ZNA^AJ POREKLA PROIZVODA U EVROPSKIM ......razumi o slobodnoj trgovini za EU predstavljaju sredstvo ja~anja ekonomske in tegracije kroz olak{avanje pristupa sopstvenom tr`i{tu, {to

$Page 1: ZNAÂJ POREKLA PROIZVODA U EVROPSKIM ......razumi o slobodnoj trgovini za EU predstavljaju sredstvo ja~anja ekonomske in tegracije kroz olak{avanje pristupa sopstvenom trì{tu, {to$
Eco

nom

ic A

nn

als

no

157,

Ap

ril

2003

- J

un

e 20

03

61

Radovan Kova~evi} *

ZNAÂJ POREKLA PROIZVODA U EVROPSKIMSPORAZUMIMA O TRGOVINI

^LANCI/PAPERS

* Institut za spoljnu trgovinu PKJ

APSTRAKT: Klju~ni element sporazuma o

slobodnoj trgovini i sporazuma o preferencijal-

noj trgovini zemalja EU sa drugim zemljama je

olak{avanje pristupa trì{tu EU, {to omogu}uje

sprovo|enje spoljnopoliti~kih ciljeva EU prema

ZUR, uklju~uju}i i zemlje Balkana. Ranije

{eme preferencijalne trgovine nisu bile efikasne

na podru~ju unapre|enja pristupa trì{tu EU.

Glavni razlog za to su, verovatno, prili~no

restriktivna pravila porekla proizvoda koja je

nametnula EU, zajedno sa tro{kovima dokazi-

vanja ispunjenosti ovih pravila. Ukoliko EU

èli da sporazumi "Sve sem oru`ja" i sporazu-

mi o slobodnoj trgovini sa zemljama Balkana

doprinesu unapre|enju pristupa trì{tu EU za

proizvode iz ovih zemalja, bi}e neophodno da

se preispitaju teku}a pravila o poreklu proizvo-

da i da se primene manje restriktivni zahtevi.

Vlade koriste pravila o poreklu proizvoda kako

bi napravile razliku izme|u doma}ih i uvoznih

proizvoda, pri ~emu neki uvozni proizvodi

imaju preferencijalni tretman. Namera ovog

rada je da se fokusira na karakteristike pravila

porekla, i na njihovu "kumulaciju" u okviru

Evropskih sporazuma EU. Prvo se detaljno raz-

matraju karakteristike pravila porekla, zatim

se obra|uju konceptualna pitanja uticaja prav-

ila porekla, a zatim se istraùju karakteristike

preferencijalnih sporazuma.

KLJU^NE REÎ: EU, pravilo porekla

proizvoda, pristup trì{tu, sporazumi o prefer-

encijalnoj trgovini, doradni poslovi, GSP

shema, klauzula najpovla{}enije nacije, spo-

razumi o stabilizaciji i pridruìvanju.

ABSTRACT: The key element of the EU's free

trade and preferential trade agreements is the

extent to which they deliver improved market

access and thus contribute to the EU's foreign

policy objectives towards developing countries

and neighbouring countries in Europe, includ-

ing the countries of the Balkans. The previous

preferential trade schemes have been ineffective

in delivering improved access to the EU market.

The main reason for this is probably very

restrictive rules of origin that the EU imposes,

coupled with the costs of proving consistency

with these rules. If the EU wants the 'Everything

but Arms' agreement and free trade agreements

with countries in the Balkans to generate sub-

stantial improvements in access to the EU mar-

ket for products from these countries, then it will

have to reconsider the current rules of origin

and implement less restrictive rules backed

upon by a careful safeguards policy.

Governments apply rules to distinguish between

foreign and domestic products and to define the

foreign origin of a product where some imports

receive preferential treatment. The purpose of

this paper is to focus on the issue of the rules of

origin, and on the "cummulation" of such rules

within the EU preferential trade agreements. It

does this, firstly, through detailing rules of ori-

gin, secondly, by providing a conceptual discus-

sion of the impact of (the cummulation of) rules

of origin, and thirdly, by exploring characteris-

tics of preferential trade agreements.

KEY WORDS: EU, rule of origin, market

access, preferential trade agreements, outward

processing trade, GSP scheme, MFN rate, sta-

bilization agreements.

UVODNE NAPOMENE

Sporazumi o slobodnoj trgovini i preferencijalni trgovinski sporazumi pred-stavljaju glavni element spoljne politike Evropske Unije (EU) i nalaze se u prvomplanu politike EU prema zemljama u razvoju (ZUR) i susednim evropskim ze-mljama, uklju~uju}i i zemlje jugoisto~ne Evrope. Kao {to su Pelkmans i Brenton(1998), izme|u ostalih, istakli, ekonomski faktori su uglavnom samo jedan odmnogih koji podsti~u EU na sklapanje ovakvih sporazuma. To prakti~no zna~ida su partneri u slobodnoj trgovini ~esto ekonomski veoma mali u odnosu na ve-li~inu EU. Na drugoj strani, za partnere u slobodnoj trgovini olak{an i siguranpristup su glavni elementi zbog kojih oni teè sklapanju sporazuma sa EU. Spo-razumi o slobodnoj trgovini za EU predstavljaju sredstvo ja~anja ekonomske in-tegracije kroz olak{avanje pristupa sopstvenom trì{tu, {to se smatra va`nim ele-mentom ispunjavanja ostalih politi~kih, spoljnopoliti~kih i bezbednosnih ciljeva.Na osnovu ovoga se moè zapaziti da je glavni element sporazuma EU o slobod-noj i preferencijalnoj trgovini stepen u kojem ovi sporazumi olak{avaju pristuptrì{tu.

Ovaj rad ima za cilj da pokaè da je pobolj{anje pristupa trì{tu, posmatranoiz ugla obima izvoza zemlje na trì{te EU u reìmu privilegovanog tretmana, kojiobezbe|uju sada{nji trgovinski sporazumi EU, znatno manje u praksi nego {to topi{e na papiru. Ovo nije novo saznanje, ali je malo ili skoro ni{ta nije ura|eno dase promeni ova situacija. Tako je, na primer, o~igledno da mnogo hvaljeni spora-zum EU “sve sem oru`ja (Everything but Arms)” sa 49 najmanje razvijenih ze-malja nije omogu}io bescarinski pristup za sve vrste izvoznih proizvoda iz ovihzemalja na trì{te EU. Sli~no tome, sporazumi o slobodnoj trgovini ili sporazumio trgovinskim preferencijalima sa balkanskim zemljama, kao sredstvo unapre|e-nja stabilnosti i integracije, ne}e omogu}iti da celokupan izvoz iz ovih zemaljau|e na trì{te EU bez pla}anja carine. U stvari, lako je mogu}e da sporazumi oslobodnoj trgovini ne}e imati zna~ajniji uticaj na pristup trì{tu EU za preovla-|uju}i deo izvoza partnerskih zemalja. Upravo se sporazumi sa ove dve grupe ze-malja, zbog njihovog zna~aja u teku}oj spoljnoj politici EU, nalaze u sredi{tu is-traìvanja u ovom radu. Me|utim, ovi argumenti imaju podjednaku va`nost i zanovije sporazume sa Ju`nom Afrikom, kao i za sporazume sa Ukrajinom, Rusi-jom i Moldavijom, koji bi uskoro mogli da pro{ire granice EU.

U ovom radu se isti~e da bi EU trebalo da prihvati rigorozniji pristup moni-toringu da li su njeni ciljevi u pogledu aran`mana slobodne trgovine ve} dostig-nuti i, posebno, da li sporazumi u stvari poja~avaju ekonomsku integraciju i pri-stup trì{tu EU. U radu se pokazuje da precizan uticaj sporazuma o slobodnoj ilipreferencijalnoj trgovini, posebno za male zemlje koje imaju relativno nerazvije-

Eko

nom

ski

anal

i br

157

, ap

ril

2003

. - j

un

200

3.

62

Radovan Kova~evi}

nu industrijsku osnovu, u velikoj meri zavisi od detaljnih pravila koje name}eEU, koje ove zemlje moraju ispuniti da bi bile podobne za kori{}enje preferenci-jalnog tretmana. Ova pravila su veoma striktna u klju~nim sektorima za ZUR izemlje Balkana, kao {to su tekstil i industrija ode}e i obu}e, uz prili~no ograni~enobim izvoza iz ovih zemalja koji ima pobolj{an pristup trì{tu EU. Jasno je daono {to je bitno nije samo nivo tehni~kih prepreka, ve} pravila kojima se rukovo-de zemlje EU u njihovoj primeni. Na àlost, malo je diskusija o otvorenosti, od-nosno o ovom poslednjem aspektu upravljanja ovim merama. U mnogim teksto-vima se izbegava ova tema uz obrazloènje da je re~ o tehni~kim aspektima, doku praksi ova pravila mogu biti isto tako restriktivna kao i carinske prepreke.

Me|utim, pre navedenih istraìvanja, u radu se prvo detaljno ukazuje na ka-rakteristike pravila porekla, zatim se obra|uje uticaj kumulacije pravila porekla,da bi se, nakon toga, ispitivale karakteristike preferencijalne trgovine. Zna~ajpravila o poreklu proizvoda u trgovini sa EU, kao i povezanost pravila poreklaproizvoda sa doradnim poslovima, istraùju se u poslednjim glavama ovog rada.Na kraju se iznose zaklju~ne napomene.

1. PRAVILA POREKLA I NJIHOVA KUMULACIJA

Utvr|ivanje porekla datog proizvoda, u okviru svakog preferencijalnog trgo-vinskog sporazuma, je zna~ajno da bi se saznalo da li }e se proizvod vi{e okoristi-ti zbog smanjivanja carinskih da`bina ili izuze}em od njihove primene. Ova pra-vila postoje da bi se spre~ilo da uvoz iz tre}ih zemalja koristi prednosti ~lanicapreferencijalnog sporazuma (tzv. skretanje trgovine). Zbog toga je u svakom pre-ferencijalnom sporazumu potrebno da se odredi poreklo svakog proizvoda kojise uvozi u datu zemlju, a zatim da se na osnovu porekla utvrdi odgovaraju}e ca-rinsko optere}enje.

