-stavnika Kennelly) (ìSvako od nas ovde prisutnih moûe da se pozove na naslove u novinama, grozne potresne sluca-jeve kakav je mala Emilly iz Micigena, i ostali öirom Sjedijenih Drûava, naslovi koji nam govore da najgore moûe dase dogodi.î) 143 Cong Rec. H2012-06, H2018 (dnevno izdanje od 30. aprila 1997) (izjava predstavnika Thiart) (ìSetiosam se devojcice po imenu Halie, koja je imala 2 godine, roditelji su je vezali za elektricnu grejalicu kada je odbi-la da pojede veceru, jednom kada se upeca u takav sistem... Nije mogla da izade iz doma za nezbrinute do svoje18. godine...î).

26 Vidi 143 Cong Rec. H2012-06, H2018 (dnevno izdanje od 30. aprila 1997) (izjava predstavnika Pomeroy) (ìZakon odobrobiti deteta iz 1980. jasno postavlja za prioritet reunifikaciju porodiceî)

27 Vidi Bailie, komentar 25 na 2289 (gde zakljucuje da filozofija koja stoji iza zakona o Pomoci kod usvajanja i dobro-biti deteta koji govori da je zadrûavanje deteta u zajednici sa bioloökim roditeljima ili reunifikacija porodicepoûeljnija od smeötanja u ustanovu za nezbrinutu decu ili davanja na usvajanje)

28 Vidi Martin Guggenheim, Uticaji skorijih trendova na ubrzavanje obustavljanja roditeljskih prava dece u ustanova-ma za zbrinjavanje – empirijska analiza u dve drûave, 29 Fam. L.Q. 121, 123 (1995) (izraûavajuci nadu koju su za-konom o pomoci kod usvajanja i dobrobiti deteta zakonodavci gajili da ce drûava okoncati roditeljska prava nakon18 meseci u ustanovi za zbrinjavanje ako bioloöki roditelj i dalje nije sposoban da vodi brigu o detetu)

29 Zakon o pomoci kod usvajanja i dobrobiti deteta iz 1980. Pub. L. br 96-272, 101(5), 94 stat. 50030 Vidi Bailie, fusnota 25 na 2290 (objaönjava da zakon o pomoci kod usvajanja i dobrobiti deteta nalaûe drûavi da skloni

dete iz roditeljskog doma ako je porodicno okruûenje nebezbedno i uloûi napore ka reunifikaciji porodice nakon to-ga), Patrick R. Tamilia, Odgovor eliminaciji razumnih mera potrebnih pre okoncanja roditeljskih prava, 54 U. Pitt.

L. Rev. 211, 212 (1992) (skicira istoriju nacionalnog sistema zlostavljanja i zapostavljanja). Vidi Santosky protivKramera, 455 U.S. 745 (1982) (ustanovljava jasno i ubedljivo dokazne standarde za procedure okoncanja roditeljskihprava).

31 Vidi H.R. Rep. br 105-77 kod 8 (1997) reprint iz 1997 U.S.C.C.A.N. 2739, 2740 (ìPrepreka [usvajanju] je kriterijumÑrazumnih naporaî u Federalnom statutu... Federalni statut, socijalni radnici i sudovi ponekad greöe po svaku cenuötiteci prava roditelja.î) Barbara Kessler, Kongres, Teksaöki zakonodavci rade na ubrzavanju usvajanja, DallasMorning News, 22. feb. 1998 na 32A (primecuje da se usvajanja odlaûu jer Ñsu sudovi i zaposleni na slucaju uzalud-no radili na rehabilitaciji roditelja narkomana ili para koji ne moûe da funkcioniöeî).

32 Vidi 143 Cong Rec. H2012-06, H2018 (dnevno izdanje od 30. aprila 1997) (izjava predstavnika Harmana). 33 Vidi Tamilia, fusnota 30 na 223 (primecuje neuspeh socijalnih i pravnih servisa u pregovaranju oko potreba razum-

nih napora), vidi i 143 Cong Rec. H2012-06, H2018 (dnevno izdanje od 30. aprila 1997) (izjava predstavnika Packard)(naznacava neuspehe postojeceg sistema zlostavljanja i zapostavljanja, ukljucujuci i Ñpovratak dece bioloökimroditeljima bez obzira na napuötanje i fizicko ili seksualno zlostavljanjeî) vidi i 143 Cong Rec. H2012-06, H2018(dnevno izdanje od 30. aprila 1997) (izjava predstavnika Pomeroy) (kritikuje napore da se pomogne roditeljima Ñko-ji nikako ne mogu da odrastu i suoce se sa svojim roditeljskim odgovornostimaî).

34 Vidi 143 Cong Rec. H2012-06, H2018 (dnevno izdanje od 30. aprila 1997) (izjava predstavnika Packard) (koji primecu-je da manje od 10% dece iz ustanova za nezbrinutu decu biva usvojeno i za to krivi vaöingtonsku birokratiju)

35 Vidi H.R.Rep. br 105-77, na 8 (1997) (o tome da sistem zbrinjavanja dece broji 500 000 dece i da je drasticno po-rastao od sredine osamdesetih.) 143 Cong Rec. H2012-06, H2016 (dnevno izdanje od 30. aprila 1997) (izjava pred-stavnika Camp) (Od 1982. broj dece u ustanovama za zbrinjavanje je porastao za 89%) Vidi takode i Cristina Chi-Young Chou, Obnavljanje dobrih namera ustanova za zbrinjavanje: Osnaûivanje zakona o pomoci pri usvajanju i do-brobiti dece iz 1980 i Izmenjive obaveze u procesu prava na bezbednost, 46 Vand. L. Rev. 683, 684 (1993) (navodislabljenja porodicne strukture, alkoholizam, beskucniötvo i pogoröanje socijalnih uslova kao razloge za povecanjebroja dece u ustanovama za zbrinjavanje).

36 Vidi Peterson, komentar 25 na 14. (navodi da ÑASFA ima za cilj da decu iz domova za zbrinjavanje smesti u stalnedomove ubrzavajuci proces usvajanjaî). Vidi 143 Cong Rec. H2012-06, H2018 (dnevno izdanje od 30. aprila 1997) (iz-java predstavnika Burton) (objaönjava zaöto je dugorocni boravak u ustanovama za zbrinjavanje ötetan po decu)Prema Uniji americkih gradanskih sloboda od 15 000 dece iz domova za zbrinjavanje koja u datoj godini dostignupunoletstvo Ñ40% postaje zavisno od Pomoci porodicama i deci bez nezavisnosti, 46% [izostaje] iz ökole, 51% je neza-posleno i 60% ûena rada vanbracnu decu u prve 2 godine nakon izlaska iz institucije za zbrinjavanjeî, a Biro pravdeizveötava da ëbivöi öticenici domova za zbrinjavanje imaju 30 puta viöe öanse da zavröe u zatvoruí nego oni koji nika-da nisu uöli u sistem zbrinjavanja.

37 Vidi Peterson, komentar 25 na 14 (razmatra motive ASFA), vidi i 143 Cong Rec. H2012-06, H2018 (dnevno izdanje od30. aprila 1997) (izjava predstavnika Hall) (koji navodi da ASFA ima za cilj da poûuri usvajanje nezbrinute dece).

38 Vidi Peterson, komentar 25 na 14 (objaönjava pomeranje fokusa postignuto pomocu ASFA).39 ASFA 101 (b) objaönjava da Ñdrûave teba da uloûe razumne napore da ocuvaju i ujedine porodice... pre nego da

smeste decu u ustanovu za zbrinjavanje, da bi sprecili ili eliminisali potrebu za odvajanjem deteta od svog domaî ida Ñomoguce detetu bezbedan povratak u svoj domî ASFA pub. L. br 105-89, 101(B), 111 Stat. 2115 (1997) tumacenou raznim odeljcima 42 U.S.C.). ASFA ne specificira ërazumne naporeí ali odeljak 103(a) na Ñrazumne naporeî gledakao na one usluge koje drûava smatra za neophodne za bezbedan povratak deteta u njegov dom.í ASFA 103(a)(iii).Ova formulacija daje drûavi öiroka ovlaöcenja u odlucivanju öta sve spada u razumne napore. Id.

40 ASFA, Pub. L. br 105-89, 101(a), 111Stat. 2115 (1997) tumaceno kroz razne odeljke 42. U.S.C. 41 ASFA, Pub. L. br 105-89, 103(a)(3)(E), 111Stat. 2115 (1997) tumaceno kroz razne odeljke 42. U.S.C. Ovaj clan nalaûe

da: U slucaju deteta koje je u ustanovi za zbrinjavanje na odgovornost drûave provelo 15 od poslednjih 22 meseca,ili ako sud kompetentnih nadleûnosti ustanovi da je dete napuöteno (prema tumacenju drûavnog zakona) ili ustanovida je roditelj pocinio ubistvo drugog deteta, pomogao ili naveo, planirao, ucestvovao u pripremanju ili zagovaraotakvo ubistvo, ili pocinio kaûnjivi napad koji za rezultat ima ozbiljne povrede deteta ili drugog deteta roditelja,drûava ce pokrenuti peticiju okoncanja roditeljskih prava roditeljima deteta (a ako je takva peticija pokrenuta oddruge strane, onda ce joj se pridruûiti) i s tim u vezi identifikovati, angaûovati i odobriti porodicu koja se kvalifiko-vala za usvajanje... Vidi takode Vida Hamburg, Cin dobre volje moûe da zahteva odlucne poteze u cilju realizacije,Chi Trib. 4. jan 1998. na 1 (o tome kako psiholozi smatraju da teöko zlostavljanje dece nepopravljivo raskida vezuizmedu roditelja i deteta i kako je u tom slucaju najbolje da drûava okonca roditeljska prava nasilnog roditelja).

42 ASFA, Pub. L. br 105-89, 103, 111Stat. 2115 (1997) tumaceno kroz razne odeljke 42. U.S.C.).43 Vidi Roya R. Hough, Zakon o maloletnicima: Revidiranje godine, 63 Mo.L. Rev. 459, 468 (1998) (objaönjava da para-


50 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 3lelno planiranje treba da smanji vreme koje dete provede u ustanovi za zbrinjavanje, zato öto je cesto potrebnodosta vremena da bi se alternativni plan usvojio, zbog cega bi dete nepotrebno dugo boravilo u domu za nezbrinute,u slucaju da drugi plan krene da se pravi tek nakon öto propadnu pokuöaji za reunifikaciju sa bioloökim roditeljima).

44 ASFA nalaûe da: ÑOsim kada je glasanjem obezbedeno u podpasusu (B) obzirom na drûavu, pruûa procedure proverekriminalnog dosijea svakog moguceg privremenog ili stalnog usvojitelja pre nego öto bude konacno odobren za zbri-njavanje deteta za koga troökove zbrinjavanja ili pomoci kod usvajanja treba da budu pokriveni prema planu drûaveukljucujuci i procedure koje... u svakom slucaju u kome provera dosijea utvrdi postojanje presude za zlocin zlostavl-janja ili zapostavljanja, nasilja u braku, zlocina protiv dece (ukljucujuci i decju pornografiju), ili za zlocine kojiobuhvataju nasilje poput silovanja, seksualnog napada ili ubistva, ali ne i druge oblike napada ili zlostavljanja, akodrûava utvrdi da je sud odgovarajuce nadleûnosti ustanovio da je zlocin pocinjen u bilo koje vreme, konacnoodobrenje nece biti dodeljeno, i ... u bilo kom slucaju kada provera dosijea utvrdi krivicnu presudu za fizicki napad,zlostavljanje ili prekröaj u vezi sa narkoticima, ako drûava nalazi da je sud odgovarajuce nadleûnosti ustanovio daje takav zlocin pocinjen u poslednjih 5 godina, konacno odobrenje nece biti dodeljeno...î ASFA, Pub. L. br 105-89,106, 111Stat. 2115 (1997) tumaceno kroz razne odeljke 42. U.S.C.

45 Peterson, komentar 25 na 14.46 Kriticari smatraju da ASFA podiûe fokus sa nivoa porodice na nivo deteta. Vidi Bailie, komentar 25, na 2291-92 (AS-

FA umanjuje koncept ocuvanja porodice i postavlja nepravedne zahteve roditeljima koji ûele reunifikaciju sa svo-jom decom).

47 Vidi Peterson, komentar 25 na 14 (primecuje da ljudi napadaju ASFA kao Ñanti porodicanî), Bailie, komentar 25 na2299-93 (tvrdi da ASFA predstavlja faktor ometanja u pokuöajima ocuvanja porodice i sugeriöe da, kako se ASFA kon-centriöe na slucajeve ekstremnog zlostavljanja, ceöci slucajevi zapostavljanja iz razloga siromaötva mogu bitipogreöno vodeni pod novim zakonom. To se moûe odraziti na Ñsiromaöne porodice koje su se u sistemu dobrobiti de-teta naöle jer se smatra da ignoriöu problem nebrigeî).

48 Peterson, komentar 25 na 14.49 Hamburg, komentar 41 na 1.50 Vidi 143 Cong Rec. H2012-35, H2023 (dnevno izdanje od 30. aprila 1997) (izjava predstavnika Mink) (ÑKongres mora

stalno da osporava pravo Drûave da ne odbacuje principe i sprovodi ukaz ciji naslov treceg poglavlja glasi: Od drûavese zahteva da inicira ili pristupi proceduri okoncanja roditeljskih prava za izvesnu decu u ustanovi za zbrinjavan-je...î)

51 Id.52 Vidi Peterson, komentar 25 na 14 (primecuje da neki pripadnici sistema zlostavljanja i zapostavljanja ASFA kritikuju

kao Ñanti porodicnuî).53 Vidi komentare 37-45 i prateci tekst.54 Vidi Bailie, komentar 25 na 2287 (ÑDeca nisu nezavisna ili izolovana bica, nego clanovi porodica. Stoga svaki pokuöaj

da se pomogne deci mora biti pokuöaj da se izleci porodicaî).55 Vidi Bailie, komentar 25 na 2293 (fokusiranje ASFA na najekstremnije slucajeve moûe za posledicu imati nepraved-

no rasturanje siromaönih porodica jer siromaötvo ne moûe da bude sanirano za 15 meseci). U intervjuu ciji je autorJean Hellwege, Marian Wright Edelman, ûena koja je osnovala fond za odbranu dece kaûe da: ÑImperativ je da us-luge reunifikacije ili stalnog smeötaja roditeljima i deci budu pruûene od prvog dana ulaska deteta u sistem za zbri-njavanje... Osim ukoliko postoje dodatni resursi na svim nivoima za porodice koje imaju probleme vezane za men-talna oboljenja i poremecaje, nasilje u porodici i slicno zlostavljanje, svi su izgledi da ce deca nastaviti da ûiveizmedu ustanova za zbrinjavanje i nekog doma i da ce im biti uskracen stalni smeötaj.î (avg. 1998) na 20, 24

56 Vidi deo V (o tome kako ASFA nalaûe da se procedura oduzimanja roditeljskih prava pokrene po hitnom postupku zapomaganje i navodenje, i za propust u pruûanju zaötite, öto moûe da rezultira nepravednim okoncanjem roditeljskihprava ûena ûrtvi nasilja).

57 Vidi Enos, Krivicno gonjenje zlostavljenih ûena, komentar 18 na 260 (Precesto... umesto da zaötiti majku od nasil-nika, sudovi okoncavaju njena roditeljska prava), Joan Zorza, Prepoznavanje i zaötita privatnosti i potreba diskre-cije ûene ûrtve nasilja, 29 Fam. L.Q.273, 290 (1995) (o tome kako mnoge drûave pokrecu proceduru okoncanjaroditeljskih prava protiv oba roditelja i nasilnog i nenasilnog, bez obzira öto to nema puno smisla za zlostavljenuûenu jer su svi izgledi dace postati bezbedan i efikasan roditelj kada je zaöticena od svog nasilnika).

58 Vidi deo V (koji se odnosi na ASFA mandat drûavama da okoncaju roditeljska prava u slucajevima pomaganja inavodenja na ubistvo ili uskracivanja zaötite od teökog zlostavljanja).

59 U svojoj analizi porodicnog prava Sjedinjenih Drûava, Barbara A. Babb pobraja kako se svaka od pedeset drûavaodnosi prema pitanjima porodicnog prava. Vidi Babb, fusnota 23 na 38-39 (razlicite metode koje koriste svih pedeset

drûava i okrug Kolumbije). U cilju sagledavanja efikasnosti reagovanja svake od drûava, ona se fokusira na struktu-ru sudskog sistema svake, pitanja koja pokrivaju nadleûnost porodicnog suda, metode dodeljivanja slucaja i duûinemandata sudija. Id. U pogledu strukture sudskog sistema, Babb je otkrila da Delaware, New York, Rhode Island, SouthCarolina, i Vermont imaju odvojene porodicne sudove. Id. District Columbia, Florida Hawaii, New Jersey iMassachusets razlicite porodicne slucajeve razmatraju na razlicitim sudovima. Id. na 39. Alabama, Colorado, Kansas,Louisiana, Mississipi, Missouri, Nevada, New Mexico, Ohio, Oklahoma, Oregon, Pennsylvania, Texas i Wisconsin u ne-kim svojim oblastima imaju zasebne porodicne sudove. Id na 40. California, Georgia, Illinois, Kentucky, Maine,Maryland, Michigan, New Hamshire i Virginia imaju ili planiraju implementaciju ëpilot projekta porodicnog sudaí Id.Alaska, Arizona, Arkansas, Conneticut, Idaho, Indiana, Iowa, Minnesota, Montana, Nebraska, North Carolina, NorthDakota, South Dakota, Tennessee, Utah, West Viginia i Wyoming dodeljuju parnice porodicnog prava po registrimageneralnog gradanskog suda. Id. Preciziranje öta spada u porodicno pravo je razlicito od drûave do drûave. Id na 42.,Cak i u par slucajeva zasebnog porodicnog suda, to nije mesto na kome se obraduju pitanja nasilja u porodici, zatoöto je pojam Ñporodicnog pravaî odreden onim oblastima jurisdikcije koje sudovima odredi drûava. Id. Metode do-deljivanja slucajeva su razlicite od drûave do drûave, cak i tamo gde postoje zasebni porodicni sudovi. Id na 43. Nekidodeljuju slucajeve prema Ñdnevnoj, nedeljnoj ili mesecnoj ustaljenoj shemiî Drugi dodeljuju slucajeve sudijamaprema duûini trajanja parnice. Id na 45. A neki, pak, dodeljuju jednom sudiji jednu porodicu. Tim sudovima nijeuvek dodeljenja nadleûnost nad öirokim spektrom tema, pa se ipak deöava da se jedan sudija ne bavi i nasiljem ubraku i zlostavljanjem dece. Duûina mandata sudija takode osciluje od nekoliko meseci do doûivotnog mandata. Idna 43-46.

60 Babb definiöe porodicno pravo kao: ÑJasan pristup pitanjima nadleûnosti u porodicnom pravu, ukljucujuci nadleûnostnad slucajevima koji se bave razvodom, poniötavanjem odluka, i podelom svojine, starateljstvom nad detetom iposetama, alimentacijom i izdrûavanjem deteta, roditeljstvom, usvajanjem i okoncavanjem roditeljskih prava, mal-oletnickim prestupima (delikvencijom, zlostavljanjem i zapostavljanjem dece), nasiljem u braku, krivicnim uskraci-vanjem izdrûavanja, promenom imena, starateljstvom nad maloletnima i invalidima, produûavanjem ili ukidanjemdoûivotnih zdravstvenih procedura i evaluacijama po hitnom postupkuî. Babb, komentar 23 na 31 n.1.

61 Vidi Babb komentar 23 na 38-42 (Dellaware, DC, Florida, Hawaii, Massachusets, New Jersey, New York, Rhode Island,South Carolina, Vermont i Washington su drûave koje imaju te jurisdikcije). Babb objaönjava da drûave dodeljuju ra-zlicite stepene tema porodicnim sudovima. Id. na 42. Na primer, porodicni sud u New Yorku ima nadleûnosti nad za-postavljanjem deteta, procedurama oduzimanja roditeljskih prava, ali ne i nad nasiljem u porodici. Id. Porodicni sudokruga Columbia ima jasnu nadleûnost nad svim pitanjima koja spadaju u porodicno pravo, ukljucujuci zlostavlja-nje, zapostavljanje i nasilje u porodici. Ali tu je raspodela slucajeva medu sudijama po razlicitim registrima oddevedeset dana do devet meseci, tako da je öansa da ce se dva razlicita slucaja jedne porodice razmatrati pred is-tim sudijom mnogo manja nego kada bi se jedan sudija bavio jednim registrom tokom duûeg perioda vremena. Id.na 42 n. 68.

62 Vidi Babb, komentar 23 na 44 (samo u Dellaware je jedan sudija dodeljen jednoj porodici. Ovakva struktura moûeda pruûi najbolji pristup slucajevima porodicnog prava. Time öto Delaware tretira porodicno pravo zasebno od opöteggradanskog registra, pruûa preciznu nadleûnost porodicnom sudu i dodeljuje jednog sudiju jednoj porodici, drûavapovecava mogucnost da sudija stekne kompletan uvid u dinamiku porodice i sile, poput nasilja u porodici, koje drûekontrolu unutar nje. Vidi id (primedbu da samo Delaware dodeljuje jednog sudiju za jednu porodicu, pa svaki putkada se neki clan porodice pojavi na sudu, to uvek bude pred istim sudijom).

63 Vidi Babb, komentar 23 na 47 (citira ABA predsednicku radnu grupu za neusliöene potrebe dece i njihovih porodica,Americka deca u opasnosti: nacionalna agenda pravnih poteza 54 (1993) [u daljem tekstu predsednicka radna grupaABA] (ÑU skoro svim slucajevima, u skoro svim zajednicama, nebrojeni sudovi i socijalne sluûbe medusobno ne ko-municiraju na odgovarajuci nacinî) Vidi i Bernardine Dhorn, Loöe majke, dobre majke i drûava: Deca na margini, 2U. Chi. L. Sch. Okrugli sto 1, 2 (1995) (ÑU okrugu Cook [Illinois] dva suda – za nasilje u porodici i maloletnike su namanje od jedne milje udaljenosti, ali pripadaju razlicitim svetovima.î).

64 Babb, komentar 23 na 47 (navodi Predsednicku radnu grupu ABA).65 Babb, komentar 23 na 47 (navodi Predsednicku radnu grupu ABA).66 Bernardine Dhorn objaönjava da: ÑKada se vodi proces zbog zlostavljanja i zapostavljanja deteta, na primer, nasilje

u porodici nad majkom ne mora da bude vidljivo. Istovremeno, feministi tvrde da se sporovi povodom zlostavljanjai zapostavljanja deteta odvijaju u problematicnom vakumu koji odbacuje razmatranje konteksta: majci je potreb-no da preûivi da bi mogla da zaötiti svoju decu, njihovu ekonomsku zavisnost ili strah od fizickog nasiljaî. Dhorn, ko-mentar 63 na 1-2. Vidi i Murphy, komentar 18 na 744 (ÑZlostavljana majka ciji partner maltretira njeno dete moûebiti krivicno gonjena za ëuskracivanje zaötiteí. Ta ista majka moûe takode biti podnosilac tuûbe protiv svog nasilni-


52 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 3ka ili potpisnica peticije kojom traûi gradansku zaötitu.î), Enos, Procesi protiv zlostavljanih majki, komentar 18, na244 (objaönjava da majka ûrtva nasilja moûe biti krivicno gonjena za kidnapovanje ako pokuöa da pobegne sa svo-jom decom, a krivicno gonjena za uskracivanje zaötite ako ostane).

67 Vidi Enos, Procesi protiv zlostavljanih majki, komentar 18 na 268 n. 27 (medu decom koja odrastaju u porodicamau kojima je prisutno nasilje 1500% je viöa stopa fizickog, emotivnog i seksualnog zlostavljanja nego prosecno). Vidii Howard A. Davidson, Zlostavljanje dece i nasilje u porodici: pravna povezanost i kontroverze, 29 Fam. L.Q. 357,372 n.8 (1995). (Ispitivanje nacionalnog kriminala otkriva da 91% nasilja u braku su pocinili muökarci nad ûenama),Enos, Procesi protiv zlostavljanih ûena, komentar 18 na 741 (postoji znacajna statisticka povezanost izmedu nasiljau braku i nasilja nad decom).

68 Vidi Murphy, komentar 18 na 741 (povezanost izmedu nasilja u porodici i zlostavljanja dece)69 Vidi Julie Momjian, Voditi bitku nasilja u braku, 28 Pac. L.J. 847, 860 n.3 (1997) (primecuje da oko 70% dece koje

ude u prihvatne domove za ûene ûrtve nasilja takode je zlostavljano), Murphy, koomentar 18 na 741 (postoji stati-sticka povezanost izmedu nasilja u porodici i zlostavljanja dece)

70 Vidi Marie Ashe & Naomi R. Cahn Zlostavljanje dece: Problem feministicke teorije, 2 Tex. J. Women& L. 75, 89 (1993)(ÑIstraûivaci su otkrili da... deca izloûena nasilnim vezama pokazuju viöe agresivnosti, pokazuju neuskladenost kog-nitivnih i motornih sposobnosti i kasnije u verbalnom razvoju.î).

71 Vidi Enos, Procesi protiv zlostavljanih majki, fusnota 18 na 244 (ëSudovi cesto notiraju ili prime k znanju strah ûenaûrtava nasilja, ali odbijaju da razmotre opravdanost straha kada utvrduju da li je kriva za uskracivanje zaötite de-tetu)

72 Vidi Enos, Procesi protiv zlostavljanih majki, fusnota 18 na 231 (objaönjava da agencije zlostavljenu decu joö jed-nom cine ûrtvama kada ih odvajaju od nenasilnnog roditelja), Momjian, komentar 69, na 854 (Ñkad god je mogucno,zlostavljeno dete treba da ostane kod kuce sa nenasilnim roditeljem u cilju odrûavanja stabilnosti i dobrobiti dete-taî).

73 Vidi Dohrn, komentar 63, na 8 (ÑAdvokati, sudije i saradnici na slucaju joö uvek cesto okrivljuju ûene öto su se naöleu ulozi ûrtve.î), cf. Martha R. Mahoney, Pravne slike ûena ûrtvi nasilja: Redefinisanje problema razdvajanja, 90Mich, L. Rev. 1, 14 (Okt. 1991) (primecuje da sudije, advokati, socijalni radnici i psiholozi konsultanti imaju jedanprema cetiri verovatnocu da se nadu u ulozi ûrtve ili nasilnika u situaciji domaceg nasilja u nekom trenutku svog ûiv-ota: ÑZbog toga atmosfera u sudnici ne treba da bude olicenje nerazumevanja... nego odgovor i evaluacija slucajapred kojima bi takode ukljucila nevidene i neizgovorene veze koje ucesnike spajaju u njihovim sopstvenim ûivoti-ma, ûivotima njihovih roditelja i deceî)

74 Vidi Murphy, komentar 18 na 752 (o slucaju u kome je policija uhapsila majku za doprinos u zlostavljanju deteta ka-da ih je pozvala zato öto je njen decko pretukao njenu kcerku. Policija je primetila masnice i na njenom licu, ali tonije dalje istraûivala.) vidi i Enos, Procesi protiv zlostavljanih majki, fusnota 18 na 240 (analizira nekoliko slucaje-va kada policija odbija da pomogne ûeni ûrtvi nasilja). Ali vidi i Joan Zorza, Nalog za hapöenje zbog domaceg nasil-ja: Zaöto to moûe biti najbolji prvi korak u preusmeravanju neprekidnog zlostavljanja, 10 Crim. Just. 2, 52 (1995)(razmatra implementaciju zakona o obaveznom hapöenju koji je povecao broj hapöenja po osnovi nasilja u porodi-ci).

75 Vidi Enos, Procesi protiv zlostavljanih majki, fusnota 18 na 250 (primecuje da zaposleni u agencijama za zaötitu deceu nacelu nisu obuceni da rade sa ûenama ûrtvama nasilja öto ih obeshrabruje da kontaktiraju njihove kancelarije)Ali vidi i Vivian Wakefield, Pomoci a ne povrediti: Aktivisti za ûene ûrtve nasilja, Deca rade da svoje domove ucinesigurnijima, Fla. Times – Union, Avg. 1997, na B1 (razmatra lokalni projekat koji kombinuje ekspertizu agencija zazaötitu dece i aktivista koji ötite ûene ûrtve nasilja u cilju poboljöanja usluga zlostavljenim ûenama i deci).

76 Ashe & Cahn, komentar 70 na 87.77 Vidi Ashe & Cahn komentar 70 na 99. (ÑOdluke koje se donose na tuûbe teûe ka odraûavanjem rase, klase i roda

tuûitelja koji su uglavnom beli muökarci pripadnici srednje klase.î), Vidi Enos, Procesi protiv zlostavljanih majki,fusnota 18 na 248 (slucaj zlostavljanja deteta u kome je tuûilac tvrdio da se ûena ûrtva nasilja odlucila za povratakkuci i time izloûila svoje dete opasnosti, a ustvari je muökarac nasilno uöao u kucu.) Vidi i Murphy, komentar 18 na747-51 (hronoloöki prikaz slucaja u kom su majci oduzete kcerke zato öto se nije umeöala kada je nasilnik tukaonjenu kcerku. éena je bila u strahu da ce njena intervencija joö viöe naljutiti nasilnika. Cim je on izaöao, ûena jedecu odvela kod svoje majke, a zatim i u bolnicu. Sluûba za socijalni rad je ubrzo potom udaljila devojcice od ma-jke. Tokom procesa koji je trajao godinu dana nisu pitali da li je nasilnik zlostavljao i majku, niti radnik zaposlen napomoci deci, niti njihovi advokati, niti sluûba za socijalni rad, a ni sudija).

78 Vidi Enos, Procesi protiv zlostavljanih majki, fusnota 18 na 240-49 (o nepravednom okoncanju roditeljskih pravazlostavljenoj majci, kada niko od ukljucenih u proces nije ispitivao potencijalno domace nasilje). Enos navodi slucaj

u kome je sud okoncao roditeljska prava majke: ÑDok sudski izveötaji opisuju kako nasilnik öutira, udara, nanosiopekotine i vuce majku za kosu preko parkiraliöta, sud propuöta da te incidente razmotri kao potencijalne uticajena ponaöanje majke. Sud je zakljucio da njena nesposobnost da svom detetu obezbedi nenasilno okruûenje pred-stavlja ëdobrovoljni propustí da odgovori na zahteve roditeljskih odgovornostiî. Id na 242. Drugi sud je prepoznaoda zlostavljena majka ponekad nece ispravno reagovati zbog svog opravdanog straha od nasilnika, ali je i dalje sma-trao majku za odgovornom za propust u pruûanju zaötite svojoj deci. Vidi Id. na 248 (navodi odluku suda u New Yorku slucaju In protiv Glenn G., 587 N.Y.S.2d 464, 470 (N.Y. Fam. Ct. 1992)). Sud je odbacio sve dokaze o nasilju u brakusmatrajuci da je ûena ëslobodno, svesno i namerno [izabrala] svoju situaciju. Joö jedan sud je u potpunosti odbaciodokaze o nasilju u braku kao ënevaûneíí. Vidi i Ashe & Cahn, komentar 70 na 99 (ÑMajcinstvo je izvadeno iz kontek-sta... i tretirano na sudu po srednjeklasnim, seksistickim i rasistickim normativima.í), Martha Minow, Reci na ulazuu zemlju promena: Zakon, jezik i nasilje u porodici, 43 Vand. L. Rev. 1665, 1671 (1990) (primecuje da neki pravni-ci smatraju da je sud pogreöno mesto za razmatranje pitanja nasilja u porodici).

79 Vidi In re J.E.B., 854 P.2d 1372 (Colo. Ct. App. 1993) (nalazi da su ëhaoticni ûivot u kucií i prisustvo porodicnog nasi-lja razlozi za okoncanje roditeljskih prava majke)

80 Vidi komentare 81-86 i prateci tekst (objaönjava ponaöanje zlostavljane ûene u situaciji nasilja nad detetom).81 Vidi Jane E. Brody, éene ûrtve nasilja treba da planiraju svoj beg i posledice, Hous. Chron., 22 Mar. 1998 na 3 (ob-

jaönjava da kada nasilnik veruje da gubi kontrolu nad svojom porodicom postaje joö viöe nasilan, Tracy Wilson &Lorenza Munoz, Roditeljima moûe biti posebno sudeno za smrt njihove kcerke, L.A. Times, 13. maj 1997 na B1 (oslucaju Gabriele Hernandez, koja je optuûena zato öto je njena kcerka pretucena na smrt. Majka je tvrdila da kadabi se umeöala u nasilje koje je njen muû sprovodio nad detetom, on bi joö viöe maltretirao dete, a zatim i nju.)

82 Vidi Murphy komentar 18 na 755 (o situaciji kada je nasilnik zabravio vrata i drûao noû pod grlom majke da bi jesprecio da zatraûi medicinsku pomoc za svoju zlostavljenu kkcerku. Kada je covek konacno napustio stan dvadeseti cetiri casa kasnije, ûena je pozvala u pomoc. Policija ju je uhapsila po osnovi zlostavljanja deteta ubrzo nakon ötosu doöli).

83 Vidi Davidson komentar 67 na 361 (CPS smatraju samo majke odgovornim za zlostavljanje svoje dece i umesto dasagledaju porodicno nasilje u celini bave se nasiljem nad detetom i okrivljivanjem majki). Enos, Procesi protivzlostavljanih majki, fusnota 18 na 251 (ÑLoö odnos prema zlostavljenim ûenama koje su u strahu da ce izgubiti detekada prijave zlocin u porodici, sprecava ûene da prijave nasilje i potraûe zaötitu za sebe i svoju decu.î).

84 Vidi Murphy, komentar 18 na 745 (o pravnoj odgovornosti preuzetoj za uskracivanje zaötite).85 Enos objaönjava da: Ñse ûena ponekad uzdrûava da se obrati sluûbi za zaötitu deteta zato öto zna da cesto ne pruûaju

nikakvu pomoc. Cak i kad agencije odgovore, to biva praceno odvajanjem deteta od oba roditelja umesto da ne-nasilnom roditelju pruûe zaötitu od nasilnika... Policija, druga institucija za koju se ocekuje da ce se ûena obratitiza pomoc, takode cesto obeshrabruje ûenu da prijavi nasilje u braku i nad detetom.î Vidi Enos, Procesi protivzlostavljanih majki, fusnota 18 na 250. Vidi Jennifer Parker, Razmatranje okolnosti koje su prevagnule u slucajuChavez, Wis. State J., 17. apr. 1998 na 13A (ûene imaju puno pravo da strahuju od napuötanja nasilnika jer su iz-gledi 75% da ce ih nasilnik ubiti ako bude napuöten.)

86 Vidi Brody, komentar 81 na 3 (objaönjava da nasilnik protiv kog je doneta odluka o zaötiti, najceöce ce joö viöe uhodi-ti, maltretirati i ispoljavati nasilje dok ne natera ûenu da joj se vrati), Davidson, komentar 67 na 363 (CPS cesto os-uduje ûenu kao neodgovornu zato öto ostaje sa nasilnikom, ali ne uzimaju u obzir da nasilnici cesto prete ubistvomûene ili dece u slucaju da budu napuöteni). Vidi Enos, Procesi protiv zlostavljanih majki, fusnota 18 na 242-43 (anal-izira slucaj u kome zlostavljena ûena traûi pomoc od CPS i policije traûeci Odluku o gradanskoj zaötiti i moli nasil-nika da se ne pribliûava njoj i njenoj deci. Nasilnik neprekidno upada u njen stan lomeci prozore i konacno za-kljucava ûenu i njenu kcerku u spavacu sobu i siluje kcerku. éena biva osudena za pomaganje i navodenje na silo-vanje.)

87 Vidi Anette R. Appell, Zaötita dece ili kaûnjavanje majki: Rod, rasa i klasa u sistemu zaötite dece, 48 S.C.L. Rev.577, 588 (1997) (zakone koji su doneti da bi se zaötitile ûene i deca od nasilnika drûave koriste da bi odvojile ne-nasilne majke od svoje dece pre nego da bi sklonile majke i decu od nasilnika). Ali vidi i Im Jung Kwuon, Suocavanjesa nasilnicima, Newsweek, 10. avg 1998 na 18 (o uspeönim terapijama nad muökarcima koji su pocinili domace nasil-je).

88 Vidi Ashe & Cahn, komentar 70 na 89 (o negativnim reperkusijama svedocenja domacem nasilju), Momjian, komen-tar 69 na 854 (o tome kako domace nasilje medu roditeljima moûe ozbiljno da povredi dete na tri nacina. Prvo nasil-nici mogu takode da vröe nasilje i nad decom. Drugo, zlostavljeni roditelji mogu da zlostavljaju decu. Konacno, de-ca su ûrtve samim tim öto su svedoci nasilja. Osim toga, deca koja su rasla u nasilnim domovima su pod vecim rizikomda ce i sama postati odrasli nasilnici.)


54 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 389 Vidi Claudio DeBellis, Gregory K: Pozicija deteta u proceduri okoncanja roditeljskog prava i uticaji odnosa izmedu

usvojitelja i usvojenika na standarde najboljeg interesa, 8 St. Johnís J. Legal Comment. 501, 519 (1993) (deci jepotreban stabilni dom i nasilje i zapostavljanje koje je CPS dovelo u kucu naruöava njihovu stabilnost).

90 Vidi Ashe & Cahn, komentar 70 na 79 (razdvajanje deteta od roditelja nanosi emotivne ozlede detetu i ne bi treba-lo da se realizuje onoliko cesto koliko se to danas radi). DíArcy Fallon & Todd Hartman, Raskid je teûak/Socijalniradnici se trude da odrûe zajedniötvo porodica, Colo. Springs Gazette Telegraph, 9. feb 1997 na A1 (o zakljuccimaeksperata da je odvajanje deteta od roditelja i smeötanje u dom za nezbrinute vrlo stresno i nije uvek u najboljeminteresu deteta.

91 Vidi Odeana R. Neal, Mitovi i majke: Slike ûena i okoncanja roditeljskih prava, Kan. J.L. & Pub. Poly, Fall 1995, 61,61-66 (1995) (o kulturnim i istorijskim mitovima, o ispravnom ponaöanju ûena i majki kao reper pravnog procenji-vanja ûena kao majki. Naöa kultura zahteva nepodeljeno ûrtvovanje majke za dete. éena koja svoje potrebe i ûeljestavlja iznad deteta je Ñloöa majkaî.)

92 Vidi Mary E. Becker, Dvostruke prepreke sa kojima se majke u nasilnim porodicama suocavaju: Sistemi socijalne po-moci, ishodi starateljstva i odgovornost za tude poteze, 2 U. Chi. L. Sch. Okrugli sto 13, 15 – 16 (1995) (ÑTeûimo damajke posmatramo ili kao svetice poput Madone, koja nema drugih interesa osim savröene sluûbe svom detetu, ilikao demonski loöe majke koje su u najboljem slucaju apsolutno indiferentne prema svojoj deci, a u najgorem seoduöevljavaju povredivanjem svoje dece.î) Vidi i Neal, komentar 91 na 67. Neal objaönjava: ÑU slucajevimaokoncanja roditeljskih prava... sudije ne osecaju obavezu da definiöu povezanost izmedu ponaöanja ili statusa ma-jke i povreda nanetih detetu. Misleci da su citaoci usvojili istu mitologiju, cesto pruûaju informaciju koja na citao-ca utice na neracionalnom nivou: kada znate ovo o majci... jasno je öta ishod slucaja treba da bude.î Id na 67.

93 Vidi Ashe & Cahn, komentar 70 na 79 (angaûovani u sistemu zlostavljanja i zapostavljanja cesto propuötaju da uvideda je Ñzlocin pocinjen nad detetom od strane pravnog procesa kada je ono nasilno odvojeno od roditelja koji su, ko-liko god bili nepodobni, ipak poznatiî), Vidi Enos, Procesi protiv zlostavljanih majki, fusnota 18 na 231 (agencijeprodubljuju traume dece iz nasilnih porodica odvajanjem od nenasilnog roditelja), Fallon & Hartman komentar 90na A1 (Razmatranje odvajanja deteta od svog doma od strane sudija je takode akt nasilja nad decom.)

94 Vidi Appell komentar 87 na 599 (pobraja öta sve dete ostavlja za sobom kada ude u dom za nezbrinute – rodbinu ilokalnu zajednicu), cf. Mary Beth Murphy, Cleveland: Pionir u zbirnjavanju dece u komöiluku – Iskustvo koje na-dleûnima nudi pouku, Milwaukee J. Sentinel, 7. jun 1998, na 1 (o nedavno implementiranom lokalnom projektu ko-ji je napravljen tako da decu zadrûi u njima poznatom okruûenju kada udu u sistem zbirnjavanja. U nacelu, agenci-je za zaötitu dece ne odlucuju se da decu zadrûe u istom okruûenju, ali pretpostavka ovog programa je da je za de-cu vec dovoljno traumaticno öto su odvojeni od porodice, te im je daleko bolje ako ostanu u kontaktu sa familijom,prijateljima, ökolskim drugovima i poznatim okruûenjem.)

95 Vidi Neal komentar 91 na 67 (analiticari koji se bave zlostavljanjem dece primecuju da je deci bolje ako imaju pri-liku da ostanu u kontaktu sa roditeljima, nego suprotno).

96 Vidi komentare 65-70 i prateci tekst (o uticaju nasilja u braku i nad decom na decu).97 Vidi Drûava protiv J.R.C., 455 N.W.2d 801, 807 (Neb. 1990) (okoncanje roditeljskih prava majci zato öto Ñuprkos svim

naporima suda, majka nije bila sposobna da okonca nasilnu vezu koju je imala sa svojim suprugom, i stoga nije umogucnosti da detetu pruûi zdravo i bezbedno okruûenje svom detetuî), Douglas E. Cressler, Zahtevanje dokaza iz-nad osnovane sumnje u slucajevima okoncanja roditeljskih prava, 32 U. La. J. Fam.L. 785, 789 (1994) (pobrajanjeslucajeva u kojima sud moûe ukinuti roditeljska prava ukljucujuci i Ñkada se deöava ekstremno ili ponavljanozlostavljanje... ili kada uzroci potrebe da se dete izmesti nisu suzbijeni niti ima izgleda da se to desiî)

98 Vidi J.R.C. & N.J.C. 455 N.W. 2d na 807 (medu razloge za okoncanje roditeljskih prava ukljucuje i roditeljsku nes-posobnost da zaötiti dete).

99 Vidi Neal komentar 91 na 66-67 (objaönjava razloge zaöto drûave okoncavaju prava roditeljstva i razmatra procedu-ralni proces okoncanja).

100 Vidi Naomi R. Cahn, Gradanske predstave zlostavljanih ûena: Uticaj nasilja u porodici na odluke o starateljstvu naddetetom, 44 Vand. L. Rev. 1041, 1061 (1991) (sudovi treba da se odnose prema ponaöanju roditelja kao prema nece-mu öto se odnosi na dete), Roy T. Stuckey, Staratelji ad litem kao zamena za roditelje: Implikacije formulisanja ulogei diskrecije, 64 Fordham L. Rev. 1785, 1799 (1996) (ÑUtvrdivanje najboljeg interesa za dete zahteva... dubokorazumevanje fizicke i psiholoöke medupovezanosti izmedu deteta i roditelja...î)

101 Vidi Babb, komentar 23, na 46-49 (fragmentacija porodicnih sudova za rezultat ima tvrdnje zasnovane na nepotpuniminformacijama koje ötete vodenju spora).

102 Vidi Davidson, komentar 67 na 359-60 (primecuje da drûave u nacelu imaju razlicite pravne sisteme prema nasilju uporodici i zlostavljanju dece i od suötinskog je znacaja ta dva sistema spojiti u jedan) cf. Amy Haddix, Komentar,

Nevidljive ûrtve: Obznanjivanje posledica nasilja u porodici na decu kod statutornog okoncanja roditeljskih prava,84 Cal. L. Rev. 757, 799-800 (1996) (zagovaranje za ukidanje roditeljskih prava nasilniku)

103 ASFA 103(a), Pub, L. br 105-89, 111 Stat 2115 (1997) kodirano u raznim odeljcima 42. U.S.C).104 Id.105 Model Zakonika o kaznama 2.06 (1997)106 Vidi Enos, Procesi protiv zlostavljanih majki, fusnota 18 na 236 (37 drûava ima ëstatut napuötanjaí koji se koristi za

kaûnjavanje ûena kada ne uspeju da pruûe zaötitu svojoj deci). Svih 50 drûava roditeljima dodeljuje afirmativnuobavezu da ötite svoju decu. Id.

107 Vidi Johnson protiv drûave, 501 S.E.2d 815, 817 (ga. 1998) (majci je presudena krivica za ubistvo i okrutnost premadeci, a da majka nikada nije zlostavljala dete, nego se nije umeöala kada je njen decko maltretirao dete), drûavaprotiv Stanciel, 606 N.E.2d 1201, 1204 (Ill1992) (o dva slucaja u kojima su majke snosile odgovornost za ubistvo decepocinjeno od strane njihovih partnera), Drûava protiv Maupin, 859 S.W.2d 313, 314 (Tenn. 1993) (donoöenje presudekriva za prvo ili drugostepeno ubistvo majci koja je svog sina ostavila decku na cuvanje, a ovaj ga ubio), cf. Jacobs,komentar 20 na 637 (o zlostavljanim ûenama koje su cesto aktivno pokuöavale da zaötite svoju decu od zlostavljanja,ali su sudovi na njihovo ponaöanje gledali kao na nedovoljno ëneangaûovanje. Zaötitinicko ponaöanje majke ukljuci-valo je planiranje dnevne rutine tako da dete öto manje vremena provodi blizu nasilnika, verbalnu i fizicku inter-venciju i napuötanje kuce.)

108 Vidi Dorothy E. Roberts: Majcinstvo i zlocin, 79 Iowa L. rev. 95, 116 (1993) (analizira situacije u kojima sud smatramajke krivicno odgovornim za aktivnosti njihovih partnera prema njihovoj deci.)

109 931 P.2d 1334 (Nev. 1996) cert. odbacena 520 U.S. 1237 (1997)110 Id.111 Id.112 Id na 1336.113 Vidi id. (kada je Strawser rekao Labastidi da je beba pala sa kreveta i sa maöine za pranje veöa)114 Vidi Labastida protiv drûave, 931 P.2d 1334, 1336 (Nev. 1996) cert. odbacena, 520 U.S. 1237 (1997) (Labastida je

odvela dete kod pedijatra kada je bilo dva dana staro i kod specijaliste za dojenje kada je bilo dve nedelje staro jerje mislila da dete place zbog grceva u stomaku.)

115 Id.116 Id. na 1335117 Id. na 1336118 Id. na 1339119 Vidi Labastida protiv drûave, 931 P.2d 1334, 1336 (Nev. 1996) cert. odbacena, 520 U.S. 1237 (1997)120 Vidi id. na 1335 n.1 (Labastida nije mogla da ne bude svesna stepena ugroûenosti svog deteta)121 Id. na 1349 n. 7 (Spinger J. tvrdi suprotno)122 Vidi id. na 1342 (Shearing se slaûe) (ÑNe postoji ni truncica dokaza da je Labastida prouzrokovala ijednu povredu de-

tetu... Postoje cvrsti dokazi da je Labastida, zabrinuta za svoje dete preduzela mere za dobrobit deteta.î), id. na1343 (Springer J. tvrdi suprotno) (tvrdeci da Labastida nije zlostavljala dete niti je ucestvovala u zlostavljanju odstrane Strawsera).

