Ruica I. SimiMio V. Bokovi

FIZIKO - TEHNICKAZATITA OBJEKATA

prirunik

INSTITUT BEZBEDNOSTI MULTIALARM

OAKVilTET 0J3BPARE K 3AUJTHTE

Bpoj

Autor i : -

)3. Senzori za zatilu perimetra 914. Senzori za unutrasnju zatitu 945. Alarmna centrala 1006. Dojava alarma 101

III. TV SISTEM ZATVORENOG KRUGA 1051. Namena sistema 1052. Sastav sistema 1053. Bezbednosno osvetljenje 111

IV. SISTEMI ZA KONTROLU PRISTUPA H31. Namena sistema 1132. Vrste sistema 1143. Izbor sistema 117

V. KOMUNIKACIONE VEZE I SISTEMI ZA KONTROLUOBILASKA OBJEKTA 121

1. Komunikacione veze 1212. Sistemi za kontrolu obilaska objekta 122

VI. CENTAR TEHNIKOG OBEZBEENJA 1231. Lokalni nadzor 1232. Centralizovani nadzor 125

VII. POUZDANOST SISTEMA 1271. Otkaz sistema 1272. Lani alarmi 129

VIII. STANDARDI 131DRUGO POGLAVLJE: TEHNIKA ZATITA OBJEKATAPOVEANOG RIZIKA 133I. FINANSIJSKEINSTITUCIJE 134

1. Zatita od provale 1342. Zalita od prepada 1393. Standardi za sisteme tehnike zatite u bankama 141

II. MUZEJSKO-GALERIJSKE ORGANIZACIJE I BIBLIOTEKE 143"l.Muzeji 1432. Galerije 1503. Pokretne izlobe 1504. Crkve i manastiri i ostali kulturno-istorijski lokaliteli 1515. Transport umetnikih dela 1536. Biblioteke 154

III. INDUSTRIJSKI OBJEKTI 1571. Alarmni sistera 1582. TV sistem zatvorenog kruga 1623. Sistem za kontrolu pristupa 1644. Komunikacione veze 1655. Sistem za kontrolu obilaska objekta 1666. Centar tehnikog obezbeenja 166

IV. OSTALI OBJEKTI 1671. Apoteke 1672. Arhivi 1673. Juvelirnice '. 1684. Benzinske pumpe 1685. Samoposluge 1696. Robnekue 169

TREI DEO:STRUNA OBTJKA RADNIKA NA POSLOVIMAF IZIKOGOBEZBEDENJA OBJEKATA 230I. UVODNA RAZMATRANJA 173II. PREDLOG PROGRAMA OBUKE 174

1. Preventivno-represivna zatita 1742. Tehnika (protivprovalna) zatita 1763. Protivdiverziona zatita 1774. Protivpoarna zatita 178

PREDGOVOR

Publikovanje Prirunika za fiziko-tehniku zatitu objckata predstavljapokuaj da se, po prvi put kod nas, na cclovit nain prezentira problematikapreventivno-represivne i tehnike zatite objekata. Potrebu trita za ovakvomvrstom strune literature uoili smo u svom dugogodiJnjem radu na poslovimafiziko-tehnike zatite u okviru Instituta bezbednosti u Beogradu i to, kakokao izvrioci konkretnih poslova i zadataka, tako i kao predavai na nizu kur-seva, seminara i savetovanja koja su iz ove oblasti organizovana u okviru kol-skog centra Instituta.

Kome je ova knjiga namenjena?Prvo, ona je izradena za potrebe lica koja su zaduena za bezbednost obje-

kata, organizovanje slube fizikog obezbeenja i onih koji odluuju o tonie dali ili ne primeniti tehnika sredstva zatite u cilju poveanja bezbenostiobjekta.

^ Drugo, namenjena je licima koja rade na obezbeenju objekata kao uvari,ati cilju dobijanja osnovnih znanja o svojim pravima i obavezama u okviru pre-ventivnog i represivnog delovanja, kao i znanja o elektronskim zatitnim siste-mima, kako bi se u odreenim situacijama pravilno odredila.

I tree, ona moe da poslui licima koja se bave projcktovanjem protivpro-valnih sistema kao polazna osnova u sagledavanju procedure i dobijanju infor-macija o tehnologijama koje se primenjuju u sistemiraa tehnike zaiite.

ta sadri prirunik?Prirunik sadri tri funkcionalne ccline koje, po videnju autora, predstavlja-

ju zaokruenje fiziko-tehnike zatite na ovom nivou.Prvi deo (autor Mio Bokovi, dipl.prav.) tretira pitanja preventivno-re-

presivne zatite sa osvrtom na osnovne oblike ugroavanja drutvene imovine(Prvo poglavlje), kao i osnovna kriminalistika znanja i metode u funkciji za-tite potencijalno ugroenih objekata (Drugo poglavlje).

Drugi deo (autor Ruica Simi, dipl.ing.el.) se odnosi na tehniku zatitu itakoe sadri dva poglavlja. Prvo poglavlje obrauje osnovne pravce planiranjatehnike zatite, sredstva i ureaje koji se koriste u sistemima visokog nivoa be-zbednosti, kao i nain dojave alarma i organizovanje nadzora i upravljanja za-titnim sistemima. U drugom poglavlju je dat prikaz zatite objekata povea-nog rizika kojim su obuhvaeni: finansijske institucije (banke, SDK, pote, me-njanice), muzejsko-galerijske organizacije i biblioteke, industrijski objekti(rafinerije, hemijska industrija, hidro i termo elektrane, fabrike), ostali objektigde se uvaju vrednosti (novac, zlato, poverljiva dokumentacija i sl.) apote-ke, juvelirnice, benzinske pumpe, arhivi, samoposluge i robne kue.

Trei deo sadri kratak pregled programa bezbenosnog obrazovanja licakoja rade na obezbeenju objekata, kako iz preventivno-represivne, tako i iz te-

hnike zatite. To je bazni program koji je mogue prilagoditi specifinim za-htevima odreenih korisnika objekata.

Nadamo se da e knjiga korisno posluiti svima onima kojima je namenjena,a sa posebnim zadovoljstvom emo uzcti u razmatranje sve primedbe, predlogei sugestije.

Na kraju, zahvaljujemo se recenzentima, prof. dr. Vladimiru Krivokapiu iMr. Radivoju Tasiu, ije su nam primedbe i sugestije bile od velike koristi.

Beograd, juni 1991.AUTORI

PRVIDEOPREVENTIVNO-REPRESIVNA ZATITA I PRIMENA

KRIMINALISTIKIH METODA U FIZIKO-TEHNIKOJZATITI OBJEKATA

PRVO POGLAVUE: PREVENTIVNO-REPRESIVNAZATITA

I. OSNOVNI OBLICI UGROAVANJASvi objekti u kojima su smctcni ili sc uvaju novac, hartije od vrednosti, zla-

to, skupoceni eksponati, specifini predmeti i druga imovina vee vrednosti, . kao i objekti od posebnog interesa, su oduvek bili prcdmet posebnog intereso-

vanja uinilaca raznih krivinih dcla, koji su kroz razne oblike kriminalne de-latnosti, u mnogim sluajevima i uspcvali da iste predmete oduzmu i protiv-pravno prisvoje, ili pak da pojeine objekte otcte ili unite.

/ Kriminalni napadi na ove objekte manifestuj'u se kroz vrenje raznih krivi-nih dela iz oblasti polilikog, oplcg (klasinog) i privrednog kriminaliteta.Najzastupljcnija su krivina dcla iz domena opteg kriminaliteta, mada mnogakrivina dela privrednog kriminaliteta i njihovi uinioci nisu nikada ni ot-kriveni.

Uspeno preduzimanje preventivnih i reprcsivnih mera od strane lica u ra-. . dnom odnosu kod potencijalno ugroenih objekata ne moe se ni zamisliti bez

prethodnog poznavanja clcmentarnih karaktcristika krivinih dcla koja se vrena tetu ovih objekata i osnovnih svojstava uinilaca ovih krivinih dela. Pret-hodno steeno znanje iz ovih oblasti omoguava, kako radnicima koji rade nafizikoj zatiti objekata, tako i radnicima koji obavljaju osnovnu ili pomonudelatnost, da blagovremeno prcduzimaju najadekvatnije preventivne mere u

. . cilju spreavanja izvrenja konkrctnih krivinih dela. Isto tako, u sluaju da jekrivino delo izvreno, dolazi do izraaja blagovremenost preduzimanja i odre-

j. .'.... . enih represivnih mera. Stoga emo u narednom izlaganju izneti samo onajobim znanja iz ovih oblaslij koji garantuju cfikasniju zatitu potencijalno ugro-enih objekata.

j . . 1. Oblici i karakteristike krivinih dela koja se vre na tetu potencijalnougroenih objekata

Pre nego to predemo na izlaganje o oblicima i osnovnim karakteristikama.:-'. : ovih krivinih dela, nuno je prethodno odredili pojam potencijalno ugroenih

objekata, odnosno koji se objekti mogu svrstati pod ovaj pojam. Polazei odsvrhe, sadraja i namene ovog prirunika, opredelili smo se da pod pojam po-

. tencijalno ugroenih objekata uvrstimo sledee objekte: banke, pote, slube drutvenog knjigovodstva, menjanice,

: , industrijski objekti razne namene,..' ' ' muzeji,

galerije,

biblioteke, robne kue, zlatare, benzinske pumpe, apoteke, preduzea i organizacije u kojima su locirane kase s novcem, dragocenos-

tima i poverljivim materijalom, prodavnice oruja, municije i druge skupoccne robe.Svakako da se problematika prevcntivno-reprcsivne i tehnike zaStite, koja

e biti obraena na sledeim stranicama ovog prirunika, moe odnositi takoei na objekte od posebnog interesa, kao i na svc druge objekte koji, bilo po na-pred utvrenom osnovu, ili po osnovu znaaja svoje delatnosti, mogu biti pre-dmet posebnog interesovanja nosilaca odrcdenih kriminalnih delatnosti.

U narednom izlaganju, u obimu koji zadovoljava budue korisnike ovog pri-runika, daemo kratak osvrt na kriminoloke i kriminalistike aspekte poje-dinih krivinih dela koja se vre najce na tetu ovih objekata.

Iz oblasti politikog ki-iminaliteta na tetu potencijalno ugroenih objekatavre se sledea krivina dela:

diverzija, sabotaa, terorizam, pijunaa.Diverzija se sasloji u ruenju, paljenju ili na drugi nain unitenju ili oie-

enju industrijskih, poljoprivrednih ili drugih privrednih objckata, saobraaj-nih sredstava, uredaja ili postrojenja, uredaja sistcma veze, ureaja javne upo-trebe vode, toplote, plina ili energije, brana, skladita, zgrade ili kakvog drugogobjekta koji ima vei znaaj za privrcdu ili za redovan ivot gradana, pod uslo-vom da je uinjeno u nameri ugroavanja ustavom utvrenog dravnog i dru-tvenog ureenja ili bezbednosti SFRJ. Uinilac diverzije, kao i organizator, suzainteresovani da to iri krug ljudi sazna za njihov kriminalni akt i njihove na-mere, jer to ne utie direktno na odreivanje kruga lica iz kojeg moe poticatiuinilac, niti pak doprinosi njegovom otkrivanju. Za izvrenje ovog krivinogdela najee se upotrebljavaju minsko-eksplozivna sredstva i to razni eksplo-ivi u vrstom, plastinom ili tenom stanju, kao i mine, bombe velike razornezivi

moi i razna hemijska srcdstva. Takoe su prisutna i minsko-eksplozivna sred-stva koja su smetena u razne predmete svakodnevne upotrebe. U sluajuizvrene diverzije bitno je preduzeti mere u cilju obezbeenja mesta kriminal-nog dogaaja do dolaska operativnih radnika organa unutranjih poslova, kakobi se sauvali tragovi i predmcti i prikupili podaci o oevidcima ili drugim li-cima kojima su poznate pojedine injenice ili okolnosti u vezi sa krivinim de-lom, o emu rukovodilac fiziko-tehnike zatite obavetava radnike organaunutranjih poslova odmah po njihovom dolasku.

