zr17-07

7/29/2019 zr17-07

1/27

| ZBORNIK RADOVA 17 (2008) | 81

FIZIKA STRUKTURA URBANOG PROSTORA

Dr Ivan HegediUDK: 711.41

Rezime: Grad je prostor komunikacija u kojem komuniciraju ljudi meusobno,pojedinac sa grupom, a graani sa urbanim okruenjem u celini. On je najsloenijikomunikacijski sistem, a pre svega, materijalna podloga, okruenje komunikacije.

Pojava marketing znakova u tom prostoru rezultat je promena u drutveno-ekonomskimodnosima koji su se razvijali u jednom dugom istorijskom periodu. Ovaj vid

komunikacije predstavlja aktuelni preovlaujui set znakova u savremnom urbanom

prostoru. Njegov uticaj se manifestuje u razliitim stepenima osvajanja fizikih strukturagrada, od uklapanja u istorijske slojeve do apsolutne dominacije. Uticaj se odraava naarhitekturu, urbanu opremu i celokupni urbanitet grada.

Kada govorimo o pojavi simbola u urbanom prostoru onda prvo pomislimo na

njihovu primenu u arhitekturi, pa tek onda na urbani prostor u kojem se obavlja najveideo komunikacijskog procesa. Oba aspekta su znaajna za uticaj znakova na urbani

prostor. Postoji i trei aspekt pojave znakova gde su arhitektura i grad simboli.Kada govorimo o simbolikom aspektu arhitekture i grada imamo na umu mogunostdvojakog pristupa:

arhitektura i grad kao simboli ili mediji koji simbole prenose itumaenje arhitektonskih dela na simbolikom nivou.

Za nas je posebno zanimljiv prvi, a to je arhitektura i urbani prostor kao posrednici i

uesnici u komunikaciji znakovima. Znai, njihova upotreba u optoj ljudskojkomunikaciji, dok je drugi aspekt znaajan za teoriju i istoriju arhitekture i umetnostikao deo zasebne oblasti.

Poto je komunikacija simbolima posledica ovekove potrebe da objasni svet oko sebe,nije udno da se kao simboli javljaju arhitektura i grad. Oni su njegovo okruje, mestoivljenja ispunjeno mnogim dogaajima i spadaju u pojave koje mora da predstavi iopie na odgovarajui nain. To je mogue initi upravo na simbolikom nivou. ovekove predstave o gradu menjale su se kroz istoriju kako se menjao i sam grad. Od

antikog grada, preko srednjevekovne utvrene naseobine, do modernog urbanogprostora. Grad se kao tradicionalni simbol najee prikazuje u kvadratnom obliku kojije stabilan i pripada mineralnom simbolizmu. On se orijentie prema etiri strane svetatako da ima dve glavne ose na ijim se krajevima nalaze etiri kapije. To je suprotnostnomadskim atorima koji su nestalni i pokretljivi, krunog oblika i pripadajuvegetacijskom simbolizmu. Ovo shvatanje pripada jednoj kulturnoj matrici. U dananjimgradovima prepoznajemo osnovu nastanka iz obe matrice: kvadratnog od utvrde i

krunog oblika od naseobina nomadskih naroda u ravnicama koji se mogu oznaiti kaostepski gradovi.

1

1ombor Sabo: Stepski grad, Kentaur, Subotica, 2003. str. 10

7/29/2019 zr17-07

2/27

82 | ZBORNIK RADOVA 17 (2008) |

Sl. 1Kruna se kao simbol oblikuje po uzoru utvrenog grada; kraljica Irena

Grad predstavlja sigurnost na ijim se kapijama izgone odbaeni i primaju izrazipodanikog vazalskog potovanja iz okruenja. Grad je simbol majke koja prua zatitu

te se boginje prikazuju sa krunom u obliku zidina. Ona je posluila kao model zakraljevske krune kao simbol velianstva i moi (sl. 1). Pozitivna konotacija grada kaosimbola poremeena je narastanjem Rima na vie od milion stanovnika zbog ega seremete skladni odnosi u funkcijama urbanog prostora. Tada on postaje simbol antigrada,

pokvarenosti i dekadencije. Iz toga ponovo proizilazi vezivanje simbolike za parni broj

etiri i enski princip koji se shvata kao slab i negativan.

Sl. 2Tipina slika utvrenog grada nagravuri, Turjak (1689)

Sl. 3Utvreni grad tipian oblik evropskihsrednjovekovnihnaseobina, Carcassone,

Juna Francuska

7/29/2019 zr17-07

3/27


U pojedinanim sluajevima gradovi su mogli biti shvaeni i prikazani na odreenomapstraktnom nivou u obliku slike, bilo da je to ornament, gravura ili crte. Moe segovoriti o upotrebi grada na nivou znaka ili znakova koji direktno zamenjuju i

oznaavaju samo taj pojedinani sluaj, konkretni grad (sl. 2 i 3). To je jednostavnavizualizacija konkretne predstave o odreenom gradu. Naa dananja predstava o nekimsavremenim gradovima formira se upravo na taj nain to se neke glavne karakteristike

predstavljaju u vidu znakova koji meusobno povezani daju jedinstvenu sliku. Tajedinstvena slika nije nita drugo nego, u procesu komunikacije, izgraena predstava gdesu izdvojene pojedine osobine koje su dovoljno dominantne da stvore predstavu.

Najee se slika o nekom gradu formira od pojedinih njegovih delova, obino objekatakoji se nalaze u tom gradu. Kada izgovorimo ime nekog grada kod veine ljudi potie seista asocijacija, povezivanje imena sa nekim objektom: Pariz Ajfelov toranj, NjujorkKip slobode, RimKoloseum, MoskvaKremlj, KairoPiramide itd (sl. 4 i 5). To selako deava jer se predstava o nekom objektu ili urbanom prostoru gradi na osnovu

potrebe za orijentacijom. ovek uspostavljava orijentaciju u prostoru percepirajuiokolinu i stvarajui odreenu predstavu (sliku).

