Click here to load reader

Zoran Petrović - Katalog izložbe

  • View
    277

  • Download
    3

Embed Size (px)

Text of Zoran Petrović - Katalog izložbe

  • ZORAN PETROVIC

    septembar 2011.

    RETROSPEKTIVA IZ FONDA SAVREMENE GALERIJE ZRENJANIN

    (1921-1996).

  • Sunica Lambi-FenjevZoran Petrovi umetnik, profesor, kulturni poslenik

    U kontekstu ove izlobe, o Zoranu Petroviu, svestranom umetniku moemo govoriti iz razliitih aspekata. Moemo govoriti o Zoranu Petroviu kao o autentinom umetniku iji je celokupan umetniki opus raznovrstan i ija se interesovanja kreu u razliitim likovnim disciplinama kao to su crte, grafika, slika, skulptura. Moemo govoriti o njemu i kao o lanu u to vreme istaknutih umetnikih grupa Samostalni i Decembarske grupe to je osim umetnikog nosilo tada i jedan poseban drutveni ugled. Moemo govoriti o Petroviu kao o pedagogu, profesoru na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu koji je svojim metodama uticao na formiranje brojnih danas veoma znaajnih umetnika. I ono to je, u ovom sluaju najznaajnije za Savremenu galeriju Zrenjanin i na ta emo u ovom tekstu staviti akcenat, moemo govoriti o Zoranu Petroviu kao o angaovanom kulturnom posleniku koji je irio ideje i principe moderne umetnosti i van centra deavanja, uestvujui sredinom pedesetih godina prolog veka u osnivanjima i radu kolonija u Vojvodini. Takoe, Zoran Petrovi se bavio i dramsko-spisateljskim radom i napisao je nekoliko dramskih i proznih tekstova.

    Zoran Petrovi je bio, moe se rei, jedan od dvojice umetnika koji su izbili u prvi plan i izneli poslove organizacije osnivanja Umetnike kolonije Eka, 1956. godine. Predistorija osnivanja ove kolonije moe se nai 1954. godine, kada je u duhu pravljenja prigodnih priredbi i obeleavanja razliitih godinjica, u ast desetogodinjice osloboenja Zrenjanina prireena izloba slikara i vajara

    1roenih u Banatu i onih koji sada ive i rade u njemu ... lanovi, kako pie u novinskom izvetaju, tehnikog odbora te izlobe bili su slikari Ivan Tabakovi, Vasa Pomoriac i Zoran Petrovi koji su izvrili sve pripreme. Na izlobi su izlagali umetnici iz Zrenjanina: Mirjana ipo, Mirjana Nikoli, Tivadar Vanjek, Jovan Janiek, Sabo er i Karolj Fajfer, koji su neto ranije iste godine zajedno izlagali u Zrenjaninu, a njima su se, izmeu ostalih, pridruili i Ivan Tabakovi, Ivan Radovi, Vasa Pomoriac, Zoran Petrovi, Stojan Trumi, Aleksandar Zarin i Stevan Duki. Izloba je otvorena 29. novembra 1954. godine. Iz samog spiska umetnika - uesnika moemo videti da su na izlobi osim lokalnih umetnika iz Zrenjanina i okoline

    izlagali i istaknuti i priznati umetnici koji su ve due vremena iveli i radili u Beogradu. Iako tekst u istim

    2novinama nije propratio ovu izlobu ba sa prevelikim oduevljenjem i iako u njemu pie kako Istini za volju treba rei da su ovi, u Banatu roeni, slikari toliko konzervativniji, da ne vole (ili bar nisu izloili) modernistike egzibicije, samo prisustvo istaknutih umetnika poput Tabakovia, u to vreme profesora na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu i Petrovia, profesora na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu navodi na oekivanja da su oni doneli sa sobom prodore novih, modernistikih strujanja, koja su utoliko bila znaajnija to je neposredno pre toga, nakon Drugog svetskog rata vladala stroga, dogmatska socrealistika ideologija, koja je tek sredinom pedesetih poela da jenjava.