123 Vidi id. na 1343 (Springer tvrdi suprotno) (ÑJasno je da ona nije ubila svoje dete... Ovo je najtragicnija zloupotrebapravvde u kojoj sam imao nesrecu da ucestvujem tokom moje skoro öesnaestogodiönje sudske prakse.î)

124 Vidi Labastida protiv drûave, 931 P.2d 1334, 1335 n.1 (Nev. 1996) cert. odbacena, 520 U.S. 1237 (1997) ( odnosi se narazloge zbog kojih sud nije smatrao da je domace nasilje problem kojim se slucaj bavi)

125 Id. Sud je odbacio pitanje moguceg nasilja nad Labastidom u kratkom komentaru. Labastida 931 P.2d na 1335 n.1. Sudje odbacio mogucnost da je Strawser zlostavljao Labastidu tvrdeci da je ëteöko za poverovatií da bi u tom slucajuprikrivao nasilje nad detetom . Id. Sud je svoju tvrdnju zasnivao na nemogucnosti poimanja zaöto je Strawser prikri-vao svoj zlocin i bez ijednog ekspertskog miöljenja o ponaöanju nasilnika. Id. Kako sud nije ispitivao zaöto je Strawserprikrivao zlocin, sud je zakljucio da je Labastida svojevoljno ignorisala zlostavljanje svog deteta. Id. To objaönjenjeje kontradiktorno dokazu kog je sud pomenuo iznoseci svoj stav. Strawser je priznao da je u jednom trenutku krijucizlostavljanje lagao Labastidu o poreklu povreda deteta. Labastida protiv drûave, 931 P.2d 1334, 1336 (Nev. 1996)cert. odbacena, 520 U.S. 1237 (1997). U nekoliko navrata, ukljucujuci i dan kada je Thunder umro, Strawser je rekaoLabastidi da ne traûi medicinsku pomoc. Id na 1336. Jednom prilikom, Labastidina gazdarica je pokuöala da ubedimladu majku da odvede dete u bolnicu. Id. Labastida je odbila, ali se ëpuna strahaíí zagledala u Strawsera. Id. na1338. Iako ovo nije dokaz koji bi direktno ukazao na zlostavljanje Labastide od strane Strawsera, ukazuje na to daje Labastida delovala protiv svoje volje kada nije traûila medicinsku negu, kao i da je s razlogom propustila da pruûi


56 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 3pomoc svom detetu. Id. Dokaz povlaci opöirnije ispitivanje i razmatranje od male fusnote koju mu je sud dodelio.

126 Vidi Labastida, 931 P.2d 1334, 1335 n1 (Strawseer ne bi prikrivao zlocin od Labastide da je zlostavljao i nju), vidi iMelanie Franger Griffith, Sindrom ûena ûrtava nasilja: Orude nasilnika?, 64 Fordham L.Rev. 141, 191 (1995) (objaö-njava da nasilnici ne pripadaju tipu licnosti koji se lako definiöe, niti da se generalno ponaöaju na nacine koji bi otkrilinjihovu nasilnicku prirodu); Neal komentar 91 na 67 (objaönjava da sudije ponekad koriste jezik i informacije kojepublika prihvata na preracionalnom nivou, navodeci nas na pretpostavke kako bi neko trebalo ili ce se ponaöati. VidiAlene Kristal, Preöla si dug put lutko: Revidiranje sindroma zlostavljene ûene, 9 N.Y.L. Sch. J.Hum.Rts. 111,116(1991) (analizira profil tipicnog nasilnika); Minow, komentar 78 na 1665 (razmatra kako sudije koriste jezik koji nasnavodi da verujemo öta sve podrazumevaju neke reci da bi obrazloûili svoje odluke).

127 Vidi komentare 128-136 i prateci tekst (potencijalne reperkusije na zlostavljane ûene od strane ASFA).128 Vidi ASFA 103 Pub.L. br 105-89, 111 Stat. 2115 (1997) (zahteva od sudova da po hitnom postupku pokrenu proceduru

okoncanja prava roditelja dece koja su u sistem zlostavljanja i zapostavljanja uöli zato öto je roditelj pocinio ubist-vo jednog od svoje dece.î

129 Vidi In re William D., 198 A.D.2d 40, 40 (N.Y. App. Div. 1993) (o deci koja su oduzeta majci zato öto ih je indirektnozlostavljala kada je ubila jedno od svoje dece); Narod protiv Ray, 411 N.E.2d 88, 88 (Ill. App. Ct. 1980) (kada je ma-jka osudena za ubistvo jednog od svoje dece, roditeljska prava nad ostalom decom su ispravno okoncana).

130 ASFA 103.131 Vidi H.R. Rep. br 105-77, na 7 (1997), reprint iz 1997 U.S.C.C.A.N. 2739, 2739 (u nekim slucajevima drûava nece pre-

duzeti razumne napore ka reunifikaciji porodice).132 Vidi Labastida protiv drûave, 931 P.2d 1334, 1343 (Nev. 1996) cert. odbacena, 520 U.S. 1237 (1997) (Shearing tvrdi da

Labastida nije svesno povredila svoje dete zato öto je verovala ocu deteta).133 Vidi id. na 1336 (ëStrawser je takode savetovao Labastidi da ne traûi medicinsku pomoc...í); id. na 1342 (Shearing:

;Kada je htela da se obrati za medicinsku pomoc Strawser ju je obeshrabrivao...í); id. na 1343 (Springer: Strawserje neprekidno lagao Labastidu o poreklu bebinih povreda)

134 Vidi id. na 1335 n.1 (konstatovanje moguceg nasilja u porodici i odbacivanje istog); Labastida protiv drûave, 931 P.2d1334, 1349 (Nev. 1996) cert. odbacena, 520 U.S. 1237 (1997) (Springer izjavljuje da je Labastidino ponaöanje utica-lo na zlostavljanje od strane Strawsera).

135 Vidi Becker, komentar 92 na 32 (ÑUspeöan beg majke iz nasilne veze bio je najefikasniji nacin da se smanji nivo nasil-ja nad decomî).

136 Vidi ASFA 103 Pub.L. br 105-89, 111 Stat. 2115 (1997) komentar 18 (o slucajevima kada majke ûrtve nasilja nisu in-tervenisale tokom zlostavljanja svoje dece od strane partnera ili zato öto su bile fizicki onemogucene ili iz straha dace to ugroziti njihove ûivote).

137 Vidi Bailie, komentar 25 na 2294 (objaönjava kako cesto agencije za dobrobit deteta meöaju siromaötvo sa nebrigom,optuûujuci roditelje za zapostavljanje kada je pravi uzrok njihovog problema siromaötvo).

138 ASFA 103(a)139 Vidi id.140 Vidi Linda J. Palko, Pravni preokret: Proöirenje odgovornosti ûena koje nisu uspele da zaötite svoju decu od nasilja

od strane svog muökog partnera, 6 Hastings Womenís L.J. 67, 78 (1995) (primecuje da neki sudovi krivicno gone ûeneza zlostavljanje dece kada se ne meöaju u zlostavljanje dece od strane svog partnera, bez obzira öto one decu nezlostavljaju direktno). Ali vidi i Drûava protiv Rundle, 500 N.W. 2d 916, 917-18 (Wis. 1993) (stav da otac ne moûe bitiosuden za zlostavljanje deteta kada nije intervenisao protiv zlostavljanja od strane svoje ûene, ali nije on samzlostavljao dete.) Vidi Nancy A. Tanck, Preporucljivo ili kaûnjivo? Krivicna odgovornost roditelja koji su uskratili za-ötitu deci od zlostavljanja, 1987 Wis. L. Rev. 659 (1987) (o krivicnoj odgovornosti za uskracivanje zaötite).

141 293 S.E.2d 780 (N.C. 1982).142 Id. na 782.143 Vidi id. na 783 (ûena je okrivljena kao glavna u zlocinu kada je otac deteta tukao dete, uprkos cinjenici da je pokuöala

da se umeöa i dobila udarac u lice koji je ostavio vidne povrede).144 Id.145 Vidi id. na 780 (nenasilna majka moûe da bude osudena prema teoriji o pomaganju i navodenju samo na osnovu toga

öto je bila prisutna i nije uspela da preduzme mere da spreci napad).146 Vidi Drûava protiv Walden, 293 S.E.2d 780, 780-88 (N.C. 1982) (razmatra krivicnu odgovornost optuûene koja nije

pocinila nikakav afirmativni cin)147 Interesantno je da je u Walden slucaju sud procenio da doktrina Ñuskracivanja zaötiteî ima ogranicenja. Sud je ob-

jasnio da roditelji nemaju Ñnikakvu pravnu odgovornost da sebe izloûe opasnosti od smrti i teökih povreda pri pruûa-nju pomoci deciî Id. na 786. Ocigledno da sud nije uzeo u obzir uticaj domaceg nasilja na majku kao dovoljnog

nanoöenja povreda na njen neuspeh da zaustavi zlostavljanje deteta. Id. Zakljucak suda izgleda da odraûava ne-razumevanje za ûrtve nasilja u domacinstvu viöe nego paûljivo odmeravanje cinjenica.

148 Vidi ASFA 103 Pub.L. br 105-89, 111 Stat. 2115 (1997).149 Vidi Drûava protiv Walden, 293 S.E.2d 780, (N.C. 1982) (pruûa primer primene ASFA sa tog stanoviöta).150 Id. Vidi sve komentare 142-49 (o majcinoj ulozi ili nedostatku uloge u slucaju Walden).151 Vidi ASFA 103; vidi i Cressler, komentar 97 na 795 (ÑGubitak deteta kroz proceduru okoncanja roditeljskih prava naz-

vano je ëkaznom gorom od zatvoraíî.)152 Vidi In re Julie E., 451 N.W.2d 576, 578 (Mich Ct. App. 1990) (okoncanje roditeljskih prava majke zato öto je ëdozvo-

lilaí da njeno dete bude zlostavljano od strane muûa i öto mu se nije suprotstavila) 153 669 N.E. 2d 347 (Ill. App. Ct. 1996).154 Id. na 347-48.155 Id. na 349.156 Id na 350.157 Id.158 In re B.R., 669 N.E.2d 347, 350 (Ill. App. Ct. 1996).159 Id.160 Id. 161 Id na 351.162 Id.163 Vidi In re B.R., 669 N.E.2d 347, 350 (Ill. App. Ct. 1996) (objaönjava da je psiholoökom evaluacijom utvrdeno da je ma-

jka imala suicidne namere i pokazivala ëslabu moc prosudivanja za pitanja koja se ticu njene dobrobitií éena je zarazlog svoje depresije navela mogucnost da izgubi decu.)

164 Vidi In re A. J., 646 N. E. 2d 1239, 1240 (Ill. App. Ct. 1994) (zasnivanje procedure okoncanja roditeljskih prava nanemogucnosti majke da kontroliöe svoje mentalno oboljenje); In re J. A. S., 627 N.E.2d 770, 772 (Ill. App. Ct. 1994)(okoncanje roditeljskih prava ûeni koja je bila mentalno nestabilna i nije mogla efikasno da ispuni svoje roditeljskeduûnosti); Schumm protiv Schumm, 510 N.W.2d 13, 14 (Minn. Ct. App. 1993) (okoncanje roditeljskih prava zbogneregulisanog bipolarnog poremecaja.)

165 Vidi In re B.R., 669 N. E. 2d 350-51 (Ill. App. Ct. 1996) (detaljni izveötaj koji zakljucuje da majka nije sposobna daadekvatno staranje o sebi zbog psiholooökih nedostataka.)

166 Vidi Marsha Garrison, Donoöenje odluka za dobrobit deteta: U potrazi za alternativama koje su najmanje drasticne,75 Geo. L.J. 1745, 1798-99 (razmatra nacine utvrdivanja da li je dete zapostavljeno u slucajevima kada je roditeljmentalno oboleo i nesposoban da obezbedi negu).

167 Vidi ASFA 103 Pub.L. br 105-89, 111 Stat. 2115 (1997) (zahteva od drûava da ili iniciraju ili pristupe peticiji za proce-duru okoncanja roditeljskih prava kada sud utvrdi ili da je dete napuöteno ili da je roditelj pocinio zlocin).

168 Vidi In re B.R., 669 N.E.2d 350-51 (citira ûenu koja je socijalnom radniku rekla da nije viöe u kontaktu sa nasilnikom).169 Vidi id. na 351 (obrazloûenje da je ûena imala viöe upozorenja o nasilnickom ponaöanju njenog decka nego öto je tvrdi-

la). Sud je kao dokaz naveo incident kada ju je decko udario dva puta u lice i udario bebu koju je drûala. Vidi id. (oincidentu zlostavljanja majke). Sud je na povrede koje je ûena zadobila u tom incidentu posmatrao samo kao dokazda je ona samovoljno izabrala da sebe i svoju bebu stavi u poziciju da mogu biti povredeni. Vidi id. (razmatranjenasilja nad majkom samo u vezi sa opasnim okruûenjem u kome su majka i dete ûiveli zahvaljujuci njenom nereago-vanju).

170 Vidi In re B.R., 669 N.E.2d 347, 349-51 (Ill. App. Ct. 1996) (konstatacija da je muû zlostavljao svoju ûenu i tvrdnja dapropust da ga napusti podupire odluku suda o ukidanju njenih roditeljskih prava bez konstatacije moguce povezano-sti izmedu njegovog nasilja sa njenom nemogucnoöcu da ga ranije napusti).

171 Vidi id. 350-51 (prepoznaje da je ûena tvrdila da je njena depresija prouzrokovana mogucnoöcu da izgubi decu, alinavodi depresiju za razlog za okoncanje roditeljskih prava).

172 Sud je obrazloûio da: ÑZapisnik pokazuje da je Brown imala viöe upozorenja o Forestovim nasilnickim pretenzijamaprema njoj i njenoj deci nego öto ona tvrdi... Ostala je sa Forestom cak i nakon öto je detektivu Allenu rekla da mis-li da je on naneo povrede B.R. Tokom tog vremena, imala je suicidalne misli...î Odluka suda o okoncanju roditeljskihprava Brownove nije u koliziji sa teûinom iznetih dokaza. id. na 350-51.

173 Vidi id na 349-51 (na osnovu dela o zlostavljanju od strane partnera, majka je proglaöena za nepodobnog roditelja)174 Vidi ASFA 103, Pub. L. br 105-89, 111 Stat. 2115 (1997) (odnosi se na situacije u kojima sudovi moraju da po hitnom

postupku zapocnu proceduru uskracivanja roditeljskih prava, ne navodeci ni jednu od situacija – poput nasilja uporodici zbog kojih bi procedura bila odbacena).


58 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 3175 Vidi komentar 41 (citat iz ASFA 103).176 Vidi komentar 41 (citat iz ASFA 103) (razmatra znacenje termina Ñneosporni razlogî po ASFA).177 Vidi komentare 72-78 i prateci tekst (o pogreönom tumacenju ponaöanja zlostavljenih ûena i sistematskm trendu medu

sudovima da ne pokazuju saosecanje prema ûeni ûrtvi nasilja.)178 Vidi Becker, komentar 92 na 21 (ÑMa koliko majka bila slaba, nalazi se u mnogo boljoj poziciji nego dete kada se ra-

di o sprecavanju zlostavljanja i duûna je da se stara o svojoj deciî.)179 Vidi Murphy komentar 18 na 745-46 (situacije u kojima ûene nisu mogle da interveniöu protiv nasilja nad decom od

strane njihovih partnera). U jednoj situaciji ûena nije intervenisala jer kada je to prethodni put uradila njen partnerje joö viöe tukao nju i njeno dete. Id na 747. Nakon batina, odvela je decu kod majke i zatraûila medicinsku pomocza njih. Id. na 747-48. Bolnica je odmah decu predala centru za socijalni rad. Id 748 (navodi da su deca oduzeta ma-jci bez obzira öto je traûila medicinski tretman za posledice zlostavljanja). U ovoj situaciji majka nije uskratila za-ötitu svojoj deci, ona je delovala u cilju njihove zaötite cim pre je bila u mogucnosti, znajuci da bi prevremene reak-cije mogle da iniciraju joö viöe nasilja, te ne bi bile u najboljem interesu deteta. Iniciranje procedure ukidanjaroditeljskih prava, öto bi bilo u skladu sa ASFA, ne bi sluûilo najboljem interesu deteta, zato öto njihova majka nepredstavlja opasnost po svoju decu. Id. Druga ûena nije zatraûila hitnu medicinsku pomoc za svoje dete zato öto jenjen muû zabravio vrata i drûao joj noû na grlu. Vidi id. na 755 (detaljni opis incidenta u kome majka nije mogla dazatraûi medicinsku pomoc za svoje zlostavljeno dete zbog nasilja koje je sprovedeno nad njom.) Cim je nasilnik iza-öao iz stana ûena je pozvala policiju i bila uhapöena po osnovu zlostavljanja deteta. Id U ovoj situaciji, obustavljan-je roditeljskog prava majke u skladu sa ASFA ne bi samo uveliko bilo nepravedno prema majci, nego ne bi ni ostvar-ilo cilj Akta da zaötiti dete i smesti ga u permanentni i stabilni dom; u odsustvu oca ovaj dom je stalan i stabilan.Vidi i In re C.D.D., 455 N.W.2d 801, 807 (Neb. 1990) (potvrdivanje odluke niûeg suda da okonca roditeljska prava ma-jci koja je pretrpela teöko nasilje i nije bila u mogucnosti da raskine vezu sa nasilnikom).

180 Vidi III deo (o razdvajanju zakona o zlostavljanju i zapostavljanju od nasilja u porodici, öto za rezultat ima propustsuda da nasilje u porodici uzme u obzir u procesima protiv zlostavljanja i zapostavljanja).

181 Vidi komentare 103-77 i prateci tekst (o tome kako ASFA prenosi nepravde iz krivicnog prava na pravo zlostavljanja izapostavljanja).

182 Prema ASFA 103(a): ÑDrûava ce pokrenuti peticiju za ukidanje prava roditelja deteta (ili ako je takva peticija vecpokrenuta od druge strane traûiti da se prikljuci), a zatim identifikuje, angaûuje, sprovede proceduru i odobri porod-icu kvalifikovanu za usvajanje osim ako... drûavna agencija dokumentuje u planu slucaja (koji ce stajati sudu naraspolaganju za reviziju) nepobitni razlog da pokretanje takve peticije nije u najboljem interesu deteta...î

183 Id; vidi i Hough, komentar 43 na 469 (ÑTrenutno ne postoje smernice za utvrdivanje neospornog razloga zbog kogdrûava moûe da izabere da ne pokrene peticiju za okoncanje roditeljskih pravaî)

184 Vidi 143 Cong Rec. H2012-06, H2016 (dnevno izdanje od 30. aprila 1997) (izjava predstavnika Shaw) (ASFA se sastojiod tri glavna dela od kojih je jedan Ñoteûavajuce okolnostiî kada drûava ne sme da preduzme pokuöaj reunifikacije,bez daljeg objaönjenja). Vidi 143 Cong Rec. H2012-06, H2017 (dnevno izdanje od 30. aprila 1997) (izjava predstavnikaKennelly) (nabraja situacije kada drûava mora da inicira proceduru okoncanja roditeljskih prava, bez pruûanjaneospornog razloga zaöto to da ne uradi).

185 Koristim izraz Ñroditelj odeljka 103î za svakog roditelja cije je dete u sistemu zlostavljanja i zapostavljanja 15 odposlednjih 22 meseca, ili koji je, u vreme kada je dete uölo u ustanovu za zbrinjavanje, pocinio ubistvo nad jednimod svoje dece, ili kaûnjivi napad na neko od svoje dece. Ova kategorizacija definiöe individue na koje se ASFA 103odnosi. Vidi ASFA 103, Pub. L. br 105-89, 111 Stat. 2115 (1997) (slucajevi u kojima se pokrece procedura okoncanjaroditeljskih prava).

186 Vidi komentare 191-201 i prateci tekst (o neuspesima izuzeca neospornog razloga)187 Vidi ASFA 103, Pub.L.br 105-89, 111 Stat. 2115 (1997) U poredenju sa drugom opcijom obaveznog i urgentnog pokre-

tanja procedure uskracivanja roditeljskih prava, ovaj uski izuzetak, cini se, razmatra i ötiti prava roditeljada odgajasvoje dete. Id.

188 Vidi komentare 189-191 (o tome kako semanticki pomak utice na prava roditelja po clanu 103).189 Vidi Dawn D. protiv vrhovnog suda, 952 P.2d 1139, 1146 (Cal. 1998) (Kennard, J.) (ÑFormulacija obaveznog procesa

cetrnaestog amandmana saveznog ustava sa svog suötinskog aspekta ötiti osnovne slobode nemeöanja drûava uodsustvu neospornog razloga za reagovanje drûaveî); Black protiv Gray, 540 A.2d 431, 435 (Del. 1998) (ÑOkoncanjeroditeljskih prava je drasticna, konacna mera koju treba uvesti samo iz najneospornijeg razlogaî) usvajanje K.S.H.442 N.W.2d 417, 419-21 (n.D. 1989) (potvrdivanje odluke suda da oduzimanje, bez izgleda na poboljöanje, ne pred-stavlja neosporni razlog za okoncanje roditeljskih prava); In re C.R.D., 897 P2d 181, 184 (Kan. Ct. App. 1995)(roditeljska prava su osnovna prava koje ötiti Cetrnaesti Amandman Ustava Sjedinjenih Drûava, i mogu biti okoncana

samo iz nepobitnih razloga); Worm protiv Worm, 573 N.W.2d 148, 153 (neb. Ct App. 1997) (Sieversse se slaûe sa od-lukom vecine da tokom procesa nije pruûen ni jedan nepobitan dokaz da roditeljska prava treba oduzeti ocu koji jenapustio svoju kcerku); Deegan protiv okruga Jefferson , 525, N.W.2d 149, 155 (Wis. Ct. App 1994) (prava roditeljamogu biti okoncana samo ako roditelj zlostavlja svoje dete, zapostavlja ga ili postoji neka druga nepobitna okolnost).

190 Vidi Usvajanje K.S.H., 442 N.W.2d na 420 (rezon suda da ne okonca roditeljska prava. pp Sud je tvrdio da iako je deteodvojeno od oca, to mu nece ökoditi zato öto su njegovi baka i deda primarni staratelji. Zato napuötanje deteta ni-je Ñdovoljan razlog da se okoncaju roditeljska prava oca.î); Cressler, komentar 97 na 796 (deca po uzoru na svojeroditelje nalaze razumevanje sebe i razvijanje samopercepcije); Rosemary Shaw Sackett, Okoncanje roditeljskih pra-va hendikepiranih, 25 Fam. L.Q. 253, 262-63 (1991) (kada se ugroze bioloöke veze deteta ono moûe pretrpeti Ñpsi-hicko otudenjeî, a granicu izmedu interesa roditelja i interesa deteta je teöko razluciti); vidi i Mark Strasser, Pravnepredpostavke i sudski zakljucci: O roditelju, usvajanju i najboljem interesu za dete, 45 U. Kan. L. Rev. 49, 52-53(1996) (kako sud artikuliöe vezu izmedu deteta i roditelja kada bioloöki roditelj odgaja svoje dete)

191 Vidi ASFA 103, Pub. L. br 105-89, 111 Stat. 2115 (1997). Semanticki pomak uz opötu filozofiju kojom se vodi ASFA dadrûave treba da se fokusiraju na dete, moûe navesti sudove da na okoncanje roditeljskih prava gledaju kao na ma-nje sputavajucu opciju za roditelje 103. odeljka. Id. Dok se ASFA odnosi na proceduru okoncanja roditeljskih prava,a ne na samo okoncanje, taj semanticki pomeraj menja diskurs u pogledu roditelja 103. odeljka. Id. Kada roditeljodeljka 103 konacno dode do sasluöanja za okoncanje njegova strana moûe biti unapred oslabljena iz dva razloga.Prvo, zakonom je propisano da uopöte nije potrebno navoditi razloge za okoncanje, nego da se to sa punim pov-erenjem ostavlja drûavnoj agenciji. ASFA 103 (a)(E). Drugo, ako ne postoji neosporni razlog za sprovodenje procedureukidanja roditeljskih prava nakon öto dete ude u ustanovu za zbrinjavanje, sud na prava roditelja 103 odeljka moûegledati kao na manje obavezujuca nego prava drugih roditelja. Id.

192 Vidi id. (okviri zahteva postavljenih drûavi u proceduri okoncanja roditeljskih prava).193 Vidi III deo (o tome kako ponaöanje zlostavljane ûene biva pogreöno protumaceno od strane drûavnih sluûbenika koji

rade na slucajevima zlostavljanja i zapostavljanja dece).194 Vidi III deo (o propustima drûavnih agencija da uzmu u obzir nasilje u porodici).195 Vidi III deo (o nepravednom odnosu drûave prema ûeni ûrtvi nasilja, koji je po svoj prilici zasnovan na nerazumeva-

nju i predpostavkama).196 Vidi Hough, komentar 43 na 466 (objaönjava da Missouri tumaci ASFA kao Missouri revidirani statut 211.183). Trenutno

ne postoje smernice za odredivanje neospornih razloga, ali Ñu idealnim uslovima primarna briga u tom utvrdivanjubice potrebe detetaî Id. na 469.

197 Vidi Hough, komentar 43 na 469 (statut ne pruûa smernice za tumacenje Ñneospornih razlogaî).198 Vidi Jerry Ann Donaldson, Pravno aûuriranje, J. Kan. B.A. Avg. 1998 na 14, 36 (navodi da Kanzaöki zakon H.B. 2820,

verzija ASFA te drûave, dozvoljava da neosporni razlog okonca proceduru oduzimanja roditeljskih prava, kao naprimer Ñkada je dete u stabilnom smeötaju kod rodakaî)

199 Vidi ASFA 103, Pub.L.br 105-89, 111 Stat. 2115 (1997) (o neospornim razlozima za sprovodenje procedure okoncanjaroditeljskih prava i propust da se pomenu razlozi vezani za okolnosti u kojima se roditelj nalazi poput porodicnognasilja)

200 Id.; vidi komentare 196-98 i prateci tekst (pravna istorija i tumacenje od strane drûava ne navode nasilje u porodicikao mogucu neospornu okolnost za obustavljanje procedure okoncanja roditeljskih prava)

201 Vidi Enos, Procesi protiv zlostavljanih majki, komentar 18 na 250-51 (policija i sluûbe za zaötitu dece su cesto bezodgovora na potrebe ûena ûrtava nasilja).

202 Vidi III deo (sistemsko razdvajanje procedura nasilja u braku od nasilja nad decom).203 Vidi Babb, komentar 23 na 38-46 (analizira kako svaka sudska nadleûnost pristupa porodicnom pravu i zakljucuje da

vecina nema pristup pun razumevanja).204 Vidi V deo (kako bi ASFA mogla da prenese nepravde krivicnog zakona u procedure povodom zlostavljanja i zapo-

stavljanja).205 Vidi delove III i IV (o postojanju potrebe za objedinjenim porodicnim sudom i o sadaönjem neuspehu sistema zlostav-

ljanja i zapostavljanja dece da nasilju u braku pristupi ispravno).206 Vidi medukomentare 207-10 i prateci tekst (kako pravosude moûe u ASFA da uvede tumacenje koje bi ohrabrilo su-

dove da u obzir uzmu i porodicno nasilje).207 Vidi ASFA 103, Pub. L. br 105-89, 111 Stat. 2115 (1997).208 Deo V B (o kaûnjivom napadu i doktrini o pomaganju i navodenju i slucajevima u kojima se ûenama nepravedno sudi-

lo prema toj doktrini).209 Vidi delove IV i V (objaönjenje kako ûene ûrtve nasilja mogu da reaguju na nacin koji osobe neupucene u problematiku


60 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 3porodicnog nasilja mogu smatrati neodgovornim, i kako ASFA ohrabruje zaposlene u sistemu zlostavljanja i zapo-stavljanja da sa nerazumevanjem okrivljuju ûene za njihovo ponaöanje)

210 Vidi deo III (o statistickoj povezanosti izmedu nasilja nad ûenama i nasilja nad decom).211 Vidi komentare 66-71 (o dominaciji nasilja u porodici nad porodicnim vezama i neraskidivoj vezi sa zlostavljanjem nad

decom).212 Vidi Becker, komentar 92 na 21 (staratelji imaju odgovornost za svoju decu, cak i kada su sami ûrtve nasilja)213 Vidi Chris Watkins, Van statusa: Zakon o ljudima sa posebnim potrebama i roditeljska prava ljudi koji su obeleûeni

kao poremeceni u razvoju ili mentalno retardirani, 83 Cal. L. Rev. 1415, 1458 (1995) (o tome kako sudovi cesto pre-vidaju znacaj koji deca polaûu na odnose sa svojim roditeljima).

214 Vidi komentare 88-96 i prateci tekst (o posledicama po decu po ulasku u sistem zbrinjavanja i zagovaranje izbega-vanja ötetnih posledica gde god je to moguce).

215 Vidi delove III i IV (nepravda koja proizilazi zbog razdvajanja domaceg nasilja od situacija zlostavljanja i zaposta-vljanja dece i situacije u kojima je odluka o oduzimanju deteta od nenasilnog roditelja nepravedna i prema roditeljui prema detetu).

216 Vidi 143 Cong Rec. H2012-06, H2015 (dnevno izdanje od 30. aprila 1997) (izjava predstavnika Shaw) (da su deca u do-movima za nezbrinute Ñnajkrhkija od svih nasî).

217 Vidi Ashe & Cahn, komentar 70 na 112 (ìogranicene mogucnosti ëloöih majkií da pricaju o sebi i u svoju koristî).218 Te institucije cesto ne pokazuju razumevanje za simptome nasilja u porodici i uticaje domaceg nasilja na reagovanje

i odsustvo reagovanja ûena).219 Vidi komentare 72-78 i prateci tekst (objaönjava da ignorisanje nasilja u porodici rada neosetljivost prema ûrtvama i

njihovoj realnosti).220 Vidi komentare 24-37 i prateci tekst (opisuje stanje ustanova za zbrinjavanje u Sjedinjenim Drûavama) vidi i Dan

Mack, Ne moûemo da pomognemo deci time öto cemo da im razorimo porodice: Zakoni o zbrinjavanju dece oduzi-maju decu siromaönim roditeljima, L. A. Times 1. dec. 1997. na B5 (ÑZlostavljanje dece je ozbiljan rastuci problem...Od 120 000 usvajanja u ovoj zemlji, samo 20 000 je iz domova za nezbrinuteî); Gene Warner, Okrug pokrece pilotprogram usmeren ka skracivanju boravka dece u domovima za nezbrinute, ubrzavanje usvajanja, Buffalo News, 15.maj 1998 na C5 (citira sudiju koji zakljucuje da, Ñmi svi shvatamo da deca predugo borave u domovima za nezbrinutejer ne moûe da im se pronade stalni domî, zatim objaönjava kako ASFA namerava to da ispravi.)

221 Vidi delove II i V (intenzivno fokusiranje ASFA na decu i propust da se sagleda situacija roditelja, posebno ûena ûrta-va nasilja).

222 Vidi komentare 59-65 i 81-86 i prateci tekst (o razlicitim sistemima u razlicitim drûavama pristupa porodicnom pravui eventualnoj krivicnoj odgovornosti ûena ûrtvi nasilja za uskracivanje zaötite deci od nasilja sprovedenog od stranepartnera).

223 Vidi Babb, komentar 23 na 36 (Standardni sudski akt preporucuje objedinjavanje porodicnih sudova joö davne 1959.);Ross, komentar 23 na 15 (ABA je objedinjavanje porodicnih sudova preporucila 1980).

S engleskog prevela Vuka Mijuökovic

Hauard A. Dejvidson*

ZLOSTAVLJANJE DECE I NASILJE U PORODICI: PRAVNE VEZE I KONTRAVERZE

I UVOD

Kompleksna mreûa koja povezuje zlostavljanje dece i nasilje nad odraslima u porodiciobradena je u publikaciji American Bar Association pre viöe od petnaest godina1. Od tada, ispiti-vanjem nasilja u porodici na nacionalnom nivou, utvrdena je konkretna i snaûna veza izmeduzlostavljanja odraslog partnera i zlostavljanja dece. Otkriveno je da se oba partnera nasilnickiodnose prema deci u domacinstvima u kojima su majke ûrtve nasilja2, ali literatura takode ukazu-je i na cinjenicu da su deca tri puta viöe zlostavljana od strane oceva ili muökih staratelja.3 Meduslucajevima teökog nasilja nad supruûnikom, prema jednoj studiji, nalazi se 77% porodica u koji-ma su deca takode zlostavljana.4 Istraûivanje sprovedeno u domovima za zbrinjavanje ûena ûrtvinasilja pokazuje da je oko 70% dece koja su smeötena u tim skloniötima takode zlostavljano ili za-postavljano.5 U jednom medicinskom casopisu, zlostavljane ûene su öest puta viöe izveötavale ouznemiravanju dece od ûena koje nisu zlostavljane od strane svojih supruûnika.6

Povezanost izmedu zlostavljanja dece i nasilja u porodici moûe se kategorizovati kroz cetiripravna aspekta. Svakog cu posebno obraditi u ovom tekstu i naznaciti posebna pitanja za advo-kate, sudije i zakonodavce. Konacno, na osnovu mog rada na ovim temama,7 predloûicu deset re-formi druötvene politike koji bi pomogli u stvaranju senzibilisanijeg odnosa prema deci ûrtvamanasilja u porodici.

Prva i najjasnija veza izmedu zlostavljanja dece i nasilja u porodici je öto ûene zlostavljaneod strane svojih muökih punoletnih partnera8 cesto prijavljuju i fizicko i/ili seksualno nasilje naddecom u svojoj porodici pocinjeno od strane istog nasilnika. Nasilnici su najceöce brutalni premasvim clanovima domacinstva. Ponekad, deca bivaju nehoticno zlostavljana – povredivana iz oruûjakoje je bilo upereno ka odraslom clanu porodice – ili bivaju ozledena tokom pokuöaja da inter-veniöu radi zaötite zlostavljanog clana porodice. Neka deca su cak i ubijena tokom obracunaodraslih. Bez obzira öto se nasilje u porodici i zlostavljanje dece javljaju u istim domacinstvima,pravne intervencije na ta dva prekröaja su razgranicene, a cesto i suprotne.

Drugo: neke zlostavljane ûene ili nisu bile u mogucnosti ili nisu bile voljne da zaötite svojudecu od nasilnika, te su bivale optuûene za kröenje zakona o zaötiti dece od zlostavljanja. Stogasu se ûrtve nasilja u porodici cija su deca takode zlostavljana nalazile u viöestrukim sudskim pro-

DEJVIDSON: ZLOSTAVLJANJE DECE I NASILJE U PORODICI ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 61

Izvor:Family Law Quarterly, Volume 29, Number 2, Summer 1995Howard A. DavidsonChild Abuse and Domestic Violence Legal Connection and Controversies

* J. D. Howard Davidson je direktor ABA centra o deci i zakonu

62 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 3cesima mogucno i u razlicitim sudovima, u kojima je ona, baö kao i kriminalac, odgovorna zazlostavljanje dece. Drûava je traûila oduzimanje starateljstva nad decom, postavljala pravnaogranicenja nad negom i staranjem, ukidanje roditeljskih prava, odredivanje uslovne kazne ili cakzatvora za saucesniötvo u zlostavljanju dece.

Treca veza izmedu zlostavljanja dece i nasilja u porodici je öto su, na ûalost, neki roditeljiûrtve nasilja, takode pocinioci u zlostavljanju svoje dece. Takvi nasilni roditelji mogu se suocitisa sudskim merama za zaötitu dece, kao öto je oduzimanje deteta i/ili okoncanje roditeljskih pra-va i krivicno gonjenje, dok se u isto vreme nalaze na sudu ötiteci sebe od nasilja u porodici.

Kao cetvrto – ucestvovanje u nasilju u porodici u ulozi svedoka, cak i kada se ne vröi direk-tno nasilije, moûe voditi ka nekom obliku pravnih poteza koji bi osigurali takvoj deci terapiju zapomoc u prevazilaûenju traume stecene ûivotom u hronicno nasilnom domu. Dopustiti izlaganjedece neprekidno brutalnom okruûenju moûe samo po sebi da predstavlja oblik psihickog ili emo-tivnog zlostavljanja koje, u izuzetnim situacijama, opravdava intervenciju suda ili agencije za za-ötitu dece. Srecom, istraûivaci su poceli da obracaju posebnu paûnju na patnje kojima su izloûenadeca koja ûive u nasilnickim porodicama.11 Advokati, sudije i zakonodavci morali bi da ucine is-to.

Do skora, vecina socijalnih radnika, pripadnika policije, zdravstva, sudstva i advokati, kojirade u polju zlostavljanja dece, nisu posebnu paûnju pridavali povezanosti izmedu zlostavljanjadece i nasilja u porodici. Mnogi to joö uvek ne rade. Precesto se resursi drûavnog i privatnog sek-tora fokusiraju na prevenciju, intervenisanje i obradu pojedinacno utvrdenih odgovora na zlo-stavljanje/zapostavljanje dece ili na nasilje u porodici, ali ne i na situacije u kojoj se te dve po-jave javljaju u paru.

Drûave i druötva obicno imaju dvostruke, razdvojene sisteme za zaötitu ûrtava nasilja naddecom i nasilja nad odraslim clanovima porodice. Nedovoljno paûnje pridavano je porodicnim si-stemima u kojima se nasilje öiri.

Formalni protokoli za koordinaciju i zajednicku obuku zaposlenih u svakoj od oblasti(ukljucujuci i one koji rade u domovima za nezbrinutu decu) od suötinskog su znacaja, alitakvi protokoli joö su uvek veoma retki.

Bez odgovarajuce obuke, unakrsnih sistema i odgovarajucih servisa podröke, opravdan jestrah medu ekspertima da prosto povecanje uvida u povezanost nasilja u porodici i zlostavljanjadece moûe odvesti ka viöim nivoima neodgovarajucih i ötetnih intervencija.

U nacelu, drûavne agencije za socijalnu zaötitu i sudovi su tako organizovani i struktuiranida zlostavljanje dece i nasilje u porodici tretiraju kao razlicite kategorije. Drûavne ili lokalneagencije za Ñpruûanje zaötiteî koje objedinjuju autoritet i strucnost u pristupu, kako zlostavl-janju dece, tako i nasilju u porodici rede su cak i od Ñporodicnih sudovaî koje imaju öiroku na-dleûnost nad gradanskim i kriminalnim aspektima zlostavljanja dece i nasilja u porodici, a sa timu vezi i starateljstvu nad decom, posetama i ostalim relevantnim pitanjima.12 Finansiranje fede-ralnih, drûavnih i lokalnih oblika intervencije i reöavanja problema zlostavljanja dece i nasilja uporodici skoro uvek se realizuje odvojeno pre nego integrisanim tokovima. To razdvajanje utice ina pravnike, jer u nacelu, pravni zastupnici koji se specijalizuju za nasilje u porodici spadaju uzasebnu grupu od onih koji su se fokusirali na nasilje nad decom. Retko su bili zajedno obucavani.

II KADA NASILNICI ZLOSTAVLJAJU I ODRASLE PARTNERE I SVOJU DECU

Za sve slucajeve kada nasilnik zlostavlja odraslog partnera, kao i kad fizicki, seksualno iliemotivno zlostavlja decu, trebalo bi da postoji jedan sistem sposoban da odgovori na obe vrstezlocina. Fragmentacija reagovanja moûe da dovede do neusaglaöenosti mera i rezultata ötetnihpo decu, a i po roditelje koji pokuöavaju da ih zaötite od zlostavljanja. Zbog toga, ABA kroz svojizveötaj iz 1994, Uticaj nasilja u porodici na decu vröi pritisak na drûave da usvoje i ojacaju za-kone po kojima je potrebna akcija policije i sudova usmerena ka zaötiti dece tokom procesa in-tervencije u slucaju nasilja u porodici.

Predloûene reforme intervencije ukljucuju i obuku za komunikaciju sa decom policajaca ko-ji odgovaraju na pozive za nasilje u porodici, da bi efikasnije obezbedili trenutne bezbednosne imedicinske mere, kao i skloniöte za tu decu. Takode je vaûno da se odnos izmedu policije idrûavnih i lokalnih agencija za usluge zaötite dece (CPS) poboljöa da bi CPS mogao efikasno da seukljuci u slucaj, kada je potrebno, kako bi zaötitu deteta i nenasilnog roditelja sproveo kao jedin-stvenu. CPS istraûitelji bili bi zakonom obavezni da ispitaju postojanje nasilnickog ponaöanjasvakog clana domacinstva iz kog je prijavljena ûrtva zlostavljanja. Stereotipno i pogreöno miö-ljenje da su same majke odgovorne za zlostavljanje svoje dece (stav koji je na ûalost pojacanusredsredivanjem na cinjenicu da se vecina sudskih procesa odnosi na majke) mora biti zamenjensveobuhvatnim merama i planovima za bezbednosno reagovanje protiv nasilja u porodici.

Tamo gde je procenjena neophodnost intervencije u cilju zaötite dece od posledica zlostav-ljanja, izveötaj ABA, Uticaj nasilja u porodici na decu, poziva na preduzimanje mera koje ne od-vajaju odrasle ûrtve nasilja u porodici od svoje dece. Zakoni bi trebalo da se fokusiraju na teûnjuda ûrtve nasilja ostanu uz svoju decu, osim u slucajevima kada bi to predstavljalo direktan rizikod ozbiljnog ozledivanja. Najceöci statuti relevantni za ovu temu, koji su se pojavili tek u posled-njih desetak godina, daju sudijama sudova za maloletnike apsolutnu moc da donesu odluku oudaljavanju odraslog napasnika, te ne moraju da se oslanjaju na tradicionalne Ñmere zaötiteî ko-je zlostavljanoj deci pruûaju domovi za nezbrinutu decu. Stoga, obzirom da zakoni u nacelu za-htevaju Ñrazumne mereî koje bi bile sprovedene da deci ûrtvama nasilja dozvole ostanak kodkuce u slucajevima kada to ne predstavlja rizik po njihovo zdravlje i bezbednost, takve mere,preuzete od strane socijalnih ustanova i sudova trebalo bi da obuhvate udaljavanje uzrocnikanasilja iz kuce od strane policije, a kada je potrebno, i uz sudski nalog.

ABA izveötaj preporucuje da odrasle ûrtve nasilja u porodici treba da dobiju pravnopunomocje da zahtevaju sudske odluke o zaötiti koja bi bila sprovedena kako nad njima, tako inad njihovom decom, kao i da im se od strane policije pruûi informacija kako do takve zaötite dadodu. Socijalni radnici angaûovani na slucajevima trebalo bi da pomognu ûrtvama nasilja u porod-ici u dobijanju sudske pomoci, a agencije za socijalni rad u skladu sa Modelom zakonika o nasiljuu porodici (Model zakonika)13 bili bi statutarno opunomoceni da zahtevaju sudsku odluku oodstranjivanju nasilnika i donoöenju drugih sudskih odluka u cilju zaötite ûrtava. Sve odluke done-sene tim putem bile bi sprovodene uz pomoc policije. Da bi mere zaötite normalno funkcionisale,socijalni radnici, njihovi nadredeni i zaposleni na pruûanju pravne podröke moraju biti upoznatisa odgovarajucim zakonima i sudskim procedurama za dobijanje odluke o zaötiti ili o udaljavanju.

U svetlu povezanosti zlostavljanja odraslih i dece Uticaj nasilja u porodici na decu navodi dasudska sasluöanja po kriminalnim ili gradanskim pitanjima vezanim za zaötitu dece, a koja pokri-vaju fizicko i seksualno zlostavljanje i zapostavljanje dece, uvek treba da tragaju za informaci-jama o postojanju zlostavljanja u toj porodici – i svi koraci koje sud preuzima kao odgovor na tak-


64 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 3vo nasilje. Izveötaj takode apeluje da se ustanove bezbednosne mere u sudnici koje bi ötitilezlostavljenu decu i njihovog zaötitnickog roditelja od nasilnika, jer kada on shvati, najceöce u sud-nici, da gubi moc i kontrolu nad svojim ûrtvama, moûe da reaguje besno prema svojim ûrtvama,porodici i zaposlenima u sudu.

Kada sudovi i agencije za zaötitu dece razmatraju udaljavanje i reunifikaciju zlostavljenogdeteta, njihove odluke moraju da se odnose i na bezbednosne potrebe nenasilnog roditelja.Potezi suda i agencije moraju biti usmereni ka podröci postizanja nenasilne porodice i nikad se nesme odrediti da roditelj ostane u vezi sa nasilnikom kao uslov da se dete vrati kuci iz ustanove zazbrinjavanje dece. Kada se uvode posebne mere za izbegavanje loöeg odnosa prema deci, onetakode, nikada ne bi smele da obuhvataju i ostanak ili povratak roditelja kod nasilnika.

Kada se donose odluke o smeötaju deteta i o njegovoj reintegraciji, agencije za zaötitu decei sudovi trebalo bi da koriste paûljivo odabrane i detaljno evaluirane instrumente utvrdiva-nja rizika. Ti instrumenti trebalo bi da obuhvate ocenjivanje istorije nasilja u porodici, kaoi sposobnost nenasilnog roditelja da spreci izbijanje nasilja u kuci. U skladu sa odeljkom 409Modela zakona, socijalni radnici trebalo bi da imaju i detaljno da sprovode protokole zautvrdivanje mogucnosti izbijanja ili ponovne pojave nasilja nad odraslim clanovimaporodice. Taj proces utvrdivanja trebalo bi da obuhvata i mogucnost direktnog pristupa so-cijalnog radnika dosijeima u policiji i sudskim odlukama o zaötiti, kao i informacijama ouslovnim kaznama.

Cak i kada nasilnici ne zlostavljaju svoju decu, priroda njihovog nasilja moûe predstavljatidovoljan razlog za okoncanje njihovih roditeljskih prava. Na primer, sudovi su ukinuli roditeljskaprava nasilniku koji je na smrt izbo majku u prisustvu njene dece14 i kada je nasilnik konstantnozlostavljao majku dece tokom braka, a iskljucivo se izjasnio kao kriv za ubistvo.15 U slucajevimazlostavljanja supruûnika bez ubistva, prava oba roditelja su ukinuta kada je sud ustanovio da suoboje konstantno opstajali u porodicnom nasilju, a vröili ga pred decom mnogo godina.

III RODITELJSKI PROPUST U ZAäTITI DECU OD ZLOSTAVLJANJA

Neke intervencije sluûbi za zaötitu dece protiv nenasilnih roditelja pocinju kada, na primer,majka ne puöta u kucu socijalnog radnika koji radi na prijavi zlostavljanja ili zapostavljanja de-teta. Takva nekooperativnost moûe da se javi zato öto je majka uplaöena da, ako socijalni radnikvidi dete, a nasilnik je prisutan i cuje za to, ona bude pretucena, ili cak dete bude joö viöezlostavljano. Mere sluûbi za zaötitu dece protiv nenasilnih roditelja mogu takode biti pokrenutekada radnik proceni da je majka postupila neodgovorno prema detetu jer nije napustila nasilnika(ili ga nije na vreme napustila). Takvi zakljucci cesto previdaju cinjenicu da mnogi nasilnici preteda ce, u slucaju da partner napusti vezu, da ubiju partnera, njihovu decu ili decu partnera. Nekinasilnici su takve pretnje sproveli u delo.

Jedna aktivistkinja medu ûrtvama nasilja u porodici, objaönjavajuci zaöto zlostavljane ûeneostaju sa svojim nasilnim partnerima, izjavila je:

ÑMoram da naglasim da su deca jedan od najceöcih razloga öto mnoge od nas ostaju. Mnogobolje moûemo da zaötitimo svoju decu ako smo tamo i ako moûemo da vidimo nasilnika, negoako smo u begu, a on ima mogucnost i koristi prednost da nam ude u trag.î17

Ako ûrtve odu, naislnici takode prete ûrtvama da ce im nauditi ako se ne vrate. Neki su pret-nje sproveli u delo. Mnoge nenasilne ûrtve nasilja u porodici suocavaju se sa Ñkvakom 22î kadasu roditelji nedostatkom finansijskih sredstava onemoguceni da se sklone na udaljenu destinaci-ju gde bi ûiveli nezavisno, bezbedno i dobro.

Srecom, izvesni napori su uloûeni da se u sluûbama za zaötitu dece promene stavovi kojirezultiraju sa Ñokrivi ûrtvuî merama. U Masacusetsu projekat zaötite bio je pionirski napor Ode-ljenja za socijalne usluge u prepoznavanju nasilja u porodici kao faktora rizika za zlostavljanjedece i u koordiniranju rada sluûbi za zaötitu dece i policije u oblasti nasilja u porodici. Jedinanegativna posledica ovog programa bila je da su se neke neûeljene intervencije desile u porodica-ma gde se javljalo samo zlostavljanje odraslih i negde nebriga za decu, ali gde pre toga nije bi-lo potrebe za ukljucivanjem sluûbi za zaötitu dece.

Briga nad preteranim reagovanjem sluûbi za zaötitu dece navelo je Masacusets da ustanovitri alternativne prakse zaötite dece koje bi trebalo da budu naöiroko replicirane:

1. Ukljucivanje konsultanata i posebnog osoblja za zaötitu dece u slucajevima zlostavljanjadece kada postoji nasilje u porodici

2. Ukljucivanje posebnih multidisciplinarnih timova za pomoc u integraciji mera protiv zlo-stavljanja dece i protiv nasilja u porodici.

3. Formiranje savetodavnog odbora za zaötitu dece i protiv nasilja u porodici (u Micigenu jeformirano slicno telo) koji revidira ponudene inicijative obuka i pravnih mera i njihov uticaj naûrtve nasilja u porodici. Alternativno reöenje je formiranje panela odraslih ûrtava nasilja u porodi-ci radi bolje informisanosti o radu.

