EVROPSKI UNIVERZITET – SVEUČILIŠTE BRČKO SAOBRAĆAJNI FAKULTET

SEMINARSKI RAD

Tema:

ZNACAJ SAOBRACAJNE DJELATNOSTI

S T U D E N T:

Lazarević Savica index 010/12-BS

BRČKO, 2012.

EVROPSKI UNIVERZITET – SVEUČILIŠTE BRČKO SAOBRAĆAJNI FAKULTET

ZNACAJ SAOBRACAJNE DJELATNOSTI- SEMINARSKI RAD -

M E N T O R: S T U D E N T:

Prof. dr Zoran Lalić, dipl. ing. Lazarević Savica

index 010/12-BS

2

BRČKO, 2012.

SADRŽAJ

1. Uvod ..............................................................................................................................3

2. Saobraćajna struka i saobraćajna nauka.................................................................. 5

3. Osnovna podela saobraćaja.........................................................................................6

4. Značaj drumskog saobraćaja.......................................................................................7

5. Značaj železničkog saobraćaja.....................................................................................8

6. Značaj vodenog saobraćaja...........................................................................................9

6.1. Rečni saobraćaj .....................................................................................................9

6.2. Morski saobraćaj.................................................................................................... 10

7. Značaj vazdušnog saobraćaja......................................................................................11

8. PT saobraćaj..................................................................................................................12

9 Zaključak ........................................................................................................................12

10 .Literatura .....................................................................................................................13

3

1. UVOD

Saobraćaj predstavlja raznoliki i složen sistem transportnih sredstava koje su ljudi i priroda podarili čovečanstvu , povezivajući prostorno i vremenski ljude , gradove i kulture . Saobraćaj je uvek bio jedan od presudnih faktora za realizaciju ciljeva željenog ekonomskog , društvenog i kulturnog razvoja pojedinih zemalja , regiona i naroda.

Saobraćaj omogućava zadovoljavanje proizvodnih , kulturnih , ekonomskih , odbrambenih i mnogih drugih potreba i kao takav on predstavlja delatnost bez koje se ne može zamisliti egzistencija ljudskog društva.

Saobraćaj predstavlja organizacionu i privrednu delatnost koja omogućava vremensko savlađivanje prostornih udaljenosti , odnosno unapred utvrđenih tačaka. Imajući sve ovo na umu može se zaključiti da saobraćaj predstavlja samostalnu oblast materijalne proizvodnje koja za cilj ima da organizovano i bezbjedno obavlja prenos ljudi , materijalnih dobara , misli , vesti i pokretnih slika sa jednog na drugo mesto.

U ovom seminarskom radu ce se govoriti o važnosti saobraćaja i saobraćajne djelatnosti koja je oduvek bila važan faktor za ljudsko društvo, još od doba starih carstva pa sve do danas,govorićemo o klasifikaciji saobraćaja i o značaju pojedinačnih saobraćajnih grana,o njihovim prednostima i nedostacima.

4

Slika 1. Saobraćaj

2. SAOBRAĆAJNA STRUKA I SAOBRAĆAJNA NAUKA

Saobraćajna struka (kao i sve druge) nastala je i nastaje kroz procese tehničke podele rada među ljudima. Tehnička podela rada je takav oblik saradnje u kome pojedinci stalno obavljaju iste delove zajedničkog posla. Tehnička podela rada, dakle, podrazumeva specijalizaciju pojedinca za određeni posao. Specijalizacijom, prema tome, ljudi postaju stručnjaci za određeni posao . Tehničkom podelom rada nastaju struke.

Slika 2. Vozači drumskog saobraćaja

Sto su proizvodnja i društvo razvijeniji a proizvodni procesi složeniji to su i veće potrebe za novim stručnjacima. Saobraćajna struka nastala je  u trenutku u kome je saobraćaj počeo da koristi takva sredstva i rešenja kojima su mogli rukovati samo ljudi sa posebnim znanjima i umećima – stručnjaci za ove poslove. Građenje i korišćenje većih plovnih objekata –saobraćajne struke.

5

3. OSNOVNA PODELA SAOBRACAJA

Tabela 1. Podjela saobraćaja

Prema načinu prevoženja i saobraćajnim putevima saobraćaj se dijeli na:

-kopneni(drumski, železnički cevovodni vertikalni)

-vodeni saobraćaj;riječni,kanalski,jezerski, pomorski

-vazdušni saobraćaj;helikopterski,avionski,

-pt saobraćaj; poštanski i telekomunikacioni.

To je ujedno najzastupljenija podela saobraćajnog sistema na saobraćajne grane.

