ZORAN PETROVIC

septembar 2011.

RETROSPEKTIVA IZ FONDA SAVREMENE GALERIJE ZRENJANIN

(1921-1996).

Sunèica Lambiæ-FenjèevZoran Petroviæ – umetnik, profesor, kulturni poslenik

U kontekstu ove izložbe, o Zoranu Petroviæu, svestranom umetniku možemo govoriti iz razlièitih aspekata. Možemo govoriti o Zoranu Petroviæu kao o autentiènom umetniku èiji je celokupan umetnièki opus raznovrstan i èija se interesovanja kreæu u razlièitim likovnim disciplinama kao što su crtež, grafika, slika, skulptura. Možemo govoriti o njemu i kao o èlanu u to vreme istaknutih umetnièkih grupa „Samostalni“ i „Decembarske grupe“ što je osim umetnièkog nosilo tada i jedan poseban društveni ugled. Možemo govoriti o Petroviæu kao o pedagogu, profesoru na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu koji je svojim metodama uticao na formiranje brojnih danas veoma znaèajnih umetnika. I ono što je, u ovom sluèaju najznaèajnije za Savremenu galeriju Zrenjanin i na šta æemo u ovom tekstu staviti akcenat, možemo govoriti o Zoranu Petroviæu kao o angažovanom kulturnom posleniku koji je širio ideje i principe moderne umetnosti i van centra dešavanja, uèestvujuæi sredinom pedesetih godina prošlog veka u osnivanjima i radu kolonija u Vojvodini. Takoðe, Zoran Petroviæ se bavio i dramsko-spisateljskim radom i napisao je nekoliko dramskih i proznih tekstova.

Zoran Petroviæ je bio, može se reæi, jedan od dvojice umetnika koji su izbili u prvi plan i izneli poslove organizacije osnivanja Umetnièke kolonije Eèka, 1956. godine. Predistorija osnivanja ove kolonije može se naæi 1954. godine, kada je u duhu pravljenja prigodnih priredbi i obeležavanja razlièitih godišnjica, u èast desetogodišnjice osloboðenja Zrenjanina” prireðena izložba slikara i vajara

1roðenih u Banatu i onih koji sada žive i rade u njemu” ... Èlanovi, kako piše u novinskom izveštaju, tehnièkog odbora te izložbe bili su slikari Ivan Tabakoviæ, Vasa Pomorišac i Zoran Petroviæ koji su izvršili sve pripreme. Na izložbi su izlagali umetnici iz Zrenjanina: Mirjana Šipoš, Mirjana Nikoliæ, Tivadar Vanjek, Jovan Janièek, Sabo Ðerð i Karolj Fajfer, koji su nešto ranije iste godine zajedno izlagali u Zrenjaninu, a njima su se, izmeðu ostalih, pridružili i Ivan Tabakoviæ, Ivan Radoviæ, Vasa Pomorišac, Zoran Petroviæ, Stojan Trumiæ, Aleksandar Zarin i Stevan Dukiæ. Izložba je otvorena 29. novembra 1954. godine. Iz samog spiska umetnika - uèesnika možemo videti da su na izložbi osim „lokalnih“ umetnika iz Zrenjanina i okoline

izlagali i istaknuti i priznati umetnici koji su veæ duže vremena živeli i radili u Beogradu. Iako tekst u istim

2novinama nije propratio ovu izložbu baš sa prevelikim oduševljenjem i iako u njemu piše kako „Istini za volju treba reæi da su ovi, u Banatu roðeni, slikari toliko konzervativniji, da ne vole (ili bar nisu izložili) modernistièke egzibicije“, samo prisustvo istaknutih umetnika poput Tabakoviæa, u to vreme profesora na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu i Petroviæa, profesora na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu navodi na oèekivanja da su oni doneli sa sobom prodore novih, modernistièkih strujanja, koja su utoliko bila znaèajnija što je neposredno pre toga, nakon Drugog svetskog rata vladala stroga, dogmatska socrealistièka ideologija, koja je tek sredinom pedesetih poèela da jenjava.