Sabotaa se takoe vri u istoj nameri i to na prikriven, podmukao i druginain od strane lica u vrenju njegove radne obaveze, usled ega prouzrokujeznatnu tetu za dravni organ ili organizaciju u kojoj radi, ili za drugi dravni

organ ili organizaciju. Za razliku od divcrzije, uinilac sabotae prikriva krivi-no delo i eli da prikae da on redovno i pravilno izvrava svoje radne obavezei da nastala teta nije posledica odredcnog naina vrenja ili nevrenja njegoveradne obaveze, ve da je prouzrokovana viom silom, dotrajalou i zamorommaterijala ili iz nekog drugog uzroka. Bitno je odmah po izvrenju krivinogdela gde se sumnja da se radi o sabotai, obczbcditi licc mesta, a poto uinilacmora biti u radnom odnosu, a nastala poslcdica je u vezi sa njegovim vrenjemili nevrenjem radne obavcze, to radnici fiziko-tchnike zatile mogu u tompravcu pruiti dosta korisnih informacija opcrativnim radnicima dravne i jav-ne bezbenosti.

Terorizam, kao krivino dc!o, jc intcrcsantan ukoliko se vri izazivanjem ek-splozije ili poara ili preduzimanjem druge optc opasnc radnje. Postupanje ra-dnika fiziko-tehnike zatite je idcntino kao i kod diverzije.

Krivino delo pijunae u svom osnovnom obliku se sastoji u saoptenju,predaji ili injenju dostupnim vojnih tajni, ckonomskih ili slubenih podatakaili dokumenata stranoj dravi, stranoj organizaciji ili licu koje im slui. Premazakonskoj definiciji ovo krivino delo se ispoljava u tri osnovna oblika: odava-nje tajnih podataka ili dokumenata, stvaranje ili rukovoenje obavetajnomslubom i saradnja sa stranom obavetajnom slubom. Radnici fiziko-tehni-ke zatite, kao i ostali subjekti zatite u okviru konkretnog objekta, mogu svo-jom preventivnom delatnou doprincti spreavanju prikupljanja obavetajnihpodataka putem javnih i legalnih srcdstava, koji metodi su prisutni u aktuelnojobavetajnoj aktivnosti.

Treba poi od injenice da se danas mnogi obavetajno interesantni podacimogu nai u sredstvima javnog informisanja, da se do njih moe doi u kontak-tima sa stranim dravljanima, ili prikupiti opserviranjem prilikom raznih po-seta, obilazaka i putovanja.

Iz oblasti opteg kriminaliteta na tetu ovih objekata najee se vre slede-a krivina dela:

kraa, teka krada, najee obijanjem i provaljivanjem, razbojnika kFada, razbojnitvo, najee upotrebom vatrenog oruja, tzv. oruano razboj-

nitvo, teki sluajevi razbojnikih krada i razbojnitva, utaja, prikrivanje.Pored ovih krivinih dela u praksi su prisutna i krivina dela koja se izazi-

vaju poarima i eksplozijama, a ne spadaju u oblast politikog kriminaliteta.Kraa je jedno od najeih krivinih dela uopte u strukturi kriminaliteta.

Sastoji se u oduzimanju tude pokrelne stvari u nameri da se njenim prisvaja-njem pribavi sebi ili drugom protivpravna imovinska korist. Bez obzira o kojimse napred nabrojanim oblicima kraa radilo, ili je pak u pitanju razbojnitvo,sigurno je da se mnoga od ovih krivinih dela mogu spreiti ili otkriti upravo

10 11

))

blagovremenim preduzimanjem adekvatnih preventivno-represivnih mera odstrane or^anizovane slube fiziko-tehnike zatite. Posebno istiemo da sunajei objekli napada provalnih kraa i razbojnikih napada upravo banke,pote, menjanice, zlatarske radnje, ugostiteljsko-turistiki objekti, benzinskepumpe, robne kue i trgovinske radnje.

Iz oblasti privrednog kriminaliteta, na telu ovih objekata uglavnom se vresledea krivina dela:

zloupotreba slubenog poloaja, pronevera, nedozvoljcna trgovina, nesavesno poslovanje u privredi, davanje i primanje mita, razni oblici falsifikata.Ova krivina dela vre lica koja se nalaze na odredcnim poloajima, koja

imaju ovlaenja i kojima je povcrcn novac, hartije od vrednosti i druge vrednestvari u okviru preduzea, dravnog organa ili organizacije. Do saznanja da suova krivina dela izvrena dosta se tcko dolazi, s obzirom na prikriven nainnjihovog izvrenja, loe organizacije, evidcncije i nedovoljnog obezbeenjasredstava drutvene imovine, loe interne i ekstcrne kontrole, nepravilne ka-drovske politike, nepotpune pravne regulative, izvesnih nedostataka prilikompopisa imovine i uvek prisutnog autoriteta lica na odgovarajuim radnimmestima.

U cilju blagovremenog uoavanja pojcdinih oblika navedenih kriminalnihdelatnosti, svakako da je nuna saradnja organa samoupravnih radnikih kon-trola, organizovanih slubi fiziko-tehnike zatite i rugih organa u okvirupreduzea, organa i organizacija, bilo da predstavljaju potencijalno ugroeneobjekte u napred navedenom smislu, ili pak da u okviru njihove organizacijepostoje i posluju ovakvi objekti. U svim preduzetim delatnostima ovih organanuno je strogo potovanje zakonitosti i struan, profesionalan odnos premapostavljenim zadacima, kakobi se suzio prostor navedenim oblicima kriminal-ne delatnosti, odnosno blagovremenom saradnjom sa mesno nadlenim orga-nima unutranjim poslovima omoguilo otkrivanje krivinih dela i njihovihuinilaca i obezbedili adekvatni dokazi.

U kontekstu predhodnog izlaganja isticmo i injenicu da Zakon o predu-zeima predvia da radnici u drutvenom preduzeu, u cilju ostvarivanja zatitedrutvene svojine i svojih samoupravnih prava, imaju pravo i dunost da ostva-ruju samoupravnu radniku kontrolu neposredno, preko organa upravljanja ipreko posebnog organa samoupravne radnike kontrole. Nain ostvarivanjasamoupravne radnike kontrole je utvren statutom ili drugim optim samo-upravnim aktima.

T&koe, ovim samoupravnim aktima utvruje se saslav, izbor i opoziv orga-na samoupravne radnike kontrole, njegova prava, dunosti i odgovornosti.Ukoliko doe do povrede drutvene svojine i samoupravnih prava organ samo-upravne radnike kontrole je ovlaen da informie i organe drutvenog nad-zora i kontrole.

U postupku saznanja za izvrcna krivina dela iz oblasti privrednog krimi-naliteta ne treba izgubiti iz vida da je jcdan od moguih naina saznanja i javnopogovaranje, a praksa potvruje da ona prvo nastaju upravo u sredini gde jekrivino delo i izvreno, pa je sasvim logino da bi radnici fiziko-tchnike za-tite trebalo vie da obrate panju na ove mogunosti, te o svim saznanjimaodmah informiu organ unutranjih poslova.

Izvrenje krivinih dcla opteg, privrednog i politikog kriminaliteta na te-tu navedenih objekata ima za posledicu da se iz istih oduzimaju i protiv-pravnoprisvajaju najee slcdei oblici imovine: novac, hartije od vrednosti, predmetisa svojstvima kulturnih dobara, zlato, zlatnc preradcvine, narkotici i lekovi sapsihotropnim supstancama, oruje, municija, tehnika roba i poverljivi mate-rijali sa razliitim stepenom poverljivosti.

Uglavnom se radi o objcklima u kojima su smetene vee koliine naprednavedene robe, to ukazuje da izbor ovih objekata za kriminalni napad nije slu-ajan i da izvrenju krivinih dela prethodi sasvim solidna priprema uinilacanavedenih krivinih dela. To ujedno nalae i obavezu svim radnim Ijudima u po-tencijalno ugroenim objcktima da kao subjckti prcventivno deluju u cilju bla-govremenog otklanjanja kriminogenih faktora i spreavanja izvrenja krivinihdela.

Jasan je zakljuak da se radi o krivinim delima iz domena savremenog kri-minaliteta sa visokim stcpenom organizovanosti i sa veoma esto prisutnimelementom inostranosti. Stoga, u prcventivnom i represivnom postupanju tre-ba imati u vidu da se radi o organizovanim kriminalnim delatnostima, sa pri-sutnim profesionalizmom, drskou, pa ak i brutalnou u izvrenju, to se po-sebno ispoljava u visokom stepenu drutvene opasnosti i tendenciji poprima-nja zapadnjakog kriminalnog stila.

Kriminalitet, kao drutveno-negativna i sloena pojava, se ispoljava u ra-znim oblicima i prisutan je u svima fazama razvoja drutva. Njegova stalna pri-sutnost, razvoj i veoma veSto prilagoavanje svim drutveno-politikim i eko-nomskim sistemima, su upravo osnovni elementi dinaminosti kao bitne karak-teristike savremenog kriminaliteta. Razvoj, odnosno dinaminost i sposobnostprilagoavanja kriminaliteta je u zavisnosti od geografskih, politikih, eko-nomskih, pravnih, kulturnih i drugih momenata, sa jedne strane, kao i od or-ganizovanosti, strunosti i spremnosti svih drutvenih subjekata na njegovomsuzbijanju, s druge strane. Prema tome, kriminalitet predstavlja drutveni i in-dividualni problem u etiolokom i fenomenolokom smislu, jer se poslediceodraavaju u ivotu drutva i pojedinca. Znai, kriminalitet kao drutveno di-namina pojava, nije nezavistan i van uticaja drutvenih odnosa i njihovih pro-mena. Naprotiv, on ima svoje uzroke i korene i uzrono je povezan sa odree-nim drutvenim odnosima i uticajima.

Masovnost je posebna odlika savremenog kriminaliteta. Veliki je brojizvrenih krivinih dela sa poznatim i nepoznatim uiniocima, osuenim lici-ma, lidma lienim slobode ili na izdravanju kazne zatvora u kazneno-poprav-

12 13

nim ustanovama. Ilustracijc radi istiemo injenicu da je u rcpublici Srbiji u to-ku 1987. god. ukupno evidentirano 78.853, a u 1988. god. 80.083 krivinih delaiz oblasti opteg, privrcdnog i politikog kriminaliteta.1-'

Tamna brojka kriminaliteta jc poscban fenomcn koji jc naroito prisutankod privrednog kriminalitcta. Radi se o izvrcnim, a neotkrivenim krivinimdelima, tj. u pitanju je tzv. latcntni kriminalitet. injcnica je da postoje brojnaneolkrivena krivina dcla i neidentifikovani uinioci, odnosno da je krimina-litet dalcko prisutniji nego to to pokazuju podaci iz statistikih evidencija.

Organizovanost uinilaca u izvrenju krivinih dcla postaje sve prisutnijakarakteristika savremenog kriminaliteta. Ova organizovanost je na veoma vi-sokom nivou, sa tano podcljenim zadacima i striktnim upulima, uzstrogu pri-memi principa konspirativnosti. Organizovani kriminalitet nije mogao mimo-ii ni nau zemlju. Upravo on je u raznovrsnim oblicima prisutniji sada nego uranijem periodu, a ispoljava se i u izvrcnju krivinih dcla politikog, opteg iprivrednog kriminaliteta.