Sl. 4Obavezan pogled svakog turiste prilikom poseteParizu

Sl. 5Ajfelov toranjdominira vedutom Pariza

kao izvrstan orijentir i danas

predstavlja njegov

najznaajniji simbol

Pri tome se koristi prethodno iskustvo; neto to smo nauili ili zapamtili, doivljaj kojise odigrao u prolosti. To su predstave o odreenim objektima koje aktiviramo

prepoznavanjem i u tom trenutku ih povezujemo sa prethodnim iskustvom. Kada elimoda uputimo nekoga u odreeni deo grada to inimo orijentiui ga prema opte poznatimmestima, najee objektima, tanije slikama koje su pretpostavljene kao zajedniko

7/29/2019 zr17-07

4/27


iskustvo, kao stoerne take dovoljno poznate da se prepoznaju prema datom opisu.U ovom procesu se grade predstave-sterotipi koji vae za aktuelnu civilizaciju. Kipslobode na ulazu u njujorku luku je znaio osloboenje za njegove graditelje, novu

ansu za siromane useljenike iz Evrope, a danas spada u znakove prepoznavanja grada(sl. 6). Kolos sa Rodosa, koji je posluio kao predloak za Kip slobode, bio je svetionikali je za stanovnike ovoga ostrva znaio i zatitnika luke (sl. 7 i 8). Danas ga fizikinema ali je ostao u kolektivnom seanju kao jedan od glavnih simbola antikog sveta.

Sl. 6Kip slobode, Njujork, F. Bartholdi,1886

Sl. 7Kolos sa Rodosa(rekonstrukcija)

Sl. 8Dananji ulaz u luku Rodos sa tvravom na mestu gde se nekada nalaziosvetionik

7/29/2019 zr17-07

5/27


Psiholoki proces percepcije se upravo koristi za podsticaj potronje u turistikoj ponudi.Podstiu se slike koje su stereotipne ali opte prihvaene. Na njima se gradi privlana

pria kao mogui i poeljan doivljaj. Prodaje se predstava o neemu to je drugaije od

sopstvenog okruenja, neto uzbudljivo, egzotino, tajnovito. Jednostavno, prodaje seiluzija graena na predstavi o neemu to, moda, moe da zadovolji potrebu za

promenom i ostvari skrivene elje za novim.U graenju ove iluzije dominantnu ulogu ima arhitektura, odnosno njezin simbolikiznaaj. Ona predstavlja materijalni temelj na osnovu kojeg se grade odreene predstavei, istovremeno, samu predstavu, sliku. Ona je znak koji nosi komunikaciju i prenosi

odreenu poruku. Povrno gledajui zakljuiemo da je uloga arhitekture u ljudskojkomunikaciji dvojna. Zadravajui pragmatini nivo analize moe se videti da je

problem slojevit i da je uloga arhitekture vieznana. Neto to je graeno u davnavremena imalo je sasvim drugaiji smisao za tadanje ljude. Oni su to inili iz neke svoje

potrebe (stanovanje, ceremonije, rituali, pokazivanje moi). Za dananjeg oveka su to

materijalni dokazi o prolim kulturama ili turistika atrakcija pored koje se treba slikati.U modernom urbanom prostoru odvijaju se slini procesi. Nekome je gradska kua kaocentralni objekat u gradu samo orijentir, nekome radno mesto, a nekome turistikaatrakcija ili predmet izuavanja.Ovde vidimo svu slojevitost i sloenost znaenja na jednom izdvojenom elementuurbanog prostora. No, kada uzmemo u obzir da se svaki objekat nalazi u korelaciji sa

okolnim prostorom i njegovim sadrajem shvatamo da se tu deavaju neki mnogosloeniji procesi komunikacije oveka i fizike strukture prostora.Kada govorimo o urbanom prostoru i arhitektonskim objektima kao materijalnoj osnovi

komunikacije ne smemo se ograniiti samo na stereotipne predstave o pojedinimizdvojenim delovima kao glavnim nosiocima slike grada. Moramo uzeti u obzir da je

urbani prostor jedna vrlo sloena fizika struktura sastavljena od podsistema koji tustrukturu grade (sl. 9). Oni se prepoznaju na razliite naine i ostvaruju svoju uloguzavisno od znaaja za ljude sa kojima su u kontaktu.Pored svoje nesporne fizike uloge u funkcijama urbanog prostora ovi podsistemi injihovi pojedini elementi predstavljaju deo komunikacijskog procesa kao pojedinani ilizajedniki znaci ili kao prenosnici (mediji) za neki drugi vid komunikacije.Fiziku strukturu urbanog prostora generalno moemo odrediti kao prostor koji gradeosnovni sistemi: kua, ulica i trg. Pod pojmom kue ovde razumemo sve vrste objekata stambeni, javni i proizvodni najrazliitije veliine, funkcije i forme. Urbani prostor,

pored njih, ine sekundarni arhitektonski objekti i elementi, prirodni resursi zelenila ivodenih povrina, kao i sistemi urbane infrastrukture (rasveta, saobraaj i njegova

regulacija).Svaki deo urbanog prostora, shvatan kao njegov elemenat, pojedinano predstavljaobjekat, zaseban sistem koji ima svoju fiziku strukturu proizalu iz funkcionalnenamene, iz naina kako je oblikovan, kako se koristi unutar svoje forme i kako stupa uvezu sa drugim objektima koji ine iri kontekst prostora. Pri tome moramo voditirauna da imamo i dva nivoa znaenja: itanje pojedinanog objekta i itanje prostoraiji je objekat deo. Fizika struktura garada jeste kompleksni sklop graenih elemenata,

prostora i ambijenata, jedinica i sklopova koji zajedniki povezani u integrisani urbanisistem stvaraju ambijent i okruje za odvijanje sloenih procesa urbanog ivota1.

1Ranko Radovi: Forma grada, Orion art, Beograd, Stylos, Novi Sad, 2003, str. 16

7/29/2019 zr17-07

6/27


Sl. 9Dijagram fizikih struktura predstavlja setove elemenata urbanog prostorasvrstanih u grupe prema osnovnim karakteristikama

7/29/2019 zr17-07

7/27


1. ULICA I TRG

Ulica i trg se mogu najkrae definisati kao prazan prostor izmeu kua. To jest i nije

tano. Po nainu kako nastaju jeste tano, meutim, po znaaju, funkciji i sadraju ulice itrgovi predstavljaju neodvojivi deo urbanog prostora i zajedno sa kuama ga inevrednim (sl. 10 i 11).

