Download pdf - Понтифекс максимус сатанистичке цркве Јован Павле Други

Dr Vojislav [e{eq

PONTIFEKS MAKSIMUS SATANISTI^KE CRKVE JOVAN PAVLE DRUGI

Srpska radikalna stranka Beograd 2006.

Dr Vojislav [e{eq PONTIFEKS MAKSIMUS SATANISTI^KE CRKVE JOVAN PAVLE DRUGI Recenzenti Tomislav Nikoli} Aleksandar Vu~i} Direktor izdava~kog sektora Ogwen Mihajlovi} Redakcija Ivana Borac, Qubinka Boòvi}, Qubica Davidovi}, Vesna Zobenica, Zorica Ili}, Vesna Mari}, Qiqana Mihajlovi}, Biqana Mi~i}, Severin Popovi}, Zlata Radovanovi}, Marina Risti}, Zlatija Sevi}, Brankica Terzi}, Dragica Tomi}, Milica [e{eq Izdava~ Srpska radikalna stranka Trg pobede 3, Zemun Za izdava~a Dr Vojislav [e{eq [tampa [tamparija DOO Dragi}, Zrewanin Za {tampariju Mom~ilo Dragi} Tira` 3000 primerakaCIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 341.645.5 327.7/.8(497.11) [E[EQ Vojislav Pontifeks maksimus satanisti~ke crkve Jovan Pavle Drugi / Vojislav [e{eq. Zemun : Srpska radikalna stranka, 2006 (Zrewanin : Dragi}). 1000 str. ; 23 cm. - (Sabrana dela Vojislava [e{eqa ; 67) Na nasl. str. naziv mesta izdavawa: Beograd. - Tira` 3.000. - Str 3-4: Predgovor / prof. dr Vojislav [e{eq. ISBN 86-83451-96-8 a) Me|unarodni krivi~ni tribunal za biv{u Jugoslaviju (Hag) b) Srpsko pitawe Me|unarodna zajednica a) COBISS.SR-ID

PredgovorKwiga Pontifeks maksimus satanisti~ke crkve Jovan Pavle Drugi nastala je kao sedamnaesta u nizu sa istom, uslovno re~eno ha{kom tematikom. Wena specifi~nost je u tome {to se na wenim stranicama nalazi osnova moje odbrane u isfabrikovanom ha{kom procesu, na ~iji po~etak ~ekam ve} ~etiri godine. Javnosti sam jo{ pre dve godine nagovestio na ~emu }u zasnivati svoju odbranu. Na statusnoj konferenciji 25. januara 2005. godine, izjavio sam slede}e: Osnovni koncept moje odbrane bazira}e se na ~iwenici da je za sve ratne zlo~ine, koji se meni la`no pripisuju, glavni krivac rimokatoli~ki papa Jovan Pavle Drugi. Ja }u na tome zasnivati svoju odbranu. A vi moète da uradite {ta god ho}ete, samo èlim da {to pre po~ne proces. Pro{irite optu`nicu, dodajte jo{ hiqade strana, hiqade zlo~ina mi pripi{ite ali {to pre da po~nemo, da vidimo koji su to va{i argumenti, koji su va{i dokazi a da vidimo s kakvim ja argumentima raspolaèm. To je ono {to je u ovom slu~aju bitno. Tako je nastao elaborat o ulozi Vatikana i pape Jovana Pavla Drugog u zlo~inima izvr{enim na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine, koji ~ini sr` i su{tinu ove kwige. Elaborat je nastao zalagawem mog bliskog saradnika Zorana Krasi}a, pravnika koji je na wemu vredno radio u svojstvu ~lana mog stru~nog tima za odbranu. U kwizi je objavqen u formi podneska, onako kako je predat Me|unarodnom sudu, ali po{to je wegov obim prevazi{ao mogu}nosti ovih korica, wegov nastavak je objavqen u slede}oj kwizi, koja nosi naslov Antihristov namesnik zlikova~ki rimski papa Benedikt [esnaesti. Prema tome, ove dve kwige ~ine nerazdvojnu celinu, ba{ kao {to se papsko zlo~instvo odvija u kontinuitetu. Uz zahvalnost Zoranu Krasi}u, zahvaqujem se i Dejanu Mirovi}u, magistru pravnih nauka ~iji }e elaborat o govoru mr`we tako|e ~initi jedan od stubova moje odbrane. Dakle, ova kwiga je nastala iz dokumenata, putem dugotrajnih i sveobuhvatnih istraìvawa. Zbog toga je weno svedo~ewe jasno i ~isto, upravo kao {to je istinita nauka. I pre ove kwige obelodawivane su zlo~ina~ke aktivnosti Rimokatoli~ke crkve, ali retki su primeri u kojima su na jednom mestu objediweni i analizirani. Naravno, izuzetak je delo istaknutog srpskog nau~nika i rodoquba Laze Kosti}a, koji se prvi uputio tragovima papskih zlodela.3

Ipak, novo vreme, naro~ito posledwi otaybinski ratovi, doneli su i nove bestijalnosti Vatikana. Zato verujem da se predugo ~ekalo na jedno ovakvo delo jer je brzo zaboravqawe me|u glavnim karakteristikama dobrodu{nog srpskog naroda. To je pravi razlog zbog kojeg se tek u novije vreme vra}amo i analiziramo pona{awe katoli~ke crkve u pro{losti. Sva prethodna stradawa, ba{ kao i pogromi u ratovima od 1991. godine, sa sigurno{}u nas uveravaju da ni{ta nije slu~ajno kada je u pitawu papa i wegova crna internacionala. Upravo obrnuto, Srbi su smi{qeno, planski precizno i satanisti~ki krvoèdno, ~ak tri puta u pro{lom veku, dovedeni na ivicu istrebqewa. O tome da je glavna inspiracija i inicijativa za sprovo|ewe svih zlo~ina nad Srbima uvek dolazila iz Vatikana, brojna su svedo~anstva. Svoje naume sprovodili su otvoreno, uìvaju}i i hvale}i se wima, tako da je lako prona}i svedoke ~ak i me|u katoli~kim vernicima koji jasno ukazuju na direktnu povezanost papske stolice i ~itavog katoli~kog klera sa izvr{ewem najgnusnijih zlo~ina. Jedan od retkih hrvatskih intelektualaca koji je digao glas protiv usta{kih pokoqa, Pribislav Grizogono je 8. februara 1942. godine poslao pismo zagreba~kom nadbiskupu Alojziju Stepincu: I dok se zemqa jo{ pu{ila od krvi nevinih mu~enika, dok su jecaji jo{ razarali grudi preìvelih nesre}nika, sve}enici, fratri i ~asne sestre nosili su u jednoj ruci usta{ki bode`, a u drugoj molitvenik i krunicu. Naravno da ovaj usamqeni istup nije ni{ta promenio, sve to nije smetalo papi Jovanu Pavlu Drugom da nekoliko decenija kasnije beatifikuje Stepinca, nadbiskupa koji je u svemu podràvao genocidnu tvorevinu poznatu po skra}enici NDH. Kako tada, tako i danas. Promewena su samo oru`ja i poneki metod. Posledwi je ~as da se ovaj zlo~inac privede poznaniju prava, a ako ova kwiga oslobo|ewu civilizacije od rimske po{asti doprinese makar otre`wewem zabludelih pojedinaca iz redova srpskog naroda, smatra}u da sam uradio dobar posao. Prof. dr Vojislav [e{eq

4

Posledwi pozdrav ha{kom saborcuOpro{tajno pismo dr Vojislava [e{eqa pro~itano na komemoraciji Slobodanu Milo{evi}uDragi Slobo, Kao grom iz vedra neba pogodila me je vest da su te ha{ki zlotvori na onako monstruozan na~in ubili. U {oku smo bili svi mi, tvoji ha{ki saborci, ali i svi ~asni qudi u Srbiji i svetu, svi oni koji po{tuju i vole slobodu vi{e od svega. Svi danas znamo ko te je ubio. To su oni koji nisu mogli da podnesu tvoju briqantnu odbranu pred wihovim inkvizitorskim sudom, oni koji su nam zemqu bombardovali i razarali, oni koji i danas ho}e da uni{te Srbiju, a za taj prqavi posao u svoja zlo~ina~ka kola upregli su sluge u Srbiji. Okupator i wegove okupacione sluge u na{oj zemqi delovali su zajedni~ki, sa jednim jedinim ciqem i zadatkom kako da {to brè i uspe{nije uni{te na{u Srbiju. Zato su morali i tebe da ubiju. Morali su, jer si ponosno, dostojanstveno i hrabro branio na{ narod i na{u zemqu. Morali su, jer im je od optu`nice pred antisrpskim Tribunalom u Hagu protiv tebe ostalo samo mrtvo slovo na papiru. Morali su i zato {to su sve jasnije na videlo izlazile ~iwenice da su Amerikanci, Englezi i ostali zapadwaci bili ti koji su izazvali krizu u biv{oj Jugoslaviji, a tvoja krivica je bila samo u tome {to si poku{ao da spase{ svoj narod od pogroma. Morali su da te ubiju i da bi zastra{ili sve one u Srbiji koji vole slobodu, sve one koji vole otaybinu, jer misle da }e na taj na~in za najvi{e vrednosti u na{oj Srbiji proglasiti nacionalnu izdaju, kriminal, lopovluk i svekoliki banditizam, ba{ onako kako su Srbijom, preko svojih satrapa, vladali od oktobra 2000. godine. Dragi prijatequ, nisam neko ko ~esto pokazuje emocije, ne spadam u one koji bi pateti~nim izlivom ose}awa pokazivali {ta o nekome misle, ali tvoja smrt me je iskreno i qudski pogodila. Ne samo da }e{ nedostajati Srbiji, svima koji su voleli da gledaju i slu{aju kako pobe|uje{ kriminalce iz Ha{kog tribunala, ve} }e{ nedostajati svima nama, tvojim prijateqima, sa kojima si delio dane, mesece i godine muka i patwi, posebno ovde u ha{kom kazamatu.5

Danas, dragi Slobo, ne postoji niko tu`niji od mene {to nisam u mogu}nosti da budem u Beogradu i Poàrevcu i tebe, veliki prijatequ, ispratim i pozdravim posledwi put. Ostalo mi je da samo ovom porukom, koja nikada ne moè do kraja da iskaè qudske emocije, poku{am da ti ukaèm onu pa`wu koja se posve}uje dobrim i velikim qudima koji su svoj ìvot dali za svoju otaybinu i narod. I nekada, kao politi~ki neistomi{qenici, ~ak i kada smo razmewivali te{ke re~i i optu`be, po{tovali smo se i uvaàvali, jer smo znali da se obojica borimo za Srbiju. Posledwe tri godine, koje smo zajedno proveli u tu|inskom kazamatu, zbliìle su nas vi{e nego ikada. Neizmernom tolerancijom, smireno{}u i iskrenom srpskom gospodstveno{}u plenio si qude oko sebe. Cenio sam tvoje prijateqstvo vi{e od svega. Voleo sam te i po{tovao i kao saborca i kao dobrog ~oveka. Ti si, Slobodane, bio jedan od onih qudi koji nije mogao da sakrije neizmernu i gotovo nadqudsku qubav prema svojoj porodici. Voleo si svoje najbliè onako kako to malo koji i otac i suprug moè. I to je odlika velikih qudi. Koliko si smetao srpskim neprijateqima pokazuju i wihove nequdske reakcije posle tvoje smrti. Oni koji su èleli uni{tewe Srbije ne mogu da sakriju svoju radost i gotovo egzaltiranost zbog tvoje pogibije. Ni oni na Zapadu, ni wihovi doma}i satrapi. Naravno, ni wihove laòvizije i prqave novine. Sve to rade, dragi prijatequ, zato {to se pla{e na{eg naroda, zato {to se pla{e slobodarskog duha koji si {irio oko sebe, zato {to se pla{e da slobodarsku Srbiju nikada ne}e pobediti. Znam da danas za tobom tuguju svi ~asni Srbi, ne samo u Srbiji, ve} i u Crnoj Gori i Republici Srpskoj, a kri{om i na{i qudi na teritoriji okupirane Srpske Krajine. U àlosti su, ne samo Srbi, ve} i svi slobodoumni qudi {irom zemqine kugle. Posebnu ~ast treba da ti ~ini ~iwenica da te i u Srbiji i u svetu napada najgori qudski otpad, ~ime tvoju qudsku i politi~ku vrednost uzdiù do neslu}enih visina. Posle godina satanizacije na{e Srbije, tebe i tvoje politike, kao i svih nas, vaqda ~udom ne mogu da se na~ude kako Srbi posle tvog ubistva ponosno diù glavu, spremni da se za svoju zemqu i svoj narod bore sna`nije neko ikada. Oteli su nam Srpsku Krajinu, poku{avaju da uni{te Republiku Srpsku, bombardovali su Srbiju da bi danas uz pomo} svojih {ti}enika poku{ali da nam uzmu i Kosovo i Metohiju. Posle svega, ubili su i tebe, dragi prijatequ. Ipak, siguran sam da Srbiju nisu ubili, jer na{a Srbija di}i }e se kao feniks iz pepela, a sloboda }e biti, ba{ kao {to je i kroz istoriju uvek bila, najve}a vrednost na{eg naroda. U ime Srpske radikalne stranke, miliona gra|ana koji je podràvaju i u li~no ime izraàvam najiskrenije sau~e{}e tvojoj deci, supruzi, celoj tvojoj porodici. Osta}e im zauvek da se ponose tobom i tvojim delom. Izraàvam sau~e{}e i svim gra|anima Srbije i celokupnom srpskom narodu, a tebi, dragi prijatequ, dajem obe}awe da }u se protiv ha{kih kriminalaca boriti sa istom èstinom sa kojom si to ti ~inio brane}i istinu i na{u6

srpsku otaybinu. Tako|e, znam da }e na{ narod umeti da po{tuje tvoju `rtvu i da }e se jedinstvenije nego ikada izboriti za svoju budu}nost. Na nama ostaje da oslobodimo na{u otaybinu Srbiju, a tebi neka Svevi{wi Bog podari rajski blagoslov, neka tvome telu bude laka sveta srpska zemqa. U Hagu, 17. marta 2006. godine Dr Vojislav [e{eq