    Izgleda da je ova izloba bila najava ozbiljnijih tema i razgovora ve ranije prisutnih ideja i elja da se likovni ivot u Zrenjaninu ozbiljnije aktivira i organizuje i ve su se tada nazirale tendencije o formiranju jedne organizacije koja bi okupljala umetnike i organizovala izlobe u cilju stvaranja fonda znaajnih umetnikih dela i stalne postavke u kojoj bi ta dela mogla biti viena. Tihomir Savi u nevelikoj monografiji Ekaumetnika kolonija pie: Posle izlobe Banatske grupe poele su ozbiljne diskusije o stvaranju kolonije slikara. Umetnika kolonija vie nije bila samo ideja i elja slikara, ve i elja Zrenjanina. Formirane su komisije, poeli su razgovori. Za stolovima su sedeli slikari, prosvetni

    3i politiki radnici. Cilj: Umetnika kolonija.

    Kao jednu od najava osnivanja Umetnike kolonije u Eki moemo shvatiti i samostalnu izlobu Zorana Petrovia u tada Gradskom muzeju u Zrenjaninu, 1955. godine. Organizovanje ove izlobe govori ne samo o tome koliki je znaaj i uticaj Zoran Petrovi imao u ovoj sredini kao umetnik ve se nasluuje i njegov druveni ugled koji je sigurno bio od velike pomoi i uticaja da pria vezana za organizovanje kolonije konano pone da se ostvaruje. Kao jedan od osnivaa Decembarske grupe i kao profesor na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu Zoran Petrovi je sigurno imao autoritet i kod lokalnih umetnika i kod predstavnika lokalne vlasti, a svojim ugledom mogao je da garantuje dolazak znaajnih srpskih umetnika u novoosnovanu koloniju to bi predstavljalo ozbiljan temelj

    1 Zrenjanin, 20. 11. 1954, str 7.

    2Zrenjanin, 1.1. 1955, str. 8.3 Savi, Tihomir. Eka umetnika kolonija, Novi Sad: Forum, 1965.

    .1954. godine, kada je u duhu pravljenja prigodnih priredbi i .1954. godine, kada je u duhu pravljenja prigodnih priredbi i obeleavanja razliitih godinjica, u ast desetogodinjice .obeleavanja razliitih godinjica, u ast desetogodinjice prireena izloba slikara i vajara . prireena izloba slikara i vajara Kao jednu od najava.Kao jednu od najavamoemo shvatiti i samostalnu izlobu Zorana Petrovia u.moemo shvatiti i samostalnu izlobu Zorana Petrovia u

  • za dalji razvoj kulturnog i umetnikog ivota u ovoj sredini. Zajedno sa zrenjanincem Tivadarom Vanjekom, Zoran Petrovi je bio veoma angaovan oko utvrivanja principa, karaktera i uloge budue kolonije u Eki. U monografiji Eka-umetnika kolonija, Tihomir Savi dalje pie: U pismu slikaru Vanjeku Tivadaru, akademski slikar Zoran Petrovi sugerira principe Umetnike kolonije. Izmeu ostalog, u Petrovievom pismu nalaze se predlozi: 'Kolonija se organizuje na principu drutvenog mecenatva... rad Kolonije moe da traje jedan mesec (jun, jul ili avgust), ili od prvog maja do prvog septembra; umetnike poziva osniva Kolonije, koji snosi i sve trokove boravka (stan, hrana i putni trokovi). Izloba Kolonije odravala bi se jedanput godinje, prilikom nekog dravnog praznika. Princip je u koloniji da se od svakog uesnika otkupi po jedan rad, a svaki uesnik ostavlja Koloniji po jedan rad. Od otkupljenih i poklonjenih slika stvarao bi se fond od koga bi se kasnije