Organizovano vrenje krivinih dcla sa profcsionalnim uiniocima pokazu-je stalnu ekspanziju, ne priznaje bilo kakve granice ili barijere u okviru jednezemlje, proiruje se na prostorima vie zemalja, dobija elcmcnte inostranostii prerasta u meunarodni kriminalilct. Ovakav kriminalitct nema ogranienprostor ispoljavanja. Prostire se na podruju jedne ili vie zemalja, a uinioci,ukljuujui sve vidove sauesniiva, su domai i strani dravljani.

Posmatrajui navedcnc karaktcristike kriminaliteta u kontestu sveobuhva-tne aktivnosti slubi fiziko-tchnike zatite, bitno je istai da je u dananje vre-me sve prisutnija drutvena pojava koja manifestuje u velikom prometu ljudii roba na skoro svim geografskim podrujima. Raz^oj i usavravanje savreme-nih sredstava saobraaja utiu na brc i lake savladivanje udaljenosti, to jovie podstie pokretljivost ljudi, a to jc u uzronoj vezi sa eim prelascimadravnih granica i boravkom vceg broja stranih dravljana u naoj i drugimzemijama sveta. Do poveanog prometa ljudi i roba dolo je usled uspostavlja-nja meunarodnih odnosa i saradnje politike, ekonomske, kulturne, naune,sportske i druge prirode. Prednjem moemo dodati i interesantnu kategorijuturista, iji je broj u stalnom porastu, a to prouzrokuje povean broj izvrenihkrivinih dela u turistikoj sezoni. Takoc je veoma interesantna kategorija ra-dnika i odreenih strunjaka stranih dravljana koji obavljaju odreene poslo-ve u pojedinim naim veim industrijskim objektima i naunim ustanovama.Ovakva pokretljivost i mobilnost ljudi, pored niza korisnih i pozitivnih efekata,utie i na razvoj izvesnih negativnih pojava, a medu njima je prisutan i krimi-

1) Mio Bokovi, Materijalni dokazi u kriminalistikoj obradi", Nova prosveta, Beograd, 1990. Opirnije videti na str.61-69.

nalitet sa elemenlom inostranosti, koji sc takode u raznim vidovima ispoljavai na tctu potencijalno ugrocnih objckala.

Odredcni oblici ugroavanja, koji sc odnosc i na potencijalno-ugrocneobjcktc, su uslovljcni i gcografskim poloajcm Jugoslavijc, a u okviru toga in-tenzitet ugroenosti pojcdinih objckala zavisi i od mesta njihove konkretne lo-kacije u okviru pojedinih podruja nac zemljc. Kroz Jugoslaviju prolaze pu-tevi koji spajaju zcmlje Zapadnc Evrope sa Bliskim islokom, uz prisutnu inje-nicu da bez vize mogu da udu gradani vie od 50 zemalja i da godinje nau gra-nicu prede vie od sto miliona Ijudi. Turistika sezona i odreeni praznici pro-uzrokuju dugakc kolonc vozila sa putnicima na graninim prelazima gde sunajprisutniji nai gradani na privrcmcnom radu u inostranstvu, od kojih se, netreba zaboraviti, jcdan broj odao raznovrsnoj kriminalnoj delatnosti. Sve suovo prisutne injenicc koje objcktivno uslovljavaju pojavu kriminaliteta u svimnjegovim oblicima i u odredcnim sluajcvima i sa elemcntom inostranosti, paje logino i oekivati da e ovc uslove upravo pokuati da vcto iskoriste mnogikriminalci za vrenje odrcdcnih krivinih dcla, od kojih mnoga i na tetu po-tencijalno-ugroenih objckaia.

Iznete karaktcristikc savrcmenog kriminalitcta u okviru kojeg spadaju imnogi oblici krivinih dela izvrenih na tetu potcncijalno ugroenih objekata,jasno ukazuju na visok stepen drutvene opasnosti i prisutne tekoe u njego-vom otkrivanju i obezbcdcnju dokaza. Stoga, organizovan preventivan i repre-sivan rad i stalno aktivan odnos slubi fiziko-tehnike zatite moe u mnogo-me doprineti spreavanju izvrcnja mnogih oblika kriminalne dclatnosti i dru-gih drutvcno-tctnih pojava, s jcdnc i brzim i strunim postupanjem u sluajuizvrenog krivinog dela i adekvatnom saradnjom sa organima unutranjih po-slova omoguiti otkrivanje uinioca i obezbecnje dokaza, s druge strane. Po-lazei od injenice da uvek postoji mogunost ostavljanja tragova na mestuizvrenja krivinog dela, na uiniocu i otecnom, a imajui u vidu njihovuobjektivnost i znaaj u dokazivanju, namee sc i obaveza radnika fiziko-te-hnike zatite da po uinjenom krivinom dclu, a pre dolaska organa unutra-njih poslova, preduzmu adckvatne mere na zatiti tragova i predmeta na licumesta od eventualnih unitcnja ili promena.

2. Nain i srestva izvrenja krivinih dela na tetu potencijalno ugroBe-nih objekata

Krivina dela, koja se vre na tetu napred navedenih potencijalno ugroe-nih objekata, specifina su po nainu i raznovrsnim sredstvima iz\'renja. Sa-mom izvrenju krivinog dela prethodi period briljivih priprema, koji sledi na-kon donoenja odluke o izvrenju krivinog dela na tetu odreenog objekta.U pripremnom periodu uinioci se upoznaju sa svim okolnostima i prilikamana uem i irem podruju gde je lociran objckat koji je izabran za kriminalninapad. Uinioci se upoznaju sa okolinom objekta, unutranjim rasporedomprostorija, smetajem kasa, trezora, blagajnikih altera, predmeta kulturnih

14 15

dobara, rasporedom ljudstva i radnika fizikog obezbcdenja, nainom tehni-kog obezbecnja, rasporcdom radnog vrcmena, rcdoslcdom smena i nainomdopremanja i otpremanja novca i drugih vrednosti i vrcmenskim intenzitetomobilaska objekta od stranc patrola i pozornika slube javnebezbednosti, pa svedo sagledavanja najpovoljnijeg pravca naputanja napadnutog objekta.

Nakon potpunog snimanja situacijc i prikupljanja svih bitnih podataka, ui-nioci donose odluku o vremenu izvrcnja krivinog dela i prave plan kriminal-ne delatnosti, koji do detalja razraujc nain izvrenja krivinog dela, zadatkesvakog uinioca i nain povlaenja i sakrivanja plena, kao i nain ponaanjaukoliko doe do nekih neplaniranih situacija tokom izvrenja krivinog dela.

Ovakav nain detaljnih priprema zahteva dolazak pojedinih uinioca u bli-zinu samog objekta, njegovo opserviranje, ulazak u objekat i ostvarivanje kon-takta sa pojedinim radnicima, kao i prikupljanje odrcdenih podataka od treihlica, to sve, uz pojaan preventivan rad radnika fizikog obezbeenja i lica uradnom odnosu koa tog objckta, omoguava odrcdena indicijalna zapaanjasumnjivog ponaanja uinilaca u pripremnoj fazi. Uz blagovremeno javljanjeorganima unutranjih poslova moe doi i do spreavanja izvrenja krivinogdela. Ili, u sluaju ako krivino dclo bude izvreno, ova zapaanja mogu da buduod izuzetne koristi u otkrivanju i pronalaenju uinioca krivinog dela.

SL 1.1: Raznovrsno vatreno oruije namenjeno za vrcnje orulanih razbojnitava i mzbojniikih kradi natetu banaka, pota i benzinskih pumpi.

16

Posebno jc intcrcsantan nain izvrcnja krivinih dcla po porudbini na te-tu kulturnih dobara. Uglavnom se radi o profcsionalcima-spccijalistima za na-pade i prisvajanjc prcdmeta sa svojstvima kulturnih dobara, koji se veoma do-bro razumcju u vrednost pojcdinih cksponata. Kod ovog naina izvrenja kri-vinih dela razlikujemo naruioca, koji jc najce iz inostranstva, i neposre-dnog uinioca, iji se zadatak sastoji da izvrenjcm krivinog dela pribavi odre-dene predmete kuliurnih dobara i doprcmi ih na dogovoreno odredino mesto.Naruilac finansira i organizuje kriminalnu dclatnost do neposrednog izvre-nja krivinog dela, a sam in izvrenja spada u domen planiranja i realizacijeprofesionalnih uinilaca. Naruilac u veini sluajeva i ne zna ko je uinilac nitiga kasnije upoznaje, a vcoma esto nc vidi ni ukradcni cksponat, ve samo do-bije zaradu, ukoliko ukradeni eksponal nije namenjen za njegovu privatnuzbirku.

Sredstva koja uinioci koristc u zavisnosti su od vrste krivinog dela, izgledai stcpena obezbedenja objckta i od naina samog izvrenja. Za izvrenje razboj-nitva i razbojnikih kraa najee se koristi raznovrsno vatreno oruje (revol-veri, pitolji, puke, automaii) i hladno orujc (nocvi, bodei, maete).

Za izvrenje krivinih dcla ickih krada provaljivanjcm i obijanjem, uiniociuglavnom koriste specijalne naprave zvane lomilica" i ealj", podesne klju-eve, poluge, pajsere, rafcigere, kljeta, a za provale kasa: brusilice, aparate za

Sl. 1.2: Ramovrsni alat namcnjcn za obijanjc iprovaljivanjc objckata

0H5PAHE 3AU1THTE 17

zavarivanje na gas i siruju, sekac i velike ckie, probojce, a u najprimitivnijimsluajevima i krampove. U odredcne potcncijalno ugrocnc objekte uiniociulaze uz prethodno lomljcnjc stakla na prozorima, vratima i izlozima, ukolikoisti nisu obezbecni adckvatnim rcctkama, kao i odvaljivanjcm nestabilnihulaznih vrata, lomljenjcm ili iskrivljenjcm ncodgovarajuih reetaka i provalji-vanjem kroz krov, ukoliko ta mogunost objcktivno postoji.

Pored navedenih sredstava, uinioci krivinih dcla na tctu potencijalnougroenih objekata koriste i druge razne predmete s kojima se moe ispoljitisila i prinuda, ugroziti ivot i naneli tclesna povreda. Uz to, esto pribegavajukorienju pribora za maskiranjc u cilju izmcne linog opisa, kao i automobileradi breg udaljavanja sa mcsta izvrenja krivinog dcla i zavaravanja traga.

3. Specifinosti uinilaca krivinih dela na tetu potencijalno ugroenihobjekata

Uinioci krivinih dela na tetu napred nabrojanih potencijalno ugroenihobjekata su strani i domai dravljani, mukarci i enc. U vecm obimu su zas-tupljeni jugoslovenski dravljani i mukarci, mada se nc sme izgubiti iz vida iuloga enskih osoba u rcalizaciji ovih vidova kriminalne delatnosti, gde se po-javljuju kao veoma korisni izvidai, tzv. uvari strae, a i njihovo prisustvo ukriminalnoj grupi odstranjuje sumnju, pa se istoj i ne posveuje dovoljno pa-nje u domenu prevcnlivnih mcra.

Tee oblike ovih krivinih dela uglavnom vre profesionalci koji ispoljavajuvisok stepen organizovanosti uz obavczno prethodno pripremanje i detaljnoplaniranje cele kriminalne akcijc. Porcd prcthodnog izvianja, uinioci veomaveto biraju vreme napada vodci rauna, kako o najpovoljnijim uslovima uodnosu na sam objckat, tako i o objektivnim uslovima ireg znaaja. 1\i, presvega, spadaju politiki, sportski, kullurni, privredni i drugi dogaaji koji oku-piraju panju radnih ljudi i gradana, a lica koja u tom vremcnu vre svoju radnuobavezu u objektu koji je planiran za kriminalni napad takoe posveuju pa-nju ovim manifestacijama, to uinioci veoma veto koriste za izvrenje krivi-nog dela ba u tom vremcnskom intcrvalu.