Ukoliko proizvod ne sadrì reprodukcione materijale iz inostranstva ili se neobra|uje izvan zone preferencijalne trgovine, tada nije te{ko da mu se dodeli po-reklo. Dakle, ako je proizvod u celini proizveden u datoj zemlji onda se zaklju~u-je da on vodi poreklo iz te zemlje. Ukoliko proizvod sadrì reprodukcione mate-rijale iz tre}e zemlje, koja nije ~lanica preferencijalnog sporazuma, ili se tamo do-ra|uje, onda je potrebno utvrditi dopustiv obim kori{}enja ovih materijala. Sma-tra se da proizvod vodi poreklo iz date zemlje ukoliko je u njoj „dovoljno prera-|en ili ukoliko se na njemu dovoljno radilo“, pri ~emu se ovo uglavnom odre|u-je na jedan od slede}a tri na~ina:

1. Promena carinske klasifikacije: ovo pravilo porekla se uglavnom koristi upreferencijalnim sporazumima EU da bi se utvrdilo da li je proizvod do-voljno „prera|en“.

Eco

nom

ic A

nn

als

no

157,

Ap

ril

2003

- J

un

e 20

03

63

Zna~aj porekla proizvoda u Evropskim sporazumima o trgovini

2. Kriterijum dodate vrednosti: u ovom slu~aju vrednost uvezenih inputa ufinalnom proizvodu ne bi trebalo da pre|e utvr|eni procenat vrednostiproizvoda (u sporazumima EU to je po pravilu 40%).

3. Pravila koja se odnose na specifi~ne prerade proizvoda: za neke proizvode,pre svega za tekstil, pravilo porekla predvi|a specifi~nu preradu, da bi seproizvod kvalifikovao za preferencijalni tretman.

Pretpostavimo da postoji nekoliko zemalja, A, B, C… i ostatak sveta (OS).Tako|e pretpostavimo da prvo zemlje A i B potpi{u sporazum o slobodnoj trgo-vini (zona slobodne trgovine - ZST), koji podrazumeva me|usobnu trgovinu bezpla}anja carine, a ujedno dozvoljava obema zemljama da zadrè kontrolu carin-ske tarife prema zemlji C i OS. Ako su carinske stope u zemlji A niè nego u ze-mlji B, tada bi zemlja C i OS bili zainteresovani da izvoze u zemlju B preko zemljeA. Ovo je op{tepoznato kao skretanje trgovine. Pravilo porekla u sporazumu iz-me|u zemalja A i B je definisano kako bi se spre~ilo takvo skretanje trgovine. Iz-voznici iz zemalja A i B moraju da dokaù da proizvod vodi poreklo iz ove zone,kako bi me|usobno osigurali bescarinski pristup trì{tu. Sada pretpostavimo dazemlje A i C potpi{u sporazum koji je sli~an sporazumu koju su potpisale zemljeA i B. Dakle, proizvod koji je proizveden u zemlji B ima}e bescarinski pristup tr-ì{tu zemlje A, isto kao i proizvod koji vodi poreklo iz zemlje C. Me|utim, proiz-vod koji je proizveden u zemlji B a koristi inpute iz zemlje C, koji ne ispunjavajuuslove za dobijanje statusa proizvoda doma}eg porekla za izvoznike iz zemlje B(prema pravilima koja su definisana u sporazumu izme|u zemlje A i zemlje B),podlega}e pla}anju carine prilikom izvoza u zemlju A. Zbog toga }e proizvodikoji se direktno izvoze iz zemlje C u zemlju A uìvati preferencijalni pristup trì-{tu, dok izvoz proizvoda iz zemlje B, u ~ijoj proizvodnji se koriste inputi iz zemljeC, u ovom slu~aju ne}e uìvati preferencijalni tretman.

Pogodan na~in da se savlada ovaj problem je da se dozvoli kumulacija kori-{}enja materijala ili prerade izme|u zemalja sa paralelnim ili preklapaju}im pre-ferencijalnim sporazumima. Dakle, kumulacija postoji da bi podstakla kori{}enjematerijala i procese prerade unutar preferencijalne zone, uz zadràvanje uobi~a-jenih standarda za nepreferencijalne inpute iz tre}ih zemalja. U literaturi, u prin-cipu, postoje tri vrste kumulacije. To su: bilateralna kumulacija (izme|u bilo kogpara zemalja), dijagonalna kumulacija (izme|u tri ili vi{e zemalja sa me|usob-nim trgovinskim sporazumima), i potpuna kumulacija (ponovo izme|u tri ili vi-{e zemalja, ali fleksibilnija od dijagonalne kumulacije).

Dijagonalna kumulacija je sistem ustanovljen u sporazumima izme|u EU,EFTA zemalja i zemalja centralne i isto~ne Evrope, Turske, Kipra i Malte. Ovajoblik kumulacije je poznat kao Pan-evropski sistem. Zemlje ~lanice ovog sistemasu me|usobno potpisale bilateralne sporazume o ZST, koji podrazumevaju da re-

Eko

nom

ski

anal

i br

157

, ap

ril

2003

. - j

un

200

3.

64

Radovan Kova~evi}

produkcioni materijali koji vode poreklo iz jedne zemlje imaju tretman kao da vo-de poreklo iz svih ostalih zemalja. Posmatrano na gore navedenom primeru, dija-gonalna kumulacija bi zna~ila da bi zemlja B mogla da u proizvodnji finalnih pro-izvoda koristi uvozni reprodukcioni materijal koji vodi poreklo iz zemlje C, a za-tim da gotov proizvod izvozi u zemlju A na preferencijalnoj osnovi. Analogno va-ì za zemlju A koja koristi uvozne reprodukcione materijale iz zemalja B i C, od-nosno za zemlju C koja koristi uvozne reprodukcione materijale iz zemalja A i B.

2. UTICAJ PRAVILA POREKLA

Uticaj pravila porekla, odnosno kumulacije pravila porekla, moè biti prili~-no sloèn. Namera autora u ovom odeljku je da sumira klju~ne nalaze iz teorijskeliterature, koji se odnose na ovu materiju (na primer, Krishna i Krueger, 1995;Lanassa, 1995; Falvey i Reed, 2000; Gasiorek, 2002). Pravila porekla su neophod-na u svim preferencijalnim trgovinskim sporazumima, kako bi se spre~ilo skreta-nje trgovine (pojava kada uvoz ulazi u zemlje ~lanice ZST preko zemlje koja imanajniù carinsku stopu). Me|utim, pravila porekla mogu dalje uticati na struktu-ru trgovine i proizvodnje reprodukcionih materijala, kao i finalnih proizvoda ukoje se ugra|uju ovi reprodukcioni materijali.

Pretpostavimo da postoje ~etiri zemlje: A, B, C i OS. Zatim, pretpostavimoda prvo zemlje A i B potpi{u sporazum o ZST (sa pravilima porekla), i da zemljeA i C tako|e potpi{u sporazum o ZST (sa identi~nim pravilima porekla). Ograni-~enja pravila porekla efektivno postavljaju prepreke na trgovinu izme|u zemaljaB i C, jer su carinske stope zemlje A na proizvode iz zemalja B i C koje koriste re-produkcione materijale iz drugih zemalja, jednake porezima na trgovinu inputi-ma izme|u zemalja B i C. Pretpostavimo da postoje ograni~enja pravila porekla:

1. Ukoliko proizvo|a~i finalnih proizvoda ne menjaju svoje izvore ponude, onda}e oni nastaviti da pla}aju carine na izvoz u svoju partnersku zemlju, smanjuju-}i obim carinske redukcije koji podrazumeva sporazum o slobodnoj trgovini.

2. Ako proizvo|a~i finalnih proizvoda, kada postoje ograni~enja pravila po-rekla, reaguju tako {to menjaju svoje izvore snabdevanja reprodukcionimmaterijalima, do}i }e do gu{enja trgovine i/ili skretanja trgovine, {to u stvarizna~i smanjivanje blagostanja.

Zbog toga proizvo|a~i finalnih proizvoda treba da izmere razlike izme|utro{kova uvoznih repromaterijala i potencijalnih tro{kova pristupa trì{tu part-nerske zemlje.

Ukoliko do|e do kumuliranja pravila porekla, na primer izme|u zemalja B iC, koje je pra}eno sklapanjem sporazuma o ZST izme|u ovih zemalja, onda sumogu}e slede}e posledice:

Eco

nom

ic A

nn

als

no

157,

Ap

ril

2003

- J

un

e 20

03

65


1. Stvaranje trgovine (koje moè biti ili interno, na primer izme|u zemalja A,B i C, ili eksterno u odnosu na OS),

2. Preusmeravanje trgovine (koje, tako|e, moè biti ili interno izme|u zema-lja A, B i C, ili eksterno u odnosu na OS),

3. Smanjivanje carinskih stopa na finalne proizvode koji se izvoze izme|u ze-malja sa pravilom kumuliranja,

4. Skretanje trgovine u odnosu na OS.Verovatno}a skretanja trgovine zavisi od toga koliko su reprodukcioni mate-

rijali iz zemalja ~lanica ZST i OS bliski supstituti. Me|utim, tro{kovi supstitucije}e rasti ukoliko su oni ve}i unutar zone slobodne trgovine. U skladu sa tradicio-nalnim shvatanjem carinske unije, postoji dohodni i supstitucioni efekat, paukoliko se rezultati stvaranja ZST ogledaju u unapre|enju rasta u regionu, OS }eimati koristi od {irenja trgovine, posebno u slu~aju kada su proizvodi iz OS kom-plementarni proizvodima iz ZST. Prve tri gore navedene posledice doprinose po-rastu blagostanja, dok poslednja moè dovesti do njegovog smanjivanja.

Treba ista}i da u slu~aju kada postoje ograni~enja u pravilima porekla, daklesituacija bez dijagonalne kumulacije, ZST izme|u zemalja B i C moè malo uti-cati na trgovinu repromaterijalima. Me|utim, u pogledu trgovine finalnim pro-izvodima, ZST izme|u zemalja B i C omogu}uje rast trgovine. U principu, to jemogu}e i u trgovini reprodukcionim materijalima. Me|utim, pretpostavimo dase ovi reprodukcioni materijali koriste za proizvodnju finalnih proizvoda, koji sezatim izvoze u zemlju A, tako da se na ovaj izvoz pla}a carina. Da bi izbegle pla-}anje carine, zemlja B i C mogu izabrati da se snabdevaju reprodukcionim mate-rijalima na doma}em trì{tu ili u zemlji A. U ekstremnom slu~aju, postojanjeograni~enja pravila porekla bi zna~ilo, u odnosu na uvoz reprodukcionih materi-jala, da uprkos promenama carinskih stopa izme|u zemalja B i C, nema prome-na u trgovini. Uticaj ZST na trgovinu reprodukcionim materijalima je jednostav-niji nego promene u carinskim prihodima do kojih dolazi zato {to se sada ne pla-}aju carine na trgovinu izme|u zemalja B i C. Dijagonalna kumulacija izme|uzemalja A, B i C sada omogu}uje slobodniju trgovinu izme|u ovih zemalja, ~ak ikada postoje bilateralni sporazumi o ZST izme|u svakog para zemalja.

