Download pdf - 01-Istorijski razvoj

1 Istorijski razvoj1. Istorijski razvoj raunararaunara

UvodUvodUvodUvod ta su to raunari?

Raunar je bilo koji elektronski ureaj koji moe da pamti, j j j j p ,pretrauje i obrauje podatke.(Websterov renik)

Raunar ili kompjuter (computer) je programirljiv ureaj koji prihvata, skladiti i upravlja podacima sa ciljem da proizvedeprihvata, skladiti i upravlja podacima sa ciljem da proizvede podatke koji mogu biti korisni. (wikipedia)

Raunari su pomona sredstva za bre i lake raunanje sa manje greaka (uska definicija)manje greaka.(uska definicija)

Danas su raunari umnogome prevazili svoju primarnu namenu i gotovo da nema oblasti u kojoj nisu nali primenu.

N t k j k t j k Nastanak raunara vezan je za vekovnu tenju oveka da sebi olaka proces raunanja, ubrza ga i uini tanijim.j

Ideja o konstruisanju ureaja za automatizacijuizraunavanja stara je nekoliko hiljada godina. Prva naprava te vrste je Abak (Abacus)

Aleksandar Stamenkovi

Osnovi informatike 2

Ab k (Ab )Ab k (Ab )Abak (Abacus)Abak (Abacus) Egipatski Grki Rimski Kineski Egipatski, Grki, Rimski, Kineski,

Japanski, Ruski, ... Sastoji se od rama, kuglica koje su

podeljene na dva dela i slobodno mogupodeljene na dva dela i slobodno mogu pomerati po vertikalnim inama

Osnovne raunske operacije: sabiranje, oduzimanje, mnoenje i deljenje.

U upotrebi je i danas u nekim zemljama



Moderni raunar VS abacus

Poreklo rei Abacus je od grkog abakos tabla, koja daljePoreklo rei Abacus je od grkog abakos tabla, koja dalje verovatno vodi poreklo iz hebrejskog abhaq pesak praina .



Mehanike pretee raunara Mehanike pretee raunara (1450(1450 1840)1840)(1450(1450--1840)1840)



Willi O ht dWilli O ht dWilliam OughtredWilliam Oughtred

1621. god. William O ht d l kiOughtred engleski matematiar koji je izmislio k i kli i l jikruni klizni lenjir.

Smatra se prvim analognim raunarskim ureajem za mnoenje i deljenje brojeva.



Bl i P l (1623Bl i P l (1623 1662)1662)Blaise Pascal (1623Blaise Pascal (1623--1662)1662) 1640. god. Pascal je zapoeo rad na

razvoju ureaja koji je trebalo da pomogne njegovom ocu u izraunavanju poreza.

1642. god. pojavio se prvi model ovog ureaja (Pascaline).

Pascalov mehaniki kalkulator mogao jePascalov mehaniki kalkulator mogao je da sabira i oduzima 6-to cifrene brojeve.

Mnoenje i deljenje se obavljalo preko niza sabiranja i oduzimanja.

U sutini Pascaline je radio samo sabiranje: oduzimanje se obavljalo korienjem

komplementa Broj koji je trebalo oduzetikomplementa. Broj koji je trebalo oduzeti se prvo konvertovao u svoj komplement, a zatim sabirao sa prvim brojem

Moderni raunari upravo koriste ovu Moderni raunari upravo koriste ovu tehniku za oduzimanje.tehniku za oduzimanje.tehniku za oduzimanje.tehniku za oduzimanje.



To je bio prvi komercijalni kalkulator To je bio prvi komercijalni kalkulator U narednih 10 godina proizvedeno je 50 ovakvih

ureaja (ekskluzivno pravo za proizvodnju i prodaju -j ( p p j p jRoyal Privilege)

Danas se neki primerci uvaju u muzeju u Parizu.



