Click here to load reader

Zoran Jakšić: Kraljevi

  • View
    264

  • Download
    5

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Format: 14x20 cm Broj strana: 210 strane Pismo: latinica Povez: mek Godina izdanja: 2009 ISBN: 978-86-6099-013-8 Cena u knjižarama: 550 dinara Cena na sajtu: 440 dinara + troškovi dostave Kraljevi su zbirka novela i priča Zorana Jakšića. Čine je: - Jeka (nagrada Lazar Komarčić za novelu, 1992) - Morana - Dubrava (nagrada Lazar Komarčić za novelu, 1991) - Kraljevi Septembra - Znak zveri - Bezdan (nagrada Lazar Komarčić za novelu, 2003) Ilustracija na naslovnici: Siniša Banović

Text of Zoran Jakšić: Kraljevi

  • Zoran Jaki

    Kraljevi

    edicija Tardis

  • Sadraj

    Jeka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7Morana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59Dubrava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89Kraljevi Septembra . . . . . . . . . . . . 113Znak zveri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139Bezdan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161Beleka o piscu . . . . . . . . . . . . . . . . . .207

  • 7Jeka

    1. NataNiJel

    Ko to pliva po moru ognja, Ko se to smeje u gromu?

    U cik zore knez Velibor zaputio se bedemom na najviu taku vuitrnske tvrave, Dragoevu kulu. No tek to je poela da se povlai i nebom oko grada jo su arali reflektori, prsti od svetlosti uprti u visine . Knez je iao polako i kao da mu je svaki korak stepenitem predstavljao napor. tih dana sve je za njega izgubilo slast, sve stvari izbledele i pretvorile se u sopstvene senke. Oseaj osujeenosti prodirao mu je sate; svet se pre-tvorio u klopku iz koje nema beanja.

    Ratna vremena pritisla su Vuitrn. iz dana u dan radio je javljao da su vazduni brodovi osvajakih legija sultana al-Madida napali neki grad na jugu, spalili ga napalmom i ma-sakrirali stanovnitvo. Runjes, lura, Dukaini nestali su pod naletima neprijatelja. Kralj u dalekoj Sentandreji sakupljao je vojsku za obraun sa novim Osmanlijama, ali u meuvremenu naselja iz pograninih krajeva bila su izloena stalnim napadi-ma, a njihov ivalj desetkovan. Velibor je organizovao odbranu grada najbolje to je umeo, ali pred surovom silom osvajaa sve barikade delovale su slabano .

    tog jutra istoni vetar bio je mnogo jai nego prethodnih dana, udarao je iznad zidina utvrde i dizao prainu po nase-lju, hladan i sa nagovetajem da e se uskoro pretvoriti u oluju.

  • 8ZORaN JaKi

    Velibor je zbog toga oseao izvesno olakanje; znao je da se al-Madid, ije su trupe bile na jugu, nee tako lako usuditi da po-alje vazdune brodove pri bonom vetru koji je mogao da im pocepa oplatu ili da ih baci na bliske planinske vrhove .

    Pitao se zbog ega onda od samog praskozorja osea tesko-bu koja mu nije dala da se usredsredi, sve jau kako se svanue bliilo. Nebo na istoku se rudilo i prvi put tokom mnogo godina taj prizor uini mu se zlokoban i pretei, kao da e svetlost sa sobom doneti nesluene uase. istonik je postajao sve jai, a Veliboru se, besmisleno, uini da sa sobom donosi mirise ba-rutnog dima.

    Uspeo se do vrha utvrde i zagledao u iroko nebo nad Vuitrnom. Prvi oblaci dovlaili su se sa istoka, tamni i pretei, tako niski kao da samo to ne dodirnu kronje drvea; tu i ta-mo kroz njih se probijao narandasti odsjaj sunca na izlasku. Velibor pomisli na Jelenu, koja se u tom trenutku spremala za polazak zbega iz grada. Dva diriabla natovarena enama i de-com iz naselja trebalo je da se zapute prema Kragujevcu, to dalje od al-Madida i rata, im vetar bude neto oslabio ili pro-menio pravac. Velibor je dugo oklevao sa donoenjem te odluke, previe nalik na priznanje konanog poraza, ali najzad vie nije mogao da je odlae. Bilo je puko zavaravanje da e grad moi da se suprotstavlja sultanovim legijama due od nekoliko dana. Bilo je veliko pitanje hoe li vojska iz Sentandreje, kada i ako konano stigne, imati ta da spasava.