Izgleda da je ova izložba bila najava ozbiljnijih tema i razgovora veæ ranije prisutnih ideja i želja da se likovni život u Zrenjaninu ozbiljnije aktivira i organizuje i veæ su se tada nazirale tendencije o formiranju jedne organizacije koja bi okupljala umetnike i organizovala izložbe u cilju stvaranja fonda znaèajnih umetnièkih dela i stalne postavke u kojoj bi ta dela mogla biti viðena. Tihomir Saviæ u nevelikoj monografiji „Eèka–umetnièka kolonija“ piše: “Posle izložbe Banatske grupe poèele su ozbiljne diskusije o stvaranju kolonije slikara. Umetnièka kolonija više nije bila samo ideja i želja slikara, veæ i želja Zrenjanina. Formirane su komisije, poèeli su razgovori. Za stolovima su sedeli slikari, prosvetni

3i politièki radnici. Cilj: Umetnièka kolonija.“

Kao jednu od najava osnivanja Umetnièke kolonije u Eèki možemo shvatiti i samostalnu izložbu Zorana Petroviæa u tada Gradskom muzeju u Zrenjaninu, 1955. godine. Organizovanje ove izložbe govori ne samo o tome koliki je znaèaj i uticaj Zoran Petroviæ imao u ovoj sredini kao umetnik veæ se nasluæuje i njegov drušveni ugled koji je sigurno bio od velike pomoæi i uticaja da prièa vezana za organizovanje kolonije konaèno poène da se ostvaruje. Kao jedan od osnivaèa Decembarske grupe i kao profesor na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu Zoran Petroviæ je sigurno imao autoritet i kod lokalnih umetnika i kod predstavnika lokalne vlasti, a svojim ugledom mogao je da garantuje dolazak znaèajnih srpskih umetnika u novoosnovanu koloniju što bi predstavljalo ozbiljan temelj

1 Zrenjanin, 20. 11. 1954, str 7.

2Zrenjanin, 1.1. 1955, str. 8.3 Saviæ, Tihomir. Eèka umetnièka kolonija, Novi Sad: Forum, 1965.

.1954. godine, kada je u duhu pravljenja prigodnih priredbi i .1954. godine, kada je u duhu pravljenja prigodnih priredbi i obeležavanja razlièitih godišnjica, u èast desetogodišnjice .obeležavanja razlièitih godišnjica, u èast desetogodišnjice

prireðena izložba slikara i vajara . prireðena izložba slikara i vajara Kao jednu od najava.Kao jednu od najavamožemo shvatiti i samostalnu izložbu Zorana Petroviæa u.možemo shvatiti i samostalnu izložbu Zorana Petroviæa u

za dalji razvoj kulturnog i umetnièkog života u ovoj sredini. Zajedno sa zrenjanincem Tivadarom Vanjekom, Zoran Petroviæ je bio veoma angažovan oko utvrðivanja principa, karaktera i uloge buduæe kolonije u Eèki. U monografiji „Eèka-umetnièka kolonija“, Tihomir Saviæ dalje piše: „U pismu slikaru Vanjeku Tivadaru, akademski slikar Zoran Petroviæ sugerira principe Umetnièke kolonije. Izmeðu ostalog, u Petroviæevom pismu nalaze se predlozi: 'Kolonija se organizuje na principu društvenog mecenaštva... rad Kolonije može da traje jedan mesec (jun, jul ili avgust), ili od prvog maja do prvog septembra; umetnike poziva osnivaè Kolonije, koji snosi i sve troškove boravka (stan, hrana i putni troškovi). Izložba Kolonije održavala bi se jedanput godišnje, prilikom nekog državnog praznika. Princip je u koloniji da se od svakog uèesnika otkupi po jedan rad, a svaki uèesnik ostavlja Koloniji po jedan rad. Od otkupljenih i poklonjenih slika stvarao bi se fond od koga bi se kasnije

