Download pdf - 1402Finansijska analiza

5/15/2018 1402Finansijska analiza - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/1402finansijska-analiza 1/28

FINANSIJSKA ANALIZA –

1.DEO

Dragana Draganac



POZICIJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA

Kojim raĉunovodstvenim kategorijama pripadaju sledeće pozicijefinansijskih izveštaja?

a) Zalihe

Bilans stanja -Aktiva

b) Troškovi materijala

Bilans uspeha -Rashodi

v) Nematerijalna ulaganja

Bilans stanja - Aktiva

g) Rezerve Bilans stanja - Sopstveni kapital

d) Rezervisanja

Bilans stanja - Obaveze

Ċ) Porez na dobitak Bilans uspeha - Rashodi




e) Finansijski prihodi

Bilans uspeha – Prihodi

ž) Dobitak pre oporezivanja

Bilans uspeha

z) Nabavna vrednost prodate robe


i) Obaveze po osnovu poreza na dobitak

Bilans stanja – Obaveze

j) Dobavljaĉi Bilans stanja - Obaveze

k) Kupci





l) Obaveze za kamatu

Bilans stanja - Obaveze

lj) Nekretnine, postrojenja i oprema


m) Troškovi zarada


n) Dugoroĉni finansijski plasmani


nj) Troškovi amortizacije Bilans uspeha – Rashodi

o) Gotovina

Bilans stanja – Aktiva

p) Kratkoroĉni krediti

Bilans stanja – Obaveze




r) Plasmani u kratkoroĉne hartije od vrednosti


s) Cena koštanja realizovanih proizvoda


t) Ukalkulisane obaveze Bilans stanja – Obaveze

ć) Troškovi uprave i administracije


u) Emisiona premija

Bilans stanja - Sopstveni kapital

f) Troškovi prodaje


Pogledajmo zvaniĉne šeme finansijskih izveštaja, a onda primer

namenjen za rad na ĉasu.



UVOD Finansijska analiza se bavi istraživanjem i kvantifikacijom

funkcionalnih odnosa koji postoje izmeĊu bilansnih pozicija,stanja i uspeha, sa ciljem da se omogući verodostojna ocenafinansijskog položaja i profitabilnosti preduzeća, kao i da seprocene buduće performanse.

Finansijski izveštaji predstavljaju neposredan proizvod sistemaraĉunovodstvenog izveštavanja, koji, po svojoj suštini i nameni,odslikavaju performanse (ostvarenja) preduzeća za odreĊeni vremenski period, njegovu finansijsko-strukturnu poziciju, kao i

položaj likvidnosti na izabrani dan bilansiranja.

Finansijsko izveštavanje dobija na znaĉaju naroĉito sa pojavom

korporativnih preduzeća i razvijanjem tržišta kapitala-razdvajanje vlasništva od upravljanja.

raĉunovodstveni sistem- jedini potpuni sistem brojĉane analize u preduzeću

apsolutni vs. relativni pokazatelji

finansijski podaci vs. finansijske informacije



UVOD

Cilj finansijske analize

Zadaci finansijskih izveštaja:

1.osnova za donošenje odluka (informaciona uloga),

2.osnova za raspodelu, i

3.oporezivanje.

Korisnici finansijskih izveštaja: stejkolderi (akcionari,kreditori, dobavljaĉi, kupci, zaposleni, javnost, država, berza-finansijski izveštaji opšte namene; menadžeri).

Glavni ciljevi preduzeća:

- rentabilnost;

- likvidnost;

- solventnost.



UVOD o Podaci neophodni za finansijsku analizu:

Set finansijskih izveštaja- Bilans stanja (Izveštaj o finansijskoj

poziciji), Bilans uspeha ( Izveštaj o sveukupnom rezultatu),

Izveštaj o novĉanim tokovima, Izveštaj o promenama na

kapitalu, Napomene (beleške) uz finansijske izveštaje;

Podaci iz finansijske štampe i elektronskih medija;

Informacije koje se odnose na ukupnu nacionalnu privredu.