Gottfield von Leibniz (1646Gottfield von Leibniz (1646--1716)1716)Gottfield von Leibniz (1646Gottfield von Leibniz (1646 1716)1716) Tokom 1670-ih Leibniz je uinio

korak dalje u projektovanjukorak dalje u projektovanju mehanikih kalkulatora Nedopustivo je da pametan ovekNedopustivo je da pametan ovek

izgubi sate obavljajui raunanje koje se moe poveriti bilo kome ako se koristi mainakoristi maina

1671. Leibniz je predstavio ureaj koji je pored sabiranja i oduzimanja,

d b lj i j d lj jmogao da obavlja i mnoenje, deljenje i izraunavanje kvadratnog korena Leibnezovi tokovi, BRS

Leibnic je zastupao ideju o korienju Leibnic je zastupao ideju o korienju binarnog brojnog sistema, koji je binarnog brojnog sistema, koji je danas osnova rada savremenihdanas osnova rada savremenihdanas osnova rada savremenih danas osnova rada savremenih raunara.raunara.



Joseph Marie JacquardJoseph Marie JacquardJoseph Marie Jacquard Joseph Marie Jacquard (1752(1752--1834)1834)

Francuski pronalaza, poznat po pronalasku automatskog razboja p g jza tkanje Jacquardov razboj je koristio drvene drvene

l i (k ti )l i (k ti ) k ji bilploice (kartice)ploice (kartice) na kojima su bile izbuene rupe kojima se definisao oblik reljefne are na tkanini

Svaka kartica odgovarala je jednom redu na razboju. Karice su bile povezane po redu jedna za drugompovezane po redu, jedna za drugom.

Menjanjem rasporeda kartica mogle su se menjati are



Ove kartice predstavljaju preteu raunarskog programa.

Mnogo godina kasnije, bueneMnogo godina kasnije, bueneMnogo godina kasnije, buene Mnogo godina kasnije, buene kartice predstavljale osnovni kartice predstavljale osnovni medijum za pamenje informacija medijum za pamenje informacija (programa i podataka) u raunarima(programa i podataka) u raunarima(programa i podataka) u raunarima (programa i podataka) u raunarima sve do 1980 godinesve do 1980 godine..



CCharles Babbageharles Babbage ((17911791--18711871))CCharles Babbageharles Babbage ((17911791--18711871))

Engleski matematiar Praotac raunarske tehnike Prvi je izneo ideju o

programirljivom raunaruprogramirljivom raunaru Preuzeo ideju Jacquarda o

buenim karticama kao prvi h iki t d jmehaniki metod unoenja

informacija u raunar. Tvorac diferencne i analitike Tvorac diferencne i analitike

maine



Diferencna maina (1832)Diferencna maina (1832)( )( )

Raena je za potrebe Britanske mornarice (nautike tablice)Koristila se za izraunavanje vrednosti polinoma metodom konanih razlikaNije mogla da se programira i l j j d t dizvravala je samo jedan metodNije proizvedena u XIX veku. RazloziRazlozi.



Diferencna maina je rekonstruisana Diferencna maina je rekonstruisana 1991. godine, a kompletirana tek 1991. godine, a kompletirana tek g pg p2002.2002.:: SSatoji se od 8000 delovaatoji se od 8000 delova TeTeka je 5tka je 5t



TeTeka je 5tka je 5t

Analitika maina (1840Analitika maina (1840--tih)tih)

Charles Babbage je pokuao da

Analitika maina (1840Analitika maina (1840 tih)tih)

Charles Babbage je pokuao da konstruie mainu koje bi mogla da se programira da obavlja bilo koja i jizraunavanjaPored toga to je mogla da obavlja 4 osnovne opercije (+ - * /) ona je4 osnovne opercije (+, , , /), ona je mogla i da donosi odluke.

kao rezultat toga, ona je mogla da menja redosled izraunavanja, u zavisnosti od izraunate vrednostimogla je da preskoi nekamogla je da preskoi neka izraunavanja ili da se vrati u nazad i ponovi neke korake



Pretea savremenih raunaramemorija mlin (procesor)memorija, mlin (procesor), kontrolni mehanizam,ulaz, izlaz