Ograni~enje pravila porekla uglavnom ima tri oblika: (a) pravilo promenecarinske klasifikacije; (b) minimalni procenat dodate vrednosti, i (c) pravilo kojese odnosi na specifi~ne karakteristike proizvodnje. Veoma je te{ko da se rangira-ju ovi razli~iti kriterijumi po stepenu njihove restriktivnosti. Ipak, moè se uka-zati na neka nedvosmislena zapaànja. To su:

Lako se zapaà da je pravilo jedne promene carinske klasifikacije u pore-|enju sa dvostrukom promenom (koja se ~esto koristi u tekstilnoj indu-striji), manje restriktivno.

Eko

nom

ski

anal

i br

157

, ap

ril

2003

. - j

un

200

3.

66

Radovan Kova~evi}

Sli~no tome, lako se zaklju~uje da je situacija u kojoj se dozvoljava da uvozreprodukcionih materijala moè ~initi maksimalno 40% vrednosti proiz-voda, manje restriktivna u odnosu na pravilo koje podrazumeva maksi-mum od 30%.Me|utim, manje je jasno da li je pravilo od 40% vrednosti proizvoda re-striktivnije od pravila promene carinske klasifikacije, ili je restriktivnije odpravila specifi~ne proizvodnje. Ukoliko ograni~enje pravila porekla defi-ni{e specifi~nosti proizvodnog procesa u zemlji B ali ne i u zemlji C, to bionda moglo da spre~i izvoz ovih reprodukcionih materijala iz zemlje C uzemlju B. U ovom slu~aju pravilo porekla bi sadràvalo visoka ograni~e-nja. Me|utim, bez osnovnog poznavanja na koje se zemlje odnose zahtevio specifi~noj proizvodnji, analiti~ar ne moè unapred da oceni stepen re-striktivnosti pravila o poreklu.âk i kada se uporedi zahtev od 40% vrednosti proizvoda sa zahtevom od30% vrednosti proizvoda, sa oprezno{}u se mora izvr{iti pore|enje izme-|u industrijskih grana. U okviru jedne industrijske grane zahtev od 40%manje je restriktivan od zahteva od 30%. Izme|u industrijskih grana tonije uvek slu~aj. Pretpostavimo da industrijska grana sa zahtevom od 40%ima visok udeo reprodukcionih materijala u odnosu na dodatu vrednostproizvodnje. U tom slu~aju pravilo od 40% bi bilo veoma ograni~avaju}e.Nasuprot tome, pretpostavimo da u industrijskoj grani gde vaì pravilood 30%, reprodukcioni materijali ~ine samo 30% dodate vrednosti. Uovoj situaciji, pravilo ne mora imati ograni~avaju}e dejstvo.

Mada u literaturi postoje teorijski radovi o pravilima porekla, empirijski po-ku{aji da se kvantifikuje uticaj ovih pravila, skoro da i ne postoje1. Bez obzira nato, iz prethodnih razmatranja je jasno da pravila porekla i oblik kumulacije ima-ju ekstremno vaàn uticaj na trgovinu, proizvodnju, investicije i blagostanje uokviru preferencijalnih trgovinskih sporazuma. Sli~no tome, bilo kakva promenau kumulaciji pravila porekla, kao {to je pro{irenje Pan-evropskog sistema kumu-lacije, moè znatno uticati na trgovinu izme|u EU i razli~itih grupa partnerskihzemalja - mediteranske zemlje, zemlje centralne i isto~ne Evrope, zemlje EFTA;na trgovinu izme|u zemalja date grupe - kao {to je me|usobna trgovina medite-ranskih zemalja; i, na kraju, na trgovinu partnerskih zemalja EU - kao {to je trgo-vina izme|u zemalja Centralne i Isto~ne Evrope i mediteranskih zemalja2.

Eco

nom

ic A

nn

als

no

157,

Ap

ril

2003

- J

un

e 20

03

67


1 Mada je ova oblast bila dobro poznata pravnicima u trgovini (videti, na primer, Vermulst i ostali,1994), tek je u novije vreme zavredela pa`nju ekonomista. Prakti~an zna~aj ovog pravila treba cenitii prema u~e{}u trgovine poluproizvodima u ukupnoj trgovini EU. Baldone, Sdogati i Tajoli (2002)su izra~unali da je u~e{}e ovih proizvoda u ukupnoj trgovini unutar EU poraslo sa 17 na 19%.

2 Sporazumi o pridruìvanju izme|u zemalja EU i mediteranskih partnera predstavljaju zna~ajnukarakteristiku evro-mediteranskih odnosa uspostavljenih decembra 1995.g. na bazi tzv. "Deklaracijeiz Barcelone" (videti, European Commission, 2003).

3. ZNAÂJ GRANICE U SPORAZUMIMA O SLOBODNOJ TRGOVINI -EFIKASNOST OP[TEG SISTEMA PREFERENCIJALA

Kako }e sporazumi o stabilizaciji ili zoni slobodne trgovine unaprediti pri-stup trì{tu i ekonomsku integraciju izme|u zemalja Balkana i i EU? Ukoliko sene postigne zna~ajnije unapre|enje pristupa trì{tu zemalja EU, onda }e to ne-sumnjivo uticati i na ciljeve spoljne politike EU u odnosu na ovaj region. Pitanjeje kako }e sporazum “Sve sem oru`ja” unaprediti tretman izvoza iz balkanskihzemalja u EU? Da bi se odgovorilo na ova pitanja pogleda}emo ranije politikepreferencijalne trgovine EU prema ZUR i prema nekim zemljama Balkana. Ze-mlje EU su imale shemu preferencijala za ZUR od 1971. godine koja je poznatakao Op{ti sistem preferencijala (Generalised system of preferences - GSP)3. Prenego {to su potpisale sporazum o stabilizaciji sa zemljama EU, neke zemlje Bal-kana su imale preferencijalni pristup trì{tu EU u okviru GSP. Albanija je imalapotpun pristup GSP preferencijalima, dok je biv{a SFRJ imala pristup samo zaneke poljoprivredne proizvode od 1996. godine, ali je imala i specijalan tretmanza tekstilne proizvode i ode}u u okviru razli~itih aran`mana.

Dakle, op{ta shema preferencijala dozvoljava redukciju carinskog optere}e-nja za odre|ene proizvode iz partnerskih zemalja, koje su ispunile zahteve utvr-|ene u ovoj shemi. Nova shema op{tih preferencijala je utvr|ena za period koji jepo~eo u 2000. godini. Na ovom mestu }emo spomenuti neke informacije koje seodnose na ranije sheme. Klju~ni momenat je da su pravila kojima se utvr|uje po-dobnost za kori{}enje preferencijalnog tretmana kako u staroj, tako i u novojshemi, sli~na. Proizvodi su u okviru stare sheme GSP bili klasifikovani u ~etiriglave prema stepenu smanjivanja carina. U stvari, postojala je i peta kategorija,odnosno proizvodi koji su bili isklju~eni iz sheme i koji nisu imali preferencijalnitretman. êtiri grupe proizvoda su: veoma osetljivi proizvodi, gde se primenjiva-la carinska stopa od 85% od carinske stope u okviru klauzule najpovla{}enije na-cije (most favored nation - MFN); osetljivi proizvodi, gde se primenjivala carin-ska stopa u visini od 70% od odgovaraju}e carinske stope u okviru MFN klauzu-le; poluosetljivi proizvodi, sa carinskom stopom u visini od 35% od odgovaraju-}e carinske stope u okviru MFN klauzule; i neosetljivi proizvodi, kojima je biodozvoljen bescarinski pristup trì{tu EU.4

Eko

nom

ski

anal

i br

157

, ap

ril

2003

. - j

un

200

3.

68

Radovan Kova~evi}

3 Op{ti sistem preferencijala predstavlja trgovinsku shemu u kojoj EU javno objavljuje uslove koje treba ispuniti dabi se koristili preferencijali, odnosno da bi se dobio preferencijalni pristup njenom tr i{tu.

4 U okviru nove GSP sheme proizvodi su grupisani u dve kategorije: neosetljivi i osetljivi proizvodi.Neosetljivi proizvodi su oslobo|eni pla}anja carine. Za osetljive proizvode je fiksirana carinskastopa od 35% smanjenja u odnosu na odgovaraju}u carinsku stopu u okviru klauzule MFN.Specifi~ne carine su smanjene za 30%, me|utim ukoliko carine na osetljive proizvode obuhvataju iad valorem carine i specifi~ne carine, tada specifi~na carina nije smanjena. U slu~ajevima gde prefer-encijalne stope daju ve}e smanjivanje carine, one }e nastaviti i dalje da se primenjuju.