Sl. 10Trg u Riminiju predstavlja kutak zaodmor u ambijentukoji okruuje klasina

arhitektura, Italija, noni snimak

Sl. 11Trg Slobode, Suboticapeaka zona sa adekvatnim urbanim

mobilijarom

ini se loginim da oni elementi arhitektonskog oznaitelja koje smo definisali kaonemotivisane i koji su predodreeni da budu percipirani s mesta koje je vanarhitektonskog znaka, da oni karakteriu i tvore jedan drugaiji prostor, tj. onaj

urbanistiki. Drugim reima, fasada jedne zgrade postaje unutranji zid ceste, trga ili bilokojeg prostora grada. ak ako se spoljni izgledi poistovete s nacrtima zgrada, oni, sasvoje strane, uobliuju unutranjost urbanistikog prostora ili jednog ambijenta koji

predstavlja unutranjost u odnosu na urbani organizam.1

Sl. 12trosmajerova ulica pretvorena uparking prostor, Subotica

Sl. 13Ulica u San Fancisku, osobenitramvajski saobraaj

1Cettina Lenza, Arhitektonski jezik, Plastiki znak, zbornik tekstova, Izdavaki centar, Rijeka,1981, str. 160

7/29/2019 zr17-07

8/27


Ova tvrdnja se moe uvaiti samo kada govorimo na osnovu nae polazne definicije opraznom prostoru koji je u korelaciji sa fasadama kua. Ali, ni ulice ni trgovin nisuprazni. Njima se ljudi kreu, zadravaju, sede, razgovaraju. U tim prostorima nalazi se

itav niz malih objekata i predmeta koji doprinose da se ove aktivnosti odvijaju nazadovoljavajui nain. Tu su klupe, kiosci, tezge, fontane, spomenici, rasveta, svetleereklame, plakati, drvoredi i travnjaci (sl. 12, 13 i 14). U dananjim gradovima ulice itrgovi su zakreni automobilima koji predstavljaju napadni deo urbanog pokretnogmobilijara. Njih prate saobraajni znaci i ureaji za regulaciju, ne manje zaguujuielemenat u urbanom prostoru.

Sl. 14Pokrivena peaka ulica

prua posebne udobnosti, Milano

Sl. 15Jedan od mnogih mitinga na trgu Slobode

obeleje socijalizma, Subotica

Ulice i trgovi su javni prostori kojima se kreu i u kojim borave ljudi. Ovde se odvijasvakovrsni saobraaj, ovde se odvijaju skupovi ljudi, manifestacije radosti, tuge,nezadovoljstva, propagande najrazliitijih vrsta (sl. 15 i 16).

Sl. 16Nekada je isti trg imao park i spomenik i predstavljao ugodan ambijent

7/29/2019 zr17-07

9/27


To su dominantna mesta razmene, ukrtanja, preplitanja i sukobljavanja razliitih tokovainformacija. To su mesta borbe da se skrene panja na sebe i svoju priu. Prodajni

prostori se otvaraju izlozima prema spoljanjem prostoru, istiu se firme, svetleereklame, plakate. Iznose se tezge i postavljaju reklamni stubovi i table.Zato su ulice i trgovi najvaniji mediji zanimljivi zaprenoenje marketing poruka. Ciljni

prostori su najfrekventije ulice i trgovi gde se odvija masovno kretanje i okupljanje.

Druga polovina XX veka obeleena je takvim nainom osvajanja urbanog prostora:masovnost automobilskog saobraaja i masovnost marketing sredstava u gradskom

prostoru. U velikim gradovima se deava fenomen da se fasade kua vie ne tretiraju kaosamosvojni arhitektonski znak ve kao puka podloga za kaenje visoko sofisticiranihsvetleih panoa.Oni menjaju sliku, trepere u spektru ivih boja i crtea, ispisuju razliite poruke. Gradovi

postaju nalik jedan drugome, imaju iste nebodere, iste automobile, iste prozvode.

Globalno selo tako postaje globalni grad (sl. 17 i 18).

Sl. 17Fasade kua prekrivene sureklamnim porukama, prepoznavaje po

autobusima (London)

Sl. 18Adaptacija fasade Domaomladine postavljanjem klima ureaja i

plakata menja izgled arhitekture

(Beograd)

2. KUA

U ovom sluaju re kua koristimo kao univerzalan pojam za obeleavanje svih objekatarazliite namene. Pri tome imamo u vidu da je praiskonska predstava oveka o kui kaosklonitu ostala kao osnovno znaenje bez obzira na razuenost, sloenost i

promenljivost namene. To je predstava kolektivnog istorijskog pamenja.Ta nam prvobitna, iskonska kua dolazi iz najveih daljina ljudske istorije, kako izovekovog skromnog graditeljskog umea i svedenih potreba, kao neki prvi krov nadglavom, tako isto i iz njegovog sloenog, simbolikog shvatanja sveta i sebe u njemu1(sl. 19, 20, 21, 22 i 23).

1Ranko Radovi: Antologija kua, Graevinska knjiga, Beograd, 1985, str. 13

7/29/2019 zr17-07

10/27


Sl. 19Prvobitna koliba, la

cabane rustique teorija oizvoru, o prvobitnom opataLoijea iz XVIII veka (crte R.R.

prema originalu iz Loijeove knjige)

Sl. 20Rekonstrukcija kue, X vek (Maarske)

Sl. 21Koliba (gerst), zapadnaNorveka

Sl. 22Suenje erpia u slogovima oblikapiramide zasniva se na tradicionalnom iskustvu

kao arhetipu predstave o kui

2.1.Stanovanje

Stambeni objekti, bilo da je to samostalna stambena jedinica, kao poseban objekat, ili

objekat stanovanja sa vie jedinica, nisu se sutinski, po znaenju, odmakli od one prvekue koju je na predak sazdao od materijala koji mu bee na dohvat ruke. Nisu seodmakli po osnovnom smislu namene: da zatite svog stanara od zime ili vruine, odkie, vetra i snega, od agresivne okoline, da mu obezbede i sauvaju odeu i druge

potrebne predmete svakodnevne upotrebe.