    Knez je priao mangalu na sreditu kule i potpalio vatru. Posle kratkog vremena plamenovi su zaigrali na vetru. Velibor je ekao nekoliko trenutaka, kao da okleva da pone priziva-nje, iako je istu stvar inio ve mnogo puta. Dovoenje Glasova meu ljude uvek mu se inilo neodreeno pogreno, poput bu-enja zloduha iz prolosti. Nerado je dovodio toliku silu na sve-tlo dana .

    Kneevu panju na trenutak skrenu komeanje dole, meu kamenim kuicama Vuitrna. Kolona ljudi i ena sa bakljama i natovarena stvarima polazila je prema sidritu vazdunih bro-dova. Neobino osvetljenje pred oluju inilo ih je nalik skupini zaverenika koji se unjaju kroz prolaze usnulog grada. Udar

  • 9JeKa

    vetra na trenutak donese do Velibora odlomke njihovih gla-sova, psovke i pla beba i njemu se uini da je meu itavom tom zbrkom razabrao Jelenin glas. to je moda i bilo istina, jer Veliborova ena bila je u prvoj grupi vuitrnskih izbeglica i na-lazila se u koloni, ali knez je verovao da e pre biti da su ga ui obmanule od puste elje. On na kratko oseti poriv da sie meu izbeglice i da jo jednom zagrli enu, ali se suzdra. Nije eleo da ponavlja jutronje prizore opratanja .

    Ponovo se okrenuo mangalu i nastavio prizivanje Glasova. Danijele. Natanijele, rekao je plamenovima koji su plesali pred njime. Bio je to deo dovoenja sila kome ga je uio otac, a ovo-ga pak deda. Ko zna zato su se Glasovi odazivali na ta imena? Nisu imali telo, linost, bili su zvuk i nita vie, ali su svejedno voleli da se sa njima saobraa kao sa ivim ljudima. Bili su pra-znina, i kao to praznini prilii, bili su tati.

    Oblaci na istoku poveali su se i itav predeo poeo je da poprima zamuen izgled, kao kada se posmatra kroz zamaglje-no staklo. Zraci tek roenog sunca potpuno su nestali u nado-lazeoj tmini sa istoka i najednom je izgledalo kao da se no predomislila i odluila da se vrati na Vuitrn. U svitanju koje se naprasno preobrazilo u suton, vetar najednom oslabi, doe nekakvo zatije dok su samo oblaci sve hitrije promicali ne-bom. U tom trenutku Velibor zau zvukove.

    Najpre je to bio nerazumljiv apat i neto nalik na tihi smeh: kao da se kolo gorskih vila plete negde na samoj granici ujno-sti. Do Velibora dopree odlomci pesme i kikota; razliveni, do-lazili su i nestajali. uo je um talasa, dah dalekog mora. Onda zvuci stadoe da se pribiraju oko njega, da mrmore, prelivaju jedan u drugi poput kameleonskih boja: negde u daljini pri-kupljala se nepostojea gomila, agorila sve jaim glasom, iz-govarala rei bez ikakvog redosleda i smisla. Zvuk je plesao oko kneza, poigravao se, na trenutak plamenovi bi zapucketali ljudskim glasom, onda bi se vetar najednom zakikotao gotovo opipljivim prisustvom. Velibor je oseao pokraj sebe prisustvo neizmerne snage koja je inila da se oseti sitnim, beznaajnim. Potom pevuckavi zvuk razgovetno ree iz neposredne blizine:

    Pitaj, pitaj.

  • 10

    ZORaN JaKi

    Bio je to glas Danijela. Ponekad se Veliboru inilo da gotovo poznaje linosti skrivene iza Glasova. Bilo je dovoljno sklopiti oi i zamisliti nepostojee telo. Svaki glas imao je karakter, cr-te, posebnost. ali sada je Velibor namerno drao oi otvorene i gledao u sivilo nadolazee zore.

    turci, ree on. Da li su odluili da pokrenu trupe prema Vuitrnu? ti si prijatelj vetra, Danijele. ti zna.