4osnovala Savremena galerija Umetnièke kolonije“. Organizovanje rada u Umetnièkoj koloniji Eèka, osim politièkim radnicima iz Zrenjanina, povereno je i slikarima Zoranu Petroviæu i Tivadaru Vanjeku. Prvi od dvadeset i dvojice pozvanih umetnika poèeli su da pristižu veæ u julu 1956. godine. Uèesnici prve kolonije u Eèki bili su: Jožef Aè, Mihail Berenðija, Slobodan Bogojeviæ, Tivadar Vanjek, Lazar Vozareviæ, Lazar Vujaklija, Nikola Graovac, Stevan Dukiæ, Jovan Janièek, Milan Konjoviæ, Aleksandar Lukoviæ, Stevan Maksimoviæ, Milun Mitroviæ, Milivoj Nikolajeviæ, Boško Petroviæ, Zoran Petroviæ, Vasa Pomorišac, Sabo Ðerð, Jovan Soldatoviæ, Dragoslav Stojanoviæ Sip, Dragutin Cigarèiæ i Imre Šafranj. U spisku umetnika, osim velikih imena iz Vojvodine (Konjoviæ, Boško Petroviæ, Nikolajeviæ, Soldatoviæ) pronalazimo i imena petorice umetnika – èlanova Decembarske grupe: Lazara Vozareviæa, Lazara Vujakliju, Aleksandra Lukoviæa, Dragutina Cigarèiæa i naravno Zorana Petroviæa. Tokom narednih godina u Umetnièkoj koloniji Eèka uèestvovaæe svi èlanovi Decembarske grupe, osim Aleksandra Tomaševiæa. Ovaj podatak je veoma znaèajan, ne samo zato što je ova umetnièka grupa obeležila zbivanja u srpskom slikarstvu druge polovine pedesetih godina dvadesetog veka, veæ i zato što je uticala na to da se u Vojvodini baš u kolonijama, dogodi konaèan raskid sa socrealistièkim tendencijama u umetnosti. Zoran Petroviæ, kao jedan od glavnih organizatora kolonije u Eèki, nosi velike zasluge što je omoguæio dolazak ovih umetnika i

novih shvatanja u jednu tradicionalnu i donekle konzervativnu sredinu. Sava Stepanov smatra da period od osnivanja 1956. godine, pa do institucionalnog konstituisanja 1962. godine predstavlja „zlatno doba“ Umetnièke kolonije Eèka: „Upravo u tom periodu ova kolonija ima svoju konceptualno-umetnièku delotvornost. Neposredno posle formiranja, UK Eèka je uspela da iznaðe autentièan koncept delovanja i da opravda svoje postojanje. Uopšte, druga polovina pedesetih godina jeste doba punog smisla umetnièkih kolonija. One su svojevrsni agens modernistièkog shvatanja slike i umetnosti. Dakako, u ovom sluèaju se ne radi o avangardistièkom modernizmu, veæ o izgradnji svesti o opravdanosti njegovih principa, o zasnovanosti likovnog dela na primarnosti likovnih elemenata, o afirmisanju umetnièkog dela samog po sebi... Svi ti procesi se dešavaju u otežanim uslovima i u atmosferi etatistièke kontrole. Zbog toga su, tih poznih pedesetih i ranih šezdesetih godina prošlog veka, kolonije bila mesta u kojima se tragalo za umetnièkim identitetom, zapravo za restauracijom onih modernistièkih stavova koji su u našim prostorima veæ postojali izmeðu dva svetska rata – a èiji je kontinuitet brutalno prekinut èetvorogodišnjom ratnom

5katastrofom. A kao što je veæ reèeno, velike zasluge u organizovanju Umetnièke kolonije Eèka i uvoðenju modernistièkih principa u osnove njenog rada imao je upravo Zoran Petroviæ.

Zoran Petroviæ bio je redovan uèesnik Umetnièke kolonije Eèka, u kontinuitetu od osnivanja 1956. pa sve do 1973. i poslednji put 1983. godine. Tokom ovih godina Zoran Petroviæ je uèestvovao i u slikarskim i u vajarskim sazivima u koloniji, a izlagao je na izložbama kolonije i za fond ostavio dela u razlièitim likovnim tehnikama – crtež, grafika, akvarel, tempera, najviše ulja na platnu i skulpture. Godine 1966. dodeljena mu je nagrada za slikarstvo Umetnièke kolonije Eèka. Zoran Petroviæ je samostalno izlagao u Zrenjaninu, 1955. godine u Gradskom muzeju, 1959. godine u holu Narodnog pozorišta Toša Jovanoviæ u Zrenjaninu, a u Savremenoj galeriji Zrenjanin, 1970. godine izlagao je radove nastale od 1955. do 1970. na samostalnoj izložbi pod nazivom „Fantastika“, zatim povodom tridesetogodišnjice osnivanja Umetnièke kolonije Eèka 1986. godine, zajedno sa Aleksandrom Lukoviæem i Stevanom Maksimoviæem i opet samostalno 1994. godine.