7/29/2019 zr17-07

11/27


Sl. 23Avantura gradnje se upoznaje u detinjstvu kada se od prirunog materijalagradi svoje sklonite kua na drvetu

Ono to se menjalo bila je tehnologija i tehnika gradnje, materijali, razvijanje sloenihfunkcija. Ono to se menjalo bio je odnos prema graditeljstvu, prema kompleksnijim

potrebama koje treba da nau svoje odgovore u mnogo sloenijim strukturama nago toje prvobitna kua, koliba. Ta sloenija struktura bila je vea i udobnija kua, sa vieprostorija, sa opremom i ureajima koji odgovaraju oveku, lanu drutva sa odreenimnavikama, zahtevima i eljama primereno njegovom shvatanju ivota; lanu drutva saodgovarajuim poloajem. Kua je morala da zadovolji line prohteve ali i da odgovorizahtevima okruenja.

Sl. 24Moderna verzija kuice u cveu porodina kua, okolina Graca

Sl. 25Neobina arhitekturastanovanja, kocke na roglju,

Roterdam

7/29/2019 zr17-07

12/27


U istoriji arhitekture za ovu tvrdnju nalazimo mnotvo primera. Ona se potvruje i unaoj savremenoj situaciji. Drutveni status, ekonomska mo, nivo kulture i uticajokruenja odreuju kako investitor, vlasnik i budui itelj zamilja, shvata i zahteva da

mu kua bude sagraena (sl. 24, 25 i 26). Ovo se odnosi, pre svega, na individualnustambenu gradnju. Kroz nju se prelamaju svi uticaju na linom, pojedinanom planu.Odmerenost, sklad i harmonija se lako itaju sa lica kue koja je dobar rezultat saradnjeinvestitora i projektanta.

Sl. 26Kue predstavljaju jedinstvenu scenografiju trga, Varava

Kod kua sa vie stambenih jedinica pojedinani uticaj stanara je vrlo mali. Dominiragrupni interes koji se ostvaruje preko planera, projektanta, izvoaa... Kao to dobrooblikovane kue imaju niz poruka koje prenose svojoj okolini, tako i manje uspene ineisto. Jedino je sadraj koji se prenosi bitno razliit. Poruka govorio vaeem sistemuvrednosti oblikovanja arhitekture kao znaajnog dela ukupnih drutvenih vrednosti, biloda se izraavaju na kolektivnom ili linom planu. One odraavaju sve nivoe piramide

potreba, zadovoljavanje i stvaranje novih.

2.2.Javni objekti

Piramide, pagode, palate, javna kupatila, banke, sportske dvorane, aerodromi, robnekue, eljeznike stanice, supermarketigeneralno i zato nedovoljno precizno nazivamojavnim objektima. Njihov zajedniki imenitelj je javna upotreba za mnogo razliitihkorisnika koji nalaze potrebu da obave neke svoje poslove u tim prostorima. No, nije

samo namena objekta ona koja odreuje njegov karakter u ovom smislu. Moe to dabude prostor zatvoren za mnotvo ali da po svojem odnosu prema okolnomprostoru imakarakter javnog objekta. Ve smo pomenuli primer piramida koje su kao grobnicefaraona bile zatvorene za mnotvo, ali su kao mogui orijentiri itekako imali opti znaajza tadanje stanovnike Egipta. Danas su otvoreni i predstavljaju orijentire za sasvimdrugaiju namenu. Slino se dogaa sa palatama i dvorcima velikaa i oni postajuotvoreni bilo kao muzeji ili hoteli (sl. 27, 28, 29 i 30).

7/29/2019 zr17-07

13/27


Sl. 27Dvorac utvrda Parador, panija Sl. 28Dvorac Amboise, Francuska

Sl. 29Jedinstvena arhitektura istoka, TadMahal

Sl. 30Zlatna pagoda kao centralninoni motiv, Burma

Postoji jo jedna zajednika karakteristika ovih kua: dominacija u prostoru. Ona semanifestuje u volumenu, poziciji i formi. U ravniarskim naseljima crkveni toranjdominira u odnosu na ostale kue u naselju i iz udaljene vizure odreuje njegovu siluetu.Ovo je tradicionalna slika koja se vremenom menja. Kolike su te promene ilustruje

sledei dogaaj. Svojevremeno je jedan mladi pilot jedrilice iz Slovenije imao problemasa orijentacijom letei nad Vojvodinom. Na pitanje da odredi svoju poziciju nije znaoodgovor. Samo je kazao da vidi selo koje ima crkvu i silos. Njegov rukovodioc reagovao

preko radio veze: Svako selo u Vojvodini ima crkvu i silos. Nai neto drugo. Zaista,vie crkva nije dominantna jer su izgraeni novi industrijski objekti koji su vii, vei ali i jednobrazni. Zato silueta svakog sela izgleda skoro isto.

7/29/2019 zr17-07

14/27


Slino se dogodilo gradovima. Koncentracija ljudi i njihovih poslova zahtevala jegradnju kua na manjem prostoru sve vee spratnosti. Zateene crkve i palate potiskujunove visoke kue; banke, agencije, predstavnitva, sedita korporacija. Poetkom XX

veka ova pojava je karakteristina za velike gradove Amerike koja se nastavlja sve dodanas. Kompanije se koncentriu na malom ali skupom gradskom zemljitu da bi

poveale efikasnost svojeg poslovanja a to donosi enormno visoke zarade od gradnje iizdavanja poslovnih prostora. Istovremeno se to ini zbog prestia da bi se pokazalo dasmo vei i vii od drugih jer stanujemo u takvoj kui. Neboderi postaju tipina pojavau velikim gradovima irom sveta menjajui njihov izgled, menjajui strukturu urbanog

prostora, to rezultira promenu slike grada (sl. 31 i 32). Oni postaju novi simboli. Zaarhitekturu Svetskog trgovakog centra i za njegovih 110 spratova, tako vidljivih u

panorami Njujorka, kao i za visoke graevine ovoga tipa i karaktera, mnogi misle da jebezizraajna, hladna i da je nema. Pre bi se moglo rei da je sasvim obrnuto takve kuesavreno tano govore o svom zadatku, svojim graditeljima i o svome vremenu. Njihova

imena metafore ne nastaju same i bez razloga: nebeski stub, blok u oblacima,torta na nebu, nebeski gradovi, igla, probadaa za oblake, no u nebu, dvaidiota, nebesko ogledalo i mnoga druga ilustruju taj privilegovani poloaj visokihkua u gradovima, uz svenjihove probleme i negativne mogue dimenzije.1