    4osnovala Savremena galerija Umetnike kolonije. Organizovanje rada u Umetnikoj koloniji Eka, osim politikim radnicima iz Zrenjanina, povereno je i slikarima Zoranu Petroviu i Tivadaru Vanjeku. Prvi od dvadeset i dvojice pozvanih umetnika poeli su da pristiu ve u julu 1956. godine. Uesnici prve kolonije u Eki bili su: Joef A, Mihail Berenija, Slobodan Bogojevi, Tivadar Vanjek, Lazar Vozarevi, Lazar Vujaklija, Nikola Graovac, Stevan Duki, Jovan Janiek, Milan Konjovi, Aleksandar Lukovi, Stevan Maksimovi, Milun Mitrovi, Milivoj Nikolajevi, Boko Petrovi, Zoran Petrovi, Vasa Pomoriac, Sabo er, Jovan Soldatovi, Dragoslav Stojanovi Sip, Dragutin Cigari i Imre afranj. U spisku umetnika, osim velikih imena iz Vojvodine (Konjovi, Boko Petrovi, Nikolajevi, Soldatovi) pronalazimo i imena petorice umetnika lanova Decembarske grupe: Lazara Vozarevia, Lazara Vujakliju, Aleksandra Lukovia, Dragutina Cigaria i naravno Zorana Petrovia. Tokom narednih godina u Umetnikoj koloniji Eka uestvovae svi lanovi Decembarske grupe, osim Aleksandra Tomaevia. Ovaj podatak je veoma znaajan, ne samo zato to je ova umetnika grupa obeleila zbivanja u srpskom slikarstvu druge polovine pedesetih godina dvadesetog veka, ve i zato to je uticala na to da se u Vojvodini ba u kolonijama, dogodi konaan raskid sa socrealistikim tendencijama u umetnosti. Zoran Petrovi, kao jedan od glavnih organizatora kolonije u Eki, nosi velike zasluge to je omoguio dolazak ovih umetnika i

    novih shvatanja u jednu tradicionalnu i donekle konzervativnu sredinu. Sava Stepanov smatra da period od osnivanja 1956. godine, pa do institucionalnog konstituisanja 1962. godine predstavlja zlatno doba Umetnike kolonije Eka: Upravo u tom periodu ova kolonija ima svoju konceptualno-umetniku delotvornost. Neposredno posle formiranja, UK Eka je uspela da iznae autentian koncept delovanja i da opravda svoje postojanje. Uopte, druga polovina pedesetih godina jeste doba punog smisla umetnikih kolonija. One su svojevrsni agens modernistikog shvatanja slike i umetnosti. Dakako, u ovom sluaju se ne radi o avangardistikom modernizmu, ve o izgradnji svesti o opravdanosti njegovih principa, o zasnovanosti likovnog dela na primarnosti likovnih elemenata, o afirmisanju umetnikog dela samog po sebi... Svi ti procesi se deavaju u oteanim uslovima i u atmosferi etatistike kontrole. Zbog toga su, tih poznih pedesetih i ranih ezdesetih godina prolog veka, kolonije bila mesta u kojima se tragalo za umetnikim identitetom, zapravo za restauracijom onih modernistikih stavova koji su u naim prostorima ve postojali izmeu dva svetska rata a iji je kontinuitet brutalno prekinut etvorogodinjom ratnom

    5katastrofom. A kao to je ve reeno, velike zasluge u organizovanju Umetnike kolonije Eka i uvoenju modernistikih principa u osnove njenog rada imao je upravo Zoran Petrovi.

    Zoran Petrovi bio je redovan uesnik Umetnike kolonije Eka, u kontinuitetu od osnivanja 1956. pa sve do 1973. i poslednji put 1983. godine. Tokom ovih godina Zoran Petrovi je uestvovao i u slikarskim i u vajarskim sazivima u koloniji, a izlagao je na izlobama kolonije i za fond ostavio dela u razliitim likovnim tehnikama crte, grafika, akvarel, tempera, najvie ulja na platnu i skulpture. Godine 1966. dodeljena mu je nagrada za slikarstvo Umetnike kolonije Eka. Zoran Petrovi je samostalno izlagao u Zrenjaninu, 1955. godine u Gradskom muzeju, 1959. godine u holu Narodnog pozorita Toa Jovanovi u Zrenjaninu, a u Savremenoj galeriji Zrenjanin, 1970. godine izlagao je radove nastale od 1955. do 1970. na samostalnoj izlobi pod nazivom Fantastika, zatim povodom tridesetogodinjice osnivanja Umetnike kolonije Ek