4 Saviæ, Tihomir. Eèka umetnièka kolonija, Novi Sad: Forum, 1965.

5 Duranci, Bela. Stepanov, Sava. 50. godina Umetnièke kolonije Eèka, Zrenjanin: Art Concept, 2009.

. U spisku umetnika, osim . U spisku umetnika, osim (Konjoviæ, Boško Petroviæ, . (Konjoviæ, Boško Petroviæ,

Nikolajeviæ, Soldatoviæ) pronalazimo i imena petorice .Nikolajeviæ, Soldatoviæ) pronalazimo i imena petorice

poslednji put 1983. godine. .poslednji put 1983. godine. Petroviæ je uèestvovao i u slikarskim i u vajarskim sazivima .Petroviæ je uèestvovao i u slikarskim i u vajarskim sazivima u koloniji, a izlagao je na izložbama kolonije i za fond .u koloniji, a izlagao je na izložbama kolonije i za fond

tamo gde želimo da ga uputimo. Bila je to velika pouka koju sam preko eèanske kolonije stekao, te sam sreæan što mogu i ovaj podatak da pomenem, uz mnoge lepote koje

8smo u zrenjaninskoj sredini doživeli“. Iz ovoga možemo zakljuèiti da je Zoran Petroviæ upravo u Eèki došao do svog autentiènog, liènog umetnièkog izraza u skulpturi koji æe ga uvrstiti u jedne od najznaèajnijih srpskih umetnika ovog perioda.

Ali, pre ovoga, moramo se vratiti korak unazad. Nastavljajuæi u pravcu svoðenja, apstrahovanja realnosti, Zoran Petroviæ æe postepeno u svom umetnièkom radu izaæi iz ravnièarskih predela i enterijera i kako u daljem tekstu piše Živojin Turinski:„isprva na crtežima a zatim nešto uzdržanije i na slikama poèeæe da se u okviru vrlo rudimentovanog ravnièarskog predela pojavljuje jedno mistièno biæe koje æe od tada i zauvek èiniti stožer sadržajne jezgre dela. Postepeno æe ono dobijati sve definitivnija oznaèenja. Pretvoriæe se u složenu mašineriju

9razgranatih udova i agresivnog ponašanja“. Dakle, Zoran Petroviæ postaje slikar mašina možda upravo prilikom boravka u Eèki i Zrenjaninu i taj svoj novi umetnièki ciklus zapoèinje u grafici i crtežu. Savremena galerija Zrenjanin u svom fondu ima jedan takav grafièki list pod nazivom „Filistar“ iz 1956. godine. M. B. Protiæ objašnjava ovaj Petroviæev umetnièki „program“:“Dok su mnogi savremeni umetnici mašinizovali èoveka, uklapajuæi ga, kao robota, u zaglušni ritam industrijske civilizacije, Petroviæ je pošao obrnutim putem, putem humanizovanja mašine. U prvoj koncepciji, mašina porobljava èoveka, apsorbuje ga kao svoj sastavni deo; u drugoj – èovek potèinjava mašinu, i umesto da lièi na nju, ona lièi na njega, postajuæi metalna, komplikovana personifikacija njegovih osobina. Tako od velsovske, apokaliptiène fantazmagorije supermašinizova-nog sveta u kome èovek polako izumire, stižemo do strašne