U okviru agregatne sheme GSP koja se odnosi na 1999. godinu, samo jednatre}ina uvoza EU iz ZUR koji je bio podoban za preferencijalni tretman, u{la jena trì{te EU po smanjenim carinskim stopama. To se, pre svega, odnosi na tret-man tekstilnih i odevnih proizvoda, koji su ~inili preko 70% uvoza EU iz zemaljana koje se odnosi op{ta shema preferencijala, ali gde je stepen iskori{}enosti (ko-li~nik izme|u uvoza koji je ustvari imao preferencijalni tretman u odnosu nauvoz koji je ispunjavao uslove za ovaj tretman) bio samo 31%. Na ovom mestu jeva`no napomenuti da je pokri}e sheme EU veoma obuhvatno - preko 99% uvozaproizvoda iz ZUR na koje se pla}a carina prilikom ulaska na trì{te EU je podob-no za kori{}enje preferencijala. Istaknuta karakteristika sheme EU je nizak stepeniskori{}enosti ovih preferencijala. Na drugoj strani, op{ta shema preferencijalaSAD pokazuje znatno ve}i stepen iskori{}enosti (preko 76% u 1998. godini), alije manje obuhvatna u pogledu pokri}a (samo 53% uvoza iz ZUR na koji se pla}acarina je podlo`no kori{}enju ovih preferencijala). Ova razlika nastaje zbog toga{to su tekstilni i odevni proizvodi u stvari isklju~eni iz op{te sheme preferencijalaSAD. Ovi proizvodi su uklju~eni u shemu EU, ali manja proporcija uvoza koristineki vid preferencijala.5

Op{ti uticaj dve posmatrane op{te sheme preferencijala izgleda da je sli~an. Uokviru sheme EU, oko 33% uvoza iz ZUR koji podleè pla}anju carine dobijapreferencijalni tretman, dok 41% uvoza SAD iz ZUR koji podleè pla}anju cari-ne u stvari dobija preferencijalni tretman, mada ako se mineralni proizvodi(uglavnom nafta) isklju~e iz sheme SAD (na ove proizvode se ne pla}a carina pri-likom ulaska na trì{te EU), onda samo 4% uvoza SAD iz ZUR na koji se pla}acarina dobija preferencijalni tretman (UNCTAD, 2001). Zbog toga su u praksiop{te sheme preferencijala SAD i EU olak{ale pristup trì{tu za manju proporci-ju uvoza iz ZUR. Ameri~ka shema u stvari ne obezbe|uje preferencijalni pristupza industrijske proizvode ZUR. Posmatrano iz ugla ZUR, tekstilni proizvodi,ode}a i obu}a su glavni sektori koji omogu}uju industrijalizaciju i u~e{}e ovih ze-malja u svetskoj privredi. Proizvodnja u ovim sektorima se zasniva na intenziv-nom kori{}enju radne snage, koja je relativno jeftinija u ZUR u odnosu na razvi-jene zemlje. Ode}a i obu}a imaju poseban zna~aj u globalizaciji svetske privredeu 21. veku. Osnivanje sektora za proizvodnju ode}e ne zahteva masovne kapital-ne investicije u preduze}u, niti posebno velike investicije u infrastrukturu koje bitrebalo da preduzme dràva, u odnosu na ostale sektore kao {to su proizvodnjama{ina ili hemijska industrija. Sem toga, fragmentacija proizvodnje u ovim sek-torima u zemljama OECD i preme{tanje aktivnosti koje zahtevaju nisko kvalifi-kovanu radnu snagu, kao {to je {ivenje delova ode}e, na lokacije sa jevtinom rad-nom snagom, daje {ansu ZUR da efektivno u~estvuju u trgovini.

Eco

nom

ic A

nn

als

no

157,

Ap

ril

2003

- J

un

e 20

03

69


5 Informacije u ovom delu teksta su preuzete iz UNCTAD (2001).

Ode}a je u ranijim GSP shemama svrstavana u veoma osetljive proizvode, paje carinska stopa smanjivana samo za 15% u odnosu na primenjenu. Bez obzirana tu okolnost, uz pretpostavku da je prose~na carinska stopa EU na uvoz ode}eoko 12% u okviru GSP sheme, to omogu}uje potencijalno vaàn transfer i pred-stavlja zna~ajan izvor tvrde valute za zemlju izvoznicu. Me|utim, kao {to je ve}navedeno, ZUR su koristile samo oko 1/3 raspoloìvih preferencijala. U okvirunove GSP EU, izvoz tekstilnih i odevnih proizvoda iz ZUR na trì{te EU je podo-ban za smanjivanje carinske stope od 35% u odnosu na carinsku stopu u okviruklauzule MFN. Kakve }e koristi nova shema doneti ZUR zavisi}e u velikoj meriod obima u kome budu iskori{}eni raspoloìvi preferencijali, odnosno da li suuslovi koje je bilo neophodno ispuniti za kori{}enje ovih preferencijala u okvirustare sheme i dalje zadràni.

Tabela 1.Stepen preferencijalnog tretmana (GSP) uvoza EU iz Albanije6

Izvor: Evropska komisija.

Izvoz odevnih proizvoda za sve zemlje Balkana predstavlja veliku izvoznu ka-tegoriju i ~inio je preko 1/3 ukupnog izvoza Makedonije, BiH i Albanije na trì{teEU, i preko 1/4 izvoza Hrvatske na trì{te EU u 1998. godini. Tabela 1. pokazujeobim izvoza ode}e i obu}e Albanije, koji je ~inio oko 2/3 ukupnog izvoza ove ze-mlje na trì{te EU, koji je bio podoban za kori{}enje GSP preferencijala izme|u1994. i 2000. godine, i stepen u kom su se ovi proizvodi u stvari okoristili niìm

Eko

nom

ski

anal

i br

157

, ap

ril

2003

. - j

un

200

3.

70

Radovan Kova~evi}

Ode}a (CN 61-63)

Period EU uvoz (u 1000 eura)

% od ukupnog uvoza iz Albanije

Podobno za GSP

Odobreno za GSP

% od odobrenog za

GSP 1994 25508,0 20,8 25588,2 1388,0 5,41995 43568,0 28,8 43592,2 2840,9 6,51996 56443,0 28,6 56315,7 964,9 1,71997 57719,0 30,2 57176,2 7465,2 13,11998 74596,0 34,5 74841,3 1980,1 2,6

Obu}a (CN 64)

Period EU uvoz (u 1000 eura)

% od ukupnog uvoza iz Albanije

Podobno za GSP

Odobreno za GSP

% od odobrenog za

GSP 1994 35078,0 28,6 34818,20 973,30 2,81995 34187,0 22,6 34067,30 764,90 2,21996 60637,0 30,7 60502,98 1030,73 1,71997 51047,0 26,7 51055,29 1479,75 2,91998 63981,0 29,6 63928,50 960,70 1,5

6 Shema GSP za Albaniju je bila ograni~ena na poljoprivredne proizvode od jula 1999. godine, a zamenjena jeposebnim trgovinskim merama za zemlje i teritorije koje se povezuju sa EU u okviru procesa stabilizacije i asoci-jacije (Council Regulation No. 2007/2000) iz septembra 2000. godine.

carinskim stopama na trì{tu EU. Uo~ava se da GSP shema skoro da nije uticalana unapre|enje pristupa trì{tu EU za izvoz ovih proizvoda iz Albanije. Polaze}iod zna~aja ovih proizvoda za izvoz, moè se zapaziti da GSP shema nije zna~ajni-je uticala na ukupan albanski izvoz na trì{te EU. Skoro 84% ukupnog albanskogizvoza na trì{te EU u 1998. godini bilo je podobno za preferencijalni tretman uokviru GSP, a samo je oko 2% ovog izvoza dobilo preferencijalni pristup, tako daje veoma mali deo ukupnog izvoza koji je bio podoban za kori{}enje GSP u stva-ri u{ao na trì{te EU uz kori{}enje preferencijalnih stopa.

U tabeli 2. se prikazuje stepen iskori{}enosti GSP preferencijala za tekstilne iodevne proizvode iz zemalja centralne i isto~ne Evrope po~etkom 1990-ih godi-na. Za sve zemlje, sa izuzetkom Bugarske, samo oko 10% proizvoda koji su bilipodobni za smanjivanje carina u{lo je na trì{te EU po preferencijalnim carin-skim stopama. U slu~aju Bugarske, oko 1/5 do 1/4 izvoza podobnih proizvoda jedobilo preferencijalni tretman. âk i u slu~aju zemalja kao {to je Ma|arska, kojesu na vi{em nivou razvoja i imaju vi{i nivo dohotka, iskori{}enost raspoloìvihpreferencijala u 1992. godini je bila na niskom nivou.

Tabela 2.Uvoz tekstilnih i odevnih proizvoda u EU u okviru GSP,

(u hiljadama eura; u zagradi je u % prikazan deo uvoza koji je imao preferencijalni tretman)


Zemljama zapadnog Balkana (Albanija, BiH, Hrvatska, Kosovo i Makedoni-ja) od 2000. godine je osiguran povoljniji pristup trì{tu EU putem autonomnihtrgovinskih preferencijala, koji obuhvataju i izvoz tekstila i odevnih proizvoda.Ograni~eni i specifi~ni trgovinski preferencijali u 2000. godini stajali su na raspo-laganju i za posebne industrijske proizvode poreklom iz SR Jugoslavije. Pojedinitekstilni i odevni proizvodi prilikom izvoza na trì{te EU ne podleù pla}anju ca-rine do utvr|ene koli~ine. Iako se ne raspolaè podacima koliko su navedene ze-mlje iskoristile ove preferencijale, izgleda da se ve}i deo trgovine odvijao u okviru

Eco

nom

ic A

nn

als

no

157,

Ap

ril

2003

- J

un

e 20

03

71


1992 1991 1990Podobno 387585 290406 293092Rumunija Odobreno 21626 (5,6) 19922 (6,9) 9745 (3,3) Podobno 193722 111052 -Bugarska Odobreno 49480 (25,5) 19865 (17,9) -Podobno 903904 542242 452365Ma|arska Odobreno 11976 (1,3) 64721 (11,9) 49095 (10,9) Podobno 653014 477234 -êhoslova~ka Odobreno 30030 (4,6) 67250 (14,1) -Podobno 1102773 861203 588784Poljska Odobreno 18105 (1,6) 94096 (10,9) 63818 (10,8)

druge sheme, doradnih poslova, koja }e biti detaljnije obja{njena u nastavku tek-sta. Tabela 3. prikazuje iznos normalnog uvoza EU iz zemalja Zapadnog Balkanai plafoniran agregatni iznos za tekstilne i odevne proizvode (proizvodi mogu u}ina trì{te EU bez pla}anja carine do plafoniranog nivoa). Interesantno je prime-titi da ostvaren uvoz nije dostigao plafonirane vrednosti. U isto vreme, uvoz uokviru uobi~ajene sheme doradnih poslova bio je znatno ve}i od uvoza u okvirupreferencijalne sheme za skoro sve proizvodne kategorije. To pokazuje da mnogekompanije radije koriste takozvanu OPT shemu (Outward Processing Trade)umesto da imaju koristi od preferencijala u okviru normalnog uvoza.

Tabela 3.Plafoniran i stvarni uvoz tekstila i ode}e u okviru preferencijalne

sheme EU sa zemljama Balkana za 2000. godinu


Da bi se ocenilo koliko mere slobodne trgovine u okviru aran`mana “sve semoru`ja” i sporazumi o stabilizaciji i asocijaciji sa balkanskim zemljama mogu ustvarnosti unaprediti pristup trì{tu EU, va`no je da se shvate razlozi zbog kojihsu ove zemlje propustile da koriste GSP preferencijale i smanjivanje carinskihstopa na izvoz tekstilnih i odevnih proizvoda. Ukoliko faktori koji su spre~ili ve}istepen iskori{}enosti GSP preferencijala budu ostali i u ovim sporazumima, on-da }e direktni efekti sporazuma na izvoz iz 49 najmanje razvijenih zemalja i bal-kanskog regiona verovatno biti prili~no prigu{eni.