Uinioci ova krivina dela vre pojedinano ili u grupama. U oba sluaja is-poljavaju profesionalnost, drskost, pcrfidnost, bezobzirnost, lukavost, upor-nost, snalaljivost, sposobnost maskiranja, brzinu, pokretljivost, pa sve do is-poljavanja grube sile, nasilja i upotrcbe vatrenog oruja i drugih sredstava pri-nude.2)

Kod uinilaca ovih krivinih dela poscbno je interesantan jedan broj naihradnika na privremenom rau u inostranstvu, koji sc povezao sa podzemljemu tim zemljama. Povremeno dolaze u nau zemlju i vre krivina dela i unoseelemente podzemlja i gangsterizma.

Veoma povoljno vreme za vrenje ovih krivinih dela je i turistika sezona.Elementi koji pogoduju su:

otvorenost naih granica,

nemogunost detaljnc kontrolc, guve u objektima, na granici i u saobraaju, prisutnost vce sume domaeg i stranog novca u kasama i trezorima, oputenost i leernost lica koji radc na ovim poslovima, manji broj izvrilaca za vrcme sezonc koricnja godinjih odmora."Pored sposobnosti maskiranja, u koju svrhu uspeno koriste raznu minku,

maramice, naoare, kape i eire, alove i pcrike, uinioci uglavnom rade u ru-kavicama, kako bi sveli na minimum mogunost ostavljanja tragova papilarnihlinija prstiju ili dlanova, jcr su svesni njihovog identifikacionog znaaja. Medu-tim, treba znati da i rad u rukavicama za vreme izvrenja krivinog dela nijeuvek i apsolutna garancija da uinilac nee ostaviti tragove papilarnih linija, jersu mogue situacije kada uinilac skinc rukavicc tokom izvrcnja krivinog de-la: uzimanje pia, uzimanje hranc, vrenje fiziolokih potreba, nemogunostrada u rukavicama, laki rad bez rukavica, te nenoenje rukavica na putu dolas-ka na lice mesta i prilikom naputanja mcsta izvrcnja krivinog dela. U svimtim sluajevima uinilac vodi rauna da ne ostavi tragove papilarnih linija, aukoliko ih je ostavio naknadno preduzima mcre na njihovom unitenju. Meu-tim, nije mogue sve detaljno isplanirati, a prisutnc su i nepredvidljive iznena-

Sl. 3: a. Pcrika, naoarc, pitolj i fulsifikovanc line kanc s kojima sc uinilac sluiioprilikom izvrenjakrivinog dcla na tctu banaka

2 2) Mio Bekovi, Osnovna karakterislitcn uinioca krivinog dela", Bezbednost, RSUP SR Srbije, Beograd, br. 3/88.Opirnije o ovoj problematici videti u ovom lanku.

18 19

))

dne situacije, pa esto puta uinilac nce biti u stanju da uniti ostavljene tra-gove papilarnih linija. Pored toga, dcava se da tokom izvrenja krivinog deladode do oteenja samih rukavica i to najee na prstima, a postoji mogunostostavljanja tragova samih rukavica, ili dclova vlakana i drugih sastojaka odoteenja rukavice, a ponekad u urbi uinilac ostavi i rukavice na mestu izvre-nja krivinog dela.

b. Otisak kone rukavice pronacn na mcstu izvrcnja krivinog dcla. Veta-enjem tragova rukavice sa tragovima pronacne rukavice kod osumnjienogutvrena istovetnost, to je dovclo do otkrivanja uinioca serije provala

Na kraju istiemo i injenicu da profcsionalni uinioci sve vie i uspenijekoriste dostignua naukc i tchnikc ' i ugrauju ih u metode svoje kriminalnedelatnosti, tako da veto izbegavaju ostavljanje tragova na mestu izvrenja kri-vinog dela, ali se i spccijalizuju za iskljuenje odrecnih sistema tehnike za-tite. Jednostavno rccno, profcsionalni uinioci nita ne preputaju sluaju.

4. Osnovi sistema bezbednosti i ostvarivanje samozatitne funkcijeSutina i karakteristike svakog sistema bezbednosti su ujedno i odraz inte-

resa odreenog drutva i dravc, odnosno postojceg drutveno-politikog iekonomskog sistcma. Danas moemo razlikovati klasinu i samoupravnu be-zbednost. Oba ova vida bezbednosti imaju odrcene zadalke na efikasnijoj za-titi vitalnih vrednosti i interesa naeg drutva. Postojei sistem bezbednostikod nas je koncipiran da sadri i klasinu i samoupravnu bezbednost, koja u po-slednje vreme, analogno drutvenim promenama, doivljava ili e morati doi-veti izvesnu transformaciju.

Klasina bezbednost, bez obzira to podrazumeva strune i specijalizovanedravne organe, ima odreenu nadlcnost i izuzctan znaaj u zatiti potencijal-no-ugroenih objekata, upravo kroz oblike prcvcntivnog i represivnog delova-nja, a to naroito dolazi do izraaja u domcnu spreavanja i otkrivanja krivi-nih dela kojima se napadaju ovi objckti. Upravo kroz preventivnu delatnostovih organa i oblicima saradnje sa organizovanim slubama fiziko-tehnikezatite mogue je blagovremeno uoiti mnoge pojave i uzroke koji pogodujuvrenju krivinih dela i drugih negativnih delatnosti na tetu ovih objekata, toujedno i podrazumeva preduzimanje i adekvatnih radnji i mera na spreavanjunastajanja tetnih posledica. O konkretnim oblicima saradnje izmeu Slubejavne bezbednosti i slubi fiziko-tehnike zatile govoriemo odvojeno o obli-cima saradnje u domenu prevcncije i o mcusobnoj saradnji u postupku repre-sivnog postupanja. Pored toga to ova saradnja doprinosi boljim rezultatima u

3) Prof. dr ivojin Aleksi, Nauno otkrivanje zloina", Savez udruenja pravnika, Beograd, 1972. god. Opimijevideli korienje i primenu naunih i tehnikih izuma od strane policije, odnosno organa otkrivanja, ali i od odredenihuinilaca krivinih dela, str. 3-15.

izvrenju zadataka fiziko-tchnike zatitc, ista takodc ostvarujc i odredcn uii-caj ka boljoj opStoj bczbcdnosnoj siiuaciji u odrcdcnom objcktu.

U odreenim ekonomskim celinama samoupravna bczbcdnost, u dosada-njoj praksi, nije uvck ostvarivala i adckvalne rezultate na planu zaStite vitalnihvrednosti i intcresa. U sadanje vrcme, kada se dovodi u pitanje status drutve-ne svojine koja gubi pozicijc, uz svc vcu afirmaciju privatne svojine i drugihoblika svojine, i kada se naputa sistcm samoupravljanja, sasvim je logino dai samoupravna bezbednost gubi osnove na kojima je i ustanovljena, to, pak,opet zahteva preduzimanje odgovarajuih mcra na njcnom prilagoavanju ak-tuelnim drutvcno-politikim i ekonomskim odnosima.

Sistem drutvcnc samozatitc jc svakako najJira osnova bczbednosti i zatitevitalnih drutvcnih odnosa, ali u sadaSnje vrcme postavljcna koncepcija dru-tvcne samozatite jc prcvazidcna i nije adekvatna novonastalim drutvenimpromenama. Medutim, bcz obzira na postavljcnu konccpciju druStvene samo-zatite koja je u odredeno vrcmc bila odgovarajua postojcim uslovima, ipaksa celokupnim angaovanjcm njcnih subjckata na zatiti drulvene imovine nemoemo biti potpuno zadovoljni, naroito ne sa postignutim rezultatima naspreavanju raznovrsnih dclikata iz oblasti opteg i privrednog kriminaliteta.

Postavljeni koncept drutvene samozatite ne funkcionie u dananjim uslo-vima, pa je nuno da isti bude potpuno analitiki i kritiki saglcdan, jer je vremeda doivi suiinske promene. Naputajui jcdnopartijski sistcm, u iznalaenjunovih reenja u uslovima politikog pluralizma, pored ostalog, nuno je poi odpunog potovanja i garancija sloboda i prava ovcka, s ciljcm osposobljavanjatakvogsistema samozatite koji e u potpunosti odgovoriti uslovima politikogpluralizma. Tako postavljcna samozatita, angaovanjcm svojih subjekata, mo-ra posebnu panju, daleko veu ncgo do sada, posvetiti najaktuelnijim proble-mima zatite potencijalno ugrocnih objekata, koji su sve ei predmet raznihkriminalnih napada.

Uspostavljanjem novih drutvenih odnosa direktno se nticalo i na postoja-nje subjekata drutvene samozatite, tako da su sada ostali samo oni klasini iprofesionalni organi, kao to su organi unutranjih poslova, inspekcije, javnatuilatva, sudovi, sluba drutvenog knjigovodstva, carina, a viJe ne postoje, iline bar u istim oblicima i organizacije saveza komunista, socijalistikog saveza,saveza omladine, kao i organi drutvene samozaStite u preduzeima.

Ako poemo od napred ve izreene konstatacije o ncdovoljnom angaova-nju subjekata drutvene samozatite, a sagledavajui sadanje stanje nefunkci-onisanja sistema drutvene samozatile i jo uvck nedovoljne saradnje sa orga-nima unutranjih poslova i drugim dravnim organima, onda je logino zaklju-iti da je nuna organizovana, sinhronizovana i planska aktivnost nadlenih su-bjekata na planu efikasnije zatite potencijalno ugroenih objekata.

U kontekstu nastalih drutvcnih promena i uspostavljenih novih osnovnihvrednosti kojima je koncepcija druStvene samozatite prevaziena, dr Velizar

20 21

Najman4-1 sasvim osnovano ukazuje ia bi trcbalo hitno uiniti:" Ttcbalo biizmeniti osnove odbrane, bezbcdnosti i zalite, tako da se ka ostvarivanju in-tegriteta i suvereniteta zemlje idc preko osiguranja sloboda, prava i dunostioveka i graanina i takvih uslova koja privrcdnim i drugim pravnim licimaomoguavaju nesmctano ostvarivanje njihovih pravno uredcnih poslova i zada-taka, a ne obrnuto, kao do sada. Tome, zatim, odmah upodobiti dve vrste teku-ih aktivnosti: prvo, nadlcnosl sistcma odbrane, bczbednosti i zatite i, drugo,planove i programe obrazovanja i vaspitanja u ovim oblastima."

Sistem bezbednosti nae zemlje se sasloji iz tri osnovna oblika bezbednostii to: javna bezbednost, dravna bczbenost i bezbednost oruanih snaga (vojnabezbednost). Pored ovih oblika tu svakako trcba dodati i oblik samoupravnebezbednosti, uz obavczno uvaavanje novih drutvcnih odnosa i vrednosti o ko-jima smo prethodno govorili.

S obzirom na sadraj, javna bezbednost jeste onaj najpodesniji oblik bezbe-dnosti preko kojeg se i ostvaruje suzbijanje raznih vidova socijalne patologijeusmerenih protiv interesa i vrenosti naeg drutva, pa je logino da sluba fi-ziko-tehnike zatite i ostvaruje najeu saradnju sa Slubom javne bezbe-dnosti, u cilju to bolje zatite potencijalno-ugroenih objekata. Sluba fiziko-tehnike zatite najee saraduje sa onim organizacionim delovima Slubejavne bezbednosti koji se bave poslovima suzbijanja opteg i privrednog krimi-naliteta i poslovima milicije. To jc i sasvim logino, s obzirom na mogue oblikeugroavanja ovih objekata i zadatke i nadlenost Slube javne bezbednosti uoblasti suzbijanja kriminalitcla.