Sl. 31Silueta grada iscrtana neboderima,Njujork

Sl. 32Detalj velikog grada koji seteko prepoznaje, Sidnej

Svetski trgovaki centar je tragian primer itanja znakova u urbanom prostoru.Dominirajui u silueti Njujorka neboderi blizanci su postali simbol moi i prestia.Izazivali su divljenje svojom visinom, grandioznou i sofisticiranim tehnikimsistemima koji omoguavaju funkcionisanje tako velikog prostora u kojem boravi 50.000ljudi dnevno. No, izazivali su zavist, mrnju i bes i tako doveli do bezumnogteroristikog napada kakav nije zabeleen do sada (sl. 33). Pored tragine sudbine

poginulih, panju je okupiralo pitanje opravdanosti gradnje ovakvih kua, sada i zbognjihove ranjivosti. Meutim, oigledno je pitanje prestia glavni motiv kod odluivanja onovoj gradnji. Sasvim realno se oekuje da na konkursu pobedi projekat novog objektavisine 500 metara. To nije nikakvo udo kada znamo da dananja tehnologija doputagradnju daleko veih objekata. tako se u Maleziji planira gradnja nebodera visine oko

1Ranko Radovi: Antologija kua, Graevinska knjiga, Beograd, 1985, str.96

7/29/2019 zr17-07

15/27


800 metara, dok Japanci pored slinog objekta planiraju grad-neboder u obliku piramidevisine 2500 metara sa 2,5 miliona stanovnika koji e biti vidljiv iz kosmosa! Oiglednoda minijaturizacija u modernoj tehnici doivljava svoju suprotnost u graditeljstvu.1

Sl. 33Napad na Svetski trgovinski centar 11. septembar 2001. godine

Sl. 34Centralni trg kojim dominiracrkva, Eger, Maarska

Sl. 35Gradska venica u pozadini trga ,opron, Maarska

1Arthur C. Clarke: A kt jv, Budapesti Kzegszggy, 1. szm, 1999, str. 98

7/29/2019 zr17-07

16/27


Sl. 36Centralni trg starog jezgra Frankfurta

Pored nebodera u urbanom prostoru se nalaze i drugi objekti manjih ili veih dimenzijaali ne manjg znaaja za njegove funkcije. Oni pripadaju setu tradicionalnih ili moderniharhitektonskih znakova. Komunikacijski naboj ovih kua je odreen pojedinanomvrednou njihove arhitekture, namenom i pozicioniranjem u urbanom prostoru. Zarazliku od velikih gradova, srednji i mali gradovi imaju, jo uvek, urbani prostor koji seformira pod uticajem ovakvih kua, primerenih veliini grada i broju njegovihstanovnika (sl. 34, 35 i 36). Sukobi tradicionalnih vrednosti i novih zahteva prisutni su i

ovde ali se iskazuju kroz skladna reenja ili greke u planiranju i graenju urbanogprostora. Oni su pokretljiviji i lake prilagoavaju novom.

2.3.Proizvodni objekti

Industrijska proizvodnja, skladitenje i transport su neraskidive funkcije u urbanomprostoru. Nekadanja zanatska proizvodnja u starim gradovima prebaena je u sferuusluga. Masovna industrijska proizvodnja predstavlja posebne funkcionalne zone u

gradovima. Poeci razvoja industrije obeleeni su ugroavanjem urbanog tkivazagaenjem vazduha i tla otpadnim materijama (sl. 37 i 38). Ovo nije ni do danas

prevazieno, te predstavlja civilizacijski problem. Sukob interesa kapitala i drutveneokoline ipak je podignut na vii nivo. Danas se kompanije trude da zadovolje visokekriterijume za ouvanje ekoloke sredine tako to unapreuju ili preseljavaju tehnologijuu druga podruja.

Sl. 37Slika poetaka industrijalizacije izagaivanja okoline

Sl. 38Termoelektrane su est prizor uokolini velikih gradova

7/29/2019 zr17-07

17/27


Ovo je samo jedan aspekt odnosa ukupnog urbanog miljea prema specifinim odlikamaindustrijske funkcije. U gradovima se, prema obimu i razmetaju industrijskih zona,

postavlja problem saobraaja zbog velikih dnevnih migracija ljudi, organizacije uslunihdelatnosti, trgovine i svih drugih funkcija. Shvatanje da moderno poslovanje kompanijanije uspeno ako se zaobilaze problemi okruenja bitno menja odnose prema ovim

problemima. Moderni koncept prijateljskog marketinga (friendship marketing)uvaava da se mora voditi rauna o okruenju. Ovo je nephodno zato to je to sredina ukojoj ive zaposleni u kompaniji i njihoveobitelji preko ega se reflektuju odnosi premamestu rada, proizvodima i uslugama.

3. ELEMENTI ULINIH FASADA

Fasada je lice kue. Nekada bez minke, samo sa neophodnim otvorima da bi se spojiospoljni sa unutranjim prostorom . Nekada razuzdano arena i nakiena da bi oarala

svoju okolinu, da bi privukla panju, zavela (sl. 39). Mogu biti jednostavne ilikomplikovane, rune ili skladne, velike ili male, klasine ili moderne, uline ili dvorine(sl. 40). Kakve god bile uvek su spoj onoga unutra sa onim napolju. esto fasade jednezgrade saeto iznose ili su nagovetaj karakteristika unutranjeg prostora (sugerunjegovu formu, naznauju mesto otvora, istiu prisutnost semantiki oznaenihambijenata itd.) ili, barem, odraavaju jednu figuru znaenja, drugu stranu unutranjegzida.1

Sl. 39Rajhl palata, Subotica Sl. 40Stambeni objekat, Subotica

Postoji jedna tiha ulica u Bazelu (vajcarska) koju ine jednospratne i dvospratne kue ukojoj nema izloga, svetleeih reklama. Tek po koji saobraajni znak. Posle par desetinakoraka eta shvata da mu neto nedostaje mada su fasade lepo ureene i pokazuju da tuive imuni ljudi. Nedostaju informacije. Fasade su jednostavne, smirene, bez posebnihdetalja koji bi poneku izdvojili iz ambijenta ulice. Pogled sam trai neto vie, neto tose ita i spoznaje, neto to moe kazati ta se krije iza tih mirnih lica kua. Onda hvatasebe da ita male mesingane ploice na ulaznim vratima i saznaje da ovu ulicu uglavnomnastanjuju lekari i zubari. Kao da su se namerno tu okupili i napravili zajedniku priu o