10bajke o oèoveèenoj, živoj mašini“. A „Filistar“ je upravo to, „oèoveèena, živa mašina“ sa „razgranatim udovima“ poput zastrašujuæe, izoblièene siluete nekog mišiæavog, surovog èoveka i èini se zaista „agresivnog ponašanja“. Meðutim, na slikama je ta zastrašujuæa grubost i agresivnost nestala i opus Zorana Petroviæa postao je sve više asocijativniji. Polazna taèka jeste mašina, ali ona sada omoguæava

umetniku povod za traženje novih oblika. Na tamnim, èesto crnim ili sivim osnovama njegovih slika žive nepravilne forme krivih linija u stalnom kretanju, forme, koje po M. B. Protiæu „podjednako prethode apsolutnom išèezavanju i daljem organskom rastenju: proces klijanja i raspadanja, života i smrti...Njegova platna obeležavaju prelaženje organskog u neorgansko, i obratno. To je slikarstvo koje nije više vezano za predmete, veæ za procese koji se dešavaju

11uporedo, u tamnoj, zagonetnoj utrobi prirode“. Fond Savremene galerije Zrenjanin poseduje šest slika iz ovog opusa: „Kao da leti“ iz 1955. godine koja još uvek predstavlja humanizovanu mašinu sa razgranatim udovima na tamnoj pozadini, ali ne tako zastrašujuæu poput „Filistra“; „Zverolika“ iz 1957. koja još uvek nosi asocijaciju na mašinu sa tamno-sivom pozadinom i crvenim, zelenim, sivim nepravilnim oblicima u kretanju; „Plava mašina“ takoðe iz 1957. i takoðe sa asocijacijama na mašinske elemente u kretanju uglavnom plave i crne na sivoj osnovi; „Ubojita“ iz 1958. sa crnom i tamno-zelenom osnovom po kojoj se kreæu dreèavo crveni oblici nalik na neke organske forme; „Plava slika“ iz 1960. sa tamno-plavom pozadinom i svetlo i tamno plavim nepravilnim oblicima nalik na podzemne minerale i „Fasada mašine“ iz 1973. koja deluje kao plutanje nekih zgusnutih organskih materija po sivoj osnovi slike. Sve ove slike, osim poslednje, nastale su u periodu aktivnog uèešæa Decembarske grupe u likovnom životu druge polovine pedesetih godina prošlog veka, umetnièke grupe koja je obeležila ovaj period u umetnosti, a pojedinci u njoj „odigrali neke kljuène uloge u prelasku koji je prva posleratna generacija slikara obavila od recepcije domaæeg meðuratnog slikarskog iskustva ka formiranju karakteristiènih jezièkih modaliteta umerenog modernizma

12šeste decenije“. U fondu Savremene galerije Zrenjanin postoji i slika „Brodovi“ iz 1966. godine koja se formom donekle odvaja od Petroviæevog uobièajenog motiva, ali takoðe nosi karakteristièan prizvuk neke apokaliptiène fantazmagorije - tamno-siva, skoro crna silueta koja podseæa na brodove na tamno-smeðem nebu obasjanom sa dva gotovo blještava kruga.

Kao što je veæ pomenuto, na osnovu svedoèenja samog Zorana Petroviæa možemo zakljuèiti da je boravak u Eèki i

9 Turinski, Živojin. Zoran Petroviæ, Fantastika 1955-1970, [katalog], Zrenjanin: Savremena galerija Zrenjanin, 1970.10 Protiæ, Miodrag. B. Srpsko slikarstvo XX veka, knjiga druga, Beograd: Nolit, 1970.

11 Protiæ, Miodrag. B. Srpsko slikarstvo XX veka, knjiga druga, Beograd: Nolit, 1970.12

Denegri, Ješa. Šezdesete: teme srpske umetnosti, Novi Sad: Svetovi, 1995.

.koncepciji, mašina porobljava èoveka, apsorbuje ga kao .koncepciji, mašina porobljava èoveka, apsorbuje ga kao svoj sastavni deo; u drugoj – èovek potèinjava mašinu, i .svoj sastavni deo; u drugoj – èovek potèinjava mašinu, i umesto da lièi na nju, ona lièi na njega, postajuæi metalna, .umesto da lièi na nju, ona lièi na njega, postajuæi metalna,

je prva posleratna generacija slikara obavila od recepcije .je prva posleratna generacija slikara obavila od recepcije domaæeg meðuratnog slikarskog iskustva ka formiranju .domaæeg meðuratnog slikarskog iskustva ka formiranju karakteristiènih jezièkih modaliteta umerenog modernizma .karakteristiènih jezièkih modaliteta umerenog modernizma