Kraj jedne ereGovor Sergeja Baburina na ispra}aju Slobodana Milo{evi}aBeograd, 15. mart 2006. godineJelena \or|evi}: Sergej Baburin, ratni drug Srbije, potpredsednik Dràvne dume Rusije koja je jednoglasno odlu~ila da je Ha{ki tribunal pristrasna i politi~ka institucija, stvorena da ubije istinu o Srbiji i da mora kao takva biti ukinuta. Sergej Baburin, zamenik predsednika Dràvne dume Ruske Federacije i potpredsednik Parlamentarne skup{tine Saveza Rusije i Belorusije: Dragi prijateqi, bra}o, danas pratimo posledwi put velikog rodoquba, istaknutog dràvnika, predsednika Srbije, predsednika Savezne Republike Jugoslavije Slobodana Milo{evi}a. Iako ovde nema onih po~asti koje dolikuju predsedniku, iako ovde nema predstavnika oruànih snaga, iako se ne ispaquju po~asni plotuni, du{a Srbije je ovde, a to ste vi. @elim da vam izrazim sau~e{}e, ne samo u ime ruskih poslanika. Uz saglasnost predsednika Milo{evi}a, Skup{tina Jugoslavije je 1999. godine donela odluku o prikqu~ewu Savezu Rusije i Belorusije, tako da vam, kao zamenik predsednika parlamenta Saveza Rusije i Belorusije, izraàvam sau~e{}e u ime obe dràve. I u Rusiji i u Belorusiji sve rodoqubive snage tuguju sa vama. Dragi prijateqi, danas se zavr{ava velika epoha. Slobodan Milo{evi} je posledwi predsednik Jugoslavije. Ja to kaèm sa tugom. Tokom ~itavog dvadesetog veka, Jugoslavija je bila pozitivan primer na jugu Evrope. U woj su bili objediweni pravoslavni narodi u ciqu sopstvene za{tite. Jugoslavija je bila na ~elu pokreta nesvrstanih i pomagala je Zapadu i Istoku da prona|u zajedni~ki jezik. Jugoslavija je, kao i predsednik Milo{evi}, ubijena. Ali, ìva je Srbija. Mi èlimo Srbiji da izdrì, da sa~uva srpskocrnogorsko prijateqstvo i bratstvo. Va{oj visoko duhovnoj i ~vrstoj zemqi èlimo svako dobro i sve najboqe u budu}nosti. Morate da izdrìte.7

Predsednik Milo{evi} }e u vjeke i vjekova ostati u na{im srcima i bi}e uvek s nama u na{oj borbi. Hajde da u~inimo sve da oni koji su krivi za wegovo ubistvo budu zasluèno ka`weni. Zato neka pobedi ideal za koji je on dao svoj ìvot, a to je ideal preporoda Srbije, neka taj ideal pobedi. @iveli srpski junaci i heroji! Sloboda Vojislavu [e{equ i svima ostalima koji su u Hagu! @ivela Srbija!

Srpskom narodu juna~ke Crne GorePoruka dr Vojislava [e{eqa uo~i referenduma u Crnoj GoriSrpski neprijateqi ve} decenijama poku{avaju da razore na{e nacionalno bi}e, da nam raskomadaju teritoriju, uni{te veru, jezik i tradiciju. Od predvodnika i ideologa usta{kog pokreta u Crnoj Gori, Savi}a Markovi}a [tedimlije i Sekule Drqevi}a, preko Bakari}a i drugih antisrpskih zlikovaca, pa sve do separatisti~kog reìma Mila \ukanovi}a, jedina namera neprijateqa na{eg naroda bila je da ukinu srpsko ime i prezime, srpsku crkvu, srpski jezik, srpsku kulturu, da asimiluju i srpski narod pretvore u pripadnike nekih drugih nacija. Stvarnih ili izmi{qenih, svejedno. Sada poku{avaju da nam podele zemqu, da odvoje ono {to je neodvojivo. Separatisti~ki reìm Mila \ukanovi}a time ne poku{ava da uni{ti samo na{u zajedni~ku dràvu, ve} ho}e da definitivno zabiju glogov kolac u srce Crne Gore. Nemogu}e je i zamisliti Crnu Goru bez Srbije ili Srbiju bez Crne Gore. Kakvu bi razliku neko mogao da vidi izme|u Srbina iz Prijepoqa i Pqevaqa, ili kakva je razlika izme|u muslimana iz Brodareva ili Bijelog Poqa? Za{to to radi Milo \ukanovi}? Za{to èli da razdvoji qude i narod? Ne radi to Milo \ukanovi} zato {to ozbiqno ili iskreno misli da }e time u~initi bilo kakvo dobro za gra|ane Crne Gore, ne radi on to ni zato {to iskreno veruje u ideju Crvene Hrvatske, ili nezavisne Crne Gore, ili mu to bar nije osnovni razlog, ve} je Milo \ukanovi} celu pri~u pokrenuo zbog zata{kavawa kriminalnih afera i brojnih korupciona{kih poslova. Na osnovu tih poslova Milo \ukanovi} je postao bogatiji za milione evra, kao i wegovi mafija{ki prijateqi, dok je narod postajao sve siroma{niji. \ukanovi}u i wegovom mafija{kom reìmu ni{ta nije sveto. Sprdaju se wego{evskom Crnom Gorom, a najvi{e vrednosti su im izdaja, lopovluk i svakovrsni kriminal. Obaveza svih nas je da im suprotstavimo na{e prave vrednosti, qubav prema otaybini, po{tewe, moralnost i istinoqubqe. Ne smemo im dozvoliti da na teritoriji na{e otaybine prave Veliku Albaniju, ne smemo im dozvoliti da nam otmu na{u juna~ku Crnu Goru Svetog Petra Cetinskog, Vladike Rada i Vasilija Ostro{kog. Zato, apelujem na sve politi~ke snage koje se bore za o~uvawe zajedni~ke otaybine da se u ovom trenutku ujedine, da deluju jedinstveno i suprotstave se uni{tewu Srbije i Crne Gore i zbace sa narodne grba~e Mila \ukanovi}a i wegove reìmlije.8

Pozivam srpski narod i sve gra|ane Crne Gore da iza|u na referendum i glasaju protiv uspostavqawa antisrpske tvorevine Mila \ukanovi}a i onoga {to on naziva nezavisnom Crnom Gorom. Sve za Srpstvo, Srpstvo niza{ta!

Srpske martovske ideMesec mart 2006. godine obeleìlo je nekoliko dramati~nih doga|aja u Ha{kom tribunalu, ta~nije wegovoj pritvorskoj jedinici [eveningen. Prvo, samoubistvo Milana Babi}a, a potom ubistvo Slobodana Milo{evi}a, ovom mesecu zaista daju zna~aj srpskih martovskih ida. Ako se ovim krucijalnim doga|ajima koji potpuno dezavui{u Ha{ki tribunal kao instituciju, doda i su|ewe u kojem BiH poku{ava da optuì Srbiju za nepostoje}i genocid, vidi se da je koncentracija vesti upravo neverovatna. Zato i ne ~udi obim pisawa {tampe u mesecu martu, a u kojem je predsednik Srpske radikalne stranke dr [e{eq, u centru pa`we. Slede stranice koje su nastale u martu 2006. godine, pre svega u Srbiji i Crnoj Gori, ali i u Republici Srpskoj, kao i u drugim, novonastalim dràvama u okruèwu.Aktuelno je naziv rubrike u kojoj Dnevni avaz koji izlazi u muslimanskom delu Sarajeva, 1. marta 2006. godine, objavquje tekst o raspravi na su|ewu po tu`bi Bosne i Hercegovine protiv Srbije i Crne Gore, sa nadnaslovom Drugi dan su|ewa po tu`bi BiH protiv SCG, naslovom Ko{tunica: Ovo je primjer kako treba da izgleda budu}a granica Srbije i podnaslovom Emitiran snimak posjete aktuelnog premijera poloàjima bosanskih Srba oko Sarajeva. U sudnici se ~esto mogao ~uti i uzdah. Naslov antrfilea je Brojni argumenti u prilog nadle`nosti Suda: Ovo je primjer kako treba izgledati budu}a granica Srbije. Ohrabren sam moralom i odlu~no{}u na{ih boraca da ne odstupe kazao je 1994. godine Vojislav Ko{tunica tokom obilaska poloàja vojske bosanskih Srba oko Sarajeva. Ta se izjava ~ula ju~e u Hagu, pred Me|unarodnim sudom pravde drugog dana rasprave po tu`bi Bosne i Hercegovine protiv Srbije i Crne Gore za genocid. Izjava aktuelnog premijera Srbije, tada predsjednika Demokratske stranke, prezentirana je kao snimak, na kome se, potom, pojavquje i lider Srpske radikalne stranke Vojislav [e{eq. Komentiraju}i snimak, te posebno izjavu Ko{tunice o Srbiji s ove i one strane Drine, koagent u tu`bi Fon van den Bizen kazao je da je i to dokaz plana da se Drina izbri{e kao granica izme|u dviju dràva, realizira plan o ~i{}ewu od nesrba pojasa od 50 kilometara zapadno od te rijeke, ~ime bi se stvorila Velika Srbija.9

Van den Bizen i Magda Karaginakis, pravnica iz Australije, detaqno su govorili o pripremama SCG za agresiju na BiH i Hrvatsku, te zlo~inima genocida koji su po~iweni. Uz snimke Ko{tunice i [e{eqa na poloàjima bosanskih Srba oko Sarajeva, prikazane su i scene masakra u redu za hqeb u Miskinovoj ulici u Sarajevu 1992, na Markalama 1993. godine, djelovawe snajperista po gradu. Nejednom se u velikoj sali suda mogao ~uti uzdah ili muk nakon iskaza neke od preìvjelih `rtava ili svjedoka zlo~ina. Tako je prezentiran i snimak svjedo~ewa majke jednog dje~aka iz Srebrenice koji je, u julu 1995. godine, s 14 godina izveden iz kolone civila i likvidiran. Van den Bizen je u svom izlagawu, koje se ticalo opsade Sarajeva, naglasio da je obru~ oko grada postavila JNA i da je on tu ostao naredne ~etiri godine. Naveo je i podatak da je od ratnih posqedica u gradu nastradalo oko 10.000 qudi, od ~ega su vi{e od polovine civili. Govore}i o planu ~i{}ewa Podriwa, on je naveo da su iza wega stajali Slobodan Milo{evi} i vrh SCG, te je posebno naglasio da su u napadu i kasnijem masakru nad bo{wacima Srebrenice bile angaìrane jedinice MUP-a SCG, RS i tada{we Republike Srpske Krajine. To je objasnio ~iwenicom da su na realizaciji plana od 50 kilometara ~istog srpskog prostora zapadno od Drine bili angaìrani svi i da nije ~udo da se u to ukqu~ila i policija tzv. RSK. To je bio zadatak od strate{kog zna~aja ~ija je realizacija planirana jo{ od polovine 1991. godine naveo je Bizen. O tom planu govorila je i Karagianakis. Ona je citirala dokumenta, dijelove presretnutih razgovora izme|u Karayi}a i Milo{evi}a, te drugih zvani~nika, pa ~ak i dnevnike nekih od aktera tih doga|aja. Nadaqe, navela je i dokaze o tome da su MUP i JNA obu~avali i opremali vojsku bosanskih Srba, te citirala Karayi}evu izjavu iz 1991. godine, po kojoj, ako nestane Jugoslavije, Srbi mogu ìvjeti samo u Velikoj Srbiji. Karagianakis je istakla i da su sve aktivnosti na stvarawu nestabilnosti u BiH tijesno koordinirane izme|u Milo{evi}a i Karayi}a. Ju~era{we su|ewe okon~ano je emitirawem cjelovitog snimka zlo~ina koji su pripadnici [korpiona po~inili nad Srebreni~anima u qeto 1995. godine kod Trnova. Jedan od koagenata BH tima, {vicarski advokat Alan Pele optuìo je u prijepodnevnom dijelu su|ewa predstavnike SCG za odugovla~ewe postupka. To je i razlog, kazao je, {to rasprava o tu`bi po~iwe tek nakon 13 godina. Naglasio je da demokratske promjene u Srbiji ne aboliraju tu zemqu od zlo~ina po~iwenih u pro{losti. On je govorio i o najavama da }e tim SCG poku{ati osporiti nadle`nost Suda u ovom slu~aju, naglasiv{i da je Sud do sada donio dvije odluke kojima se progla{ava nadle`nim. Kazao je da je u tom kontekstu posebno va`na odluka donesena na prvu godi{wicu srebreni~kog masakra 1996. godine. Pele je jo{ rekao da BH strana ima ~itav arsenal dokaza koji govore u prilog tvrdwi da je Sud nadleàn za ovakav spor.10

