8

?2221QQQQ!!!!! Centralna bankaIzvor: WikipediaCentralna bankaje definisana kao emisiona ustanova monetarnog sistema, odgovorna za monetarnu politiku. Historijski centralna banka i svi njeni poslovi su bili pod potpunom kontrolom drave,ali u skladu sneoliberalnom ideologijompojavila se tendencija davanja ovoj ustanovi sve vee i vee samostalnosti od drave. Osnovni uspeh ta ideologija uz punu podrkuSvetske bankeiMeunarodnog monetarnog fondae ostvariti krajem 20 veka kada centralne banke u zapadnoj evropi (primjer:u Velikoj Britanije tek 1997. godine) iSADudobivaju samostalnost u odnosu na dravni aparat.Centralna banka moe da obezbedi ostvarivanje svojih funkcija uz pomo instrumenata monetarno-kreditnog regulisanja, u koje spadaju: eskontna stopa, obavezna rezerva, utvrivanje minimalne rezerve likvidnosti, kupovina i prodaja hartija od vrednosti, uee u deviznim transakcijama, ogranienje plasmana, i slino.Sadraj/[sakrij/] 1Uloga Centralne banke 1.1Emisija novanica, novca i kredita 1.2Sprovoenje mera kreditno-monetarne politike 1.3Odravanje spoljne likvidnosti 1.4Obavljanje odreenih poslova na raun drave 1.5Druge funkcije 2PovezanoUloga Centralne banke[uredi - ]Emisija novanica, novca i kredita[uredi - ]Centralna banka vri emisionu funkciju. Ona preko svojih specijalizovanih institucija emituje gotov novac. Centralna banka emituje i primarni novac tako to odobrava kredite poslovnim bankama ili od njih kupuje nedospela potraivanja. Na ovaj nain Centralna banka odrava potrebnu koliinu novca u opticaju i regulie visinu kamatnih stopa nafinansijskim tritima.Sprovoenje mera kreditno-monetarne politike[uredi - ]Monetarnom politikom obezbeuje se optimalan odnos koliine novca u opticaju i kvantitativnog karaktera drutvenog proizvoda u okviru jedne nacionalne privrede. Ona se svodi na aktivnosti centralne banke koje se odnose na emisiju i povlaenje novca iz opticaja u cilju obezbeenja adekvatne koliine novca u nekoj nacionalnoj privredi. U okviru ostvarivanja mera kreditno-monetarne politike, centralna banka ima nekoliko instrumenata: ekontna politika, koja se sastoji u odreivanju visine eskontnih stopa i uslova za odobravanje kredita (visina kredita, rok trajanja i slino); operacije na otvorenom tritu, koje se sastoje u kupovini ili prodaji razliitihhartija od vrednosti, ime se ostvaruju odreeni ciljevi kreditno-monetarne politike. Centralna banka vri kupovinu hartiju od vrednosti, kada eli da povea likvidnostbanakai njihov kreditni potencijal. Ovo se deava u sluaju realizacije kreditno-monetarne politike, kada je cilj da se povea nivo novane mase. U sluaju restriktivne kreditno-monetarne politike, centralna banka vri prodaju hartija od vrednosti, ime smanjuje koliinu novca u opticaju i kreditni potencijal poslovnih banaka; politika obaveznih rezervi, U kojom centralna banka ostvaruje ciljeve kreditno-monetarne politike preko kontrole visine kreditnog potencijala. Ova mera znaajna je i za kontrolu bankarskog sistema i odravanje likvidnosti banaka. Sutina ove mere sastoji se u utvrivanju osnovice i stope izdvajanja banaka iz svog depozitnog potenHT cijala u korist obaveznih rezervi kod centralne banke. U sluaju restriktivne kreditno-monetarne politike poveava se stopa obaveznih rezervi, ime se povlai deo novca i smanjuje kreditni potencijal banaka, i politika aktiviranja i deaktiviranja depozita, ime se takoe, regulie nivo novane mase. Aktiviranje depozita znai ukidanje ogranienja za njihovo slobodno korienje. Obrnuto, dezaktiviranje depozita znai njihovo povlaenje u smislu uvoenja razliitih ogranienja u korienju slobodnih sredstava.Odravanje spoljZJ J ne likvidnosti[uredi - ]U okviru ove funkcije centralna banka se angauje na ostvarenju ciljeva devizne politike, kao to su: obezbeenje meunarodne likvidnZJ ZTJ osti zemlje, odravanje stabilnosti deviznog kursa, nesmetano obavljanje platnog prometa, odravanje ravnotee platnog bilansa, otplata dugova, praenje i kontrola obavljanja poslova sa inostranstvom, i slino.Obavljanje odreenih poslova na raun drave[uredi - ]Centralna banka za raun drave obavlja razliitne kreditne i fiskalne poslove, u kom smislu se zakonom propisuju njena ovlaeZJ J nja.Druge funkcije[uredi - ] kontrola radabanakai drugihfinansijskih institucija; pruanje pomoi pri odravanju likvidnosti ostalih uesnika nafinansijskim tritima; voenje politike selektivnog kreditiranja odreenih segmenata privredne aktivnosti; voenje tzv.zlatne politike,ZJ odnosno voenje poslova odravanja i kontrole rezervi plemenitih metala, itd.Povezano[uredi - ] Lista centralnih banaka Narodna banka Srbije