1CettinaLenza, Arhitektonski jezik, Plastiki znak, zbornik tekstova, Izdavaki centar, Rijeka,1981, str. 158

7/29/2019 zr17-07

18/27


svojem ivljenju u koju teko putaju uljeza. Izgleda da u tu ulicu ulaze samo stanari iservisna vozila. Na kraju, eta brzo zamie put bunijih, ivljih ulica sa izlozima isaobraajem. U tim ulicama su fasade kua otvorene izlozima asovniara, prodavnica

cipela, delikatesa, koji imaju mnotvo poruka. Nisu samo izlozi elementi fasada kojiprivlae panju. To su svi otovori (prozori i vrata), portali, ornameti, zidna plastika,kipovi, boje i teksture materijala. Oni su neprikosnoveni arhitektonski znakovi. Tu se

pojavljuju razne oznake (kuni brojevi i nazivi ulica), natpisi i zidne slike, svetleereklame. I oni su znakovi koji uestvuju u formiranju fasade u jednu sloenu poruku,

jedinstveni znak.

Jedna fasada nee imati za svoj unutranji deo, unutranjost palate ili crkve, nego ekao fasada imati strukturiran svoj vlastiti unutranji vid; ta norma, kao to smo videli,

postaje odluujui kriterijum za apsolutnu legitimnost autonomije fasade protiv slepogarhitektonskog racionalizma.1 Koliko e se kao arhitektonski znak ouvati u svojojsamosvojnosti nije samo do odluke graditelja kue ije je fasada lice. To je, pre svega,

pitanje upotrebe, pitanje mere koliko i kakvih e znakova nositi na sebi. Danas smo usituaciji da gledamo fasade prekrivene jednom potpuno neprirodnom scenografijom koja

nema gotovo nikakve veze sa unutranjim prostorom. Ona postaje poprite besomuneborbe za prostor putem kojeg se prenose marketing znakovi. Kao da vie nije tanatvrdnja da je to spona kue sa urbanim prostorom.Arhitektonski oznaitelj je, dakle, promatran kao entitet sa dva lica, ponekad samo ufunkciji unutranjosti, ili samo spoljanosti, ili obeju, dok ga na kraju Wright definiekao element koji povezuje dva prostora: ne poistovjeujem unutranji zid s unutranjomstranom kutije, ve sredstvom kojim spoljanje moe prodreti u unutranje i unutranjese projicirati u spoljanjem.2 Ovaj iskaz zvui pomalo arhaino kada se pogledajunone vizure velegradskih ulica kojima dominiraju bljetea svetla reklama i

automobilskog saobraaja. Kua je nestala, potisnuta u pozadinu, bez lica i ivota. Onaje samo fiziki nosa za predstavu u kojoj arhitektura vie ne uestvuje. Sve jepodreeno proizvodu, njegovom plasmanu, ubeivanju potroaa da je to pravo reenjeza neke njegove potrebe. Igra se odvija u besomunom ritmu dok ne postane haos koji sene moe savladati, ne moe proitati.

Sl. 41Naglasak na fasadi predstavljalogian zavretak ulice, Helsinki

Sl. 42Oficijelno plakatno mesto i novagrafiti umetnost na slepoj fasadi, Subotica

1C. Brandi, Strutura e architetttira, Plastiki znak, zbornik tekstova, Izdavaki centar, Rijeka,

1981, str. 1592Cettina Lenza, ibidem, str. 160

7/29/2019 zr17-07

19/27


Grad je raspoluen, podeljen po izgledu fasada kua na dva sveta: harmoninokomponovane fasade objekata sa dominantnim arhitektonskim znakom koji po svojoj

vrednosti ne dozvoljavaju ugroavanje svoje samosvojnosti (sl. 41 i 42); fasade

scenografije trgova ulica. Pored ova dva sveta bivstvuje i trei, za koji kao da niko nemari: svet jednolinih, dosadnih fasada u gradovima-spavaonicama. Jednolino mnotvokoje statira glavnim glumcima koji se pamte. Kao da ih je zaboravila arhitektura a nije ih

napala agresivna promocija proizvoda.

S druge strane, danas imamo nekoliko pristupa koji se javljaju u gradovima. Izgradnjomvelikih trnih centara dogaa se jedan suprotan proces od agresivnog napada na

postojee fasade. Velike kue u kojima se nalaze sve funkcije grada u malom (trgovine,obdanita, kafii, restorani, bioskopi i sl.), preuzimaju ulogu nekadanjih palata idominiraju svojom arhitekturom nad svojom okolinom.

Arhitektonski znak se tako vratio na fasade a sve funkcije marketing komunikacije

usisane su u unutranji prostor primereno oblikovan. Ovakve kue se grade u delovima

grada gde je velika koncentracija stambenih jedinica. Kao izolovana ostrva pokuavajuda unesu bolje sadraje u polumrtve spavaonice.S druge strane, u delovima grada sa vie istorijskih slojeva, vre se adaptacije ruiniranihobjekata. To se ini na dva naina: dovoenjem u originalno stanje ili pokuajem da se i

po izgledu unese novi duh vremena (sl. 43). Na ovaj nain se smanjuje ueenearhitektonskih znakova.

Sl. 43Hundertwasser Haus, zanimljiva intervencija u starom jezgu grada,Be

7/29/2019 zr17-07

20/27


Ipak, moramo postaviti malu rezervu na ovakvu iskljuivu podelu znakova na fasadama.Meu znakovima koje smo spremni da oznaimo kao arhitektonske nalazimo diskretno

postavljene marketing znakove kako ih danas shvatamo.

Na starim objektima oni se pojavljuju izvedeni u odgovarajuoj tehnici i materijalimaprimereno tada vladajuem stilu u arhitekturi (sl. 44). Nasuprot tome, imamo pojavu dase u novim blokovima, sa viespratnim industrijski graenim objektima, sive povrinefasada koriste za reklamne poruke oslikane u velikim dimenzijama. Na taj nain menjase slika itavih blokova i stanovnici, osim ubeivanja da kupuju, dobijaju noveorijentire.