Primena Međunarodnih računovodstrvenih standarda ( IAS,

IFRS) treba da rezultira dobijanjem finansijskih informacija,tj. finansijskih izveštaja, ĉije su osnovne odlike: razumljivost,važnost, pouzdanost i uporedivost.



INSTRUMENTI FINANSIJSKE

ANALIZE Skup metoda, tehnika, procedura i postupaka koji služe za otkrivanje,

pokazivanje i interpretaciju informacija o stanju i uspehu preduzeća.

Instrumenti finansijske analize:

1. Opšta analiza finansijskih izveštaja;

2. Racio analiza finansijskih izveštaja ;

3. Analiza neto obrtnog kapitala;

4. Analiza novĉanih tokova.

Ograničenja finansijske analize: finansijski izveštaji sadrže istorijskepodatke (ex-post izveštaji); ne odražavaju tržišne tendencije; kreativno

raĉunovodstvo, sezonska aktivnost preduzeća, prihodi vs. prilivi,

rashodi vs. odlivi, i sl.

Upotrebna vrednost racio brojeva se može dovesti u pitanje: a) problem

delimiĉnosti (nepotpunosti) racio brojeva i b) problem njihove

statiĉnosti.



RACIO ANALIZA FINANSIJSKIH

IZVEŠTAJA

Racio broj je smisleni odnos jedne bilansne pozicije

prema drugoj, izražen u jednostavnoj matematiĉkoj formuli.

Najvažnija je interpretacija dobijenih vrednosti (koje su

obiĉno u formi stopa ili koeficijenata).

Grupe racio brojeva:

1. Racia likvidnosti;

2. Racia aktivnosti (efikasnosti korišćenja sredstava iizvora);

3. Racia duga (leverage-a), tj.racia finansijske strukture;

4. Racia rentabilnosti (profitabilnosti);

5. Racia tržišne vrednosti- racia vlasništva.



NEOPHODNOST KOMPARATIVNE

ANALIZE strateški znaĉaj komparacije

Komparacija sa:

mentalnim standardima samog analitičara, koji odražavaju

njegovo saznanje o tome šta se može smatrati zadovoljavajućim

ili normalnim (na bazi liĉnog nagomilanog iskustva);

registrovanom finansijskom i poslovnom prošlošću svakog

individualnog preduzeća (poreĊenje u vremenu);

drugim preduzećima (poreĊenje u prostoru);

neposrednim konkurentom;

prosekom grane (najbolji standard za poreĊenje);

standadima, tj. sa planskim veličinama, utvrĊenim u tekućem

operativno-finansijskom planu preduzeća

pravilima finansiranja.



POKAZETELJI LIKVIDNOSTI

Racia likvidnosti:

1) Opšti racio likvidnosti ( racio tekućelikvidnosti, current ratio);

2) Rigorozni racio likvidnosti (quick ratio, acidtest ratio);

3) Neto obrtna sredstva.



POKAZETELJI LIKVIDNOSTI Likvidnost, tj. kratkoroĉna finansijska sigurnost, predstavlja sposobnost preduzeća da

bezuslovno

na vreme

u potrebnom iznosu

plati dospele obaveze

najpogodnijim sredstvima

a da i dalje raspolaže sa dovoljno sredstava da nesmetano nastavi sa

poslovanjem, bez narušavanja svoje kreditne sposobnosti,

uz uslov da je likvidno u svakom momentu svog poslovanja.

statiĉka i dinamiĉka analiza likvidnosti (stok vs. tok)

Analiza likvidnosti, upotrebom:

1. Racio brojeva likvidnosti;

2. Analize novĉanih tokova (Cash flow analize).



1) OPŠTI RACIO LIKVIDNOSTI

Pokazuje sposobnost preduzeća da sa ukupno

raspoloživim obrtnim sredstvima izvrši svoje

kratkoroĉne obaveze, uz održavanje potrebnog obima i

strukture obrtnih sredstava i oĉuvanje dobrog kreditnog

boniteta.

Racio pokazuje sa koliko dinara obrtnih sredstava je

pokriven svaki dinar kratkoroĉnih obaveza. Pokazuje

koliko puta preduzeće ima više obrtnih sredstava nego

kratkoroĉnih obaveza.