4. ZNAÂJ PRAVILA O POREKLU PROIZVODA U TRGOVINI SA EU

Dakle, postavlja se pitanje za{to proizvo|a~i u ZUR, proizvo|a~i u balkan-skim zemljama ili uvoznici iz EU ne koriste podsticaje u okviru sheme GSP ilipovla{}en pristup za tekstilne i odevne proizvode za balkanske zemlje? Mi veru-jemo da bi ovi preferencijali bili u potpunosti iskori{}eni da sa sobom ne nose iodre|ene tro{kove. Ekonomski operativci (trgovci) su veoma dobri kada trebada iskoriste raspoloìve podsticaje. Dakle, mora da faktori koji pove}avaju tro-{kove ili strukturne smetnje ograni~avaju kori{}enje odre|enih prednosti.

Eko

nom

ski

anal

i br

157

, ap

ril

2003

. - j

un

200

3.

72

Radovan Kova~evi}

Ode}a (u komadima) Tekstil ( u tonama) Plafoniran uvoz Stvarni uvoz Plafoniran uvoz Stvarni uvoz

Albanija7 4538 1375,9Bosna i Hercegovina

2949,9 1267,5 5916,6 157

Hrvatska 6883,3 2911,3 13805,5 1293Srbija i Crna Gora 2790 476,7 6405 126

7 Iz podataka koji se odnose na Albaniju su isklju~ene proizvodne kategorije 6211 i 6305.

Specifi~ina pravila, i posebno pravila porekla proizvoda, koja EU ugra|uje usve svoje sporazume, predstavljaju jedan od klju~nih oteàvaju}ih faktora uobezbe|ivanju preferencijalnog pristupa trì{tu EU8. Pravila porekla defini{uuslove koje mora ispuniti proizvod da bi se smatralo da vodi poreklo iz zemlje izkoje se traì preferencijalni pristup EU. Glavno opravdanje za primenu pravilaporekla proizvoda je da spre~i skretanje trgovine, putem kojeg se proizvodi iz ze-malja koje nisu ~lanice sporazuma, a koji su namenjeni trì{tu EU, preusmerava-ju preko zemlje partnera u zoni slobodne trgovine sa EU, da bi se izbeglo pla}a-nje carina EU9. Sli~no razmi{ljanje se odnosi na potrebu za primenom pravilaporekla proizvoda u zemljama koje su trgovinski partneri EU u aran`manu slo-bodne trgovine. Kada se proizvodi proizvode u jednoj fazi onda se relativno lakomoè dokazati poreklo ovog proizvoda. Dokaz da je proizvod proizveden u ze-mlji partneru u okviru zone slobodne trgovine }e biti dovoljan. U drugim slu~a-jevima pravilo porekla defini{e metode pomo}u kojih se moè dokazati da jeproizvod podvrgnut zna~ajnijoj preradi u zemlji partneru u okviru ZST da bi sekvalifikovao za preferencijalni pristup. Detaljna specifikacija pravila porekla do-bila je na zna~aju poslednjih godina, jer su tehnolo{ki progres i globalizacija do-veli do porasta fragmentacije procesa proizvodnje u razli~ite faze ili zadatke kojise realizuju na razli~itim lokacijama (Feenstra i Hanson, 2001). Na prakti~nomplanu, ukoliko je vi{i nivo rada koji zahteva pravilo porekla, utoliko je teè da seispuni ovaj zahtev.

U praksi postoje brojni uop{teni pristupi da bi se utvrdilo poreklo proizvoda.Najjednostavniji na~in da se defini{e poreklo verovatno predstavlja promena ca-rinske glave, dok se alternativno mogu koristiti pravila koja se odnose na iznosdoma}e dodate vrednosti ili specifi~ni tehni~ki zahtevi koje proizvod mora da is-puni. U praksi bilateralnih trgovinskih aran`mana EU naj~e{}e se koriste prome-ne carinske pozicije na ~etvorocifrenom nivou Harmonizovanog sistema carin-ske klasifikacije. Me|utim, u velikom broju slu~ajeva ovo osnovno pravilo je za-menjeno ~estim specifi~nim zahtevima sa restriktivnim dejstvom. Ostali zahtevi

Eco

nom

ic A

nn

als

no

157,

Ap

ril

2003

- J

un

e 20

03

73


8 Za potpuniji prikaz pravila porekla kao instrumenta trgovinske politike videti R.Falvey i G.Reed (2000).9 Porivi za skretanje trgovine su o~igledno ve}i ukoliko su ve}e carine. Ako su dodatni transportni tro{kovi, admin-

istrativne da`bine i tro{kovi rizika i neizvesnosti ve}i od tro{kova carine, onda ne}e biti skretanja trgovine. Naàlost, ne postoji sistematska analiza o tome u kom stepenu skretanje trgovine jeste ili moè biti zna~ajan problemza zemlje EU. Analiti~ar bi mogao pretpostaviti da je sa dana{njim carinama EU za industrijske proizvode koje suistorijski veoma niske (tekstilni i odevni proizvodi predstavljaju izuzetak), skretanje trgovine manji problem negoranije. Sem toga, carinske stope EU za tekstilne i odevne proizvode generalno su ni e nego odgovaraju}e carinskestope u ZUR i zemljama Balkana. Tako|e, administrativni tro{kovi i rizici isporuke proizvoda na tr i{te EU prekoZUR i balkanskih zemalja predstavljaju protivteù za bilo koji fiskalni podsticaj za ovakvo skretanje trgovine. Doskretanja trgovine moè do}i kako bi se izbegla kvantitativna ograni~enja u EU, kao {to su, na primer, ona uokviru sporazuma o tekstilu i ode}i. Ovi razlozi skretanja trgovine bi}e otklonjeni sa ukidanjem svih kvota krajem2004. godine.

mogu biti minimalni procentualni sadràj lokalne dodate vrednosti u zemlji gdese stvara proizvod, ili tehni~ki zahtevi prema kojima je potrebno da proizvodpretrpi zna~ajne industrijske proizvodne operacije u zemlji.

Na primer, ukoliko se primenjuje osnovno pravilo promene carinske glave,zemlja koja uvozi tkana pamu~na vlakna (HS 5208) da bi proizvela pamu~ne ko-{ulje (6105) bi zadovoljila pravilo porekla i kvalifikovala se za preferencijalnosmanjivanje carine na uvoz pamu~nih ko{ulja. Me|utim, u ovom posebnom slu-~aju u aran`manima EU o slobodnoj trgovini, promena carinske klasifikacije jezamenjena sa zahtevom da proizvod mora biti napravljen od pre|e. U su{tini,ovaj zahtev name}e potrebu da se proizvodnja organizuje u dve faze, da bi se ze-mlji dodelilo poreklo - ne samo {ivenje tkanine, nego i samostalna proizvodnjatkanine. Odevni proizvodi koji se izrade u zemlji koja ima aran`man o slobodnojtrgovini sa EU, ali koji su sa{iveni od tkanine koja je uvezena iz tre}e zemlje, kao{to je Kina, ne bi zadovoljili pravilo porekla EU i ne bi se kvalifikovali za smanji-vanje carinske stope.

Pravilo porekla je definisano na sli~an na~in i u GSP, evropskim sporazumi-ma, sporazumima o stabilizaciji i asocijaciji, kao i u autonomnim trgovinskimpreferencijalima EU koji se dodeljuju zemljama zapadnog Balkana. Dok spora-zumi insistiraju na op{toj primeni promene carinske glave, u aneksima se, zaspecificirane proizvode, navode druga~iji zahtevi u odnosu na promenu carinskeklasifikacije. Kriterijum dodate vrednosti se retko koristi, dok specifi~ni zahtevinavedeni u aneksu uglavnom defini{u tehni~ke zahteve. Ovi aneksi se po praviluproteù na preko 80 stranica, mada je prostor za tehni~ke zahteve ~ak i ve}i.

Tehni~ki zahtevi definisani u aneksima su specifi~niji i restriktivniji od pravi-la promene carinske glave. U slu~aju tekstila, ode}e i obu}e, u aneksima se ne po-stavlja zahtev dodate vrednosti, ve} se samo navode tehni~ki zahtevi. U slu~ajutekstila, za samo 14% proizvodnih glava se zahteva promena glave da bi se ispu-nilo poreklo, dok preostalih 86% mora da ispuni specifi~ne tehni~ke zahteve dabi se kvalifikovalo za preferencijalni pristup trì{tu EU. U slu~aju ode}e, za 95%pravila ne dozvoljavaju promenu carinske glave, ve} zahtevaju specifi~an rad ipreradu. Sli~no je i kod obu}e, gde ve}ina proizvoda mora ispuniti tehni~ke zah-teve. Hoekman (1993) isti~e da ukoliko ova pravila dobiju tehni~ko obele`je, on-da se moè o~ekivati da industrijske grane budu veoma aktivne u postavljanju re-striktivnih elemenata pravila porekla.

Pravilo porekla u GSP shemi, koje se odnosi na tekstilne i odevne proizvode,sli~no je pravilu porekla u okviru aran`mana EU o slobodnoj trgovini, uklju~u-ju}i sporazume sa zemljama centralne i isto~ne Evrope - na primer, da bi se kva-lifikovali za smanjivanje carina, za proizvodnju odevnih proizvoda mora da sekoristi pre|a.

Eko

nom

ski

anal

i br

157

, ap

ril

2003

. - j

un

200

3.