Tamo se sada uputstva za orijetaciju daju na novi nain: pravo do Coca cole pa desno;kod IBM-a opet levo pa pravo; kod Libresse uloaka, u prolazu se iza Ariel panoa, nalaziservis za popravku ve maina. Cinino ali, komunikacija je opet uspostavljena.

Nasuprot smiljenoj upotrebi fasada u reklamne svrhe nalazimo i slikarije (grafite) kojinastaju kao spontana reakcija na jednolinost arhitektur blokova (sl. 45)

Sl. 44Mozaik kao alegorija delatnosti,Turska banka, Budimpeta, 1906.

Sl. 45Sve ei prizori na kuama sajednolinim fasadama, Otvoreni

univerzitet, Subotica

Sl. 46Skluptura i jarboli slue kaoakcenat ulinom pravcu, Barcelona

Sl. 47Glumci na ulinoj pozornici kaopokretni mobilijar, Barcelona

7/29/2019 zr17-07

21/27


4. OBJEKTI NA JAVNIM POVRINAMA

Kiosci, telefonske govornice, nastrenice, ekaonice, stajalita gradskog saobraaja,

oprema i ureaji za regulaciju saobraaja, reklamni stubovi i panoi, oglasne table,automati, javne esme, javni asovnici, cvetno ukraavanje sve su to objekti koji senalaze u slobodnom prostoru izmeu kua i popunjavaju ulice, trgove, parkove i obalevodenih povrina (sl. 46 i 47). Pojedinano gledano, oni spadaju u urbanu opremu.

Nesmotreno im se moe dati manji znaaj ako se ne uzme u obzir brojnost irasprostranjenost.

esto spadaju u kategoriju industrijskog dizajna. To znai da se serijski proizvode zbogega postoji interes njihovog plasmana na ciljno trite grad.Uspenost nekog od ovih proizvoda, bez obzira na dobro oblikovanje, krije opasnost dase gradski prostori uniformiu. Obzirom da su to objekti koji se nalaze u neposrednojvizuri peaka, predstavljaju prvi plan u doivljaju prostora (sl. 48 i 49). Moe se desiti da

mnogi gradovi imaju iste kioske i telefonske govornice. Zar nisu svuda iste letnje terasekafia sa jednakim plastinim stolicama i stolovima nad kojima se gordo ljuljukajusuncobrani Coca cole ili nekog pils piva kao rezultat promocije? Zato bi kafedije

pravile svoj suncobran kada ga dobiju kao sredstvo unapreenja prodaje? Sve ovo bi bilosimpatino i prihvatljivo da nije u pitanju igra velikih brojeva. Na skuenom izgusnutom gradskom prostoru mnogo ljudi treba da zadovolji svoje potrebe; pod mnogo

suncobrana, pijui mnogo istog pia. Postoje i suprotni primeri urbanih prostora bezsumorne potroake prie (sl. 50).

Sl. 48Telefonska govornica, San Francisko Sl. 49Klovn kao statua na trgu,Frankfurt

7/29/2019 zr17-07

22/27


Sl. 50Oprema trga sklupturama ivotinja u Frankfurtu

4.1.Spomenici

Nasuprot serijski proizvedenim objektima urbane opreme, spomenici predstavljaju

unikate. Nalazimo ih na ulicama, trgovima, pasaima ili zelenim povrinama. Spadaju uurbanu opremu koja ima posebno znaenje jer slui za obeleavanje istorijskih dogaajaili znaajnih linosti.Najee su to vajarska dela odreene umetnike vrednosti, a estomogu biti arhitektonska dela (sl. 51). Pored svoje namene obeleavnja, svojim estetskimvrednostima doprinose oplemenjivanju urbanog prostora. Neki spomenici imaju veliku

vrednost u duem istorijskom periodu tako da su postali trajno dobro za vie generacijastanovnika grada (sl. 52).

Sl. 51Na trgu se smenjuju: spomenikbici kod Kaponje, reklamni stubsada

spomenik caru Jovanu Nenadu (Subotica)

Sl. 52Mileniumspomenik maarskojhiljadugodinjoj istoriji, Budimpeta

Drugi, pak, doivljavaju drugaiju sudbinu kao posledice drutvenih promena. Tako sedeava da ih rue ili premetaju kao simbole vrednosti koje su prevaziene ili prokazane.

7/29/2019 zr17-07

23/27


Pamtimo mnoga ruenja kipova voa u dramatinim situacijama propasti konceptarealsocijalizma. Zajedno sa tim konceptom rueni su i simboli koji su ih obeleavali.Tako se ponovo pokazalo da harmonija u ljudskim odnosima gradi, a mrnja rui. Uljudskoj istoriji se to deavalo mnogo puta kada su stradale palate, hramovi, spomenici danas i poslovni objekti kao to je to bilo sa Svetskim poslovnim centrom.

4.2.Rasveta

Od pojave prvih gasnih lampi na ulicama gradova poeo je razvoj javne rasvete. Danasje to vaan deo urbane opreme jer gradovi ive punom snagom i nou. Pored uobiajeneopreme za opte osvetljavanje ulica, trgova i drugih prostora, osvetljavanja kua ispomenika, rasvetu ine i svetlee firme, izlozi i reklame. Tako se nou, uz pokretnasvetla vozila, stvara jedna druga slika grada. Isto kao kod drugih objekata na slobodnim

povrinama, rasveta moe biti serijski proizvedena ili posebno oblikovana za odreene

ambijente grada (sl. 53, 54, 55, 56 i 57).

Sl. 53Novogodinja no u Parizu Sl. 54Novogodinja no u Njujorku

Sl. 55Osvetlenje opere u Budimpeti

7/29/2019 zr17-07

24/27


Sl. 56Beograd nou Sl. 57Kandelabri u centru Subotice

5. VODENE I ZELENE POVRINE

Morska obala, reke, jezera, bazeni, fontane i drugi manji vodeni objekti ine e lemenaturbanog prostora koji znaajno odreuje njegove karakteristike. Nisu to samomikroklimatski uslovi ve i struktura gradskog prostora formirana uticajem vode. Okovelikih vodenih povrina razvijaju se urbane funkcije: vodeni saobaraaj za transportrobe i ljudi, rekreaciju i sportove, ugostiteljstvo i druge pratee usluge. Manje vodene

povrine koje se planski grade pored moguih funkcija slue za oplemenjivanje prostoraizgledom i sadrajem.Amsterdam, a pogotovo Venecija su isprepleteni kanalima koji zamenjuju ili dopunjujuulice gde se odvija celokupni gradski ivot (sl. 58). Ovi gradovi imaju poseban arm,

jednu odreenu intimnu atmosferu koju donosi voda kao veza sa prirodnim ambijentom(sl. 59).