Odeljak 409 Modela zakona sa pravom preporucuje da zlostavljena ûena sa decom ne moraformalno da ude u Ñsistemî sluûbi za zaötitu dece i da se suoci sa otkricem sluûbe za socijalni radili suda da je na njoj krivica za zlostavljanje deteta ili da je propustila da zaötiti dete od zlostav-ljanja da bi ostvarila pravo na mere zaötite od strane sluûbe koja se bavi zaötitom dece, ili unekim slucajevima i nje same. Uputi za sluûbe podröke porodicama trebalo bi da su dostupni krozskloniöta za ûrtve nasilja u porodici, a uvedeni su od strane micigenskog programa Porodica na pr-vom mestu. Skloniöta u Micigenu sada imaju i pristup prilagodljivim finansijskim programima zaklijente cije urgentne finansijske potrebe obuhvataju rente/depozite osiguranja, putne troökove,troökove nege deteta itd.

Sa druge strane, odnos Ñpasivnih partneraî zlostavljanja deteta zaokupljala je mnoge ak-tiviste u borbi za decja prava. Zakoni specificirano prosuduju decu kao zlostavljenu ili zapostav-ljenu kada se desi propust roditelja (npr. propust da reaguje ili sprovede svoje roditeljske oba-veze ili kada dozvoli da dete bude ugroûeno), ili kada roditelj sam sprovede krivicni akt nad dete-tom. Ipak, jedna advokatkinja je izrazila ono öto se jasno vidi u celoj zemlji – tokom öesnaest go-dina rada u sudu nikada nije videla da je otac makar optuûen za Ñpropust u zaötitiî kada je nasil-nik majka.18 U klasicnom primeru pravno sankcionisane rodne neravnopravnosti, majke su, a neocevi, suocene sa takvim optuûbama. Ocevi koji napuste svoju decu retko se suocavaju sa krivi-cnom odgovornoöcu. Dokle god ocevi ne ûive sa majkama, sudovi ih iskljucuju iz bilo kakve pravneodgovornosti, osim placanja izdrûavanja za dete, pa cak kada je njihova nebriga za decu ötetna.

U samo nekoliko drûava zakon pruûa pozitivnu odbranu za optuûbe kod propusta zaötite deceu slucajevima uzdrûavanja ili nemogucnosti delovanja usled straha od pretnji nasilnika. Premajednom zakonu u Minesoti pruûena je odbrana kada je Ñ...u vreme zapostavljanja postojalo izra-zito shvatanje u svesti tuûene strane da je reagovanje u cilju zaustavljanja ili sprecavanja za-postavljanja moglo da rezultira odmazdom, telesnim povredama tuûene ili deteta... Ñ19


66 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 3U clanku u kome analizira zakon o nasilju u porodici, Barbara Hart preporucuje da se za

gradenje odbrane od optuûbi propusta u zaötiti deteta nenasilnom roditelju dozvoli pruûanjedokaza o sledecim faktorima: (1) nasilje u porodici, (2) njegov uticaj na verovanja roditelja, per-cepciju, strategije podnoöenja i ponaöanje u vezi sa tezom da postoji propust u zaötiti, (3) smis-lenost shvatanja roditelja (na osnovu svedocenja eksperta) da bi mere zaustavljanja ili spreca-vanja zlostavljanja bile neefikasne ili da bi takve aktivnosti dalje ugrozile dete ili nenasilnogroditelja.20 Joö jedan pristup u sankcionisanju neodgovarajuce optuûbe za propust u pruûanju za-ötite blo bi da se zlostavljanim ûenama dozvoli da u odbranu ukljuce i stav eksperata o Ñsindro-mu zlostavljanih ûenaî cime bi sudijama bilo olaköano razumevanje ogranicenja njenih mogucno-sti da zaötiti svoje dete od zlostavljanja.

1982. godine ABA centar za decu i zakone objavio je seriju preporuka za unapredenjepravnih intervencija u slucajevima seksualnog zlostavljanja dece unutar porodica.21 Odeljak 21poziva na razmatranje svih dole navedenih faktora od strane agencija za zaötitu dece, tuûilaca isudova kada donose odluku da li da protiv roditelja koji nisu seksualno zlostavljali decu preduz-mu mere kakve su smeötanje dece u dom, ukljucivanje roditelja u lecenje ili uskracivanjeroditeljskih prava:

1. Da li su roditelji znali ili imali realnih razloga da veruju da su njihova deca zlostavljana ida su propustili da preduzmu mere sprecavanja ?

2. Koraci koje su roditelji preduzeli da zaötite, podrûe ili zbrinu dete nakon otkrivanjazlostavljanja.

3. Da li se roditelji dobrovoljno slaûu da ucestvuju u specijalizovanom savetovanju ili tera-pijskom programu i da prihvate druge zaötitne usluge?

Ova tri faktora treba da posluûe kao alternativa za naöiroko primenjivane zakonske odredbekoje dozvoljavaju krivicno gonjenje roditelja za zlostavljanje i nebrigu o deci zato öto su dozvo-lili zlostavljanje svoje dece od strane drugog odraslog. Komentar Preporuka dodatno navodi danije potrebna sudska intervencija protiv ijednog roditelja kada deca mogu biti u potpunosti za-öticena od strane roditelja.

Oduvek je bila kontroverzna sugestija da neke majke mogu svesno ili nesvesno da predupreko seksualnog zlostavljanja svoje dece u strahu od rasturanja porodice u slucaju da zlostav-ljanje bude otkriveno. U komentaru je primeceno da su nenasilni roditelji cesto osetljivi na ûrtvo-vanje i na izmeöteni bes od strane nasilnika. Uz to, neka deca su ukljucena u öeme nasilnog ro-ditelja za zlostavljanje nenasilnog, ili öto je joö gore, preti im se da ce otkrivanjem zlostavljanjabiti krivi za rasturanje porodice i joö vece nasilje.

Odeljak 3.5 Preporuka u skladu sa zakonima i odlukama sudova u mnogim drûavama, suger-iöe da roditelje ne treba pozivati na odgovornost za zlostavljanje pocinjeno od strane nekog dru-gog osim ako nisu ucestvovali u zlostavljanju, ili su imali konkretno znanje o zlostavljanju i na-merno propustili da preuzmu razumne korake da ga sprece. Kljuc ovog elementa, kada se primenina ûrtve nasilja u porodici je kako se definiöu Ñrazumni koraciî u okviru konteksta okruûenja nasi-lja u domacinstvu. U nacelu postoje tri tipa slucaja u kojima se majke pozivaju na krivicnu odgo-vornost za propust u zaötiti svoje dece od zlostavljanja od strane drugoga:

1. Majka je bila prisutna u trenutku kada se zlostavljanje desilo, ali nije niöta uradila da gaspreci

2. Majka je ostavila dete nasamo sa nasilnikom, znajuci da je on u proölosti zlostavljao dete3. Majka je otkrila da je njeno dete zlostavljano, ali nije potraûila medicinsku pomoc za dete

U jednom slucaju koji se odnosi na propust u zaötiti, apelacioni sud nije mogao da pronadenijedan zakon ili pravni princip koji roditelju namece pravnu obavezu da spreci oca da zlostavljasvoje dete.22 U slucaju u Viskonsinu presuda je bila suprotna, a odnosila se na osudivanje rodite-lja zbog fizickog zlostavljanja od strane drugog uz propust da pruûi zaötitu, bez obzira na nepo-stojanje pravnog dokumenta kojim je precizno definisana takva obaveza roditelja. Tamoönji sudse oslanjao na poseban odnos, prema zakonu, izmedu roditelja i deteta iz kog bi proistekla oba-veza da zaötiti dete od zlostavljanja od strane drugog.23

Istorijski, mere sudova za zaötitu dece su brojnije od krivicnog gonjenjna roditelja za zlo-stavljanje dece. Apelacione odluke o gradanskim sankcijama poput okoncanja roditeljskih pravaprotiv roditelja koji su propustili da zaötite svoju decu od nasilja takode su brojnije od slucajevau kojima su nenasilni roditelji krivicno odgovorni za zlostavljanje svoje dece. Poslednjih godina uparnicama vodenim protiv roditelja ili staratelja za ubistvo deteta optuûnice su bile detaljnije,öto je konsekventno dovelo do sve ceöceg optuûivanja nenasilnog roditelja za saucestvovanje uzlocinu, ili po principima propusta u pruûanju zaötite.

Postoji sudska odluka kojom je majci uskraceno roditeljsko pravo iz razloga propusta da pre-duzme odgovarajuce mere zaötite dece od svog supruûnika, bez obzira öto su postojali dokazi daju je supruûnik zlostavljao i da joj je pretio, i bez obizira na njene tvrdnje da su je baö maltre-tiranje i pretnje sprecavale da ostavi decu nasamo sa ocem ili da sa njima napusti dom.24 Sud jeprocenio da se majka svojevoljno vratila u nasilno okruûenje i da je i nakon zlostavljanja dece odstrane muûa odlucila da ga ne napusti zato öto ga voli.

Joö u dve apelacione odluke o okoncanju roditeljskih prava majke su razlicito pristupileproblemu nasilja u porodici. U micigenskom slucaju sud je potvrdio odluku o obustavi roditeljskogprava na osnovu majcinog propusta da spreci supruga da fizicki i seksualno zlostavlja decu uz rizikda ni u buducnosti nece biti sposobna da ih zaötiti.25 Jedan sudija se suprotstavio zakljucku sudada postoji rizik da ce majka opet uci u nasilnu vezu – stavom Ñjednom zlostavljena ûena uvek jezlostavljana ûenaî. Isti sudija je naveo Ñkvaku 22î, situaciju u kojoj se ûrtve nasilja u porodiciprecesto nalaze:

ÑAko (zlostavljana) ûena strahuje da ce biti osudena zbog greöki koje je nacinila kako biodbranila dete od napadaca, moûda ce rezultat biti prestanak saradnje, strah da ce joj (CRS)sluûbenik oduzeti dete. Ako je sluûbnik agencije neobucen za pitanja porodicnog nasilja, njegovstav moûe uticati na majku, tako da ona oseti da je pogreöila öto je napustila napadaca svojedece.î

Ako se (zlostavljana) ûena plaöi da ce biti okrivljena za propust u zaötiti dece od nasilnika,moûe se steci otpor prema saradnji iz straha da ce (CPS) agencije da joj oduzmu decu. Ako za-posleni u agenciji nisu obuceni za nasilje u porodici, oni zaista mogu da okrive majku za propustu pruûanju zaötite deci od nasilnika.26

Sa druge strane, apelacioni sud u Zapadnoj Virdûiniji osporio je uskracivanje roditeljskih pra-va majci u slucaju gde je odluka bila zasnovana na svesnom dopuötanju muûu da seksualnozlostavlja decu cak i kada je zakaönjenje prijave zlostavljanja opravdano njenom nemogucnoöcuda se skloni od nasilnog supruûnika.27 Prvobitna sudska odluka je pogreöno podrazumevala da bimajka obnovila zajednicu sa nasilnikom, öto bi dovelo do daljeg zlostavljanja dece, te joj nije nipruûena prilika da dokaûe koje mere bezbednosti bi mogla da obezbedi za svoju decu.

Apelacione odluke su se takode odnosile i na pitanja roditeljske podobnosti ûena koje suranije bivale zlostavljane od strane svojih supruûnika. Na sudu u Teksasu dokaz o tome da je bi-la ûrtva nasilja od strane supruûnika, samo po sebi ne moûe da se uzme kao relevantan dokaznepodobnosti kod dodeljivanja starateljstva nad detetom.28 Sud je zakljucio da bi se u suprotnom


68 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 3zlostavljeni supruûnik/supruga uzdrûavao od prijavljivanja nasilja nad sobom iz straha da bi takomogli da izgube starateljstvo nad svojom decom. Sud je, u skladu sa statutom o starateljstvu naddetetom, naznacio da bi prethodni slucajevi nasilja nad supruûnikom mogli da budu oteûavajucaokolnost za nasilnika kod ostvarivanja prava na starateljstvo.

IV KADA éRTVE NASILJA U PORODICI TAKOÐE ZLOSTAVLJAJU SVOJU DECU

Drûavne ustanove za zaötitu dece moraju da se trude da utvrde da li je zlostavljanje decemanifestacija pokuöaja roditelja da se nosi sa sopstvenim bivstvovanjem u nasilnickom okruûenjui da li je nasilje u porodici uzrocni faktor zapostavljanja brige o deci. Neke majke mogu, naprimer, da budu blokirane strahom ili fokusirane na zahteve nasilnika. Druge mogu da preduzi-maju suviöe stroge kaznene mere pri pokuöaju da kontroliöu ponaöanje deteta da bi smirile na-pasnog supruga ili sprecile eskalaciju besa i napasnog ponaöanja partnera. Neki roditelji udaljilibi se od svojih porodica i dece u naporu da se zaötite. Naravno, postoje roditelji cije nasilje naddecom nicim ne moûe biti opravdano.

CPS agencije moraju da formiraju takvu politiku koja pruûa adekvatan uvid u svaki slucaj za-sebno kada se radi o nasilju u porodici, u ustanovi za zbrinjavanje dece ili u privremenom smeö-taju. Od zaposlenih koji su rasporedeni na telefone za hitne pozive i na prihvat dece treba traûitida se raspitaju i o prisustvu nasilja u porodici u domovima dece koja su prijavljena kao zlostav-ljana ili zapostavljana. Principi CPS-a takode bi trebalo da pruûe odgovarajuci efikasan i senzibi-lisan odgovor kada dodu do saznanja – kroz izveötaje sudova, policije, prihvatiliöta ili drugih izvo-ra, o mogucem postojanju zlostavljanja dece u slucajevima nasilja u porodici.

Servisi pruûanja podröke rehabilitaciji roditelja koji su zlostavljali svoju decu moraju imatiuvid u sve oblike nasilja u njihovom domacem okruûenju. Posebnu terapijsku paûnju treba pruûitinasilnim roditeljima koji su bili zlostavljani u svojim bracnim zajednicama. Sudovi koji imaju up-liv u ûivote takvih roditelja moraju blisko saradivati sa stranom koja pruûa terapeutske usluge nanajbolji moguci nacin od trenutka kada su takvi roditelji spremni da obnove punu brigu o svojojdeci bez nadzora u domacinstvu u kome je iskorenjen svaki oblik nasilja.

V ODGOVOR NA POTREBE DECE KOJA SU BILA IZLOéENA NASILJU U PORODICI

Procenjeno je da je godiönje 3,3 do 10 miliona dece suoceno sa nasiljem u svojoj porodici.29

Pribliûno 87% dece prisustvuje zlostavljanju iz porodica u kojima se javlja nasilje.30 Deca ûrtvezlostavljanja, kao i ona koja su izloûena nasilju nad drugima, pokazuju vecu sklonost ka agre-sivnom ponaöanju i u nacelu nemaju obzira prema pravima i dobrobiti ostalih.31 Decaci koji su bilisvedoci nasilja nad roditeljima u svom detinjstvu pod mnogo vecim rizikom su da postanu fizickiagresivni u kasnijim intimnim i bracnim vezama. Takode, neka deca ûive u domacinstvima u koji-ma je retko zlostavljanje roditelja, ali postoji konstantan strah i pretnja od potencijalnog izbi-janja nasilja.

Okretanje potrebama dece koja su ûivela u nasilnim domacinstvima, bez obzira da li su bilidirektno zlostavljani i bez obzira da li je postojalo intenzivno fizicko nasilje medu roditeljima,kriticni je faktor u smanjenju buduceg nasilja. Literatura jasno pokazuje da deca koja su svedo-ci nasilja u porodici pokazuju simptome slicne onima koje generalno pokazuju zlostavljana deca,ukljucujuci i sklonost ka nasilju. Kako zakon ne prepoznaje decu svedoke nasilja u porodici kaodecu kojoj je potrebna posebna pravna zaötita, onda je na angaûovanima u pravnom procesu po-

vodom nasilja u porodici odgovornost procene da takva deca prime ogovarajucu pomoc u ciljusprecavanja daljeg razvitka ciklusa nasilnickog ponaöanja, kako prema svojoj porodici, tako i pre-ma druötvu kao celini.

Pravnici koji rade sa nasilnickim porodicama moraju biti spremni da obezbede starateljstvo,posete i druge roditeljske aranûmane koji ne bi nadgradili osecaj ugroûenosti kod deteta.32

Zaötita deteta i bezbednosna terapeutska pomoc za decu koja su bila emotivno ugroûena nasiljemu porodici treba da budu glavna briga sudija koji rade na sasluöanjima u kojima se pojavljuju tak-va deca, advokata koji zastupaju interese njihovih roditelja i staratelja odredenih od strane su-da ad litem. Da bi bili sigurni da su decji interesi u potpunosti uzeti u obzir u slucajevima zlostav-ljanja odraslih u kojima je garantovana njihova puna bezbednost, sudovi i programi javnog zas-tupanja dece trebalo bi da razmotre odredivanje posebno obucenih cuvara ad litem u gradanskimi krivicnim parnicama o nasilju u porodici.

Puno stvari moûe da uradi drûava po pitanju unapredenja dostupnosti terapeutske pomoci zadecu izloûenu nasilju u njihovim domovima. Sledi agenda programa u deset tacaka koja bi unacelu obezbedila da reagovanje na slucaje nasilja u porodici bude orijentisano ka deci:

1. Kongres i zakonodavna tela na nivou svake od drûava treba da zahteva da u svim pro-gramima za suzbijanje nasilja u porodici koji su pod pokroviteljstvom vlade imaju znacajne speci-ficirane fondove za reagovanja privatnih i drûavnih agencija koje pruûaju pomoc deci ûrtvamaporodicnog nasilja, ukljucujuci i zadovoljavanje potreba dece koja sa roditeljima ûive u skloni-ötima.

2. Zakonodavci treba da odrede i obezbede odgovarajuce finansiranje za programe obuke za-poslenih na servisima zaötite dece, u policiji, istraûitelja i sudstva, kao i tehnicku pomoc zaizlaûenje u susret potrebama dece i njihovih roditelja zaötitnika, kao deo odgovora na slucajevezlostavljanja dece i nasilja u porodici.

3. Da bi obezbedili navedena sredstva, zakonodavci bi trebalo da razmotre finansiranjeprocesa utvrdivanja ûrtve u zlocinu (ili drugih prihoda kod sluûenja kazne odredenih krivicnimpostupkom) za koriöcenje u programima zbrinjavanja dece ûrtvi nasilja u porodici i za obrazovneprograme za osoblje u sluûbama za socijalni rad, policiju, istraûitelje i sudstvo koji su fokusiranina tu vrstu potreba dece.

4. Drûavne sluûbe za ljudska prava i zaposleni u sudstvu trebalo bi da budu podstaknuti za-konima, da se fokusiraju na metode (poput koordinacionih saveta) putem kojih bi poboljöali ko-ordinaciju izmedu socijalnih radnika, policije i sudova i usluga koje oni pruûaju, a u cilju efikas-nijeg odgovora na potrebe dece ûrtvi nasilja u porodici.

5. Gde sud utvrdi potrebnu meru zaötite dece, moûe da odredi roditelju nasilniku nemo-gucnost pristupa deci (i mestima koja pohadaju ta deca) u sklopu odluke o starateljstvu ili kaooblik kazne, a policiji treba da bude dopuöteno hapöenje, bez posebnog naloga, lica koja tu odlu-ku kröe.

6. Zakonodavci bi trebalo da finansiraju razvoj centara za posetu pod nadzorom koji imajuza cilj da pomognu u kontaktu roditelja i deteta u slucajevima kada postoji zabrinutost nad nasi-lnickim ponaöanjem roditelja, ili kada postoji rizik da bi roditelj oteo dete.

7. Podröka drûave programima za zaötitu dece i za suzbijanje nasilja u porodici trebalo bi daobuhvati i mandat za razvoj meduagencijskih protokola, planiranje zajednickih akcija, istraûivanjei evaluaciju programa usmerenih ka efikasnijem pruûanju usluga deci iz nasilnih domacinstava.

8. Pomoci javnosti, u cilju efikasnijeg odgovora na potrebe, programima za mentalno zdrav-lje zajednice koji bi trebalo da se usklade sa lokalnim studijama o potrebama mentalnog zdrav-lja dece izloûene nasilju kod kuce.33


70 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 39. Istraûitelje bi trebalo ohrabrivati da objedinjuju slucajeve nasilja u porodici, pre nego da

zlostavljanje dece i nasilje nad odraslima posmatraju kao zasebne procese, a sve u ciju unapre-denja integrisanog i koordinisanog odgovora porodicama u kojima se nasilje javlja u viöestrukimoblicima.

Sredstva treba obezbediti i za izucavanje nacina na koji se pravni sistem odnosi prema zlo-stavljanim ûenama cija su deca takode bila maltretirana.

VI ABA IZVEäTAJ

ABA izveötaj iz 1994. godine (Uticaj nasilja u porodici na decu), deo o vezama izmedu zlo-stavljanja dece i nasilja u porodici, oprezno nazvan ÑIstraûivanje neksusa zlostavljanja deceî,izraûava zabrinutost mnogih koji rade u oblasti nasilja u porodici nad negativnim efektima pravnihprincipa koji su ustanovljeni bez ispitivanja ocekivanih negativnih uticaja. Glasnogovornici za za-ötitu ûena ûrtvi nasilja opravdano su izrazili zabrinutost nad slucajevima kada majka konacnoskupi hrabrost i osigura sredstva da pobegne sa decom od nasilnog supruûnika, da bi se naöla op-tuûena, ili zato öto je predugo zapostavljala potrebe dece, ili zato öto je taj dom zamenilaskloniötem (na öta su mnoge ûene prinudene), koje nije toliko odgovarajuce mesto za zdravlje idobrobit dece.

Odgovor agencija za zaötitu dece i sudova za nasilje nad majkama cesto je predstavljalokaznu. Precesto se oni koji interveniöu u takvim slucajevima u svojim odlukama rukovode i delu-ju na osnovu samo jednog dela celog porodicnog problema.

ABA izveötaj iz 1994. zahteva punu paûnju Ñ...da se intervencije ne pretvore u nehoticnubatinu kojom se ide na decu i njihove zlostavljane roditeljeî i da Ñne huökaju decu i roditelje je-dne protiv drugihî.34 On promoviöe pravne poteze – sudske odluke i bezbednosne planove, kojiiskljucuju nasilnike iz domacinstava zbog bezbednosti dece i njihovih nenasilnih roditelja.Sugeriöe da roditelji ne smeju biti etiketirani i kaûnjavani samo zato öto su ûiveli sa nasilnikom.

Da bi ti koncepti funkcionisali u praksi, bice potreban drugaciji pristup radu Ñzaötitnih servi-saî lokalne zajednice, a moguce i novi zakoni. Pravni zastupnici, sudije, kao i osoblje socijalnihustanova trebalo bi da budu obucavani u celishodnijem pristupu reagovanju na nasilje u porodi-ci. Ne bi trebalo da bude potrebe za etabliranim otkricima zlostavljanja i zapostalvjanja dece idonoöenjem sudskih odluka kao preduslov za pruûanje usluga deci i porodicama koje su iskusilenasilje u porodici.

Kako se ovaj clanak pribliûavao ötampi, Savetodavni odbor Sjedinjenih Drûava za zlostav-ljanje i nebrigu o deci izdao je svoj peti izveötaj pod naslovom Nacionalna sramota: Fatalnozlostavljanje i zapostavljanje dece u Sjedinjenim Drûavama. Izveötaj zapaûa da je:35

1. Nasilje u porodici jedini i najveci prethodnik zlostavljanju i zapostavljanju dece sa fatal-nim ishodom u Sjedinjenim Drûavama.

2. Mnoge zlostavljane ûene uzdrûavaju se da prijave da su one ili njihova deca zlostavljaniiz straha da bi izgubile starateljstvo.

3. Mnogi programi za prevenciju zlostavljanja dece su usmereni ka majkama, propuötajucida se fokusiraju na muökarce koji vröe nasilje.

Ovaj izveötaj preporucuje,36 a autor se slaûe da drûavne i lokalne agencije dizajniraju pro-grame prevencije zlostavljanja i zapostavljanja dece iskljucivo za muökarce (uz koriöcenje sred-stava iz federalnog fonda Za ocuvanje i podröku porodici, kao i ostalih javnih i privatnih izvora).Takode podrûava i forsira integraciju sluûbi i obuka o zlostavljanju dece i nasilju u porodici.

VII ZAKLJUCAK

Nasilje u americkim domovima je fundamentalna druötvena bolest, koja je u sprezi sa mno-go öirim problemima kriminala i nasilja uopöte. Mi moramo, kao pravnici, sudije i ostali koji ima-ju uticaja na promenu drûavnih zakona i principa vezanih za nasilje i promenu odgovora pravnogsistema na nasilje, bolje da prepoznajemo i da se ophodimo prema urodenim vezama izmeduzlostavljanja dece, nasilja u intimnim vezama, nasilja u porodici, maloletnicke delikvencije inasilnog kriminala uopöte. Vrhunski prioritet treba da nam bude uverenje da smo unapredili naöerazumevanje i reagovanje na nasilje u domacinstvu.

FUSNOTE

1 Howard Davidson, Nasilje u porodici: Povezanost sa zlostavljanjem dece, Pravno reagovanje: Zaötita i zastupanje pra-va deteta (1979.). Ovaj clanak navodi nalaze Leonore Walker iz njene knjige Zlostavljana ûena, da Ñcak jedna treci-na muökaraca koji tuku svoje ûene takode i zlostavljaju decuî i navodi studije u kojima je zlostavljanje dece 129%verovatnije u porodicama u kojima se javlja domace nasilje.

2 Murray A. Strauss & Richard J. Gelles, Fizicko nasilje u americkim porodicama: Faktori rizika i prilagodavanje nanasilje u 8145 porodica (1990).

3 Mary Mc Kernan, Mc Kay, Veza izmedu nasilja u porodici i zlostavljanja dece: Faktori koje treba uzeti u obzir pri pri-stupu i tretiranju, 73, ÑDobrobit detetaî, 29, 30 (1994).

4 Murray A. Strauss et al., Iza zatvorenih vrata: Nasilje u americkoj porodici (1980).5 J. Layzer et al. Deca u skloniötima, 15, ÑDeca danasî, 5-11 (1986.).6 Evan Stark & Anne H. Flitcraft, éene i deca pod rizikom: Feministicka perspektiva zlostavljanja dece, 18 Int. J. Health

Serv, 97-119 (1988). U slucajevima zlostavljanja dece koje obuhvata ova studija oko 50% dece je zlostavljano od straneoca, 35% od strane majke, a ostatak od strane nekog drugog, ili oba roditelja.

7 Svoj uvid u povezanost izmedu zlostavljanja dece i nasilja u braku proöirio sam formirajuci Anotiranu bibliografiju oodnosima izmedu zlostavljanja dece i nasilja nad ûenama za ABA centar za decu i zakon, 1911; ucestvovanjem u na-cionalnoj konferenciji o nasijlu u porodici: Zdravlje i pravda, American Medical Association Mach; prisustvujucizatvorenom savetovanju ÑNasilje u poorodici i dobrobit deteta: Integracija polise i prakse sa porodicamaî odrûanojjuna 1994. u Wingspread Conference Center u Racine, Wisconsin; i istraûujuci i piöuci izveötaj za tadaönjeg predse-dnika ABA, William Ide, pod nazivom Uticaj nasilja u porodici na decu.

8 Velika vecina porodicnog nasilja medu odraslim clanovima pocinjena je nad ûenama od strane muökaraca. Medu inci-dentima nasilja u braku obuhvacenim Nacionalnim istraûivanjem o zlocinu, 91% je nad ûenama od strane muûeva ilibivöih muûeva. Patsy A. Claus & Michael R. Rand, Nasilje u porodici: Statistike biroa pravde, specijalni izveötaj 1984.

9 Vidi Jill A. Phillips, Reviktimizacija ûena ûrtvi nasilja: okoncanje roditeljskih prava zbog uskracivanja zaötite detetaod nasilja nad detetom, 38, ÑWayne L. Rev.î 1549 (1992).

10 William W. Blue, Drûava protiv Williquette: Zaötita dece od zlostavljanja ustanovljavanjem pravne obaveze, 12, Am.J. Trial Advoc., 171, (1988).

11 Vidi id. Peter G. Jaffe et al., Deca zlostavljanih ûena (1990.); Okoncanje ciklusa nasilja: Reagovanje zajednice na de-cu zlostavljanih ûena (Elinat Peled et al. eds., 1995.)

12 Avgusta 1994. ABA dom delegata usvojio je rezoluciju kojom se ponovo potvrduje podröka Asocijacije za stvaranje do-bro osposobljenih objedinjenih sudova za decu i porodicu.

13 Nacionalno vece sudija sudova za maloletnike i porodicu, Model zakona o nasiliju u domacinstvu i porodici § 409(1994).

14 In re Sean H. 586 A2d 1171 (Conn App 1991.)15 Nancy Viola R. protiv Randolph W. 356 S.E.2d 464 (W.Va. 1987), vidi i Kenneth B. protiv Elmer Jimmy S. 399 S.E.2d

192 (W.Va. 1990).16 In re Theresa ÑCCî 576 N.Y.S.2d 937 (App. Div. 1991).


72 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 317 Sarah Buel, Dinamika nasilja u porodici, Sudovi i lokalne zajednice: Suocavanje sa nasiljem u porodici, 11 (1993).18 Id. na 13.19 Minn Stat. Ann. § 609.378 (Supp 1995).20 Barbara J. Hart. Zakoni drûava o nasilju u porodici: Analize, komentari i preporuke, 43, Juv. & Fam. Ct.J. br 4, 80

(1992).21 Valja napomenuti da to nisu formalni principi ABA, vec proizvodi Centra napravljeni da pomognu autorima pravnih

smernica pri razmatranju pravnih reformi u oblasti seksualnog zlostavljanja dece unutar porodice.22 Knox protiv Commonwealth, 735 S.W.2d 711 (ky. 1987).23 Drûava protiv Williquette, 385 N.W.2d 145 (Wis. 1986).24 Drûava protiv G.P. 453 N.W.2d 477 (Neb. 1990).25 In re Farley, 469 N.W.2d 295 (Mich. 1991).26 Id na 301 (navodi Nacionalnog saveta sudija sudova za maloletnike i porodicu, Zlostavljanje u braku: Protokoli uslovnih

kazni za prekröioce, 16 (1989)).27 In re Betty J.W. 371 S.E.2d 326 (W. Va. 1988).28 Lewelling protiv Lewelling, 796 S.W.2d 164 (Tex. 1990).29 Bonnie E. Carlson, Decje posmatranje interpersonalnog nasilja, Zlostavljane ûene i njihove porodice 160, (1984);

Murray A. Strauss, Deca kao svedoci nasilja u braku: Faktor rizika za doûivotni problem na nacionalnom uzorkumuökaraca i ûena (neobjavljeni rad iz 1991).

30 Lenore E. Walker, Sindrom ûena ûrtava nasilja, 59 (1984).31 Brandt F. Steele, Psihologija zlostavljanja deteta, 17, Fam. Advoc. 21 (1995).32 Vidi Naomi R. Cahn, Gradanske predstave o ûeni ûrtvi nasilja: Uticaj nasilja u porodici na odluke o starateljstvu nad

detetom, 44, Vand. L. Rev. 1041 (1991).33 Odlican pregled istraûivanja o terapijskim potrebama dece koja su bila izloûena nasilju u porodici mogu se naci kod

B.B.R. Rossman, Deca u nasilnim porodicama: Tekuca dijagnosticka i terapijska razmatranja, 10 Fam. Violence andSexual Assault Bull. 29 (1994).

34 Uticaj nasilja u porodici na decu, nadkomentar 7 na 1735 Savetodavni odbor Sjedinjenih Drûava o zlostavljanju i zapostavljanju dece, Nacionalna sramota: Fatalno zlostav-

ljanje i zapostavljanje dece u Sjedinjenim Drûavama (apr. 1995.) na 124.36 Id. na 142.

S engleskog prevela Vuka Mijuökovic

Ricard Dû. Geles

JAVNA POLITIKA O INTIMNOM NASILJU I ZLOUPOTREBI DECE:NEKOLIKO USPEHA – MNOGO LAéNIH OBECANJA

PREGLED

Na pocetku novog milenijuma jedna stvar je jasna: intimno nasilje, koje ukljucuje zloupotre-bu i zapuötanje dece, nasilje nad ûenama, silovanje i pokuöaj silovanja i zloupotrebu starijih lju-di, smatra se velikim druötvenim problemom kako u Sjedinjenim Americkim Drûavama tako i u ve-likom delu sveta. Mi danas shvatamo i prihvatamo sumornu realnost da su nasilje nad bliskim os-obama i njihova zloupotreba viöe od retke licne nesrece. Opseg i domaöaj intimne viktimizacijesu znatni. äteta koju nanose nasilje i zloupotreba, kako fizicka tako i emocionalna, znatna je. Uposlednjih deset godina druötvena politika se iz korena promenila: selektivno neobracanje paûnjena problem i ravnoduönost zamenila je usredsredena druötvena akcija. Medutim, kontroverze joöpostoje. Oni koji podrûavaju muökarce ne slaûu se sa feministkinjama oko toga da li postoji in-timno nasilje ûene nad muökarcem i da li ono opravdava ma kakvu paûnju socijalne politike.1

Zloupotreba starijih ljudi, mada je priznata za druötveni problem, joö uvek upucuje na sebe ne-dovoljnu paûnju od strane istraûivaca, lekara i osoba koje kreiraju politiku.2 Neki oblici intimnognasilja, kao öto su: nasilje nad bratom ili sestrom, nasilje nad roditeljima i nasilje medu partne-rima u homoseksualnim i lezbijskim parovima, joö uvek ostaju u senkama socijalne politike, pra-kse i istraûivanja.3

DRUäTVENI PREOBRAéAJ INTIMNOG NASILJA OD PRIVATNOG PROBLEMA U DRUäTVENIPROBLEM

Ako postoji jedan izvanredan i veliki uspeh u oblasti intimnog nasilja, to je proces preo-braûavanja intimnog nasilja od mracne, tajne nesrece za koju se pretpostavlja da je retka i lic-na, u osnovani druötveni problem koji ima svoje mesto u programu rada nacionalne i interna-cionalne politike i nalazi paûnju medija i javnosti. Ne tako davno, pre samo cetrdeset godina, jed-va da je postojala strucna i naucna literatura o zloupotrebi i zapuötanju dece. Drûave nisu donelezakone koji nalaûu prijavljivanje zloupotrebe i zapuötanja dece cak i kada se posumnja da onepostoje, a nacionalni tabelarni prikaz dobrovoljnih izveötaja procenio je da je godiönji broj sluca-jeva zlostavljanja i zapuötanja 6.000.4 Biro za decu u tadaönjem Ministarstvu za zdravlje, obra-zovanje i socijalnu zaötitu bio je jedini na saveznom nivou koji je obracao ikakvu paûnju i ulagao

GELES: JAVNA POLITIKA O INTIMNOM NASILJU I ZLOUPOTREBI DECE –––––––––––––––––––––––––––––––– 73

Copyright © 2000 The Curators of the University of Missouri University of Missouri at Kansas City Law Review, Fall, 2000, 69 UMKC L. Rev. 25Richard J. GellesPublic Policy for Intimate Violence and Child Maltreatment: A Few Successes, Many False Promises

74 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 3kakav takav napor da se reöi problem zlostavljanja dece. Nasilje nad ûenama, ili kako ga cestozovu Ñnasilje u porodiciî, nije predstavljalo ni najsicuöniju tacku na profesionalnom, javnom iliradarskom ekranu socijalne politike. 1970. godine objavljena su samo dva strucna clanka o Ñpre-bijanju suprugeî.5 Policija glavnog grada SAD-a primenjivala je neformalno Ñpravilo hirurökog öa-vaî kada je odgovarala na pozive u vezi s nasiljem u porodici.6 Policija bi uhapsila nasilnika akobi ûene ûrtve zadobile povredu koja je zahtevala nekoliko hirurökih öavova da se zaöije rana.7 Po-licija, tuûioci i sudije nisu bili samo ravnoduöni na nasilje u porodici, neki od njih su bili otvorenoneprijateljski raspoloûeni prema ûeni ûrtvi. Licno sam cuo jednog sudiju koji je sasluöao svedo-cenje ûrtve koju je pretukao muû, a zatim se nagnuo preko sudijske klupe, da kaûe njenom muûu:ÑDa je moja ûena i ja bih joj isto uradio.î8

Drûavnu politiku u vezi sa nasiljem u porodici sacinjavali su standardni krivicni propisi – ni-je uzeto u obzir niti priznato da nasilje u porodici cini/predstavlja poseban tip kriminalnog pona-öanja koji zahteva specijalizovanu reakciju policije i sudova. Nije postojala savezna politika.Napori da se izglasaju zakoni o nasilju u porodici u Kongresu doûivljavali su neuspeh za neuspe-hom. U poslednjoj godini Karterove administracije (1979) konacno je ustanovljena Kancelarija zanasilje u porodici.9 Zatvorena je u prvoj godini Reganove administracije (1981).10 Kada je Kongreskonacno izglasao zakone o nasilju u porodici, Reganova administracija je odbila da dodeli sredst-va u te svrhe.11

ZLOUPOTREBA I ZAPUäTANJE DECE

Tri faktora se isticu medu mnogima koji doprinose druötvenom preobraûaju zlostavljanja izapuötanja dece od licne nesrece u druötveni problem. Prvi je bio podsticajni clanak K. HenrijaKempa (C. Henry Kempe) i njegovog kolege ÑSindrom prebijenog detetaî, objavljen u GlasnikuAmerickog zdravstvenog udruûenja 1962.12 Ovaj clanak, pracen snaûnim uvodom, dao je spornompitanju zloupotrebe dece vaûnu podröku medicinske zajednice. Drugo, Decji biro Sjedinjenih Ame-rickih Drûava obezbedio je savezno prisustvo kad je Biro razvio, uz Kempovu pomoc, zakon kojidaje model za prijavljivanje zlostavljanja dece.13 Konacno, senator Volter Mondejl (Walter Mo-ndale) i njegovo osoblje su pomogli da se izglasa (vladin) Zakon o prevenciji i tretmanu zloupo-trebe dece i (CAPTA – the Child Abuse Prevention and Treatment Act) iz 1974.14 Izmedu ostalog,taj zakon je kreirao Nacionalni centar za zloupotrebu i zapuötanje dece.15

NASILJE U PORODICI

Sporno pitanje nasilja u porodici preölo je drugaciji put od licne nesrece do druötvenog prob-lema. Zabrinutost zbog nasilja nad ûenama rasla je i opadala viöe od dve stotine godina.16 Vecimdelom ta briga je bila deo opötijeg ûenskog pokreta.17 I tako, kako je moderni ûenski pokret do-bijao na zamahu u kasnim öezdesetim i ranim sedamdesetim godinama, tako se isto pocela viöeobracati paûnja na prebijanje ûena i nasilje nad njima. äiroke mase ûenskog pokreta sluûile su kaokomunikacijski medijum za utvrdivanje licne nesrece, a zatim za njeno preobraûavanje udruötveni problem. Zastupnici ûena su podnosili zajednicke tuûbe u korist prebijanih ûena.18

Tuûbe su podnoöene protiv policije i tuûilaca u velikim gradovima.19 Konacno, vecina tuûbi jeizgladena sudskim dekretima o saglasnosti koje su policiji i tuûiocima nalagale da postupaju sanasiljem u porodici kao sa zlocinom.20 Kampanja öirokih masa stvorila je i dala kadar za prvaskloniöta i utociöta za tucene ûene u Sjedinjenim Americkim Drûavama. Skloniöta i utociöta posta-

la su ûariöte za kampanju politike socijalne zaötite i uzrokovala su stvaranje koalicija za ûeneûtrve fizickog nasilja öirom drûave.21 Ucesnici kampanje i udruûenja nisu uspeli da navedusaveznu socijalnu politiku na reakciju koja bi bila pracena sredstvima, ali do sredine osamdesetih,poceli su da postiûu uspeh na nivou drûave.22 Drûave su pocele da izglasavaju zakone o nasilju uporodici koje su ûenama obezbedivale brz pristup nalozima za zaötitu, a policiji dozvoljavali daizvröava hapöenja u slucajevima krivicnog dela nasilja u porodici bez zvanicnog podnoöenja pri-jave od strane ûrtve.23 Konacno, mnoge drûave su izglasale zakone o obaveznom hapöenju, kaoodgovor na kampanju podröke ûrtvama, objavljivanje rezultata policijskog eksperimenta drûaveMineapolis,24 i na objavljivanje izveötaja operativnog ötaba javnog tuûioca o nasilju u porodici(1984).25 Bice potrebno da prode joö deset godina da bi savezna vlada osnovala Kancelariju zanasilje nad ûenama (ovog puta pri Ministarstvu pravde) i obezbedila drûave jednokratnim potpo-rama namenjenim sluûbama za ûrtve nasilja nad ûenama.26

RASCEPKAVANJE INTIMNOG NASILJA

Ishod druötvenog preobraûaja intimnog nasilja od licne nevolje u druötveni problem nije biojedinstven problem oznacen kao Ñnasilje u porodiciî ili Ñintimno nasiljeî. Suprotno tome, nasiljemedu clanovima porodice je rascepkano u odvojene probleme i manje probleme, svaki od njih sasvojom izbornom jedinicom, grupom za podröku, profesionalnim casopisima, teoretskim i meto-doloökim modelom i strategijom intervencije. Tako imamo odvojenu podröku, odvojene profe-sionalne, klinicke i napore socijalne politike za probleme, definisane kao Ñzlostavljanje deceî,Ñnasilje u porodiciî i u manjoj meri Ñzloupotrebu starijih ljudiî.27 Postoje cak i odvojene poseb-ne grupe unutar svake öiroko shvacene vrste nasilja u porodici. Na primer, proucavanje i tretmanseksualne zloupotrebe funkcioniöu odvojeno od brige za fizicku zloupotrebu, emocionalnuzloupotrebu ili zapuötanje dece.28

Postoje raznovrsne posledice rascepkavanja intimnog nasilja. Prvo, rascepkavanje je stvoriloodvojene i ponekad oprecne napore socijalne politike, napore za intervenciju i prevenciju. Akosuprug zloupotrebljava svoju suprugu i decu, ne bi bila hiperbola ako bismo rekli da bi on dobiopolicajca zato öto je zloupotrebljavao svoju ûenu, a socijalnog radnika zato öto je zloupotreblja-vao svoje dete. Sistem socijalne zaötite dece u Sjedinjenim Americkim Drûavama veoma je po-svecen tome da pomaûe porodicama, i da cini da deca ostaju kod svojih bioloökih roditelja ili daim se vracaju.29 Sistem socijalne zaötite dece je institucija odredena da prima obavezne izveöta-je o zlostavljanju dece. Oni koji se zalaûu za priznavanje postojanja nasilja u porodici oduprli suse naporima da izveötaji o nasilju nad ûenama budu obavezni jer smatraju da obavezno izveöta-vanje oslabljuje ûrtve.30 Bolja reakcija na nasilje nad ûenama bila bi da se taj cin tretira kaozlocin i da se reaguje hapöenjem i zatvaranjem, ako za to postoji opravdan razlog.31 Ne cine senikakvi napori da se porodica ponovo sjedini kada se pojavi nasilje u porodici.32 Vecina onih kojise zalaûu za priznavanje postojanja nasilja u porodici odlucno odbijaju porodicno savetovanje kaointervenciju.33

Drugi problem, koji proizlazi iz prvog, jeste taj öto rascepkavanje intimnog nasilja ogranica-va sposobnosti politike i intervencija da utvrde i reaguju na pojedinacne slucajeve zajednickogjavljanja nasilja nad ûenama i zlostavljanja dece. Ako se zna da su procene da se zloupotrebadece i nasilje u porodici preklapaju u cetrdeset do öezdeset posto porodica u kojima se javlja in-timno nasilje,34 ovo je znacajno ogranicenje.

Rascepkavanje ogranicava uskladivanje napora socijalne politike. Na saveznom nivou zako-


76 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 3nodavstvo o nasilju u porodici postalo je oblast pravosudnih organa dok zlostavljanje dece nad-gledaju i finansiraju ili zdravstvo i obrazovanje ili budûet i finansije.

Isti nedostatak uskladenosti javlja se u sudskom sistemu u kome krivicni sudovi odrûavajurasprave u slucajevima nasilja nad ûenama, dok porodicni, ili sud za maloletnike, ima nadleûnostnad zlostavljanjem dece i odlukom gde ce dete ûiveti.

KAMPANJA PODRäKE NASUPROT TEORIJI I ZNANJU

Da nije bilo delotvornog zauzimanja ûenskih grupa i onih koji se zauzimaju za prava dece,mi ne bismo reagovali na zlostavljanje dece i nasilje u porodici kao na druötvene probleme, ne bina saveznom nivou bilo inicijativa za svaki od ovih problema i napori za prevenciju i tretman joöbi vecinom bili finansirani iz donacija i prodajom kolaca u dobrotvorne svrhe. Pa ipak, kampanjapodröke je mac sa dve oötrice.

Barbara Nelson (Barbara Nelson) objaönjava da ljudi koji otkriju druötveni problem u velikojmeri uticu na to kako ce oni koji ga slede gledati i reagovati na njega.35

Lekari su otkrili zlostavljanje dece uz pomoc profesionalnih socijalnih radnika.36 Etiologija(nauka o uzroku bolesti) zloupotrebe zamiöljena je kao psihopatologija koja se javlja medu po-jedincima a tretman koji je izabran bio je da se dete ukloni izvan opasnosti i podvrgne psihote-rapiji.37 Kasnije, zato öto je tako mnogo dece tako dugo bilo u sistemu hraniteljske nege, izabranitretman postao je ocuvanje porodica.38 Oni koji su se zalagali za prava dece uloûili su sebe uobezbedivanje sredstava za programe koji mogu da ocuvaju porodice ili da omoguce da se decaponovo sjedine sa svojim bioloökim roditeljima.

Feministicke aktivistkinje otkrile su nasilje u porodici. Da bi izbegle mogucnost da ce ûrtvabiti okrivljena za svoju viktimizaciju, kao i mogucnost da ce pravna sluûba i sluûba za socijalnuzaötitu uloûiti napor da se ûene zadrûe u nasilnim odnosima, pokret ûena ûtrvi fizickog nasiljasmatrao je nasilje u porodici za ispoljavanje patrijarhata i rodne nepravednosti.39 Prebijane ûe-ne, kao i prebijanu decu, trebalo je zaötititi – u ovom slucaju pomocu skloniöta ili utociöta. Uto-ciöta su postala centar pokreta podröke ûenama koji se posvetio osposobljavanju ûena i suprotsta-vljanju institucionalizovanom seksizmu koji je podrûavao i uzrokovao nasilje nad ûenama. Obja-önjenje uzroka za nasilje u porodici nije bila individualna psihopatologija ili jasno prepoznatljivadruötvena nejednakost. Nasilje u porodici bilo je zamiöljeno kao Ñprinudna kontrolaî, a uzrok jebio kulturno ugnjetavanje ûena.40

Mada je kampanja podröke bila vaûna u procesu preobraûavanja ovih licnih nesreca udruötvene probleme, ona je ometala razvoj delotvorne socijalne politike i strategija za interven-ciju i prevenciju.

Nedavni pregled programa za prevenciju i tretman nasilja u porodici, koji je sprovelaNacionalna akademija nauka, naöao je vrlo malo dokaza o delotvornosti ovih programa.41 Mnogiprogrami su bili previöe novi i puni novina da bi moglo za njih da se kaûe da su paûljivo procenje-ni; ali mnogi drugi programi su bili dobro promiöljeni i dobro finansirani.42 Kada su ovi drugi pro-grami paûljivo procenjeni, nije bilo nikakvih dokaza da su oni ostvarili svoje postavljene ciljevepomoci, prevencije i smanjenja nanoöenja povreda ûenama.43

Ima mnogo razloga öto mi joö uvek nemamo prakticne dokaze o delotvornosti intervencija,programa ili same socijalne politike. Jedan razlog za nedostatak dokaza o delotvornim naporimaza prevenciju i tretman moûe biti vezan za kampanju podröke. Ukratko, oni koji se zauzimaju za

ovaj druötveni problem, iako su uspeöni u njegovom utvrdivanju, moûda su sagradili netacan mo-del njegove prevencije i tretmana.