Borba, 1. marta 2006. godine, objavquje deo svedo~ewa biv{eg ministra Republike Srpske Krajine Slobodana Jar~evi}a, na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u, sa naslovom Nije bilo etni~kog ~i{}ewa: Svedok odbrane na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u pred Ha{kim tribunalom, biv{i ministar samoprogla{ene Republike Srpske Krajine Slobodan Jar~evi}, izjavio je da u RSK nije sprovo|eno etni~ko ~i{}ewe nesrba. Na pitawe tuìteqke da li je bio glavna osoba za vezu izme|u RSK i Beograda, svedok je odgovorio: Mnogo ste se prevarili, gospo|o, nije bilo tako. Tuìteqka je demantovala tvrdwu koju je Jar~evi} izneo kada ga je ispitivao Milo{evi}, da nijedan Hrvat nije ubijen niti proteran iz Srbije, iznev{i podatke iz jednog izve{taja podnetog Generalnoj skup{tini UN u novembru 1992, u kome se u jednom delu govori o doga|ajima u Vojvodini. U tom izve{taju pomiwu se silovawa, pra}ewa, pretwe smr}u, dizawe u vazduh ku}a i crkava, prisilno iseqewe i jedno ubistvo u vojvo|anskom selu Hrtkovci, kao i sli~ni doga|aji u Novom Slankamenu, Somboru i Subotici. Komentari{u}i navode koje je na su|ewu Milo{evi}u izneo za{ti}eni svedok C47, da je kampawa progona u Subotici i Hrtkovcima po~ela nakon {to je Vojislav [e{eq odrào mitinge u tim mestima, svedok je rekao da [e{eq nije pozivao na zlo~ine, nego samo na odbranu ugroènog srpskog naroda. Sa nadnaslovom Nastavak su|ewa pred Me|unarodnim sudom pravde u Hagu, naslovom BiH: Beograd kriv za opsadu Sarajeva i podnaslovom Prikazani snimci poseta Ko{tunice i [e{eqa srpskim snagama u okolini Sarajeva, Politika, 1. marta 2006. godine, objavquje Betinu vest iz Haga: Zastupnici BiH tvrdili su ju~e pred Me|unarodnim sudom pravde da su vlasti SRJ odgovorne za opsadu Sarajeva koju su od 1992. do 1995. dràle snage bosanskih Srba, kao i da je ciq opsade bilo uni{tewe tamo{wih muslimana. Kozastupnik BiH, holandski advokat Fon van den Bizen, rekao je da su vlasti u Beogradu u aprilu 1992. naredile da tenkovi i artiqerija JNA budu postavqeni oko Sarajeva i odatle nisu pomerani ~etiri godine. Beograd nikada nije bio odsutan sa opsade Sarajeva 1992. je ostavio tenkove i artiqeriju JNA oko grada, a 1995. je poslao @eqka Ra`natovi}a Arkana i wegovu paravojnu jedinicu u kontraofanzivu u okolini grada, rekao je Bizen. Ciq opsade je bio da se ubijaju i rawavaju bosanski muslimani kao ~lanovi etni~ke grupe i da im se ìvot u gradu u~ini nepodno{qivim, ocenio je on, sugeri{u}i da se i opsada Sarajeva moè okarakterisati kao kr{ewe Me|unarodne konvencije o genocidu. Bizen je precizirao da je u gradu ubijeno 10.000 qudi, od kojih 5.000 civila, kao i da je raweno vi{e od 114.000 gra|ana. Kao primer zlo~ina nad gra|anima Sarajeva, on je sudijama prikazao snimke granatirane pijace Markale, u februaru 1994, kada je poginulo 68 qudi. Precizirao je da je utvr|eno da su granate dolazile sa srpske strane, {to je i Ha{ki tribunal potvrdio u presudi generalu VRS Stanislavu Gali}u, osu|uju}i ga na 20 godina zatvora zbog granatirawa Sarajeva.11

Dokazuju}i ume{anost Beograda u opsadu Sarajeva, Bizen je prikazao snimak posete tada{weg lidera DSS-a Vojislava Ko{tunice poloàjima VRS iznad grada, u prole}e 1994. Ko{tunica se na snimku vidi kako kroz vojni dvogled posmatra grad, a potom izjavquje da se uverio u odlu~nost i postojanost na{ih boraca da ne odstupe i kako se ovde najboqe vidi kako treba da izgledaju granice i ure|ewe budu}e Srbije, s ove i s one strane Drine. Zastupnik BiH je prikazao i snimak posete Palama Vojislava [e{eqa i wegovu izjavu da }emo uzeti Sarajevo, ako muslimani prekr{e primirje i napadnu sa Zapadom. O posledwoj sednici vanrednog zasedawa Skup{tine Republike Srbije, tekst objavquje Politika 1. marta 2006. godine, sa nadnaslovom Varnice pre skup{tinskog jedinstva, naslovom Ko{tuni~ina zavr{nica i podnaslovom Radikali nisu hteli da dozvole da Tadi}eva re~ bude posledwa, premijer re{io spor: Na{e najja~e upori{te u odbrani, u borbi za Kosovo i Metohiju jeste me|unarodno pravo i na{e jedinstvo, a to jedinstvo se videlo na sednici Skup{tine, rekao je premijer Vojislav Ko{tunica, na kraju vanrednog zasedawa srpskog parlamenta, zahvaliv{i poslanicima. Ovom zahvalnicom premijer je, prakti~no, zakqu~io sednicu, elegantno spre~iv{i sporewe ~ija }e re~ biti posledwa, po{to je predsednik Srbije Boris Tadi} èleo da se poslanicima obrati na kraju zasedawa, dok su radikali bili odlu~ni da wegova ne bude posledwa. Ko{tuni~ina zavr{nica nikome nije bila sporna, pa je sednica zavr{ena aplauzom, umesto replikama. Uprkos obe}awima da }e se svi truditi da zasedawe protekne u dostojanstvenoj atmosferi, sitne varnice, ipak, nisu izostale. Razlog su neke izjave i doga|aji, koji su prethodili sednici. Osim odluke Borisa Tadi}a da se poslanicima obrati na kraju zasedawa, radikale je naqutio i Milo{ Aligrudi}, {ef poslani~ke grupe DSS, koji je u intervjuu objavqenom ba{ na dan odràvawa sednice rekao da osim DSS-a, DS-a i SPS-a nijedna stranka nema kadrovske potencijale za obavqawe vlasti. Kad se tome doda da je SPO o{tro osudio miting podr{ke Vojislavu [e{equ, koji je SRS organizovao pre nekoliko dana, onda je jasno da radikali nikako nisu hteli da propuste priliku da napadnu Vuka Dra{kovi}a, lidera SPO-a. Ovi doga|aji su uticali i da se za skup{tinskom govornicom pojavi vi{e radikala nego {to je bilo planirano. Na samom po~etku sednice, Tomislav Nikoli}, zamenik predsednika SRS, zamerio je predsedniku Tadi}u {to se nije poslanicima obratio na po~etku sednice, kako bi mogao da pohvali ili kritikuje delove wegovog izlagawa. Aleksandar Vu~i} je bio o{triji. On je pozdravio poslanike, predsednika i ~lanove vlade, ali ne i Borisa Tadi}a, jer ne voli da slu{a {ta govore Tomislav Nikoli} i Aleksandar Vu~i}. Nikoli} je od Tadi}a zatraìo, kako je rekao, da prestane sa optu`bama na ra~un radikala na Zapadu i pozvao ga da lepo i otvoreno kaè u Skup{tini da smo lopovi, kriminalci i izdajnici, a evo, Aligrudi} nam je lepo rekao da nismo ni{ta. Konstatuju}i da }e mo`da predsednik DS-a da zavr{i sednicu, da poklopi sve diskusije, pa da napusti salu, Nikoli} je kazao: Ne bih vam to preporu~io, predsedni~e DS-a.12

Radikali su odlu~ili da re~ Borisa Tadi}a nikako ne bude posledwa na zasedawu. Bilo je planirano da Tadi}u replicira Aleksandar Vu~i}. I te{ko da bi on propustio tu priliku, iako je Tadi} rekao da ne èli da svoje obra}awe Narodnoj skup{tini pretvori u kona~nu re~, da Ko{tunica nije re{io da poslanicima zahvali na kraju. Premijer je konstatovao da je ohrabren ~iwenicom {to smo se, uz sva lutawa i sporewa, uvek nalazili na onome {to je tema rasprave Kosovo i Metohija. Potom je zahvalio na svim primedbama, koje su u svom zbiru bile konstruktivne i podsticajne za daqi rad pregovara~kog tima i vlade i onda, jo{ jednom, podsetio da je jedinstvo najva`nije. Posle ovako izvaganog govora, vi{e nije bilo mesta ni za jednu jedinu re~, pa je sve zavr{eno na op{te zadovoqstvo. Danas, 1. marta 2006. godine, u tekstu sa nadnaslovom Povodom dana{weg nastavka su|ewa po tu`bi Aleksandra Tijani}a protiv Biqane Kova~evi}-Vu~o i naslovom Spre~iti govor mr`we, objavquje izjave predstavnika pla}eni~kih izdajni~kih nevladinih organizacija. Naslov antrfilea unutar teksta je Vu~o: La`na novinarska solidarnost: U ime vi{e nevladinih organizacija koje se bave qudskim pravima, Miqenko Dereta je pozvao gra|ane Srbije da masovno do|u danas u 11 sati, u Palatu pravde, u sudnicu 48, gde se odràva nastavak su|ewa po tu`bi Aleksandra Tijani}a protiv Biqane Kova~evi}-Vu~o, kako bi podràli gra|anske vrednosti naspram govora mr`we. Prisustvo javnosti treba da bude poruka da se u ovoj zemqi ne moè ~initi {ta se ho}e rekao je Dereta ju~e u Medija centru, na pres konferenciji Gra|anske inicijative i Centra za kulturnu dekontaminaciju. On je napomenuo i da je vreme da pre|emo u samoodbrambenu akciju radi osvajawa prostora slobode i qudskih prava. Publicista Desimir To{i} je rekao da je rodona~elnik prqavog re~nika u javnom ìvotu Srbije, na{ slavni vojvoda Vojislav [e{eq, koji se nalazi trenutno u Hagu na le~ewu, ali da je generalni direktor RTS Aleksandar Tijani}, u tome oti{ao mnogo daqe. Na{ tuìlac (Tijani}), za razliku od vojvode [e{eqa, koji nije mnogo darovit i imao je ograni~en re~nik, mnogo je darovitiji i upotrebio je niz kleveta. Sem Mire Markovi} i u ne{to mawoj meri Slobodana Milo{evi}a, svakog ~oveka o kome je pisao, klevetao je i blatio smatra To{i}. On jo{ ocewuje da tako prqavog jezika nije bilo u Srbiji u posledwa dva veka, i pita se da li Tijani} ima medicinski problem sa ènama. Leila Ru`di}, predsednica parlamentarnog Odbora za ravnopravnost polova, u ovoj tu`bi vidi vid diskriminacije èna u javnom ìvotu, ocewuju}i da za to nisu krivi agresivni pojedinci, ve} dràva koja to dozvoqava. Ona napomiwe i da se ène u medijima ~esto predstavqaju na nedopustiv na~in, pomiwu}i i izjavu novinarke Oqe Be}kovi} u jednom dokumentarnom filmu kojom je ène poslala u kuhiwu. Znala sam Oqu Be}kovi} kao dete i tada nije bila takva, nego je zastranila u mu{kom {ovinisti~kom svetu navodi Ru`di}. Ona je saop{tila i da Nacrt zakona o rodnoj ravnopravnosti sadrì ~lan u kome se od medija traì da ne objavquju seksisti~ke tekstove, kao i da rade na promeni13

diskriminatorskih kulturnih obrazaca. Za kr{ewe ovog ~lana predvi|aju se i sankcije, dodaje Ru`di}eva, ocewuju}i da usvajawe ovog zakona ne}e doneti spektakularni obrt, ali }e predstavqati kretawe ka gra|anskim formacijama javnog ìvota. Kwièvnica Jasmina Te{anovi} ocenila je da je osim mizogenije kao stava da su ène mawe vredne, na delu i javno silovawe jer je su{tina u javnom poniàvawu. Miqenko Dereta je zakqu~io na kraju da iza agresije koju Tijani} emituje zra~i mr`wa prema politi~koj i etni~koj razli~itosti, kao i da ovaj slu~aj zahvata ozbiqnija politi~ka pitawa od odnosa mu{karaca i èna u jednom dru{tvu. Kao {to je poznato, generalni direktor RTS je tuìo Biqanu Kova~evi}-Vu~o zbog {tampawa bro{ure u kojoj su skupqeni delovi wegovih tekstova, a koja je, izme|u ostalog, nastala i na osnovu dokumentacije biv{eg {efa vladinog Biroa za komunikacije Vladimira Bebe Popovi}a. Biqana Kova~evi}-Vu~o, predsednica Jugoslovenskog komiteta za qudska prava, ocenila je da postoji la`na esnafska solidarnost me|u novinarima sa Aleksandrom Tijani}em. Ona je primetila i da se najavqeni u~esnik ju~era{we konferencije, novinar Vremena Milo{ Vasi}, nije pojavio na doga|aju. Uz to, Vu~o je posebno istakla da prijateqski i nezavisni mediji, poput Danasa i RTV B92, nisu u redakcijskim komentarima reagovali i ogradili se od onog {to se ~ulo na nedavnom mitingu SRS u Beogradu, kada su prozvane ~elnice NVO. Ako je ceo problem Srbije sveden na nekoliko èna koje ja predstavqam na sudu, onda je Srbija stvarno na dnu, rekla je Vu~o. Dnevnik 1. marta 2006. godine, objavquje tekst sa nadnaslovom Da li su radikali ostali usamqeni na politi~koj sceni Srbije i naslovom Vojo i Borise, zaboravite moj broj!. Unutar teksta je jedan antrfile sa naslovom Povika na Vuka: Parlament Srbije je u ponedeqak jednoglasno usvojio izve{taj pregovara~kog tima o naporima da se re{i problem Kosova i Metohije, pri ~emu su zeleno dugme na tasteru pritisnuli svih 226 prisutnih poslanika razli~itih parlamentarnih stranaka. Ovakvom epilogu je prethodilo desetodnevno prepucavawe kqu~nih aktera na politi~koj sceni, zapo~eto Skup{tinom DS, sa koje je Boris Tadi} pozvao na opredeqivawe izme|u radikalske i demokratske Srbije. U tome se prepoznala DSS, poru~uju}i iz usta ministra policije Dragana Jo~i}a da je DOS-ova vlast bila lo{ija od milo{evi}evske. I taman kada je izgledalo da su se DS i DSS nepomirqivo u{an~ili, usledila je, s jedne strane, ocena {efa poslani~kog kluba DSS u Skup{tini Srbije Milo{a Aligrudi}a da su radikali nesposobni da sami vladaju, {to je duboko uvredilo SRS, ~iji je lider Tomislav Nikoli} u nedequ uve~e predsednika Srbije nazvao ni mawe, ni vi{e nego usta{om. Va{a igra na Zapadu protiv SRS mora da prestane poru~io je Nikoli} DS i Tadi}u. To je igra protiv ve}ine gra|ana i zbog toga vas vi{e ne cene ni u jednom selu, niti gradu. Ono {to imate da kaète o SRS recite nam otvoreno: da smo lopovi, kriminalci. Evo, Aligrudi} nam je lepo rekao da nismo ni za {ta, to je stav DSS. îm ih DS pritisne da sara|uju sa14