Teško je praviti poreĊenje izmeĊu razliĉitih privrednih

grana.

vezeratkor.obasredstva/KObrtnailikvidnostracioOpšti



2)RIGOROZNI RACIO LIKVIDNOSTI

Stroži pokazatelj likvidnosti preduzeća

Likvidna sredstva (Monetarna aktiva)= Gotovina i

gotovinski ekvivalenti + Kratkoroĉna potraživanja i

plasmani

Racio pokazuje sa koliko dinara likvidnih sredstava je

pokriven svaki dinar kratkoroĉnih obaveza.

eatk.obavezaktiva)/Kronetarnasredstva(MLikvidnailikvidnostracioRigorozni



PROBLEMI SA RACIOM TEKUĆELIKVIDNOSTI I RACIOM REDUKOVANE

LIKVIDNOSTI

Oba racio broja dovode u vezu dve izrazito heterogene

pozicije sa aspekta pojma likvidnosti preduzeća.

Preispitati visinu i strukturu obrtnih sredstava (i, u okviru

njih, zaliha i potraživanja), kao i visinu i rokove dospeća

kratkoroĉnih obaveza. Korisno je naći procentualni udeo

individualnih pozicija obrtnih sredstava u njihovom

ukupnom iznosu, kao i izvršiti klasifikaciju kratkoroĉnih

obaveza prema rokovima dospeća.

Uputno je pogledati šta se dešava sa raciom obrta potraživanja od kupaca i raciom obrta obaveza prema

dobavljaĉima.

Kod rigoroznog racia likvidnosti nestaju problemi u vezi

sa zalihama, ali, ostali pomenuti, su i dalje prisutni.



3) NETO OBRTNA SREDSTVA Neto obrtna imovina (neto obrtna sredstva) predstavlja raĉunsku

veliĉinu koja se dobija iz razlike izmeĊu obrtne imovine , kojoj

se, u analitiĉke svrhe, dodaju AVR, s jedne strane, i kratkoroĉnih

obaveza, kojima se, u analitiĉke svrhe, dodaje PVR, s druge

strane.

Kao pandan, na strani pasive, imamo neto obrtni kapital, koji

predstavlja razliku izmeĊu dugoroĉnih izvora finansiranja

(dugoroĉni dugovi + sopstveni kapital) i sadašnje vrednosti

fiksnih sredstava.

Pokazuje koji deo obrtne imovine je finansiran dugoroĉnim izvorima finansiranja.

trajna obrtna sredstva

pokazatelj buduće likvidnosti (veća NOS- veća kreditna

sposobnost), rezervoar likvidnosti



POKAZETELJI LIKVIDNOSTI- ZADACI

1.Ukoliko su kratkoroĉne obaveze 40.000, a neto obrtna

sredstva (NOS) 50.000, izraĉunati opšti racio

likvidnosti(ORL) i dati interpretaciju rezultata.

Rešenje: NOS = Obrtna sredstva – Kratkoroĉne obaveze

Obrtna sredstva = NOS + Kratkoroĉne obaveze =

=50.000 + 40.000 = 90.000

ORL = Obrtna sredstva / Kratkoroĉne obaveze =

=90.000/40.000=2,252.Popuniti prazna polja u bilansu stanja i bilansu uspeha i

izraĉunati pokazatelje likvidnosti.



REŠENJE 2.ZADATKA

Opšti racio likvidnosti = 102.000 / 35.000 = 2,91

Rigorozni racio likvidnosti = (20.000+35.000) / 35.000 = 1,57

Neto obrtna sredstva = 102.000 – 35.000 = 67.000

Neto obrtni kapital = (72.000+123.000)-128.000=67.000

Neto obrtna sredstva / Obrtna sredstva =(67.000/102.000)*100 = 65,69%



POKAZATELJI POSLOVNE

AKTIVNOSTI

koeficijenti aktivnosti, racia aktivnosti, racia efikasnosti upravljanjaimovinom i izvorima

Efikasnost upravljanja imovinom i kapitalom se nalazi u direktnoj vezi sa

likvidnošću, solventnošću i profitabilnošću preduzeća.

