АФРИКА – одлике и политичко-географска подела

Проф. Мирослав Маркићевић

Порекло назива АфрикаБерберско племе АфриИме Африке проистекло је из првог утиска

који је њен сахарски део остављао на блиске азијске и европске суседе од феничанског афар (прашина), грчког апхрике (без хлада) или латинског априца (сунчано).

Величина и географски положај АфрикеПовршина: 30,3 милиона km2 (20% светског копна);Број становника: 1,1 милијарда (15% светског

становништва)Пресеца га екватор – по средини у правцу географске

ширинеНајсевернија тачка – Бели рт, Рас бен Сака (Тунис) - 37°NНајјужнија тачка –Иглени рт (ЈАР) - 35°SНајзападнија тачка – Поант дез Алмади (Сенегал) - 17°WНајисточнија тачка – рт Хафун (Сомалија) - 16°Е

Најсевернија и најјужнија тачка Африке Бели рт (Тунис) Иглени рт (ЈАР)

Најзападнија и најисточнија тачка АфрикеПоант дез Алмади (Сенегал) Рт Хафун (Сомалија)

Контрасти АфрикеБасен Конга Пустиња Сахара

Контрасти АфрикеДепресија Катара Килиманџаро, 5895

m н.в.

Контрасти Африке

Најстарије државе у Африци – Стари векЕгипат Картагина

Експанзије:Римског царства, Византије, Арапа, Отоманске империје.

Најстарије државе у Африци – Стари и Средњи век

Средњевековне државе у Африци У старом веку постојала су царства

у данашњем Судану и северном делу Етиопије.

Од обале Индијског океана до средишњег Зимбабвеа више хиљада монументалних камених рушевина непознатог порекла сведочи о старој цивилизацији и државности.

У западној и централној Африци постојало је више великих средњовековних држава и градова-држава на океанској обали или на раскрсницама караванских путева.

Колонизација АфрикеОсвајање Африке прво су почеле Португалија и Шпанија, али су

дугорочнију колонијалну поделу учиниле углавном Француска и Велика Британија.

Последице колонијализма биле су огромне и највише се огледају у масовном уништвању становништва, одвођењу милиона робова и експлоаацији ресурса.

Једине две слободне државе у 19. веку биле су Либерија (основали је ослобођени робови из Америке) и Етиопија, а средином 20. века још Египат и ЈАР.

Распад колонијализма и стварање нових држава од 1960-их година донело је још једну важну и далекосежну последицу – наслеђене су колонијалне границе, међу којима су многе биле праволинијске.

Колонијално комадање Африке

Савремена политичка карта Африке Острва Мајот и Реинион у западном делу Индијског океана су тзв.

прекоморски поседи Француске; Атлантска острва Асенсион, Света Јелена и Тристан да Куња припадају

Великој Британији; архипелаг Мадеира је у поседу Португалије; Канарска острва, Сеута и Мелиља на северноафричкој обали Медитерана

припадају Шпанији. Постоје бројне спорне територије и међународно непризнате творевине:

Западна Сахара, која се бори за самосталност, а Мароко је сматра својом територијом;

Сомалиленд, на северу Сомалије, од 1991. године је самопроглашена република;

нерешено је питање дуж египатско-суданске границе кроз Нубијску пустињу...

Савремена политичка карта АфрикеНастанак Јужног Судана и друге спорне територије у

Судану

„Афричко пролеће“, демонстранти на Тргу Тахрир,

Каиро

Савремена политичка карта Африке Последња велика колонија која је стекла независност била је Намибија (1991.). Еритреја се отцепила од Етиопије и стекла међународно признање 1993. године, а после

дугог грађанско-верског рата Јужни Судан од Судана (чланица УН од 2011. године). Читава Африка је и данас политички нестабилна, изложена државним ударима,

међуетничким сукобима и интервенцијама ранијих колонијалних метропола. У последњој деценији 20. века у Руанди је беснео рат између народа Хуту и Тутси, са више

стотина хиљада убијених цивила; У Тунису, Либији и Египту 2011. године покренут је талас револуционарних политичких

промена и конфликата (тзв. Арапско пролеће), укључујући и војну интервенцију европских сила (у Либији);

У Малију се 2013. године у унутрашњи конфликт умешала Француска, некадашњи колонијални господар;

У земљама Гвинејског залива постоје стални сукоби међу многобројним народима, муслиманима и хришћанима, различитим политичким групама... Позадина те нестабилности често су природна богатства и настојања ванафричких сила да их контролишу.

НЕОКОЛОНИЈАЛИЗАМ

У Африци постоји 54 међународно признате државе. Оне могу да се групишу у пет политичко-географских региона:

Северну или медитеранску Африку (арапске земље), Западну Африку (углавном бивше француске колоније), Централну Африку (од континенталног Чада, до приатлантске

Анголе), Источну Африку (махом бивше британске колоније) и Јужну Африку (ЈАР, Намибија, Боцвана, Свази и Лесото).

Ова подела је условна јер у неким случајевима не уважава физичко-географске, етно-верске и економско-географске принципе.

Савремена политичка карта Африке

Савремена политичка карта Африке

Подела држава Африке према величини територије

•Алжир (најпространија афричка држава, са 2,4 милиона км2), ДР Конго (2,3 милиона км2);Веће од 2 милиона км2

•Судан, Либија, Чад, Нигер, Ангола, Мали, Етиопија, Мауританија, ЈАР, Египат;Од 1 до 2 милиона км2

•Танзанија, Нигерија, Намибија, Мозамбик, Замбија, Сомалија, Мароко, Централноафричка република, Јужни Судан, Мароко, Боцвана, Мадагаскар, Кенија;Од 500.000 до 1 милион км2

•Камерун, Зимбабве, Реп. Конго, Обала Слоноваче, Буркина Фасо, Габон;Од 250.000 до 500.000 км2

•Гвинеја, Гана, Уганда, Сенегал, Тунис, Малави, Еритреја, Бенин, Либерија;Од 100.000 до 250.000 км2

•остале државе Африке, међу којима најмању површину имају Сејшелска острва (451 км2). Мање од 100.000 км2

•Нигерија (155 милиона);Више од 100 милиона становника

•Египат, Етиопија, ДР Конго;Од 50 до 100 милиона

•ЈАР, Кенија, Танзанија, Алжир, Мароко, Судан, Уганда, Гана;Од 25 до 50 милиона•Мозамбик, Обала Слоноваче, Мадагаскар, Камерун, Ангола, Буркина Фасо, Малави, Сенегал, Зимбабве, Замбија, Сомалија, Нигер, Мали, Чад, Тунис, Руанда, Гвинеја, Бенин, Бурунди;Од 10 до 25 милиона

•Јужни Судан, Либија, Того, Сијера Леоне, Еритреја;Од 5 до 10 милиона•остале државе Африке, најмање Сејшелска острва (мање од 100.000 становника).Мање од 5 милиона

Подела држава Африке према броју становника

Подела држава Африке према обалику владавине и државном уређењуУ Африци постоји три парламентарне монархије

(Мароко, Лесото и Свазиленд), а у осталим државама облик владавине је републикански.

Неке републике у називу имају верску одредницу (Исламска Република Мауританија) или арапски етнички предзнак (Арапска Република Египат).

Државно уређење је углавном унитарно, али постоји и неколико федерација – Нигерија, ЈАР, Танзанија, Етиопија и Комори.

Крај предавања!