ZAäTO SOCIJALNA POLITIKA I PRAKSA JOä NISU DELOTVORNE

Koriöcenje modela podröke za socijalnu politiku i praksu samo je jedno od verovatnih obja-önjenja za to zaöto napori za prevenciju i tretman nisu delotvorni. Postoje i druga takva objaön-jenja.

Prvo, moguce je da socijalna politika i sluûbe, same po sebi i u odnosu na problem, prostonisu delotvorne. Kao öto je gore navedeno, teorija iza programa moûe da bude manjkava, pa zbogtoga sami programi moûda ne usmeravaju paûnju na kljucne uzrocne mehanizme koji uzrokujuzloupotrebu dece. Drugo, programi mogu da budu delotvorni, ali ih moûda agencije i radnici ko-ji ih koriste ne sprovode pravilno. Kada su objavljeni podaci o proceni programa porodica drûaveIlinois,44 prvobitna reakcija je bila da postoji znatno variranje u tome kako je sprovodeno inten-zivno ocuvanje porodice na razlicitim mestima u Ilinoisu, a sveukupno sprovodenje nije bilo ver-no modelu ÑGraditelja sopstvenog domaî za intenzivno ocuvanje porodice.45 Tako su za ne-dostatak podröke delotvornosti okrivljeni nepravilno sprovedeni programi. Trece, teorija iza pro-grama moûe da bude tacna i sam program prikladan, ali Ñdozaî moûe da bude premala. Na primer,obavezno hapöenje moûda nije delotvorna politika, jer samo hapöenje (bez drugih akcija) nije do-voljna strategija kontrole ili moûe da bude nedelotvorno kad se primeni na najnasilnije prestup-nike. Moguce je da je neohodna dodatna pomoc ili duûe trajanje intervencije.

S obzirom na teoriju, postoje i druga naizgled verovatna objaönjenja za prividnu nede-lotvornost socijalne politike i sluûbi za pomoc ûrtvama intimnog nasilja. Preovladujuci model zanasilje u porodici i za zlostavljanje dece je da su ûestoko nasilje i zloupotreba jedan kraj kon-tinuuma nasilnog i nasrtljivog ponaöanja.46 Medutim, moguce je da je ovaj model ponaöanja ko-ji se sluûi zloupotrebama netacan. Moguce je da postoje posebne vrste zloupotreba i zlostav-ljaca.47 Zloupotreba ne mora da proistekne iz viöka faktora rizika i manjka sredstava, vec je premoguce da moûda postoje odvojene psiholoöke i druötvene karakteristike onih pojedinaca kojinanose ozbiljne i/ili smrtonosne povrede nasuprot pojedincima koji pocine manje ötetne cinovezlostavljanja. Ako postoje razlicite vrste prestupnika i drugaciji uzroci koji leûe u osnovi razlici-tih vrsta zloupotrebe, opravdano je pretpostaviti da intervencija ili politika Ñista velicina odgo-vara svimaî ne bi bila delotvorna za sve grupe.

Joö jedan problem u vezi sa socijalnom politikom i programima za prevenciju i tretman nasi-lja i zloupotrebe je nesavröen nacin na koji se konceptualizuje i meri promena ponaöanja. Smatrase da je promena ponaöanja proces koji se sastoji iz jednog koraka – osoba prosto zameni jedanoblik ponaöanja drugim.48 Na primer, ako je neko alkoholicar ili narkoman promena obuhvataprestanak uzimanja alkohola ili droga.49 Ako osoba prestane da ih uzima, ali onda ponovo pocne,promena nije uspeöna.50 Druga pretpostavka je da svi, i zlostavljaci dece i ûrtve nasilja u poro-dici ûele da se promene (a prekröioci koji su izvröili nasilje u porodici ne ûele da se promene) –ili da bi izbegli zakonske i druötvene kazne, ili zato öto poseduju unutraönju motivaciju da budubriûni roditelji, ili, u slucaju nasilja u porodici, da bi se oslobodili zloupotrebe. Rezultat toga jeda oni koji osmiöljavaju i sprovode intervencije pretpostavljaju da su svi, ili barem vecina poje-dinaca, osim prekröilaca koji su izvröili nasilje u porodici, spremni da promene svoje zlostavljackoponaöanje. Medutim, proucavanje promene ponaöanja jasno pokazuje da promena nije proces ko-


78 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 3ji se sastoji iz jednog koraka.51 Tacnije je da je menjanje ponaöanja dinamican proces i da oso-ba prolazi kroz nekoliko faza u pokuöaju da izmeni ponaöanje.52 Proucavanje takode pretpostav-lja da postoje kognitivni (saznajni) aspekti promene ponaöanja koji se mogu izmeriti.53

Jedan od razloga za tako skromne postotke uspeha socijalne politike i programa za preven-ciju i tretman nasilja u porodici jeste taj öto su intervencije vecinom programi Ñakcijeî cestoobezbedeni za pojedince i porodice u onome öto Prohaska (Prochaska) i njegove kolege zovu fa-zom prethodnog razmiöljanja ili razmatranja kod promene.54 To je ono na öta drugi mogu da ukaûukao na nesigurnost u potrebi za promenom ili na njeno poricanje.55

ZAKLJUCAK

Vaûno je prepoznati i mnoga postignuca u oblasti javne politike za intimno nasilje i put kojitreba da predemo pre nego öto politika smanji ötetu koja proizlazi iz nasilja medu bliskim osoba-ma. U mnogo smo boljem poloûaju jer smo preobrazili nasilje i zloupotrebu iz nesrece pojedincaskrivene iza zatvorenih vrata u druötveni problem. Treba da budemo zadovoljni öto intimno nasi-lje ima svoje mesto na programu rada javne politike i öto je uspeöno pokuöalo da dobije savezna,drûavna, lokalna i licna sredstva za programe i usluge. Trebalo bi ipak da budemo oprezni u naöimpretpostavkama da su problemi uspeöno uneti u program rada politike i obezbedena sredstva is-to öto i delotvorna javna politika. Otreûnjuje cinjenica da je Nacionalna akademija nauka naölatako malo dokumentacije o delotvornim programima i sluûbama; izrazito je zabrinjavajuce to ötoje ova poruka tako mnogo ignorisana. Nema dokaza o velikoj promeni u javnoj politici i progra-mima kao posledica izveötaja Nacionalne akademije nauka. Programi se i dalje sprovode, politi-ka se ponovo potvrduje, a javna sredstva se i dalje dodeljuju za programe i socijalnu politiku sko-ro bez ikakvih dokaza o njihovoj delotvornosti. Mi moûda prenosimo javnosti i onima koji kreira-ju socijalnu politiku poruku da radimo neöto dobro u interesu ûrtava intimnog nasilja. Ali, öto jevaûnije, ako ne uspemo da udovoljimo potrebama ûrtava prekröilaca i porodica, mogli bismo pre-neti poruku koju nismo predvideli – da neöto sa njima nije u redu, poöto im postojeca socijalnapolitika i programi ne pomaûu.

Treba i mora da se nastavi sa ulaganjem napora u ovoj oblasti, ali ûrtvama i njihovimporodicama ne bi smela da se uliva laûna nada niti da se dozvoli da kampanja za podröku ûenamai ideologija zamene spoznaje, zasnovane na dokazima, o tome öta bi moglo da pomogne da sesmanji öteta koju izaziva intimno nasilje.

FUSNOTE

1 Vidi uopöteno Demi Kurc (Demie Kurz), Fizicki napad muûeva: Veliki druötveni problem, u Tekucim kontrovezama natemu nasilja u porodici 88 (Ricard Dû. Geles-Richard J. Gelles&Donilin R. Losek-Donileen R. Loseke, izdanja, 1993);Ricard Dû. Geles, Nestale osobe zbog nasilja u porodici: prebijeni muökarci, 6. ûenski sajt na internetu. 18-22 (1999);Mari A. Straus (Murray A. Straus) Fizicki napadi ûena: Veliki druötveni problem, u Tekucim kontroverzama na temunasilja u porodici 67 (Ricard Dû. Geles&Donilin R. Losek, izdanja, 1993).

2 Vidi kod Ricarda Dû. Gelesa, Intimno nasilje u porodicama 113-19 (1997).3 Isti autor 96-121.4 Dejvid G. Dûil (David G. Gill), Nasilje nad decom: Fizicka zloupotreba dece u Sjedinjenim Americkim Drûavama 93

(1970).5 Vidi kod Ricarda Gelesa, Nestale osobe zbog nasilja u porodici: prebijani muökarci, 6. ûenski sajt na internetu. 18

(1999).6 Marta H. Fild & Henri F. Fild (Martha H. Field & Henry F. Field), Bracno nasilje i krivicni proces: ni pravda ni mir, 47

Pregled socijalnih institucija, 221, 229 (1973).7 Isto.8 Geles, gore nav. 3, na 71. str.9 Isto, na 33. str.

10 Isto.11 Isto.12 K. Henry Kemp (C. Henry Kempe), i dr., Sindrom prebijanog deteta, 181 GAMU (Glasnik americkog medicinskog

udruûenja) 17 (1962).13 Geles, gore nav. 3, na 31. str.14 Ricard Born & Eli H. Njuberger (Richard Bourne & Eli H. Newberger), Kriticke perspektive na temu zloupotrebe dete-

ta 157 (1979) (citira se E. Hofman (E. Hoffman), Socijalna politika i upravljanje drûavom: Zakon o prevenciji i tret-manu zloupotrebe dece).

15 Isto.16 Vidi kod Elizabet H. Plek (Elizabeth H. Pleck), Tiranija u porodici: stvaranje americke socijalne politike protiv nasil-

ja u porodici od kolonijalnih vremena do danaönjih dana (1987).17 Vidi kod Gelesa, gore nav. 3, na 33. str.18 Isto na 146. str.19 Isto.20 Isto.21 Isto na 146-47. str.22 Geles gore nav. 3, na 147. str.23 Isto na 147. str.24 Lorens V. äerman & Ricard A. Berk (Lawrence W. Sherman & Richard A. Berk), Posebni efekti odvracanja od nasilja ko-

je hapöenje ima na nasilnika kod pokuöaja nanoöenja telesne povrede u porodici, 49 Americki socioloöki pregled261272 (1984).

25 Americko ministarstvo pravde, Operativni ötab javnog tuûioca za nasilje u porodici: Zavröni izveötaj (1984).26 Vidi u Zakonu o nasilju nad ûenama iz 1994, Dozv. za obj. br. 103-322, 108 Statut 1910 (kodifikovan i dopunjen na 42

Zakonik Sj. amer. drûava & 3796gg (2000)).27 Vidi uopöteno kod Geles, gore nav. 3, na 96-121. str.28 Vidi isto.29 Vidi kod Ricarda Dû. Gelesa, Knjiga Davidova 94 (1996).30 Vidi kod Dejvida Forda (David Ford), Sprecavanje i izazivanje prebijanja supruge putem krivicnopravnih sankcija:

pogled na rizike, kod zloupotrebljenih i prebijanih: druötvene i zakonske reakcije na nasilje u porodici 191, 191-200(Din D. Knudsen & Dûoan L. Miler-Dean D. Knudsen & JoAnn L. Miller, izdanja, 1991).

31 Vidi kod Gelesa, gore nav. 3, na 156-57. str.32 Vidi kod Forda, gore nav. 31, na 200. str.33 Vidi isto.34 Ricard Dû. Geles & Mari A. Straus, Intimno nasilje (1988).35 Barbara Dû. Nelson (Barbara Dû. Nelson, Stvaranje problema od zloupotrebe dece: okruûenje politickog programa ra-

da za druötvene probleme 34 (1984).36 Vidi isto.37 Vidi isto. 38 Vidi isto.39 Vidi isto.40 Barbara Dû. Nelson Barbara Dû. Nelson (Barbara Dû. Nelson, Stvaranje problema od zloupotrebe dece: okruûenje poli-

tickog programa rada za druötvene probleme 34 (1984).41 Nacionalno istraûivacko vece, Nasilje u porodicama: Procenjivanje programa prevencije i tretmana (1998).42 Vidi isto.43 Vidi isto.44 Dûon R. äuerman, Tina L. Repnicki & Dûulija H. Litel (John R. Schuerman, Tina L. Rzepnicki & Julia H. Littell),

Stavljanje porodica na prvo mesto: Eksperiment u ocuvanju porodice (1994).45 Geles, gore nav. 30, na 122-23. str. (citirana je Dûoun Bartel-Joan Barthel, Zbog dece: obecanje ocuvanja porodice


80 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 3(1991)).

46 Vidi isto.47 Vidi kod Ricarda Dû. Gelesa, Fizicko nasilje, zloupotreba dece i ubistvo deteta: kontinuum nasilja ili razlicita pon-

aöanja?, 2 Ljudska priroda 59, 59-72 (1991); Geles, gore nav. 30.48 Vidi kod Gelesa, gore nav. 30, na 86. str.49 Isto.50 Isto51 Vidi kod Dûejmsa O. Prohaske & Karla K. DiKlementea (James O. Prochaska & Carlo C. DiClemente), Transteoretska ter-

apija: Ka integrativnijem modelu promene, 19 Psihoterapija: Teorija, istraûivanje i praksa 276, 278-82 (1982).52 Isto.53 Vidi uopöteno kod Dûejmsa O. Prohaske & Karla Diklementea, Faze i procesi samopromene u puöenju: ka jednom inte-

grativnom modelu promene, 5 J. Konsultovanje i klinicka psih. 390, 391-94 (1983); Dûejms O. Prohaska & KarloDiklemente, Transteoretski pristup: prevazilaûenje tradicionalnih granica promene (1984); Dûejms O. Prohaska, i dr,Promena na bolje (1994).

54 Prohaska & Diklemente, gore nav. 54, na 278. str.55 Vidi isto.

S engleskog prevela Ivana Ristic

POGLAVLJE II

Muöki partneri su odgovorni za veliki broj zlostavljanja dece (do ubistva), a kada nasilje potice odstarne ûena, mnogo se ceöce javlja kod onih koje su zlostavljane, nego kod onih koje nisu. Ako senasilje u porodici i zlostavljanje dece jave u istom kontekstu, ostaje otvoreno koliku pretnju zadete predstavlja nasilje nad majkom i da li je ona u mogucnosti da ublaûi opasnosti. Poöto senasilje u braku i nasilje nad decom vrlo cesto preklapaju, pitanje je zaöto se nasilje nad supru-gom tako retko i neuspeöno istice kao okolnost za nasilje nad decom i kao odgovornost nasilnika?

Ne postoji precizan koncept koji bi pomogao da se razume uzrocno posledicni odnos ovih pojava.Tradicionalno, sudovi i druge institiucije ocekuju od ûene (ali retko i od muökaraca) da interesedeteta pretpostave svojim, öto nasilnici u velikoj meri koriste. ÑKontrola prinudomî od starnenasilnika ukljucuje poniûavanje, izolaciju, kontrolu svega öto ûena radi, fizicko i seksualno nasil-je. Nasilnik ne ostavlja ûrtvu mirnu, cak i kada ga napusti, a prijavljivanje nasilja ne poboljöavanjenu situaciju. U toj situaciji ûena pokuöava da sacuva racionalnost odlucivanja, ali njene opci-je postaju drasticno izmenjene. Promene koje nastaju u opaûanju sitaucija, razmiöljanju i pon-aöanju ûene i njena smanjena mogucnost da izade iz nasilja, objaönjavaju se konceptima Ñsin-drom ûene ûrtve nasiljaî, posttraumatski poremecaj, Ñnaucena bespomocnostî, koji su dokaziteöke traume, ali ne odraûavaju na najbolji nacin njenu poziciju i mogu da uzrokuju reöenja ko-ja za ûenu nisu optimalna, pogotovo kada se radi o mogucnosti brige o deci.

Ovi tekstovi pozivaju profesionalce/ke da pokuöaju da Ñstanu u poziciju ûrtveî, da prepoznaju irazumeju ponavljanje ciklusa eksplozivnog nasilja, izvinjavanja koje potom sledi, uzdrûavanjaûene od traûenja pomoci, depresije, izolacije, efekte kontinuiranog nasilja, socijalne osude, aku-mulirane traume... koji menjaju odnos ûene prema realnosti i smanjuju mogucnosti njenog izbo-ra. Stoga, taktike prinude koje koristi svaki nasilnik, ogranicavajuci ûeninu slobodu i mogucnostizbora, kljucni su elementi nasilja nad njom, a ugroûenost dece, koja iz toga sledi, nasilnikova jeodgovornost.

I kao öto Stark kaûe: ÑKaûnjavanje nekoga ko je tokom izvröenja akta nasilja takode bio ûrtva na-ruöava naö osecaj za pravdu, pogotovo ako je kaûnjavanje proisteklo iz zlocina od starne osobekoja je takode ûrtvaî...îStoga je naö propust u pruûanju zaötite, a ne njen (ûenin), realna osno-va za intervenciju.î

POGLAVLJE II ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 81

82 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 3

Evan Stark

USKRACIVANJE ZAäTITE: ANALIZA ÑDILEME ZLOSTAVLJANE MAJKEî

Evan Stark je osnivac jednog od prvih skloniöta za ûene ûrtve nasilja. Vanredni profesor ad-ministriranja u javnim sluûbama na Rutgers Univerzitetu, Njujork gde vodi magistarski program uoblasti zdravstva. Cesto svedoci na sudu u korist ûena ûrtvi nasilja i njihove dece u krivicnim igradanskim parnicama. Ovaj clanak je uglavnom zasnovan na slucaju Drûava Konetikat protivLavone Lazara (Lavonne Lazarra). Ovaj slucaj, br CR92-0082959S, voden je na vrhovnom suduDanburi (Danbury). Profesor Stark je od strane javnog branioca drûave Konektikat (Connecticut)bio pozvan kao veötak. Njegov angaûman u okviru slucaja obuhvatao je ispitivanje gospodeLazara, pripremu svojih zakljucaka za odbranu i svedocenje tokom samog sudenja. Clanak koji jepred vama sadrûi izvode iz tog ispitivanja i istoriju njenog odnosa sa Miguelom Sabastianom.Pocetne beleöke koje je Stark napravio tokom intervjua revidirane su od strane L. Lazara, dop-unjene prema njenom secanju i autorizovane za objavljivanje. Iz razloga ocuvanja privatnostiLazarove original Starkovih beleöka i originalni biografski tekst nisu objavljeni u Pravnoj RevijiWestern State Univerziteta. Cinjenice o slucaju Lazara, kako je objasnio profesor Stark u ovomclanku, nisu bile apsolutno neophodne sudu za donoöenje svoje oslobadajuce odluke.

Izvod: 11. septembra 1992. godine, zbog povreda na öakama sedmogodiönjeg Danijela Laza-ra, direktor ökole Sandi Huk kontaktirao je policiju Njutauna i Odeljenje za brigu o deci i porod-ici Konektikata (DCF), zbog moguceg slucaja zlostavljanja dece. Sve agencije za zaötitu od nasi-lja u porodici po pravilu imaju program podröke deci. Stoga je u slucajevima u kojima se javlja-ju i nasilje u porodici i zlostavljanje dece, primarno pitanje da li su majke u mogucnosti da za-ötite decu od opasnosti. Lavone je bila u strahu da bi Miguel mogao da je ubije, ali kada je uda-rila Danijela i Ñdozvolilaî da Marija dobije batine, njen ûivot nije bio direktno ugroûen. Strah dace biti optuûena za uskracivanje zaötite, ili da ce joj biti oduzeta roditeljska prava, kod nekihmajki ûrtavi nasilja mogu da stvore otpor od kontaktiranja nadleûnih, posebno kada, kako je i bioslucaj sa Miguelom, fizicko nasilje spada u öemu kontrole nad porodicnom zajednicom.

TEKST11. septembra 1992. godine zbog povreda na öakama sedmogodiönjeg Danijela Lazara, dire-

ktor ökole Sandi Huk je kontaktirao policiju Njutauna i Odeljenje za brigu o deci i porodicamaKonektikata (DCF), zbog moguceg slucaja zlostavljanja dece. Daljim ispitivanjem otkrivene su

Izvor:Copyright © 2000 by the Western State University Law Review Association,

Inc. Western State Universiy Law Review 1999/2000

Evan StarkA Failure to Protect: Unravelling ìThe Battered Motherís Dilemmaî

brojne masnice na ledima, zadnjici, nogama i rukama decaka. Danijel je rekao policiji da je neda-vno bio iöiban kaiöem i da ga je mama oöamarila kada su ga Lavona Lazara i Miguel Sebastian, njendecko sa kojim je ûivela, naöli da se igra sa vazduönom puökom.

Kada je videla da se njen sin nije vratio iz ökole u uobicajeno vreme, Lavona Lazara je te-lefonirala u ökolu gde su joj rekli da Danijel nije stigao na autobus. Ubrzo nakon toga, u kucu sudoöli policija i radnik DCF-a. Ostalih cetvoro dece, ukljucujuci i novorodence, uzeto je pod stara-teljstvo, a Lavone i njen decko odvedeni su u policijsku stanicu na ispitivanje.

Ranije tog dana, istraûitelj DCF-a pronaöao je dete u veöernici u podrumu. Slikovit prikaz ko-ji je istraûitelj dao u svom izveötaju imao je elemente viktorijanske drame.

ÑJednogodiönja beba Kendi leûala je na madracu sa cuclom u ustima. Bila je okruûena bro-jnim cebadima. Bila je prilicno prljava i smrdela je. Pelene su bile potpuno mokre. Cinijica saostacima hrane leûala je na duöeku pored nje. Malo je plakala. Kada je majci receno da ne smetako da ostavlja dete, ona je odgovorila: ëU redu, poötujem vaöe miöljenje, ako tako mislite,iznecu je odatle...í Kako se majka nije pomerila, odgurnuo sam je u stranu i izneo bebu napolje1.

Po svoj prilici, jedini pristup tavanu bio je od spolja. Istraûitelj je pratio Lavonu oko kuce ina prvi sprat. Tu je opet zatekla scenu koju je opisala dikensovskom dramaticnoöcu: ÑU jednojzatvorenoj sobi trogodiönja Maria igrala se u ormanu. Izgledala je prilicno cista i dobro obucena.Soba je bila mracna, smrdela je, na neurednim krevetima leûala je zguûvana i prljava posteljina.Majka je dala do znanja da nije u mogucnosti da zadovolji potrebe Kendi.î2

U bolnici Watterburry, pregledom su ustanovljene brojne masnice na trogodiönjoj i cetvoro-godiönjoj devojcici, skoro sigurno prouzrokovane zlostavljanjem. Najuocljivije su bile masnice naledima i po nogama trogodiönje Marie.

Tokom ispitivanja, Lavona je priznala da je udarila Danijela kaiöem u incidentu sa vazduönompuökom. Insistirala je na tome da ona jedina Ñsprovodi disciplinuî nad svojom decom, tvrdeci daprema njima postupa onako kako je prema njoj bilo postupano kada je bila dete. Miguel je takodepriznao da je udarao decu i koristio kaiö kada je tukao Mariu. Par je optuûen po cetiri stavke: daje prouzrokovao rizik od nanoöenja povreda maloletnima3, za prekröaje u vezi sa povredama us-tanovljenim na Danijelu, Stefani(Stephanie) i Marie Lazara i nebrigu nad Kendi (Kandi) Lazara.

Do trenutka kada me je javni branilac vec kontaktirao da utvrdim da li je nasilje nad maj-kom imalo uticaja na njene krivicne postupke, ona je poloûila kauciju i preselila se u skloniöte zaûene ûrtve nasilja. Njenih petoro dece je smeöteno u dom za nezbrinute, ukljucujuci i novo-rodence ciji je otac bio Miguel. Sabastianu je odreden privremeni pritvor (75 dana) i deportovanje natrag u Meksiko. Optuûbe sa kojima se suocila Lavone povlacile su mogucu kaznu do osam go-dina. Drûavni tuûilac je ponudio tri.

U lokalnim novinama Lavone je nazvana ÑMedeja naöeg vremenaî. Pregledao sam sivkastefotografije dece sa povredama, zatraûio medicinske nalaze, policijske izveötaje, izjave svedoka iDCF-ove slucajeve nasilja u porodici. Saznao sam da su sva njena deca od razlicitih oceva, acetvoro najmladih od ilegalnih imigranata iz Meksika. Porodica je stan u kome je prethodno ûivelanapustila u krajnjem neredu.

Dok sam cekao na prvi razgovor sa Lavone, setio sam se naöiroko osudivane Hedi Nusban(Hedde Nusnaum), koju su teretili za uskracivanje zaötite Lizi Stajnberg (Lizi Steinberg) koja jebila zlostavljana od strane oca usvojitelja. Javno mnjenje je oötro osudilo Hedu bez obzira öto jeu vreme kada je trebalo da odgovara za ubistvo bila hospitalizovana sa Ñdevet polomljenih rebara,polomljenom vilicom, polomljenim nosom i brojnim modricamaî.4 Uvaûene feministkinje SusanBraunmiler (Susan Brownmiller) i Dûojsi Donson (Joyce Johnson) napisali su rad u kome su Hedi opi-sali kao moralnog monstruma5, a njujoröka zajednica ûena ûrtvi nasilja tretirala ju je kao otpad-

STARK: USKRA]IVANJE ZA[TITE –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 83

84 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 3nicu. Tuûilaötvo je odbacilo optuûbu za ubistvo zato öto su je njene povrede Ñonesposobile da efi-kasno reaguje... u Lizinu zaötituî6, Heda je bila potrebna tuûilaötvu kao svedok protiv Stenberga7.Stenberg je na kraju osuden za ubistvo, ali mu nikad nije sudeno za nasilje nad Hedom.8

Lavonin slucaj je bio drugaciji. Pre svega, Heda nikada nije zlostavljala svoje dete. Takode,postojalo je mnogo dokaza da je Heda bila zlostavljana, dok je Lavonin branitelj imao samo jedanpolicijski izveötaj na osnovu kog je mogao da se nada da ce nositi odbranu po osnovi zlostavljaneûene. Ukoliko se medicinski nalazi, Danijelova izjava i Lavonino priznanje, pokaûu kao cvrstidokazi, najbolji savet za nju bio bi da prihvati nagodbu.

Ovaj tekst koristi slucaj Lavonee Lazara da bi prikazao narativni kontekst slucajeva u koji-ma je zlostavljena majka optuûena za prouzrokovanje ili doprinos zlostavljanju i zapostavljanjudeteta. Iako postoji razlika u sadrûaju optuûnice, u zavisnosti od pravnih propisa svake od sudskihnadleûnosti, veötacenje problema majke direktno usmerava krivicnu odgovornost za nanoöenjepovreda detetu, propusta da spreci povrede ili smrt deteta, ostavljanje deteta nasamo sa nasi-lnim partnerom koji ga je i ranije zlostavljao ili propusta da potraûi medicinsku, ili pomoc polici-je nakon akta nasilja.9 Veötacenje je relevantno i za veliki broj majki ûrtvi nasilja u njihovoj bor-bi za starateljstvo i tokom administrativnih procedura zbrinjavanja deteta ili okoncanjaroditeljskih prava.10

Lavone Lazara je bila ûrtva visokog stepena fizickog nasilja i njen partner je ilegalno boraviou zemlji. Po svim ostalim aspektima, odnos izmedu Lavone i Miguela Sabastiana odraûava tipicnudinamiku slucajeva ove vrste. Oslanjajuci se na naucnu literaturu i moje ranije iskustvo veötaka,moje analize su suprodstavljale fizicko nasilje i psiholoöko ûrtvovanje – takozvanu Ñodbranu ûenaûrtvi nasiljaî sa pravnom strategijom ogranicavanja ljudskih sloboda kroz prinudu i kontrolu.11

II POZADINA

Odgovor druötva na nasilje nad ûenama od strane njihovih partnera je preöao dugacak putod sedamdesetih godina i otvaranja prvog skloniöta za ûene ûrtve nasilja.12 Ne tako davno nasiljeu porodici je smatrano delom Ñobicnog ûivotaî. Do kasnih osamdesetih, u velikoj meri kao odgo-vor na parnice, zahvaljujuci istraûivanjima koja su pokazala efikasnost hapöenja nasilnika i zbogpritiska od strane pokreta za podröku ûenama koje su ûrtve nasilja, mnoge zemlje su usvojile za-kone koji propisuju hapöenje u slucajevima nasilja u porodici. To je povecalo broj hapöenjapovodom pojedinacnih napada za skoro sedamdeset procenata.13

Uz to, stotine hiljada lica svake godine biva optuûeno za zlocine u kojima nasilje u porodiciigra vaûnu ulogu. Ti zlocini obuhvataju prostituciju, vandalizam, trgovinu narkoticima, krade,rizik od nanoöenja povreda, fizicke napade i ubistva. Procenjuje se da se nasilje u porodici sprovo-di nad dvadeset do trideest procenata ûenske populacije i cini najvecu grupu poziva upucenihpoliciji i najceöci uzrocnik ozleda za koje ûene traûe medicinsku pomoc. Takode, uveliko dopri-nosi broju razvoda, beskucniötvu, odsustvovanju sa posla i drugim profesionalnim problemima,kao i koriöcenju opijata, samoubistvima i öirokom spektru drugih problema mentalnog zdravlja iponaöanja.14 Zbog svih navedenih cinjenica, nasilje u porodici predstavlja vaûan deo pravnogobrazovanja i sudske prakse.

Prateci rad mreûe za zaötitu ûena od nasilja, razvijena su brojna saznanja o nasilju u porod-ici.15 Na tom osnovu izgradena je i obimna literatura o uticaju porodicnog nasilja na decu.16 Uoko cetrdeset pet do öezdeset procenata slucajeva koje su obradivali Centri za brigu o deci jav-lja se i nasilje nad majkom.17

U literaturi o deci naznacena su tri izvora rizika od nasilnih situacija: direktno ili indirektnofizicko nasilje nad bracnim partnerom, prisustvovanje aktu nasilja u braku ili neöto öto se zoveÑintegrativno prenoöenje nasiljaî18 – pruûanje modela. U oko sedamnaest procenata slucajevanasilja u braku i deca su ûrtve. Na ûalost, ne postoji jasna evidencija o stepenu ozleda u tim sluca-jevima.19 U takvim situacijama, deca su pod povecanim rizikom i od seksualnog zlostavljanja20.Muöki partneri su odgovorni za veliku vecinu ubistava dece, a medu slucajevima nasilja od stranemajke, mnogo je veci broj majki koje su zlostavljane, nego onih koje nisu.21

Skoro sva deca u porodicama u kojima se javlja nasilje jednog partnera nad drugim bila susvedoci incidenata.22 Time su prouzrokovani razni problemi fizicki, psihicke prirode i ponaöanja,u zavisnosti od razvojne faze deteta tokom koje su se incidenti dogodili ili dogadali.23 Deca izlo-ûena teökom ili kontinualnom nasilju mogu pokazivati traumaticne sindrome ili poricati postoja-nje nasilja u pokuöaju da savladaju osecanje nemoci24. Vaûno je napomenuti da se mnogi od tihsindroma umanjuju nakon öto ûena i njeno dete dodu u skloniöte za ûene ûrtve nasilja ili nakonöto dobiju garancije da su bezbedne od daljeg nasilja.

Pruûanje modela se cesto prepoznaje kao izvor rizika. Skoro jedna trecina dece koja suzlostavljana ili su prisustvovala incidentima nasilja u porodici postaju nasilni kada odrastu.25 Toznaci da je mnogo veca verovatnoca za zlostavljano dete da ce postati delikvent u adole-scentskom periodu, iako tu postoje razlike a napredovanje je skoro automatsko.26

Iako je nasilje nad majkom ocigledan faktor u zlostavljanju dece, istraûivanje iz 1991. go-dine otkrilo je da se u samo dvanaest slucajeva od svih slucajeva uskracivanja zaötite navodi i daje optuûena bila ûrtva nasilja.27 Vecina slucajeva je okoncana presudom za zlocine nasilja nad de-tetom, ugroûavanja bezbednosti deteta ili ubistva.28

Ako se nasilje u braku i nasilje nad decom tako cesto preklapaju, kako to da se nasilje nadsuprugom tako retko i neuspeöno istice tokom predstavljanja ûrtvi u slucajevima datog tipa?Jedan od odgovora je nedoumica kako da se na najbolji nacin prikaûe suötina problema.29 Drugiodgovor leûi u izazovu koji nosi situacija majke koja se ûrtvovala i time ûrtvovala i svoje dete.Kaûnjavati nekoga ko je tokom izvröenja akta nasilja takode bio ûrtva naruöava naö osecaj zapravdu, pogotovu ako je kaûnjavanje proisteklo iz zlocina od strane osobe koja je takode ûrtva.30

Kako pokazuju reakcije na slucaj Hede Nusbaum, navikli smo da odgovornost za zlocin do-delimo staratelju koji je svedok zlocina, bez obzira pod kojim okolnostima.31 U takvim situacija-ma odgovornost drûave da zaötiti ûenu od nasilja sukobi se sa odgovornoöcu roditelja da obezbe-di dobrobit svome detetu.32 U svesti sudija i porotnika ne postoji jasna granica posle koje sebezbednost i autonomnost ûene predpostavlja odgovornostima majke.33 U nedostatku objektivnogstandarda za utvrdivanje relativnog stepena moralne i pravne odgovornosti i pravde, advokati secesto oslanjaju na subjektivne faktore u takvim slucajevima.

Do skora je nasilnik nad svojom ûenom, tokom procedura dodeljivanja starateljstva, posma-tran kao dobar roditelj pun ljubavi, cak i ako je ubio majku svoje dece. Danas, skoro tri cetvrtinedrûava ima pravne propise po kojima je nasilje u braku faktor u odlucivanju ko ce dobitistarateljstvo nad detetom i svaka drûava ima zakon koji dozvoljava sudovima da uzmu u razma-tranje nasilje u braku kada donose odluke o starateljstvu.35 Uz to, zakon o Uniformnom usvaja-nju propisuje razmatranje postojanja nasilja u braku kao preduslova pri evaluaciji pogodnostiporodice i prepoznaje ga kao razlog zbog kog bioloöke majke ne ûele da navedu ime oca deteta,a takode navodi nasilje u braku kao i kröenje odluke o zabrani pristupa kao osnov za ukidanjeroditeljskih prava.36

Viöe nije neophodno isticati da nasilje u braku utice na decu, ali je napredak u tom poljuneujednacen.37 Po pravilu, sluûbe za zaötitu od porodicnog nasilja pruûaju i podröku deci. Sve je


86 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 3ceöca pojava edukativnih programa za sudije iz oblasti nasilja u porodici. Ocekujemo od za-poslenih u sluûbama za zaötitu dece da ispitaju postojanje nasilja u porodici i da obezbede odgo-varajuce usluge.38 Uprkos svemu ovome, ne postoji precizan koncept koji bi advokatima, poro-dicnim i sudovima za maloletno prestupniötvo, razlicitim sluûbama u cijoj je nadleûnosti bezbed-nost dece pomogao da razviju uzrocno posledicni lanac za ovakve slucajeve ili da empirijskedokaze oblikuju u nekavu formu uputstva za reagovanje i prosudivanje.39

Jedna od posledica je öto informacije koje pruûaju nadleûni socijalni radnici, sudijeporodicnih sudova i ostali ukljuceni u proces bivaju filtrirane kroz relativno usko formulisanu mi-siju davanja prioriteta interesima deteta, öto, u nacelu, i jeste odgovornost navedenih osoba.Ovaj filtrirajuci proces je pojacan Ñskoraönjim inicijativama pravosuda i administracije usmere-nim ka pooötravanju mera protiv nasilja nad decom i uskracivanja roditeljske zaötite.î40 Ipak, ka-da se nasilje u porodici i zlostavljanje dece javi u istom kontekstu, ostaje pitanje koliko pretnjenasilja nad majkom predstavljaju opasnost po dete i da li je ta majka u mogucnosti da ublaûi opa-snost.

Majka moûe biti pozvana na odgovornost cak i ako nije svesna postojanja opasnosti ili nijebila prisutna u trenutku kada se zlostavljanje dogodilo.41 Ako dete nije direktno ugroûeno, sluca-jevi se najceöce zatvaraju i uloga majcine procene je minimalizovana, bez obzira na ukupni nivonasilja u toj porodici.42 Kada se prepozna nasilje u porodici kao faktor rizika, raspoloûiva reöenjaza majku su po pravilu formulisana kao Ñpakt sa davolomî: da napusti nasilnika (öto najceöcepredstavlja preveliku opasnost za nju) ili da izgubi svoje dete. Ako se ne odluci ni za jednu odponudenih opcija, sudovi uglavnom podrûavaju opcije smeötanja deteta u prihvatne institucije.43

Ironicna je cinjenica da na kraju dvadesetog veka, borci za prava deteta posmatraju nasiljenad ûenama i nad decom kao deo jedinstvenog modela koji potice od moci nasilnog muökarca, pashodno tome, najceöce preporucuju njegovo hapöenje ili udaljavanje iz porodice.44 IstoricarkaLinda Gordon opisuje na koji nacin je zlostavljanje kao nasilje muökaraca pretvoreno u bolestûena (proces koji ona naziva patologizacijom zlostavljanja). Dok öezdesetih godina pravosude ni-je revidiralo odgovornost za zaötitu dece sve intervencije su bile usmerene ka majkama.45

Rodne podele i dalje vröe veliki uticaj kako na sluûbe za zaötitu dece tako i na sudove.46

Ocevi i zamene za oceve su odgovorni za veliku vecinu ozbiljnih napada i ubistava dece,47 alimuökarci danas nisu vidljiviji u teoretskom i prakticnom radu na zaötiti dece, nego skoro kada jedetaljni pregled literature na temu zlostavljanja dece otkrio samo dva izveötaja o slucajevima ukojima se pominju muökarci.48

U Njujorku, Konektikatu i drugim drûavama, slucajevi zlostavljanja dece se klasifikuju pre-ma imenu majke, cak i kada je ona preminula.49 Sudovi i dalje ocekuju od ûena (ali retko i odmuökaraca) da interese deteta predpostave svojim, öto nasilnici u velikoj meri koriste.50 Iakopropisi poput onog koji je primenjen na Lavone Lazara teoretski pozivaju na odgovornost oba po-la podjednako, opöti utisak je da su mnogo ceöce protiv ûena, ako ni zbog cega drugog, zato ötoje bar deset puta viöe samohranih majki nego oceva.51 Cak i ako je prisutan muökarac, ali nevencan, njegova pravna odgovornost prema zlostavljanju deteta je relativna.52

Sa druge strane, majke su pozvane na striktnu odgovornost jednostavno zato öto su svesneda je dete zlostavljano, ili zato öto su njihovi muûevi nasilnici po prirodi, ili cak, zato öto je, pomiöljenju sudova, trebalo da budu svesne svake od mogucnosti.53 éenama se cesto sudi za uskraci-vanje zaötite detetu koje je povredeno tokom nasrtaja na ûenu.54 To se deöava pre svega zato ötopravosude kriminalizuje nedelovanje: samo dvanaest drûava insistira na postojanju ociglednogdelovanja da bi zlostavljanje dece bilo utvrdeno (ìpropisi o pocinjenomî)55, a samo tri drûave supravno usvojile pozitivnu odbranu kod uskracivanja zaötite koja se zasniva na opravdanom strahu

roditelja da bi delovanje prouzrokovalo teöke povrede njemu/njoj ili detetu.56

U leksikonu zaötite dece, muökarac povreduje dete zato öto majka nije prisutna u trenutkukada se dete vratilo iz ökole ili zato öto se odrasli, koji nisu majka, brinu o detetu dok je bolesno,zato öto majka nije dobro organizovala brigu o detetu tokom njenog radnog vremena ili zato ötoje majka u vezi sa nasilnim muökarcem.57 U ovakav nacin razmiöljanja ukljucene su i ne mnogoodrûive psiholoöke teorije o ûenskom jednoobraznom karakteru ili o prirodi veze izmedu majke ideteta koje ideoloöki podrûavaju normativne standarde o ulogama ûene. Osim uticaja na opre-deljenje profesionalaca koji se bave zaötitom dece u slucajevima nasilja u porodici, ovakvi stavovidoprinose atmosferi u sudnici kada egzistencijalne nedoumice poput onih koje su imale LavonLazara i Heda Nusbaum gube na vaûnosti.

III ODBRANA éENE éRTVE NASILJA

Najceöce pravno predstavljanje ûene ûrtve nasilja u sudnici u zadnje vreme proizilazi iz re-volucionarnog opisa Ñsindroma ûene ûrtve nasiljaî (BWS) Lenore Volker (Leonore Walker).58 Bezobzira da li slucaj ukljucuje krivicne optuûbe ûrtve, odgovornost muökog partnera ili pokuöajbranioca da objasni zaöto je ûrtva lagala ili menjala iskaz tokom istraûnog postupka, cinjenice suprikazane sa ciljem da dokaûu uticaj ekstremnog fizickog nasilja na poremecaj u percepciji,razmiöljanju ili ponaöanju ûene. Ono öto cu ja u daljem tekstu zvati Ñmodel traumatizacijeî nasil-ja u porodici nudi umanjen standard odgovornosti kod uskracivanja zaötite i slicnih krivicnih sluca-jeva, ako su jedan ili oba uslova ispunjeni: Nasilje u porodici (1) je toliko jako da je sprecilo Ñnor-malnuî majku da reaguje u smeru dobrobiti za dete, ili (2) toliko traumatizuje ûenu da jeonemogucava da deluje u svoju ili u korist deteta iz razloga BWS, ili posttraumatskog poremeca-ja (PTSD) ili slicnih sindroma.59

Naznacavanje ozbiljnosti napada pomaûe istraûiteljima da umanje mogucu reakciju ûrtve ilida nadu razloge öto se paralisala od straha. U takvim slucajevima, koristi se direktan prikaz povre-da, policijskih i medicinskih izveötaja ili svedocenje ûrtve. Dokazi psihickog ûrtvovanja, sa drugestrane, mogu biti ponudeni kroz svedocenje eksperata uz rezultate testova, ili kroz svedocenjesavetnika koji su bili uposleni na slucaju.60

U svojoj klasicnoj formulaciji, BWS sastoji se od dve glavne komponente: Ñciklusa nasiljaî iÑnaucene bespomocnostiî.61 Prema Volkerovoj, nasilje u porodici prolazi kroz ponovljene cikluseu kojima period napetosti biva pracen eksplozivnim incidentom zlostavljanja, a zatim fazomÑmedenog mesecaî tokom koje se nasilnik izvinjava, obecava da ce se popraviti i moli za oproö-taj. Zbunjena tim ÑDûekil i Hajdî ponaöanjem, ûena ûrtva nasilja moûe da odustane od tuûbe,promeni raniji iskaz, pogreöno prikaûe uzrok njenih ozleda, a öto je najvaûnije, da ostane u nasi-lnoj vezi. Rezultat ovakvog ciklusa se ponavlja dok ûrtva ne Ñnauciî da je beg uzaludan i javljase oblik depresije koji se zove Ñnaucena bespomocnostî. Dok je u tom depresivnom stanju, usred-sreduje se na goli opstanak, preuvelicava moci svog partnera i odbija pomoc cak i kad joj jeponudena.62 Empirijske osnove rada Volkerove bile su naöiroko kritikovane.63 Ali, iako Ñsindromûena ûrtvi nasiljaî ne moûe viöe da se prihvati kao jedini model ekspertskog razumevanja nasiljau porodici, uziman je za razlog mnogih apelacionih odluka.64

A. Nasilje u porodici i zlostavljanje deceIsti model traumatizacije primenljiv je na situacije u kojima ûrtve ne prijave zlostavljanje

ili ne reaguju kada njihov partner nanosi povrede njihovoj deci.65 Naucena bespomocnost moûe


88 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 3da ucini da ûrtva ublaûi ili iskrivi sliku buduceg nasilja, ali je nece navesti da ga zaustavi ili da sadetetom napusti nasilnika, zato öto ona u stvari oseca olaköanje öto zlostavljanje nije gore negoöto je u tom trenutku.66 Moûe proizvesti izvesnu Ñotpornostî na nasilje: ûrtve pate od Ñopöte ne-sposobnosti da se suoce sa stresorima u svom ûivotuî, prestaju da odgovaraju na nasilje nad nji-ma ili nad drugima ili potpuno poricu zlostavljanje.67

Ciklus nasilja moûe da prouzrokuje i snaûno Ñtraumatsko vezivanjeî, poput onog kojim de-ca ûrtve seksualnog nasilja ötite pocinioce od spoljne intervencije.68 Volkerova takode zastupatvrdnju da ûene ûrtve nasilja imaju tradicionalisticke poglede na brak i ljubav, te su zbog toga ustrahu od obznanjivanja nasilja nad detetom.69 U svakom slucaju, sindrom moûe biti predstavljenkao dokaz teöke traume ili kao objaönjenje za ponaöanje ûene. Ako nasilje nije ponavljano i in-tenzivno, sud moûe faktor straha od intervencije (propust prijavljivanja) ili tvrdnje o psiholoökojtraumi da odbaci kao nerelevantne. Kao öto smo videli u slucaju Hede Nusbaum, samo najteûioblici povredivanja mogu da opravdaju zanemarivanje majcinske obaveze da zaötiti svoje dete.

B. Ogranicenja modela traumatizacijeKoliko god BWS koristio pravnim zastupnicima u pojedinim slucajima, modeli traume postav-

ljaju brojne dileme strategiji odbrane. Pre svega, modeli prenaglaöavaju ozbiljnost nasilja kojezlostavljana ûena obicno trpi, öto rezultira slikom stereotipa ûrtve koja je pasivnija i bespo-mocnija od velike vecine ûena ûrtvi nasilja. Drugo, naizgled povoljno pozivanje na BWS i PTSD kodsmanjenja odgovornosti ûene moûe biti upotrebljeno protiv nje. Na primer, sudovi (i CPS) su dokazo prisustvu sindroma koristili da zakljuce da ûena ûrtva nasilja nema sposobnost da napusti rizicnusituaciju, öto je opasnost od daljeg izlaganja deteta zlostavljanju70.

Jedan slucaj ilustruje ovu tvrdnju. J. B. Vilson (Wilson) je pretukao i pokuöao da seksualnozlostavi svoju kcerku.71 Kada se to prvi put desilo, njena majka Meri Vilson (Mary Wilson) prijavi-la je slucaj nadleûnima, ali tek nakon nekoliko dana zato öto nije mogla ranije da pobegne od J.B. Vilsona. Drugi put kada je pokuöala da interveniöe bila je pretucena i pretio joj je noûem. Bezobzira na to, sud Zapadne Virdûinije osudio je Meri Vilson za uskracivanje zaötite detetu zato ötonije udaljila J. B. Vilsona i zato öto ga nije napustila. Njena pretpostavljena nesposobnost daprekine öemu nasilja na sudu opisana je pomocu teorije Volkerove. Deo odluke je doslovce glasio:

ìCovek pretuce svoju ûenu, da obecanja, pomire se, a zatim sledi period kojeg psiholozi na-zivaju medeni mesec. U nekom sledecem trenutku zatvara se krug nasilja i ciklus pocinje iz pocet-ka.72î

Verujuci da Meri Vilson pati od BWS, sud je zakljucio da bi ona nastavila da se miri sa svo-jim nasilnim suprugom, öto bi izazvalo joö vecu opasnost po decu. Zbog toga su deca smeötena uinstituciju za zbrinjavanje. Srecom, Vrhovni sud Zapadne Virdûinije je nakon uloûene ûalbe prei-nacio odluku.73

Problem koji je predocen ovim slucajem je uvecan kada je glavni dokaz o njenoj bespo-mocnosti bila nesposobnost da napusti nasilnika ili da prijavi nasilje u vezi. Naravno, sudske od-luke o posetama, podeljenom starateljstvu ili preseljenju mogu da oteûaju bilo koji smisleni nacinda ûena napusti nasilnika.74 Cak i pod tim uslovima, mnoge ûene ûrtve nasilja raskidaju veze sasvojim partnerima zato öto taj cin vide kao nacin da smanje nasilje.75

Cinjenica da se sedamdeset pet procenata nasilja u porodici sprovodi nad ûenama koje suneudate, razvedene ili ûive razdvojeno pokazuje da glavni bezbednosni problem leûi u tome ötoprestupnik ne ostavlja ûrtvu na miru, a ne öto je ûrtva Ñbespomocnaî.76 Uz to, u poredenju saûenama ûrtvama nasilja od strane poznatih ili nepoznatih lica, ûrtve nasilja u porodici u podjed-nakoj meri prijavljuju napade koji su proizveli povrede, a ceöce nego prva grupa prijavljuju na-

pade u kojima nema vidljivih povreda.77 U meduvremenu ostaje nerazjaönjeno da li prijavljiva-nje poboljöava njihovu situaciju.78 Jednakost postavljena izmedu Ñostankaî i neprijavljivanja za-mucuje nijanse racionalnih izbora koji postoje u hiljadama veza kada ûrtve vröe proracune rizikakojeg povlaci odabrana taktika i odlucuju se za ono öto njima izgleda kao najbolji izbor (i u na-jceöcim slucajevima i najbezbedniji izbor za sebe i decu), a to je situacija koju zovem Ñkontrolau kontekstu nepostojanja kontroleî79.