radikalima, kaù: Kakvi sa wima, oni su najgori!. Dobro, moè i tako. Samo, kao {to sam rekao kabinetu predsednika Srbije da zaborave moj telefonski broj, po{to je slagao o ~emu smo jednom razgovarali, tako }u da kaèm i kabinetu predsednika vlade Vojislava Ko{tunice da zaborave moj broj. Nau~i}e ga posle izbora, kada im ne{to bude potrebno poru~io je Nikoli} sa skup{tinske govornice. [ta je u ponedeqak toliko naqutilo Nikoli}a? Da li to {to su, iako su do{li odvojeno u zdawe srpskog parlamenta u razmaku od petnaestak minuta, Boris Tadi} i Vojislav Ko{tunica, zajedno sa Miroqubom Labusom, si{li u skup{tinsku salu? Tome je prethodni zajedni~ki kra}i sastanak u kabinetu predsednika parlamenta Predraga Markovi}a, koji se pridruìo predsedniku, premijeru i vicepremijeru, otvoriv{i i zakqu~iv{i sednicu, i pored svoje odluke da ne u~estvuje u javnom ìvotu. Ko{tunica nije replicirao ni na jedno izlagawe, niti qutwu radikala. U raspravi je bilo lutawa, ali ohrabren sam ~iwenicom da smo se uz sva lutawa i sporewe me|u sobom uvek nalazili na ne~emu {to je tema dana{we rasprave, a to je Kosovo i Metohija smirenim glasom je zakqu~io Ko{tunica. Slagali se ili ne, zahvaqujem se na svim primedbama koje su u svom zbiru bile konstruktivne i podsticajne za daqi rad pregovara~kog tima i Vlade. Na{e najja~e upori{te u borbi Srbije u odbrani Kosova i Metohije i jeste me|unarodno pravo i na{e jedinstvo, koje se videlo i na ovoj sednici. Nekoliko minuta pre premijere Boris Tadi} je poru~io da sve parlamentarne stranke imaju pun legitimitet, jer su im svoj glas dali gra|ani. Ponovi}u jednom za svagda da niko dràvu Srbiju niti moè, niti ho}e da podeli, a ponajmawe ja. Gra|ani }e odlu~iti u kom pravcu }e Srbija i}i. Ako gra|ani Srbije odlu~e da je vode srpski radikali, bi}u deo te dràve, kao {to sam to bio i u vreme kada je vodio Slobodan Milo{evi}. Niko iz ove zemqe nema nameru da ide, svi imamo pravo da zastupamo na{e legitimne politi~ke stavove. U Srbiji vaì borba ideja, a ne borba qudi. Ukoliko u Srbiji po~ne borba qudi, ponovo imamo gra|anski rat. Ovako imamo demokratsko dru{tvo zakqu~io je Tadi}. Po starom obi~aju, poslanici SRS su poku{ali da zakuvaju atmosferu na samoj sesiji, a meta im je na startu bio ministar inostranih poslova Vuk Dra{kovi}, koji se tog dana nalazio u Briselu. Nikoli} je predo~io da Dra{kovi} ima anatemu ha{ke optu`nice, pa da mu samim tim potezi ograni~eni, vo|eni strahom od dokumentacije koju ima Karla del Ponte. Napomiwu}i da je Dra{kovi} kadar Vojislava Ko{tunice, Nikoli} je poru~io poslaniku Liste za Sanyak Bajramu Omeragi}u da bi danas dolazio u Skup{tinu bez ruke da je Vuk Dra{kovi} odlu~ivao kako }e oni da ìve i da se bave politikom. Mi nismo kadrovi ni DSS, ni Vojislava Ko{tunice, mi smo koalicioni partneri, stranka koja ima identitet bio je odgovor potpredsednice SPO Sawe êkovi}, poru~uju}i radikalima da Dra{kovi} sedi trenutno sa ministrima EU, a prvi ~ovek SRS Vojislav [e{eq je u Hagu.15

Tekst biv{eg ~lana mafija{kog dosmanlijskog reìma @arka Kora}a, dobija mesto na stranicama Danasa 1. marta 2006. godine, a objavqen je prethodno u bawalu~kim Nezavisnim novinama. Naslov je Miting radikala. U cinizam kojim je proèt tekst ne treba sumwati. Obeleàvaju}i trogodi{wicu odlaska Vojislava [e{eqa u Hag, Srpska radikalna stranka je organizovala miting na Trgu Republike u Beogradu. Skupiv{i najvi{e deset hiqada qudi, od kojih su mnogi dovezeni autobusima iz unutra{wosti, ovaj miting trebao je da pokaè snagu i novo lice ove stranke. Iako je jedna grupa nacionalnih intelektualaca, na ~elu s neizbe`nim akademikom âvo{kim, re{ila da pomogne radikalima, poruke ove {arene skupine nisu bile nimalo nove ili demokratske. Na gotovo tradicionalan na~in za novokomponovane {oviniste, obru{ili su se na nevladine organizacije za za{titu qudskih prava i wima bliske politi~are. Ovi, uglavnom drugorazredni propagandisti Milo{evi}evog reìma, kao iza{li iz nekog muzeja vo{tanih figura, podsetili su nas na na~in kako je Milo{evi} pripremao ratove. Wihove kletve upu}ene me|unarodnoj zajednici, ipak su bile bez mnogo snage. Nije bilo sile u pozadini da ih podrì, a i Evropa se u me|uvremenu promenila. Ono {to je bilo zastra{uju}e je potpuno odsustvo novoga u toj retorici. To je najjasnije pokazao biv{i gradona~elnik Novog Sada, Mir~i}. Na duboko uvredqiv i u su{tini nequdski na~in, vre|ao je pokojnog dr Zorana \in|i}a, otkrivaju}i wegove kriminalne veze. Ve} i sama potreba da se vre|a mu~ki ubijeni ~ovek, koji ne moè vi{e da se brani, zasluùje ne politi~ku, ve} antropolo{ku analizu. Ali, ne{to drugo je ovde va`no. Kao predsednik Odbora za bezbednost Skup{tine Srbije, Mir~i} je blizak direktoru BIA, odnosno Dràvnoj bezbednosti. Tako su se radikali jo{ jednom pokazali kao najboqe sluge reìma i, kao za vreme Milo{evi}a, uvek spremni da obavqaju najprqavije poslove za wih. I onda se nu`no postavqa su{tinsko pitawe u ~emu je miting pokazao promene u Radikalnoj stranci? [ta su oni rekli, da bismo poverovali da se pred nama ra|a nova srpska desnica? Da li je retorika mitinga bila druga~ija? Da li se promenila ikonografija, pa je bilo mawe zastava sa mrtva~kim glavama?! Odgovor na ova pitawa je sasvim jasan ni{ta nije bilo druga~ije nego prethodnih godina. Svaki drugi odgovor bi bio opasno samozavaravawe. A ve}inski deo na{e javnosti izabrao je upravo takav odgovor. Bez ozbiqnih reakcija, javnost je }utke ispratila poruke mitinga. Posebno vlast. Sem jednog kratkog saop{tewa Dra{kovi}eve stranke, svi su nastavili put u Evropu. Jedino je êdomir Jovanovi} jasno rekao da radikale treba po~istiti gvozdenom metlom sa politi~ke scene Srbije. Nedovoqno za zemqu koja misli da je 5. oktobra 2000. godine, zauvek odbacila politiku nasiqa i zlo~ina. I jedno, naàlost, sasvim retori~ko pitawe. Otprilike u vreme odràvawa mitinga Radikalne stranke, bila je i trinaesta godi{wica otmice u [trpcima. Tada je iz voza na pruzi Beograd Bar oteta grupa putnika bo{wa~ke nacionalnosti i zverski ubijena. Da li bi bilo preterano o~ekivati da govornici na mitingu pomenu taj doga|aj i osude ga? I da li bi to bio pravi kriterijum wihove promene?16

Betinu vest iz Haga Vijesti 1. marta 2006. godine, objavquju sa nadnaslovom Zastupnici BiH na su|ewu u Hagu kao dokaz genocida koriste snimak ubistva u Trnovu i tvrde: i naslovom Beograd odgovoran za opsadu Sarajeva. Tekst sadrì jedan antrfile pod naslovom Snimci Ko{tunice i [e{eqa na Palama: Zastupnici BiH tvrdili su ju~e pred Me|unarodnim sudom pravde u Hagu da su vlasti SR Jugoslavije odgovorne za opsadu Sarajeva koju su od 1992. do 1995. dràle snage bosanskih Srba, kao i da je ciq opsade bilo uni{tewe tamo{wih muslimana. Beograd nikada nije bio odsutan s opsade Sarajeva 1992. je ostavio tenkove i artiqeriju JNA oko grada, a 1995. je poslao @eqka Ra`natovi}a Arkana i wegovu paravojnu jedinicu u kontraofanzivu u okolini grada, rekao je kozastupnik BiH, holandski advokat Fon van den Bizen. On je citirao izvje{taje UN da je na grad prosje~no padalo 300 granata dnevno i da je jednog dana Sarajevo ga|ano sa 3.000 projektila ispaqenih sa poloàja Vojske Republike Srpske. On je sugerisao da se i opsada Sarajeva moè okarakterisati kao kr{ewe Me|unarodne konvencije o genocidu. Bizen je precizirao da je u gradu ubijeno 10.000 qudi, od kojih 5.000 civila, kao i da je raweno vi{e od 114.000 gra|ana. Kao primjer zlo~ina nad gra|anima Sarajeva, on je sudijama prikazao snimke garantirane pijace Markale, u februaru 1994, kada je poginulo 68 qudi. Precizirao je da je utvr|eno da su granate dolazile sa srpske strane. Bizen je govorio o umije{anosti SRJ u etni~kom ~i{}ewu muslimana u isto~noj Bosni i masovna ubistva muslimanskih civila u Srebrenici 1995. Zastupnici BiH prikazali su sino} sudijama {okantni snimak ubistva {est muslimana iz Srebrenice koje je u julu 1995. po~inila paravojna jedinica [korpioni, dokazuju}i da je SRJ bila odgovorna za genocid u Srebrenici. To je okrutno, smi{qeno, hladnokrvno, kukavi~ko ubistvo dje~aka koji nijesu ni{ta skrivili osim {to su bili bosanski muslimani, rekao je Bizen. On je tvrdio je da su [korpioni u to vrijeme bili jedinica MUP-a Srbije, a kao dokaz za to citirao je nare|ewe tada{weg ministra unutra{wih poslova RS Tomislava Kova~a da se, uo~i napada na Srebrenicu, u okolinu prebace i jedinice MUP Srbije i Republike Srpske Krajine. Pozivaju}i se na priznawe tada{weg zvani~nika Srpske demokratske stranke Miroslava Derowi}a pred Tribunalom, Bizen je dokazivao da je masakr u Srebrenici posqedica plana vlasti u Beogradu da se, u okviru stvarawa Velike Srbije, etni~ki o~isti pojas od 50 kilometara od Drine u dubinu teritorije BiH koji je postojao jo{ krajem 1991. Bizen je sudijama prikazao i snimak izjave komandanta VRS Ratka Mladi}a, 12. jula 1995. u Srebrenici, da je trenutak da se, poslije bune na dahije, napokon osvetimo Turcima. Dokazuju}i umije{anost Beograda u opsadu Sarajeva, advokat Fon van den Bizen je prikazao snimak posjete tada{weg lidera DSS-a Vojislava17

Ko{tunice poloàjima VRS iznad grada, u proqe}e 1994. Ko{tunica se na snimku vidi kako kroz vojni dvogled posmatra grad, a potom izjavquje da se uvjerio u odlu~nost i postojanost na{ih boraca da ne odstupe i kako se ovdje najboqe vidi kako treba da izgledaju granice i ure|ewe budu}e Srbije, s ove i one strane Drine. Prikazan je i snimak posjete Palama Vojislava [e{eqa i wegova izjava da }emo uzeti Sarajevo, ako muslimani prekr{e primirje i napadnu sa Zapadom. Vreme 2. marta 2006. godine, objavquje uvrnuti tekst Teofila Pan~i}a, sa nadnaslovom Nuspojave, naslovom Kroz klisurine i podnaslovom Od Pirota do ôke, i daqe, niù se bizarni detaqi koji sa~iwavaju sliku jedne namerne civilizacijske degradacije: Ima na ovogodi{wem Festu jedan dokumentarac, kaù odli~an, koji se zove Put za Karabah. Pogleda}u ga, ba{ me zanima kako li taj put izgleda da li je mogu}e da je gori od provla~ewa kroz Si}eva~ku klisuru?! Bez sve {ale, pro{le sam nedeqe putovao izvesnim poslom u Pirot: sve je lepo i lako dok ne do|e{ do ulaza u nare~enu klisuru prelepu koliko i zastra{uju}u sa wenih famoznih trinaest tunela koje su tada{wi neimari probili ne bi li i ovaj na{ Duboki Balkan video asfalta... Elem, tu po~iwe ne{to kao agonija: od asfalta su ostale jo{ samo rupe, ne{to se radi na putu ama se ne zna ta~no {ta, tek, policija vozila pripu{ta u klisuru naizmeni~no, redovi su ogromni, iz pravca Bugarske ogromni {leperi i hladwa~e tutwe u beskrajnoj koloni, a ti ~eka{ i vene{, kasni{ i nervira{ se. Kad smo, Bogu hvala i Alahu Akbar, ipak sre}no stigli na ciq, prijateq nam kaè: tih sedam kilometara su ubedqivo najgora deonica na vasceloj trasi od Londona do Bombaja. Ba{ se ~udim {to se ta i takva deonica ba{ kod nas zapatila... Ako ste mislili da sam re{io da pi{em putopis, pa... niste u pravu, na àlost. Prise}am se te klisure iz drugog razloga: kroz wu je morao pro}i i onaj ve} famozni turisti~ki autobus koji je Vlada Holandije poklonila op{tini Pirot, a lokalni radikali srpski kao deo vladaju}e op{tinske koalicije se popi{manili da Danajski dar tih odvratnih, hripavih, crvenkasto-bleduwavih severnomorskih protestanata nipo{to ne treba slobodarskom i pravoslavnom Pirotu, kao ni vaskolikom srpskom narodu od Caribroda do Karlobaga, {tavi{e, daleko mu lepa ku}a! To jest, garaà. Neko je, naime, neoprezno obavestio pomesni [e{eqev fan-klub da se glavni grad Kraqevine Holandije vika ba{ den Hag, a ovo im se ime u~inilo odnekud poznatim; najpronicqiviji me|u wima u momentu se nadahwuju}eg prosvetqewa (ili je ipak bilo prosvetquju}e nadahnu}e?) dosetio da je to ba{ ona mnogo daleka ~ar{ija u kojoj je zasu`wen wihov Vo|a, i to je za tu`ni autobus bilo ne{to poput simboli~ke smrtne presude. Ili, boqe, poput odbijenice za nevestu: hvala lepo, nesu|ena rodbino, vra}amo vam je ku}i, i to neraspakovanu! Dodu{e, kad bi autobus po~em bio svesno bi}e, zbog tog se bizarnog zapleta sigurno ne bi potresao, naprotiv: prolaze}i kroz The Klisuru ionako bi zapaweno pomislio jebote, gde me ovo vode!? Ho}u ku}i!, pa mu ne bi bilo mrsko da pro|e kroz klisuru jo{ jednom, ~im prije, i da se tamo vi{e nikada ne vrati.18