Zrenjaninu bio od kljuènog znaèaja za dalji razvoj njegove umetnosti. Živojin Turinski u istom tekstu dalje piše:“U slici kao da se nije mogla definitivno ovaplotiti ideja o fantazmagoriènom svetu èovekolikih mašina. Sama priroda nove inspiracije imperativno je zahtevala drugojaèiji medijum. Do otkriæa æe ubrzo doæi. Umetnik æe se okrenuti skulpturi. Od otpadaka mašinskog sveta gradiæe ubuduæe svoje èudnovate vojnike, topove, zveri, bube, volšebnièke

13instrumente“. Ješa Denegri piše da je Zoran Petroviæ „jedini srpski umetnik koji od sredine pedesetih primenjuje postupke rada sa zavarenim metalom kao skulptorskom

14tehnikom i pri tome stvara sopstveni simbolièki svet...“ Petroviæ dolazi do ovakvog naèina rada kao crtaè i kao slikar, ali ove motive ne predstavlja iluzionistièki na plohi crteža ili slike veæ ih postavlja u realan prostor sa kojim ove skulpture imaju otvorenu i dinamiènu komunikaciju. Sami nazivi njegovih radova koji ukazuju na umetnikovu ideju, simboliku, naraciju, anegdotu kao da skulpturu prevode u neku vrstu fantazmagoriène predstave u kojoj svaka zoomorfna ili antropomorfna forma uèestvujuæi u nekoj zamišljenoj radnji ovaploæuje umetnikovu zamisao metamorfoze neorganskog u organsko, mašinskog u ljudsko i obrnuto. Savremena galerija Zrenjanin u svom fondu poseduje èetiri skulpture Zorana Petroviæa, dok se jedna od najranijih Petroviæevih skulptura, nastala 1958. godine u Umetnièkoj koloniji Eèka „Grabljivice“ smatra nestalom. Jedna skulptura je iz 1989. godine sa nazivom „Agresor“, druge dve su iz 1993. od kojih je jedna sa karakteristiènom crtom humora u nazivu „Gvozdenozuba“, dok je drugoj, nažalost, naziv ostao nepoznat, dok se za èetvrtu smatra da je „Ubojita“ nastala šezdesetih godina prošlog veka u zrenjaninskoj fabrici „Šinvoz“. Ono u èemu leži izuzetnost skulptorskog opusa Zorana Petroviæa je upravo u naèinu stvaranja skulpture, primeni postupka skulptora kao varioca, koji je Zoran Petroviæ nauèio u zrenjaninskoj fabrici, a koje dotadašnje skulptorsko iskustvo u našoj sredini nije poznavalo. Ovaj postupak spajanja raznorodnih otpadaka, jednog u to vreme neumetnièkog materijala – odbaèenih mašinskih delova, i to u procesu varenja koji zahteva brzo reagovanje i trenutne odluke bila je gotovo istovremena sa sliènim dešavanjima u umetnosti u Evropi i svetu. Takoðe, kako

15 Denegri, Ješa. Pedesete: teme srpske umetnosti, Novi Sad: Svetovi, 1993.

piše Ješa Denegri „ova vrsta skulpture nastaje u duhovnim i istorijskim prilikama svojstvenim ili makar vrlo bliskim uslovima pojave enformela: naime enformel kao širi kulturni kontekst, a ne enformel kao stil, prirodni je ambijent skulpture u zavarenom metalu, a to što važi za opšte i naèelne karakteristike ove skulpture važi takoðe i za