    Kikot se pojaa. arapin na crnom krilatom konju sasvim ti se primakao, ree Glas. Sultan dolazi da te uniti i mnogo je blii nego to misli. Posluaj!

    Onda Danijelovog glasa najednom nestade i tiina popade po vrhu tvrave. Potom dooe drugaiji zvuci. Knez je najpre mislio da mu se samo uinilo da ih uje: ustro doaptavanje grlenih glasova koje namah prestade, kripanje zategnute ua-di, zveckanje metala. ekao je, napregnut, a itav svet oko nje-ga kao da se sledio. tiina je bila gotovo potpuna. Onda sasvim razgovetno zauje rei: Evet, Ibrahim Dikkat! Yavas

    Jedan trenutak stajao je kao oamuen. Onda skoi i potra bedemom. Vetar se smesta vrati dvostrukom snagom, stade da iba iznad grada toliko jako da se Velibor gotovo zanese. Mirisao je suvo i otro, na pesak i prainu. Na uzbunu! povi-ka on. turci dolaze!

    Straar na bedemu, jo deak, krmeljivih oiju i bubuljia-vog lica, pogleda ga otvorenih usta. Daj znak za uzbunu! dre-knu Velibor. Sultan je stigao. Onda odgurne deaka i prie velikom topu za uzbunjivanje. Dok se petljao oko zatvaraa, unezvereno se osvrtao oko sebe. Kako je mogue, mislio je be-sno, kuda li su se provukli? Nebo je bilo potpuno prazno i sa-mo su se crni oblaci kovitlali sve blie gradskim bedemima. ali Glasovi nikada nisu lagali: sultanovi vazduni brodovi nekako su promakli vuitrnskim straama i sada su se primicali gradu koji nita nije slutio .

    Golobradi borac je stajao na nekoliko metara od njega i nije se usuivao da prie. Velibor ga otro zapita: Gde je zapoved-nik strae? Deak tankim glasom odgovori: U straari, kne-e.

  • 11

    JeKa

    Velibor najzad namesti zatvara i okrete se straaru. Okreni se na drugu stranu i otvori usta, ree on, a zatim, ne ekajui ni asa, povue ruicu.

    Gromki tresak topovskog udara manje je uo, a vie osetio itavim telom: neto mu je najednom izbilo sav vazduh iz plua. Kamena terasa naizgled poskoi pod njegovim nogama i umiri se. Dok mu je u uima zvidalo, gledao je kako se dole po uli-cama pojavljuju neispavana lica. Vuitrn se trkom preobraa-vao u ratnu mainu: vojnici su urili na poloaje, stanovnici se sklanjali po sklonitima .

    Komandir strae istra sav razbaruen i izguvan. Ko to uradi? Sunce li ti arko! Obrade, jesi li to ti? Gegao se prema topu besan, zajapurenog lica. Velibor ga presrete, uhvati za re-vere i odie od zemlje. Komandiru sva krv nestade iz lica kada shvati sa kim ima posla. a a, ree on samo.

    tako li radi svoj posao? ree Velibor. trebalo bi te razape-ti, budalo! idi, zovi ljude na uzbunu. Neprijatelj je stigao!

    Gde, gde? unezvereno upita debeljukasti komandir.Velibor ga zgaeno tresnu o ogradu bedema i, dok je ovaj

    soptao i pokuavao da se uspravi, trkom se uputi prema tap-skim prostorijama pored sidrita .Oko njega po gradu vojnici su spremali oruje, tobdije su

    pogledima pretraivale nebo. Na sve strane uli su se galama, psovke, deiji pla. Puke su se dizale prema oblacima, ruke su nervozno stezale oruje. ali grad je bio opomenut.

    Velibor je do sidrita stigao posle par minuta. Srce mu je tu-klo u grudima kao da e iskoiti. On prisili sebe da zastane i da se obazre. Na grad se polako sputala zloslutna tiina, knez je jo samo uo gnevno uzvikivanje komandi i

Search related