ukupna ili stalna imovina (testiranje sposobnosti takve imovine da stvara

prihode ) vs. obrtna imovina i njeni delovi (testiranje brzine vraćanja takve

imovine u poĉetni novĉani oblik)

Poslovni i gotovinski ciklus

Pokazatelji:

1) Koeficijent obrta kupaca;

2) Koeficijent obrta zaliha;3) Koeficijent obrta dobavljaĉa;

4) Koeficijent obrta fiksnih sredstava;

5) Koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava;

6) Koeficijent obrta sopstvenih sredstava;

7) Vreme trajanja obrta= 360/Koeficijent obrta.



1) KOEFICIJENT OBRTA KUPACA prodaja na kredit=> potraživanja od kupaca Koeficijent obrta kupaca=

Neto prihodi od realizacije/ Proseĉan saldo kupaca

Neto prihodi od realizacije = Bruto prihodi od realizacije - vrednost vraćenih

proizvoda – vrednost naknadno odobrenih popusta

Proseĉan saldo se najĉešće raĉuna kao aritmetiĉka sredina stanja na poĉetku istanja na kraju godine. NAPOMENA: Ako ne posedujete oba podatka, u

obračunu uzimati stanje sa kraja godine!!!

Racio pokazuje koliko se puta, u proseku, naplaćuju potraživanja u toku godine.

Na koliko dinara neto prihoda od realizacije u toku godine 1 dinar ostaje

nenaplaćen u saldu potraživanja od kupaca.

Proseĉan period naplate potraživanja od kupaca, proseĉno vreme trajanja jednog

obrta kupaca, racio kreditiranja kupaca, tj. proseĉna starost kupaca- pokazuje

koliko dana proseĉno protekne od trenutka prodaje na kredit kupcima do

trenutka naplate potraživanja. Zapravo, pokazuje dužinu vremenskog perioda u

kome preduzeće beskamatno kreditira svoje kupce.

U razvijenim zemljama, taj period iznosi do 30 dana, tako da se to ĉesto uzimakao neka vrsta orijentacione normale.



2) KOEFICIJENT OBRTA ZALIHA Od brzine obrta zaliha direktno zavisi likvidnost i solventnost

preduzeća, a racio posredno utiĉe i na rentabilnost.

Koeficijent obrta zaliha= Cena koštanja realizovanih proizvoda/

Proseĉan saldo zaliha

Pokazuje koliko se proseĉno godišnje zalihe obrnu u preduzeću.

TakoĊe, pokazuje na koliko dinara cene koštanja realizovanihproizvoda 1 dinar ostaje vezan u zalihama na kraju godine.

Moguća interpretacija: Preduzeće je moralo investirati u zalihe 1

dinar da bi u toku godine ostvarilo x dinara cene koštanja

realizovanih proizvoda.

koeficijent obrta pojedinih zaliha

Proseĉno vreme trajanja jednog obrta zaliha (proseĉan period

naplate zaliha ili proseĉna starost zaliha).

Vreme konvertovanja zaliha u gotovinu se dobija sabiranjem

vremena obrta zaliha i vremena obrta potraživanja od kupaca.



3) KOEFICIJENT OBRTA DOBAVLJAĈA nabavka na kredit Koeficijent obrta dobavljaĉa= Ukupne nabavke na kredit od

dobavljaĉa/ Proseĉan saldo dobavljaĉa

Godišnje nabavke na kredit = Godišnja potrošnja nabavljenih

resursa ± Promena vrednosti zaliha materijala i robe Promenu vrednosti zaliha materijala robe dodajemo, ako je u

pitanju povećanje vrednosti, a oduzimamo, ako je u pitanju

smanjenje vrednosti.

Godišnja potrošnja nabavljenih resursa predstavlja zbir

poslovnih rashoda iz bilansa uspeha, na osnovu kojih su

nastale obaveze prema dobavljaĉima, a to su: Nabavna

vrednost realizovane robe; Troškovi direktnog materijala;

Troškovi ostalog materijala; Troškovi goriva i energije i

Troškovi proizvodnih usluga.