Centralna bankanaWikimedijinoj ostaviKategorije: Centralne banke Banke DravaNavigacijski meni Napraviti novi nalog / Prijavi me / lanak / Razgovor / itaj Uredi Pregled historijeTop of Form

Bottom of Form Poetna strana Izabrani lanci Nedavne izmene Sluajna stranainterakcija - Pomo/ Pijaca/ Portal zajedniceIspis/ Napravi knjigu Preuzmi kao PDF Za tampanje / Alatke- to vodi ovdje/ ? Srodne izmjene Posebno/ Verzije lanka/ Informacije o stranici Wikidata item Citiraj ovaj lanakDrugi jezici / Alemannisch Azrbaycanca Bosanski Catal etina Cymraeg Dansk Deutsch English Esperanto Espaol Eesti Euskara Suomi Franais Gaeilge Hrvatski Magyar Bahasa Indonesia slenska Italiano Latina Ltzebuergesch Lietuvi Latvieu Bahasa Melayu Nederlands Norsk nynorsk Norsk bokml Polski Portugus Romn Simple English Slovenina Slovenina Shqip / srpski Svenska Tagalog Trke /tatara Ozbekcha/ Ting Vit Winaray Edit links Ova stranica je zadnji put izmijenjena 17:40, 10 mart- 2015. Tekst je dostupan podCreative Commons Attribution/Share-Alike licencom; dodatni uslovi se mogu primijeniti. Za detalje pogledajteuslove koritenja. Politika privatnosti - O Wikipediji - Odricanje odgovornosti Programeri Mobile view2.3. Valutna struktura izvora sredstava banakaBanke prikupljaju depozite i pribavljaju kreditna sredstva u domaoj i stranim valutama.Valutna struktura izvora sredstava prikazana je u tablici 3.Tablica 3 - Valutna struktura izvora sredstava banaka u razdobljuod 2004. do 2006. godineU milijunima kuna i postocima_____________________________________________________________Izvori 2004. 2005. 2006.Iznos Udio Iznos Udio Iznos Udio_____________________________________________________________- Devizni 138.261 61,3 141.284 55,3 146.162 48,8- Kunski 87.285 38,7 114.036 44,7 153.096 51,2_____________________________________________________________Ukupno 225.546 100,0 255.320 100,0 299.258 100,0_____________________________________________________________Izvor: HNB (2007.) Bilten br. 123, str. 26 29.Podaci ukazuju na promjenu valutne strukture ukupnih izvora sredstava banaka. Tako jeudio deviznih izvora smanjen od 61,3% u 2004. na 48,8% u 2006. godini, dok je istovremenoudio kunskih izvora povean od 38,7% u 2004. na 51,2% u 2006. godini. Ova promjenastrukture izvora posljedica je vie razloga.Prvo, snano poveanje kapitalskih rauna, pogotovo u 2006. godini, u najveoj mjeriradi provedene dokapitalizacije evidentirano je u pasivi banaka u domaoj valuti bez obzira ukojoj je valuti stvarna uplata izvrena.Drugo, inozemna pasiva banaka bila je ranijih godina gotovo iskljuivo u stranimvalutama, a neznatno u kunama, da bi se banke postupno sve vie zaduivale u kunama. Takoje ve u 2004. godini udio kunskih obveza u inozemnoj pasivi 10,8%, a u 2006. ak 27,6%.Tree, kao to je ve reeno, tednja u kunama u 2005. i 2006. godini atraktivnija je odtednje u devizama radi veih kamatnih stopa i aprecijacije kune u odnosu na EUR i USD, paulagai svoje depozite preusmjeravaju u kunsku tednju. K tome treba dodati da je relativnoniska stopa inflacije2 tijekom proteklih godina djelovala pozitivno na uspostavupovjerenja u domau valutu, tako da je u znaajnoj mjeri zaustavljen dugogodinji proces ukojem su granani svoja utenena sredstva konvertirali u strane valute kako bi ouvali realnuvrijednost svojih uteda.etvrto, bez obzira to je preteiti dio deviznih depozita u eurima, neusklanenostkretanja deviznih teajeva poremetila je na odreneni nain percepciju hrvatskih granana odeviznoj tednji, odnosno o tednji u stranim valutama. Naime stanovnitvo oekuje da semenunarodna vrijednost domae valute izraena deviznim teajem koliko toliko usklanuje spromjenom (padom) unutranje vrijednosti valute, odnosno inflacijom, bez obzira to naoblikovanje deviznog teaja, osim ponude i potranje, djeluje niz imbenika kao npr. paritet kupovnih snaga, stanje platne bilance, promjene unutranje vrijednosti valute