Bez obzira to je dclatnost Slube dravnc bczbcdnosti i bezbednosti orua-nih snaga usmerena na zaiitu spoljne bezbednosti, odrcdenih oblika u dome-nu unutranje bezbednosti i na zatiti odbrambcnih priprema, ipak u odree-nim sluajevima ima osnova i potrcbe da sluba fiziko-tehnike zatite sara-duje i sa ovim vidovima bezbednosti, naroito po pitanjima obaveiajne dela-tnosti i informacija o oblicima politikog kriminaliteta i kada se radi o objek-tima od posebnog interesa. Takode, sluba fiziko-tehnike zatite ostvarujeodreenu aktivnost i saradnju sa Slubom dravne bezbednosti po pitanju ko-rienja legalnih metoda i sredstava kao izvora za prikupljanje odreenih inte-resantnih podataka sa aspekta obavelajne delatnosti.

Kako se iz napred navedenog vidi, priroda samog posla upuuje slubu fi-ziko-tehnike zatite da u najveem obimu saraduje i trai pomo od Slubejavne bezbednosti. Ova saradnja se ostvaruje kroz raznovrsne oblike preventiv-nog i represivnog delovanja Slube javne bezbednosti. Uspena saradnja po-drazumeva poznavanje mctoda preventivnog i represivnog delovanja Slubejavne bezbednosti, pa emo stoga u narednom izlaganju ukratko izneti osnovnekarakteristike ovih vidova delatnosti Slube javne bezbednosti, s ciljem ukazi-vanja na postojee mogunosti mcusobne saradnje.4) Dr Velizar Najman, ta eka drava", lanak objavljen u dnevnom lislu Politika", od 28, 29, 30. novembar 1990. god.

22

5. Osnovne karakteristike preventivno-represivne delatnosti Slube javnebezbednosti sa aspekta meusobne saradnje sa slubama fiziko-tehnike

zatiteU sklopu sistcma bezbednosti Sluba javne bezbednosti ima posebnu ulogu

i znaaj koje karaktcriu odrcdcnc spccifinosti, ali u sutini ova sluba razvijanove metode kroz prevcntivnu i rcpresivnu delatnost u cilju suzbijanja krivi-nih dela, prekraja i drugih drutveno-tctnih pojava. Ova dva vida delatnostine mogu sc dijametralno postaviti i posmatrati kao dva nevczana i odvojenaoblika aktivnosti Slube javne bezbcdnosti. Nasuprot, mnoge radnje i mere sa-dre u sebi i preventivnu i rcprcsivnu funkciju, tako da sene mogu u potpunoslidefinisati i razvrstati posebno u domcn prevencije, odnosno represije. Preven-tivna i represivna delatnost Slube javnc bczbcdnosti su mcusobno povezanei ispoljavaju se u jednom kontinuitctu i sinhronizovanim ostvarivanjem pre-ventivne funkcije vri se direktan uticaj na represiju, odnosno utie na smanje-nje potrebe za preduzimanje odrcdenih konkretnih oblika represivne delatnos-ti. Upravo, ovi vidovi delovanja i nain njihovog sprovodenja omoguuju da do-de do potpune i organizovane saradnje izmedu slubi fiziko-tehnike zatitei Slube javne bezbednosti i to u svim fazama zatite potencijalno ugroenih idrugih objekata.

Preventivnu i represivnu dclatnost Slube javne bezbednosti u odnosu naoblike ugroavanja potcncijalno ugroenih objekata mocmo posmatrati kaoaktivnost na spreavanju izvrcnja krivinih dcla i na otkrivanju izvrenih kri-vinih dela i nepoznatih uinilaca i na obezbedenju relevantnih materijalnih ilinih dokaza. Preventivna dclatnost deluje na same uzroke kao kriminogenefaktore raznih vidova kriminaliteta i spreava izvrenje konkretnih krivinihdela, dok se putem represije dcluje na posledice nastale izvrenjem krivinogdela i omoguuje se da se uinilac krivinog dela otkrije i pronade i prema nje-mu izrekne odgovarajua krivina sankcija.

Preventivna, kao i rcpresivna dclatnost Slube javne bezbednosti, ija je sa-drina normativno regulisana, spadaju u bezbednosno-operativne poslove i-jom realizacijom se obezbeuje zatita drutveno-politikog poretka, line si-gurnosti ljudi i bezbednost imovine u svim oblastima u kojima se ostvaruje za-konitost ivota i rada.

Ono to je veoma bitno u medusobnoj saradnji slubi fiziko-tehnike za-tite i drugih organa u potencijalno ugroenim objektima sa Slubom javne be-zbednosti jeste da ova sluba u vrenju prevcntivne delatnosti ne nastupa im-perativno i sa autoritetom dravnog organa u kojem je organizacijski i postav-ljena, ve po principu uzajamne saradnje i pruanja strune pomoi od interesaza zatitu vitalnih odnosa i vrednosti. U stvari, zakonski propisi i ne obavezujustriktno ovu slubu na preventivno postupanje, ve samo ostavljaju mogunostovakvog postupanja. Preventivna delatnost, za razliku od represivne, nije upotpunosti i detaljno zakonski regulisana, pa je nuno da se vodi rauna da seu odnosu prema drugim organima ne pree granica prevencije. Stoga se u

23

))

odnosu na saradnju ovih organa i postavlja osnovno pitanje: dokle ide i dopircdelatnost Slube javne bczbcdnosti u prcventivnom delovanju. Ne uputajuise dublje u ovu raspravu, miljenja smo, prc svcga na osnovu dosadanjeg iskus-tva, da preventivna delatnost ovc slube moe da dopire samo do one granicedokle je prihva taju oni subjckti prema koj ima jc i usmcrcna. Prcma tome, i pos-tupanje slubi fiziko-tchnike zatite prcma predlozima i upozorenjima Slu-be javne bezbednosti, kada je u pitanju prcvcnlivna dclatnost, zavisi, pre sve-ga, od njihove proccnc i odlunosti da otklone uocne propuste i nedostatke,jer Sluba javncbczbcdnosti u ovom domcnu nema nikakva naredbodavna ov-laenja.

Preventivna delatnost zahteva veoma dctaljno planiranjc i odgovarajuu or-ganizaciju. Mcutim, planiranjc, organizovanje i rcalizovanje prcvcncije semora zasnivati na naunom i istraivakom radu, a rczultati preventivne aktiv-nosti moraju biti podvrgnuti naunoj analizi, o emu treba da budu obavetenisvi oni subjekti koji uestvuju u procesu prevcncije. Sluba javne bezbednostiu domenu saradnje sa potencijalno-ugrocnim objcktima treba sve vie da dajeinicijativu i da u svim onim situacijama gde sc blagovrcmenim preduzimanjemadekvatnih radnji i mera moe spreiii izvrenje krivinog dela, obavezno pre-dnost daje preventivnoj dclatnosii. Upravo, preventivna dclatnost na planuspreavanja izvrenja krivinih dcla je ujcdno i najcfikasnije sredstvo, ukolikoje efikasno i realizovano.

Represivna delatnost je u praksi Slube javnc bezbcdnosli jo uvek osnovnadelatnost, ali je bimo da, uvck kada jc to objcktivno moguc i opravdano, istabude zamenjcna preventivnom aktivnoeu. SadaSnja rcalna situacija na planusuzbijanja svih oblika optcg, privrednog i polilikog kriminaliteta, kojim senapadaju potencijalno ugrocni objckti, nuno zahtcva i adekvatnu reprcsivnuelatnost, bez obzira na svu opravdanosi i korisnost korienja metoda preven-cije. Svakako da e represija biti nuna i u buduem pcriodu, a dokle e se pre-ventivna i represivna delatnost meusobno pratiti i dopunjavati zavisi od nizafaktora na unutranjem i spoljnjcm planu, a od uticaja je i sadrina kriminalnepolitike.

Represivna delatnost nije usmerena na uzroke kriminaliteta i drugih dru-tveno-tetnih pojava i ona ne oiklanja uzroke, vc se njenom primenom delujena posledice, to podrazumeva da je odrcdcno krivino delo ve izvreno, pa seupotrebljavaju sredstva prinude, kontrole i kanjavanja. Poto nastupa nakonizvrSenja krivinog dela, sutina represivne delatnosti se sastoji u preduzima-nju mcra i radnjih na otkrivanju krivinog dcla i uinioca, njegovo pronalae-nje i privoenje i obezbcdcnje kvalitetnih dokaza koji omoguuju voenje da-ljeg toka krivinog postupka. U ovom domenu ima dosta mogunosti za sara-dnju izmeu slubi fiziko-tchnikc zatite i Slube javnebezbcdnosti, naroitona blagovremenom preduzimanju mcra na zatiti tragova i predmeta krivinogdela izvrenog u nekom od poiencijalno-ugroenih objekata, o kojim oblicimaemo konkretno govoriti na odgovarajuem mestu u narednom izlaganju. Si-

gurno je da represivna dclatnost dajc i odredcne prcvcntivne efekte, ali bez ob-zira na to, ipak se rcprcsivnim mcrama ne moc potpuno i uspeno suprotstav-ljati svim oblicima savrcmcnog kriminalitcta. Nuna je preventivna i reprcsiv-na delatnost i njihova zajednika primcna uz punu saradnju sa odgovarajuimsubjektima u potencijalno-ugrocnim objcktima.

6. Osvrt na primenu naunih metoda u zatiti potencijalno ugroenihobjekata

Razvitkom naukc i lehnikc u XIX veku zapoinje inienzivnije korienjenjihovih dostignua u kriminalistici, 5to podrazumeva primcnu naunih meto-da uspreavanju iotkrivanju svihvidova kriminaliteta. Sasvimjelogino, kadase radi o zatiti potcncijalno-ugroenih objckata, da sc ova dostignua koristekroz preventivnu i reprcsivnu dclatnost Slube javne bczbcdnosti i oblike nji-hove saradnje sa slubama fiziko-tchnikc zaiitc. Mcdutim, sa razvojcm na-uke i tehnike dolazi i do porasta kriminalitcia kao i korienje ovih dostignuaod strane uinilaca raznih krivinih dela, pre svcga iz domena organizovanogkriminaliteta. Uspcno suzbijanjc svih vidova kriminalitcta i efikasnu zaStitupotencijalno-ugroenih objekata ncmogue je zamisliti bez primene naunihmetoda, to svakako podrazumeva praenje razvoja nauke i tchnike i korie-nje njihovih izuma u borbi protiv svih vidova kriminalitcta i drugih oblika ugro-avanja. Zbog toga sc iz raznovrsnih dclamosti slubi fiziko-tchnike zatitemoraju izbaciti zastarcli i prevazidcni melodi rada, koji nisu adckvatni efika-snoj zatiti potencijalno-ugrocnih objekata i uspenom suprotstavljanju ra-znim oblicima organizovanog kriminaliicta kojima sc napadaju ovi objekti.

Kriminalistika je osnovna i jcdinstvena nauka u suzbijanju svih vidova kri-minaliteta, koja poseduje sopstvcne mctode, ali da bi bila u mogunosti da ade-kvatno primenjuje naune mctode nuno je da u otkrivanju i dokazivanju kri-vinih dela i uinilaca primcnjuje i metodc drugih nauka, najee prirodnih itehnikih nauka. Korienjcm i primcnom naunih metoda dolazi se i do na-unih saznanja ija je sutina upravo u razlikovanju od svakodnevnih emipirij-skih obinih saznanja, jer je njihov sadraj u sistematskom, smiljenom, plani-ranotn i metodolokom postupku i usmereni su na sutinu odreene pojave.