Mnoge fizicki zlostavljane ûene su i silovane, a podleûu i periodicnim eksplozvnim ispadimanasilja dovoljnim da prouzrokuju traumatske sindrome.80 U velikoj vecini slucajeva radi se o rel-ativno malim upotrebljenim silama (öamaranje, odgurivanje, sputavanje...) ciji kumulativni efek-ti ne potpadaju direktno pod konvencionalni opis traume. Rezultat je da samo mali broj ûena ûrtvinasilja pati od klinicki primetnih simptoma depresije koji poticu od naucene bespomocnosti ilidrugih traumatskih sindroma.81 Ironicno, Volkerova i drugi zastupnici teorija zasnovanih na trau-mama preuvelicavaju znacaj zlostavljanja koje je tipicno za nasilne veze, dok potcenjuju znacajizolacije, intimizacije, degradacije, kontrole i ostalih strategija koje se koriste od strane nasilni-ka, a mogu biti podjednako ötetne ili cak gore od fizickog nasrtaja.82

Izjednacavanje premlacivanja sa ozbiljnim oblicima zlostavljanja prosecan slucaj fizickognasilja moûe uciniti naizgled blaûim, a ûene Ñkoje ostajuî mogu delovati posebno neracionalno.83

Tvrdnja ûene da je bila fizicki zlostavljana moûe biti odbacena zato öto ona nije iskusila ciklusnasilja, ili zato öto ne pokazuje simptome naucene bespomocnosti.84 éene ciji nacin ûivota na-znacava nezavisnost ili agresivnost takode ispadaju iz okvira prototipa BWS, kao i pripadnice ma-njinskih ili grupa sa niûim primanjima koje sudovi stereotipno smatraju agresivnijim, bez obzirana njihovo psiholoöko stanje.85

Postoji joö jedna grupa problema koja se javlja usled postojanja stava da su BWS, PTSD iostale reakcije prouzrokovane traumom – oblici psihijatrijske bolesti.86 Tvrdnja da je privremenoili stalno stanje ûrtve povezano sa postojanjem nasilija u porodici u vreme njenog zlocina uspeönose koristilo za odbranu zlostavljanih ûena, öto je najociglednije kod slucaja Frensis Hags (FrencisHuges) koja je, nakon öto je dvanaest godina bila zlostavljana, zapalila muûa dok je spavao.87

Regulisanjem spoljnjeg izvora problema ûene, odbrane zasnovane na BWS i PTSD predstavljajunapredak u odnosu na verovanje da su ûene ûrtve nasilja Ñludeî ili mazohisti.88 U najboljemslucaju, jedan svestan ekspert ce sindrom mentalnog poremecaja opisati kao vremenskiograniceno prilagodavanje koje bi bilo koja normalna osoba razvila kada bi bila izloûena slicnojrepresiji.

Elizabet änajder (Elisabeth Schneider) upozorava da porota moûe da upotrebi rodni stereotipza ûenu kojoj je ustanovljeno indukovano mentalno stanje, ocekujuci od nje da zvuci zaistanenormalno, na primer odbacujuci izjave ûena koje su ili previöe ljute ili previöe smirene.89 Stavvecine koji se ogleda u opisu PTSD u DSM-IV90 je da su posttraumatski sindromi hronicni psihija-trijski poremecaju ciji simptomi obuhvataju emotivne, perceptivne i ponaöajne poremecaje kojemogu da budu u koliziji sa dobrim roditeljstvom i tacnim poimanjem dogadaja.91 Pasivnost i za-visnost koji upadaju u okvire sindroma takode mogu da ukaûu na nesposobnost organizacijeneophodne svakom roditelju, cime se vröi diskriminacija nad majkama ûrtvama nasilja pri do-deljivanju starateljstva i slicnim procedurama.92 Definisanje Ñoporavkaî nakon BWS moûe bitiposebno bolno tokom gradanskih parnica.93

C. Od nasilja u porodici do prinudne kontroleKada se uz utvrdene slabosti modela traumatizacije postave i pragmaticni problemi koji

proizilaze iz pravne strategije, potreba za alternativnim pristupom slucajevima Ñuskracivanja za-

STARK: USKRA]IVANJE ZA[TITE ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 89

90 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 3ötiteî postaje sve ociglednija. Tipovi slucajeva u kojima se pojavljuju majke ûrtve nasilja i nji-hova zlostavljena deca u velikoj meri se razlikuju. Kao Heda Nusbaum, majke (a ponekad i otac)mogu biti krivicno gonjeni zato öto su uskratili zaötitu od zlostavljanja nekome za koga su pravnoodgovorni. U Lavoninom slucaju, majka ûrtva nasilja moûe direktno naneti povrede detetu. Udrugim slucajevima, majka moûe da pokuöa da zaötiti dete i da tada bude teöko povredena ili ubi-jena. Ilustracija za poslednji tip okolnosti je slucaj u gradu Vaterford, Konektikat u cijem sam pro-cesu i ja ucestvovao.

Na vece 3. juna 1989. godine Filip Traficonda ( Phillip Traficonda) je jurio svoju ûenu prekodvoriöta do kuce suseda, gde se ova sklonila sa svojim sincicem. Filip je bio vrlo pijan. Krenuo jenatrag kuci, pa se predomislio i vratio adaptiranoj kuci na tockovima u koju je ona pobegla. Virioje kroz prozore, proöao oko kuce jednom, a zatim provalio kroz kuhinjski ulaz. ÑPolazi kuciî,naredio joj je. Kako je ona nepomicno sedela, zgrabio je decaka iz njenog narucja, odneo ga na-trag preko dvoriöta i smestio u svoj kamionet i odvezao se niz put. Teri je pozvala policiju. Reklaje operateru da je njen muû Ñkidnapovaoî njihovog sina, da je pijan, da vozi opasno velikom brzi-nom i zahtevala od policije da joj vrate dete.

Operater je poslao dva pozornika na datu adresu i nastavio da ispituje Teri o njenoj vezi saFilipom. Dok je razgovor joö trajao, Filip se sa decakom, posle kratke voûnje, vratio kuci. U strahuda ce joj sin biti povreden Teri je u trenutku postala Ñhistericnaî i pocela da preklinje operaterada opozove patrolu koju je poslao. ÑUbice me ako oni doduî, Teri je ponovila nekoliko puta.Operater je javio policajcima da nisu viöe potrebni. Teri je zavröila razgovor i vratila se kuci. Dvasata kasnije u 2:00 ujutro, bila je fatalno pogodena hicem u glavu. Nadena je na kaucu, gola odpasa naniûe.94

Na sudenju, Filip je tvrdio da su on i Teri gledali film o lovu, Teri je pitala kako se to radi ion joj je pokazao puöku koja je slucajno opalila. Uz dve prostrelne rane, obdukcijom su utvrdenebrojne masnice na Terinim rukama, nogama i ledima. Filip je bio osuden na doûivotnu robiju zaubistvo. Ipak, tokom dodeljivanja kazne, sudija je prekorio Teri in absentia, Ñöto je tako dugo os-tala sa nasilnikomî.

Uprkos razlicitim strategijama, u odnosu na klijenta, pocinjen zlocin ili tip procesa, u veci-ni slucaja dvostruke ûrtve imaju zajednicke tri dinamike: Ñkontrola prinudomî, Ñdilema majkeûrtve nasiljaî i Ñtangencijalno zlostavljanje partneraî.

Kontrola prinudom se odnosi na opöti smer upravljanja kojeg nasilnik koristi da potlaci part-nerku i ukljucuje strategije domaceg nasilja, izolaciju, poniûavanje i kontrolu.95 U naznacenomkontrastu prema slucajevima jednostavnog nasilja u porodici u kome su primarni problemi stepenfizickog nasilja, tuca, zastraöivanje i povrede sa tim u vezi, strategije kontrole prinudom kröeöiroki spektar licnih sloboda i mogu da proizvedu poriv za ubistvom ili materijalnu i psiholoöku za-visnost nalik taocima. Cak i kada je fizicko nasilje cesto i teöko, kao öto je bio slucaj u Lavoninomodnosu sa Miguelom, izolacija, vredanje i kontrola viöe uticu na ûrtvu i daju najtacnije objaönje-nje za njeno ponaöanje.96 Kada kontrolu putem prinude prihvatimo kao znacajan faktor, otkriva-mo öiroki spektar povreda nanetih detetu koje ceöce podrazumevaju izolaciju, zastraöivanje ilikontrolu, nego fizicko nasilje. Prinuda moûe da umanji majcinske kapacitete ûene time öto, naprimer, doprinosi zapostavljanju i zlostavljanju. Deca mogu biti povredena i kada jedan roditeljzabrani pristup drugom roditelju u kucu ili im ne dozvoljavaju pristup neophodnim sredstvima zanabavku potrepötina za domacinstvo.97

Dilema majke ûrtve nasilja, jedna od posledica kontrole prinudom, odnosi se na izbor kojiûrtva mora da napravi izmedu svoje bezbednosti i bezbednosti svog deteta. Iako su nasilni part-neri osnovni izvor samog problema, oni cesto bivaju razdraûeni i pokrenuti od strane agencija ko-

jima se ûrtve obracaju za pomoc, pogotovu od strane onih organizacija koje se bave zaötitomdece. Samo jedan incident moûe da bude povod situaciji u kojoj se dilema javlja, kao öto se uvec pomenutom slucaju desilo u noci Traficondinog ubistva.98 Dilema zlostavljene majke pred-stavlja tipican predloûak koji se ponavlja tokom nasilne veze. U vecini slucajeva (ali ne u svim)kada majka ûrtva nasilja odluci da nanese povrede svom detetu ili da dozvoli da njeno dete budepovredeno, ona svaki drugi nacin poima kao podjednako opasan ili joö opasniji – kako po nju, takoi po dete. To je neöto öto bi njen advokat posebno trebalo da predoci sudu. Odgovarajuci na svo-ju dilemu, ûena ûrtva nasilja nastoji da zadrûi svoju racionalnost, ali u okviru sveta u kome su op-cije drasticno iskrivljene.

Konacno, tangencijalno zlostavljanje supruûnika prepoznaje nanoöenje povreda ili opasnostpo dete kao produûetak strategije kontrole prinudom usmerene ka majci (u tu grupu spadazlostavljanje supruge putem zlostavljanja deteta). Sagledavanje konteksta opasnosti po dete ufunkciji opasnosti po majku pruûa mogucnost sveobuhvatnog sagledavanja situacije (npr. kadaedinstvena öema nasilja odreduje opasnost po svaku od ûrtvi) i pomaûe sudu da poveûe ili razumerazloge zbog kojih majka povezuje svoje strategije i bezbednosti deteta u jedinstveni bezbed-nosni plan.

Drugaciji nacin uvida u date komponente pruûa sliku iz ugla nasilnika kao niz proracunatihpostupaka usmerenih ka dominaciji nad ûenom (kontrola prinudom) u cilju suûavanja njenihmogucnosti da nade reöenje koje ne ugroûava ni njenu, ni bezbednost deteta (dilema majke ûrtvenasilja), i u cilju daljeg zlostavljanja i kontrole proöirivanjem delovanja i nad detetom (tangen-cijalno zlostavljanje supruûnika). Tako sagledana situacija nasilje u porodici deli na dve kate-gorije: (a) slucajevi kada fizicko nasilje izmedu partnera predstavlja primarnu i direktnu opasnostpo bezbednost deteta (ìjednostavno nasilje u porodiciî) i (b) kontrolu prinudom. Kontrola prin-udom navodi ûenu na njoj strane odluke time öto ugroûava njen fizicki integritet (ìnasilje uporodiciî), porice njenu autonomnost (ìzastraöivanjeî) i sprecava kontakt sa spoljnjim svetom(ìizolacijaî). Kontrola prinudom (ìkontrolaî) takode onemogucuje pristup ûrtve resursima za ost-varivanje ljudskih i gradanskih prava, kao i slobodan pristup drugima, izmedu ostalog i svojoj de-ci.99

Kada sagledamo sve te strategije zajedno, uvidamo da je nasilje nad ûenama vrsta zlocinakoja je po posledicama i dinamici mnogo bliûa uceni i kidnapovanju nego napadu. Kontrola pri-nudom objektivno ogranicava sposobnosti ûene da efikasno zaötiti sebe ili druge za koje je odgo-vorna, a da ne pribegne strategijama koje su za osudu od strane naöeg druötva. Tacno je da kon-trola prinudom ima tragicne i dugorocne psiholoöke efekte, ali najdramaticnija posledica je op-stanak ûrtve u svetu izbora ogranicenih nepostojanjem osnovnih ljudskih prava.

Ova tvrdnja stoji u ociglednom neskladu sa modelom traumatizacije zato öto na oduzimanjesloboda (situacija koja se zove Ñupadanje u klopkuî) gleda kao na izvor ranjivosti ûene prema po-rastu nasilja i opasnostima po bezbednost njenog deteta.100 Umesto Ñnaucene bespomocnostiîkoja naruöava percepciju ûene ûrtve nasilja, model kontrole prinudom ûrtvu prikazuje kao svesnogdonosioca odluka (doduöe u Ñkriticnoj situacijiî)101 koji se suocava sa davoljim izborom u komealternativni izbor moûe imati tragicne posledice. Prepoznavanjem zlostavljanja dece u kontekstunasilja u braku kao Ñtangencijalnog nasilja nad ûenomî odgovornost nasilnika biva precizno iden-tifikovana, kao i problem na kome se odbrana zasniva.

Analizom slucaja Lazara prikazacu kako se naznacavanjem postojanja kontrole prinudommenja slika stecena o majci ûrtvi nasilja cija su deca ugroûena. Slucajevi dvostrukih ûrtvi se popravilu lome na pitanju postojanja nasilja nad decom i od strane koga.102 Takav pristup je na-jceöce nepovoljan po ûenu ûrtvu nasilja zato öto sud smatra postojanje domaceg nasilja za ne-


92 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 3vaûan uticaj na ponaöanje ili zato öto se manje uticajni faktori nasilja smatraju za kljucne, doksu ponaöanje majke ili strah deteta naizgled preterani ili neobjaönjivi u nedostatku dokumento-vanih dokaza o teökom nasilju.103

U nedavnom slucaju dodeljivanja starateljstva u kome sam ispitivao majku, kada je njenöestogodiönji sin odbio da poseti oca, sudija u New Jersey (New Jersey) je naredio da deteprovede vikend u skloniötu, gde je odveden policijskim kolima. Delimicno i zato öto je par biorazveden vec pet godina, psiholog je utvrdio, a ocev terapeut zakljucio da majka snosi krivicu zasindrom otudivanja deteta od oca. Staratelj ad litem je ubedio sudiju da starateljstvo treba do-deliti ocu. A ono öto je generisalo majcin strah, a indirektno i strah deteta je niz situacija prin-ude i zastraöivanja majke i deteta od strane bivöeg supruga koji su sastavni deo njegovog nasil-nickog ponaöanja isto koliko i fizicki napadi tokom braka. Ironicno, zastraöujuce iskustvo koje jedecak stekao odlaskom u skloniöte, ubedilo ga je da se saglasi sa odlukom o posetama, naizgledpotvrdujuci odluku suda i dijagnozu psihologa.

IV USKRACIVANJE ZAäTITE? DRéAVA KONETIKAT PROTIV LAVONE LAZARA

Iz razloga mojih predubedenja, bio sam nespreman na susret sa visokom, markantnom, be-sprekorno odevenom i elokventnom dvadesetsedmogodiönjakinjom koja me je cekala u éenskomcentru u radnickom gradicu äelton (Shelton). Lavone je odmah izrazila svoja negativna ocekivan-ja:

Lazara: ÑMoj terapeut ima visoko miöljenje o Vama. Iskreno, mislila sam da ste joö jedan psi-ho. Imam stvarno loöu sliku o vama nakon iskustva sa dr....î

Tokom sudski odredenog posmatranja u Centru za decje studije Yale u New Havenu nekolikonedelja ranije, psihijatar je odbio da ispituje Lavone bez prisustva Miguela Sabastiana. U njenojprici osetio sam duboko usaden otpor prema profesionalcima i visok nivo kritickog prosudivanjame je iznenadio.

Lazara: ÑRekao je da ce Miguel biti vezan lisicama za stolicu. Rekla sam da mi je svejedno iako ga veûu za zid. I jasno sam mu objasnila da sa tim covekom ne ûelim da se nalazim cak ni uistoj zgradi. Vec smo dobili odluku suda o razdvajanju. Naterala sam ga da pozove mog advoka-ta... Pricali smo telefonom... i rekao mu je sa njima treba posebno da se vidiö. I tek tada je psi-hijatar promenio ton kojim mi se obracao.î

Lavone je bila u strahu da ce se Miguel vratiti – öto se kasnije ispostavilo kao opravdano – iizuzetno potresena zbog gubitka dece. Ipak, nije pokazivala vidljivije znake depresije, rastre-senosti niti bilo kog drugog psihijatrijskog poremecaja. Potpuno je nejasno bilo kako je ovasamosvesna dvadesetsedmogodiönja ûena doöla do nivoa svesti da krade vodu od komöija,zlostavlja kcerku Mariu, öiba kaiöem sina Dannyja ili ostavlja svoju jednogodiönju bebu u podru-mu.

A Porodicna istorijaNajmlada od troje dece, Lavone Lazara, nije vidala svog oca alkoholicara, kog se seca po re-

cima Ñimam sina i kcerku, ti mi nisi trebalaî. Odnos sa majkom je takode bio napet. Lavone je otiöla od kuce u svojoj cetrnaestoj godini kada su se njeni roditelji Ñopetî pre-

selili, ovaj put iz grada. Srednju ökolu je zavröila dok je ûivela u porodici svog decka. Decko ju jesilovao i stalno seksualno napadao. Ona to nije nikada rekla njegovoj porodici sa kojom je ostalau bliskim odnosima, zato öto je ûelela da zavröi ökolu.

U osamnaestoj godini, Lavone je upoznala Dûoa (Joea), Dannyjevog oca. éivela je samostal-no u garsonjeri, imala svoj auto, radila u banci u Westportu gde je zaradivala $400 nedeljno istarala se o kcerki svoje sestre. Par je pricao o braku, i Joe je poloûio depozit za prsten. Ondaje, januara 1985. otiöao. Lavone je saznala da je trudna bez obzira öto je u to vreme koristila an-tibebi pilule. Kratko zatim, kada je njena trudnoca postala ocigledna, izgubila je posao i vratilase u rodni grad. Odlucila je da ce zadrûati bebu, zato öto se iz verskih razloga protivila abortusu.Ali religija nije bila jedini povod za takvu odluku.

Lazara: ÑVera je bila sam jedan deo. Uz to, mislila sam ako nemam Joea, imam jedan deonjega. Kada sam mu to rekla, odgovorio mi je da je to moj problem. Rekla sam mu da od njeganiöta ne traûim. Samo sam ûelela da znam da li je srecan öto ce biti otac ili nije.î

Lavon je obolela od tokimije i njen sin se rodio dva meseca ranije. Lavonine majka i sestra su radile u restoranu gde je Lavone cesto dovodila Dannyja.

Prekoputa se nalazio pansion u kome su odsedali Meksikanci bez dozvole za boravak i rad.Hiljadama kilometara od kuce, radnici su prirodno bili naklonjeni bilingualnoj majci. Stephaniese rodila dve godine nakon Dannyja, 1987. godine, kao dete ilegalnog imigranta koga je Lavoneupoznala u restoranu. Lavone tvrdi da je i ta trudnoca bila slucajna obzirom da je koristila kon-traceptivnu penu. Stephanie je bila nedonoöce, imala je jake stomacne grceve i bila alergicna namleko. Njen otac se vratio u Meksiko kada joj je bilo tri godine.

Lavone je opet ostala u drugom stanju, ovaj put sa mladim muökarcem. Njegov stariji bratmu je naredio da se odmah vrati u Meksiko, öto je ovaj i ucinio. Vratio se u Sjedinjene Drûavekratko nakon öto je njegova kcerka rodena i pruûio izvesnu finansijsku pomoc. Devojcicu su naz-vali Katalina.

Kada je Lavone upoznala Davida, Candynog oca, njen otac se iselio i ona je sa decom ûivelakod majke (koja je radila nocu). Lavone i David su se vidali, planirali brak i bebu. Zbog svojihranijih iskustava, Lavone je insistirala da je David unapred obavesti ako bude morao da se vratikuci. Ipak, u februaru 1991. kratko nakon öto je Lavone zatrudnela, David je iznenada otiöao uMeksiko. Kasnije je Lavone saznala da je otiöao kuci da raskine veridbu koju je krio od nje. Kadaje otiöao, osecala se napuöteno i besno.

Kada pogledamo unazad, deluje ironicno öto je Lavonu kod tih muökaraca najviöe privlacilanjihova neûnost i interesovanje za decu. Nesumnjivo je haos u porodici u kojoj je odrasla uticaona njena interesovanja prema Ñporodicnoj orijentacijiî. Ipak, nije ûivela ni sa Dannyjevim ni saStephanienim ocem.

Stark: ÑDakle, kada kaûeö porodica na öta misliö?îLazara: ÑVerovatno na porodicu koju sam pokuöavala da stvorim. Pokuöavala da otkrijem.

Prva stvar koja me nagonila da pocnem da pricam sa tim ljudima je öto su oni pricu zapocinjali omojoj deci i öto su bili dobri prema njima.î

Ne postoji niöta u Lavoneinom detinjstvu öto bi stvorilo predispozicije za sklonost ka vezi sanasilnikom. Postojao je element buntovniötva koji ju je navodio na veze sa Meksikancima. Njenotac je prihvatio Joea kao Ñsavröenog Italijanaî – bez obzira na pivo od kog se nije odvajao – aliotvoren prezir je pokazivao prema hispanoamerikancima i afroamerikancima, muökarcima koji sukasnije privlacili Lavone. Uz to, njeno odrastanje uz oca alkoholicara i emotivno nestabilnu ma-jku uticali su na njenu nemogucnost da prepoznaje osecanja ljudi i doprineli su da ustanovi pov-erenje na osnovu spoljnih elemenata (ìburmaî koju je Joe odabrao, Ñljubavni iskaziî od stranemuökaraca u njenom ûivotu). Cinjenica da dolazi sa Ñgotovom porodicomî takode je povecavalanjenu sumnju u sebe. Ali kolika god da je öteta nanesena u detinjstvu i mladosti, sa druge straneje pretezao snaûan duh sposobnosti da se stara o sebi, ocigledan u najznacajnijim odlukama ko-


94 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 3je je donela u ûivotu: od zavröetka ökole bez obzira na grozne uslove ûivota, preko odluke da ro-di Dannyja, izbora muökaraca nad kojima moûe da dominira, barem emocionalno, u ociglednomsu kontrastu sa njenim nezdravim odnosom sa ocem. Lavone u svakom slucaju nije kriva za prob-leme koje je imala sa muökarcima i za upornost da zasnuje trajne veze sa ilegalnim imigrantima.Kako je sama rekla Ñna ûalost, jedini muökarac koji je ostao je onaj kog sam ûelela da se ota-rasimî.

Osim öto je bila silovana od strane svog adolescentnog decka, dok nije upoznala Miguela ni-jedan muökarac je nije udario. Priznala je da se prema deci odnosila onako kako je videla da seodnosi prema deci u njenoj porodici, koristeci fizicke kazne za disciplinovanje starije dece kojeobuhvataju udaranje po guzi i ponekad öamare. ÑPreterano je reagovalaî kada je imala proble-ma sa Stephanie, urlala je na nju, nemajuci svest o fizickim problemima koje mogu da proizvedualergije. Iako bi Lavone ûelela da je imala mogucnost drugih oblika kontrole, ne postoje dokazida je zapostavljala ili fizicki zlostavljala svoju decu pre nego öto je upoznala Miguela. Osim ötoje Danijel prijavio da ga je David oöamario, incident kog Lavone ne moûe da potvrdi, ne postojedokazi da su se muökarci sa kojima se Lavone vidala loöe odnosili prema deci. Nasuprot tome,muökarci u njenom ûivotu prema njoj su se ponaöali mnogo gore nego prema deci.

B Odnos sa MiguelomPre nego öto je David otiöao za Meksiko, upoznao je Lavone sa svojim bratom od tetke,

Miguelom koji je radio u restoranu. David je zamolio Lavone da Miguela nauci engleski, pa su sevidali skoro svaki dan. Kada je David otiöao, Miguel je provodio vreme sa decom, pohadao ökoluza pripremanje porodaja i pruûao opötu podröku Lavonei u najteûim trenucima.

Lazara: ÑU stvari, mislim da mi se dopao na prvi pogled. Zato öto je direkno ucinio neöto zamene. Upoznala sam ga cim je doöao u zemlju. Bio mi je rodendan i bila sam ljuta na Davida za-to öto nece sa mnom provesti rodendan. Miguel, sa kojim nisam imala o cemu da pricam, kada jesaznao da mi je rodendan, kupio mi je ruûu.î

Zato öto to nije bilo uobicajeno, zato öto muökarac ne kupuje poklon ûeni drugog muökarca,ona je Miguela smatrala privlacnim.

David se vratio, ali kako je ona zadrûala distancu iz straha da ne bude povredena, poceo jeda je Ñmaltretiraî telefonskim pozivima u kojima joj je pretio i upozoravao da ce doci po svojedete kada se rodi. Miguel se ponudio da se preseli u Lavoneinu kucu da je Ñzaötitiî, u pocetku seophodeci prema njoj Ñsa poötovanjemî. Cak je u prvo vreme spavao na kaucu u dnevnoj sobi. Zataj period, ona o Miguelu prica kao o njenom Ñvitezu na belom konjuî. Ubrzo potom, njen Ñvi-tezî se preselio u njenu spavacu sobu.

Miguelova öema prinude moûe da se podeli u tri faze prema unekoliko razlicitoj dinamici.Tokom dve godine zajednickog ûivota, Miguel je fizicki napao Lavone nekoliko stotina puta. Kakosu epizode nasilja postale uobicajene, u njenoj glavi je stvoren kontinualni patern, a u daljemtekstu su prikazani samo oni elementi koje smatram posebno znacajnim ili tipicnim.

1. I faza: napadi zlostavljanja, april 1991 – septembar 1991.Tokom prve faze njihove veze, Miguel je insistirao da Lavone sedi kod kuce i da usvoji tradi-

cionalnu ûensku ulogu. Udario ju je u nekoliko navrata, bez upozorenja, obicno kada je bio pijan.Posle toga bi se izvinio i obecao da ce se promeniti.

Za pocetnim Ñpoötovanjemî koje je Miguel imao prema Lavoneinim osecanjima, pogotovuprema Davidu, usledile su preporuke kako da unapredi svoj ûivot. To ju je ucvrstilo u verovanjuda se on brine za dobrobit porodice.

Lazara: ÑDavid me je progonio, pa mi je Miguel davao savete kako sa tim da izadem na kraj:Ne bi trebalo da provodiö vreme u restoranu, to stvara loöu sliku o tebi i deci, trebalo bi da os-tanete kod kuce... Bolje da kuvaö rucak kod kuce nego da jedemo u restoranu. Biceö zadovoljni-ja sobom ako se budeö starala o domacinstvu... i svojoj deci.î

Stark: ÑZnaci, on je imao preciznu viziju o tradicionalnoj ûeni?îLazara: ÑDa.îStark: ÑI dosta tih stvari je imalo smisla?îLazara: ÑDa. I osecala sam se bolje. Zato öto smo moja deca i ja bili porodica koja ima svoj

dom.îUbrzo nakon öto su poceli zajedno da ûive, Miguel je predloûio da se njenoj kcerki Katalini

ime promeni u Maria (kako se zvala njegova baka). Lavone se sloûila zato öto ih je to Ñviöe ciniloporodicomî. Tek sad uvida u kolikoj meri je to olaköalo Miguelu da preuzme kontrolu i udaljilo jeod prijatelja i porodice koji su se zduöno protivili promeni imena.

Prva nasilna epizoda dogodila se nekoliko meseci kasnije. Lavone je zamolila Miguela da nepije kod kuce i on se sloûio da pije u pansionu u kome su ûiveli David i ostali Meksikanci. Jedneveceri, kada je Lavone otiöla po Miguela, siöao je i David koji je pokuöao da prica sa njom. Onaje zatraûila dozvolu od Miguela, na öta je ovaj odgovorio Ñuradi onako kako misliö da je ispravnoî.Lavone je bila u öestom mesecu trudnoce. Usledila je svada. ÑOna je mojaî, rekao je MiguelDavidu, Ñradi ono öto joj kaûem da uradi.î Miguel je rekao Lavone da se opusti i da prekine saplakanjem. A onda ju je iznenada udario preko usta. Lavone je bila u öoku. Miguel je rekao Lavoneda ga poljubi, öto je ona i ucinila. Miguel je razbio i komandnu tablu i öoferöajbnu na putu do kucegde se onesvestio. Sledeceg dana se izvinio za svoje ponaöanje i krivicu prebacio na alkohol. Akoje joö jednom udari, Lavone mu je rekla, medu njima je gotovo.

Drugi incident sa Davidom prouzrokovao je joö jedan nasilni napad dve nedelje kasnije.David je zvao kasno nocu. Iako Lavone nije pricala sa njim, Miguel je poceo da place, a zatim serazbesneo. Prvo ju je oöamario, a zatim ju je udarao nadlanicom dok je nije raskrvario. Lavoneje pozvala taksi i izbacila Miguela iz kuce.

Posle samo dve nedelje, Miguel je poceo da je zove telefonom, da place, govoreci da jeÑnapravio greökuî i obecavajuci da ce da prekine sa picem. Kako je Lavone imala iskustva sa svo-jim bratom i ujakom koji su postajali agresivni pod dejstvom alkohola, smatrala je Miguelovo ob-jaönjenje za Ñgubitak kontroleî razumnim. Verovala je da on pripada malobrojnoj grupi muökara-ca koji je stvarno ûele. Zato mu je dozvolila da se vrati.

Vec za par dana, öamaranje i odgurivanje je preraslo u rutinu. Najceöci kontekst tuce bilesu njegove prituûbe da ga David i ostali Meksikanci na poslu Ñmaltretirajuî zbog njihove veze.Stalno je ispravljao njeno i ponaöanje njene dece objaönjavajuci Ñda ju je njen otac odgajao ivaspitavao kako treba, ona se sad ne bi nalazila tu gde jeste. Neko mora i time da se baviî.

Ironicno je öto je osim zlostavljanja, Lavone na svoj ûivot gledala kao na Ñmiranî. Danny iStephanie su bili u vrticu i Lavone je dane provodila samo sa Mariom. Nije izlazila Ñuopöteî iprovodila je dane u ciöcenju i kuvanju za Miguela. Tretirala ga je Ñkao kraljaî i Ñdavala mu sveöto ûeli pre nego öto poûeliî do detalja poötujuci njegov raspored.

Lavone i njena deca nisu primali decji dodatak. Ona bi unovcila cek i odmah sve davalaMiguelu, koji bi joj potom davao onoliko para koliko je smatrao da treba za hranu ili garderobu.Osim öto joj je brojao svaki potroöeni peni, Miguel nije dopuötao da Lavone odlazi sama u pro-davnicu. Kada ne bi mogao da je prati, njena majka je obavljala kupovinu. Lavone je ucila dabude ÑSetild Noraî.105


96 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 32. II faza: Eskalacija nasilja i kontrole, septembar 1991 – januar 1992.Septembra 1991. Miguel je silovao Lavone koja je bila u osmom mesecu trudnoce. Tada je

öamaranje postalo rede od Ñbatinaî tokom kojih ju je Miguel udarao pesnicama, öutirao i öibaoda je Ñdovede u disciplinuî. Lavoneina majka, Miguelovi prijatelji i deca su tad vec bili svesni iizloûeni nasilju koje je Miguel sprovodio nad Lavone. Lavonine metode za vaspitavanje svoje decese nisu promenile. Ali Miguel je poceo da preuzima kontrolu nad ponaöanjem dece i izdavao jenaredbe Lavoni kako da se ophodi prema njima. Lavone je postala izuzetno depresivna, pogotovunakon Kendinog rodenja kada je potpuno prestala da vida prijatelje i porodicu i probala da izvröisamoubistvo.

Miguel i Lavone su imali seks bar jednom dnevno, cesto i dva ili tri puta. Jedne noci, nakonsnoöaja, u sedmom i po mesecu trudnoce sa Kendi, Lavone je pocela da krvari. Lekar joj jezabranio seks do nakon porodaja. Bez obzira na to, nekoliko nedelja kasnije, Miguel se vratio saposla i zahtevao seks, a kada je ona odbila, silovao ju je, uz obrazloûenje da ga ne interesuje ötace se dogoditi sa ÑDavidovim detetomî. Odmah nakon nasrtaja, Lavone je dobila kontrakcije ipocela da krvari. Miguel ju je odveo u bolnicu, ne odvajajuci se od nje cak ni kad je iöla u toalet,a takode je prisustvovao i porodaju. Lavone je njegovo ponaöanje protumacila kao da je Ñvoli viöenego öto ju je iko ikada voleoî. Ali kada je doktor dao Miguelu da drûi bebu koja je Ñneverovatnolicila na ocaî on je prosiktao: ÑDode mi da je bacim u dubre öto ona jeste kao i svi vi.î Samonekoliko sati nakon povratka iz bolnice, Miguel je insistirao na seksu. Od tada na dalje, on je jed-nostavno zahtevao seks i prinudivao Lavone, kada bi ona odbila, on ju je napadao.

To joö uvek spada u Ñdobra vremenaî. Kada bi Miguel i Lavone vikendom putovali, pravili biplanove o preseljenju u Meksiko gde bi kupili kucu i zasnovali Ñpravu porodicuî, snovi koji suLavoni bili posebno dragi.

Nasilje je eskaliralo jedno vece kada se Miguel vratio sa posla, uznemiren öto mu je nekopridikovao o Lavone. Ona je bila u procesu menjanja. Lavone je znala da ce Miguel da je udarizato öto su mu Ñoci pocrneleî. ÑKada je takavî, kaûe, Ñjednom kad pocne, ne prekida.î Iako gaje preklinjala da Ñsamo pricajuî on ju je gurao i bacao po celoj spavacoj sobi. Udarao ju je i za-vrtao ruke na leda. Tada je Miguel uradio neöto öto je kasnije cesto ponavaljo: izvukao je svoj kaiöi krenuo da maöe i preteci öiba naokolo. Poceo je laganim udarcem, zatim ju je öibao sve jace.Kada je Lavone pokuöala da pobegne, Miguel je nasrnuo na nju, poceo je da je udara po licu,napravio joj je masnicu na oku. Ona je pala na pod i on je krenuo da je öutira. Kada joj je nosprokrvario, on je prekinuo. To se dogodilo mesec dana nakon Candynog rodenja. Lavone je imalaprobleme sa sluhom nakon tog incidenta. Otiöla je lekaru koji je ustanovio da su batine poreklopovrede, ali joj nije dao nikakav savet, niti je intervenisao na bilo koji drugi nacin.

Od tada je Lavone prestala da odgovara na Miguelove udarce. Nije ni plakala niti molila daprekine, jer su ga obe reakcije Ñrazjarivaleî u ranijim slucajevima. Iako je Miguel uvek krivicubacao na alkohol i obecavao da ce da prekine, ponaöao se nasilno bez obzira da li je bio pijan iline. Dve nedelje kasnije, Miguel je doveo svog Ñnajboljeg prijateljaî i Lavone im je posluûilaveceru. Kada je prijatelj pitao zaöto Lavone ima masnicu na oku i zaöto je sva u modricama, is-ticuci da Miguel ima sve öto bi Meksikanac mogao da poûeli (ìsluûi te kao kraljaî), Miguel je bru-talno pretukao coveka pretvarajuci kucu u Ñholokaustî ruöeci i lomeci sve oko sebe. Lavone seumeöala pokuöavajuci da spase ûivot coveku, i tom prilikom i sama primila udarac. Kada je Miguelshvatio öta je uradio, umili su coveka i odvezli ga kuci. Nekoliko dana kasnije, odveli su ga kodlekara.

Novembra 1991. kada je Kendi imala dva meseca, Lavone je otkrila da je opet u drugomstanju, ovog puta je to bio rezultat silovanja. Te noci, Miguel ju je neprekidno udarao u stomak

da bi pobacila. Rekao je da je ona kriva za pobacaj zato öto ga je naljutila. Odmah nakon pobaca-ja, zahtevao je seks.

Lavone je tada bila potpuno izolovana od svojih prijatelja za koje je Miguel smatrao da sunepodobni zato öto su bili ljubomorni na ono öto on ima. Nabavio joj je auto za rodendan, ona jenaucila da vozi i ponekad je iöao na posao kolima. Najceöce ga je ona vozila na posao i sa posla ivozila decu u ökolu. Ali nije joj bilo dozvoljeno da bilo gde drugde sama ide kolima. Miguel je po-mno pratio öta ona i deca jedu, gde idu, kako su obuceni, terajuci Lavone da stalno nosi haljine,Ñnikad pantaloneî.

Miguel je poceo da öamara i udara decu. U prvo vreme su se raspravljali da li je to u redu,ali Miguel je insistirao da ih on vaspitava obzirom da im je on otac. Lavone je ubrzo prestala dase buni.

Zabrinut öto Stefani nije prikladno obucena, direktor vrtica je razgovarao sa Lavone ozlostavljanju i upozorio je da moûe da Ñprede granicuî i da se odrazi na decu. Ocigledno, razgovorje voden u tako opötim terminima, da Lavone nije shvatila o cemu je direktor u stvari govorio. Usvakom slucaju, nije se odnosilo na njenu potrebu za pomoci.

Lavone je pala u depresiju nakon öto se Kendi rodila, osetila je da je Ñuhvacena u zamkuî ida Ñnema izlazaî. Jedne noci je na njegovo insistiranje pila sa njim, on je istetovirao svoje imena njenoj ruci, da pokaûe svetu da je ona Ñsada i zauvekî njegova. Te noci, Lavone se osetila ap-solutno poniûeno i isekla je vene na zglavcima u pokuöaju samoubistva, kojeg je prekinula kadaje Kendi pocela da place. Mada je Miguel video öta je uradila, zgrabio je noû i krenuo na nju.Tokom borbe posekao ju je po öaci. Rekao joj je da je luda i previo je posekotine. Gledajuci una-zad, Lavone shvata da u nameri da se samopovredi nije razmiöljala o deci.

Na Boûic 1991. godine Lavone je dala da se Miguel uhapsi. Odvezla ga je na posao, ali jemorao da se vrati taksijem zato öto kocnice na njihovom autu nisu bile ispravne. Kada se vratio,ona je kretala sa majkom i bratom kod bake na boûicnu veceru. Lavoneina majka i Miguel su sesvadali, Miguel je pretio Lavoni koja je znala da ce biti pretucena kada se vrati ili ako ne ode.Majka ju je smestila u kola, ona sad shvata da je to bio nacin da je zaötiti. Miguel je probao svo-jim kolima da ih prati, ali bio je pijan i slupao je auto. Izaöao je iz auta i pozvao je da se vratikuci, govoreci da ima noû i da ce pokuöati samoubistvo i preteci da ce da ubije oboje. Lavone jebila prestraöena, pozvala je policiju i vratila se kuci. Uhapsili su Miguela na osnovu Ñnepreuzi-manja odgovornostiî za saobracajnu nesrecu. Ali policija je traûila da Lavone krene sa Miguelomda bi mu prevodila u zatvoru i sledeceg dana na sudu. Kada su ga oslobodili, Miguel je poslao de-cu u svoje sobe, pojacao radio i rekao joj Ñrekla si da se plaöiö – sad cu da te naucim da se plaöiö.îIstukao je, a zatim se ponaöao kao da se niöta nije dogodilo.

Kratko nakon Boûica 1991. Miguel i Lavone su se preselili iz kuce Lavonine majke u svojukucu.

3. III faza januar 1992 – septembar 1992Proces izolacije Lavone i njene dece bio je upotpunjen kada su se preselili iz majcine kuce.

U novom domu Miguel je sprovodio punu kontrolu nad Lavone. Udaranje raznim predmetima ipretnja oruûjem povecali su stepen zlostavljanja, koje je obuhvatalo i opekotine koje su Lavoneinanoöene cigaretama. Rodenje Miguelovog sina je oznacilo samo malo ublaûavanje ovog rastucegmodela zlostavljanja i poniûavanja. U meduvremenu, Miguel je nasilje proöirio i na decu, kako di-rektno öamarima, batinama i opekotinama, tako indirektno, terajuci Lavone da sprovodi odrede-ne disciplinske mere. U strahu da bi Lavone mogla da ga napusti ili ubije, nikad je nije ostavljaosamu sa svom decom.


98 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 3Lavone je imala sve manje sposobnosti da se ponaöa kao autonomna odrasla osoba, zapos-

tavljala je osnovne kucne poslove, izgubila pravo na socijalnu pomoc i jedno vreme provela bezosnovnih uslova za ûivot. Njen ûivot se sveo na goli opstanak: ûivela je kao taoc, svaki elementnjenog ûivota bio je usmeren ka smirivanju i izbegavanju Miguelove agresije, u pokuöaju da sma-nji stepenu povreda koje je nanosio njoj i deci. Lavone je potraûila pomoc, izmedu ostalog i domgde bi zbrinula Kendi. Takode je pocela i da ötedi novac i da planira beg.

Batine koje je dobila od Miguela po povratku sa suda ubedile su je da bi on lako mogao i daje ubije. Piöe: Ñposle toga sam sluöala svaku njegovu naredbu... ponekad sam kupala decu. Tuöira-la sam se kada mi dozvoli. Iöla sam u toalet kada mi dozvoli. Imala sam frizuru kakvu je on ûeleo.Spavala sam kad bi mi dozvolio, budila sam se kad je traûio.î

Dok je Miguel radio u popodnevnim satima, Lavone i deca bi ponekad posetili komöije kojisu prijavili ceste masnice na Lavone. Miguel je sve viöe napadao Lavone, tukao je razlicitim pred-metima i oruûjem i direktno pretio njenom ûivotu i zdravlju. Na primer, bacao bi noûeve na njuili bi joj pretio noûem. Jedne veceri, drûao joj je noû pod grlom i ona ga je kolenom udarila uprepone. Ranije ga je odgurivala od sebe, ali ovo je bio prvi put da se fizicki branila od njegov-og napada. Miguel se presavio i ispustio noû kog je Lavone zgrabila. Rekao joj je: ÑAko nameravaöda ga upotrebiö, potrudi se da budem mrtav.î

Miguel je gasio svoje cigarete po Lavoneinim rukama i öakama. Dodirivao ju je cigaretamada bi je iritirao, ona je mogla da upali cigaretu samo kada bi joj dozvolio. Takode ju je gadaoflaöama. Prvi put kada ju je opekao cigaretom, ona se braniila. Ali onda je shvatila da Ñako neizazove reakciju, nije pobedioî Lavone joö uvek nosi oûiljke od tih napada.

Posle incidenta sa noûem, Miguel se uplaöio da bi Lavone mogla da ga ubije na spavanju ilida ga otruje. Insistirao je da ona proba svako jelo pre nego öto mu servira, kako ga je naucio nje-gov otac. Do tada, Miguel je uniötio sve stvari koje su mogle da ga podsecaju na Lavoneinu pro-ölost.

Miguel je bio sve stroûi prema deci. Joö uvek je vodio brigu o tome öta jedu, kada spavaju ikada se tuöiraju. S vremena na vreme bi pretukao Danijela, Stefani ili Mariu kaiöem. Uz to, davaoje uputstva Lavoni kako da ih tuce. Ona je verovala da ce ih manje boleti ako uradi kako joj jenaredeno, nego ako ih Miguel bude tukao.

Dok su ûiveli u Chessnut Street, Lavone je vodila decu kod komöija dok je Miguel na poslu.Njena komöinica koja je bila ûrtva nasilja u svom prvom braku, cesto je vidala Lavone sa masni-cama na oku, modricama i posekotinama po telu. Razumela je situaciju bez obzira öto je Lavonebila toliko uplaöena da o tome uopöte nije pricala. Komöinica nikada nije videla posledice mal-tretiranja na deci, ali je znala da Miguel ne dozvoljava Lavoni da izlazi. Februara 1992. nakon ötoje bila pretucena, Lavone je pobegla kod komöinice oko 11:30 uvece, i probudila je lupajuci navrata. Miguel je stigao Lavone i odlucio da deca ostanu kod komöinice Ñdok se ne raspraveî.Komöije su vec kontaktirale DCF i Miguel je pretio da ce drûava oduzeti Lavoni decu ako ga na-pusti, zato öto ce je posmatrati kao Ñneuravnoteûenuî. Takode je pretio da ce povrediti clanovenjene porodice i prijatelje kao i da ce joj oduzeti decu. U to vreme, Lavone je ûivela u strahu zasvoj ûivot. Ali se joö viöe plaöila da ce Miguel da je, ubije ili da ubije decu ako bi pokuöala da ode.

Kada je Lavone bila u petom mesecu trudnoce, Miguel joj je rekao da prijavi Davida polici-ji zato öto ih proganja telefonom. Bez obzira öto ga je posluöala, Miguel ju je istukao zato öto jeu razgovoru sa detektivom izgovorila Davidovo ime. Tukao ju je daskom sa metalnim okovima.Lavone joö uvek po ledima ima oûiljke od tog napada.

Miguel se igrao sa Lavoninom psihom. Budio ju je kad god bi mu bila volja. Ponekad tako ötobi zapoceo seks dok je joö spavala. U drugim prilikama, stavio bi joj ruku preko lica, pa bi se ona

probudila guöeci se.106 Kada bi se probudila, on bi se pravio da spava, da bi pomislila da jepoludela.107 Ili bi je oöamario dok spava.108 Cesto se pravila da spava öto je u izveötaju DCF-anotirano kao hronicna iscrpljenost.

Kada je Lavone bila u sedmom mesecu trudnoce, opet su se preselili, a ceo posao selidbe jeu glavnom Lavone obavila. U to vreme je kuca u Chessnut street u kojoj su ûiveli bila u potpunomneredu.

Kratko nakon öto su se preselili, Miguel je tako straöno pretukao Lavone da je dobila trudoveöest i po nedelja pre termina. U bolnici su joj dali lekove za kontrolu kontrakcija. Bila je Ñsva umodricamaî ali niko niöta nije komentarisao. Bez obzira na kontrakcije, Miguel je nastavio da jefizicki maltretira.

Druge nedelje avgusta, Lavone je telefonirala DCF-u raspitijuci se za dom za zbrinjavanjedece i objasnila da ûeli da prijavi nasilje. Dve nedelje kasnije, pozvala ih je opet, i ovaj put reklada ûeli da smesti Kendi u dom zato öto joj je potrebna medicinska pomoc. Zaposleni u DCF-u jojje dao broj telefona agencije za zbrinjavanje dece. Nije joj bila ponudena nikakva druga pomacili dalja informacija.

Tokom leta 1992. Miguel je radio nocu. Kada bi ga Lavone vozila na posao zahtevao je da de-ca ostanu kod kuce da bi bio siguran da ce se ona vratiti. Lavone je znala da je Danijel joö pre-viöe mali da bi cuvao svoje sestre, ali je smatrala da bi bilo bolje da deca ostanu kod kuce, negoda u kolima gledaju kako je Miguel tuce i urla na njih. Lavone je bila preplaöena do uûasa. Kadase Miguelito rodio, Miguel ga je vdoio svuda kolima dok su druga deca morala da ostanu kod kuce.Lavone veruje da je to zato öto je Miguelito bio njegov sin.

Kada bi se Miguel ujutro vratio kuci sa posla, zahtevao je seks, pa bi Lavone poslala decu daÑdremajuî ili da se igraju u svojoj sobi. Zatim bi otiöla kod dece i pokuöavala da ih utiöa. Ponekadbi se deca igrala u spavacoj sobi, öto Miguelu nije smetalo. Ali ponekad, kada bi bili glasni, on biurlao na Lavone i kaûnjavao nju ili decu. Najceöce su se igrali napolju da ne smetaju Miguelu.

Miguel je cesto telefonirao sa posla, ponekad i nekoliko puta na sat, ili bi se iznenada po-javio kod kuce da proveri öta radi Lavone. Obroci su cesto razjarivali Miguela. Obicajavao je dabaca hranu Lavoni u lice. U drugim prilikama, ako mu jelo ne bi bilo po volji, stavljao je u njegapuno cilija i soli i terao Lavone da pojede.