15pojedinaène sluèajeve kao što je i ovaj Zorana Petroviæa“. Rad Zorana Petroviæa u zrenjaninskim fabrikama pokrenuo je i druge umetnike da se na slièan ili sebi svojstven naèin ukljuèe u ovakav naèin stvaranja umetnièkih dela u interakciji umetnika, inženjera i radnika što je osim umetnièkih ubrzo dobilo i pozitivne socijalne aspekte. Lik i delo Zorana Petroviæa na najbolji moguæi naèin utkani su u istoriju Umetnièke kolonije Eèka. Ne samo što je bio jedan od najistaknutiji umetnika svog vremena veæ je imao želje i volje da svoje iskustvo i znanje konstantno širi i prenosi i kao umetnik i kao profesor i kao kulturni pregalac. Nažalost, Petroviæev boravak i rad u koloniji u Eèki oskudno je dokumentovan ili dokumentacija nije ostala saèuvana u Savremenoj galeriji Zrenjanin. Osim nekoliko novinskih èlanaka u hemeroteci, kataloga iz prvih godina rada Umetnièke kolonije Eèka i kataloga njegovih samostalnih izložbi, Savremena galerija Zrenjanin ne poseduje druga dokumenta, pisma, fotografije, itd pomoæu kojih bi se mogao rekonstruisati stvarni doprinos i uloga ovog umetnika u našoj sredini. Ali, plodovi njegovog rada su i dalje prisutni i ova izložba pokušava da pruži doprinos u sagledavanju Zorana Petroviæa kao svestranog umetnika, erudite i kulturnog radnika i pridružuje se obeležavanju godišnjica njegovog roðenja i smrti, koje æe ove godine biti prireðene u nekoliko galerija i muzeja u Vojvodini.

13 Turinski, Živojin. Zoran Petroviæ, Fantastika 1955-1970, [katalog], Zrenjanin: Savremena galerija Zrenjanin, 1970.14 Denegri, Ješa. Pedesete: teme srpske umetnosti, Novi Sad: Svetovi 1993.

. nažalost, naziv ostao nepoznat, dok se za . nažalost, naziv ostao nepoznat, dok se za èetvrtu smatra da je „Ubojita“ nastala šezdesetih godina .èetvrtu smatra da je „Ubojita“ nastala šezdesetih godina

Ono u èemu . Ono u èemu

erudite i kulturnog radnika i pridružuje se obeležavanju .erudite i kulturnog radnika i pridružuje se obeležavanju godišnjica njegovog roðenja i smrti, koje æe ove godine biti .godišnjica njegovog roðenja i smrti, koje æe ove godine biti prireðene.prireðene

Kataloški podaci

slike, crtež, grafika

Jesen u B.Topoli, 1955, ulje na platnu, 59x80cm, inv.br.898

Crtež iz B.Topole, 1955, tuš na papiru, 42x59 cm, inv.br.1081

Kao da leti, 1955, kombinovana tehnika, 83x59 cm, inv.br. 1162

Pogled na grad, 1955, ulje na kartonu, 43x60 cm, inv.br.1416

Filistar, 1956, sito štampa, 84x60 cm, inv.br. 145

Zverolika, 1957, ulje na platnu, 98,5x115 cm, inv.br.950

Plava mašina, 1957, ulje na platnu, 100,5x81 cm, inv.br. 2045

Ubojita, 1958, ulje na platnu, 59,5x80,5 cm, inv.br.740

Plava slika, 1960, ulje na platnu, 96x129 cm, inv.br.1145

Motiv iz Peæi, (pre 1963), tempera na papiru, 32x43 cm, inv.br.1046

Brodovi, 1966, ulje na platnu, 135x200 cm, inv.br.1479

Fasada mašine, 1973, kombinovana tehnika, 70,5x100,5 cm, inv.br.1100

Srem, 1983, akvarel, 58x80 cm, inv.br. 2478

skulpture

Grabljivice, 1958, metal, visina 68cm, nestala

Ubojita, oko 1960, metal, visina 52cm, inv. br. 2606

Agresor, 1989, metal, visina 82cm, inv. br. 2607

Gvozdenozuba, 1993, metal, visina 72cm, inv. br. 2608 (reprodukcija na naslovnoj strani)

(bez naziva), 1993, metal, visina 72cm, inv. br. 2609

.