3) KOEFICIJENT OBRTA DOBAVLJAĈA

Znatno je lakše internom analitiĉaru da utvrdi godišnje

nabavke na kredit, nego eksternom.

Koeficijent obrta dobavljaĉa pokazuje koliko puta se

proseĉno godišnje plaćaju obaveze prema dobavljaĉima.

Proseĉno vreme plaćanja obaveza prema dobavljaĉima

(proseĉno vreme trajanja jednog obrta dobavljaĉa ili

proseĉna starost dobavljaĉa) pokazuje vremenski period

u kome dobavljaĉi beskamatno kreditiraju preduzeće-

- upotreba spontanih izvora finansiranja.

Korisno je uporediti racio kreditiranja kupaca sa raciom

regulisanja obaveza prema dobavljaĉima.



4) KOEFICIJENT OBRTA FIKSNIH

SREDSTAVA

Koeficijent obrta fiksnih sredstava = Neto prihodi od

realizacije / Nabavna vrednost fiksnih sredstava

Ĉešće se koristi nabavna (a ne sadašnja) vrednost fiksnih

sredstava, jer je lakše vršiti komparativnu analizu. Ne

moramo uzimati u obzir razliĉite raĉunovodstvene

politike otpisa osnovnih sredstava, stepen njihove

otpisanosti, i sl.

Pokazuje koliko je dinara neto prihoda od realizacije

ostvareno na svaki dinar angažovanih fiksnih sredstava.

Proveravamo da li nije došlo do nedovoljnog korišćenja

instaliranih kapaciteta, da li su kapaciteti možda

predimenzionirani ili preduzeće ima neproduktivna

fiksna sredstva.



5) KOEFICIJENT OBRTA UKUPNIH SREDSTAVA

najopštiji, sintetiĉki, pokazatelj efikasnosti korišćenja

sredstava u preduzeću

Koeficijent obrta ukupnih sredstava = Neto prihodi od

realizacije / Proseĉna ukupna sredstva

Pokazuje koliko se puta proseĉno obrnu ukupna

poslovna sredstva, ili koliko dinara neto prihoda od

realizacije je ostvareno na svaki dinar angažovanih

ukupnih sredstava.

Ako dolazi do njegovog smanjenja, što nije dobro, treba

preispitati (s obzirom da je u pitanju sintetiĉki pokazatelj) šta se dešava sa dešava sa efikasnošću

upravljanja pojedinim sredstvima.



6) KOEFICIJENT OBRTA SOPSTVENIH

SREDSTAVA

Raĉuna se, pre svega, za analitiĉke potrebe, jer ne

možemo reći koji deo aktive je finansiran samo iz

sopstvenih, a koji samo iz pozajmljenih izvora.

Koeficijent obrta sopstvenih sredstava = Neto prihodi od

realizacije / Proseĉna sopstvena sredstva

Pokazuje koliko je dinara neto prihoda od realizacije

ostvareno na jedan dinar sredstava finansiranih iz

sopstvenih izvora.

Koristi se kao parcijalni koeficijent kod Du Pont sistema

analize.



POKAZATELJI POSLOVNE AKTIVNOSTI-

ZADACI

1) Na bazi podataka iz finansijskih izveštaja prvog

preduzeća, izraĉunati pokazatelje poslovne aktivnosti,

kao i vreme obrta i interpretirati dobijene rezultate.

a) Koeficijent obrta kupaca = 235.000/35.000 = 6,71

Proseĉan period naplate potraživanja od kupaca =360/6,71 ≈ 54 dana

b) Koeficijent obrta zaliha = 165.000/47.000 = 3,51

Proseĉna starost zaliha = 360/3,51 ≈ 103 dana

c) Koeficijent obrta dobavljaĉa = 90.000/16.000 = 5,625

Proseĉno vreme plaćanja obaveza prema dobavljaĉima=360/5,625=64danad) Koeficijent obrta fiksnih sredstava = 235.000/300.000 = 0,78

e) Koeficijent obrta ukupnih sredstava = 235.000/230.000 = 1,02

f) Koeficijent obrta sopstvenih sredstava = 235.000/123.000 = 1,91