[alu na stranu, u nedeqi u kojoj smo saznali da je Zoran \in|i} bio mafija{ a da je Boris Tadi} istaknuti pripadnik (takore}i aktivista) elitne banditske formacije NDH zvane usta{e a i jedno i drugo doviknuto nam je iz istog, radikalskog legla meni je ova uvrnuto-idiotska pri~a o holandsko-pirotskom autobusu najindikativnija slatka, si}ana prate}a nuspojavica nedeqe u kojoj su radikali dokazali nepopravqivim optimistima i naivcima (kao i politanaliti~arskim la`nim naivcima, na srpskom: politi~kim pokvarewacima) da nisu nikakav legitiman demokratski subjekt koji se ubrzano transformi{e ve} su i daqe bespogovorno verni svojoj prirodi, mentalnom sklopu i kulturalnom okviru, da su, dakle, samo najobi~niji moralno-civilizacijski dezorijentisani {e{eqoidi. Obrni-okreni, ono {to je na nivou visoke politike izre~eno na jedan na~in, kroz pirotsku megabudala{tinu izre~eno je su{tinski jo{ upe~atqivije. I otuda nam ova nadrealna epizoda iz ~udesne istorije mozga savr{eno portretira taj svet, ne ostavqaju}i nikakvog prostora za trule i {tetne iluzije. A {ta se iz tog portreta da videti? Kad dobro pogleda{, fakat je da ti qudi u istinu jo{ nisu ni primili hri{}anstvo. O prosvetiteqstvu je besmisleno nagva`dati: do toga }e im trebati oko 1500 godina nakon hristijanizacije, i to samo ako budu pazili na ~asovima. Put do wihove depaganizacije i detribalizacije bi}e vrlo dug i posut trwem; u pore|ewu s tim, taqigawe kroz Si}eva~ku klisuru izgleda lako kao {etwa po vlastitom balkonu. Da ipak ne bismo zavr{ili u ovako turobnom tonu, teleportova}emo se daleko na sever, ~ak u ôku, da vidimo kako to zapravo izgleda Srbija iz radikalskih vizija, ona koja }e odva`no i dosledno raskrstiti sa svim tim suvi{nim artefaktima mrske zapadne civilizacije koje nam imperijalisti ionako (pro)daju samo zato da nas omek{aju wenim la`nim i povr{nim udobnostima, ne bi li nas onda lak{e porobili (kao {to su Indijance uni{tili pomo}u Vatrene Vode). U nare~enom banatskom gradi}u, naime, ne postoje lokalne novine, radio ili TV stanica. Jedino {to postoji je ne{to propalih firmi i gomila qute srpske i ma|arske sirotiwe, koja se ~erez svog socijalnog o~aja te{i doma}im vinom i lepo zaobqenim visuqcima {unke sa tavana (sve dok joj ne dojadi te se ne obesi me| iste). Ipak, ovo ne zna~i da u ôki nema javnih medija, taman posla: postoji dobo{ar. [tavi{e, dvojica! Nemojte misliti da zbijam {ale: dva ne{to vreme{nija veseqaka zaista rade na poslovima & radnim zadacima javnog slu`benika dobo{ara: idu od {ora do {ora (ta-ta-ra-ta-ta-raam!) i obznawuju lokalne i svetske vesti i druge neophodne informacije: daje se na znawe, daje se na znawe... I to je zapravo to, pravi zvuk i slika jedne izgubqenosti u kosmosu, bilo u Pirotu, ôki, ili kojekuda po ovoj nesre}noj zemqi: uska je, a golema i duga~ka Klisurina kroz koju nam vaqa pro}i, sve sa ovim tipovima koji }e sve vreme merkati najpogodnije mesto da nas pobacaju u kawon. Ispod uli~arskog naslova @uraja do jaja, sledi tekst novinara Dragana Todorovi}a, koji objavquje Vreme 2. marta 2006. godine, u kome je autor poku{ao da ismeje jedan veoma zna~ajan doga|aj. Nadnaslov teksta je Radikalski miting, a podnaslov je Radikali se, kako znaju i ve}inski,19

skupili sa sve svoji najboqi, i sa najboqi kwièvnik, najboqi akademik, najboqi glumac, najboqi }irilista i najboqi general, najboqe poru~ili, nema predaje, mi smo Srbija. Me|unaslovi u tekstu su Planetarna istina, Najve}i }irilista, Ko ne skida ga}e i Toma i razlaz: Pripreme za petak, kada je na Trgu Republike zakazan miting podr{ke Vojislavu [e{equ, radikali su zavr{ili pre petka. Svemu, kao najve}a partija, pri{li najja~e {to se moglo, podeqeni zadaci i uputstva, odakle se kre}e, kako se kre}e, s kim se kre}e, {ta obu}i, {ta poneti, kako sti}i, kako se pona{ati, kako se vratiti. Reporter Vremena se prijavio u Vaqevu, i bio na~isto odgovaraju}i, previ{e odgovaraju}i, jaka brada a zubi nikakvi, jedina mu mana bila, {to je primetio pred put, {to nije imao podgajen mali nokat. Tako odgovaraju}i sede u odgovaraju}i autobus slobodne vo`we, kome napred slobodno staja{e plakat [e{eq srpski junak, dok je zadwe staklo ispuwavala plava radikalska zastava. Put do Beograda be{e ugodan, i bez mnogo pri~e, svi behu koncentrisani na neposrednu budu}nost. Muzika jeste bila narodna, a mogla je biti i neka druga, svaka muzika je odgovarala trenutku, svi su bili koncentrisani na zadatak, name{tawe beya na staja}em odelu, provera da li je ~e{aq u zadwem yepu, da li je uz iglu spremqen i konac... Planetarna istina: Stigo{e pravo pred Sava centar, gde ve} be{e mnogo i na stotine autobusa. Kad se parkira{e, iza|o{e, sve me|u svoje, ukqu~i{e se u postoje}u kolonu, vazdan partijskih zastava, gde koja crna, poneki transparent sa velike [e{eqeve misli, svi u civilu, gde koja {ajka~a i taj pribor. I|a{e tako, pre|o{e Stari savski most preko koga je duvao vetar, izbi{e na glavnu autobusku stanicu, ne odo{e uzbrdo, Balkanskom, savi{e levo, na Brankov most, izbi{e pred Albaniju, ~u se muzika sa razglasa, tu su, kad se primako{e, kad u|o{e na Trg Republike, sve puno, sve pod plavim zastavama, sve ne mo` biti boqe, sa razglasa bije To je Voja, to je [e{eq, odasvud àmor, prava gu`va, i svi brate znaju da se pona{aju, jednom rukom pu{i{, drugom drì{ zastavu, onom {to pu{e pokaziva{e napred. Napred bina, ko {to treba, ni mala ni velika, monta`na brate, napred pi{e {ta treba da pi{e, Srpska radikalna stranka. Nasta àmor, nasta ushi}ewe, digo{e se zastave, na binu se pope{e svi koji treba da se popnu, preko razglasa udari Spremte se spremte ~etnici, Aleksandar Vu~i} raskop~a odgovaraju}i kaput, razveza pripadaju}i {al, pozdravi dame i gospodu, drage prijateqe, bra}u i sestre, Srbiju, Beograd, zahvali {to su svi, i u tolikom broju, do{li da pruè podr{ku na{em predsedniku dr Vojislavu [e{equ, za slobodu Srbije i slobodu na{eg naroda, re~e da je u toku direktan satelitski prenos, mogu da ih vide i u Hagu, zamoli da spuste zastave, aplauzom pokaù koliko ih ima. Bi aplauza, Vu~i} nastavi, da je na trgu vi{e qudi nego ikada, nikad nije bilo vi{e radikala i svih slobodoqubivih qudi, koji vide {ta [e{eq radi, i kako se danas Srbija ~uva i brani, jer predsednik je oti{ao u Hag pre tri godine, oti{ao je da odbrani srpske nacionalne interese i ~ast srpske dràve. Protiv na{eg predsednika, i protiv srpskog generala Mladi}a, kampawu vode najgori okupacioni lakeji, ipak, u Srbiji je uvek vi{e bilo onih koji su slobodarskog duha i koji se iskreno bore za svoj narod i svoju dràvu...20

Najve}i }irilista: Vu~i} najavi jednog od najve}ih srpskih }irilista, najve}eg srpskog }irilistu, prof. dr Olivera Anti}a. Ovaj sve pozdravi }irilisti~kim pozdravom, bra}o i sestre, }irilisti~ki objasni da bra}a i sestre nisu iskqu~ivo i samo Srbi, ve} da su to svi rodoqubi, bra}a i sestre su ~estiti Ma|ari, ~estiti Slovaci, ~estiti Bugari, na{i muslimani, wegov brat je ~estiti Hamdija Jusufspahi}, i wegova ~estita hanum gospo|a Nevila, ali mu nisu sestre ni Biqana Kova~evi}-Vu~o, ni Sowa Biserko, niti mu mogu biti bra}a razne ~ede i bebe. I {ta jo{ re~e, Samo SRS moè da povrati ~ast i dostojanstvo srpskog naroda... Onda se opet javi voditeq Vu~i}, voditeqski, u paketu, pomenu Tadi}a, Dra{kovi}a i Ko{tunicu, prisutni u paketu odgovori{e sa: usta{e, usta{e, re~ dobi poslanik SRS iz Loznice, bra}o i sestre musliman Sulejman Spaho; u ovom trenutku re}i Srbija isto je kao kad se kaè dr Vojislav [e{eq, dr [e{eq plus SRS jeste formula za Veliku Srbiju, ìvela Velika Srbija, ìveo dr [e{eq. Iz stroja iza|e Mirko Blagojevi} iz Republike Srpske, bra}o Srbi, sestre Srpkiwe, ìveo dr [e{eq; Du{ko Sekuli} iz Crne Gore, ~asni narode Srbije ja sam gra|anin Srbije; pravni ekspert skroz u beloj rolci Marina Ragu{, Karlovac, Ogulin, Virovitica, to su temeqi Velike Srbije, mada ne sada, ali bra}o i sestre, kad vam je najteè, kada deca nemaju {ta da vam jedu, pogledajte u Hag, u dr [e{eqa, to je mapa Srbije, to je Velika Srbija u koju treba da gledate... Vu~i} najavi najistaknutijeg kwièvnika, ~oveka pred kojim se skrivaju mrziteqi Srbije, Branu Crn~evi}a, ovaj bi na~isto kratak, kra}i od toga. Ako u Hagu nemaju {ta da rade sa [e{eqem, neka ga vrate, ovde on ima mnogo posla. Javi se jo{ jedan poslanik koji se bori za Srpstvo i Srbiju, Vu~i} najavi kwièvnika Momira Lazi}a, skide kapu, nazva Boga, pa kad se ispovedi, Ha{ki tribunal je vatikansko-masonska zavera, [e{eq brani obraz, istinu, ~ast, po{tewe Srbije i Kosova, i svako dijete u na{oj zemqi, [e{eq ne brani samo na{u, srpsku istinu, nego planetarnu istinu. Bi jo{ jedan poslanik koji se isti~e na poslovima odbrane Srpstva, Nemawa [arovi}, te{ko je zamisliti lep{u sliku koja bi iz Beograda mogla biti poslata u svet, od ove slike uspravne i ponosne Srbije. Prisutni behu na~isto koncentrisani, na komandu su spu{tali zastave, aplaudirali, do|e red i na poslanicu koja se najupornije bori, Nata{u Jovanovi}, tri godine od odlaska na{eg predsednika, na{eg vojvode, profesora, doktora Vojislava [e{eqa, pozva onog Tadi}a, onog Ko{tunicu, onu Nata{u Kandi}, da vide da je Beograd danas slobodan, da su na najve}em Trgu sve {e{eqevci, ne moraju da traè {e{eqevce, jer to smo svi mi, i ne moraju da traè Mladi}a, evo ga ovde, svuda je me|u nama, ne moète mu ni{ta, ne moète Srbiji ni{ta... Ko ne skida ga}e: Bi i Mir~i} Milorad, jedan od najve}ih boraca, poslanik sa velikom i naranyastom {al portiklom; Vjerica Radeta, dana{wi miting je poraz Ha{kog tribunala; poslanik koji uvek sve i na vreme prozre Joji}, optu`nica je najve}i falsifikat i najve}i pravni proma{aj, po wegovom sopstvenom uverewu i mi{qewu moè da proceni da je u podr{ku najve}em srpskom junaku i ikoni srpskoj [e{equ do{lo preko 100.000 qudi... Javi se21