ZORAN PETROVIÆ

(1921-1996)

Zoran Petroviæ je roðen u Sakulama 1921. godine. Završio je Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu 1948. godine, a 1949. godine specijalni teèaj u klasi profesora Ðorða Andrejeviæa Kuna, kada je izabran za jednog od prvih asistenata Akademije. Bio je èlan umetnièkih grupa „Samostalni“ i „Decembarske grupe“. Bio je redovni profesor na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Jedan je od osnivaèa umetnièkih kolonija u Eèki i Baèkoj Topoli i aktivni uèesnik drugih umetnièkih kolonija u zemlji. Izlagao je trideset puta samostalno, izmeðu ostalog u Beogradu, Novom Sadu, Zrenjaninu, Panèevu, Kragujevcu, Somboru, Sloveniji, Italiji, Kanadi i devedeset puta na kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Bavio se crtežom, slikarstvom, grafikom, skulpturom u varenom i livenom metalu. Bavio se i literaturom i napisao je sedam dramskih tekstova od kojih je možda najpoznatiji „Selo Sakule, a u Banatu“. Dela mu se nalaze u svim znaèajnijim muzejima, galerijama, zbirkama i privatnim kolekcijama u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je nagrade „Salon 59 u Rijeci 1959, nagrade na Memorijalu Nadežde Petroviæ u Èaèku 1960, nagrade za crtež na VI bijenalu u Sao Paolu 1961, nagrade ULUS-a 1966, nagrade za slikarstvo Umetnièke kolonije Eèka 1966, nagrade na I bijenalu crteža u Zagrebu 1968. Takoðe je dobio Sterijinu nagradu za tekst savremene komedije na Sterijinom pozorju 1970. godine. Umro je 1996. godine u Beogradu.

.likovnih umetnosti u Beogradu. Jedan je od osnivaèa umetnièkih kolonija u Eèki i Baèkoj Topoli i aktivni uèesnik drugih .likovnih umetnosti u Beogradu. Jedan je od osnivaèa umetnièkih kolonija u Eèki i Baèkoj Topoli i aktivni uèesnik drugih ija u zemlji. Izlagao je trideset puta samostalno.ija u zemlji. Izlagao je trideset puta samostalno

Zrenjaninu, Panèevu, Kragujevcu, Somboru, Sloveniji, Italiji, Kanadi i devedeset puta na kolektivnim izložbama u .Zrenjaninu, Panèevu, Kragujevcu, Somboru, Sloveniji, Italiji, Kanadi i devedeset puta na kolektivnim izložbama u

ZORAN PETROVIÆ(1921-1996)

Savremena galerija, 23000 Zrenjanin, Subotiæeva 1

e-mail:galerijazr@galerija.rshttp://www.galerija.rs

Radovan Živankiæ

dr Ješa Denegri, Sava Stepanov, Sunèica Lambiæ-Fenjèev i Slavica Popov

izložbe i autor teksta

Sunèica Lambiæ - Fenjèev

,fotografija

ART CONCEPT, 23000 Zrenjanin, Nemanjina 9

300

2

RETROSPEKTIVA IZ FONDASAVREMENE GALERIJE ZRENJANIN

1 .09. - 06.10. 2011.

izdavaè

za izdavaèa

kustos

kompjuterska priprema i štampa

tiraž

Marijan Baroš

Saša Ðurièin i Slavko Kujundžiæ

umetnièki savet

dizajn

tehnièka podrška

CIP – Êàòàëîãèçàöè¼à ó ïóáëèêàöè¼èÁèáëèîòåêà Ìàòèöå ñðïñêå, Íîâè Ñàä

75. 071.1: 929 Petroviæ Z. (083.824)

ÏÅÒÐÎÂÈŽ, Çîðàí, 1929-1996 Zoran Petroviæ : retrospektiva iz fonda savremene galerije Zrenjanin : 12. septembar - 6. oktobar 2011. / kustos izložbe i autor teksta Sunèica Lambiæ-Fenjèev. - Zrenjanin : Savremena galerija, 2011 (Zrenjanin : Art concept). – 20 str. : fotogr. u bojama ; 21 x 21 cm

Tiraž 300

ISBN 978-86-6063-026-3

1. Ëàìáèž-Ôåœ÷eâ, Ñóí÷èöà [àóòîð]a) Ïåòðîâèž, Çîðàí (1929-1996) - Ñëèêàðñòâî - Èçëîæáåíè êàòàëîçè

COBISS.SR-ID 265924615

.CIP – .CIP – Áèáëèîòåêà Ìàòèöå ñðïñêå, Íîâè Ñàä.Áèáëèîòåêà Ìàòèöå ñðïñêå, Íîâè Ñàä