74

Radovan Kova~evi}

Upravo pravilo porekla proizvoda, kako je gore analizirano, leì u osnovu is-traìvanja koje su izvr{ili Krueger (1995) i Krishna i Krueger (1995). Ovi autorisu pokazali kako pravilo porekla moè delovati kao “skriveni protekcionizam”,{to moè podsta}i zaokret u tra`nji kod zemlje partnera u ZST od jeftinijih ino-stranih inputa ka skupljim inputima od zemlje partnera, kako bi se osiguralo dafinalni proizvod ima preferencijalni pristup trì{tu. Sa o~iglednim ciljem da sespre~i skretanje trgovine, pravilo porekla se moè koristiti da se za{titi doma}aindustrijska grana od neèljene konkurencije iz zemlje partnera, ~ak i u uslovimagde skretanje trgovine nije verovatno (Falvey i Reed, 1998). U ovoj situaciji EUverovatno ne}e izvr{iti pritisak na partnera da izvr{i op{tu liberalizaciju carinaprema ostalim trgovinskim partnerima. James (1993) zaklju~uje da u meri u ko-joj se smanjuje za{tita u okviru zajedni~ke spoljne tarife zemalja EU, na drugojstrani dolazi do porasta restriktivne uloge pravila porekla. Dakle, na primer, umalim ZUR koje nemaju razvijenu doma}u tekstilnu industriju, ve} konkurent-nu industriju ode}e, proizvo|a~i ode}e }e biti suo~eni sa izborom da uvezu tka-nine iz EU10 ~ime }e zadovoljiti pravilo porekla EU i time ste}i preferencijalnipristup EU, ili }e uvoziti tkanine iz nekvalifikovanih izvora, pa }e morati da platepunu carinu. Na izbor izme|u ove dve mogu}nosti }e uticati carine EU na final-ne proizvode i carinske stope zemlje na uvozne tkanine. Ukoliko su proizvo|a~itkanine u zemlji podstaknuti na zaokret od tre}e zemlje ka uvozu tkanina iz ze-malja EU, moè se govoriti o skretanju trgovine (tkanine }e se uvoziti iz manjeefikasnog izvora, a i carinski prihodi }e biti manji), {to }e poni{titi koristi kojepoti~u od pobolj{anog pristupa trì{tu EU za finalne odevne proizvode. Imaju}iu vidu zna~aj tekstilnog i odevnog sektora i da pravilo porekla u trgovinskimsporazumima EU moè podsta}i takvo skretanje trgovine, mogu}e je da }e ova-kvi sporazumi u praksi smanjiti ekonomsko blagostanje u partnerskim ZUR ipartnerskim zemljama na Balkanu.

Restriktivnost ispunjavanja pravila porekla moè tako|e biti pove}ana tro-{kovima stvarnog dokazivanja porekla. U ~esto citiranom istraìvanju, Herin(1986) je do{ao do saznanja da su tro{kovi dokazivanja porekla EFTA proizvo|a-~a doveli do toga da se na ¼ EFTA izvoza na trì{te EU pla}aju carine prema pri-menjenim carinskim stopama u okviru klauzule MFN. Tro{kovi dokazivanja po-rekla obuhvataju brojne administrativne procedure, kao {to je priprema neop-hodne dokumentacije, ali i tro{kove odràvanja sistema kojima se ta~no utvr|ujeda uvozni inputi iz razli~itih izvora pokazuju konzistentnost sa tehni~kim pravi-

Eco

nom

ic A

nn

als

no

157,

Ap

ril

2003

- J

un

e 20

03

75


10 Pokazatelj zna~ajnosti pravila porekla kao va`nog elementa koji uti~e na strukturu tokova trgovine, predstavljastepen u kome sporazum dozvoljava dijagonalnu kumulaciju izme|u ostalih partnera u ZST ili partnera u prefer-encijalnoj trgovini. U GSP postoji ograni~ena regionalna kumulacija. U sporazumima o stabilizaciji za zemljeBalkana ne postoji regionalna kumulacija, ve} je samo dozvoljena bilateralna kumulacija sa zemljama EU.

lima. Sposobnost da se dokaè poreklo moè ~esto zahtevati i sofisticirane i sku-pe ra~unovodnstvene procedure. Bez tih procedura preduze}ima }e biti te{ko daprecizno prikaù geografsku analizu inputa koji su kori{}eni u proizvodnji. O~i-gledno je da ovo predstavlja zna~ajno ograni~enje za preduze}a iz ZUR i zemaljau tranziciji.

Tro{kovi dokazivanja porekla mogu biti ~ak i ve}i, mo`da i prohibitivni, uzemljama gde je slabo razvijen carinski mehanizam. Dakle, ~ak i ako proizvo|a~imogu zadovoljiti pravilo porekla, posmatrano iz ugla tehni~kih zehteva, oni mo-`da ne}e dobiti preferencijalni pristup trì{tu EU, zbog toga {to carinske vlasti neprihvataju njihov dokaz o poreklu proizvoda ili zbog toga {to su tro{kovi dokazi-vanja porekla ve}i od mogu}eg smanjivanja carinskog optere}enja.11 Ovo poka-zuje da ekonomski uticaj preferencijalnog smanjivanja carina moè biti nepove-zan. Inicijalno smanjivanje carinskih stopa }e imati mali uticaj, jer }e to biti ma-nje od tro{kova dokazivanja porekla. To je samo u slu~aju kada je gep izme|upreferencijalnih carina i carinskih stopa u okviru klauzule MFN ve}i od tro{kovadokazivanja porekla koji bi podstakli trgovinu. Me|utim, ~ak i u sporazumima oslobodnoj trgovini, te{ko}e i tro{kovi dokazivanja porekla mogu spre~iti slobo-dan pristup trì{tu EU.

Svetska banka i Evropska banka za obnovu i razvoj zajedno su razvile modelza pra}enje poslovnog okruènja i performansi preduze}a (Business environ-ment and enterprise performance survey - BEEPS). Ovaj pregled se zasniva nadirektnim razgovorima sa menadèrima i vlasnicima preduze}a. Upitnik obu-hvata slede}a pitanja: “Koliko su problemati~ne carine/regulativa spoljne trgovi-ne za sprovo|enje i rast va{e poslovne aktivnosti?” Odgovori pokazuju da ovapravila jo{ uvek predstavljaju va`nu prepreku, posebno za mala preduze}a, gde jebroj zaposlenih bio izme|u 1 i 49. Na primer, samo 39% preduze}a u Hrvatskojje odgovorilo da ova regulativa ne predstavlja prepreku, u Albaniji samo 15%, uBosni i Hercegovini isti pokazatelj je iznosio 31%, dok je u Makedoniji to bilo23%.12

5. PRAVILO POREKLA I DORADNI POSLOVI

Naredni dokaz zna~aja pravila porekla i tro{kova dokazivanja porekla dolazisa podru~ja doradnih poslova u inostranstvu (Outward processing trade - OPT) iineresantne ~injenice da zemlje u okviru evropskog sporazuma nastavljaju sa

Eko

nom

ski

anal

i br

157

, ap

ril

2003

. - j

un

200

3.

76

Radovan Kova~evi}

11 Ova okolnost je pogor{ana ~injenicom da EU moè retrospektivno zahtevati dokaz o poreklu proizvoda koji suizvezeni u ranijim godinama. Na primer, utvr|eno je da 15308 sertifikata o poreklu za tekstilne i odevneproizvode koji su izdati izme|u 1994. i 1996. godine nije bilo uskla|eno sa relevantnim pravilom porekla EU, pasu naknadno morale da se plate pune carinske da`bine. (UNCTAD, 2001).

12 Rezultati ovog upitnika se mogu na}i na http://info.worldbank.org/beeps/front.htm

OPT aktivnostima ~ak i nakon potpunog uklanjanja carina. OPT je predstavljalava`nu karakteristiku razvoja trgovine izme|u EU i zemalja centralne i isto~neEvrope, a mo`da je ~ak i zna~ajnija za trgovinu sa balkanskim zemljama. Ovaj vidtrgovine tekstilnim i odevnim proizvodima postao je atraktivan po~etkom 1990-ih godina, zbog kvota koje su postojale u okviru sporazuma o tekstilnim vlakni-ma (Multi Fibre Agreement), ili kvota koje su bilateralno nametnule zemlje EU.Me|utim, samo neke od ovih kvota su bile ispunjene.13

U okviru normalnih ili fiskalnih procedura OPT, trgovinska politika EUpodsti~e doradne poslove evropskih preduze}a u inostranstvu, obezbe|uju}iolak{ice kod uvoznih carina na odgovaraju}u vrednost uvoza posle dorade u ino-stranstvu. Iznos carine koju treba platiti se obra~unava tako {to se vrednost uvo-znog proizvoda pomnoì sa odgovaraju}om carinskom stopom za dati proizvod,pa tako izra~unata carina umanji za hipoteti~ku carinu koju bi trebalo platiti napoluproizvode koji su izvezeni u okviru doradne sheme, {to prakti~no zna~ivrednost izvoza za doradu u inostranstvu pomnoèna sa odgovaraju}im carin-skim stopama EU za dati proizvod. Dakle, preduze}e iz EU koje izvozi tekstil uokviru OPT sheme i zatim ponovo uvozi odevne proizvode, trebalo bi da platicarinu na odevne proizvode, ali bi mu bila refundirana carina izra~unata navrednost izvezenih tekstilnih proizvoda.

U okviru doradnih poslova u inostranstvu za tekstilne i odevne proizvode, EUje obezbedila posebnu shemu poznatu kao “ekonomska dorada u inostranstvu(economic outward processing)”, gde je, ~esto do utvr|enog limita i/ili uz odgo-varaju}e nadgledanje, uvoz nakon dorade ulazio u EU bez pla}anja carine. Ovashema je utvr|ena da bi se „omogu}ilo da se tekstilna i odevna industrija adapti-raju na uslove me|unarodne konkurencije” (Council Regulation No 3036/94,str.1). U okviru ovog reìma, proizvodi koji su privremeno izvezeni iz EU radi do-rade moraju biti u slobodnoj cirkulaciji unutar zajednice i moraju imati EU pore-klo. Sem toga, ukoliko su proizvodi koji imaju EU poreklo nedovoljni, mogu}a suodstupanja od ovog pravila, ali ne vi{e od 14% ukupne vrednosti proizvoda za ko-je je traèna ranija autorizacija. Postoje i dodatni zahtevi kako bi se za{titila indu-strija u zajednici, kao {to je orijentacija da se zadrì proizvodnja i zaposlenost uzajednici uz po{tovanje pravila maksimalne prerade. Ovo poslednje je u suprot-nosti sa pravilom porekla u okviru reìma slobodne trgovine i aran`mana o prefe-rencijalnoj trgovini, koji postavljaju minimalne zahteve prerade.