Uspena primena naunih mctoda podrazumeva poznavanje uslova, mogu-nosti i dometa odreenih naunih i tehnikih dostignua, jer u suprotnom mo-e doi do nemogunosti odgovarajue primene ovih izuma. U dananje vrememnogi metodi su jo uvek predmet teorijskih rasprava u pogledu njihove mo-gunosti, korisnosti i dozvoljenosti u praktinoj primeni, doksu mnoge zemljeodreene metode i zabranile da se primcnjuju u postupku otkrivanja i dokazi-vanja krivinih dela.

U domenu svoje nadlenosti i ovlaenja u zatiti potencijalno-ugroenihobjekata, radnici fiziko-tehnike zatite moraju raspolagati jednim fondomznanja iz odreenih naunih oblasti, jer jedino njihovom primenom kroz obli-ke svoje preventivne i represivne delatnosti mogu doprineti boljoj zatiti ovih

25

objekata. Nije samo dovoljno poznavanjc odrcdenih preventivno-represivnihkriminalistikih mctoda. Sloeni zadaci poslova fiziko-tehnike zatite zahte-vaju korienje i primenu naunih znanja drugih disciplina, iji je sadraj u ne-posrednoj strunoj vezi sa svakodnevnom dclatnou na fiziko-tehnikoj za-titi ugroenih objekata.

Nuno je da radnici fiziko-tehnike zalile ovladaju mctodama meuljud-skog komuniciranja, to e im svakako omoguiti bolje poznavanje i razume-vanje ponaanja Ijudi sa kojim komuniciraju, lake uspostavljanje kontakata,shvatanje znaaja prilagodavanja linosti i funkcije odbrambenog mehanizmaoveka i potovanje usvojenih normi i standarda, a to sve doprinosi jednomkulturnom i uljudnom ponaanju u vrenju zadataka fiziko-tehnike zatite.Svakako da to podrazumeva prethodno poznavanje psiholokih osobina ljudi,odnosno emocija, njihov uticaj i prepoznavanje, motivaciju, kao i osnovne bi-oloke i socioloke faktore u razvoju linosti.

Efikasna zatila cvih objckata podrazumcva svakako i poznavanje oblikaugroavanja i savremenih naunih metoda u njihovom suzbijanju. TU svakako,pre svega, dolazi potreba za poznavanjcm osnovnih znanja i metoda iz oblastikriminalistike, koji mogu veoma uspeno da koriste u spreavanju izvrenjakrivinog dela, kao i u preduzimanju odreenih radnji i mera na zatiti mestaizvrenja krivinog dela do dolaska radnika Slube javne bezbednosti.

Na osnovu zakonskih ovlaenja organi unutranjih poslova preduzimajuodreene operativno-taktike radnje i mere i istrane radnje u cilju utvrdivanjapostojanja krivinog dela, pronalaska njegovog uinioca, spreavanja da se ui-nilac ili sauesnik sakrije ili pobegne, pronalaenja i obezbeenja tragova i pre-dmeta krivinog dela, kao i prikupljanja svih obavetenja koja mogu posluitiza uspeno vodenje krivinog postupka. Operativno-taktike radnje i mere ko-je preduzimaju organi unutranjih poslova odrecne su Zakonom o krivinompostupku, republikim i pokrajinskim zakonima o unutranjim poslovima ipravilnicima o vrenju poslova Slube javne bezbednosti. Ove radnje i mere seprimenjuju za prikupljanje injenica i pribavljanje materijalnih i linih dokaza.Preduzete operativno-taktike radnje i mere su neformalnog karaktera, te ne-maju procesni i dokazni znaaj, ve su iskljuivo operativnog karaktera i usme-rene su na prikupljanje podataka, injenica i dokaza znaajanih za rasvetljava-nje krivinih dela, za sastavljanje krivine prijave i za argumentaciju njenog sa-draja.

Za razliku od operativno-taktikih radnji i mera, istrane radnje su preciznonormirane u Zakonu o krivinom postupku, koji propisuje uslove i nain nji-hovog sprovoenja i fiksiranja u pretkrivinom i krivinom postupku. Najva-nije i najznaajnije istrane radnje za pribavljanje dokaza koje preduzimajuorgani unutranjih poslova su uvidaj i pretresanje, na koje su pod odreenimzakonskim uslovima ovlaeni da ih preduzimaju u predkrivinom postupku.

Nova nauna i tehnika dostignua omoguuju savremenu tehniku zatitu,uz prethodno preduzimanje svih mera na zatiti interesantnih podataka o kon-kretnom ugraenom sreflstvu i ureaju.

26

Zatita ovih objekata podrazumcva i protivpoarnu i protivdiverzionu zati-tu, koje treba da budu organizovane na osnovu najsavremenijih naunih i te-hnikih znanja. Ne sme se zapostaviti da primcna naunih metoda podrazume-va i potrebu da radnici fiziko-tehnike zatite poseduju i osnovna znanja izodredenih borilakih vetina i iz oblasti rukovanja i gadanja vatrenim orujem.

27

)II. PREVENTIVNA ZATITAOvo poglavlje se odnosi na prcvcnlivne mere kojc trcba da preduzimaju, ka-

lco lica koja racie poslove neposrednog fizikog obczbccnja, tako i lica koja uradnom procesu obavljaju poslc iz delokruga rada konkretnog preduzea ili or-ganizacije. Znai, nee se govoriti o preventivnoj zaliti uopte, ili o postupa-nju nekih drugih subjekata, ve iskljuivo o zadacima pomenutih subjekata upbiencijalno ugroenim objektima u domenu njihove preventivne delatnostina zatiti imovine i vrednosti koje se nalaze, ili su smetene u tim objektima.

Nemogue je sva krivina dela otkriti, ali je sigurno da se dobro organizo-vanom samozatitom moe sprciti izvrenje mnogih krivinih dela na tetu na-vedenih objekata. Prcventivnim mcrama dcluje se na odnose i pojave kojepredstavljaju kriminogcne faktore, odnosno uzroke izvrenja pojedinih krivi-nih dela. Uoavanjcm i blagovrcmcnim climinisanjcm ovih uzroka spreava seizvrenje planiranih krivinih dela. Mcdutim, prcventivne mere moraju bitirneusobrto povczanc i sinhronizovane, kako ne bi izgubile svoju vrednost,umanjile efikasnost i dovcle u pitanjc ostvarivanje osnovnog cilja. Zbog toga,bez obzira na prisutno fiziko-tchniko obezbcenjc, nuno je uskladiti poslo-vanje, kako bi ono bilo u funkciji prevcncije, s tim to se sva zaposlena lica mo-raju upoznati sa svojim zadacima u mehanizmu samozatite.1. Prava i dunosti odreenih subjekata preventivnoj zatiti potencijalno

ugroenih objekataSve republike donele su odgovarajuc zakone o samozatiti u kojima su pre-

cizirani konkretni zadaci pojcdinih subjckata, ali i ostavljena obaveza preduze-ima i drugim organizacijama da svojim samoupravnim aktima organizuju sop-stvenu zatitu. U ovom kontckstu stoji zakonska i moralna obaveza samou-pravnih organa i radnih ljudi da stalno usavravaju mehanizam samozatite, priemu treba da ostvaruju stalnu i blagovremenu saradnju sa mesno nadlenimorganima unutranjih poslova.

U ostvarivanju sopstvene zatite moraju postojati planovi mera i aktivnostiu preventivnoj dclatnosti, koji obavezno moraju sadrati izvore i naine obe-zbeenja materijalnih sredstava nunih za ostvarivanje efikasne samozatite.Pogrena je praksa da se neprcduzimanje preventivnih mera, odnosno neorga-nizovanje fiziko-tehnike zatiie, uvek pravda nedostatkom finansijskihsredstava.

Plan preventivnih mera mora se zasnivati na proceni ugroenosti objekta,koja treba da obuhvati sledee elemente:

lokacija, izgled i starost gradevinske konstrukcije objekta, vrsta i karakter poslova koji se obavljaju u objektu, vrsta i vrednost imovine koja je smetena u objektu, analiza prethodno izvrenih kriminalnih napada na objekat ili na suse-

dne, iste ili sline objekte, aktuelnost regionalnih i irih drutvenih zbivanja, pro'cena visine materijalne tete u sluaju uspelog kriminalnog napada, opasnost od izbijanja poara i izazivanja eksplozija, saradnja sa organima unutranjih poslova.

Imajui u vidu napred izneie elemerUe preporuujemo da jo u fazi izgra-dnje ili adaplacije navedenih objckata, odnosno otvaranja ovih delatnosti u veizgradenim objektima, trcba da postoje planovi samozatite, te da se u tim fa-zama prilagodi izgradnja i adaptacija pojcdinih delova objekta i ugradi odgo-varaiua tehnika zatita.

Cinjenica je da su ovi objekti interesantni za vrenje pojedinih krivinih de-la, pa je stoga bitno da se izvre prethodne priprcme, kako bi se blagovremenospreila planirana kriminalna delatnost.

U tom smislu, od velikog je znaaja da su lica koja vre fiziko obezbeenjeodgovorna i pouzdana i da radni Ijudi budu upoznati sa svojim pravima i oba-vezama i instruirani kako treba da postupaju, jcr svaki zaposleni, od radnika donajvieg rukovodioca, ima poscbne zadatke u prcvcnciji.

Nuno je pojedinano priprcmanje za uoavanje opasnosti i korienjeodredenih tehnikih sredstava. Mora biti prisutna budnost i razraen smisao zauoavanje sumnjivih lica u objektu i okolo objekta, lica koja se nepotrebno du-e vreme zadravaju, vodei rauna o razlozima dolaska i boravka na alteru ilidrugom prostoru, te uvidom u dokumenta u procesu rada sa strankom utvrditiosnovne podatke, kao i injenicu u kom mestu lice ima prebivalite.

Posebno je bitno posedovati sposobnost zapaanja odreenih detalja iz li-nog opisa lica koja su u prisustvu zaposlenih izvrila krivino delo u objektu,kao i njihovo ponaanje, govor i druge osobine.

Da bi se smanjila ugrocnost ovih objekata, odnosno spreilo izvrenje pla-niranih krivinih dela i drugih tctnih pojava, nuno je preduzimanje odrede-nih mera i aktivnosti na zaliti imovine, vrednosti i dobara od:

neprijateljske delatnosti i drugih oblika antidrutvenog delovanja, oduzimanja i prisvajanja imovine, unitenja i oSteenja imovine, raznih vidova zloupotrebe, poara, eksplozija i elementarnih nepogoda, drugih drutveno-tetnih pojava i ponaanja.U cilju uspenog ostvarivanja navedenih zadataka, potrebno je samouprav-

nim optim aktom regulisati organizovanje i realizovanje preventivno-repre-sivnih mera u oblasti:

prava i dunosti radnika i organa upravljanja, ostvarivanja samoupravne radnike kontrole, fiziko-tehnikog obezbeenja objekta i druge imovine, zatite o poara i eksplozija, zatite od elementarnih i drugih nepogoda, zatite podataka koji predstavljaju tajnu, postupanja u sluaju saznanja da je izvreno krivino delo, ili druga dru-

tveno-tetna pojava.Fiziko obezbeenje navedenih objekata je razliito organizovano. Uglav-

nom vea preduzea imaju sopstvenu slubu obezbeenja, neki koriste usluge

28 29

profesionalnih organizacija za vrenje fizikog obezbeenja, dok manje orga-nizacije imaju domara ili nonog uvara, a ima i organizacija koje po zavretkuradnog vremena ostaju bez ikakvog vida fizikog ili tehnikog obezbedenja.