Memorija buene karticeMehaniko programiranje -

i ij klipromena pozicije klinovaNikada nije zavrena

Rekonstrukcija analitika maina u Muzeju Nauke u Londonu



Mehaniki raunari... Mehaniki raunari... do skoro u upotrebido skoro u upotrebido skoro u upotrebido skoro u upotrebi



1886. god. Herman Hollerith razvio je mainu za raunanje koje je koristila buene kartice za elektronsko brojanje. j jOvaj ureaj je napravljen da bi se obavio popis iz 1890. godine (u Americi). Runo brojanje bi trajalo itavu deceniju (rezultati prethodnog popisa su se obraivali runo i proces je trajao 7 godina).p p p j j g )1896. godine Hollerith je osnovao Tabulating Machine Company.1924. godine, nakon nekoliko spajanja i preuzimanja, kompanija je postala International Business Machines (IBM)



postala International Business Machines (IBM).

ElektroElektro--mehaniki raunari mehaniki raunari (1840(1840 1940)1940)(1840(1840--1940)1940)



Howard Aiken (Howard Aiken (11900900 11973)973) Babbageova ideja ,,potpuno

t t k k lk l t

Howard Aiken (Howard Aiken (11900900--11973)973)

automatskog kalkulatora ostvarena je 112 godina kasnije.

Godine 1937 Howard Aiken naGodine 1937, Howard Aiken na Hardvardskom univerzitetu projektuje prvi cifarski raunar

ilj d i isa ciljem da rei izvesne nelinearne diferencijalne jednaine ((Automatic Sequence Automatic Sequence jed a e (( uto at c Seque ceuto at c Seque ceControlled Calculator, Controlled Calculator, ASCC)ASCC) i zavrava ga 1944. godine.P t i k M k IM k I Poznat i kao Mark I.Mark I.

Razvijen zahvaljujui donaciji IBM vrednoj jedan milion dolaravrednoj jedan milion dolara.



Osnovne komponente Osnovne komponente raunara su mehaniki koturi i elektromehaniki releielektromehaniki relei.

Koristio je buene kartice.kartice.

Bio je pouzdan, ali spor i glomazan: 765000 gkomponenti, stotine kilometara ice, 16m dug i 2 4 m visok Teine2.4 m visok. Teine4500 kg.

Moljac zaglavljen na jednom od releja izaziva kvar. Grace Murray Hopper, 1944 uklanja prvu bubu iMoljac zaglavljen na jednom od releja izaziva kvar. Grace Murray Hopper, 1944 uklanja prvu bubu iuvodi pojmove uvodi pojmove bugbug i i debugingdebuging u rau raunarski leksikonunarski leksikon..



Konrad ZuseKonrad Zuse ((11900900 11973)973) Nemaki matematiar

Konrad ZuseKonrad Zuse ((11900900--11973)973) Nemaki matematiar Tvorac niza

elektromehanikih raunaraelektromehanikih raunara(nezavisno od rezultata Babbagea i Aitkena)Babbagea i Aitkena)

ZZ--serija serija Z1 (1938), Z2,Z3 Z1 (1938), Z2,Z3 (1941) Z4 (194 )(1941) Z4 (194 )(1941), Z4 (1945)(1941), Z4 (1945)

Tvorac prvog programskog jezika - PlankalkPlankalkll



Teorijske osnove raunaraTeorijske osnove raunarajj



Nikola Tesla (Nikola Tesla (18561856--19431943)) Jedan od najpoznatijih svetskih

pronalazaa i naunika u

(( ))

pronalazaa i naunika u oblasti fizike i elektrotehnike.I t l d j Izmeu ostalog, dao svoj doprinos i u oblasti t t ti j It ti j Iraunarstva : patentirao je I patentirao je I

(AND) logi(AND) logiko kolo.ko kolo. Do ovog otkria doao je

razvijajui sistem za daljinsko upravljanje ureajem koji se sastojao od veeg broja primopredajnih elemenata



George Boole (George Boole (17911791 18711871))George Boole (George Boole (17911791--18711871))