Sem toga, procedura ekonomske dorade u inostranstvu se primenjuje samoukoliko postoje kvantitativna ograni~enja ili nadzor u pogledu uvoza tekstilnih i

Eco

nom

ic A

nn

als

no

157,

Ap

ril

2003

- J

un

e 20

03

77


11 U 1995. godini ni jedna od zemalja centralne i isto~ne Evrope nije bila predmet obaveznih kvota (kada uvozprelazi 95% nivoa kvote) a samo su se za e{ku Republiku utvr|ivale nedeljne obavezne kvote (kada je uvoz ve}iod 80% od nivoa kvote). Obavezne kvote za ode}u u 2000. godini su se odnosile na Hrvatsku i Srbiju.

odevnih proizvoda iz zemlje gde }e se ova prerada izvr{iti. Me|utim, u slu~ajuê{ke Republike, Slova~ke Republike, Ma|arske, Poljske, Rumunije i Bugarske,procedura je primenjivana na proizvode ~ak i kada nije bilo va`nih ograni~enja ispecifi~nih mera. Uvoz posle ekonomske prerade u ovim zemljama na trì{te EUnije podlegao pla}anju carine.

Tabela 4. pokazuje zna~aj proizvoda koji su dora|eni u inostranstvu u uvozuode}e u EU iz balkanskih zemalja i iz zemalja centralne i isto~ne Evrope u 1998. i2000. godini. U slu~aju Albanije i Srbije, najve}i deo izvoza ode}e u EU, 92% i85% posmatrano respektivno, obuhvatao je doradu inputa iz EU u okviru ovesheme. U slu~aju Bosne, Hrvatske i Makedonije, oko ½ ili vi{e izvoza odevnihproizvoda na trì{te EU predstavljalo je deo OPT operacija kompanija iz EU.Globalno izme|u 10% i 20% uvoza EU iz Makedonije, Bosne i Hrvatske obuhva-talo je preradu privremeno izvezenih inputa, dok je skoro 2/3 uvoza EU iz Alba-nije predstavljalo doradne poslove. Dakle, doradni poslovi, posebno na podru~juode}e i obu}e, predstavljaju va`nu karakteristiku trgovinskih odnosa zemalja EUsa balkanskim zemljama.

Tabela 4.Zna~aj ekonomskih i fiskalnih OPT u uvozu tekstila i ode}e u EU


Korisno je pogledati evoluciju primene OPT za one zemlje koje sada imajubescarinski pristup i pristup bez kvota trì{tu EU, u okviru evropskih sporazuma.Uvoz nakon dorade u 2000. godini je ~inio preko 35% uvoza ode}e EU iz Polj-

Eko

nom

ski

anal

i br

157

, ap

ril

2003

. - j

un

200

3.

78

Radovan Kova~evi}

Udeo uvoza ode}e u EU nakon prerade u inostranstvu2000 1998

Ukupno OPT

Ekonomski OPT

Fiskalni OPT

Ukupno OPT

Ekonomski OPT

Fiskalni OPT

Turska 0,5 0,1 0,4 1,5 1,0 0,5Rumunija 33,6 7,1 26,5 51,8 13,7 38,1Bugarska 46,2 6,6 39,6 51,4 9,9 41,5Albanija 92,1 23,1 69 94,3 19,6 74,7Hrvatska 54,4 23,9 30,5 60,6 21,6 39,0Bosna i Hercegovina

49,4 13,5 35,9 66,8 22,6 44,2

Srbija i Crna Gora

85,0 25,3 59,7 83,9 20,9 63,0

BJRM 58,8 13,9 44,9 61,6 17,3 43,8Poljska 35,5 6,9 28,6 57,0 9,4 47,6Slova~ka 18,2 6,3 11,9 49,4 11 38,4Ma|arska 40,7 21 19,7 47,6 11,3 46,3Slovenija 28,8 5 23,8 57,8 14,4 43,4ê{ka Republika

25,8 7,4 18,4 39,7 9,0 30,7

ske, preko 40% uvoza EU iz Ma|arske, 34% iz Rumunije i vi{e od 45% iz Bugar-ske. EU je ukinula carine na uvoz ode}e iz Poljske, Ma|arske, Bugarske i Rumu-nije u 1997. godini. Name}e se pitanje zbog ~ega bi kompanije iz zemalja EU op-teretile svoje tro{kove sa administrativnim tro{kovima koji prate registrovanje zadoradne poslove kod proizvoda gde mogu da uvoze finalne proizvode ne pla}a-ju}i carinu?

Mi smo u radu izneli tezu da su tro{kovi pla}anja pune carine na uvoz odev-nih proizvoda, umanjeni za carinu koja se obra~unava na izvezene inpute, manjinego tro{kovi dokazivanja porekla (uklju~uju}i ~ak i rizik da se validna doku-menta odbace na carini) ili da se poreklo ne moè dokazati zbog striktne prirodepravila porekla. Ako se to desi u praksi, onda je OPT izme|u partnera u okviruaran`mana o preferencijalnoj trgovini, mehanizam za smanjivanje pla}anja cari-ne, a da se pri tom ne pojave dodatni tro{kovi dokazivanja porekla, odnosno ovoje mehanizam za izbegavanje dokazivanja porekla. Ovaj argument podràvajupodaci koji se odnose na Tursku, koja deli mnoge od karakteristika zemalja u re-gionu u pogledu relativnih tro{kova radne snage i komparativnih prednosti uproizvodnji odevnih proizvoda. Me|utim, zna~ajna razlika je u tome {to je Tur-ska potpisala sporazum o carinskoj uniji sa EU, u okviru koga, zbog zajedni~kespoljne tarife, ne postoji potreba dokazivanja porekla. Doradni poslovi izme|uEU i Turske su zanemarivi.

Bilateralna trgovinska politika EU, posebno na podru~ju tekstila i odevnogsektora, deluje kao mehanizam koji obavezuje partnere na preradu EU inputa.Restriktivni tehni~ki aspekti pravila porekla obezbe|uju da odevni proizvodi ko-ji su proizvedeni u partnerskoj zemlji, od tkanine koja dolazi iz tre}e zemlje, nemogu da se kvalifikuju za preferencijalni tretman. Susedne zemlje restriktivnostpravila porekla i tro{kova dokazivanja uskla|enosti sa ovim pravilom, mogu ot-kloniti u~e{}em u OPT shemi EU. Za ZUR koje su dalje od susednih zemalja EU,ovo ne izgleda kao prakti~na opcija. [tavi{e, ~ak i ako postoji interes industrijskihgrana u EU da u~estvuju u ovim doradnim poslovima, nije jasno da li je to najbo-lja opcija za partnera. Zbog toga se mora uklju~iti u posmatranje i ~injenica da liova shema doradnih poslova u inostranstvu pomaè EU da efikasnije realizujesvoje spoljnopoliti~ke ciljeve prema susednim zemljama, i da li bi alternativnapolitika bila efikasnija u podsticanju trgovine i ekonomske integracije.

Polaze}i od o~iglednog zna~aja pravila porekla na podru~ju ekonomskog uti-caja u ZST, interesantno je osvrnuti se na proces pregovaranja koji dovodi do nji-hovog uklju~ivanja. U stvari, izgleda da ne postoji proces pregovaranja. EU spe-cificira pravila porekla, koja potencijalni partner u okviru sporazuma o slobod-noj trgovini moè da prihvati ili da odbije! Postavlja se pitanje kako EU dolazi dospecifikacije pravila porekla? Ako je ekonomska integracija element postizanja

Eco

nom

ic A

nn

als

no

157,

Ap

ril

2003

- J

un

e 20

03

79


spoljnopoliti~kih ciljeva, da li su ova pravila dizajnirana tako da minimizirajuprepreke na izvoz partnera iz sporazuma o slobodnoj trgovini. Na{a polaznaanaliza pokazuje da to nije slu~aj: pravila porekla su zna~ajan ograni~avaju}i fak-tor izvoza iz zemalja koje su potpisale sporazume o slobodnoj trgovini sa EU.Name}e se pitanje da li ova pravila pre svega odraàvaju interese proizvo|a~a izEU? Ova pretpostavka bi se mogla lak{e oceniti ako bi proces pomo}u koga EUutvr|uje pravila porekla bio transparentan. Ali on to nije. Neke raspoloìve in-formacije sugeri{u zaklju~ak da je teku}i set pravila porekla, koji je veoma sli~anizme|u razli~itih partnera u aran`manima u slobodnoj trgovini, primenjen jed-nostavno zato {to je i ranije primenjivan. Egzaktno poreklo specificikacije pravilaporekla i njihova nacionalnost nisu jasni, ali se analiti~ar ne moè otrgnuti utiskuda ona pre svega pokazuju interese odre|enih grupa proizvo|a~a u EU, koji suposebno zainteresovani da se ova pravila i dalje zadrè. Izgleda da nije bilo ozbilj-nijih poku{aja da se oceni da li pravila o poreklu koja su specificirana pre 10 ilivi{e godina sada imaju isti zna~aj, odnosno da li su relevantna za teku}u eko-nomsku klimu.

Dakle, moglo bi se zaklju~iti da EU name}e postoje}i set pravila o poreklu, ada pri tom ne uzima u obzir njihov mogu}i ekonomski uticaj na partnere iz ZST.UNCTAD (2001) isti~e da argumenti koji se odnose na restriktivnost pravila po-rekla vode poreklo jo{ od uvo|enja GSP sheme pre skoro 30 godina, ali su se pra-vila neznatno promenila, a problemi u dokazivanju porekla i dalje ostaju. Prefe-rencijalna pravila porekla su pro{la kroz brojne runde globalnih trgovinskih pre-govora u okviru GATT i zatim STO (Svetska trgovinska organizacija; World Tra-de Organization - WTO) ne dodirnuta, a nisu bila podvrgnuta disciplini prime-ne.

6. ZAKLJU^NE NAPOMENE

ZUR i zemlje Balkana su specijalizovane u proizvodnji radno-intenzivnihproizvoda. Mogu}nost da se pove}aju izvozni prihodi na kratak rok i da se pro-dubi ekonomska integracija sa zemljama EU bi}e odre|eni izvoznim kapaciteti-ma i trì{nim pristupom za proizvode kao {to su ode}a i obu}a. To je, prakti~no,osnova za “sve sem oru`ja” i stabilizacione sporazume koje je EU potpisala sa ze-mljama balkanskog regiona. U ovom radu se iznosi ocena da }e ekonomska inte-gracija, koja predstavlja vaàn element spoljnopoliti~kih inicijativa EU u odnosuna ove zemlje, biti oteàna zbog prirode administrativnih pravila koja koristi EUu primeni aran`mana o slobodnoj trgovini. Na ~elu ovoga se nalaze pravila o po-reklu proizvoda, koja odre|uju mogu}nost kori{}enja preferencijalnog tretma-na. Povlastice u okviru GSP nisu bile kori{}ene u pro{losti zbog te{ko}a ispunja-

Eko

nom

ski

anal

i br

157

, ap

ril

2003

. - j

un

200

3.