Dok je Miguel spavao, deca bi siöla u podrum i tamo se igrala dok Lavone pegla. Lavone jebila jako uplaöena, pogotovu zato öto je smatrala da je Kendi previöe mala da dobija batine, akao ÑDavidovo deteî cest predmet Miguelovog besa. Zbog toga, svaki put kad je Miguel kod kuce,cak i kad spava, Lavone se trudila da Kendi bude sa njom kada je u podrumu.

Kada je bila u osmom mesecu trudnoce, Miguel je Lavoni vezao ruke i silovao je. Terao ju jeda kupa decu dva ili tri puta dnevno. Kuca je morala da bude besprekorno cista kada se vrati saposla. U stanju iscrpljenosti u kome se Lavone tada nalazila, to je bilo nemoguca.

Lavonein stav prema zlostavljanju se promenio. Nereagovanje koje je u pocetku predstavl-jalo nacin pruûanja otpora, sada je oslikavalo njenu depresiju. Govorila je Miguelu ÑNe interesu-je me öta ceö da mi uradiö, samo obavi to öto pre.î To je Miguela joö viöe iritiralo, zato öto jeûeleo Ñreakcijuî.

Kada su joj krenule kontrakcije na cetiri minuta, Miguel je zahtevao seks. Lavone jeprotestovala, pa ju je on silovao. Kada su se kontrakcije ucestale na dva do cetiri minuta, Miguelje odbio da odvede Lavone u bolnicu, ocigledno zato öto je prvo hteo da bude siguran da deca os-taju sa njim. Lavone je ûelela da deca odu kod njene majke, ali je Miguel znao da to moûe da jojpruûi priliku da pobegne. Rekao je Ñneka ostanu ovde da znam gde su. Tako cu znati gde si ti.îAli je ona i dalje insistirala.


100 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 3Kada je Miguel napokon odveo Lavone u bolnicu, nije se odvajao od nje. Cak ni kada je iöla

u toalet. Njene brojne modrice, stare i nove, bile su vrlo ocigledne.Stark: Da te pitam jednu stvar. Da ti je, tokom boravka u bolnici, medicinska sestra rekla

ëovo ne treba da trpiöí ili da ti je postavljala pitanja o tome öta se deöava kod kuce, misliö li dabi cula?

Lazara: ÑDa, mislim da bih.îStark: ÑZato öto si ranije...îLazara: ÑTada bih. Da mi je bilo ko rekao da postoji izlaz za mene, svakako bih pokuöala.î Ali niko je niöta nije pitao. Kada je Miguel rekao Lavone da ûeli joö dece (ìtri decaka i tri devojciceî) traûila je da je

Ñnamesteî.Miguelova radost zbog sina je kratko trajala. Kada se vratila iz bolnice, Lavone je shvatila

da se neöto fundamentalno promenilo u njegovom ponaöanju i da je u joö vecoj opasnosti. Miguelje prestao da se izvinjava zbog zlostavljanja, iako se i dalje izvinjavao deci nakon öto bi ih tukao.Promena se osetila joö u autu na putu iz bolnice, kada ju je udario iako je u rukama drûala nji-hovu cetiri dana staru bebu. Promena je bila ocigledna i u Miguelovom odnosu prema deci. Htelaje da ga napusti, ali je osecala da joj Miguel cita misli.

Deca su se jednostavno klonila Miguela. Maria, koja je bila posebno plaöljiva, po ceo dan biprovela u sobi. Tada je Lavone i stavila duöek u podrum za Kendi. Pocetna ideja je bila da sprecida Kendi puzi po betonskom podu, dok se pere veö i dok je sa ostalom decom u podrumu. Kasnije,Lavone je pocela da ostavlja tamo Kendi kad god bi Miguel traûio da Ñmu se Kendi skloni da je negledaî, kada nije hteo da mu smetaju dok spava, ili kada bi iöla da saceka Stefanie na autobus,a Miguel je kod kuce. Jednom prilikom, Miguel se igrao sa decom i Kendi je pocela da place.Prema Danielovoj izjavi Ñtata ju je udario kaiöemî. Lavone se suprodstavila Miguelu, ali on je por-icao govoreci: ÑMisliö da sam previöe grub zato öto je ona Davidova kcerkaî. U svakom slucaju,Lavone je verovala da se Kendi jako plaöi Miguela i trudila se da je drûi öto dalje od njega.

Samo par dana nakon öto se vratila iz bolnice, Lavone se pobunila zbog nacina na koji seMiguel ophodi prema deci. ÑTo nisu moja decaî, rekao je. Bio je njegov slobodan dan. Posvadalisu se i Miguel ju je pretukao. Kako sada shvata, Maria je tog dana odbila da izade iz sobe. Iakoje bila naucena na noöu, Maria se tada ukakila u pantalone. Miguel je otiöao u njenu sobu i urlaoÑSoba ti smrdiî. Kada je otkrio razlog, odlucio je da je Ñnauci lekcijuî, i rekao Lavonei da skineMariu i da je stavi pod tuö. Onda je odvrnuo hladnu vodu. Lavone je zgrabila Mariu i viknula nanjega: ÑJesi li poludeo?î Miguel nije dozvolio Lavone da obuce Mariu i krenuo je da udara okolokaiöem, öto je tada radio samo sa Lavone. Neprekidno je udarao Mariu kaiöem dok se nisu pojav-ile otekline. Uprkos bolu, Maria nije niöta rekla, zbog cega je Miguel vikao na nju: ÑReci neötoî.Na isti nacin je odgovarala na napade kao Lavone u to vreme. Konacno, Lavone se umeöala, naöta se Maria okrenula ka majci i rekla: ÑMamice, molim te neka stane. Reci tati da mi je ûaoî.Miguel se izvinio Mariji, ali je nastavio da se svada sa Lavone i na kraju ju je udario.

Ova svada je bila povod da susedi pozovu DCF 4. septembra 1992. godine, kada je socijalniradnik i doöao u kucu da ispita situaciju. Radnik DCF-a koji je vec bio pocetkom godine, posetioih je nekoliko dana kasnije. Lavone joj je neprestano ponavljala da je bila prezauzeta i da stoganije mogla da se na pravi nacin stara o Kendi. Radnica DCF-a je konstatovala da je Lavonei teökoda odgovori na zahtev da se Kendi iznese iz podruma, da je Kendi mokra i da se mleko u flaöiciukiselilo. Takode, konstatovala je da je Marina posteljina prljava i da smrdi na fekalije.109 Uprkosvidnim brojnim masnicama medu kojima su mnoge ocigledno odavno, radnica DCF-a Lavoni nijepostavljala nikakva pitanja o zlostavljanju.

Pre toga, Danijel je izvadio makaze iz fioke i Miguel ga je zbog toga pretukao. Susedi suprimetili masnice i pecate po Danijelovim rukama i nogama i prijavili su da su culi da deca Ñvri-öteî nocu. Danijela je vec ispitivao jedan od komöija i tom prilikom on je rekao: ÑMiguel se nervi-ra kada ljudi postavljaju pitanjaî. Drugom prilikom, kada se greökom naöao u dometu, Miguel gaje Ñslucajnoî pogodio straga svojom B. B. puökom. Nekoliko dana kasnije, 10. septembra, Miguelje naöao Danijela kako se igra sa BB puökom koju nije smeo da dira. Videvöi da se Miguel razjario,i u strahu da ce maltretirati Danijela onako kao öto je nekoliko dana ranije maltretirao Mariu,Lavone ga je dvaput udarila kaiöem po ledima. Htela je samo da preûive do vikenda kada se na-dala da ce od majke dobiti novac da odu. Miguel je uzeo kaiö od Lavone i rekao da ce joj pokaza-ti Ñkako se na pravi nacin vaspitavaju decaî. Tukao je Danjela po ledima i nogama. Kada jeLavone protestvovala i rekla Miguelu da prekine, Danijel je odgovorio: ÑU redu je mamice, zaslu-ûio sam.î Miguel je odveo Danijela do öporeta i stavio mu öake na plotnu.

Sledeceg dana, kada se Danijel nije vratio iz ökole, Lavone se uspanicila. Kada joj je recenoda ce direktor da ga doveze, njena prva misao je da mu se neöto dogodilo. Umesto toga, doöla jepolicija u pratnji socijalnog radnika koji je rekao Lavone da odvode decu i da ce moci da ih viditek u ponedeljak. Od trennutka kada je policija uöla u kucu, Miguel se nije odvajao od Lavone.Bio je sa njom cak i dok je menjala pelene Miguelitu. Bez obzira öto je policajac bio samo neko-liko metara od njih, zgrabio ju je za kosu i zapretio da ako ne bude govorila sve öto treba, imacejoö vece probleme kada je puste. Policajac je proöao kroz otvorena vrata dok se to deöavalo, alinije reagovao. Iako su na Lavone primetili tragove nasilja, policajci su ih stavili da sede zajednona zadnjem sediötu policijskog vozila. Tokom voûnje do stanice, Miguel joj je pricao öta treba dakaûe i pretio joj (na öpanskom), u slucaju da reaguje bilo kako drugacije.

Kada su stigli u stanicu, detektiv je pokazao Lavoni snimke decjih ozleda, rekao joj je da jegrozna majka i da ako ne bude saradivala, viöe nikada nece videti svoju decu. Jedan od policaja-ca je primetio na Lavone brojne masnice po licu, rukama i nogama, i izveo logicne zakljucke.Deca su vec rekla policiji da ih je Miguel tukao. Umesto da podignu optuûbu protiv Miguela za tenapade, detektiv je tresnuo öakom o sto i zahtevao od Lavone da prizna da ju je Miguel zlostav-ljao. Detektiv se zatim ispravio, pribrao, vratio do stola i opet tresnuo öakom o sto. Pre nego ötobi poceo da je tuce, Miguel bi takode udarao öakom o sto i urlao. Lavone se paralisala od straha.To je bio trenutak kada je priznala da je tukla svoju decu i insistirala na tome da je ona odgovo-rna za disciplinske mere i da je Miguelovo ponaöanje biilo Ñpuno podrökeî, a da je masnice zado-bila tokom porodaja.

Lavoneino Ñpriznanjeî se kosilo sa izjavama koje su deca i Miguel dali policiji, öto je biloocigledno detektivima koji su ispitivali njeno fizicko stanje. Ipak, i ona i Miguel su uhapöeni i op-tuûeni za opasnost po bezbednost dece. Lavone su smestili u celiju pored Miguelove gde je pro-vela sledecih sedamdeset i dva sata. Tokom tog vremena, on joj je davao uputstva kako da se po-naöa i öta da kaûe i pretio joj je da ce je joö viöe povrediti ako ne bude radila kako joj je receno.

C. Od nasilja u porodici do kontrole prinudomIskustvo ûrtve nasilja dobija posebna znacenja koja proizilaze iz strategija koje nasilnik ko-

risti Ñiza zatvorenih vrataî. Iz tog razloga, za pozitivan ishod je potrebno da se oni koji usta-novljavaju cinjenice (sudija, porota, veötaci i drugi profesionalci) stave u poloûaj ûrtve. Pitanjeje kako postici dovoljan nivo empatije, pogotovu ako je situacija postavljena u kontekst kada jenajbolji interes za decu suprotnost sa najboljim po majku.

Lavonein slucaj sadrûi sve glavne karakteristike Volkerovog sindroma ûene ûrtve nasilja:ponovljeni ciklusi eksplozivnog nasilja i izvinjavanja, uzdrûavanje od traûenja pomoci, depresija


102 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 3i opöta pasivnost koja doprinosi siromaönom izboru brige o detetu.110 Uz to, Miguelovi nasrtaji subili sve teûi, od öamara do udaranja daskom sa metalnim okovima, u skladu sa modelom trauma-tizacije i pravnim poimanjem nasilja. Pravne definicije se odnose na pojedinacne epizode napa-da i zlostavljanja. Problem je u tome öto je Lavone bila ûrtva Ñkontinualnogî nasilja od straneMiguela (svaki dan i jedan incident se nastavlja na prethodni). I u statistici o zlocinima okosedamdeset pet procenata svih slucajeva, ûrtve akumuliraju Ñistoriju traume odraslogî111 i u okocetrdeset procenata takvih slucajeva radi se o Ñserijskomî zlostavljanju, gde prestupnik napadaûrtvu jednom nedeljno ili ceöce tokom duûeg perioda.112 Ipak, sve viöe se nasilje u porodici kaoÑnacin upravljanjaî uzima za razlog izdavanja stalne zabrane prilaska, uz povecanje kazni pri-likom drugog ili treceg prekröaja, a prihvata se i svedocenje veötaka o Ñistorijiî nasilja u vezi.113

U slucaju Lazara, sud mi je dozvolio da svedocim o detaljima Miguelovih cestih nasrtaja.Koristio sam Ñskalu stepena opasnostiî da bih klasifikovao Miguelovo nasilje, dokazijuci da jeLavone iskusila vecinu faktora koji najavljuju ubistvo, ukljucujuci serijsko nasilje, seksualne na-srtaje, nasilje predmetima, zloupotrebu alkohola, pretnje ubistvom, nasilje u javnosti ili prematrecem licu i nasilje tokom trudnoce.114 Od prvog nasrtaja, do intervencije policije, Miguel ju jeodgurivao, öamarao, udarao pesnicama, öutirao, guöio, vukao za kosu, premlacivao, gadao hra-nom, kljukao na silu, gadao noûevima, nanosio posekotine, öibao veliki broj puta, nanosio opeko-tine cigaretama, gadao flaöama, udarao daskom, guöio dok je spavala. Ti nasrtaji su se deöavalidok je spavala, u kolima, tokom i pre obroka, i tokom i nakon seksualnih odnosa.

Miguel je desetinama puta napadao Lavone tokom njene poslednje tri trudnoce. Udarao jeu stomak, nanosio opekotine i silovao je neposredno pred i nakon porodaja. Posebno intenzivni subili napadi dok je nosila ÑDavidovo deteî. Miguel je tukao Lavone u Davidovom i u prisustvu nje-ne majke i dece, i pretukao je Ñsvog najboljeg prijateljaî kada je ovaj doveo u pitanje nasilje.

Miguel je cesto seksualno zlostavljao Lavone, prvi put septembra 1991. u osmom mesecutrudnoce sa Kendi. Pre nego öto je Miguelito roden, vezao joj je ruke iz leda, i potom silovao.Miguel je zahtevao da imaju seks jednoom ili viöe puta na dan, bez obzira na Lavoneine ûelje ilizdravstveno stanje. On je Ñsprovodio svoje nacineî i kada je imala öav dug cetiri santimetaraposle porodaja i nocu dok je spavala. Bez obzira da li ove okolnosti potpadaju ili ne pod tehnickudefiniciju silovanja one dramatizuju Miguelovu tvrdnju da Ñon sa Lavone moûe da radi öta (on)hoceî, pretnja za koju je Lavone znala da moûe znaciti njenu smrt. Pred mnoge od nasrtaja,Miguel je pio. Iz svih ovih cinjenica zajedno, zakljucio sam da je do trenutka kada je policijauhapsila Lavone i Miguela, ona patila od spore smrti, kojoj bi nedugo nakon i podlegla.

Cak i sa ovim sledom dogadaja, nije bilo preporucljivo osloniti se na sindrom ûene ûrtvenasilja. Pre svega, bez obzira öto je Lavone nedvosmisleno bila u ulozi ûrtve, slika njene bespo-mocnosti nije uspela da prikaûe kompleksno preplitanje ljubavi, otpora, mirenja i potlacivanjaotkriveno kroz njenu pricu i svedocenje. Osim toga, sama Lavone je odbacila mogucnost da jenjeno ûrtvovanje moglo umanjiti njenu odgovornost. Bila je svesna da je veliki broj puta u ûivo-tu napravila pogreöan izbor, ali je ûelela da se najvaûnije odluke po pitanju o kome joj se sudilona pravi nacin predstave sudu.

Joö jedan problem u vezi sa sindromom ûene ûrtve nasilja je öto Miguelovi nasrtaji, kolikogod cesti bili, moûda nisu bili dovoljno intenzivni da bi bili okarakterisani kao Ñtraumaî. Dok po-jedinacni nasrtaji od strane partnera na sudu tehnicki znace zlocin nasilja u porodici, pravosudnisistem nema osecaja prema ponovljenoj izloûenosti ozbiljnim povredama. Dominira stanoviöte dateöko nasilje znaci prisustvo povreda. Uprkos nekoliko neizbrisivih oûiljaka koji su ostali odMiguelove okrutnosti, povreda uha je jedina prilika kada je Lavone zatraûila medicinsku pomoc,a cak ni to nije bilo povezano sa zlostavljanjem.

Odsustvo teökih povreda je tipicno za slucajeve zlostavljanja.115 Lavone je verovala da ce jeMiguel ubiti, ali kada je udarila Danijela i Ñdozvolilaî da Maria dobije batine njen ûivot nije biou direktnoj opasnosti. U odnosu na pozadinu relativno malih nasrtaja, sud je mogao pogreöno daprotumaci izraûeni strah kao Ñpreteranî. äto je joö gore, mogao je da dode do zakljucka da jeista slabost u karakteru mogla da je dovede do toga da toleriöe nasilje nad decom, a da je u stvarilako mogla da pobegne od rutine nasilja na niskom nivou kog je Miguel sprovodio.116

I dalje, mojim zakljuccima je nedostajala potvrda. Miguelovi nasrtaji su svakako bili poznatii drugima. On je odgurivao Lavone i vukao je za kosu dok je policija bila u kuci, pretio joj na putudo stanice i dok su boravili u susednim celijama. Policija je konstatovala sveûe masnice na njenomtelu, a ipak su je detektivi osudivali öto nije htela da imenuje Miguela kao uzrocnika. Susedi,clanovi porodice, policija, DCF i bolnicko osoblje i vaspitacica u predökolskom su videli fizickeposledice Miguelovih napada. I spontani pobacaj koji je imala malo nakon Kendinog rodenja i od-lazak u bolnicu na porodaj öest nedelja pre termina dogodili su se nakon batina. Lavone je nosi-la masnice na oku, modrice, oderotine, kontuzije i opekotine. Uprkos svemu tome, Miguel nikadnije bio optuûen niti osuden za nasilje nad Lavone. Nasilje u braku je pomenuto samo jednom pri-likom u policijskom izveötaju, a nije ga bilo ni u jednom lekarskom izveötaju, niti su deca spom-injala kada su bila ispitivana. Lavonein opis Miguelovih cestih i raznolikih nasrtaja ispunjavali suuslove kako interne tako i spoljne validnosti. Ipak, osim nagadanja suseda i nekoliko profesion-alaca koji su bili spremni da pomognu oko porekla Lavoneinih zdravstvenih simptoma, nije bilonikakvih direktnih dokaza da je Miguel ikad digao ruku na Lavone Lazara.

Dilema u vezi sa tim nastala je zato öto Lavone nije pokazivala psiholoöke simptome koji bibili u skladu sa naöiroko usvojenim modelom traumatizacije. Njena depresija je bila dovoljnoubedljiva, ali je delovala kao posledica iscrpljenosti. Uzdrûavala se da podeli svoje misli i ose-canja sa vaspitacicom u predökolskom, osobljem u bolnici, komöijama ili policijom. äto je joö in-dikativnije, doöla je do trenutka kada je Miguelu rekla: ÑNe interesuje me öta ceö da mi uradiöî.Ipak, svaki od ovih klasicnih simptoma naucene bespomocnosti imao je ökrta objaönjenja u skladusa situacijom. Najvaûnije od svega, Lavone te simptome nije pokazivala dok sam je ispitivao. Sudje bio spreman da poveruje da je Miguel tukao Lavone, ali nije bilo jasno koliko je ta cinjenicarelevantna u zlocinu zbog kog je optuûena. Ako je nasilje bilo intenzivno, zaöto nije bilo vidnihpsiholoökih posledica? I sa druge strane, ako je Lavone bila toliko svesna, kako je uopöte naölaopravdanja za tako bizarnu seriju dogadaja?

D. Preokviravanje uskracivanja zaötiteLavone Lazara predstavlja identicnu zagonetku kao i Heda Nusbaum i hiljade manje dra-

maticnih slucajeva u kojima su majke ûrtve nasilja optuûene za uskracivanje zaötite ili nanoöenjepovreda svojoj deci. Zaöto bi jedna dovoljno inteligentna i inace normalna ûena pocinila, to-lerisala ili priznala tako gnusan zlocin? Misteriju moûemo da reöimo samo iz korena prateci logikuLavoneinih poteza u dinamici kontrole prinudom.

U nedostatku dokumentovanih pretnji koje postavlja teöko nasilje, postavlja se pitanje u ko-likoj meri su karakter ûrtve ili porodicna istorija predisponirali ostanak u nasilnoj vezi.117 Lavonenije imala takve predispozicije obzirom da je u detinjstvu bila svedok ili ûrtva nasilja i imalaiskustva sa nasilnim vezama.118 Ipak, Lavonina nestabilna porodica bila je uzrok formiranja ro-manticnog ideala u kome je ona bila domacica, majka i negovateljica porodice u cijem centru jestajao Miguel.119 U prvo vreme, po njenoj prici, on je radio dvanaest sati dnevno i provodio svosvoje slobodno vreme sa njom i decom.

Ona nastavlja:


104 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 3ìDo sredine maja, on i ja smo ostvarili potpunu vezu, prijateljstvo, intimu; pomagao mi je

sa decom, davao je predloge za koje je smatrao da bi nama cinili dobro, da ne treba da provodimvreme u restoranu, da treba da odrûavam kucu cistijom, na koji nacin i cime da hranim decu, ukoje vreme treba da idu u krevet. (Obecala sam da necu kontaktirati sa Davidom, obzirom da ni-je bio dobar ni za mene ni za moju decu i samo me je uznemiravao). Nikad se nisam osetila takovoljenom i zaöticenom kao tada.î

Tek sa objektivnom distancom, Lavone shvata da su Miguelovi Ñsavetiî bili prvi koraci njenogupadanja u klopku. Ipak, ostao je u ulozi njenog ideala joö dosta nakon pocetka zlostavljanja. Caki njegova ljubomora i netrpeljivost prema Davidu (kog je ona takode volela) i njegovi problemi saalkoholom bili su naizgled prihvatljiva objaönjenja za njegove Ñispadeî. Iako je Lavonin ideal bioporemecen, ona je na svaki problem reagovala razumno i strateöki: zahtevala je da pije samo upansionu, obecala je da se nece vidati niti pricati sa Davidom, ispunjavala obecanja da ce da sepromeni, i terala Miguela da ode kada je prekröio obecanje i po drugi put nasrnuo na nju. Lavoneje imala razumevanja za nedoumice koje je njihov odnos stvarao u Miguelu u odnosu na ostaleMeksikance i nadala se da ce da nadoknadi sramotu öto nosi ÑDavidovo deteî time öto ce promeni-ti svoje ponaöanje u druötvu i pruûiti druge dokaze odanosti. Kada je Miguel plakao i molio zaoproötaj, verovala je da je voli.

Bez obzira na razlog zbog koga je Lavone prekinula sa svojim aktivnostima, vec je bila izolo-vana od svoje druötvene mreûe od trenutka kada se Miguel posle drugog nasrtaja vratio kuci. Sadaje umesto Ñispadaî nesmetano mogao da zapocne sa rutinskim, ali relativno blagim fizickim na-padima: odgurivao ju je ili vukao ili bi je samo zgrabio. Te radnje su bile pracene dramaticnimponiûenjima: Miguel je razbio öoferöajbnu i komandnu tablu, skinuo opasac i preteci öibao krozvazduh, Ñdo krviî pretukao prijatelja, u svako doba zvao sa posla da proveri Lavone. Takode jeuniötio sve stvari koje su imale licnog znacaja za Lavone. Kako je uvek bio na granici da nasrne,Lavone je bila uûasnuta uniötavanjem njenih stvari, cak iako nije direktno nasrtao na nju.

Lavonino padanje u ropstvo je neodvojivo od Miguelovog fizickog nasilja. Ipak, ono öto je njuucinilo ûrtvom zlostavljanja i öto je davalo prostora neprekidnom nasilju je njena druötveno kon-struisana nemogucnost da pobegne, öto je rezultiralo nedostatkom kontrole nad mikrodinamikomsvakodnevnog preûivljavanja, zastraöivanja, a posebno izolacije.

1. KontrolaNa podstrukturi izolacije i straha, Miguel je izgradio kontrolu nad osnovnim resursima kakvi

su novac, hrana i garderoba da bi povecao njenu zavisnost. Kada je upoznala Miguela, Lavone jeprimala decji dodatak, malu pomoc od Marinog oca i delila je troökove odrûavanja domacinstvasa svojom majkom. Obzirom da je Miguel Ñnajbolje znaoî kako ona treba da reorganizuje svojûivot, uzimao je mesecni cek, i davao joj samo koliko je smatrao da je neophodno. Poput mnogihdrugih ûena u slucajevima na kojima sam radio, njen partner je proveravao sve izdatke, nikad ni-je dozvoljavao da ide sama u nabavku i tukao je kada je troöila novac po svom nahodenju. Kadase iselila iz porodicnog doma, Lavone je izgubila pravo na pomoc drûave i preûivljavali su odMiguelove skromne plate, koja je bila znacajno umanjena potraûivanjima za alkohol. Pismo novihstanara u Chessnut Street otkriva da u kupatilu nije bilo tekuce vode niti grejanja, da su prozoribili polomljeni, a veötacko osvetljenje je bilo minimalno. Slikovit dokaz ocajnickog stanja u komsu Miguel i Lavone ûiveli je optuûba suseda za kradu flaöirane vode i upozorenje iz vrtica o sta-nju decje odece.

Miguelova kontrola nad hranom i odecom je bila posebno primetna zato öto je Lavone teoblasti odlucivanja izjednacavala sa svojom ulogom domacice. Miguel je zahtevao da kuva samo

meksicka jela poput ÑSetild Noraî.120 Kada mu se hrana ne bi svidela, bacao ju je na pod, gadaoLavone u lice ili pretrpavao zacinima i terao je da pojede. Kada je Miguel verovao da Lavone ûelida ga otruje, terao je da prva proba svako jelo. Miguel je odlucio kako Lavone i deca treba da seoblace, govoreci joj öta da nosi po kuci. Kako nije odobravao pantalone na ûenama, Lavone jesmela da nosi samo haljine. Takode joj je govorio i kako da namesti kosu.

Miguelova kontrola se proöirila i na Lavoneine osnovne telesne funkcije – ishranu, spavanje,seks, odlazak u kupatilo ili kretanje po kuci. Miguel je odlucivao kada Lavone moûe ili treba dase tuöira i insistirao da se deca kupaju viöe puta dnevno. U to vreme, Lavone je vec morala i datraûi dozvolu kada ide u toalet.

Osim mentalnih igara koje je igrao, redovno je prekidao njen san pozivima sa posla kada jeradio nocne smene, iznenadnim dolascima kuci ili kada je imao slobodan dan, budenjem öamari-ma, guöenjem ili zapocinjanjem seksa. Lavone je bila previöe uplaöena da bi mogla da spava dokje Miguel budan. Rezultat toga je bila njena hronicna iscrpljenost, depresija, i regresija na zavi-snost na nivou deteta.

Miguel je zahtevao seks cak i kada je Lavoni lekar zabranio – kada je bila pred porodajem,odmah nakon dolaska iz bolnice i kada je krvarila. Miguel nije obracao paûnju na prisustvo dece.Na primer, na njegovo insistiranje, deca su morala da Ñodspavajuî ujutro kada bi se vratio saposla, öto je znacilo da deca treba da spavaju ili da budu ostavljana nasamo öto je spremanjeDanijela i Stefani za vrtic cinilo nemogucim. Nasrtaji su rezultirali sa dve neûeljene trudnoce,cime je kod Lavone povecano osecanje nasilja, smanjena volja i pojacan proces osecanjaponiûenosti, öto ju je dovelo do pokuöaja samoubistva.

U svakom slucaju, poseban oblik preplitanja nasilja, izolacije, poniûavanja i kontroledefiniöe jedinstvenu dinamiku i ucinak zlostavljanja. U jednom slucaju ubistva, moja klijentkin-ja je morala da vodi evidenciju svega öto je radila tog dana, da bi bila pod kontrolom. Iako supostojali samo minimalni elementi fizickog nasilja, zastraöivanje i apsolutna izolacija su bila sred-stva da se Ñosnaûiî serija pravila o oblacenju, higijeni, kuvanju, odrûavanju doma, itd. Imajucikompleksan arsenal strategija na raspolaganju, Miguel Sabastian ih je naöiroko koristio da bi do-minirao nad Lavone, öto pitanje najvaûnijeg aspekta zlostavljanja cini nesuvislim. Iako Miguelovoponaöanje uveliko pojaönjava Lavonein odnos prema deci, ono öto je najociglednije jeste da jenjena izolacija direktno ugrozila njen odnos prema realnosti.

2. IzolacijaOd dana kada se uselio, Miguel je insistirao da Lavone provodi vreme kod kuce, da ne odlazi

u restoran, da prestane da vida prijatelje za koje je smatrao da su ljubomorni na njenu srecu. Uprvo vreme, Lavone je to shvatala kao njegovu brigu oko organizacije koja je njenoj porodici ne-dostajala. Lavone je nedugo zatim shvatila da je njeno kretanje ograniceno na kucu. Prema jed-nom anonimnom pozivu upucenom policiji, Miguel je zlostavljao Lavoninu sestricinu. To jeprouzrokovalo raskid izmedu Lavone i njene sestre, kojoj je ova cuvala dete. Miguel je njenovreme provedeno sa majkom ili ostalim clanovima porodice tumacio kao Ñnelojalnostî prema nje-mu. Taj problem je kulminirao na Boûic 1991. kada je Miguel pokuöao da prati Lavone, slupao ko-la i pretio samoubistvom, kao i da ce je ubijiti ako se ne vrati istog trenutka. Ispitivanjem suse-da muökarca, otkriveno je da je Miguel zabranio Lavoni da prica sa muökarcima zato öto meksickeûene to ne rade. Takode joj je bilo zabranjeno i da vozi svoja kola osim kada je Miguelu trebaotransport do posla ili deci do ökole; nije smela sama u kupovinu; i ocekivalo se da ceo dan ostanekod kuce dok Miguel spava. Ljubomora prema Davidu i ostalim Meksikancima imali su znacajnu


106 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 3ulogu u formiranju pravila kojima je Lavone bila ogranicavana. Takode je bila vaûna i njegova ûe-lja da od nje napravi svoje vlasniötvo i slugu.121

Ciklus zla se razvijao. Lavonina poremecena sposobnost da normalno funkcioniöe uvecana jestrahom od delovanja drugih nakon öto otkriju zlostavljanje. To je doprinelo njenoj izolaciji istokoliko i Miguelova stroga ogranicenja. Lavone je u prvo vreme brkala njegovu posesivnost sabrigom, ali je brzo uvidela da je najbolji nacin da izade na kraj sa njegovom nepredvidivoöcu daminimalizuje svoje aktivnosti, bez obzira na njegovo prisustvo. Nakon öto je Miguel istukao svogÑnajboljeg prijateljaî zbog kritike za ponaöanje, Lavone se uplaöila za svoju porodicu i komöije uslucaju da se umeöaju. Ti strahovi su se ponovo javili kada su vaspitac u predökolskom, a potomi komöinica ponudili pomoc, öto je rezultiralo njenom naizgled anksioznom i rezervisanom reak-cijom. Lavone je odvodila decu kod suseda i dozvoljavala im da se igraju u susednom dvoriötu, alije bila u strahu od razgovora o svojoj situaciji. Taj strah ju je cinio sve nepokretnijom, dok senjeno kretanje nije svelo na pracenje i sacekivanje Stefani do ökolskog autobusa i voûnje Miguelana posao.

Kada se par po drugi put preselio, Lavonina izolacija je postala apsolutna. U to vreme jeimala automobil – ponekad je bilo i dva ili tri u kuci, ali joj Miguel nije dozvoljavao da sama vozi.Kada ga je vozila na posao, insistirao je da ne povedu decu (osim kasnije Miguelita) da bi bio si-guran da ce se odmah vratiti pravo kuci. Kako se Miguelova Ñdisciplinaî proöirivala i na decu,Lavone je shvatila da je bezbednost dece dovedena u pitanje. Miguel ju je upozorio da bi, u sluca-ju da se DCF umeöa, bilo otkriveno Ñda je luda i deca bi joj bila oduzetaî. Ta mogucnost je bilapredocena i deci – kako otkriva intervju sa susedima – zbog cega nisu smeli iskreno da pricaju osvojoj situaciji ni komöijama ni drugovima ni u ökoli. Konacno, Lavone je sama pozvala DCF, ali jebezlicni odgovor pojacao njen strah da ce joj deca biti oduzeta.

Reagovanja profesionalaca su takode doprineli njenoj izolaciji. Kako je nasilje postajalo svevidljivije – njene ocigledne masnice i vriötanje koje su susedi culi – Lavone je bila sve zabrinuti-ja nad razvojem dogadaja u slucaju da Miguelovo ponaöanje bude otkriveno. Poznajuci situacijuûene ûrtve nasilja, komöinica je teöila Lavone i decu bez insistiranja na razgovoru o zlostavljanju.Sa druge strane, vaspitacica u predökolskom, medicinske sestre i ostali u bolnici kojima jezlostavljanje bilo ocigledno, verovali su da je njena rezervisanost oteûavajuca okolnost i ili nisuniöta uradili ili su zahtevali od nje da prizna, a da joj nisu pruûali nikakvu zaötitu, i time joö viöedoprineli njenoj izolaciji. Nakon öto je Miguel prvi put iöibao Lavone kaiöem, öutirao je u glavu ipovredio joj uvo, doktor je prepoznao znake fizickog napada, ali nije uradio niöta öto bi ukazalona njegovu zabrinutost.

Jedinom prilikom kada je Lavone mogla da pobegne, kada je bila sa svojom porodicom, aMiguel bio uhapöen, policila je od nje traûila da prevodi, cime je prouzrokovala silovanje i batine.Lavone je imala oderotine, i masnice na licu i rukama, ledima, abdomenu, nogama i butinama ka-da je bila primljena u bolnicu zbog prevremenog porodaja. Ni tada nije bilo nikakvih pitanja ozlostavljanju.

11. septembra, policajci koji su ispitivali prijavu zlostavljanja i zapostavljanja dece videli sukako Miguel gura Lavone i vuce je za kosu, koristi preteci jezik, a takode su mogli da vide i ma-snice na njenom telu. Izveötaj policajca Kohea (Kehoea) do detalja opisuje masnice koje je kon-statovao i kao zakljucak navodi da je Miguel zlostavljao Lavone. Iako su dokazi dovoljni da sepredpostavi postojanje nasilja u porodici, öto bi prema zakonu drûave Konektikat trebalo da rezul-tira hapöenjem, nije podignuta takva optuûnica. Umesto toga, policija je smestila Lavone i Mi-guela zajedno u policijsko vozilo i u susedne celije u zatvoru (gde je on nastavio da je poniûava),

terali su je da dovede u vezu Miguela sa svojim povredama, a kada ni to nije uspelo, rekli su jojda je Ñloöa majkaî koja viöe nikada nece videti svoju decu.

Konacno, tu je i odgovor DCF-a. Radnici na slucajevima u DCF-u imaju direktive kojima seod njih zahteva da istraûe postojanje naslja u braku u slucajevima zlostavljanja i zapostavljanjadece. Osim toga, Lavone se prethodno obratila za pomoc zbog Kendi. Tokom dve posete kuci, ûeneiz DCF-a nisu obratile paûnju na fizicke dokaze i okolnosti koje ukazuju na postojanje nasilja inisu ponudile nikakvu pomoc. Umesto toga, ukorile su Lavone zbog neadekvatne brige o deci, aMiguela nisu kritikovale. Poricanjem postojanja zlostavljanja, umanjivanjem njegovog znacaja, azatim i svaljivanjem kompletne krivice na Lavone, profesionalci angaûovani na ovom slucaju samosu osnaûili Miguelovu strategiju izolacije, ostavljajuci je u uverenju da moûe da joj radi öta hocebez ikakvih posledica po sebe i potvrdujuci njegovo upozorenje da ce ona biti okrivljena zbogzlostavljanja, a ne on.122

3. Upadanje u zamkuTokom vremena, izolacija je umanjila parametre Lavoninog sveta na one koje je Miguel

definisao kao realne, a pravila koja je on postavljao bile su njene moralne smernice. Uski iopsesivni okviri Miguelovih emocija postavili su granice unutar kojh je Lavone vrednovala svojarazmiöljanja o deci. Na primer, procenjivala ih je kao Ñloöeî ili ih je kaûnjavala Ñza njihovo do-broî ako bi ometali Miguelov san, razdraûivali ga kröenjem nekog od njegovih brojnih pravila, iliako ne bi uspela da ugodi njegovim zahtevima u vezi sa oblacenjem, hranom i higijenom. Kolikogod Miguelova pravila bila nelogicna i kontradiktorna, usmerena ka umirivanju njegovog unu-traönjeg nemira, zadovoljvanju opsesije ili stvaranju slike Ñporodiceî, ona su bila u skladu sa nje-govim idejama iz detinjstva tokom kog je takode bio ûrtva zlostavljanja. To se najbolje ocituje upravilu da deca moraju da se tuöiraju i presvlace nekoliko puta na dan. Ono öto je Lavone po-krenulo u verovanju da se uspostavlja red u kuci, brzo se degenerisalo u haos, naruöavajuci bilokakav autoritet koji je imala prema svojoj deci i izlaûuci ih joö stroûoj (i manje razumnoj) kon-troli od strane Miguela, a time se istovremeno zabrinutost nad posledicama kröenja pravila uveca-vala, a dijapazon oblika kaûnjavanja bio suûen na ekstremne mere.

Iako se Lavone osecala Ñzarobljenoî nakon Kendinog rodenja, tek kada se Miguelito rodio (ikad je rekla Miguelu Ñne interesuje me öta ceö da mi uradiöî) ona je primila k svesti da Miguelnema nikakvog obzira prema njenom ûivotu i da bi mogao da je ubije u slucaju da ne uspe dapobegne. Osim toga, kada je Miguel iöibao Mariu kaiöem i ova odbila da place, imitirajuci reakci-ju svoje majke i kada je opekao Danijelovu ruku na plotni, Lavone je shvatila da se nasilje pre-ma deci razvija istim tokom kao i nasilje prema njoj. Kada je policija doöla da je uhapsi, Lavonese spremala da pobegne sa novcem koji je pozajmila od ujaka.

4. IzvodDa je Lavone Lazara ubila Miguela Sabastiana, mi bi svakako njen potez posmatrali kao neö-

to öto kriminolog Marvin Wolfgang zove Ñûrtvin poriv ka ubistvuî.123 Umesto toga, ona, a neMiguel optuûena je za ugroûavanje svoje dece i za uskracivanje zaötite od njegovih napada.

Sada moûemo da preokvirimo optuûbe za krivicnu odgovornost Lavone time öto bi sagledalikoje su joj sve osnovne slobode bile uskracene zbog Miguelove kontrole prinudom. Naöa nameraje bila da pomognemo sudu da se stavi u njenu poziciju i da pokuöamo da dokaûemo da bi svakanormalna osoba u njenom poloûaju, sa ogranicenjima koja su joj postavljena, napravila isti izbor.Fizicko zlostavljanje jeste doprinelo Lavoneinom osecaju bespomocnosti, ali trajanje, ucestalosti posledice Miguelovih napada bili su u direktnoj funkciji njegove Ñnenasilneî strategije koju je


108 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 3koristio da bi poniûavao, kontrolisao i pogotovu izolovao Lavone. Te strategije su joj onemogucilepristup druötvenim, psiholoökim i materijalnim resursima neophodnim da napravi bezbedan izborza sebe i svoju decu.

E. Dilema majke ûrtve zlostavljanja

1. ZAPOSTAVLJANJE KENDISvrha ove rekonstrukcije je da ukaûemo na znacaj Miguela kao jedinstvenog izvora moci i

potcinjavanja. Ne uzimajuci njegovu odgovornost u obzir, sud moûe lako da bude zaveden kon-vencionalnim diskursom o zaötiti dece, gde bi saosecanje sa decom cija je bezbednost ugroûenabila zamenjena besom prema majci ûrtvi nasilja kao primarnom izvoru nasilja. Bez razumevanjanacina na koji su Miguelova kontrola i prinuda ogranicavali izbor koji je Lavone mogla da napravi,zaposleni u DCF-u, na osnovu zapuötenosti domacinstva (olicenom fekalnim smradom u Mariinojsobi) i tuûnog stanja u kome je Kendi zatecena u podrumu, izveli su naizgled logican zakljucak oLavoninom psihickom stanju i nesposobnosti odgovora na roditeljske obaveze.

Prepricavajuci istu pricu, Lavone prikazujemo kao Ñzamrznutuî ne zbog depresije ililenjosti, nego zbog vec opisane dileme: da li da prati uputstva socijalnog radnika cime bi Kendibila direktno izloûena Miguelovom besu, ili da odbije i time bude okarakterisana kao Ñloöa maj-kaî? Postoji joö jedan faktor Lavoneine dileme: da li da otkrije Miguelovo ponaöanje – i timerizikuje da izazove i njegov bes i kazne od strane socijalnog radnika ili da se Ñpravi ludaî. Lavonenije mogla da zaötiti Kendi bez zaötite za sebe. Ali ako bi traûila zaötitu za sebe, Kendi bi joj bi-la oduzeta i ona i deca mogli bi biti teöko povredeni. U ökripcu izmedu Miguelove moci i moci ko-ju ima DCF, Lavone se odlucuje za rizicnu strategiju: traûi pomoc time öto skrece paûnju na svo-je probleme sa Kendi iako u kontekstu tadaönjeg ûivota ti problemi nisu bili najizraûeniji.Prikazujuci se kao Ñnesposobna da odgovori situacijiî, nadala se da ce inicirati mehanizme zaötitedece i time ostvariti potrebnu bezbednost za decu i eventualno kasnije za sebe.124 Lavone sestrateöki koristila svojom depresijom u potrazi za resursima zaötite svoje kcerke – to je tipicanprimer Ñkontrole u kontekstu nepostojanja kontroleî.125

Za razliku od DCF-a, policija je ukljucila Miguela u svoj scenario, ali nije niöta ucinila da biodredila parametre uticaja njegove moci. Zahtevali su da optuûi coveka sa kojim je sedela nazadnjem sediötu policijskog vozila i pored kog je smeötena u pritvor, cime su samo ponovili dile-mu postavljenu od strane DCF-a. Kada nije odgovorila na nemoguce uslove koji su joj bili postav-ljeni, postali su agresivni, optuûivali su je da je Ñloöa majkaî i pretili da Ñviöe nikad nece videtisvoju decuî. Kako su to bile iste reci koje je Miguel koristio, Lavone je shvatila da je depresijaloöa strategija. Osim toga plan sa DCF-om se nije razvijao kako treba. Kako je detektiv poceo davice i udara po stolu, Lavone se zatvorila, i dalje ga poistovecujuci sa Miguelom i joö viöe u uve-renju da nema zaötitu tokom ispitivanja.

2. LAVONINO PRIZNANJELavonino priznanje je neodvojivo od Ñdvostruke sputanostiî koju su joj javne sluûbe na-

metnule.126 U klasicnoj psihijatrijskoj interpretaciji Ñdvostruke sputanostiî roditelj koji ne moûeda prihvati svoje osecanje besa prema detetu, kamuflira osecanja u ljubav i pokuöava da navededete da mu odgovara kao briûnom roditelju (time öto bi radilo ono öto majka ûeli).127 Dete u tojsituaciji krivi sebe da bi olaköalo nepodnoöljiv osecaj odvojenosti od neophodnog izvora bezbed-nosti.

Dok majke ûrtve nasilja ocigledno nisu uporedive sa decom, nelagodnost koju osecaju u pri-

sustvu profesionalaca koji imaju sposobnost da uticu na njihovu realnost analogna je situaciji ukojoj se nalazi dete. Lavone je ocigledno imala potrebu za zaötitom, ali se takode i plaöila po-sledica u slucaju da bude odbijena, a joö viöe se osecala ugroûeno kada su je terali da svedoci.128

U meduvremenu, poput ostalih profesionalaca, i policija je pokuöala da ignoriöe neprijatne i bolneokolnosti Lavoneinog ûrtvovanja. Koristili su njen otpor prema optuûivanju Miguela kao izgovor zaporiv da se identifikuju sa decom i time opravdaju svoj bes.129

Iako su detektivi deklarativno pruûili priliku Lavone da zatraûi njihovu zaötitu, njihovo pona-öanje je toliko asociralo na Miguelovo i na joö batina. Odvojena od bilo kakvog osecaja bezbed-nosti zbog prisustva policije, Lavone je osetila nepodnoöljivo visoki stepen opasnosti u slucaju daukaûe na Miguela kao krivca. Ironija je öto je okrivljivanje sebe i predstavljanje kao Ñloöe ma-jkeî, öto su policija i DCF projektovali na nju, delovalo bezbednije nego apstraktna slika kaûnja-vanja vezana za priznavanje zlocina.130

U ovom slucaju, patologija komunikacije potice iz rodnih okvira koje je policija nametnulaLavoni i u njihovoj interpretaciji zlostavljanja dece. Ni policija ni Lavone nisu njeno loöe fizickostanje smatrali za dovoljno opravdanje nasilja nad decom. Previdajuci Miguelovu kontrolu prin-udom – glavnog spoljnjeg uzrocnika sputavanja, spektar prihvatljivih opravdanja za njen odnosprema deci bio je drasticno suûen. Lavone je mogla da se prepusti milosti detektiva, ali slicnastrategija se u ranijim iskustvima tragicno zavröavala. Kada je, na primer, dala da se Miguel uhap-si i kada je ranije kontaktirala DCF, potvrdile su se Miguelove pretnje o posledicama obznanjivanjasituacije. Kada je Lavone uhapöena i ispitivana, poistovecivanje moci policije i DCF-a saMiguelovom kontrolom prinudom, suzilo je njeno polje spoznaje odnosa spoljnjeg sveta premanjoj i nje prema spoljnjem svetu, ukljucujuci i njenu decu. U tom trenutku, i odgovor institucijaje predstavljao deo upadanja u klopku.

F. Zatvaranje bezbednosne zone

1. LAVONINO ZLOSTAVLJANJEU svojoj revolucionarnoj studiji, Elejn karmen Hilberman (Elaine Carmen Hilberman) pre-

poznaje poriv za ubistvom kod vecine svojih mentalno obolelih pacijentkinja ûrtvi nasilja.131 Mibi voleli da postoje savröeni uslovi u kojima roditelj moûe da razdvoji brigu o detetu koje od nje-ga zavisi od rastuceg gneva koji proizilazi iz potrebe za nezavisnoöcu, saosecanjem i druötvenimkontaktima koji su uskraceni od strane nasilnika. Porodicni advokati i sudije groze se klijenata ko-ji sudnicu koriste da medusobno iskale svoj bes i ogorcenost. Ali to je svakako bolje reöenje negoisto raditi deci, öto se na ûalost, ceöce deöava, ili ih nagomilavati u sebi do depresije i drugih psi-hijatrijskih simptoma.

Da bi mogla da kontroliöe ili na pravi nacin izbacuje bes, svakoj osobi je potrebna Ñbezbed-nosna zonaî licni prostor u svojim ûivotima, relativno osloboden konflikata, gde bi mogli objek-tivno da razmisle o specificnostima situacije, iskustva i stvarnosti u kojoj se nalaze, a takode i dauz minimum opasnosti izraze svoja osecanja prema svojim ûivotima. Takvi prostori mogu bitiÑdruötveniî: radno mesto, ökola, religija, prijatelji, deca ili drugi clanovi porodice; ili Ñprivatniî:dnevnici, kolekcije, fotografije ili drugi artefakti koji simboliöu ûivot pre ili van veze; ili cak rit-uali (usisavanje, öminkanje, gledanje omiljene televizijske emisije, spremanje kreveta, veûbanjena muzickom instrumentu, rekreacija, obroci, seks...) tokom kojih ûrtva moûe da Ñodluta u mis-limaî privremeno se odvajajuci od situacije u kojoj se nalazi.