6

Slika 3. Drumski,vodeni,vazdušni,pt saobraćaj

Osim pomenute podele saobraćaja ,saobraćaj možemo podeliti i prema vrsti prevoza (putnički saobraćaj i teretni saobraćaj) , zatim prema prostoru delovanja na unutrašnji i međunarodni,podela saobraćaja prema korisniku za koga se obavlja (javni prevoz i prevoz za vlastite potrebe) i prema organizaciji procesa prevoženja na linijski i slobodni saobraćaj.

Tabela 2. Podela drumskog saobraćaja

4. ZNACAJ DRUMSKOG SAOBRACAJA

Drumski saobraćaj ima vodeću ulogu u prevozu putnika (80% svetskog prometa putnika), a takođe roba na kratka i srednja rastojanja (“od vrata do vrata”) .Među drugim vrstama saobraćaja vodeći je i po dužini mreže saobraćajnica (70% svetskog saobraćajnog sistema). Modernizacija drumskog saobraćaja ide u dva pravca – modernizacija automobilskog parka i modernizacija drumske mreže. Zahvaljujući specijalizaciji i izradi vozila za specijalne namene i tečne terete, kontejnerovoza , panelovoza, rashladnih trejlera i dr., drumski saobraćaj je počeo uspešno da konkuriše železničkom transportu.

7

Slika 4. Drumski transport

Svrha drumskog saobraćaja je prevoz dobara i putovanje osoba radi promene mesta ili radi razonode i turizma. Na cestovni saobraćaj utiče niz činilaca :karakter i potencijal privrede,ekonomska moć,gustoća mreže i kvalitet saobraćajnica , geografski uslovi,saobraćajna politika…

Uopšteno,za razliku od železničkog, avionskog i vodenog saobraćaja , drumski saobraćaj je uglavnom spontan (neplanski) , jer se većinom odvija bez ikakvog vremenskog plana ( voznog reda ) ili prostornog rasporeda (linija, stanica ).

Mogućnosti drumskog saobraćaja se razlikuju od mogućnosti drugih vidova prevoza. Osim što se jednostavno uklapa sa drugim granama,njegove pogodnosti, (prilagodljivost korisnicima u pogledu količine prevoznika,vremena i mesta polaska, putanje,brzine prevoza,pogodnost za neplanirane prevoze…) daju prednost nad drugim vidovima saobraćaja. Drumski saobraćaj,naravno,ima i nedostatke kao sto su: zagađenje životne sredine;prevozna sredstva su podložnija kvarovima nego kod železničkog i pomorskog,vezan je za vremenske prilike odnosno neprilike,skuplji je nego železnički,nije pogodan za istovremeni prevoz velikih količina…

Na drumski saobraćaj deluju raznovrsni uticaji. Ekonomski (privredni) uticaji mogu biti višestruki, i to s obzirom na opštu ekonomsku moć nekog područja s, s obzirom na vrste (grane ) privrede, s obzirom na strukturu privrede (proizvodne, turističke itd. ) , perioda ( sezone ) vezane uglavnom za godišnja doba, s obzirom na populaciju.

5. ZNACAJ ZELEZNICKOG SAOBRACAJA

“Produkti“ proizvodnog rada železnice jesu izvršeni prevozi putnika i robe. Železnički saobraćaj danas zauzima drugo mesto po obimu prevoza tereta (posle morskog) i putnika (posle automobilskog). Po ukupnoj dužini mreže puteva (oko 1,2 mil. km) on zaostaje iza automobilskog i vazdušnog transporta. Glavna funkcija železničkog saobraćaja je prevoz masovnih industrijskih i poljoprivrednih tereta (ugalj, čelik, žito i dr.) na velika rastojanja. Karakteristična osobina železničkog saobraćaja je masovnost prevoza, veća sigurnost, regularnost kretanja i manja zavisnost od prirodnih uslova, vremena i godišnjeg doba, nego drugih vrsta saobraćaja. Osim njene bezbednosti važno je pomenuti na manje zagađenje okoline u odnosu na drumski saobraćaj.

8

Slika 5. Železnički saobraćaj

Danas se razvijaju nove vrste železničkog transporta – lokomotive na vazdušnom ili magnetnom jastuku, monošinske pruge, itd. Elektronsko praćenje i sigurnosni uređaji su povećali tačnost i bezbednost saobraćaja. Najveću železničku stanicu ima Čikago, sa 60 koloseka.Železnica je uspostavila prve urbane sisteme i omogućila pristup resursima i tržištima prostranih teritorija.