80

Radovan Kova~evi}

vanja restriktivnih tehni~kih pravila, koja koristi EU u definisanju porekla, i zbogstvarnih tro{kova u dokazivanju porekla i te{ko}a kada se prelazi granica.

Dakle, dok EU voli da prikaè svoje sporazume sa zemljama centralne i isto~-ne Evrope, i sada sa balkanskim zemljama, kao asimetri~ne, tako {to EU brè li-beralizuje pristup svom trì{tu, u praksi to ne mora biti slu~aj. Istaknuta karakte-ristika pravila porekla je da EU name}e svojim partnerima u okviru aran`mana oslobodnoj trgovini okolnost pri kojoj su proizvo|a~i u ovim zemljama prakti~novezani za kori{}enje skupih inputa iz EU, ukoliko èle da iskoriste mogu}nostsmanjivanja carina na svoj izvoz na trì{te EU. To prakti~no smanjuje vrednostcarinskih ustupaka. Me|utim, postoje dokazi o tome da restriktivnost pravilaporekla stvara zna~ajne te{ko}e za preduze}a u zemljama preferencijalnih part-nera da prakti~no obezbede smanjivanje carinskih optere}enja i pobolj{ani pri-stup trì{tu. U stvari, da bi se osigurao pobolj{ani pristup trì{tu, zahteva se od-re|eni stepen sofisticiranosti u pogledu sposobnosti da se ispuni pravilo porekla ida se dokaè usagla{enost sa ovim pravilom. To prakti~no oteàva da se iskoristi ipostigne asimetri~na liberalizacija zemalja EU sa relativno siroma{nijim zemlja-ma kroz preferencijalne sporazume ili sporazume o slobodnoj trgovini. Jedan odna~ina da se izbegne ovaj problem i da se osigura unapre|en pristup trì{tu EUbio bi potpisivanje sporazuma o carinskoj uniji pre nego potpisivanje sporazumao slobodnoj trgovini, gde pravila porekla nisu neophodna zbog zajedni~ke spolj-ne tarife, pod uslovom da se primeni odgovaraju}e sredstvo za raspodelu carin-skih prihoda.

[ta moè da se u~ini da bi se smanjila restriktivnost pravila porekla u prefe-rencijalnim trgovinskim sporazumima EU? Teku}i pristup EU polazi od pretpo-stavke da su svi trgovinski partneri podjednako osetljivi na skretanje trgovine, pase i tretiraju u istom restriktivnom maniru. Kad bi, na primer, EU malo „olabavi-la“ svoja pravila porekla, tako {to bi zahtevala jedan korak u proizvodnji ode}e,o~igledno je da ne bismo videli poplavu uvoza iz tre}ih zemalja, koji se preusme-rava na trì{te EU kroz preferencijalne aran`mane. I dalje bi postojala odre|enasklonost ka preusmeravanju trgovine, ali bi ona imala opadaju}u tendencijuzbog smanjivanja carina i uklanjanja kvota, mada bi ovo uglavnom bilo skoncen-trisano na specifi~ne lokacije. Dakle, usmerenija politika, kao {to je pa`ljivijeosmi{ljena, fleksibilna politika za{tite, verovatno bi bila efikasnija na planu spre-~avanja skretanja trgovine, bez ograni~avanja uvoza od {iroke skale preferencijal-nih isporu~ilaca.

Posmatrano iz ovog ugla, mogle bi se u~initi slede}e preporuke: postoji po-treba da EU vr{i nadgledanje stepena u kojem njeni trgovinski sporazumi u prak-si omogu}uju olak{an pristup trì{tu za partnerske zemlje. To ne bi bilo te{ko dase ostvari. Dakle, u okviru stabilizacionih sporazuma EU bi trebalo da prikupi

Eco

nom

ic A

nn

als

no

157,

Ap

ril

2003

- J

un

e 20

03

81


statisti~ke podatke o vrednosti uvoza iz balkanskih zemalja, koji u praksi imabescarinski tretman. Sli~ne mere bi trebalo preduzeti i za sporazume “sve semoru`ja”. EU je ve} izgradila jake kapacitete za pra}enje pristupa inostranim trì-{tima za kompanije iz EU. Bilo bi korisno ako bi se postavili i izgradili sli~ni ka-paciteti za pra}enje u kojoj meri EU obezbe|uje tre}im zemljama da pobolj{anpristup trì{tu u stvarnosti iskoriste, i ako ne, za{to ne.

EU bi trebalo da stavi na raspolaganje informacije o iznosu carinskih prihodakoje prikupi od uvoza iz zemalja preferencijalnih partnera i partnera u okvirusporazuma o slobodnoj trgovini.14 Ova sredstva bi trebalo dodati tehni~koj po-mo}i budètu za svaku zemlju. Prihodi koje EU ostvari od uvoza od partnera uokviru sporazuma o slobodnoj trgovini ili preferencijalnih sporazuma ne bi tre-balo da idu u op{ti budèt EU.

Ponovo bi trebalo detaljno razmotriti eksplicitna pravila porekla u trgovin-skim sporazumima EU. Za proizvode koji imaju poseban zna~aj za ZUR i bal-kanske zemlje, gde proizvodi nisu dobili preferencijalni pristup trì{tu, trebalo binapraviti odstupanje od teku}ih pravila porekla. Uop{tenije re~eno, EU bi treba-lo da primeni pravilo jedne faze za proizvode ode}e, zajedno sa osetljivom politi-kom za{tite trì{ta. Pa`nju treba obratiti na administrativne tro{kove za kompa-nije koje dokazuju poreklo proizvoda. Jednostavniji i manje zahtevan sistem bitrebalo primeniti na mala preduze}a iz ZUR i zemalja u tranziciji, kako bi ona upraksi mogla da ostvare preferencijalni pristup trì{tu EU.

Balkanske zemlje i ZUR bi trebalo da imaju u vidu potencijalnu restriktivnuprirodu pravila porekla kada smi{ljaju sopstvene aran`mane o slobodnoj trgovi-ni. U Evropi bi trebalo da se primene manje restriktivna panevropska pravila po-rekla. Balkanske zemlje bi pa`ljivo trebalo da razmotre koristi od stvaranja carin-ske unije sa zemljama EU, kako bi se izbegli problemi koji su diskutovani u ovomradu.

Eko

nom

ski

anal

i br

157

, ap

ril

2003

. - j

un

200

3.

82

Radovan Kova~evi}

14 Ove informacije se sada te{ko mogu dobiti.

Eco

nom

ic A

nn

als

no

157,

Ap

ril

2003

- J

un

e 20

03

83


Baldone, S., F.Sdogati and L.Tajoli (2002),„International Fragmentation ofProduction, Trade Flows, and Growth“,53rd Conference, Paris.

Estevadeordal, A. (1999), Negotiating

Preferential Market Access: The Case of

NAFTA, Working Paper 3, Institute for theIntegration of Latin America and theCaribbean IDB-INTAL.

EUROPEAN COMMISSION (2003), Economic

Review of EU Mediterranean Partners,Occassional Paper no. 2 (January).

Falvey, R. and G.Reed (2000), Rules of origin as

commercial policy instruments, ResearchPaper 2000/18, Centre for Research onGlobalisation and Labour Markets,University of Nottingham.

Falvey, R. and G.Reed, (1998), „EconomicEffects of Rules of Origin“,Weltwirtschaftliches Archiv, Vol. 134 (2).

Falvey, R. and G.Reed, (2000), „Rule of Originas Commercial Policy Instruments“,Centre for Research on Globalization andLabour Markets Research Paper 2000/18,University of Nottingham.

Gasiorek, M. et. al. (2000), ”EMU and theIntegration of European ProductMarkets”, report submiteed to DG ECFIN.

Herin, J. (1986), “Rules of Origin andDifferences Between Tariff Levels in EFTAand in the EC”, EFTA Secretariat, Geneva.

Hoekman, B. (1993), „Rules of Origin forGoods and Services, Conceptual Issues andEconomic Considerations“, Journal of

World Trade, 27 (4): 81-99.James, W.E. (1993), „APEC and Preferential

Rules of Origin: Stumbling Blocks forLiberalization of Trade?“, Journal of Wordl

Trade 31 (3): 113-134.

Ju, J. and K.Krishna (1996), Market access and

welfare effects of Free Trade Areas without

rules of origin, NBER Working Paper No.5480.

Ju, J. and K.Krishna (1998), Firm behavior and

market access in a Free Trade Area with

rules of origin, NBER Working Paper No.6857.

Krishna, K. and A.Krueger (1995),Implementing Free Tarde Areas: Rules of

origin and hidden protection, NBERWorking Paper No. 4983.

Krueger, A (1995), Free trade agreements versus

customs unions, NBER WP 5087.Krueger, A. (1993), Free Trade Agreements as

protectionist devices: Rules of origin, NBERWorking Paper No. 4352.

Lanasa, J. (1995), An evolution of the uses and

importance of rules of origin, and the effec-

tiveness of the Uruguay Round’s Agreement

on rules of origin in harminizing and regu-

lating them, Working Paper, Harvard LawSchool.

Maggi, G. and A.Ridriguez (1998), Import

Penetration and the Politics of Trade

Protection, NBER Working Paper 6711.Pelkmans, J and P.Brenton (1999) “Free-

Trade with EU: Driving Forces an theEffects”, in O.Memedovic, A.Kuyven-hoven and W.Molle (eds), Multilateralism

and Regionalism in the Post-Uruguay

Round Era: What Role for the EU?, Kluwer,Boston, 87-120.

UNCTAD (2001) “Improving Market Accessfor Least Developed Countries”, UNCTAD/DITC/TNCD/4, UNCTAD.

Vermulst, E., P.Wear and J.Bourgeois (eds.),(1994), Rules of Origin in International

Trade. A Comparative Study. Ann Arbor:University of Michigan Press.

LITERATURA

Documents

ZNA^AJ POREKLA PROIZVODA U EVROPSKIM ......razumi o slobodnoj trgovini za EU predstavljaju sredstvo ja~anja ekonomske in tegracije kroz olak{avanje pristupa sopstvenom tr`i{tu, {to