Sl. 58Vodena ulica u Veneciji Sl. 59Vodena ulica, Friedrichstadt,Nemaka

Na drugoj strani su veliki luki gradovi gde se odvija sasvim drugaiji ivot. Velikaprivredna aktivnost, susret vodenog i kopnenog saobraaja zaprema dobar deo obale gde

7/29/2019 zr17-07

25/27


se nalazi luka sa svojom opremom koju kao tornjevi nadvisuju kranovi za utovar (sl. 60).

Na morskoj obali takoe nalazimo gradove sa lukama za male brodove i amce (sl. 61).Postoje i gradovi sa ureenim obalama jezera i reka gde je uspostavljena vrsta veza

gradskih dogaaja na kopnu i vodi. Tako dobijamo dve potpuno razliite koncepcijeuloge vode u gradovima sa ponovljenom priom o velikim i malim, o znaajnim iudobnim.

Sl. 60Luka u Rijeci, Hrvatska Sl. 61Marina u Riminiju, Italija

6. SAOBRAAJ

Postoje dva osnovna vida saobraaja: fiziki prenos ljudi, predmeta i informacija. Za nasje, u ovom sluaju, zanimljiv fiziki saobraaj koji se odvija izmeu grada i njegovog

okruenja i saobraaj koji se odvija unutar grada. Prema zauzimanju prostora najmanji jeeljezniki (koloseci i stanice) i vazduni saobraaj (aerodromi). Dominantan vidsaobraaja je drumski koji po masovnosti i povrini prostora najvie utie na izgled ifunkcije urbanog prostora. On proima gradsko tkivo kao tranzitni i kao lokalnisaobraaj.Automobil je obeleje dananje civilizacije, dokaz ovekovog napretka. U dobaRenesanse, na primer, samo su odabrani, plemii, svetenici visokog ranga, mogli da sevoze koijama ili na konjima. Veina graana i najvie seljaka mogli su posedovatitaljige, ali su uglavnom ili peke. Danas veina ljudi sedi u takvim koijama na kakvim

bi im pozavideli najbogatiji i najmoniji ljudi renesanse (sl. 62). Ovu koiju nazivajuautomobil. Na ondanju koiju uva seanje to karoseriju i sada nazivaju karoserijom, a

koiju su tada nazivali carosse. Danas postoji narodni auto, Volkswagen. U dobarenesanse nije bio Volkspferd niti Volkscarosse.1Sve dobro to ovek stvara uvek ima icrnu stranu. Toliko eljeni i oboavani automobil postao je svetskogradski problem.Svojim izduvnim gasovima i bukom automobil ugroava zdravlje ljudi, ali ugroava injegove urbane znakove nagrizajui fasade i spomenike (sl. 63). Istovremeno zauzimaneracionalno mnogo slobodnog prostora. Potrebe za kiseonikom jednog ovekazadovoljava 2,3 m

2travnjaka, dok jedan automobil zauzima oko 15 m

2parkinga. Prema

nekim merenjima automobilom se vozi 1,4 oveka. To znai da se pokree skupavisokosofisticirana mainerija od 10.000 delova, teine 1,5 tone, da bi se najee jedan

1Hankiss Elemr: Proletr renesznsz, Helikon, Budapest, 1999, str. 24

7/29/2019 zr17-07

26/27


ovek, teine oko 80 kilograma, prevezao sa jednog mesta na drugo.Pored interesa mone automobilske industrije teko se probija svest o potrebi da se

pronae alternativni nain prevoza. Snana propaganda pobuuje u ljudima potrebu za

prestiom, statusom i prividnom moi. Svako eli da ima samo svoju carosse. Dok sedre predavanja sa utivim zahtevima za aktiviranje novih peakih zona, od puteva za

peake i bicikle (sl. 64) se odseca jedna po jedna traka i proglaava kolovozom iliparkiralitem. Ostaju samo uske trake du proelja kua. Parking satovi preuzimajuzatitnu ulogu peaka od saobraaja koju su inili poseeni drvoredi i zabetoniranitravnjaci.

Sl. 62Moderni jahai velegrada Sl. 63Tipina gradska magla aavica, Keln

Sl. 64Parkiralite za bicikle, Amsterdam Sl. 65Biciklistika staza, Luksemburg

Ipak se u velikim gradovima razvio javni saobraaj autobusima, trolejbusima,tramvajima, metroom i gradskom eljeznicom (sl. 65 i 66). Javni saobraaj se pokazaoefikasnijim, brim i racionalnijim kada je potrebno prevesti veliki broj ljudi. Ukrtajuiopte i pojedinane interese, danas se u mnogim razvijenim gradovima uvodeogranienja za automobilski saobraaj. Istovremeno se stvara udobniji, bri, zdraviji ilepi nain javnog prevoza. Ogranieni resursi goriva za motore sa unutranjim

7/29/2019 zr17-07

27/27


sagorevanjem i zaotravanje propisa, prisiljavaju industriju da pronau novi obliciautomobila carosse koji nee zagaivati okolinu i nee ugroavati urbani prostor.Bliska budunost e pokazati da li e nove tehnologije, ekoloki pokreti ili interesi

profita sa sadanjim a, moda, novim pristupom pobediti na tritu. Dotle e sredstvajavnog prevoza, okiena reklamnim porukama ekati svoju ansu.

Sl. 66Tramvaj u tokholmu, vedska Sl. 67Tramvaj u Hogkongu

***

Summary: A town is a communication space where people communicate amongthemselves, one person with a group and citizens with the urban surroundings on the

whole. This is the most complex system of communication: first of all it is a material

basis, surroundings of communication.

The appearance of marketing signs in that space is the result of changes of social-

economic relations being developed in a very long historic period. This way ofcommunication represent an actual prevailing set of signs in a contemporary urban

space. Its influence is manifested in various stages of dominating the physical structure

of the town, from fitting in the historic layers to an absolute domination. Its influence is

reflected on the architecture, urban equipment and the entire town planning.

***

Documents

zr17-07