Vaûna razlika izmedu kontrole prinudom i Ñjednostavnog nasilja u brakuî je öto u prvomslucaju direktno izraûavanje besnih misli i osecanja prema partneru stavlja ûrtvu u poloûaj


110 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 3izuzetno visokog rizika, te stalno mora biti cenzurisana, pod represijom i izmeötana. To ukazujena znacaj bezbednosnih zona za ûene ûrtve nasilja. Lavone je bila samo jednom u prilici da izrazisvoju ogorcenost prema Miguelu – kada je drûala noû. Ali tada bi morala da ga izbode noûem dabi sprecila dalje povredivanje. Pametno je odlucila da to ne uradi. Nasilnici po pravilu tragaju zabezbednosnim zonama svojih ûrtvi tako öto im prete, prate ih i rade sve öto je u njihovoj moci dazone ucine nedostupnim. U svojoj praksi nailazio sam na muökarce koji su se verali po drvecu dabi öpijunirali svoje partnerke, pratili ih kolima sa iskljucenim farovima, sakrivali se ispod kreve-ta ili po ormanima, branili odlazak na rekreaciju ili sa prijateljima u crkvu, neprekidno ih prove-ravali telefonom ili uhodili dok su na poslu, presluöavali poruke sa telefonske sekretarice i uzvra-cali pozive osobama koje ne poznaju, cupali telefonske ûice, preturali po fiokama, citali ukradenednevnike, uniötavali foto albume, spaljivali adresare, uniötavali garderobu (da onemoguce izla-zak), blokirali komande na automobilima, krali kljuceve itd.132

Nakon öto je prestala da odlazi u restoran i kad je Miguel uniötio sve njene licne predmete,Lavone je svoju potrebu za svetom, van veze u kojoj se nalazila, zadovoljavala brigom o deci idomacinstvu prema modelu Ñprave porodiceî kojoj se nadala. Kako je Miguel nipodaötavao svakinjen potez u odrûavanju domacinstva, Lavone je potrebu za autonomijom brkala (ili objedi-njavala) sa brigom o deci. Postepeno je njen odnos sa decom postao jedini prostor za osecanja ipotrebe, ukljucujuci i bes, koje pred Miguelom nije smela da izrazi. Lavone je nastavila da sebrine o deci, ali je njena briga prolazila kroz sve guöci filter dinamike zlostavljanja od straneMiguela, dok na kraju i staranje o deci nije postalo sredstvo njegove kontrole i prinude. To jeprimer pojave koju ja zovem Ñpatrijarhalno materinstvoî.133

Ovaj nacin je u Lavoninom slucaju bio precizno usmeravan, kada je uz pretnje i poniûenjaterao da disciplinuje decu na specificne nacine. Medutim, patrijarhalno materinstvo se odvijalo iindirektno, tj. kad je Lavone udarala decu ili kad je ostavila Kendi u podrumu da bi ih Ñzaötitilaîod Miguelovog joö teûeg kaûnjavanja. Postojali su trenuci kada je Lavone izraûavala strah ili beskoje je izazivalo Miguelovo nasilje nad decom. Nasuprot verovanju da je napustila svoja in-teresovanja za odgoj dece, ona je materinstvo doûivljavala kao jedinu oblast u kojoj je mogla dase izrazi.134 Obzirom da su bili ograniceni objektivnom teökocama nad kojima nije imala nikakvukontrolu, Lavonini napori da zaötiti Kendi od Miguela izgledali su kao perverzno Ñzapostavljanjeî.

V. ZLOSTAVLJANJE DECE KAO TANGENCIJALNO ZLOSTAVLJANJE SUPRUGE

Ironicno je da ûene koje su od strane DCF-a ili CPS-a okarakterisane kao Ñbespomocneî pre-ma krivicnom zakonu bivaju u potpunosti odgovorne za povrede koje nasilnici nanose njihovoj de-ci. Podjednako je ironicno da zakon zahteva da ûena pruûi apsolutno zaötitu detetu cak i ako timemoûe biti onesposobljena ili ubijena, pa i bez mogucnosti da detetu pruûi joö bazicniju zaötitu ko-ja mu je potrebna.135 Samo u tri drûave je usvojena pozitivna odbrana koja se zasniva na opra-vdanom strahu roditelja da bi joö opasnijie povrede mogle biti izazvane delovanjem po svakucenu.136

Vec smo analizirali zbog cega sve nije dobro suprodstaviti se optuûbama za uskracivanje za-ötite iskljucivo dokazivanjem da je fizicko nasilje onemogucilo sposobnosti majke da pruûi zaöti-tu ili donosi odluke u tom smeru.137 Interesantno je da su i DCF i policija prikazali Lavone nanacine koji izrazito lice na naucenu bespomocnost, a da pri tom nisu obratili paûnju na Miguelovuulogu. Pitanje je da li bi sagledavanje domaceg nasilja kao takvog promenilo njihov pristup prob-lemu. Detektivi su nastavili da optuûuju Lavone da je Ñloöa majkaî cak i nakon öto su konstato-

vali njeno stanje. Cak i da su postojali dokazi koji ukazuju na telesne povrede i dugorocna psi-hicka oötecenja, nije verovatno da bi dokazni standard, sa aspekta predrasuda o materinstvu, biozadovoljen. Problem u ovom slucaju se mnogo manje odnosi na predstavljanje impresivne slikeûrtvovanja, vec na davanje konceptualnog okvira za sud da bi se odredio stepen odgovornostiLavone i nacine na koji su deca mogla biti zaöticena. Bez te Ñpriceî ni DCF ni sud nemaju razlo-ga da majke ûrtve nasilja tretiraju drugacije od bilo kojih drugih majki koje uskracuju zaötitu svo-joj deci, ne pruûaju medicinsku pomoc ili samovoljno izlaûu decu uticajima nasilja, droga ili alko-hola.

Ceo slucaj sagledan sa aspekta postojanja kontrole prinudom pomera paûnju pravosuda uslucajevima uskracivanja zaötite sa fizickih povreda i psiholoökih poremecaja na objektivno uskra-civanje osnovnih sloboda cime je optuûena liöena prava na autonomiju (licna zaötita), odluciva-nje i efikasno delovanje (sprecavanja nanoöenja povreda detetu), time pruûa poseban slicajodbrane zasnovane na faktorima sputanosti.138 Nenci Erikson razmatra slucaj Sjedinjene Drûaveportiv Veb,139 gde ûena ûrtva nasilja neuspeöno koristi sputanost kao odbranu u procesu u komeje optuûena za nedelovanje.140 Dûun Veb je na prevaru pobegla od muûa nasilnika mesec dananakon öto je ubio njihovo dete. Prijavila je ubistvo nadleûnima tvrdeci da nije mogla ranije dareaguje zato öto je njen muû pretio da ce da ubije nju, njenu decu i porodicu u Delawareu akoga prijavi.141

Strategije koje su prepoznate kao kontrola prinudom ukazuju na öiru primenu metodaonemogucavanja. Da je Lavone medu svojim ogranicenim mogucnostima odabrala neko kojim biugrozila bezbednost svog deteta, to bi na prvom mestu bilo iz razloga öto su strategije razvijanesa Miguelove strane njene mogucnosti svele na dilemu majke ûrtve nasilja. Umesto psiholoökeblokade i ûrtvovanja, traûimo pravdu ukazujuci na cinjenicu da je Lavone neprekidno pokuöavalada napravi najbolji izbor, koristila je najprotektivnije mere koje su bile na raspolaganju njenimsuûenim mogucnostima na njenu punu moralnu odgovornost i racionalnost koji su bili umanjenipsihickom iscrpljenoöcu.142 Sudu nije ponudena ûrtva, nego zahtev da zamisli öta je sve trebaloda ova snaûna, inteligentna i nezavisna ûena dospe u tako jadno stanje u kakvom je nadena.Poslednji korak u formiranju odbrane je pruûanje preciznijih smernica o nacinima na koje se nasi-lje nad decom koristi kao sredstvo zlostavljanja majke.

Za razliku od konvencionalnih shvatanja gde se retko primecuje ucestalost preklapanja nasi-lja nad decom i nad ûenama, koncept tangencijalnog zlostavljanja bracnog partnera pruûa kon-tekst, motive i sled nasilja nad decom u vezi sa ostalim strategijama prinude kao i profil tipicnognasilnika nad decom.143 Slucaj Lazara ilustruje preplitanje navedenih faktora.

Kod tangencijalnog zlostavljanja u braku, primarni motiv je dominacija ili zastraöivanje maj-ke, a ne ugroûavanje deteta. Zlostavljanje dece i nasilje nad ûenom moûe poceti istovremeno,mada ponekad, deca mogu biti povredena pre nego öto se kontrola prinudom proöiri i na nasiljeprema majci. Najceöce, kao u Miguelovom slucaju, nasilnik svoju kontrolu prinudom proöiruje nadecu kada shvati da direktno kontrolisanje majke viöe nije toliko efikasno, moûda zato öto jepretila da ce prijaviti nasilje i napustiti ga. Kako je cilj zlostavljanje majke, vrsta i intenzitetnasilja nad decom odabrani su u odnosu na majku, a ne u odnosu na decu144.

Ono öto je opöta istina kod nasilja nad ûenama, istina je i u ovom slucaju: zastraöivanje, izo-lacija i kontrola usmereni ka deci mogu da budu podjednako efikasni kao i psihicko zlostavljanje.Sve u svemu, opasnost po decu u nasilnim vezama je u direktnoj funkciji apsolutnog nivoa kont-role prinudom, bez obzira ka kome je usmerena strategija i da li su deca zapostavljena ilipovredena.

Kao nasilje nad ûenama uopöte, od velike pomoci je sagledavanje tangencijalnog zlosta-


112 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 3vjanja kao utvrdenog iskustva koje otkriva povezanost sa strategijama koje se koriste protiv ma-jke. I u najnasilnijim vezama gde su deca prisutna, majcinski odnos je primaran prostor njenesamosvesti, a time i prioritetna meta kontrole nasilnika. Najceöce teme u prvom stadijumu suopsesija nasilnika o vernosti partnerke i ljubomora na okolne uticaje, cak i na njena osecanja pre-ma deci i buducem detetu (tokom trudnoce). Nasilje tokom trudnoce je tipican primer zlostav-ljanja deteta sa ciljem tangencijalnog nasilja nad ûenom.145

U ranoj fazi njihove veze, Miguel nije pokazivao mnogo interesovanja za decju disciplinu.Umesto toga, koristio je odnos prema deci kao sredstvo za izolaciju i kontrolu nad Lavone, takodei da bi ubrzao njenu transformaciju u tradicionalnu ÑSetilda Noraî. Miguel je savetovao Lavoneda ne vodi decu u restoran, glavni izvor njenih druötvenih kontakata, a kod kuce je upravljao nji-hovom ishranom, oblacenjem i higijenomm.

Druga faza tangencijalnog zlostavljanja u braku obuhvata prebacivanje odgovornosti za po-naöanje dece na majku. Zbog poniûenja i straha, ûena ûrtva nasilja nastoji da usliöi ûelje part-nera, koliko god one bile iracionalne. Njena odgovornost prema deci u odnosu na nasilnika je pod-loga za porast nasilja i kontrole.

Lavone je prihvatala Miguelove predloge zato öto je verovala da su oni odraz paûnje premaporodici. U Miguelovoj svesti, njeno povladivanje je Ñpravilimaî davalo teûinu domaceg zakona.Prelaz u drugu fazu dogodio se kada je Miguel zahtevao da Katalina bude prekrötena u Maria, ponjegovoj baki. Sekundarna funkcija promene imena je dalje otudivanje Lavone od svoje majkekoja je odbijala da unuku zove drugacije nego Katalina. Prvi nasrtaj dogodio se nedugo potom.Sada je Miguel direktno nadgledao kako sprovodi Ñzakoneî o oblacenju, ishrani i ponaöanju dece,öta treba da kaûu i sa kim smeju da razgovaraju. Miguel je vikao na decu i izdavao im naredenja,ali kada nisu uspevali da udovolje njegovim zahtevima, primarna meta njegovog iskaljivanja be-sa bila je Lavone.

Zauzvrat, Lavone se trudila da uskladi ponaöanje dece sa zahtevima koje je Miguel postav-ljao time öto je prilagodavala nova disciplinska sredstva novoustanovljenom nivou reda u do-macinstvu, koje joj je u pocetku izgledalo razumno. Kako su se Miguelova ocekivanja i pravilakonstantno menjala, neophodna su bila dodatna prilagodavanja koliko god nemoguca i besmisle-na bila.146 Lavonein Ñneuspehî u vaspitavanju dece bio je dodatan izgovor za joö vece zastraöi-vanje i izolaciju. Doölo je do toga da su decji prekröaji predstavljali ozbiljnu opasnost po Lavone(kada bi ga ometali dok spava), te je ona njihovu disciplinu sve viöe prihvatala kao svoj projekat.Miguelova kontrola prinudom je u stvari imala malo veze sa ponaöanjem dece. Kada joj je topostalo jasno, Lavoneine disciplinske mere su bile rede, umesto fleksibilnije zato öto je Ñbilo ötamoglo da ga razdraûiî.

Trecu fazu tangencijalnog zlostavljanja supruge odlikuju dve konkurentne i kontradiktorneteme, povecan pritisak na majku pooötrava njene disciplinske mere prema deci i upotreba decekao sredstvo zastraöivanja majke. Ako se majka odvoji ili pokaûe druge naznake samostalnosti,deca mogu biti regrutovana za sprovodenje kontrole nad majkom kao Ñöpijuniî, Ñtaociî – buk-valno ili figurativno, ili bivaju direktno zastraöivana i izolovana. U poslednjim od navedenih, na-silnik koristi i psiholoöki pritisak na decu.

Kratko nakon Kendinog rodenja (ÑDavidovo deteî), Lavone je prestala da reaguje na Migue-love napade, a nekoliko puta je i uzvracala. Miguel je na to odgovorio pooötravanjem mera za ko-je je zahtevao da Lavone sprovodi nad decom – kupanje tri puta dnevno i joö viöe je koristio de-cu kao sredstvo zastraöivanja majke. Terao ju je da koristi stroûa kaûnjavanja dece, öto je dovelodo toga da Lavone udari Danijela kaiöem po ledima. Uz to, Miguel je ispitivao decu o Lavoninimkretanjima i aktivnostima i predstavljao im dokaze o njenom Ñludiluî i zabranjivao joj pristup de-

ci bez njegovog pristupa. Svaka od ovih strategija podrivala je Lavonin autoritet, öto je njenosprovodenje sve oötrijih disciplinskih mera cinilo neophodnim za licnu bezbednost.

Dok su neke ranije disciplinske mere izgledale bespredmetne, Lavoni izbor nije izgledaopogreöno, niti opasno, a nepoötovanje zahteva joö uvek je delovalo riskantnije. Na primer, Miguelje insistirao da Danijel, koji je u to vreme imao sedam godina, cuva Kendi, Stefani i Mariu dok gaLavone vozi na posao. Lavone je znala da je to Ñludoî, ali je pristala smatrajuci da je bolje ne-go da deca gledaju kako je maltretira u kolima ili ako sami budu napadnuti. Nije imala mnogoizbora, obzirom da je Miguel zahtevao da ga ona vozi, a da bude razdvojena od dece da ne bipokuöala da pobegne. Danijel tvrdi da je u tom periodu Miguel udario Kendi, ali to nikad nije bi-lo potvrdeno.

U finalnoj fazi tangencijalnog zlostavljanja, nasilnik svu silu kontrole prinudom koristi naddecom da bi obezbedio njihovu posluönost i odanost. To moûe da obuhvati serijsko fizicko zlostavl-janje, ciklus nasilja ceste pretnje, izolaciju i mikroupravljanje svakodnevnim ûivotom: odnose sadrugovima i porodicom, seksualnost, liöavanje osnovnih resursa – hrane, garderobe, sna i novca.Cesto nasilnik vidi majku i decu kao jedinstvenog protivnika i svaki signal nezavisnosti (bez obzi-ra da li je potekao od majke ili dece) ili njihovu medusobnu simpatiju doûivljava kao izdaju. Akomajka uspe da se odvoji, nasilnik moûe da odgovori dramaticnim aktom agresivnosti koji ukljucu-je i decu (npr. spaljivanje kuce) ili öto je ceöce, da potpuno otudi decu od majke, öto je korakkoji sudovi nenamerno podstrekuju.

Nakon öto je Miguelito roden, Miguel je sa decom proöao isti ciklus nasilja i izvinjavanja (na-pad na Mairu), kakav je imao sa Lavone u pocetku. Boravak u bolnici je Lavonei posluûio kaobezbednosna zona gde je mogla da razmisli o svom ûivotu. Ne samo da je uradila sterilizaciju ko-joj se on protivio, nego se, kada se vratila sa Miguelitom starim cetiri dana, suprotstavila zbogmaltretiranja dece. Zbog poslednjeg, on ju je pretukao cime je prestraöio Mariu. Cak i kada jeodvrnuo ledeni tuö na Mariu, ona ju je izvukla iz kade i opet mu se suprodstavila. Miguel je do ta-da nesumnjivo shvatao Mariu i Lavone kao zdruûeni otpor i okrenuo se ka Marii sa onolikom kolici-nom besa kakvog je do tada iskaljivao samo na Lavone. Maria je takode osetila bliskost sa svojommajkom i po njenom uzoru, odbila da place i da se izvini147. Maria je reagovala tek kada je Lavoneintervenisala i zbog toga dobila batine. Majci je rekla da Ñkaûe tati da joj je ûaoî.

Prema sopstvenom priznanju, osim pucanja corcima Danijelu u leda, Miguel ga je i pretukaokaiöem ranijom prilikom kada je Danijel izvadio makaze iz fioke. Susedi su primetili masnice ipecate po Danijelovim rukama i nogama i prijavili su da su culi da deca nocu vriöte. Takvi sukobisu najceöce imali za povod otpor dece prema Miguelovoj naredbi da se kupaju tri ili viöe puta nadan. Lavonin gubitak kontrole nad decom i domacinstvom je posledica nagomilane depresije i is-crpljenosti, ali direktan povod je besmislen broj i apsurdnost Miguelovih pravila koja su zajednoizrecena bila neizvodljiva za decu. Kako je jedina smernica u Miguelovom formiranju pravila bilanjihov uticaj na Lavone, deca i da su se najviöe trudila nisu mogla predpostaviti kako treba da seponaöaju. Da bi osigurala najveci moguci stepen bezbednosti, Lavone je morala da usmeri sve dis-ciplinske mere ka posluönosti kao takvoj, bez obzira koliko neracionalne naredbe bile i da se bavimikroupravljanjem svakog pokreta dece, öto je nemoguca misija cak i da nije bilo novorodence-ta i Miguelovih zahteva da mu neprekidno sluûi.

Na kraju, Lavone je naprosto pustila decu da rade öto im je volja, potvrdujuci Miguelove op-tuûbe da je loöa majka, a intervenisala je kada bi decje ponaöanje otiölo do ekstrema ili kada jeMiguel pretio da ce sam intervenisati. U tim situacijama, batine su izgledale kao povoljno reöe-nje, ili zato da bi zaötitila decu od joö stroûe Miguelove kazne, ili zato öto je u nemogucnosti da


114 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 3kontroliöe Miguelovo ponaöanje. Lavone je udarala na jedini izvor haosa trudeci se Ñda se caöa neprepuniî dok ne dode do novca za beg. Treci motiv – da zaötiti sebe od povrede – nije izlazio navidelo. Starija deca su shvatila da mamine batine nemaju mnogo veze sa njihovim ponaöanjem,a da su alternative joö gore.

U strahu da ce Miguel pretuci Danijela onako kako je tukao Mariu, Lavone je dva puta udari-la decaka kaiöem po ledima. Ali Miguel nije bio zadovoljan. Uzeo je kaiö od Lavone i rekao da cejoj Ñpokazati kako se vaspitaju decaî, a zatim iöibao Danijela po nogama. Kada se Lavone pobuni-la i zahtevala da prekine Danijel je odgovorio u nadi da ce zaötiti majku: ÑU redu je, zasluûiosamî, Miguel je tada odveo Danijela do öporeta i opekao mu ruku na ringlu.

VI. ZAKLJUCAK

Perspektivi kontrole prinudom nije potrebna psiholoöka ili analiza roditeljskih sposobnosti,mada oba bivaju potvrdena kroz ostale cinjenice vezane za slucaj. Polazna predpostavka je da jemajka ûrtva nasilja psiholoöki stabilna i poseduje Ñprosecne roditeljske kapaciteteî potrebne zazaötitu i brigu o detetu, ali da ti kapaciteti, indirektno izraûeni kroz uski izbor u okviru kog moûeda deluje, mogu da sluûe najboljem interesu deteta samo kada je ona zaöticena od kontrole pri-nudom. Iz toga proizilaze dve stvari:

Prvo: ako se ne dokaûe suprotno, gde god je prisutno fizicko nasilje, zlostavljanje i zapo-stavljanje dece proisticu iz domaceg nasilja, poniûavanja, izolacije i strategija kontrole od stranenasilnika bez obzira da li su majka ili dete primarne mete nasrtaja. Kada je Lavone ostavila Dani-jela samog da cuva ostalu decu, to nije bio njen, vec Miguelov izbor kojim je osigurao njen po-vratak direktno kuci. Kada prepoznamo da su ogranicenja majcinih sloboda kljucni element nasi-lja, odgovornost za ugroûavanje dece snosi iskljucivo nasilnik, a Ñdeliî je sa majkom samo u sluca-ju da se utvrdi postojanje nasija nad decom pre pojave kontrole prinudom.148

Drugo, pretpostavka postojanja Ñprosecnih majcinskih kapacitetaî pomaûe sudu da promenikontekst poteza koji deluju nefunkcionalno (ili ötetno) u poteze usmerene ka njenoj i decjojbezbednosti u okviru öturih realisticnih mogucnosti u situaciji nasilja. U znacajnom kontrastu uodnosu na teoriju Ñnaucene bespomocnostiî Lenore Volker prepoznali smo psiholoöki zdravulogiku materinskog otpora nasilju, koja stoji iza naizgled patoloökih poteza poput pokuöaja ubist-va.149 U Lavoninom slucaju, to pruûa novo znacenje odluci da, dok je Miguel kod kuce, odneseKendi u podrum do kog moûe da se pristupi samo od spolja. Ono öto je zaposlenima u DCF-u iz-gledalo kao jasan dokaz zapostavljanja, u kontekstu Miguelove razjarene ljubomore, najbolji jenacin kog je Lavone naöla da zaötiti ÑDavidovo deteî. Za Lavone je opasnost da se zdravlje bebedovede u pitanje bila manje opasna od Miguelovog besa.

Zakon se koncentriöe na uska pitanja odgovornosti. Kada, kao roditelj, ima poseban status,a prisustvuje situaciji u kojoj njeno dete biva povredeno, Lavone po obicajnom zakonu imaobavezu da spreci nanoöenje povreda deci ili time öto bi ih odstranila iz takve situacije, ili osu-divanjem nasilnika ili time öto bi prijavila slucaj nadleûnima.150 Sudovi su koristili joö stroûemere, kojim se zahtevalo da svi majcini napori da prekine nasilje imaju pozitivan ishod.151 Strahda moûe biti krivicno gonjena za uskracivanje zaötite detetu ili da ce joj roditeljska prava bitiokoncana moûe da spreci neke ûene ûrtve nasilja da prijave slucaj, pogotovu kada nasilnik, kao iovde, tu mogucnost koristi kao element svoje kontrole152. Ali ovakav pristup mora biti izbalan-siran sa naöim obavezama prema deci i ostaliim grupama koji su ranjive zbog svog starosnog do-ba ili zdravstvenog statusa.

Teza izgradena oko kontrole prinudom ukazuje na cinjenicu da ukidanje osnovnih slobodaûeni ûrtvi nasilja nju cini nesposobnom da napravi najbolji izbor u smeru njene i zaötite dece.Kako je Flecer (Fletcher) tvrdio Ñniko ne moûe biti posmatran kao licnost ako nije u mogucnostida kaûe ne za stvari koje su od najveceg znacajaî153, Miguel je uskratio Lavone njeno osnovnopravo da kaûe ÑNEî u bilo kom efikasnom smislu: nije mogla da odbije vreme, mesto niti nacinna koji su imali seks; Ñneî za odluke kad, kako i koliko spava, jede, oblaci se, odrûava licnu higi-jenu, kuva, putuje, govori ili troöi novac; Ñneî za nacine vaspitavanja dece; ili Ñneî za opasnostpo decu o kojoj se ona brine.

Srecom, sud je utvrdio da Lavone nije pravno odgovorna za povrede nanete njenoj deci.Ipak, mnogo toga öto je uradila i dozvolila da se uradi na njene oci nije bilo ispravno. Lavone jesvesna da nosi moralnu odgovornost za poteze koji su rezultat loöeg roditeljstva, ponaöanja cijije motiv bio psihicka neuravnoteûenost kao posledica nesposobnosti, i za poteze kojima je dobi-jala kratkorocne prednosti bez obzira na fundamentalne uslove. Ali ni naöa odgovornost nijeumanjena objaönjavanjem spoljnjih sila koje su obrazovale njeno ponaöanje. Zavedena roman-ticnim maötanjima, odgajana u razorenoj porodici, Lavonina rastuca podredenost Miguelu izgle-da suprotno od onog öto je zaista bila. Do trenutka kada je shvatila öta se deöava, njena sposob-nost prosudivanja o dobrobiti dece je vec bila poremecena, samopoötovanje oöteceno i retardi-rala je do perioda u kome odobravanje ili neodobravanje njenih poteza od strane znacajnihodraslih odreduje kolicinu samopoötovanja.

Jedna od posledica je öto je racionalizovala nivo nasilja i zapostavljanja dece – kako saMiguelove, tako i sa njene strane – koji nisu zadovoljavali osnovne standarde ljudskosti, na stranunjena poimanja o ispravnom i pogreönom. Lazare je pokuöavala da upravlja svojim rastucimnezadovoljstvom prema Miguelu na najbezbedniji nacin – time öto ga je usmerila protiv sebe ipokuöavala da kontroliöe kroz sredstva pasivnosti i agresivnosti – proces Ñkontrole u situaciji bezkontroleî.154 Ali rezultat ovog racionalnog izbora je usvajanje depresivnog modela reagovanja(mada sumnjam da je ikada bila u klinickoj fazi depresije). Pokuöaj samoubistva kao direktanodgovor na tetoviranje Miguelovog imena na njenom telu je pre bio primer ovog nacina pri-lagodavanja nego prisustva psihijatrijskog problema.155 U svakom slucaju, njen model reagovanjapojacao je njenu nesposobnost u suocavanju sa zlom, njenu hronicnu iscrpljenost, gubitak vere iopasnost po decu.

Lavonein pokuöaj samoubistva je bio aktivan pokuöaj upravljanja svojom sudbinom, za raz-liku od beznadeûnosti koja ju je obuzela nakon Kendinog rodenja. Spoljnji dokazi ovog osecajadolaze iz Chessnut Street gde se dubre nagomilavalo, osnovni uslovi nisu postojali, a par je kraopijacu vodu od suseda. Nesposobna ili u strahu da otvoreno pruûi otpor Miguelu ili da izrazi svojbes, Lavone je usvojila pasivne modele otpora: pravila se da spava, odbijala je da reaguje naMiguelove nasrtaje, i konacno izjavom Ñmoûeö da mi radiö öta hoceö, samo obavi toî. Cak su i ele-menti ovakvog ponaöanja bili efikasni, obzirom da je plakanje i preklinjanje Miguela da prekinekod njega izazivali joö veci bes. Valja imati na umu i Lavonino zdravstveno stanje tokom veze:tokom skoro dve godine neprekidnih napada Lavone se dva put porodila i jednom pobacila. Drugimrecima, ona tokom veze sa Miguelom nije bila trudna samo jedan ili dva meseca.

Ali zakljucak i dalje stoji: dok nije povratila svoju nezavisnost, nemoguce je bilo objektivnoutvrditi njenu krivicnu odgovornost, ustanoviti njene obrazovne potrebe kao roditelja ili prepoz-nati bilo kakve klinicke simptome ili moralne nedostatke zaötitnickih strategija usmerenih ka cis-tom opstanku156. Na primer, Lavone se navikla na nasilje, pogotovo na viöekratno silovanje timeöto se distancirala od svog tela i sve posmatrala sa strane kao da se niöta od toga ne deöava njoji njenoj porodici.


116 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 3Dok je ta vrsta prilagodavanja sa jedne strane smanjivala njenu sposobnost da proceni nivo

opasnosti, sa druge strane sadrûala je elemente zaötite time öto je sprecavala da razotkrije nasi-lje i time dovede sebe i decu u joö vecu opasnost.

Distanciranje je takode dozvolilo Lavone da ostane pribrana u situacijama u kojima bi Ñnor-malnijaî majka pukla (kao na primer kada je Miguel iöibao Mariu kaiöem) i time izazvala opasnostpo joö okrutnije, moûda i smrtonosno nasilje. Da je Lavone bar delom poricala svoju situaciju,ocigledno je iz cinjenice da se sve vreme koncentrisala na Ñdobra vremenaî i da Ñosim batina sveostalo je iölo kako trebaî. Koliko god nelogicno izgledalo, pozitivan stav koji proistice iz takvevrste psihickog razdvajanja je uobicajeni mehanizam opstanka koje koriste oni koji su u detinj-stvu bili seksualno zlostavljani, taoci ili ratni zarobljenici. Njen optimistican stav cak i u najteûimtrenucima daje objaönjenje zbog cega Miguelovo nasilje nije imalo joö tragicnije posledice po de-cu.

Lavone Lazara je nesumnjivo usvojila veliki deo Miguelove slike sveta u kom su nasrtaji iza-zvani time öto je ona loöa majka, domacica i seksualni partner, ne ume da raspolaûe novcem nida kuva. Kao i kod vecine ûena ûrtvi nasilja, Lavone je stekla sposobnost kontrole kroz samookriv-ljavanje: ako njeni rezultati izazivaju agresivne reakcije kod Miguela, menjanjem ponaöanja bimogla da ih spreci. Ali kada je postalo ocigledno da niöta öto bi uradila ne moûe da promeni Mi-guelov odnos prema njoj, poverovala je da su podjednako uzaludni i pokuöaji da svoje problemepredstavi drugima, povlaci se u sebe gubeci osnovne instinkte zaötite. Tokom tog procesa, Lavo-ne postaje nesposobna negovateljica, cinjenica koju porice zbog obuzetosti krivicom za nes-posobnost odgovora na materinske odgovornosti.

Model kontrole prinudom ne umanjuje psiholoöke efekte na ûene ûrtve nasilja niti licnu odgo-vornost ûena poput Lavone za nedolicno ponaöanje prema onima koje vole. Znacaj ovog modelaje zato öto u nedostatku empirijskih saznanja o dinamici situacija fizickog nasilja, nije mogucepostaviti granice pocetka i kraja kvalitetnog roditeljstva, zavröetka ponaöajnih reakcija i pocet-ka psihopatoloökih i moralnih prekröaja. Uzimajuci sve to u obzir, najsvedenija tvrdnja, jedinaracionalna i eticki korektna, na kojoj treba da se zasniva delovanje javnih sluûbi za pruûanje za-ötite i sudstva, jeste da je bezbednost deteta i sposobnost majke da zaötiti dete uslovljena istimfaktorom – strategijama prinude koje koristi nasilnik. Stoga je naö propust u pruûanju zaötite, ane njen, realna osnova za intervenciju.

FUSNOTE

1 Izjava Chrisa Lupke, DCYS, Slucaj br 9792-9504, Gradska policija Newton (11. septembar 1992.)2 Id.3 Conn. Gen. Stat. 53-21 (dodatak 1999).4 Robert D, McFadden, Roditelji devojcice, 6, Optuûena za ubistvo pocinjeno nakon njene smrti, N.Y. Times, 6. nov.

1987. na B3. Vidi i Nancy S. Erickson, Zlostavljane majke zlostavljane dece: Upotreba naöih znanja o ûeni ûrtvi nasi-lja u gradenju odbrane za optuûbe za uskracivanje zaötite, u Deca i porodice: Zlostavljanje i dovodenje u opsanost195 (Sandra Anderson Garcia i Robert Batey, 1992).

5 Susan Brownmiller, Jezivo mesto (1989); Joyce Jonson, äta je Liza znala: Istine i laûi o slucaju Steinberg (1989).6 Ronald Sullivan, Zadrûane suze, Nussbaum prica o Lizinim poslednjim danima, N.Y. Times 2. dec. 1988, na B1.7 Skepticizam u vezi sa motivima krivicnog gonjenja Abigaila Corteza je povecan od strane Bruklinskog tuûilaötva u

situaciji koja je neverovatno licila na Heddinu. Kljucne razlike ukljucuju cinjenicu da dok je Hedda odgovaralastereotipu ûrtve fizickog nasilja, Cortez je bila siromaöna, neobrazovana Latinoamerikanka zavisna od socijalne po-moci koja Ñnije znala niöta drugo osim da ûivi od muökarca do muökarcaî. Barbara Whitaker, Otkrivanje nivoa vik-timizacije: Nussbaum, Cortez, slucajevi zlostavljanja iz drugacije prspektive, Newsday, 8. jan. 1989, str 9.

8 Timothy Clifford, Steinberg zahteva da ispituje Heddu, Newsday, 10. mart 1989, str 6.9 Anne T. Johnson, Krivicna odgovornost roditelja koji su uskratili zaötitu, 5 Law & Ineq. J. 359, 377-81 (1987). Vidi

Drûava protiv Walden, 293 S.E. 2d 780 (N.C.1982) i Smith protiv drûave 408 N.E. 2d 614 (Ind. Ct. App. 1980) u koji-ma su ûene optuûene zato öto nisu delovale u cilju sprecavanja povredivanja ili ubistva deteta. Vidi i Erickson, ko-mentar 4; Fabritz protiv Trauriq, 583 F. 2d 697, 699 (4. Cir 1978).

10 Za noviji tekst na istu temu, vidi G. Christian Miccio, Razumna majka ûrtva fizickog nasilja? Redefinisanje, rekon-strukcija i rekreacija majke ûrtve nasilja u sudskim procesima zaötite dece, 22 Harv. Womenís L.J. 89 (1999).

11 Za razumljivu kriticku diskusiju odbrane vidi Donald A. Downs, Viöe od ûrtvi: ûene ûrtve nasilja: sindrom, druûtvo ipravosude (1996). Vidi i Sue Osthoff, Uvod za Jane Parrish, Analiza trendova: veötacenje o fizilkom zlostavljanju iuticaj na kriminalne slucajeve (1994). Po miöljenju Osthoffove, uz moguc izuzetak Rhode Islad, ne postoji odbranaûene ûrtve nasilja. Id na iii; vidi McMaugh protiv drûave, 612 A.2d 725 (R.I. 1992). U velikoj meri zato öto takvaodbrana postoji, Ñmnogi slucajevi ûena ûrtvi nasilja i dalje bivaju predstavljeni ili smatrani kao da se nove i jedin-stvene pravne odredbe primenjuju na njih. Mnoge sudije i pravnici ne razumeju da veötacenje treba da se iskoristikao podröka samoodbrane ûene ûrtve nasilja, a ne umesto iste.î Osthoff, supra, na iii.

12 Odlican prikaz razvoja takvih situacija vidi R. Emerson Dobash & Russel P. Dobash, éene, nasilje i promene u druötvu.Vidi i Susan Schecter, éene i muöko nasilje (1982).

13 Zapaûene parnice obuhvataju Bruno protiv Codd, NYC 393 N.E.2d 976 (1979) i Thurman protiv grada Torrington,Conneticut , 595 F. dodatak 1521 (D. Conn 1984). Vidi Pamela Blass Bracher, Komentar, Propisano hapöenje za nasi-lje u porodici: Jednostavno reöenje za kompleksan problem, 65 U.Cin.L. Rev/155, 162-64 (1996) Za istraûivanja oefikasnosti hapöenja vidi (Buzawwa & Buzawa, 1996). O istraûivanjima na temu efikasnosti hapöenja vidi LawrenceW. Sherman & Richard A. Berk Posebni efekti prevencije pri hapöenjima po osnovi nasilja u porodici, 49 A. Soc. Rev.261 (1984). O pravnoj istoriji zakona o hapöenjima vidi Eve S. Buzawa, Domace nasilje: Odgovor pravosuda 126-28(2. izdanje 1996). O povezanosti nasilja u porodici koje je okoncano hapöenjem i policijskom odnosu prema hapöe-nju vidi id. str 62-63.

14 O pozivima upucenim policiji vidi Raymon Parnas, Odgovori policije na ometanje u porodici, 2 Wis.L. Rev. 914 (1967).O povredama, samoubistvu i ostalim zdravstvenim i mentalnim problemima vidi Evan Stark & Anne Flitcraft, éene uopasnosti: nasilje u porodici i ûensko zdravlje (1996). O odgovoru pravosuda vidi Eve S. Buzawa i Carl Buzawa,Domace nasilje : odgovor pravosuda (1990): Kathleen Waits, Odgovor pravosuda na fizicko zlostavljanje: razumeva-nje problema nalaûenje reöenja, 60 Wash. L. Rev.; Elisabeth Schneider, Pravne reforme usmerene ka pomoci ûena-ma ûrtvama nasilja: proölost, sadaönjost i buducnost (1990). O razvodima vidi George Levinger, Izvori nezadovoljst-va u braku kao razlozi za razvod, 36 Am. J. Ortopsihijatrije 803, 803-7 (1996).

15 Vidi Robert Gefner i saradnici, Nasilje nad suprugom/partnerkom: kategorizovana bibliografija i reference (aûuri-rano svake godine, Institut za nasilje u porodici i seksualno zlostavljanje, Tyler Texas). Za novija pravna videnjaproblema vidi Eve S. Buzawa i Carl Buzawa, Domace nasilje: odgovor pravosuda (1990); Daniel Jay Sonkin, Domacenasilje na sudu: psiholoöke i pravne razmere nasilja u porodici (1987); Anne Jones, Sledeci put bice mrtva: értva;Martha A. Fineman & Roxanne Mykitiuk, Javna priroda privatnog nasilja: Otkrivanje nasilja u porodici (u daljem tek-stu Javna priroda privatnog nasilja).

16 Najbolji prikaz literature na ovu temu i dalje je Peter C. Jaffe i saradnici, Deca i ûena ûrtve nasilja (1990) vidi iTeresa Meuer i Kathryn Webster, Uticaji nasilja u porodici na decu svedoke (1997).

17 Yale Trauma Studies: otkriveno je da 45% majki zlostavljane dece su takode ûrtve nasilja i da je u oba nasrtaja pocini-lac ista osoba. Stark & Flitcraft – identicno istraûivanje u Boston City Hospitalís Pediatric Department pokazuje dasu majke bile fizicki maltretirane u 60% slucajeva. Linda McKibben, Viktimizacija majki zlostavljane dece:Kontrolisana studija (1989).

18 Joan Kaufman & Edward Zigler, Integrativno prenoöenje nasilja je prenaglaöeno u trenutnim kontroverzama nasiljau porodici 209 (1993).

19 Podaci o uticaju nasilja u porodici na decu su uglavnom loöeg kvaliteta i skoro uvek zasnovani na informacijama izdruge ruke – u formi öirokog istraûivanja sprovedenog medu odraslima, pregledanjem dosijea odraslih intervjua samajkama u skloniötima i izveötajima agencija koje se bave zaötitom dece. Postoji samo nekolicina kontrolnih studi-ja koja uporeduju ishode medu decom koja su izloûena ili nisu izloûena nasilju u porodici, ali nijedan od tih radovane obraduje uticaj nefizickih strategija prinude. Vidi Alan Rosebaum & K. Daniel OíLearry, Nasilje u braku: Osobinenasilnih parova (1981). Ne postoje studije koje bi ispitivale (dugorocne) uticaje nasilja u porodici ili kontrole prin-udom tokom duûeg perioda vremena.

20 Postoji studija koja pokazuje da je u 50% slucajeva seksualnog zlostavljanja dece i majka bila ûrtva nasilja. JudithHerman & Lisa Hirshman, Porodice u kojima postoji rizik od incesta na relaciji otac – kcerka, 138 Am. J. Psychiatry969 (1981).


118 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 321 Za kriticku raspravu o ovoj literaturi vidi Marie Ashe & Naomi R. Cahn, Nasilje nad decom: Problem feministicke

teorije. Za empirijsku podröku tvrdnji da je dvostruko veca mogucnost da ce majke ûrtve nasilja zlostavljati svojudecu nego majke koje nisu bile maltretirane, vidi Murray Straus, Iza zatvorenih vrata: Nasilje u Americkoj porodici(1980).

22 Jaffe i saradnici, komentar 16 str 26. Procenjuje se da 3.3 miliona americke dece izloûeno nasilnim incidentimaizmedu roditelja. Wanda K. Mohr, Otkrivanje nevidljivih ûrtvi nasilja u porodici, 2. izveötaj o nasilju u porodici 81(1997). Ta procena je zasnovana na proseku od dvoje dece po porodici u 55% domacinstava u kome se nasilje deöa-va. Bonnie E. Carlson, Decja posmatranja meduroditeljskog nasilja – u okviru éene ûrtve nasilja i njihove porodice(Alfred R. Roberts, 1984).

23 Svedocenje nasilju je dovodeno u vezu sa manjkom samopouzdanja kod devojcica, agresijom i ponaöajnim prob-lemima kod decaka i devojcica i smanjenom druötvenom kompetencijom, depresijom, nervozom, osecanjem bespo-mocnosti, nemoci, fragmentacije i besa. Jaffe i saradnici, komentar 16 na 26-31. Reakcije se determiniöu tokomodrastanja. Deca u predökolskom uzrastu se plaöe i uûasavaju nasilja i cesto ih zbunjuje i reaguju guöenjem, plaka-njem, nervozom i neprestanom pozornoöcu na prisustvo majke. Oni ispoljavaju öirok spektar razlicitih somatskihbolesti: nesanicu i ostale poremecaje sna, poremecaje u ishrani, mokrenje u krevetu, cirevi i hronicne prehlade.Predökolska deca takode imaju problema sa uklapanjem, kasne u razvoju i nedruötveni su. Nasuprot njima, adole-scenti svedoci nasilja mogu da pobegnu od kuce, ponaöaju se nasilno ili prerano pocinju sa seksom, ili öto sam jakocesto sretao u radu – prebacuju krivicu na majku (zato öto je ona uzrok problema) i identifikuju se sa nasilnikomtime öto prihvataju njegov stav prema majci, traûe njegovu zaötitu, izigravaju Ñdobro deteî verujuci da mogu dazaötite sebe i majku od nasilja.

24 Dinamika razvoja u detinjstvu u slucajevima koji ukljucuju i nasilje nad majkom cesto se komplikuje i ume da zavedeprofesionalce iz oblasti mentalnog zdravstva koji nemaju iskustva u ovoj oblasti. Radio sam na slucajevima u koji-ma su deca poricala da su prisustvovala nasilju cak i kada su postojali cvrsti dokazi koji ukazuju na suprotno, zatimnisu pokazivala nikakve otvorene psiholoöke reakcije, branila su nasilnika time öto su umanjivala predstavu o nasiljunad majkom (time se identifikujuci sa agresorom ili jacom stranom) ili su se ponaöali savröeno (u nadi da ce timezaötititi majke), ili okrivljavali majke za svaki od problema. Vidi na primer, Knock protiv Knocka 621 A.2d 267, 672-73 (Conn. 1993).

25 Joan Kaufman & Edward Ziegler: Da li zlostavljana deca rastu u nasilne roditelje? (1987).26 Cathy Spatz Widom, Da li nasilje generiöe nasilje? Kriticki pregled literature, 106 Psychol. Bull. 3, 3-28 (1989).

Verovanje da je integrativno prenoöenje primarni uzrok nasilja medu adolescentima i dalje je raöireno uprkos dve-ma utvrdenim cinjenicama: velika vecina dece ûrtvi nasilja (barem 70%) ne izraste u nasilnike i velika vecina nasi-lnika (preko 80%) nije bila zlostavljana niti izloûena zlostavljanju u detinjstvu. (Kaufman & Ziegler).

27 Suzanne J. Grossier, éene ûrtve nasilja i njihova deca ûrtve nasilja: Krivicne i gradanske optuûbe za ûene koje suuskratile zaötitu 39 (1991). Vidi i Erickson komentar 4 na 198, 214 n.26.

28 Grossier komentar 27 na 39, vidi i Erickson komentar 4 na 198, 214 n.26.29 Vidi Schneider komentar 1430 Johnson, komentar 9 na 377-81.31 Ali kada je upitan da li smatra Nussbaumovu ûrtvom u slucaju Steinberg, javni tuûilac Robert M. Morgenthau je izja-

vio: Ñmoûda je bila ûrtva batina ili serije batina, ali nama je sada vaûna cinjenica da je njoj dodeljeno staranje naddetetom pa stoga i snosi odgovornostî. Erickson komentar 4 na 196.

32 W. Blue, Drûava protiv Williquette: Zaötita dece od zlostavljanja nametanjem pravne odgovornosti, 12 Am. J. TrialAdvoc. 171 (1988).

33 Drûava protiv Sepulvado (La. Ct. App. 1995). Sa druge strane, nejasno je kakva je odgovornost muökaraca sa kojimûivi nevencano, a koji su prisutni u trenutku nasilja. Vidi: Drûava protiv Miranda, 675 A.2d 925. U slucaju Mirandaoptuûena nije pruûila pomoc cetvoromesecnoj bebi koja je ûivela u njegovom domacinstvu i cije je stanje prikazanokao Ñprimer iz udûbenika o sindromu zlostavljane deceî. Sud nije revidirao presudu za Ñopasnost od povredaî zatoöto tvrdnja nije na pravi nacin formulisana. Povukao je presudu prvostepenog napada, delom zato öto Ñcinjenica daje optuûeni clan domacinstva, da se smatrao ocuhom deteta i da je na sebe preuzeo odgovornost za brigu i dobro-bit deteta ne postavlja pred njega i pravnu odgovornostî.

34 Sudska odluka kojom je O. J. Simpsonu dodeljeno starateljstvo ilustruje ovaj stav. Vidi: Simpsonovo starateljstvo 67Cal. App. 4th 914 (1998). Samo je nekoliko slucajeva pre 1983. uzimalo kao relevantno pitanje nasilja oca nad ma-jkom pri donoöenju odluke o dodeljivanju starateljstva. Vidi npr, George protiv George, 50 So. 3rd 744 (Ala. 1951).

35 Joan Zorza, Zaötita tajnovitosti kretanja ûene ûrtve nasilja, Domestic Violence Report 1995. Na primer, po zakonuu Severnoj Dakoti koji je stupio na snagu 1993. postoji neoboriva predpostavka da osobi koja je sprovodila nasilije

ne moûe biti dodeljeno ni samostalno ni podeljeno starateljstvo nad decom. U Heck protiv Reed, 529 N.W. 2d 155(N.D. 1995), Vrhovni sud je opozvao odluku niûeg suda o dodeli starateljstva ocu koji je zlostavljao majku deteta itom prilikom obrazloûio da je novousvojeni zakon svakako povecao zahteve prema dokazima potrebnim da bi senasilnom roditelju dodelilo staranje.

36 Joan Zorza, Uniformni zakon o usvajanju uzima u razmatranje nasilje pri odlucivanju o smeötaju i okoncanju,Domestic Violence Report, avg 1996.

37 Na primer, nekoliko drûava su obezbedile pruûanje zaötite ûenama ûrtvama nasilja koje beûe iz nasilne situacije,pogotovu ako sa sobom vode decu. Zorza komentar 36 na 15. U drûavama u kojima nasilje u porodici nije statutornifaktor koji utice na odluku o starateljstvu, apelacioni sudovi nisu radi da naruöavaju diskreciju propisa o odrediva-nju starateljstva. U jednom slucaju razvoda sud je potvrdio dodeljivanje starateljstva ocu uprkos dokazima da jemajka do tada vodila brigu o detetu i da je otac optuûen za nasilje nad njom. Whitemann protiv Whitemann (OhioCt. App. 27 jan.1995).

38 Drûava Massachusets angaûuje zagovornike protiv nasilja u porodici u svojim regionalnim kancelarijama. Michigan jerazvio poseban sistem servisa za ocuvanje porodice koji blisko saraduje sa skloniötima za ûrtve domaceg nasilja, aNew Heaven, Conneticut, Dayton, Washington i Ohio usvojili su inovativne programe za Ñdvostrukeî ûrtve (majku sadetetom).

39 Cak i najstroûe formulisani propisi ne mogu da sprece dodeljivanje starateljstva nasilniku. Na primer, u jednom sluca-ju sud je dodelio starateljstvo muûu tvrdeci da Ñjedan izolovani slucaj nasiljaî ne mora po svaku cenu da tvori Ñisto-riju pocinjavanjaî nasilja. Simmons protiv Simmons (La. App. 1995). U drugom slucaju iz Louisiane, Vrhovni sud jeproglasio neustavnim propis po kome je obavezno nadgledanje posete nasilnika zbog vaûnosti roditeljskih prava zaporodicne odnose sa svojim detetom.