i Kajgani} iz Bijeqine, Danas kao nikada pre narod RS je uz Ratka i Radovana, uz Slobodana Milo{evi}a i svoga Voju [e{eqa, srpski narod nema boqih sinova od Radovana, Ratka, Mom~ila Kraji{nika, Slobodana Milo{evi}a i [e{eqa. A onda, Vu~i} najavi najuspe{nijeg generala, penzionisanog sa 48 godina, Boìdara Deli}a. Krupni general krupno re~e, ne da mu je milo {to su svi do{li da daju podr{ku na{im junacima koji se nalaze u Hagu, ovo je opomena svima da se dozovu pameti, pa iznese svoju doktrinu, Mi ìvimo u Srbiji, Srbija je na{a ku}a, od 2000. u na{ dom su se uselili nezvani gosti, vreme je da mi u svojoj ku}i budemo gazde... Nastupi jo{ jedan poslanik sa najve}im doprinosom, pa sami predsednik Izvr{nog odbora SRS Todorovi}; najistaknutiji i najomiqeniji glumac koji se bori za slobodu, krstonosni i pobedonosni Danilo Lazovi}; na red do|e najistaknutija èna radikal Pop-Lazi}, ima{e poruku za Mladi}a, generale, ne sme{ da se preda{, tvoja predaja ne ti~e se samo tebe, mora{ da misli{ na svu Srbad, i onu koja nije ro|ena. Mi smo deo ve}inskog srpskog naroda vo|enog Vojislavom [e{eqem, koji ne}e da pogne glavu, koji ne}e da skida ga}e... Vu~i} napravi kop~u, takore}i vez, najavi ~oveka koji je neprevazi|en, ~oveka koji se uvek bori za slobodnu Srbiju, profesora, doktora, akademika Kostu âvo{kog. Iza|e neprevazi|eni akademik Kosta, Okupili smo se da podrìmo dr [e{eqa, ali i Radovana Karayi}a i generala Ratka Mladi}a, di~ne Srbe koji su ~uvali na{ obraz i ~uvaju na{u ~ast i na{u slobodu, moramo re}i ne Ha{kom tribunalu i lovu na qude Toma i razlaz: Opet Vu~i}, predstavi narodnog peva~a, ènu koja je uvek sa nama, otpeva}e Kosovski zavet, da zakune sve koji vode Srbiju. Pojavi se Svetlana Stevi}, u sitnoj narodnoj no{wi krupno zapeva; Ne dam Skopqe, srpske dvore, gde car Du{an zakon stvore, ne dam Prizren, \akovicu, Pe}, De~ane, Mitrovicu.... Bi totalno razgaqewe, i na bini i u publici, bi, Srbija, Srbija, bi sve, bi finale, bi voditeq Vu~i}, Beograde, gra|ani Srbije, jedan veliki aplauz ~oveku koji predstavqa najve}u nadu, zajedno sa [e{eqem, pozdravite Srbiju, pozdravite Tomislava Nikoli}a, podignite zastave. Stade Tomislav Nikoli}, dràvni~ki visok, u pripadaju}e duga~kom kaputu, bra}o i sestre, dame i gospodo, desnom je prebirao prste leve ruke, i govorio, kako je govorio, kako ume, ve}inski, i o svemu, o Tadi}u i Ko{tunici, da ne moèmo bez Kosova i Metohije, o okupaciji, [e{equ, da smo zemqa najzdravijih i najpametnijih qudi, da nas ne}e ni pti~ji grip, da moèmo da gladujemo, ali }emo da se skupimo i ujedinimo, i da }emo najboqe da se ujedinimo pod SRS-om. I jo{, opet mirno i ve}inski, rekao {ta je [e{eq poru~io Karayi}u i Mladi}u, da nikad ne budu u Hagu, da dok Srbija postoji ne smeju da budu u Tribunalu. A Ko{tunici Tomislav Nikoli} li~no poru~io, li~no reko, ko hapsi Radovana i Ratka navla~i na sebe te{ko prokletstvo, i da ne hapsi one koji su vozili i ~uvali Mladi}a. Ako je Mladi} tada bio u Beogradu, ti si tada bio predsednik dràve, predaj se, idi u Hag, jer ti si znao da je Mladi} u Beogradu. I bi kraj, Vu~i} pozva sve u {etwu, opet bi, To je Voja, to je [e{eq, masa krenu na sve strane, sastavi{e se kod Albanije, pred vo|ama transparent Sloboda [e{equ, krenu{e ulicom i trotoarima, izvi`da{e se,22

pa i izvika{e, pored beogradskog odbora DS-a, da pitamo jednog koji to gleda{e, {ta da kaè, nema {ta da se kaè. Dosta mitinga{a si{lo do @elezni~ke stanice, ulaze u zakupqene autobuse, nema komentara, samo se upada, kako krenu autobus horski zahtev, Poja~aj majstore, popustila disciplina, preko radija trese Cele no}i na splavu sam bio, jedva ku}u jutros da sam pogodio, voditeq veè numere, @uraja do jaja, iz {araga traè Poja~aj majstore Glas javnosti 2. marta 2006. godine, objavquje saop{tewe Liberala Srbije (biv{e crne ovce) sa naslovom Necivilizovani radikali: Liberali Srbije najo{trije osu|uju primitivno i necivilizacijsko delovawe [e{eqevih radikala pod Tominim starateqstvom. To je izraz wihove slabosti i gubqewe tla pod nogama, posle fijaska mitinga za podr{ku voqenom vo|i. Kad Toma Nikoli} vre|a Borisa Tadi}a, to su li~na frustracija i gnev {to ga je Tadi} ubedqivo pobedio na izborima. Mir~i}evo obra~unavawe sa mrtvim ~ovekom u domenu je nekih drugih struka, kaè se, izme|u ostalog, u saop{tewu Liberala Srbije. U rubrici Istraìvawa NIN-a, NIN 2. marta 2006. godine, objavquje tekst sa nadnaslovom Primena zakona o slobodnom pristupu informacijama, naslovom Trenirawe legalizma i podnaslovom Od 18 kontaktiranih organa vlasti ~etiri ignori{u zakon, ali im kazna za to ne sledi. Tekst sadrì jedan antrfile, sa nadnaslovom Druga istraìvawa i naslovom Ignorancije Vrhovnog suda: Vlast je kao pe~urka: najboqe raste u mraku i odvaja se od korena, i poznato je, da samo informacija moè deo wene otu|ene mo}i vratiti u ruke gra|ana. Kada je {ezdesetih godina pravo na slobodan pristup informacijama od javnog zna~aja prvi put u svetu priznato gra|anima SAD, razumevaju}i wegovu su{tinu kontrolu vlasti Amerikanci su ga nazvali sunshine government. êtrdeset godina kasnije Srbija je jedna od posledwih evropskih zemaqa koja je usvojila Zakon o slobodnom pristupu informacijama. Ali ni dve godine od usvajawa weni gra|ani, kao ni organi vlasti, ~ini se, nisu razumeli da ovaj zakon sluì obostranoj potvrdi poverewa. Dono{ewe zakona bio je formalni uslov za prijem u Savet Evrope, ali je wegova primena od izuzetnog zna~aja za demokratizaciju dru{tva, kaè poverenik za informacije od javnog zna~aja Rodoqub [abi}. Interes javnosti da sazna informaciju je pretpostavka i ona se samo moè pobijati. Tako je va`no shvatiti da, recimo, poreski obveznik ne mora dokazivati niti navoditi za{to èli da zna kako se tro{e wegove pare. S druge strane, organ vlasti, ukoliko odbije da da neku informaciju, mora da dokazuje za{to je ta informacija u koliziji sa bezbedno{}u zemqe, narodnom odbranom ili navede neki drugi razlog zbog kojeg ona mora ostati u tajnosti. U svakom konkretnom slu~aju organ mora da postupa bilo tako {to }e dati informaciju, bilo tako {to }e obrazloìti za{to je uskra}uje. Istraìvawa pokazuju da samo trideset odsto Srba zna da uop{te postoji zakon koji im omogu}uje da u~estvuju u vlasti kontroli{u}i je, a tek deset odsto zna i kako da ga koristi.23

[abi} kaè da je upravo stepen neznawa najve}i problem u primeni. Ali ne samo neznawa gra|ana, nego i onih koji se bave zakonom. Jer do danas, retki su organi koji su prema zakonu imenovali osobu koja bi se bavila samo odgovorima na pitawa gra|ana. Zakon je u suprotnosti sa na{im mentalitetom niti je poreski obveznik navikao da pita kuda su oti{le wegove pare, niti ~inovnik ima naviku da na to odgovara. To potvr|uje ~iwenica da ve}ina organa koji odbiju da daju informaciju na zahtev gra|anina, istu informaciju da odmah posle moje intervencije. A da nisu bespotrebno odugovla~ili, imali bi zadovoqne gra|ane i vi{e wihovog poverewa, pri~a [abi}. Koliko su efikasni i koliko postupaju po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama, NIN je poku{ao da proveri poslav{i zahteve u 18 organa svih nivoa vlasti. U zakonskom roku odgovor je dobio na 14, dok su ~etiri zahteva ignorisana. Brzina: Ministarstvo finansija je za samo nekoliko sati odgovorilo na pitawa: ko je obezbedio sredstva za obnovu zgrade Ministarstva u ulici Kneza Milo{a i koliko je sve to ko{talo. Rekli su da su sredstva predvi|ena buyetom za 2003. godinu, da je tada{wi ministar Boìdar \eli} za obnovu zgrade namenio 400 miliona dinara, da je potro{eno 344 miliona, a da je ostatak vra}en u buyet. Brzinom u ispuwavawu zakonskih obaveza moè se pohvaliti i Skup{tina Srbije. NIN je dobio, samo nekoliko minuta nakon {to je traìo, uvid u izve{taje o imovini politi~kih stranaka, te zavr{ne ra~une podvrgnute reviziji i spisak svih strana~kih priloga preko {est hiqada dinara. Skup{tina je, za razliku od izve{taja iz 2004. godine, pro{logodi{wi izve{taj ve} postavila na sajt, a taj sistem Internet prezentacije svih relevantnih podataka, poverenik [abi} smatra i najboqim jer olak{ava komunikaciju gra|ana i institucija. Veliki napredak je {to su posle informatora poverenika i Skup{tina Srbije i Vrhovni sud u~inili javnim svoja dokumenta. E, kad to mogu da urade najvi{i organi zakonodavne i sudske vlasti, onda mogu svi. Kohabitacija: I najvi{i organi izvr{ne vlasti: predsednik Republike i vlada veoma brzo, dan po prijemu zahteva, odgovorili su na NIN-ova pitawa. Borisa Tadi}a pitali smo za{to, kad je bio na mestu predsednika Upravnog odbora JP PTT Srbija i ministra telekomunikacija, nije reagovao na odliv novca iz Mobtela u povezane firme Bogoquba Kari}a, kao i na osnovu kojih zakonskih ovla{}ewa je osnovao Narodnu kancelariju. Predsednik nas je obavestio da su za vreme wegovog mandata na mestu predsednika UO Po{te uvedene privremene mere u Mobtel i dostavio nam je dokument od 28. 2. 2002, kojim je ba{ on to i predloìo. Tako|e, obavestio nas je da kao ministar telekomunikacija nije imao nikakva ovla{}ewa kad je kompanija Mobtel u pitawu. Mobtel je bio jedna od tema i dopisa Vladi Srbije, i to na osnovu kojeg zakona su oduzeli licencu ovoj telefonskoj kompaniji. Odgovor je glasio da su postupili po ~lanu 43, stav 2 Zakona o vladi, a u vezi sa ~lanom 106, stav 1 Zakona o telekomunikacijama.24

Predsednik Srbije nam je odgovorio da je Narodna kancelarija osnovana na osnovu ~lana 83, ta~ka 11 Ustava Srbije, u kome se kaè da predsednik obrazuje stru~ne i druge slu`be iz oblasti svoje nadle`nosti. Za razliku od vlade, predsednik Srbije je uz odgovore dostavio i sve zakonske i ustavne odredbe na koje se pozvao. Vlada je odgovorila i da niko od ministara ne obavqa funkciju ~lana upravnog odbora bilo kojeg javnog preduze}a za ~ije je imenovawe vlada nadle`na, osim ministra policije Dragana Jo~i}a, koji je po prirodi funkcije ~lan UO SJP SDPR Jugoimport. Bahatost: NIN je, 6. februara, od Ministarstva za kapitalne investicije traìo informacije u vezi sa novom ~etvorosednom ì~arom koju je ministar Ili} sve~ano pustio u rad na Kopaoniku. I podatke o izvo|a~u radova, o samom konkursu uz konkursnu dokumentaciju. Tako|e, traìli smo informacije o firmi (konzorcijum) koja }e graditi most kod Be{ke, odnosno sanirati postoje}i. Iako smo se po isteku zakonskog roka za odgovor od 15 dana ponovo javili da podsetimo Ministarstvo na zakonsku obavezu, nikakav odgovor nismo dobili! Ignorisawem zahteva, podsetimo, ~ini se prekr{aj za koji je propisana kazna. E, sad ne bi bilo stra{no to {to su kazne male (od pet do pedeset hiqada dinara), da je i tako male bar neko do sada platio. Naime, ukoliko wegovom zahtevu nije udovoqeno, gra|anin moè da se àli povereniku za informacije od javnog zna~aja, pa da poverenik naloì instituciji da gra|aninu da informaciju ili bar objasni zbog ~ega je ne moè dati. Ako, me|utim, ni to ne pomaè, poverenik se obra}a vladi, odnosno Ministarstvu za kulturu i medije koje je odre|eno da vr{i nadzor nad primenom zakona. Ali, Ministarstvo za kulturu to ne radi. Tako je bitka za informaciju unapred izgubqena. Oni nemaju ni mogu}nosti da to rade, ne postoji vaqda nijedan ~ovek u Ministarstvu zaduèn za to. I postupci se ne pokre}u. Pa, od 250 slu~ajeva evidentnog kr{ewa zakona o slobodnom pristupu informacijama jo{ nijedan nije procesuiran. To nije ni{ta drugo do otvoreno pozivawe na kr{ewe zakona, kaè Rodoqub [abi}. Po wegovom mi{qewu, nadzor nad primenom zakona trebalo bi poveriti nekom drugom ministarstvu, koje ima upravnu inspekciju, kao {to je Ministarstvo za dràvnu upravu i lokalnu samoupravu. NIN je zbog }utawa Ministarstva za kapitalne investicije podneo àlbu povereniku. A ako reakcija bude ista i posle poverenikovog re{ewa, koje su po zakonu obavezni da po{tuju, slu~aj }e, kao i drugi, zavr{iti u nekoj od fioka Ministarstva kulture. Jer, one ministre koji odlu~e da ne po{tuju zakon ni{ta, u krajwoj liniji, ne spre~ava u tome. Uostalom, poverenik [abi} je zatraìo na kraju pro{le godine izve{taje o primeni zakona od svih 17 ministarstava, pa i Ili}evog, koje jedino nije na{lo za shodno da ga napi{e. I ni{ta. Pored Ministarstva za kapitalne investicije, na zahtev NIN-a nije odgovorila ni Bezbednosno-informativna agencija. Na pitawa: koliko je gra|ana u skladu sa zakonskim odredbama bilo pod nadzorom u 2005. godini25