6. ZNACAJ VODENOG SAOBRACAJA

Vodeni saobraćaj se deli na:

a) na rekamab) na jezerima

c) na morima

d) okeanima

6.1. REČNI SAOBRAĆAJ

Kao i u primitivno doba naše civilizacije , tako i danas saobraćaj rečnim putem očuvao svoje mesto u vrlo složenom sistemu prevoza dobara i putnika. Naše vreme taj saobraćaj ima dve karakteristične osobine koje ga odlikuju od suvozemnog ili vazdušnog saobraćaja, a to su srazmerno niska cena prevoza i mogućnost jednovremenskog prenosa velikih količina robe. Nedostaci ovog vida saobraćaja su ograničenja na prirodne plovne puteve kao i na skupe veštačke plovne puteve.

9

Slika 6. Vodeni most koji preseca reku Elbu

6.2 MORSKI SAOBRACAJ

Najveći značaj u okviru vodenog saobraćaja ima morski saobraćaj. Morski saobraćaj obezbeđuje oko 4/5 ukupnog transporta u međunarodnoj trgovini,pri čemu je posebno veliki udeo prevoza tereta (nafta i naftni derivati), a u porastu su međunarodni morski prevozi rasutih tereta,posebno uglja,žita,nerudnih sirovina ruda,uglja,žita)More predstavlja najbolji , najlakši , pa prema tome i najjeftiniji put ma za koju zemlju. Ako sada uzmemo u obzir da more predstavlja 4/5 zemljine površine, vidimo da je mreža pomorskog saobraćaja veoma razgranata. Pored toga, kada uzmemo u obzir da je prevoz morskim brodom daleko jeftiniji od prevoza u bilo kojim drugim saobraćajnim sredstvom,jasno je koliko je položaj zemlje u prednosti nad položajem kontinentalne zemlje.

Slika 7. Putnički,teretni i vojni brod

7. ZNAČAJ VAZDUŠNOG SAOBRAĆAJA

Savremeni društveni život zahteva brzinu pri putovanju i prenosu pošte i stvari. Ovi zahtevi dolaze naročito do izražaja pri transportu na velika odstojanja kao što je to slučaj u prekookeanskom ili transkontinentalnom saobraćaju.

Ekonomski značaj vazduhoplova kao saobraćajnog sredstva zasniva se na dvema,njihovim osnovnim osobinama. Prvo, vazduhoplovi omogućavaju brz transport. Drugo,, oni omogućavaju vezu sa teško pristupačnim mestima. U smislu ovih osobina razvijaju se i tipovi vazduhoplova od kojih se danas najrasprostranjenija dva tipa : avion i helikopter.

10

Avion, kao saobraćajno sredstvo predstavlja zbog svoje srazmerno velike brzine ozbiljnog takmaca za površinska vozila i pored svojih nedostataka ( povećanje troškova, neudobnosti , zavisnosti od klimatskih uslova…)

Helikopter se takmiči sa površinskim saobraćajnim sredstvima u predelima sa teškim , neprohodnim i nepristupačnim terenima On ima čak i izvesnih prednosti u odnosu na avion – zbog svojih osobina da lebdi,sleće i uzleće skoro uspravno.

Slika 8. Vazdušni saobraćaj

8. PT SAOBRAĆAJ

PT- poštanski i telekomunikacioni sadržaj , služi za prenos vesti , informacija , saopštenja , poruka , signala , slike, novca , pošiljki itd. Ovaj saobraćaj ima dobre perspektive razvoja u Bosni i Hercegovini.

Slika 9. PT

11

9. ZAKLJUČAK

Bilo bi nemoguće voditi savremeni društveni život bez ' uživanja'  bar jednog od vidova saobraćaja. Saobraćaj nam je pomogao i olakšao nam svakodnevne aktivnosti , približio zemlje i kontinente , doprineo je uzajamnom upoznavanju rasa i naroda…

Saobraćaj je grana koja , svojim svakodnevnim razvojem doprinosi velikom proširenju znanja – što nam daje nova radna mesta , proširuje poluprečnik krug nabavke sirovina i potrošačkih tržišta.

Omogućuje nam veliki promet dobara, novca i ljudi , organizuje veliko prostorno kretanje stanovništva .

Saobraćaj je svakodnevno prisutan prenosom vesti , novina , obaveštava široke slojeve o svima političkim , kulturnim , ekonomskim i socijalnim pitanjima…

Saobraćaj je naša budućnost!

12

1. LITERATURA

1. Mr. Enes Softić, Priručnik stručno-teoretskih predmeta Tuzla , 2011

2. Tehnička enciklopedija , Rikard Podhovsky .

3. Enciklopedija tehničkih znanja , tehnika saobraćanih sredstava ba. 6

Internet adrese:

(1) http://www.lctplus.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=61&Itemid=69

(2) http://www.lctplus.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=61&Itemid=69

13