U objektima koji van radnog vremcna ostaju bez ikakve fizike 111 tehnikezatite nuno je pre zavretka radnog vremena sprovesti sledee preventivnemere:

iskljuiti sve izvore elektrine energije, proveriti da li su svi olvori na objcktu propisno zatvoreni, skloniti u kasu, ili na ncko drugo za to odredcno mesto, novac, druge vre-

dnosti i poverljivi matcrijal, proveriti da li su zakljuane kasc, radni stolovi i ormani i ostavljeni klju-

evi na sigurnom mestu, redovno kontrolisali ispravnost hidranata i protivpoarnih aparata, ostvariti saradnju sa mesno nadlenim organom unutranjih poslova u ci-

lju obilaska objekta od strane milicijskih palrola i pozornika koji rade nou natom reonu.

Sve nabrojane preventivne mere obavezno treba preduzeti i u objektima gdeima fiziko obezbedcnje, s tim Sto su radnici fizikog obezbedenja duni da usklopu svoje delatnosti iste blagovremeno preduzmu ili izvre odredena prove-ravanja, to svakako garantuje veu sigurnost u obezbeenju objekta.

Lica koja vre poslove fizikog obezbedcnja preduzimaju sledee preventiv-ne mere:

uvaju i obezbcuju objekat i imovinu u njemu od svih vidova napada,otuivanja, prisvajanja i unitenja,

uoavaju, otkrivaju i spreavaju pojave koje, kao kriminogeni faktori,predstavljaju potencijalnu opasnost i kao takve mogu biti uzroci ugroavanjaobjekta i imovine,

onemoguavaju pristup neovlaenim licima u krug objekta i ulazak usam objekat.

Lica koja vre poslove fizikog obezbcenja u sklopu prevencije ovlaenasu da kontroliu i zabranjuju:

unoenje u objekat vatrenog oruja, minsko-eksplozivnih naprava, po-rnih sredstava ili drueih sredslava kojima se moe ugroziti ivot ljudi i

arnih sredstava ili drugih sredslava kojimaimovina,

- puenje na odreenim mestima u objektu, ili palenje vatre van objekta,- ulazak licima vidno alkoholisanim koji naruavaju javni red i mir,- fotografisanje i skiciranje odredenog prostora, objekta ili postrojenja.U objektima gde je organizovan smcnski rad, radnici na poslovima fizikog

obezbeenja mogu napustiti radno mesto samo u sluaju kada je stigla adekva-tna zamena. Pri primoprcdaji dunosti stoji obaveza da radniku koji prima du-nost budu prenesena sva interesantna zapaanja i pojave bitne za obezbedenjeobjekta.

Polazei od znaaja poslova fizikog obezbeenja i odgovornosti u njego-vom sprovoenju, zakon sa preventivnom nagativnom odredbom odreuje ko-

ja lica ne mogu neposredno vriti fiziko obezbcdcnje. To su lica koja su osu-ivana na bezuslovnu kaznu zatvora za krivina dcla protiv:

osnova socijalistikog samaupravnog drutvenog urcdenja i bezbednostiSFRJ,

oruanih snaga SFRJ, imovine, slubene dunosti, druga krivina dcla izvrena iz koristoljublja.Zabrana traje u roku od 10 godina od dana izdrane, oprotene ili zastarele

kazne.U sklopu organizovanja i sprovodcnja preventivnih mera, kako od strane ra-

dnika fizikog obczbeenja, tako i od strane radnih ljudi zaposlenih u odree-nom objektu, nuno je ostvariti svakodnevnu saradnju sa organima unutranjihposlova, kako bi radnici javne bczbcdnosti svojim preventivnim delovanjemdoprineli efikasnijoj zatiti objekta i ljudi u njcmu.2. Preventivne mere na zatiti banaka, pota, slube drutvenog knjigovod-

stva i menjanicaNajtea krivina dela iji su objekt napada banke, pote, SDK i menjanice

su razbojnitva, razbojnike krae, njihovi tei oblici i provalne krae. Radi se0 objektima u kojima se nalaze vee koliine novca, bilo u domaoj ili stranojvaluti, to u stvari i predstavlja cilj kriminalnog napada.

Ova krivina dela se vre u toku radnog vremcna, kao i po zavretku radnogvremena. Razbojnitva se uglavnom vre u toku radnogvremena, ali su prisutni1 razbpjniki napadi i po zavretku radnog vremena u objektima koji imaju fi-ziko obezbeenje ili nonog uvara.

Provalne krae se vre van radnog vremena, najee nou, nakon detaljnogosmatranja i prikupljanja podataka. Uinioci prikupljaju sve bitne podatke zanjihov kriminalni napad, a naroito da li u objektima ima fiziko ili tehnikoobezbeenje i napadaju one objekte gde ncma fizikog obezbeenja, pa samimtim nema ni lica koja treba prethodno da savladaju.

Uinioci krivinih dela, prilikom napada na ove obiekte, veoma veto koris-te efekat iznenaenja, munjevito sprovode kriminalni napad, ne libei se upo-trebe oruja ili drugog vida sile i prinude. Kako smo prethodno istakli, veto semaskiraju i koriste razne trikove u kontaktu sa zaposlenim osobljem ili licimakoja rade poslove fizikog obezbeenja.

Kod provalnih kraa koriste sporedna vrata, prozore, podrumske prostorijeili druge ulaze. Za osmatranje ili, ak, i za provaljivanje u objekat, uinioci ko-riste i prostorije drugih vidova delatnosti koje su smetene u istom objektu.Stoga je nuno pri izradi procene ugroenosti ovih objekata sagledati i ove i-njenice, a posebno koje su sve delatnosti locirane u tom objektu, na kojim spra-tovima, da li ima i stanara, te kakve su mogunosti, s obzirom na graevinskukonstrukciju, da se te prostorije koriste za osmatranje ili za fiziki upad u ban-ke, pote, SDK ili menjanice, koji su smeteni u istom objektu.

)

)

30 31

)Ovo je poscbno karaktcristino za pote kojc su smctene po selima i nema-ju ni fiziko ni tehniko obezbecnje, a van radnog vremena su bez bilo kog vi-da samozatite. Posebnu panju treba obratiti na to da li je objckat privatna ilidrutvena svojina, tvrda, montana ili ncka druga gradnja, te prcduzeti odgo-varajue mere u cilju efikasnije zatite (osigurati vrata, prozore, druge otvore,angaovati patrole milicije i sl.).

Kako smo prethodno istakli, ovi objekti, gde se skuplja i dri vea koliinanovca i hartija od vrednosti, obczbcduju sc putcm vidova fizikog obezbedenjaili tehnikom zatitom. O tehnikom obczbcdcnju bie rei u drugom deluovog prirunika.

Sagledavajui sadanjc stanjc u poglcdu samozalite banaka, pota, SDK imenjanica, i pored prisutnog trcnda poboljanja, jo uvck stanje ne zadovo-ljava, kako u poglcdu broja objekata gde su ove mere samozatite uvedene, ta-ko i u pogledu organizacije i odgovornosti u njihovom sprovodenju. Jer, kakodrugaije objasniti prisutna razbojnitva u radnom vremcnu i to u bankama ukojima je ugraena i tehnika zatita, a da ista ne bude aktivirana za svo vremeizvrenja krivinog dela, to je i omoguilo uiniocu da se sa oduzetim novcemblagovremeno udalji u nepoznatom pravcu.

Sigurno je da sve organizacije koje sakupljaju i dre novac nisu u materijal-noj situaciji da kupe i ugrade opremu tehnikih sistcma obezbeenja, ali su za-to u situaciji da organizovanije i odgovornijc sprovedu mnoge druge mere sa-mozatite, o kojim e biti rei u narednom izlaganju. Isto tako je bez osnovaprisutno shvatanje da nisu tako esta krivina dela na tetu ovih objekata, kaoi na osnovu toga izveden zakljuak da ne treba troiti finansijska sredstva naove vidove samozatite, jer je verovatnoa da nce doi do izvrenja krivinogdela na tetu njihovog objekta.

Najefikasniji nain zatite ovih objekata jcste kombinacija ljudskog faktorai tehnike, tj. sinhronizovano elovanje fizikog obezbccnja i tehnike zatite.Pored toga, postoji jo niz prcventivnih mera zatite koje obavezno treba prak-tikovati u sluajevima kada nije organizovano fiziko-lehniko obezbeenje ito:

a. Organizovanje naoruanih uvara u vremenskim periodima kada je, pre-ma proceni, objekat najvie ugroen. To moe biti prilikom slanja ili prijemapoiljke sa veom koliinom novca, ili kada je u objektu smetena vea sumanovca ili hartija od vrednosti. uvar ustvari vri poslove fizikog^obezbeenjaobjekta u vremenskim intervalima trajanja ugroenosti objekta. Cuvar se moraupoznati sa uslovima rada u objektu i potencijalnim opasnostima i u sklopu to-ga sa odgovornim radnicima u objektu odrediti mesto odakle najbolje moe daposmatra i uoi potencijalnu opasnost i najefikasnije intervenie. Neobazrivosti neprofesionalnost ovih uvara umanjuje efekat njihove preventivne delatnos-ti. Naime, kako smo istakli, uinioci ovih krivinih dela prethodno detaljno op-serviraju i prikupljaju sve interesantnc podatke o objektu, bitne za uspean is-hod planiranog kriminalnog napada. Tako praksa potvruje da oni detaljno

analiziraju ponaanje i aktivnost ovih uvara i u sklopu toga planiraju mere zanjihovo onesposobljavanje;

b. Naoruavanjc odrccnih radnika koji rade sa strankama u sklopu alter-ske slube, kao i lica koja rukuju novcem. *l Dosaanja praksa nije potvrdilaefikasnost ovog vida samozatite, mada mislimo da bi bilo efikasnije kada bi pviradnici bili snabdcvcni odrccnim hcmijskim sprejovima koji slue za privre-meno onesposobljavanjc;

c. Ugradnja neprobojnog stakla na alterima na lakav nain da onemoguiuinioca krivinog dela da upotrcbi vatreno oruje i da ometa normalno poslo-vanje alterske slubc. Ovaj vid zatite poscbno dolazi do izraaja kod oruanihrazbojnitava gde uinilac vri krivino delo u radno vreme, slobodno ulazi uprostorije banaka, pota, SDK i menjanica i nalazi razlog da dode u kontaktsa odredenim radnicima ovih organizacija. Druga situacija je kod provalnihkraa gde, ukoliko ncma fizikog obczbcdcnja, ovc inere ne pretstavljaju nika-kvu zatitu. Problcm provalnih krada je dalcko prisutniji kod manjih pota, ijikvalitet objekta i lokacija istog objektivno predstavljaju povoljne uslove za ovajvid kriminalne delatnosti. Zbog toga je kod ovih pota potrebno preduzetikombinaciju zatitnih mera iz domena fizikog obezbedenja i tehnike zatite;

d. Dranje novca u manjim koliinama takoe moe da bude efikasna merasamozatite, jer unaprcd je spreena mogunost nastupanja vee materijalnetete. Ova samozatiina mera punu efikasnost moe da nade kod manjih ekspo-zitura banaka, pota i SDK, a kod kojih je objektivno prisutan vei stepen po-tencijalne ugroenosti;

e. Postavljanje hcmijskih klopki takode jc vid samozatite koji se sprovodiu saradnji i uz pomo organa unutranjih poslova. Sutina je u tome to se ne-koliko sveanja krupnijih novanica premau sa specijalnim hemijskim sup-stancama i ostave u kasi gde se pretpostavlja da e u sluaju izvrenja krivinogdela uinilac traiti novac. Takode se preporuuje, jer je iz praktinih razlogaveoma korisno, popisati i serijske brojeve novanica u svenju. Svrha ovih he-mijskih zamki jeste to na uiniocu koji je doao u kontakt sa ovim novanica-ma ostavljaju vidljive ili ncvidljive tragove, koji se od strane ovlaenih radnikaorgana unutranjih poslova posebnim mclodama otkrivaju i doprinose identi-fikaciji uinioca. Medutim, pojedine hemijske supstance koje se koriste za obe-leavanje novanica u dodiru sa vodom ostavljaju vidne tragove na ruci koja jedirala obeleen novac, to omoguava otkrivanje uinioca. Ova mera se spro-vodi samo po odobrenju organa unutranjih poslova i hemijske klopke isklju-ivo potavljaju struni radnici organa unutranjih poslova, potujui pravilataktike i tehnike njenog sprovoenja, kako ne bi neko nevino lice bilo osum-