i koliko je vremenski najduè neki gra|anin bio pod nadzorom tajne policije, nije bilo odgovora. Poverenik [abi} kaè da je zahtev, gotovo identi~an na{em, pre nekoliko meseci bio upu}en u BIA, te da je i odgovor bio isti }utawe. Poverenik je u tom slu~aju naloìo BIA da odgovor dostavi, a BIA se, paradoksalno zakonskim odredbama, àlila Vrhovnom sudu na poverenika! êka se odluka suda. Tajne: Do 6. februara poverenik je doneo 140 re{ewa, od kojih je u 127 slu~ajeva organu vlasti naloèno da dostavi traènu informaciju, a u samo 13 slu~ajeva àlba je bila neosnovana, i to naj~e{}e zbog povrede ne~ije privatnosti. Zakon o za{titi privatnosti donet je 1998, ali je bajat i tu nastaju problemi. I najpre dilema da li na isti na~in po pitawu privatnosti treba da tretiramo nosioce javne vlasti i obi~ne gra|ane kaè [abi}. Informacije o imovini, o naglom uve}awu imovine morale bi biti dostupne zato nam treba zakon koji afirmi{e te principe. Vi{e od za{tite privatnosti, pa i od navike ovda{weg stanovni{tva da {to mawe zapitkuje, me|utim, primenu ovog zakona ko~i nasle|eni komunisti~ki obi~aj pre~estog progla{avawa dràvne, slu`bene, vojne tajne za svaku sitnicu. Osim {to je tajna pre{iroko definisana u svim odredbama koje je se ti~u, i procedurom i razlozima progla{avawa tajne, srpski zakoni se tek uzgred bave. Ameri~ki, najstariji na svetu, zakon o slobodnom pristupu informacijama, iako sadrì {okiraju}u stavku tajna su i podaci o naftnim poqima bar jasno defini{e pet razloga zbog kojih se podatak sklawa sa spiska dostupnih. Stru~waci veruju da je institut tajne ukoliko se otkrivawem podatka ugroàva, na primer, nacionalna bezbednost, neophodan, ali tek tamo gde postoji civilna kontrola vojske, policije, dràvne bezbednosti. Ukoliko te kontrole nema, tajnom moè postati sve zbog ~ega dostupnost informacija ima smisla. Tako je ve}ina evropskih zemaqa, pa i susedna Hrvatska, formirala telo za razmatrawe osnovanosti tajni u ~ijem radu u~estvuju ~ak i predstavnici medija. Od sedam ~lanova takvog ve}a po Zakonu o za{titi tajni (donetom jo{ 1996) hrvatski Sabor izglasava i tri novinara koji raspravqaju o progla{avawu tajne. Ali, osim na papiru, ni Hrvatska se nije proslavila raskrinkavawem tajni, jer pomenuto ve}e do danas nije formirano. Tajna nije ne{to na {ta je neko lupio pe~at. MUP, BIA, sudovi imaju problem tretirawa tajne, jer bi tajnom trebalo ne{to da se progla{ava zbog svoje su{tine, a ne zato {to je neko tako odlu~io. Na primer, BIA je odbila da odgovori na zahtev ~lana porodice da dobije informaciju iz dosijea ~oveka koji je ubijen 1941. Ja tu ne vidim razloge tajnosti. Samo 12 àlbi povereniku su podneli predstavnici medija, sve su bile osnovane i nakon intervencije poverenika informacije su im dostavqene. Kurir ili Pres, koji se danima bave imovinom pojedinih politi~ara nisu izgleda zvani~no potraìli te informacije ili se bar nisu àlili {to ih nisu ni dobili, ba{ kao ni TV B92, koja se u emisiji Insajder26

redovno àli na }utawe pojedinih dràvnih organa, ali àlbu povereniku nikada nisu podneli. ]utawe novinara je poraàvaju}e i tu`no. Organi vlasti s tim ra~unaju. A ta logika je potpuno jasna i sve dok se taj odnos ne promeni, komunikacija izme|u medija i institucija bi}e lo{a, kaè [abi}. Crne brojke: MUP je detaqno i blagovremeno dostavio NIN-u statistiku u vezi sa zloupotrebama poloàja, korupcijom, krivi~nim prestupima me|u policajcima. Tako smo saznali da su u 2005. godini policajci, jedan protiv drugog, podneli 276 krivi~nih prijava koje su se odnosile na 323 policijska slu`benika, 84 radnika su udaqena iz MUP-a, 36 su li{eni slobode, a 20 je zavr{ilo u pritvoru. Me|u policajcima je otkriveno 595 krivi~nih dela, a pokrenut je disciplinski postupak protiv 3.193 policijska slu`benika. Poreska uprava je, tako|e blagovremeno, odgovorila da je najve}i porez na imovinu koji je fizi~ko lice platilo u 2005. godini 5,5 miliona dinara, a da jenajve}i porez na dohodak na godi{wem nivou iznosio 17 miliona i da su od po~etka godine do polovine februara zbog neizdavawa fiskalnih ra~una privremeno zatvorena 403 ugostiteqska objekta, 252 pekare, 307 kineskih lokala, 395 trgovina na malo, i jo{ 132 razna objekta. Na pitawe koje se odnosilo na poreske obaveze Bogoquba Kari}a, kao i pitawe u vezi sa obavezama javnih preduze}a pozivaju}i se na Zakon o poreskom postupku i na~elo ~uvawa slu`bene tajne, uprava nije odgovorila. Naseqa: NIN je primewivost zakona poku{ao da proveri i kod lokalnih samouprava. Od tri nasumi~no izabrane op{tine u Srbiji (Temerin, Kragujevac i Surdulica) zahtevani su samo izve{taji o buyetu grada, odnosno op{tina za 2005. godinu. Grad Kragujevac blagovremeno je i sasvim detaqno dostavio izve{taj, dok Temerin i Surdulica uop{te nisu reagovali. Za razliku od op{tina u unutra{wosti, od Skup{tine grada Beograda smo traìli i dobili informacije da su tokom 2005. godine u Beogradu poplo~ani trotoari devet ulica, da je na to potro{eno 68,73 miliona dinara i da je sve radove izvodilo javno komunalno preduze}e Beograd put a da su kori{}ene i usluge firmi MN Loznica i Invest gradwa Beograd. Beograd putu, po zakonu o javnim nabavkama direktno su povereni radovi a prilikom angaòvawa podizvo|a~a i dobavqa~a ova firma je sprovela tendersku proceduru. Od grada ~iji je prvi ~ovek Nenad Bogdanovi} nedavno dobio Orden Svetog Save, dobili smo i informacije koliko je Beograd u posledwe tri godine uloìo novca u izgradwu Hrama Svetog Save: ukupno ne{to vi{e od 200 miliona dinara, od ~ega ~ak 125 miliona u 2003. godini i nepuna tri miliona u 2005. Pomo}nik gradona~elnika Radmila Hrustanovi} odgovorila je i da se u nasequ Dr Ivan Ribar ne}e graditi bungalovi za stanovnike bilo kog nehigijenskog naseqa, ve} na drugih 15 lokacija u gradu, a da }e se ispod Gazele graditi poslovni centar. Literatura: Organi dràvne zajednice ne podleù Zakonu o slobodnom pristupu informacijama. Ipak, poverenik [abi} kaè da je pisao ministru27

odbrane i generalnom sekretaru Saveta ministara navode}i da wihov legitimitet traì da postupaju po ovom zakonu iako mu formalno nisu podre|eni. I bar prema na{em iskustvu, postupaju. Ministarstvo odbrane nam je tako dostavilo traène biografije pomo}nika i savetnika ministra. Svakako, najzanimqiviji odgovor stigao nam je iz Ministarstva inostranih poslova i to iz pera ministra Vuka Dra{kovi}a. NIN je od Ministarstva inostranih poslova traìo odgovore na pitawa koje telo i po kom postupku bira zaposlene u diplomatskim predstavni{tvima SCG, koji su kriterijumi po kojima se biraju ambasadori i wihovi pomo}nici i {ta ih kvalifikuje za ta mesta, a zatraìli smo i spisak svih ambasadora i wihovih pomo}nika sa kra}im biografijama. Stilom nekada naj~itanijeg srpskog pisca, sada{wi {ef diplomatije odgovorio je na 18 kucanih strana. Na konkretna pitawa Dra{kovi} je ispisao sagu o vremenu u kojem ìvimo, o Milo{evi}u i [e{equ, o Jovanu Mari}u i Qiqani Smajlovi}, o ubistvu \in|i}a i odgovornima za to, o tome {ta bi bilo da je bilo pravde, {ta prezire a za {ta se zalaè. Ali, ~itaoci NIN-a ne}e videti ovaj Dra{kovi}ev zapis, ne zbog odbijawa NIN-a da ga integralno objavi ({to je ministar prvobitno traìo) ve} zato {to je sam ministar odlu~io da ga povu~e. Uve~e je poslao tekst u redakciju da bi slede}eg jutra poslao kurira da bi ga dopunio. Dopunu nikada nismo dobili, kao ni pravo da objavimo prvobitnu verziju. Ovakvu mogu}nost zakon ne predvi|a. Vaqda zato {to pretpostavqa odgovornu vlast. Posledwa istraìvawa Jukoma, u kojima su zahtevi kategorizovani po sloènosti i po tome ko ih {aqe gra|ani, novinari, NVO i drugi pokazala su da je Ustavni sud na ubedqivom prvom mestu po ignorisawu pitawa koja dobija, jer ni na jedno nije odgovorio. Vlada se koristila metodom falsifikovawa datuma dospe}a zahteva, kao i datuma slawa odgovora tako da dobije na vremenu, ali je dugo po isteku roka ipak odgovorila na sva pitawa. Predsednik Srbije bio je najaùrniji, a za Narodnu skup{tinu prime}eno je da reaguje samo na zahteve novinara. Na ostale tek pod pritiskom javnosti. Po spretnosti da izbegne konkretan odgovor pokazao se i gradona~elnik Beograda. Me|u ministarstvima dobri primeri postupawa u skladu sa Zakonom bili su ministarstva zdravqa, finansija, nauke i za{tite ìvotne sredine, trgovine, turizma i usluga, a lo{i primeri ministarstva odbrane, unutra{wih poslova, privrede i pravde. U protekloj godini je na osnovu vi{e od pet stotina poslatih zahteva istraìvawe Inicijative mladih pokazalo da 76 odsto testiranih dràvnih organa ne po{tuje Zakon o slobodnom pristupu informacijama. Samo 50 dràvnih organa od testiranih 212 odgovorilo je na sve zahteve. Prema ovom istraìvawu, dakle, 76 odsto dràvnih organa ne po{tuje zakon. Ni na jedan poslati zahtev nije odgovorio 61 dràvni organ. Kvalitativna analiza odgovora pokazala je veliku neodgovornost prema po{tovawu propisanih rokova i nestru~nost slu`benika koji rade na primeni zakona. Ni u28

jednom slu~aju kada je organ bio spre~en da odgovori, Inicijativa mladih nije dobila obave{tewe o tome. Zakon je dosledno primenilo samo 20 odsto op{tina u Srbiji, a organi dràvne zajednice su se u ovom istraìvawu pokazali boqim od organa na svim drugim nivoima vlasti vi{e od polovine organa dràvne zajednice uredno je odgovorilo na zahteve iako se zakon na wih eksplicitno ne odnosi. Sa nadnaslovom In vivo i naslovom Demokrate i radikali proizvodwa podeqenog dru{tva, Evropa 2. marta 2006. godine, objavquje tekst glavnog urednika @eqka Cvijanovi}a, biv{eg prvog ~oveka Srne. Mo`da je sam Svevi{wi ukqu~io svoje prste u najnoviji rat izme|u demokrata i radikala, budu}i da qudskom poimawu smisla, sveta i politike te stvari izmi~u. Moète li da zamislite ~oveka koji je pretpro{le godine na izborima zaokruìo Tomu Nikoli}a kako sada merka mudre re~i Borisa Tadi}a, ~ije ime }e sutra da zaokruì jednakim àrom kojim je ju~e zaokruìvao Tomu? Moète li da zamislite da se dogodi obratno: kako Borisovi razo~arani bira~i postaju deo radikalskog korpusa znaju}i koliko su pokradeni, ali veruju}i onako radikalski kako im je to u~inio onaj na koga im prvog pokaù prstom. Naravno, nema takvog, a da se svet ne okrene naopako, toliko naopako da vi{e nije ni va`no ko {ta zaokruùje. I eto nas u pri~i o dve Srbije. Ako }emo svoja politi~ka uverewa kao bednici da nosimo kao deo na{e ontolo{ke datosti, eto nas sa pitawem kolika je cena te pri~e o dve Srbije ukoliko }emo o Srbiji da govorimo zakleti na istinu. [ta je, dakle, smisao toga da Boris Tadi} potro{i bezmalo ceo predsedni~ki govor na skup{tini svoje partije govore}i o dve Srbije demokratskoj i radikalskoj {ta je smisao ideje da predsednik Srbije propusti da poentira situaciju u kojoj kao dràvnik, ~ovek koji okupqa, silazi u stranku i ne odrì dràvni~ki govor, ve} ispri~a pri~u o radikalima kao svetu iza koga iz Gondora juri{aju mase orki no{ene rukom zla. [ta je smisao toga da radikal Milorad Mir~i}, ~ovek koji sedi na ~elu parlamentarnog Odbora za bezbednost i nije bez prili~ne odgovornosti, {ta je, dakle, smisao da taj ~ovek ispri~a odvratnu pri~u o Zoranu \in|i}u kao kriminalcu jednakom ûmetu. Ho}e li Tadi}, govore}i o radikalima i legitimi{u}i tako jedinu svoju politi~ku poruku ubediti nekog radikala da glasa za demokrate? Ho}e li Mir~i} u svom zaumnom nastupu ubediti nekog tadi}evca da po~ne da se kune u Tomu? Naravno, toga ne}e biti, i sve bi to trebalo da izgleda kao nepristojno strana~ko nadgorwavawe kad ta pri~a u trenutku u kome dolazi ne bi bila veoma opasna. O ceni je, dakle, re~. Elem, gledali smo radikalski miting, sav taj siroti i opusto{eni svet iz unutra{wosti Srbije, koji se Beogradu pokazao na opako zgraàvawe neizbe`nog kruga dvojke, koji se drsko pokazao uprkos pozivu militantnog dela dvojka{a da bi ih vaqalo o~istiti gvozdenom metlom. Srbija bi bila sasvim pristojno mesto za ìvot bez svih tih ro|aka iz unutra{wosti kojih se ovda{wi evropejci pred svetom stide i ne pokazuju ih kad god je to mogu}e. Da li je to bila ona gora od dve Srbije, bez koje bi boqe pro{la japijevska Srbija, koja nema problema s Evropom jer novac drì u wenim bankama; da li je to svet koji bi trebalo po~istiti zato {to jo{ uvek ìvi iako svi29