Irski matematiar, poznat po doprinosu razvoju simbolike logikerazvoju simbolike logike1854.g. predstavljao je logike principe 1854.g. predstavljao je logike principe korienjem matematikih simbola a ne korienjem matematikih simbola a ne

pomou reipomou reiRazvio je novu matematiku disciplinu poznatu kao Booleova algebra koja jepoznatu kao Booleova algebra koja je nala ogromnu primenu u projektovanju raunara



Alan Turing (Alan Turing (11912912 11954954)) Engleski matematiar, logiar i

Alan Turing (Alan Turing (11912912--11954954))g , g

kriptoanalitiar Smatra se ocem modernog

raunarstvaraunarstva Konstruisao je Turingovu

mainu matematiki model univerzalnog raunarauniverzalnog raunara.

To je apstraktni raunar takav da svaki drugi praktini g praunarski model ima jednake ili manje mogunosti nego Turingova maina.g

Dao odgovor na pitanje: ta moe a ta ne moe raunar da izrauna?izrauna?



EnigmaEnigmaN ki j k i t j i

EnigmaEnigma Nemaki ureaj za kriptovanje i

dekriptovanje. Pojavila se 30-tih godina 20. veka.j g Intenzivno koriena za vreme II

svetskog rata.1939 godine Nemci su ojaali 1939. godine Nemci su ojaali enigmu

Tjuringov raunar Colossos je j g juspeno dekriptovao poruke ifrovane ojaanom Enigmom.



ColossusColossus Britanski raunar iz 1943. god.Britanski raunar iz 1943. god.dizajnirao ga je Adizajnirao ga je Alan lan Turing a izgradio Max NewmanTuring a izgradio Max Newman

U i it t MU i it t M ttAleksandar Stamenkovi


na Univerzitetu u Manna Univerzitetu u Manesteruesteru

ACEACE (A t ti C ti E i )(A t ti C ti E i )ACEACE (Automatic Computing Engine)(Automatic Computing Engine) Britanski raunar iz 1950. god. Britanski raunar iz 1950. god.

koji je dizajnirao Alan Turingkoji je dizajnirao Alan Turing



koji je dizajnirao Alan Turingkoji je dizajnirao Alan Turing

John (Janos) von NeumannJohn (Janos) von NeumannJohn (Janos) von Neumann John (Janos) von Neumann (1903(1903--1957)1957)

Jedan od najveih matematiara 20. veka

Bavio se skoro svim oblastima matematike

Radio na optimizaciji procesa Radio na optimizaciji procesa snabdevanja saveznikih trupa u Evropi (1944)

Uestvovao u izradi atomske bombe Radio u timu koji je razvijao raunar

ENIACENIAC Glavni dizajner raunara EDVAC

(Electronic Discrete Variable Automatic Computer)Automatic Computer)



V N hit ktV N hit ktVon Neumannova arhitekturaVon Neumannova arhitektura

Kako rauna ovek tako rauna raunar

Memorija:

UPRAVLJANJE UVANJE procesor

naredbe

jMesto gde se pamte i uvaju instrukcije i ulazni i izlazniUPRAVLJANJE

IZVRAVANJE

PODATAKAMemorija

Papirpodaci

ulazni i izlazni podaci (pezultati)

IZVRAVANJE

mozakTabliceibPOMONA SREDSTVA iberRaunska MainaKalkulator



John von NeumannJohn von Neumann sa sa EEDVACDVAC--omom (1945)(1945)



( )( )

Elektronski raunari Elektronski raunari (1940(1940 danas)danas)(1940(1940--danas)danas)



J h Vi t At ffJ h Vi t At ff ((19031903 19951995)) Kada je izbio II svetski rat,

John Vincent AtanasoffJohn Vincent Atanasoff ((19031903--19951995))Kada je izbio II svetski rat, raunarske maine su postale neophodne zbog brzih prorauna za praenjebrzih prorauna za praenje aviona, otvaranje neprijateljkih ifara, j jizraunavanja putanja projektila, pa i izradu atomske bombeatomske bombe.