40 Grossier, komentar 27, str 3.41 Vidi Ashe & Cahn, komentar 21 na 181-84. Istraûiteljima je dodeljena öiroka diskrecija u slucajevima koji ukljucuju i

zaötitu deteta, poput propisa u D.C. po kome je zlostavljeno dete definisano kao ono kome Ñroditelj, staratelj ili cu-var nanese ili propusti da spreci nanoöenje fizickih ili psihickih povreda detetuî D.C. Code Ann 16-2301 (Supp 1990).

42 Ali vidi i Courtney protiv Courney (W. Va 1991) u kome se tvrdi da dete moûe da podlegne posledicama jakog emo-tivnog poremecaja u odsustvu fizicke povrede, kao rezultat svedocenja verbalnom i fizickom zlostavljanju majke odstrane oca.

43 Sudovi se polako menjaju po ovom pitanju. Vidi E.R. protiv G.S.R., 648 N.Y.S. (NY Fam. Ct. 1996) gde je sud dode-lio starateljstvo majci ûrtvi nasilja bez obzira na preporuke zakonom dodeljenog staratelja i forenzicara. U izveöta-ju ÑNasilje nad decom – neprekidna tragedija drûave New Yorkî specijalni Komitet za ûene na sudovima u okviruNew York State Bar Association protestovao je povodom prenagljenog oduzimanja deteta od majke koja je bilazlostavljana, ali nenasilna. Erickson, komentar 4 na 218 n.83.

44 O odgovorima sluûbi za zaötitu dece i promeni tokom vremena, vidi Linda Gordon, Heroji svojih ûivota: Politika iistorija nasilja u porodici (1988). Vidi i Elizabeth Pleck, Tiranija u porodici: Formiranje americke socijalne politikeprotiv nasilja u porodici od vremena kolonijalizma do danas (1987).

45 Gordon, komentar 44. Iako su zakonodavci izuzeli nasilje u porodici, ono je ostalo od vitalne vaûnosti na lokalnomnivou. Na primer do 1977-78, 20% slucajeva nasilja nad decom, koji su prijavljeni u American Humane Society,sadrûali su i opis nasilja u porodici. Evan Stark & Anne Flitcraft, éene i deca u opasnosti: Feministicki pristup nasiljunad decom, 18. Inlí J. Health Services 113, 115 (1998) (Citat iz National Analysis of Official Child Neglect and AbuseReporting(1978)). Odgovor na ovaj pritisak je od defanzivnog do ekstremnog, a ogleda strah od gubitka finansijera,upadanje u politicke zaplete ako se dve teme spoje, vracanje na pristup krivicnog sudstva i öto verujem da je naj-vaûnije, nestanak velike jurisdiktivne hegemonije nad majkama koji je bio posledica Ñhumanistickog pristupaî.

46 Za kritku druötveno naucnih aröina i njihove Ñekspertskeî vrednosti u dosudivnaju starateljstva nad detetom, vidiMartha L. Finneman i Ane Opie, Upotrebe podataka druötvenih nauka u zakonodavstvu: Odredivanje starateljstvanakon razvoda, 1987. Wis.L.Rev. 107 (1987). Vidi i Naomi Cahn, Gradanske slike zlostavljanih ûena: Uticaj nasilja uporodici na odluke o starateljstvu (1991).

47 U poredenju sa podacima iz Siettlea tokom dva perioda 1971-73 i 1981-83 istraûivaci su otkrili da je stopa poznatihmuökaraca nasilnika porasla sa 38% na 43% u svim slucajevima i sa 30% na 64% u teökim slucajevima. Za to vreme,stopa poznatih ûena nasilnica je opala sa 32% na 29% u svim slucajevima i sa 20% na 6% u teökim slucajevima. Svih80% fatalnih slucajeva je pocinjeno od strane muökaraca, 20% je Ñnepoznatoî. Abraham B. Bergman i saradnici,Promena spektra teökog nasilja nad decom, 77 Pediatrics 113, 113-15 (1986).

48 Judith Martin, Majcinska i ocinska nasilja nad decom: Teoretske i istraûivacke perspektive, Mracna strana porodica293 (David Finkelhor i saradnici, 1983).


120 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 349 Kada se uzme u obzir dominacija muökaraca medu odgovornima za ozbiljne povrede i ubistva i preklapanje nasilja

u braku i nasilja nad decom, zapanjujuce je da osim terapeutskih intervencija za muökarce koji su pocinili seksual-no zlostavljanje, ne postoji nijedan program Sjedinjenih Drûava za pocinioce nasilja nad decom.

50 In re Dalton, 424 N.E. 2d 1226 (Ill. App.Ct 1981). Nasilnici cesto teraju ûene da naprave izbor izmedu svoje licnebezbednosti i bezbednosti svoje dece. To je evidentno u slucaju iz Juûne Karoline Johnny Satterwhite, tridesetsed-mogodiönji radnik u mlinu, ubio je svog sina i troje pastora kada ga je ûena nakon 15 godina napustila. Nakon toga,pozvao je svoju ûenu da joj kaûe da ima Ñpaketî za nju. Associated Press, Otac odgovoran za ubistvo cetvoro decenaden ubijen, LA Times, 19 nov. 1996, A34.

51 Vidi Drûava protiv Adamsa, 557 (N.M. Ct App. 1976) (potvrduje presudu ocu za uskracivanje zaötite dvadesetosmo-mesecnoj kcerki od fatalnog zlostavljanja od strane majke). Uz to, casni Arnold Hauser, nedavno penzionisani sudi-ja vrhovnog suda okruga Fairfield u Konetikatu, rutinski je izjavio da ako je dete prisutno sceni nasilja medu part-nerima, osim za Ñdomace nasiljeî bio bi optuûen i za Ñrizik od povredeî.

52 Poucan je skoriji slucaj iz Konetikata. Santos Miranda poceo je da ûivi sa svojom devojkom i njeno dvoje dece. Ce-tiri meseca kasnije pozvao je hitnu pomoc kada se cetvoromesecna beba zagrcnula od mleka. U bolnici je otkrivenoda beba ima polomljena rebra, dve frakture lobanje i druge povrede. Mirandina devojka je osudena na sedam god-ina zatvora po nagodbi. Sud je utvrdio da Miranda snosi odgovornost za zaötitu dece od nasilja i on je dobio 10 go-dina kazne za Ñopasnost od povredeî i 30 godina kazne po öest stavki prvostepenog napada. Apelacioni sud je odba-cio optuûbe za napad, zakljucujuci da su Mirandina ustavom garantovana prava povredena u procesu zato öto nijemogao da zna da kröi zakon Ñkada je uskratio pomoc bebi, obezbedi joj medicinsku negu i prijavio slucaj nadleûni-maî Drûava protiv Miranda, 742 A.2d 1276 (Conn. App. Ct 2000).

53 Vidi Phelps protiv drûave, 439 (Ala. Crim. App. 1983) gde je dopuöteno da zlostavljanje majke u proölosti bude pri-hvaceno kao dokaz protiv nje kada je nasilnik ubio njeno dete. Drûava protiv Williams, 670 (N.M. Ct. App. 1983) ci-njenica da je muû tukao svoju trudnu ûenu i dete pred svedocima prihvacena je kao dokaz da je ûena znala o nasil-noj prirodi svog muûa i da je mogla da zatraûi pomoc od svedoka; In re Katherine C. 471 N.Y.S. 2d 216 (N.Y. Fam.Ct. 1984) majka je proglaöena krivom zato öto je uskratila pomoc kcerci od seksualnog zlostavljanja od strane oca,bez obzira öto je dokazano da majka nije znala za zlostavljanje. Vidi i Grossier komentar 27 na 40-72.

54 Vidi na primer In re Melissa U. 538 N.Y.S. 2d 958 (N.Y. App. Div. 1989) opovrgava nalaz porodicnog suda o neposto-janju zapostavljanja i utvrdivanje da je majka zapostavljala svoju decu kada su ona bila izloûena teökim batinamaod strane njenog decka koji je terorisao i majku.

55 Johnson, komentar 9 na 336. Cak i tamo gde zakoni ne ukljucuju cin zapostavljanja u statut nasilja nad decom, su-dovi su osudivali roditelje za uskracivanje zaötite od zlostavljanja. Vidi Drûava protiv Williquette, 358 N.W. 2d 145(Wis. 1986).

56 Pualani Enos, Procesi protiv zlostavljanih majki: Zakonom definisano uskracivanje zaötite majki ûrtvi nasilja i nji-hove dece, 19 Harv. Womenís L.J. 229, 237 &n42 (1996). Ali vidi i In re C.P. 455 N.W> 2d 138 145 (Neb. 1990) utvrdi-vanje da Ñmajcin strah sam po sebi nije dovoljan izgovor za propust u uklanjanju dece iz opasnog okruûenjaî.

57 Vidi James Garbarino & Deeborah Sherman: Opasni krajevi grada i opasne porodice: Humana ekologija maltretiran-ja dece, 5I Child Dev. 188, 188-98 (1980); Robertson & Juritz, Osobine porodica zlostavljane dece, Zlostavljanje izapostavljanje deteta 861 (1979). Da ovaj pristup nije ogranicen samo na Sjedinjene Drûave, ilustruje sledeci citatiz londonskog istraûivanja:îu dvadeset slucajeva u kojima je ocuh udario dete, vidljiva je navedena öema... U sedamslucaja majcino ponaöanje je bilo okidac za napad. Ili je isprovocirala muûa, a zatim na neki nacin (na primer od-laskom napolje) osigurala da sav bes bude svaljen na dete, ili se ûalila muûu na ponaöanje deteta (ponekad da bi ueksplozivnoj situaciji skrenula paûnju sa svog ponaöanja)î. Martin, komentar 48 na 300.

58 Lenore Walker: Zlostavljane majke i naucena bespomocnost, 2 Viktimologija 525 (1978): Lenore Walker, éene ûrtvenasilja (1979): Lenore Walker, Studija sindroma ûene ûrtve nasilja, Mracna strana porodice komentar 48 na 31.Lenore Walker, Sindrom majki ûrtvi nasilja (1984). Ostali cesto koriöceni konteksti zasnovani na traumama ukljucu-ju Ñrevidirani sindrom ûene ûrtve nasiljaî. Marry Ann Dutton, Osnaûivanje i lecenje ûena ûrtvi nasilja: Model pris-tupa problemu i intervencije (1992) Ñposttraumatski poremecaj stresomî, Americka Psihijatrijska asocijacija,Dijagnosticki i statisticki prirucnik mentalnih poremecaja 424-28 (4. izdanje 1994) [u daljem tekstu DSM-IV] ili Ñkom-pleksni posttraumatski stresni poremecajî, Judith Lewis Herman, Trauma i oporavak 4 (1992).

59 Vidi na primer, Drûava protiv Kelly, 478 A.2d 364, 372 (N.J. 1984) gde se citira teorija Lenore Walker i identifikujefizicko zlostavljanje sa Ñzaranjanjem u... psiholoöku paralizuî. Sa druge strane, odbrana ûene ûrtve nasilja na os-novu teorije Walkerove moûe biti upotrebljena da bi se pokazalo da zbog zlostavljanjna u proölosti, ûene ûrtve nasi-lja iskreno veruju da se suocavaju sa smrtonosnom opasnoöcu u slucaju intervencije sa ciljem zaötite deteta, cak iako spoljnji svet nije doöao do istog zakljucka. Slicno tome BWS argument nas navodi da osmotrimo kontekst odnosa

percepcije ûene, npr. zakljucaka koje je izvela na osnovu ukupnog iskustva sa datim nasilnikom, a ne samo pojedi-nacne epizode.

60 O prihvatljivosti veötacenja o nasilju u porodici i obimu dozvoljenog svedocenja, vidi Janet Parish, Analize trendo-va: Uticaji analiza eksperata o nasilju i efekti u krivilnim slucajevima (1995). Iako je öirok spektar profesionalaca– ukljucujuci i zaposlene u skloniötima i prihvatiliötima – koji su kvalifikovani da svedoce ako se radi o opötim simp-tomima sindroma, pre nego analiza mentalnog zdravlja sindroma ûene ûrtve nasilja, u nacelu svedok mora da razd-voji svoju ekspertizu o nasilju u porodici od specijalizovane obuke ili iskustva u razlicitim slucajevima.

61 Lenore Walker, Sindrom ûene ûrtve nasilja 95 (1984).62 Id na 86-107.63 Najpodrobniju kritiku modela Walkerove dao je Downs, komentar 11. Vidi i Elizabeth Schneider , Opis i promena:

Samoodbrana ûena i problemi veötacenja o zlostavljanju, 9 Women rts. L. Rep. 195 (1986); Evan Stark,Predstavljanje/Zastupanje ûena ûrtvi nasilja: od fizickog nasilja do kontrole prinudom, 58 Alb. L. Rev. 973 (1995);Lee H. Bowker, Kriminoloöka perspektiva: Redefinisanje pojma Ñûena ûrtva nasiljaî za upotrebu u pravnim proce-durama, 2 Domestic Violence Report I7 (1997) [u daljem tekstu Kriminoloöka perspektiva]. Jacqueline Keller,Odgovor Lee Bowker na clanak o indeksu sindroma ûena ûrtvi nasilja, 2 Domestic Violence Report 84 (1997); Lee H.Bowker, Bowkerov odgovor: Prednosti multidisciplinarnog pristupa sindromu ûena ûrtvi nasilja na sudovima, 2Domestic Violence Report 86-87 (1997) [u daljem tekstu Bowkerov odgovor].

64 Vidi drûava protiv Kely, 478 A.2d 364 (N.J. 1984).65 Jill A. Phillips, Komentar, Reviktimizacija ûena ûrtvi nasilja: Okoncanje doriteljskih prava zbog uskracivanja zaötite

deci ûrtvama zlostavljanja, 38 Wayne L. Rev. 1549 1549-78 (1992).66 Lenore Walker, Psiholoöki uticaj kriminalizacije nasilja u porodici na ûrtve, 10 Viktimologija, 281, 287 (1985).67 Johnson, komentar 9 na 377; Donald D. Dutton & Susan Painter, Traumatsko vezivanje: Razvoj emocionalnog vezi-

vanja ûena ûrtvi nasilja i u drugim vrstama veza sa neprekidnom zlostavljanjem, 6 Viktimologija 139, 144 (1981):Phillips, komentar 65 na 1553.

68 Dutton & Painter, komentar 67 na 149.69 Lenore Walker, éena ûrtva nasilja 145 (1979): Lenora Walker, Sindrom ûena ûrtvi nasilja 77 (1984) Johnson, komen-

tar 9 na 378.70 Vidi na primer, In re Farley, 469 N. W. 2d 295 (Mich 1991) Iako Sheron Benn nije zlostavljala svoje dete i odvajala ga

od nasilnika, ali njena roditeljska prava bila su okoncana delom i zbog toga öto je psihijatar svedocio da Ñkao ûenaûrtva zlostavljanja, moûe opet da ude u nasilnu vezu i time dozvoli da njena deca budu zlostavljana od trece straneî.Id na 298 (Levin). Poruka je bila jasna: ÑJednom ûrtva nasilja, zauvek ûrtva nasiljaî. Vidi i Phillips, komentar 65 na1550. Phillips veruje da je psihijatar u Farley, Dr Ritenour, svoje svedocenje zasnivao na Ñpogreönom koncipiranjuîonoga öto naziva Ñsindromom zlostavljane suprugeî, uvodeci neöto poput pseudofrojdovskog koncepta ponavljanjaporiva: Ñnjena paterna formiranja negativnih veza sa muökarcima po njenom izboruî, tvrdio je doktor, znacilo je dabi ona Ñpropustila da nauci iz prethodnog iskustvaî. Id. na 1549. Bez rasprave sa Phillipsom, cinjenica je da sindromûene ûrtve nasilja navodi na ovaj nacin razmiöljanja, koliko god on bio pogreöan ili ne.

71 In re Betty J.W. 371 S.E>2d 326, 327-28 (W.Va 1988).72 Id na 332.73 Id na 333.74 Za odluke koje podrûavaju pravo majke ûrtve nasilja da se iseli sa svojom decom da bi utekla nasilju u porodici, vi-

di: In re brak Marconijevih, 584 N.W. 2d 331, 335 (Iowa 1998).75 Ili bi koristili joö dramaticnija sredstva za ogranicavanje zlostavljanja dece, pogotovu u onim miljeima gde je razvod

za svaku osudu ili vodi iskljucenju iz lokalne zajednice. U jednom od prvih mojih slucaja, radilo se o bracnom paruizbeglom iz Palestine, posle viöe godina fizickog i seksualnog nasilja, moja klijentkinja je paralizovala svog muûatako öto ga je pretukla bejzbol palicom dok je spavao, zato öto je pokuöao da seksualno zlostavi njihovog öe-snaestogodiönjeg sina.

76 Vidi: Eve S. Buzawa i saradnici, University of Massachusets Lowell, Odgovor na nasilje u porodici u pro-aktivnomsudu: konacni izveötaj 75 (1999).

77 Ronet Bachman & Linda E. Saltzman, Statistike biroa pravosuda, NCJ-154348, Posebni izveötaj: Nasilje nad ûenama:procene iz prilagodenog istraûivanja 5 (1995).

78 Na primer, neki posmatraci veruju da je poziv upucen policiji i hapöenje nasilnika povecava nasilje, bar medu nekimpopulacijama. Schmidt & Sherman, komentar 13.

79 Vidi Stark, komentar 63 na 1003, 1021, Stark & Flitcraft, komentar 14 na 43-64.80 Na primer, u jednoj studiji od 174 ûrtvi silovanja prijavljenih u bolnici u urbanom okruûenju tokom perioda od 2 go-


122 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 3dine, skoro jedna trecina ih je silovano u kontekstu zlostavljanja i 58% ûrtvi preko 30 godina su bile ûene ûrtve nasi-lja u porodici. Stark & Flitcraft, komentar 14 na 11.

81 Na primer, u jednoj studiji samo 14% ûena je iskusilo sve tri faze ciklusa opisanog kod Walkerove. R. Emerson Dobash& Russell P. Dobash, Priroda i prethodnica nasilnim dogadajima, 24 Brit. J. kriminologije 269, 278-81 (1984).

82 Vidi Keller komentar 63 na 84.83 Vidi Drûava protiv Smith, 481 S.E. 2d (W. Va 1996). Smith je proglaöena krivom jer Ñza raliku od ûena ûrtvi nasilja

koje su bukvalno pod opsadom...(Smithova) nije pruûila nijedan valjani dokaz... da je bila u neposrednoj opasnostiod smrti ili teökih telesnih povredaî u vreme kad je navela svog öesnaestogodiönjeg sina da puca na njenog muûaî.Kako optuûena nije ispunjavala kriterijume sindroma ûene ûrtve nasilja, izuzeti su dokazi o nasilju od strane poko-jnog, kao i veötacenje o nivou straha kod optuûene. Vidi i drûava protiv Kelly 478 A2d (N.J. 1984). Opoziv odlukeniûeg suda da se iskljuci veötacenje o sindromu ûene ûrtve nasilja, kada su istraûitelji tvrdili da bi ûena napustilanasilnu vezu da je zlostavljanje bilo onako teöko kakvim ga je opisala.

84 Vidi Caven protiv Caven, 966, P2d (Wash 1998) sud je dodelio obostrano donoöenje odluka zato öto, uprkos doku-mentovanoj istoriji nasilnog ponaöanja muûa, sud je odlucio da nasilje nije bilo toliko intenzivno da bi prouzroko-valo ozbiljne telesne povrede ili strah od takvih povredaî. Apelacioni sud je osporio odluku, nalazeci da je Ñsamopostojanje istorije nasilja u porodiciî dovoljno za zahtev jednostranog donoöenja odluka. Id na 1252.

85 Vidi Sjedinjene Drûave protiv Ezeiruaku, No 94-42. 1995 WL 263983 (D.N.J. 1995). Uprkos nalazu relevantnosti ve-ötacenja, sud je ukazao na nekoliko poteza po sopstvenom nahodenju da bi oborio tvrdnje da je optuûena bila prin-udena od strane svog nasilnog muûa da prodaje narkotike. Ti nezavisni potezi su bili: napuötanje prvog muûa,nalaûenje posla i izazivanjem svog nasilnog oca time öto je ostala u drugom stanju pre vencanja. Sud je zakljucioda su to Ñjasni pokazatelji zavisne ûene kojom je lako manipulisatiî. O tome kako se na crnkinje ne glda kao naÑstvarne ûrtve nasiljaî zato öto ne odgovaraju stereotipu, vidi Paula C. Johnson, Opasnost u dijaspori: Zakoni, kul-tura i nasilje nad ûenama africkog porekla u Sjedinjenim Drûavama i Juûnoj Africi, 1J. Rod, rasa i pravda 471 (1998).O implementaciji ovog stereotipa vidi: Narod protiv Bolden, 84 Cal. Rptr. 2d 111 (Cal. Ct. App. 1999).

86 Za neuspeöno koriötenje BWS kao deo odbrane zaasnovane na neuracunljivosti u optuûbi ûene ûrtve nasilja za ubist-vo koje je nasilnik pocinio nad njenim sinom vidi: Drûava protiv Sepulvado (La. Ct. App. 1995). Optuûena je osude-na na 21 godinu robije uprkos veötacenju da je patila od Ñpsihoze zlostavljanjaî kao i od sindroma ûene ûrtve nasil-ja.

87 Vidi Faith McNulty, Krevet u plamenu (1980).88 Vidi Ann Jones, éene koje ubijaju 140-167 (1980). Sudijama u 19. veku je bilo laköe da oslobode ûenu koja je ubila

svog nasilnika, proglaöavajuci je ludom, nego da obznane da je ûena racionalno reagovala u odbranu sebe odnepravde i nasilja od strane njenog muûa.

89 Elisabeth M. Schneider i saradnici, Predstavljanje ûena koje se brane zbog odgovora na fizicko ili seksualno nasilje,2 Am J. Trial Advoc. 19, 34-40 (1978) Vidi i Erickson, komentar 4 na 204.

90 DSM-IV, komentar 58 na 427-28.91 éene su ponekad koristile tradicionalnije odbrane zasnovane na ludilu kada bi bile optuûene za povrede nanesene

svojoj deci. Vidi npr. Robey protiv drûave (Md. Ct. Spec. App. 1983). Erickson upozorava da nasilnici mogu takvuodbranu da uzmu kao izgovor za svoje ispade. Erickson komentar 4. I joö vaûnija je cinjenica da velika vecina maj-ki ûrtvi nasilja ne pate od problema sa mentalnim zdravljem koji zadovoljvaju standarde kvalititne odbrane zasno-vane na ludilu.

92 Vidi In re C.P. 455 N.W. 2d 138, 145 (Neb 1990) cinjenica da je optuûena patila od sindroma zlostavljene ûene i ni-je Ñpotraûila lecenje za svoju bolestî upotrebljena je kao dokaz da je nepodobna majka.

93 Vidi In re C.D.C. 455 N.W. 2d 801, 807 (Neb. 1990). Okoncavanje roditeljskih prava majci zato öto je sud utvrdio damajka ûrtva nasilja Ñnije ostvarila napredak u pokuöajima da promeni svoje ponaöanjeî obzirom da je ostala u is-tom domacinstvu kao i otac iako je par morao da ide na savetovanja u skladu sa planom CPS.

94 Izvod slucaja je sklop mojih beleûaka sa intervjua sa svedocima, policijskih izveötaja i transkripta sudskog procesa.Iako slucaj nepravedne smrti nije doöao do apelacionog suda Konetikat, krivicni slucaj je razmatran na Vrhovnomsudu Konetikat. Vidi Drûava protiv Traficonda Br CR10-180988, 1992 WL 83800 (Conn. Super. Ct 1992).

95 Vidi Kriminoloöka perspektiva, komentar 63. na 17 (poredenje modela kontrole traumatizacijom i prinudom u trikalifornijska slucaja: Narod protiv Humhrey, 13 Cal. 4th 1073 (1996), Narod protiv Day, 2 Cal App. 4th 405 (1992) iNarod protiv Aris 215 Cal. App. 3d1178 (1989). U poslednjem, psiholog ekspert je neuspeöno koristio odbranu naosnovu sindroma ûene ûrtve nasilja; ostala dva sa srecnim ishodom koristili su öiru definiciju slicnu ovde prikazanoj.Za ostale prikaze Humphrey, Day i Aris vidi Stephanie Duiven, Skoraönji razvoj dogadaja, éene ûrtve nasilja i punaprednost zakona o samoodbrani,12 Berkley Womenís L.J. 103 (1997). Koristio sam kontekst kontrole prinudom u bro-

jnim gradanskim i krivicnim parnicama, uglavnom sa pozitivnim ishodom. Ali vidi Drûava protiv Thomas 673 N.E.2d1339 (Ohio 1997) gde je optuûena osudena uprkos svedocenju o kontroli, Ñnasilju i poniûavanjuî.

96 Vidi J.D. protiv N.D. 652 N.Y.S. 2d 468 (N.Y. Fam Ct 1996). Oceva öema moci i kontrole, ekonomskog i verbalnogzlostavljanja i ceste pretnje i poniûavanje su podjednako jaki dokazi o nasilju u porodici koliko i fizicko zlostav-ljanje.

97 Cinjenica da nedostatak finansijskih sredstava za odgovarajucu brigu o detetu ne oslobada majku od odgovornostida vodi brigu o detetu, zato öto se podrazumeva da ce roditelj koji je finansijski nesposoban primati socijalnu po-moc za hranu, odecu i smeötaj za dete. Vidi Stehr protiv drûave 139 N.W. 676, 678 (Neb. 1913); Erickson, komentar4 na 200. Iako vecina polisa osiguranja ne pokrivaju namerne prekröaje izmedu supruûnika, dete koje je pretrpeloemotivne povrede kao rezultat posmatranja majke kao ûrtve fizickog nasilja ili kontrole, moûe ostvariti pravo naodötetu po polisi.

98 Vidi komentar 94 i prateci tekst.99 Vidi na primer Buzawa i saradnici, komentar 76. Na uzorku od 118 ûrtvi ciji su partneri uhapöeni zbog nasilja u porod-

ici, 39,8% je prijavilo da nemaju slobodu dolaska i odlaska po svom nahodenju, 45,8% nije moglo da ostvari pravo nasocijalnu pomoc, 58,5% nije imalo pristupa novcu, a 46% je imalo izmedu tri i petnaest slicnih ogranicenja u svakod-nevnom ûivotu. äema kontrole prinudom, koja je ocigledna u situacijama fizickog nasilja, ima specificne rodnekarakteristike. Trenutno ne postoji nijedan podatak o potencijalnoj podpopulaciji ûena koje zarobljavaju, poniûava-ju, kontroliöu ili fizicki zlostavljaju svoje partnere, niti muökaraca koji pate od kompleksnih psiholoökih, fizickih iponaöajnih problema u vezi sa fizickim nasiljem.

100 Pojam Ñsindrom ûene ûrtve nasiljaî se ceöce koristi za opis generickog problema nasilja, nego za specificnu formu-laciju Walkerove. Stoga ne treba podrazumevati da drûave koje dozvoljavaju svedocenje o Ñsindromu ûena ûrtvi nasil-jaî dozvoljavaju ekspertima da koriste iskljucivo model Walkerove. Svedocenje je usvajano kao relevantno cak i ta-mo gde je primarna dinamika zasnovana na kontroli prinudom i gde je bilo malo ili nimalo fizickog nasilja. Vidi Narodprotiv Daoust 577 N.W. 2d 179 (Mich. Ct. App 1998).

101 Julie Blackman, Moguce upotrebe veötacenja: Ideje za predstavljanje ûena ûrtvi nasilja koje su pocinile ubistvo, 9Won\menís Rts. L. Rep. 227, 237 (1986).

102 Vidi npr, Whiteman protiv Whiteman, Br WD-94-86, 1995 WL 29536 (Ohio Ct App 27. jan 1995).103 Vidi npr, Simmons protiv Simmons 649 So 2d 799 (La App 1995). Sud je dodelio starateljstvo ocu. U odmeravanju

dokaza, sud je smatrao za shodno razmatranje Ñbroja, ucestalosti i intenziteta incidenataî nasilja u porodici, da lisu deca prisustvovala incidentima i da li su ti incidenti bili izazvani. Neuskladena svedocenja su razreöena time ötose najveca paûnja posvetila cinjenici da ûena moûe da dokumentuje samo jedan incident nasilja koji se desio kratkopre nego öto je ona otiöla i koji je mogao biti izazvan preljubom sa njene strane.

104 Sledeci delovi su zasnovani na dva intervjua sa Lavone Lazara decembra 1992, snimljeni i transkribovani od strane au-tora. Prethodni izvod iz beleûaka je revidiran od strane L. Lazara, prilagoden da öto jasnije prikaûe njena secanja iodobren za objavljivanje. Uz to Lazara je autoru obezbedila i dvanaest strana rukom pisane istorije njenog odnosasa Miguelom Sabastianom.

105 Iako su se razdvojili nekoliko godina ranije, i ona se udala, on bi koristio taj izraz iz poötovanja prema njoj.106 Za slicnu taktiku koju je koristio nasilnik ubijen od strane ûrtve vidi: Drûava protiv Thomas, 673 N.E. 2d 1339 (Ohio

1997).107 Takozvane Ñigre fenjeromî, nazvane po filmu Charlesa Boyera su cesta manifestacija kontrole prinudom u slucajevi-

ma na kojima sam radio i odnose se na spektar od uzimanja i vracanja stvari iz partnerkine taöne, preko iskljuciva-nja gasa nakon öto izade iz kuhinje, do Ñigre sa pejdûeromî. U poslednjoj, nasilnik poöalje ûrtvi poruku u vidu brojakog ona treba da protumaci. Na primer, ako joj poöalje broj öerifa, treba da zna da on ûeli novu koöulju, a ako jojpoöalje broj policije, treba da zna öta ce da joj se desi ako prijavi zlostavljanje.

108 Studija o razvodima pokazuje da je 10% ûena ûrtvi nasilja dobilo batine tokom spavanja. Vidi Sue E. Eisenberg &Patricia L. Micklow, Napadnuta ûena: Kvaka 22, 3 Womenís Rts.L.Rep. 138 (1977).

109 Vidi komentare, 1-2 i prateci tekst.110 Vidi komentare, 61-62 i prateci tekst.111 Stark & Flitcraft, komentar 14 na 9-11, 82-83.112 Patsy A. Klaus & Michael R. Rand, Nasilje u porodici (1996). Podaci istraûivanja pokazuju da 10% nasilnika napadaju

svoje partnerke oko 60 puta godiönje. 113 Bez specificnog zlocina koji ukljucuje nasilno upravljanje, sudije cesto izuzimaju dokaze o prethodnom zlostavljanju

kao nerelevantne za konkretan problem koji se raspravlja na sudu. U Narod protiv Zack, 184 Cal App (1986), kali-fornijski Apelacioni sud smatrao je da kada je tuûeni optuûen za nasilni zlocin, a imao je prehodnu vezu sa ûrtvom,


124 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 3raniji napadi su prihvatljivi ako potvrduju pokrenuta pitanja poput identiteta, namere ili motiva. Nakon Zacka, kali-fornijski Vrhovni sud je razreöio Narod protiv Ewoldt 7 Cal, 4th 380 (1994). Dokazi o prethodnim prekröajima su moralida budu dovoljno slicni za prekröaje za koje je optuûen da bi podrûali tvrdnju da su deo uobicajene öeme ili plana.

114 Vidi: Angela Browne, Kada ûene ûrtve nasilja ubijaju (1987); Jacquelyn C. Campbell, Predvidanje ubistva ûene ûrtvenasilja, ocenjivanje stepena opasnosti: nasilje od strane seksualnih prestupnika, nasilnika i nasilnika nad decom 96(1995).

115 értve nasilja u porodici su mnogo viöe povredivane nego u ostalim slucajevima prijavljenim Nacionalnom istraûivanjuo ûrtvama zlocina. Harold R. Lentzer & Marshal M. B\DeBerry, Statistike biroa pravosuda, NCJ-62319, Intimne ûrtve,Studija nasilja medu prijateljima i rodbinom 13 (1980). Ono öto razlikuje nasilje u braku je ucestalost napada inagomilavanje terora indukovanog hronicnim psihickim poniûavanjem. Kombinacija niskog nivoa nasilja u porodici iepizodicnog fokusa pomaûe da se objasni zaöto samo manjina biva prijavljena policiji, a samo mali deo poziva bivaokoncan hapöenjem (zasigurno manje od pet procenata) i zaöto je vecina optuûnica ili modifikovano ili odbaceno caki uz pravovremeno hapöenje. Ironicno je öto naglaöavanje teökog nasilja nad ûenama koje je doprinelo povecanjunaklonosti javnosti, takode je doprinelo i tome da prosecni slucaj nasilja nad ûenama postane od sekundarne vaûno-sti, i skoro uvek nasilnik i dalje ima pristup svojoj ûrtvi, pa time i nasilje biva neprekinuto.

116 Vidi: In re Melissa U., 538 N.Y.S.2d 958, 959 (N.Y. App. Div. 1989) (prihvatanje dokaza o postojanju nasilja kao potvrdeda majka se nije dobrovoljno sloûila da dete ûivi sa ocem).

117 Ovakav sled dogadaja moûe biti predocen u cilju opovrgavanja tvrdnje da su sadaönji problemi prouzrokovani odstrane nasilnog optuûenog (na primer, da bi se ogranicila öteta nastala javnom polemikom), mada prestupnik moûebiti odgovoran za svesno koriöcenje postojece ranjivosti.

118 Vidi komentar 18, 70 i prateci tekst.119 Vid Beth E. Richie, Naterana na zlocin: Rodna sputanost obojenih ûena ûrtvi nasilja 56-58 (1996). Opisuje posvecenost

ûena ûrtvi nasilja tom idealu kao deo Ñrodne sputanostiî. Interesantno je da Richie ovu öemu smatra tipicnu za ûene,poput Lavone, ciji ih nezavisni duh navodi da nastave sa pokuöajima da srede situaciju u porodici cak i pod naj-neverovatnijim okolnostima.

120 Miguel je prvi put upotrebio ovaj izraz poötovanja kada se direktno obratio Lavonei prilikom slucajnog susreta neko-liko godina nakon razdvajanja, kada je sreo Lavone i sestru njenog novog muûa u kupovini. U tom trenutku, Lavonetvrdi da se osecala Ñodbranjenomî.

121 Nadgledanje ponaöanja ûene konstantnim telefonskim kontaktom, prisiljavanje da nosi pejdûer i obavezivanje drugih(ukljucujuci i clanove porodice) da prate njeno kretanje, cesto se proöiruje i na upotrebu dece kao öpijuna, izveötacao majcinim kretanjima, snimanje telefonskih poziva, pogotovu nakon öto par prestane da ûivi zajedno. U jednom odskorijh slucajeva, majka je svom adolescentnom sinu napravila modricu na nozi tako öto ga je gadala cipelom kadaje otkrila trake sa snimljenim telefonskim razgovorima koje je on napravio na ocev zahtev. äkola je prijavila povre-du agenciji za zaötitu dece pa je starateljstvo prebaceno na nasilnog oca.

122 Razlicite trece strane mogu biti odgovorne u slucajevima nasilja u porodici, tu spadaju bolnice, trûni centri ili za-posleni (na primer neodgovorno obezbedenje), psihijatri koji nisu prijavili ozbiljne pretnje, policija, prijatelji i rod-bina koji su pomagali nasilniku u sprovodenju strategija. Vidi: Fredrica Lehrman, Elementi interpersonalnih prestu-pa nasilja u porodici: Neke netradicionalne alternative, Domestic Violence Report. feb-mar 1996 na 3 i 4.

123 Marvin E. Wolfgang, Ubistva supruûnika, 2J Soc. Therapy 263, 268 (1956).124 Ovo moûe zvucati neosnovano, ali naprotiv. éene ûrtve nasilja najceöce veöto mogu da utvrde öta se od njih ocekuje,

cak i ako odluce da to ne poötuju.125 Od suötinskog je znacaja prepoznavanje nivoa do kog ûena ûrtva kontrole prinudom zadrûava elemente otpora i au-

tonomije. Ti elementi, ne moraju biti eksplicitni, ako su izraûeni samo somaticno ili samodestruktivno ili kroz nekidrugi oblik negativnog ponaöanja. Ruth Jones, koja to ne uzima u obzir, predlaûe nadzor odreden od strane suda zaûene ûrtve kontrole prinudom. Ruth Jones, Starateljstvo nad zlostavljanim ûenama koje su kontrolisane prinudom:Oslobadanje od kontrole nasilnika, 88 Geo. L.J. 605 (2000). U velikoj meri se oslanjajuci na tragicne okolnosti kojesu Heddu Nussbaum onemogucile da uspeöno spreci smrt svoje usvojenice Lize, Jones tvrdi da kontrola prinudomonemogucava ûenu u donoöenju kljucnih odluka poput onih koje se ticu njene licne bezbednosti i bezbednosti njenedece i da je stoga potrebna Ñjoö agresivnija intervencija drûaveî koja bi donela odluke umesto nje. Iako Jones ispra-vno primecuje propuste vaûecih zakona i oblika intervencije u slucajevima kontrole prinudom, mere koje ona pred-laûe prebacuju odgovornost sa pravosudnog sistema na majku öto neizbeûno vodi ka pogoröanju umesto ka ublaûiva-nju dileme majke ûrtve nasilja. Daleko razumnije reöenje, gde sud ima saznanja o postojanju kontrole prinudom, bi-la bi da se ponaöanje nasilnika smatra kriminalnim aktom i da se upotrebe sve sile krivicnog gonjenja da se onodstrani i kazni.

126 Vidi na primer, Mary E. Becker, Dvostruke prepreke pred majkama nasilnih porodica: Sistemi socijalne podröke, isho-di dodeljivanja starateljstva i odgovornost za tude poteze, 2U. Chi. Sch. Rountable 13 (1995).

127 Gregory Bateson, Koraci ka ekologiji uma (1972). Vidi i Marianne Walters i saradnici, Nevidljiva mreûa: rodne öeme uporodicnim odnosima 41-42 (1988).

128 éene ûrtve nasilja osecaju slicnu nelagodu u prisustvu advokata i ostalih mogucih izvora podröke zato öto se plaöe dabi ovi mogli uraditi neöto öto bi ih dovelo u opasnost.

129 Neprijateljsko ponaöanje profesionalaca prema ûenama ûrtvama nasilja je obimno dokumentovano. Vidi Stark &Flitcraft, komentar 14 na 164-66.

130 Ono öto je najvaûnije, kada je Lavone izaöla iz veze sa Miguelom, nervoza je nestala. Bila je u mogucnosti da otvorenorazgovara o svojim nedoumicama i da izbegne dvostruku sputanost cak i protiv osoba koje imaju relativno veliku moc.To je ilustrovano incidentom sa psihijatrom sa Yale-a koji je ranije opisan.

131 Elaine Hilberman & Kit Munson, äezdeset ûena ûrtvi nasilja, 2 Viktimologija 460 (1978).132 ÑBorbaî oko Ñbezbednosne zoneî cesto je prikrivena cak i u nasilnim vezama. U jednom slucaju, kamiondûija je

dolazio kuci i budio svoju partnerku u sred noci zahtevajuci seks i hranu, a zatim je tukao u ljubomornom besu, aliona ga je napustila tek kada joj je zabranio da odlazi u crkvu. U poznatom slucaju Ñkreveta u plamenuî, FrancineHuges je podmetnula poûar koji je usmrtio njenog muûa nakon öto je on spalio njene ökolske udûbenike. Za Hugesovu,ökola je bila Ñbezbednosna zonaî zato öto joj je davala prostora za razmiöljanje o ûivotu van veze i za sklapanje pri-jateljstava. Kako je spaljivanjem knjiga zatvoren poslednji prostor u kome je mogla da izrazi svoju nezavisnost,Francine je ovaj potez smatrala za moralni ekvivalent sa spaljivanjem muûa.

133 Kada majke doûive samospoznaju, prave izbore i dodeljuju smisao svojim potezima, u odnosu na oblike muökih au-toriteta nad njima i u njihovim interakcijama. Stark & Flitcraft, komentar 14 na 90-93.

134 Od samog pocetka, najprogresivnije struje pokreta éena ûrtvi nasilja insistiraju na cinjenici da ûena postaje bolja ma-jka kada je tretirana kao nezavisna odrasla osoba i kada se poötuju njene potrebe. Oprecni stav, najceöce navoden uliteraturi o decjoj psihologiji i zaötiti dece jeste taj da su majke koje zahtevaju zadovoljenje svojih potreba ili stav-ljaju svoje potrebe ispred potreba deteta Ñnarcisoidneî ili na drugi nacin sebicne. Neiskusnim zaposlenima na sluca-jevima je teöko da se stave u poloûaj majki kada su upoznati sa potrebama deteta, ali ne i potrebama majke.

135 Vidi In re J.L.S. 793 S.W. 2d 79, 82 (Tex. App. 190) okoncanje majcinih roditeljskih prava, kada je majka bez obziraöto je bila pretucena pokuöala da zaustavi nasilje nad detetom. Sud je utvrdio da nije uloûila dovoljan napor da uk-loni dete od nasilnog oca. U takvim slucajevima, pitanje je da li je ûena imala fizickih mogucnosti da spreci odvi-janje zlocina cak i ako je efikasno delovala. To je bila tacka preokreta za presudu Yvonne Wanrow – Colville. Indijankavisoka 156 cm imala je nogu u gipsu kada je ubila dvometraöa za koga je verovala da pokuöava da je siluje. Drûavaprotiv Wanrow 559 (Wash. 1977). Dok Lenore Walker tvrdi da teöko iöta moûe zaustaviti nasilje jednom kada onopocne da se deöava, nejasno je kako se treba ophoditi prema ovakvim problemima bez povlacenja joö vecih pitanja.Vidi Lenore Walker, éena ûrtva nasilja (1979). Komplementarna pitanja ukljucuju ono öto LaFave & Scott zovu Ñsamozbogî razlog, npr. pokazujuci da samo zbog omaöke ûrtva nije umrla. Wayne R. LaFave & Austin Scott Jr Aktuelni kriv-icni zakon 3.12(b) (1986).

136 Enos, komentar 56 na 237.137 Vidi dodatak III.B.138 Odeljak 209 Propisa o modelima kaûnjavanja daje jednu definiciju odbrane izgradene na prinudi:(1) Pozitivna odbrana koju je lice, zato öto je bilo prinudeno da tako uradi ili mu je preceno, sprovelo nelegalnom silom

nad sobom ili nad drugom osobom kojoj osoba razumne cvrstoce u istoj situaciji ne bi mogla da se odupre.(2) Odbrana pruûena ovim odeljkom nije raspoloûiva za lice koje je neodgovorno dovelo sebe u situaciju u kojoj je po-

stojala verovatnoca da ce podleci prinudi. Odbrana je takode nedostupna i u slucaju nesmotrenosti pri stavljanjusebe u takvu situaciju, gde god je nesmotrenost dovoljna da ustanovi stepen krivice za osnovu optuûbe.

(3) Ne smatra se odbranom cin ûene po komandi muökarca, ako nije delovala pod takvom prinudom kakva je opisana uovom odeljku [Predpostavka da je ûena, koja deluje u prisustvu i pod prinudom svog muûa oslobodena odgovornosti].

(4) Kada delovanje pocinioca moûe na drugi nacin biti opravdano prema Odeljku 302, ovaj odeljak ne definiöe takvuodbranu.

Propis o modelima kaûnjavanja (1962).139 747 F2d 278 (5th Cir. 1984).140 Erickson, komentar 4.141 Id na 203.142 Opet, za razliku od Jones, komentar 125, prepoznavanje ove racionalnosti ukazuje da je nesposobnost ûene ûrtve

nasilja da se zaötiti u direktnoj funkciji ogranicenja kojima podleûe i zahteva agresivno stanje intervencije u ciljuokoncanja kontrole prinudom.


126 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ZBIRKA TEKSTOVA 3143 Vidi Stark i Flitcraft, komentar 14 na 87 (citat istraûivanja koja ukazuju na nasilnike kao najceöce nosioce odgovornosti

za zlostavljanje dece u takvim vezama).144 Vidi npr In re Dalton 424 N.E.2d 1226 (Ill Ct App 1981). Otac je kidnapovao decu nakon öto ih je majka odvela, potom

je drûao jedno od dece da visi kroz prozor sa treceg sprata i pretio da ce ga ispustiti da bi prinudio majku da se vrati.Ironicno, iako je majka u ovom slucaju dovela svoj ûivot u opasnost da bi spasla svoju decu i nikad ih nije zlostav-ljala, deci nikada nije dozvoljeno da se vrate kuci, cak ni nakon öto je otac osuden na doûivotnu robiju za ubistvoûenske osobe sa kojom nije bio u srodstvu. Id na 1233.

145 O nasilju tokom trudnoce vidi: Stark & Flitcraft, komentar 14 na 17; Richard J. Geles, Nasilje i trudnoca: Obim prob-lema i potrebni oblici intervencije, Family Coordinator, jan 1975; Anne Stewart Helton & Frances Gable Snodgrass,Fizicko nasilje tokom trudnoce: Strategije intervencije, Birth, spt 1987.

146 Ovo je suprotno tradicionalnim porodicnim situacijama cija pravila su ustanovljena, i jasne posledice naruöavanja, aod jednog roditelja se ocekuje da bude garant.

147 Ovde je pitanje da li Ñnereagovanje îmoûe da se interpretira kao adaptivno simptomaticno poricanje ili naucena be-spomocnost ili strategija uskracivanja Miguelove satisfakcije za Ñpobeduî, da bi se umanjilo njegovo nasilje (koje biraslo svaki put kada bi bio suocen sa svojom nasilnom prirodom) ili pokuöaj uspostavljanja Ñkontrole u kontekstunepostojanja kontroleî. Poslednja interpretacija je najuskladenija sa Lavoneinim razumevanjem dogadaja kao i samojim opötim poimanjem dinamike.

148 Fizicko nasilje omogucava istoriju kontrole prinudom kao pozitivnu odbranu za majku ûrtvu nasilja koja je optuûenaza Ñuskracivanje zaötiteî. Ovo nije postavljeno kao apsolutni standard, obzirom da postoje slucajevi u kojima dokazipovreda nanetih detetu jesu u drasticnoj disproporciji u odnosu na pritisak koji je vröen na ûenu. U mom sledecemradu planiram da se bavim uticajima ovog konteksta na gradanske parnice o dodeljivanju starateljstva nad detetom.

149 Stark & Flitcraft, komentar 14 na 116.150 Johnson, komentar 9 na 365-66.151 Commonwealth protiv Cardwell, 515 (Pa. Super. Ct 1986). Majka je pisala ocu koji je seksualno zlostavljao njihovu

kcerku da bi mu ukazala da je svesna postojanja nasilja i vröila je pripreme za odlazak, ukljucujuci i zahtev zapromenu ökole koju je kcerka pohadala i prenoöenje garderobe kod svoje majke. Ali sud je smatrao da su njene ak-tivnosti bile Ñblede i slabe, da se uopöte nije mogao ocekivati njihov efikasan ishod...î

152 Groisser, komentar 27 na 88-89.153 George P. Fletcher, Pravda za neke: Prava ûrtvi u krivicnom gonjenju 121 (1995).154 Stark & Flitcraft, komentar 14 na 116.155 Yale Trauma Studies su otkrili da je 29% ûenskih pokuöaja samoubistava pocinjeno od strane ûena ûrtvi nasilja. Ako i

nakon toga postoje sumnje o kontekstu ponaöanja, uzmite u obzir i da je 36,5% ûena ûrtvi nasilja koje su pokuöalesamoubistvo to uradilo istog dana kada je u bolnici predstavilo problem nasilja u svom domu. Stark & Flitcraft ko-mentar 14 na 108-11.

156 Ova predpostavka ni na koji nacin ne sprecava CPS da ukloni decu iz situacija u kojoj je opasnost ocigledna. Umestotoga, zahteva da u proces donoöenja odluka o najbezbednijem obliku smeötaja deteta u najvecoj mogucoj meriucestvuje i majka i da taj potez bude u skladu sa tekucim strategijama zastupanja majki ûrtvi nasilja. Zdruûeno plani-ranje sa majkom oko uklanjanja deteta iz situacije koja ukljucuje i kontrolu prinudom takode je poûeljnija od strate-gije koju predlaûe Jones, komentar 125.

Prevod s engleskog Vuka Mijuökovic

Documents

ZLOSTAVLJANJE DECE I NASILJE U PORODICI - ANALIZE … · Treci deokontroliıe državne propise (US statuti) koji se odnose na —propust da žaıtitiﬁ i proucava razlicite pristupe