ekonomski pokazateqi govore da ne moè da ìvi; da li ga treba streqati zato {to veruje u idole i kumire poput Ratka Mladi}a ili Voje [e{eqa jer na ovom svetu nema nijednu realnu stvar za koju bi se uhvatio i po~eo da u wu veruje? Onaj ko bi poku{ao ne da ih razume, ve} da razume za{to oni glasaju za radikale, u~inio bi i za sebe i za Srbiju mnogo. Onaj ko ih prezre pro}i }e jednako kao i onaj ko ih je toliko puta do sada obmanuo, a da se ne laèmo, u toj pri~i nevinih jedva da ima. Zlo je, dakle, {to je Srbija suo~ena sa Mladi}em, Kosovom i opstankom zajedni~ke dràve; zlo je {to pred tim stvarima ovda{wi kreatori javnog mwewa nemaju problema sa svojim stavovima, ~ak i kad wihovi stavovi imaju problem sa ~iwenicama; zlo je, na kraju, {to Srbija, vo|ena svojim problemima i svojom nedoraslom politi~kom i medijskom elitom, ponovo ulazi u onu zonu kada joj je ozbiqno zapre}eno podelom dru{tva i kada se pokazuje da su me|u wima u zamahu svi oni koji na toj zloj stvari prolaze i opstaju. Nema vi{e nikakve sumwe da su celu onu pri~u o Mladi}evom hap{ewu pre desetak dana plasirale one snage koje veruju da bi za wih bilo pogubno kada bi Ko{tuni~ina vlada izru~ila tog generala. Nema nikakve sumwe da bi ga neki od wih, koliko god ga smatrali zlo~incem, krili do sudweg dana ili makar do onog trenutka kada bi se pokazalo kako je vlada izgubila i posledwe zrno svog me|unarodnog kredibiliteta. Nije tu, dakle, re~ o opstanku vlade, ve} o ceni da bi se ona sru{ila Mladi}em, Kosovom, pti~jim gripom, kugom, svejedno. Ta cena, kako su je posebno postavili takozvani radikalni reformisti, jeste podeqeno srpsko dru{tvo. Naravno, jedna od tih stranaka koje u podeli dru{tva u~estvuju, bilo sa sve{}u o tome, bilo sa sve{}u da tako osvajaju vlast, bilo da imaju dobre namere prema Srbiji, re}i }e kako je Ratko Mladi} posledwe uto~i{te srpskog juna~kog mita (ali ne moè se sa Srebrenicom na le|ima ìveti u toj pri~i). Drugi }e insistirati da je re~ o preispoqnom zlo~incu na ~ijim tragovima sem zlo~ina nema ni~ega, ali }e jednako i jedni i drugi, defiluju}i ovih dana po televizijama kao manekeni dve zava|ene Srbije, obesmi{qavati svaki ozbiqan razgovor na tu temu. Sutra }e opet u}i u pri~u o tome ko je izdao Kosovo, ko nije do{ao na kneèvu ve~eru, prekosutra }e ve} na}i ne{to tre}e. Kada se sve te stvari stave na jednu stranu, ispada da nisu vi{e najva`nija pitawa {ta }e se na kraju dogoditi sa Mladi}em, ko }e biti zadovoqniji kosovskim re{ewima, gde }e za dva meseca biti Crna Gora, ve} je najva`nije kakva }e Srbija iza}i iz svega toga. Ako iza|e. Pod nadnaslovom Me|unarodni sud pravde, naslovom Velika Srbija u Hagu i podnaslovom Zastupnici Bosne i Hercegovine ocewuju da Beograd ne treba posmatrati kao pomaga~a bosanskih Srba ve} kao starijeg partnera u zajedni~kom zlo~inu, NIN, 2. marta 2006. godine, objavquje Specijalno za NIN tekst novinarke B92, Qubice Gojgi}. U tekstu se napomiwe da }e advokati BiH citirati izjave dr [e{eqa, date u toku ratnih operacija: Prolaze}i pored nekoliko desetina gra|ana, uglavnom izbeglica, okupqenih ispred Me|unarodnog suda pravde u Hagu, koji su do{li da podrè tu`bu BiH protiv SCG za genocid, pravni timovi dve biv{e jugoslovenske30

republike u{li su, u ponedeqak, u zgradu tog suda na zavr{no suo~avawe u sporu koji je pokrenut pre 13 godina. Kako prenose izve{ta~i sa lica mesta, u holu Palate mira, kako se ina~e jo{ zove velelepna zadu`bina ameri~kog milionera Endrjua Karnegija, dva ekspertska tima qubazno su se pozdravila. Potom je u sudnici po~ela uvodna re~ zastupnika BiH i podse}awe na najva`nije dokaze koji }e, kako se nadaju, ubediti {esnaesto~lano sudsko ve}e (predsedava Engleskiwa Rozalin Higins) da je biv{a SRJ, dana{wa SCG, u~estvovala u ratu u Bosni i da je odgovorna za genocid koji je izvr{en nad muslimanskim narodom. Rat u Bosni glavni pravni zastupnik BiH Sakib Softi} uporedio je sa cunamijem rekav{i da je bosansku katastrofu izazvao ~ovek, ta~nije bosanski Srbi i vlast u Beogradu. U dvadesetominutnom obra}awu sudu, Softi} je rekao da tu`ba protiv SCG nije osveta ve} èqa da se utvrdi odgovornost za rat odnosno za pakao u koji su povedeni nesrbi u Bosni. U prvim minutima argumentacije bosanskog tima (traja}e sedam dana) moglo se ~uti da tu`bu ne treba posmatrati kao spor sa pojedincima u Republici Srpskoj jer u Sarajevu shvataju da su oni bili instrument Beograda. Me|utim za razliku od Softi}a, koji odgovornost traì u vrhu dràve, drugi ~lan advokatskog tima Bosne, Amerikanac Tomas Frenk u pri~u uvodi kolektivnu odgovornost ocenom da su i narodi a ne samo wihovi lideri du`ni da spre~e ~iwewe genocida! Zlo~ini koji su se dogodili nisu bili nasumi~ni niti dela pojedinaca, ocewuje ovaj ameri~ki profesor i dodaje: Tvrdimo da se odgovornost za genocid ne moè pripisati bezdràvnoj gomili ve} dràvi Srbiji i Crnoj Gori. Advokati Bosne ocewuju da Beograd ne treba posmatrati kao pomaga~a bosanskih Srba ve} kao starijeg partnera u zajedni~kom zlo~inu. Govore}i o odgovornosti Beograda za genocid u Bosni, ameri~ki profesor je izjavio da }e pred save{}u ~ove~anstva biti dokazano da optuèni ne moè sprati miris prolivene krvi time {to }e promeniti ime dràvi. Po wegovoj oceni, tragovi ume{anosti Beograda u zlo~ine u Bosni su evidentni a odaje ih identitet po~inilaca, wihove uniforme, nare|ewa i novac i svi oni, veruje Frenk, vode do Beograda. Drugi zastupnik Bosne, Holan|anin Fon van den Bizen, podsetio je da Bosna nije izolovan doga|aj i da, cene}i odgovornost Beograda, sudsko ve}e ne treba da zaboravi ni ono {to se doga|alo u Hrvatskoj kao ni doga|aje na Kosovu. Uvodna re~ zastupnika BiH ponovo je, u Hagu, oìvela tezu o èqi za stvarawem Velike Srbije koja je, po oceni bosanskih eksperata, su{tina politike Beograda s po~etka devedesetih godina. Iako je od tako formulisane teze odustalo tuìla{tvo Ha{kog tribunala na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u, a to je proces na koji se ~esto pozivaju, bosanski tim vra}a je pred me|unarodne sudije a weno tuma~ewe {iri i na genocid. Prema tuma~ewu Van den Bizena, Srebrenica je bila posledica plana Beograda da radi stvarawa Velike Srbije o~isti 50 kilometara dubok pojas uz Drinu, unutar BiH. Za Van den Bizena, ideja o Velikoj Srbiji je su{tina Milo{evi}evog obe}awa da }e svi Srbi ìveti u jednoj dràvi a ta31

parola, tvrdi Holan|anin, pretvorena je, po~etkom devedesetih, u plan akcije koja je podrazumevala potpuno ili delimi~no uni{tewe nesrba u Bosni. Van den Bizen je ube|ivao sudsko ve}e da glavnokomanduju}i VRS Ratko Mladi} mo`da i jeste izvodio neke akcije ne konsultuju}i nikoga ali da nikada nije ostao bez podr{ke Beograda. U sudnici je citirana wegova zloslutna re~enica, izgovorena posle zauzimawa Srebrenice u julu 1995. godine, da je do{lo vreme za osvetu Turcima. Potom je sudijama predo~eno da je samo nekoliko nedeqa kasnije Mladi} bio na razgovorima u Beogradu. Zastupnici Bosne prikazali su u velikoj sudnici Me|unarodnog suda video-snimak ubistva {estorice muslimana iz Srebrenice, koje su izvr{ili pripadnici paravojne formacije [korpioni. Advokati tvrde da su [korpioni zapravo bili policajci iz Srbije a kao potvrdu citiraju ocenu Wujork tajmsa iz juna 2005. godine, da je taj snimak, emitovan na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u, dokaz ume{anosti Beograda u srebreni~ki genocid. Podsetimo, sudsko ve}e Ha{kog tribunala koje sudi Milo{evi}u, odbacilo je zahtev Tuìla{tva da se izvode dokazi i svedoci o pomenutom video-zapisu. Sudije Tribunala ocenile su da, iako ima vrednost, taj snimak, pa i svedo~ewa o wemu ne doprinose su{tinski utvr|ivawu krivice biv{eg predsednika Srbije i Jugoslavije. U isto vreme, srpsko tuìla{tvo za ratne zlo~ine podiglo je optu`nicu protiv [korpiona u kojoj ih identifikuje kao paravojsku koja je bila pod kontrolom vlasti u RS. No to je argumentacija na koju bi mogao da se poziva pravni tim SCG kada od 8. marta preuzme govornicu u Me|unarodnom sudu. Bosanski tim tvrdi}e pred Me|unarodnim sudom da genocid ne treba vezivati samo za Srebrenicu. I opsada Sarajeva, ubijawe iz snajpera i vi{egodi{we granatirawe grada, mogli bi da se tuma~e u skladu sa odredbama Konvencije o genocidu, ~ulo se u uvodnoj re~i. I za opsadu Sarajeva moè se okriviti Jugoslavija jer je u Beogradu odlu~eno da tenkovi biv{e JNA zauzmu poloàje oko grada u aprilu 1992. i da ih ne napuste naredne ~etiri godine, tvrdi BiH. Dok su tenkovi ga|ali sa brda, paravojska @eqka Ra`natovi}a Arkana operisala je u okolini grada, ~ulo se u sudnici u kojoj je prikazan i snimak sa pijace Markale, posle prvog granatirawa u februaru 1994. godine. Advokati BiH citira}e obilato izjave Vojislava [e{eqa a prva, u kojoj pripadnicima VRS poru~uje kako }e zajedno uzeti Sarajevo ve} je iskori{}ena. Jedan snimak iz rata bosanski advokati iskoristili su da u sudnici plasiraju ne{to {to li~i na po~etak teze da su{tinske razlike izme|u Milo{evi}eve i dana{we Srbije nema ({to je sastavni deo odbrane SCG). Sudijama je prikazan video-zapis na kome je zabeleèna poseta dana{weg predsednika Vlade Srbije Vojislava Ko{tunice, tada lidera DSS-a, poloàjima bosanskih Srba u okolini Sarajeva. Na snimku se vidi Ko{tunica kako dvogledom posmatra grad a kamera beleì i wegovu izjavu da se uverio u odlu~nost i postojanost na{ih boraca da ne odstupe, kao i navodna konstatacija da se i sa tog mesta vidi kako treba da izgledaju granice i ure|ewe budu}e Srbije, s ove i one strane Drine.32

Po oceni advokatskog tima Bosne, i u dana{wem pona{awu vlasti u Beogradu mogli bi se na}i dokazi krivice za zlo~ine u Bosni. Poku{aj da se su|ewe spre~i tako {to bi se ustanovilo da Me|unarodni sud nije nadleàn, ocewen je u uvodnoj re~i kao poku{aj odbijawa odgovornosti i pravne manipulacije. A zastupnik Tomas Frenk dodao je da odgovornost Beograda pove}ava i ~iwenica da bosanskoj strani u sporu, kao i Ha{kom tribunalu, odbija da preda va`ne dokaze, procewuju}i da bi mogli naneti {tetu SCG. Finale istorijskog procesa u Hagu je tek po~elo, ipak brojni mediji ve} se bave mogu}im posledicama. Ukoliko bude presu|eno u korist Bosne, Srbija i Crna Gora bi}e suo~ena ne samo sa ogromnim ratnim reparacijama, ve} i sa ~iwenicom da }e niz wenih generacija biti prokazan, pi{e britanski Dejli telegraf, a sarajevski Dnevni avaz citira jednog od pisaca bosanske tu`be, Frensisa Bojla, profesora prava iz îkaga, odnosno wegov predlog vlastima u BiH da pobedu u Hagu odmah iskoriste da u Ujediwenim nacijama pokrenu postupak za ukidawe Republike Srpske. Tabloid 2. marta 2006. godine, objavquje tekst sa nadnaslovom Kragujevac: Advokat Tatomir Lekovi