Za ime fiziara Dona V. Atanasofa sa Iowa State University vezuje se konstruisanje prvog prvog digitalnog elektronskogdigitalnog elektronskogdigitalnog elektronskogdigitalnog elektronskograunara 1941. godine.



AtanasoffAtanasoff Berry Computer (ABC)Berry Computer (ABC) AtanasoffAtanasoff--Berry Computer (ABC)Berry Computer (ABC) Ovaj raunar je koristio binarnu aritmetikubinarnu aritmetiku i paralelno

procesiranje.p j Memorija ovog raunara bila je odvojena od dela za odvojena od dela za

raunanje.raunanje.



ENIAC (ENIAC (191945)45) Electronic Numerical Integrator and Electronic Numerical Integrator and

ComputerComputer

ENIAC (ENIAC (191945)45)

ComputerComputer Konstruktori: John Mauchly (John Mauchly (19071907--

19801980)) ii JJohnohn Eckert (Eckert (19191919--19951995))P lj t i di d 1943 1946 Pravljen tri godine, od 1943-1946. Neprekidno radi od 1947 do 1955.

Prvi digitalni elektronskidigitalni elektronskiPrvi digitalni elektronski digitalni elektronski reprogramirljivireprogramirljivi raunar sposoban da u potpunosti reava sloene raunarske probleme preteapretearaunarske probleme pretea pretea dananjih raunaradananjih raunara

Koristio je decimalnu aritmetikuKoristio je decimalnu aritmetikuN lj t b Napravljen za potrebe prorauna artiljerijskih tablica

Upotrebljavan za proraune u veziUpotrebljavan za proraune u vezi hidrogenske bombe



Electronic Numerator, Integrator, Analyzer, and Electronic Numerator, Integrator, Analyzer, and



ComputerComputer ENIACENIAC (1946)(1946)

Dugaak 30m, teak 27t,Dugaak 30m, teak 27t, zauzimao povrinu od 167m2

Elektromehaniki relei su zamenjeni vakuumskim cevimavakuumskim cevima

Sastojao se od: 70000 otpornika 10000 kondenzatora

18000 18000 elektronskih cevi 7200 kristalnih dioda 6000 preklopnika6000 preklopnika

Sastavljen od 5 miliona runo zalemljenih vezaj

Elektrina snaga : 150kW



Buene kartice su sluile kao ulaz i izlaz, a registri kao sabirai i kao ureaji za uvanje podatakaza uvanje podataka.

1000 puta bri od 1000 puta bri od elektromehanikih elektromehanikih predhodnikapredhodnikapredhodnikapredhodnika

Osnovni takt 5kHz, sabiranje dva desetocifrena broja 0 2msbroja 0.2ms.

Programiranje se obavljalo runo, prevezivanjem ica (kao kod analogne(kao kod analogne telefonske centrale

ENIAC odgovara dananjemENIAC odgovara dananjemENIAC odgovara dananjem ENIAC odgovara dananjem jednostavnijem jednostavnijem programirljivom kalkulatoru!programirljivom kalkulatoru!



programirljivom kalkulatoru!programirljivom kalkulatoru!

UNIVAC I (UNIVAC I (191951)51) UNIVUNIVerzal AAutomatic CComputer.

UNIVAC I (UNIVAC I (191951)51)UNIVUNIVerzal AAutomatic CComputer.

Konstruktori : JohnJohn Mauchly Mauchly iiJJohnohn EckertEckert

Prvi komercijalni raunar opte nameneKreiran za poslovne i Kreiran za poslovne i administrativne primene, za brzo izvravanje prostih raunskih prostih raunskih j ppoperacija (+,operacija (+,--,,*,/)*,/).

Koristio magnetnu trakumagnetnu traku kao ij ki di tmemorijski medium umesto

buenih kartica UNIVAC I u Franklin Life Insurance kompaniji



ENIAC 1946.Ramac 1956. PDP

IBM701

1960.

1953. IBM360 1964.

HP2115 1966 1966.

Electrodata1 1956



1 1956.

Generacije raunara Generacije raunara i dananji raunarii dananji raunarii dananji raunarii dananji raunari



Prva generacija raunaraPrva generacija raunara Vakumske cevi kao glavni logiki

l ti bl i d j

Prva generacija raunaraPrva generacija raunara

elementi problemi sa odravanjem zagrevanjem, itd...

Buene kartice za unos i eksterno Buene kartice za unos i eksterno uvanje podataka spor ulaz i izlaz

Rotirajui magnetni doboi za Rotirajui magnetni doboi za interno smetanje podataka i programskih instrukcija.p g j

Ogromne dimenzije, mala brzina rada

Programi napisani na mainskom asemblerskom jeziku



Druga generacija raunaraDruga generacija raunaraDruga generacija raunaraDruga generacija raunara 1947. godine je pronaen tranzistor.g j p TranzistoriTranzistori zamenjuju elektronske

cevi (vie od 1000 puta manja zapremina, mnogo manja potronja elektrine energije, mnogo vea brzina rada)brzina rada).

Tipian predstavnik IBM 1401IBM 14014 KB memorije 4 KB memorije

ulaz prekidai, buene kartice, magnetne trake.



Trea generacija raunaraTrea generacija raunaraTrea generacija raunaraTrea generacija raunara Individualni tranzistori zamenjeni

i t i i k lii t i i k li iintegrisanim kolima integrisanim kolima vie minijaturnih tranzistora smetenih u silikonskom ipu

Poveanje pouzdanosti Poveanje pouzdanosti Smanjenje dimenzije Vea brzinu Vea efikasnost Vea efikasnost Nie cene

Magnetne trake i diskovi su potpuno zamenili buene karticepotpuno zamenili buene kartice

Memorijski ipovi zamenjuju magnetna jezgra

Operativni sistemi (UNIX)Operativni sistemi (UNIX) Tastatura i monitor Tipian predstavnik IBM

System/360



System/360

Mikroraunarska revolucijaMikroraunarska revolucija1971: Intelovi inenjeri su konstruisali

Mikroraunarska revolucijaMikroraunarska revolucija 1971: Intelovi inenjeri su konstruisali

prvi mikroprocesor.mikroprocesor. Bio je veliine 1cmBio je veliine 1cm22 a sadrao jea sadrao jeBio je veliine 1cmBio je veliine 1cm a sadrao je a sadrao je

celokupnu logiku raunaracelokupnu logiku raunara--CPUCPU.. Mikroraunarska revolucija poetkom

1970-ih (pojava PC-a): Apple CommodoreCommodore Amiga Pekom domai raunar

Pojavljuju se stoni - desktop raunari nisu u potpunosti zamenili velike raunare koji takoe doivljavajuraunare, koji takoe doivljavaju promenu



etvrta generacija raunaraetvrta generacija raunaraetvrta generacija raunara etvrta generacija raunara (1971 (1971 do kraja 1990do kraja 1990--tih)tih) LSI - Large Scale Integration VLSI - Very Large Scale Integration

(( jj ))

y g g Razvoj mikroprocesora Pojava mini i super raunara Paralelno procesiranje Paralelno procesiranje Poveana brzina rada, snaga, memorijski

resursi Tipini predstavnici:

Apple II, Apple Mac, IBM PC



apple 1977.

Kenbak 1971.

HP35 1972HP35 1972.comodore64 1982.

alto 1974.

PET 1977.

IBMpc2 1990.

laptop 2000



2000.

Intel 8008 1972. > 10

Intel pentium 2000.0.18 m>3 ili t i t

> 10 m3 miliona tranzistora

Motorola 68000 1979.5 m~100 hiljada tranzistora



Raunari danas Raunari danas -- raanje pete raanje pete ij ij

Paralelni raunari veliki generacije raunarageneracije raunara

broj CPU istovremeno primenjenih na izvravanje programaprograma.

Superraunari.Raunarske mree: Internet Raunarske mree: Internet,World Wide Web (WWW),beine mree.beine mree.

Mobilno, prenosivoraunarstvo.

Vetaka inteligencija. Korienje kvantne fizike iKorienje kvantne fizike i

nanotehnologije.Aleksandar Stamenkovi


Intel Core 2 Duo E6300, Conroe Izaao : 2006Izaao : 2006Dva jezgra, brzina 1.86 GHzTehnologija : 65nm, 2 jezgra291 milion tranzistora

Intel Core i7 980XIntel Core i7-980XIzaao : 20106 jezgara, brzina 3,33GHzTehnologija : 35nm731 milion tranzistora



731 milion tranzistora

Dananji raunarDananji raunar Koristi ga iroka populacija

(kui, na poslu, itd...).

Dananji raunarDananji raunarMikroprocesor

CPURadna

memorijaRAM Jednostavan za rukovanje.

Veoma brz i veoma spor. Staje u kuite 0.4m x 0.3m x

Osnovna ploa

RAMDodatne kartice

0.15m Moe se lako nadograivati,

poboljavati.f

Monitor

Jeftin. Osnovno zOsnovno znanje rada na nanje rada na

raraunaru u skoroj budunosti unaru u skoroj budunosti (a dobrim delom i danas)(a dobrim delom i danas)(a dobrim delom i danas) (a dobrim delom i danas) predstavljae optu pismenostpredstavljae optu pismenost:: Elementarna obrada teksta Filmovi slike muzika

Izvor napajanja

Mi Filmovi, slike, muzika,... Internet, e-mail, blog, forumi,... Chat, voice chat, skype,

face,...Ureaj (drive) za prenosive diskove Hard disk

TastaturaMiKuite

, Kompjuterske igre



prenosive diskove Hard disk

Mooreov zakonMooreov zakon Gordon E Moore suosniva kompanije Intel

Mooreov zakonMooreov zakonGordon E. Moore, suosniva kompanije Intel.

1965. opisuje rast gustine pakovanja tranzistora u procesoru, a samim tim i rasttranzistora u procesoru, a samim tim i rast performansi procesora.

U originalu glasio: Svake godine se brojSvake godine se brojU originalu glasio: Svake godine se broj Svake godine se broj tranzistoratranzistora po kvadratnom inu po kvadratnom inu mikroprocesoramikroprocesora udvostruudvostruujeuje.pp jj

U novije vreme period dupliranja je povean na dve godine.g

Zakon vai ve skoro 50 godina i prognoze su da e vaiti i narednih 5-10 godina. g



K il t ij k lik bRaunari VS automobiliRaunari VS automobili Kao ilustraciju koliko se brzo

raunarska tehnologija menja, analizirajmo ta bi se desilo u sluaju kada bi poboljanjesluaju kada bi poboljanje performansi automobila bilo isto kao i raunara.

Usvojiemo da je maksimalna j jbrzina limuzine 1977. godine bila 150 km/h, a da je prosena potronja goriva iznosila 15 litara na 100 kmna 100 km.

Primenom Mooreovog zakona odgovarajua brzina limuzine g jdanas bi bila:

586719km/h586719km/h a potronja bi bila:

0,0038l/100kmAleksandar Stamenkovi


Dokle se moe oekivati rastDokle se moe oekivati rast Brzina prostiranja signala kroz Si je ograniena

Dokle se moe oekivati rast...Dokle se moe oekivati rast...Brzina prostiranja signala kroz Si je ograniena 3x107 m/s

Fundamentalna granica: brzina prostiranja l i k k 3 108 /svetlosti kroz vakuum - 3x108 m/s.

Poveanje gustine pakovanja (integracije) ne moe ii u nedogledmoe ii u nedogled Komponente poinju meusobno da interaguju Dolazi do pojave kvantnih efekata (jedan tranzistor

d i k lik )sadri samo nekoliko atoma)Moraju se pronai novi metodi za poveanje brzine izraunavanja (korienje protonosti ibrzine izraunavanja (korienje protonosti i paralelizma)

Korienje potpuno novih tehnologija: kvantniraunari, DNK raunari