1 Slavko Grozdi, Prirunik", RSUP SR Hi-valsfce, Zagreb, posebno izdanje, 1980. god. Opirnije o ovoj problematicivideti na strani 707Z

32 33

ivo postavljaju struni radnici organa unutranjih poslova, potujui pravilataktike i tehnike njcnog sprovodcnja, kako ne bi neko nevino lice bilo osum-njieno. Hemijske klopkc sc sprovodc u tajnosti i za njih trcba da znaju samoradnik koji rukuje s novcem i njcgov rukovodilac;

f. Najzad, ne smeju se zapostaviti ni najosnovnije mcre samozatite u viduosiguranja ulaznih vrata, ugradnjc adckvatnih rcctaka na prozorima i odgova-rajueg obezbecnja od prodiranja u objckat kroz druge otvore ili iz drugihprostorija u istom objcktu, ili ak i iz drugog, suscdnog objekta;

Iz prethodnog jasno proizilazi nunost ukljuivanja svih radnika u objektuu samozatitni proccs i saradnje sa radnicima fizikog obezbedcnja i blagovre-menog i strunog rukovanja sa ugradenom tchnikom, kako bi preventivne me-re dale pun efekat. Uz to, podaci o prcduzctim prcvcntivnim merama, ugradnjii nainu rada uredaja tchnikc zatitc i o poslovanju u vczi s novcem i drugimvrednostima predstavljaju tajnu za sva trca neovlaena lica, te ih tako i trebatretirati, vodei uvek rauna da ovi podaci budu dostupni najminimalnijembroju lica.

U organizaciji samozatitnih mera mora sc uspostaviti stalna i konkretna sa-radnja sa mesno nadlcnim organom unutranjih poslova, kako u pogledu sa-gledavanja stepena ugroenosti objckta, tako i prilikom izrade planova samo-zatiie i njihove neposrcdne rcalizacijc.

3. Preventivne inere na zatiti muzeja i galerijaMuzeji i galerije i drugi objekti gde su smeteni ili se nalaze razni predmeti

i eksponati koji imaju svojstva kulturnih dobara poseduju nizspecifinosti kojeih razlikuju od ostalih objckata i koji opredcljuju drugojaiji pristup u organi-zovanju i sprovoenju samozatitnih mera.

U radno vreme objekta, uinilac koji planira izvrcnje krivinog dela moeslobodno ui u objekat, isti razglcdali, ak i dohvatiii odredcne eksponate, i urazgovoru sa kustosima i drugim strunim radnicima doi i do odreenih njemuinteresantnih podataka za izvrenje planiranog krivinog dela. Koristei ovuobjektivnu mogunost uinioci se organizuju tako da odreeni muzejsko-gale-rijski objekat ne poseuju i prikupljaju podatke uvck ista lica, ve u razliitovreme ovaj zadatak obavlja vie lica, csto razliitog pola, kako ne bi izazvalisumnju u njihovu planiranu kriminalnu nameru. Na ovaj nain uinilac sasvimlegalno i slobodno prikuplja potrcbne podatke ne samo o objektu, ve i o kon-kretnim kulturnim dobrima za kojc je zainteresovan, kao i o nainu i kvalitetuobezbeenja ovih objekata u radno i van radnog vremena. Na osnovu ovakoprikupljenih injenica uinilac i planira izvrenje krivinog dela na tetu togobjekta. Ustvari, ovako prikupljcni podaci su osnov donoenja odluke da li eoduzimanje i prisvajanje odredcnog predmeta sa svojstvom kulturnog dobrarealizovati izvrenjem krivinog dela teke krade u radno vreme muzejsko-ga-lerijske organizacije, ili e to uiniti provaljivanjem u objekat van redovnog ra-dnog vremena. Ukoliko na osnovu istih podataka proceni da je jednostavnije

oduzcti eksponat upotrebom silc ili prctnje protiv odredenog lica, uinilac eto uraditi izvrenjcm krivinog dela razbojnitva.

Za razliku od ostalih objckata gdc jc cilj kriminalnih napada oduzimanje iprisvajanje novca domae ili strane valute, hartija od vrcdnosti, zlata i njegovihpreradevina, kod muzcjsko-galcrijskih organizacija cilj napada su eksponati sasvojstvima kulturnih dobara koji imaju izuzctnu kulturno-istorijsku i materi-jalnu vrednost.

Polazei od viestrukog znaaja i vrcdnosti kulturnih dobara, zakonski pro-pisi obavezuju muzcjsko-galerijskc organizacije na dunost uvanja i preduzi-manja adekvatnih mcra na zatiti objckata i lokacija gde su smcteni, ili sena-laze raznovrsni eksponati i drugc iskopine. Praksa potvruje da se ova obavezane sprovodi dosledno i potpuno, pa ima niz sluajeva gde su ovi objekti i loka-cije loe obezbedcni, a kulturna dobra olako otudivana. To se deava najeeu onim objektima koji nemaju fiziko obezbedcnje ni tchniku zatitu, madaima sluajeva da se kulturna dobra otuduju i u onira objektima gde su predu-zete odredene samozatitne mcre. To ukazuje na nepotpunost preduzimanjaodgovarajuih preveniivnih mcra i na ncsavcsno i ncodgovorno vrenje poslo-va obezbeenja kulturnih dobara.

Objektivno posmatrano, sadanje stanje u oblasti zatite kulturnih dobaradaje dosta prostora za izvrenje mnogo vccg broja krivinih dela nego to jestvarno izvreno u dosadanjem periodu. Zato se ne treba zavaravati pogre-nim zakljukom da to to nema vccg broja krivinih dela na tetu kulturnihdobara je rezultat efikasnije njihove zatite. Nasuprot, analizom kriminalne de-latnosti dolazi se do saznanja da razlog neizvrenja veeg broja ovih krivinihdela lei upravo u njihovim specifinostima. Naime, problem se pojavljuje udaljem plasiranju oduzctih eksponata i njihove krajnje realizacije u dlju dobi-janja novane protivvrednosti i pripadajueg dela zarade, jer je to daleko teenego sa nekom drugom ukradenom robom. >

U muzejsko-galerijskim organizacijama nuno je poboljati efikasnost fun-kdonisanja preventivne zatite, jer ima jo i lokaliteta gde nisu preduzete niminimalne mere samozatite. Uz bolju organizaciju preventivnih mera, veuangaovanosl i odgovornost svih zaposlenih mogue je postii daleko vei efe-kat u zatiti kulturnih dobara. Slalno isticanje finansijskih problema kada se nadnevnom redu nae preventivna zatita, poscbno u vidu fiziko-tehnikog obe-zbeenja, ne moe da bude razlog inertnog odnosa i nepreduzimanja bilo ka-kvih preventivnih mera, niti pak opravdanje za neefikasnu zatitu kulturnihdobara.

Pri preduzimanju preventivnih mera ne sme se izgubiti iz vida injenica dase upravo krivina dela na tetu kulturnih dobara veoma esto vre po porud-bini, o emu smo detaljnije govorili u prethodnom izlaganju. Uz to ide i oba-vezna prethodna opservacija objekta i prikupljanje interesantnih podataka, jeruinioci ovih krivinih dela prilikom planiranja i njihovog izvrenja nita nepreputaju sluaju. Uz pomo odgovarajue tehnike vre se potrebna snimanja

)

34 35

i skiciranja, kako bi se stvorili najoptimalniji uslovi za uspeno izvrenje krivi-nog dela.

U ovom periodu pripremanja uinilaca za izvrenje krivinog dela mora do-i do izraaja aktivan odnos ne samo radnika na poslovima fizikog obezbee-nja, ve svih radnika u radnom odnosu kod odrecne muzejsko-galerijske or-ganizacije. Tu i jeste osnov saradnje svih zaintcresovanih subjekata i to radnikafizikog obezbeenja i zaposlenih lica u objektu s jedne, i odgovornih radnikai slube fizikog obezbcdenja u muzcjsko-galerijskim organizacijama i organaunutranjih poslova, s druge strane. U sklopu toga nuno je, bez obzira da lipostoji fiziko ili tehniko obezbeenje u obicktu, prcduzcti sledec preven-tivne mere: *"

Sl. 2.1: a. Gotikl kalei pozlacno srcbro. Ukraden 1974. g. iz fianjevakogsamostana i do danasnijepronam. b. Drvena skulptura Madone sa detetom, Ukradena iz kape.le Sv. Ivana 1971. g. i kolikojepoznato do danas nije pronadcna.

a. Voditi rauna o gradevinskim kvalitetima objekta gde su smelena vrednakulturna dobra. Ima sluajeva da objekat ne odgovara u graevinskom smislui u odnosu na lokaciju za bezbedno uvanje vrednih eksponata, a to je sluaj na-roito sa starim i ruiniranim zgradama po manjim mestima, crkvama i manas-tirima. Nuno je preduzeti mere za adekvatnu adaptaciju takvih objekata i osi-guranja vrata, prozora, podrumskih prostorija, krovova i drugih mesta na ta-kvom objektu koji bi mogli biti pogodni za prodiranje unutar objekta i iskori-eni za izvrenja krivinog dela;

b. U okviru objckta najvrcdnijc cksponatc smcstiti na najsigurnijem mestu,kako ne bi bili izloeni jednostavnom i najlakcm napadu. injenica je da u sa-mom objektu sva mesla nisu istog stepcna ugroenosti, a to posebno dolazi doizraaja kod organizovanja vrcdnih i skupoccnih izlobi raznovrsnih eksponataizdomena kulturnih dobara. Mnogi prcdmcti sa raznih izlobi upravo su ukra-deni jer su jednostavno bili izloeni na takvom mcstu i tako loe uvani da zauinioca nije bilo skoro nikakvih potckoa za njihovo otudivanje. Zbog togaje nuno izvriti mikro-proccnu ugrocnosti pojcdinih mcsta unutar samogobjekta. U realizaciji ovog zadatka ne mogu da ucstvuju samo rukovodei lju-di, kustosi i drugi strunjaci iz osnovnc delatnosti muzejsko-galerijskih organi-zacija, ve je nuna pomo i saradnja sa slubom fizikog obezbeenja (ukolikoje organizovana) i sa mesno nadlcnim organom unutranjih poslova. Takonpr. pri postavci odredenc izlobe mora se konsultovati odgovorni radnik slu-be fizikog obezbeenja, a u pojedinim sluajevima i organi unutranjih po-slova u pogledu ugrocnosti pojcdinih mcsta na kojima trcba da budu izloenivredni eksponati, a ne da iskljuivo o tome odluuju pojedini radnici odgovorniza strunu postavku izlobe, zapostavljajui tako bitan bezbednosan aspekt;

c. Posebnu panju posvetiti licima koja uvaju pojedine lokalitete gde sevre periodine iskopine. Dosadanja praksa ukazuje da je bilo sluajeva nepo-dobnosti ovih lica za ovakav odgovoran posao, kao i nestanka pojedinih vre-dnih eksponata koji su pronacni i ostavljeni na lokalitctu;

d. Obavezno ustrojili potpunu evidenciju svih cksponata sa svojstvima kul-turnih dobara koja su smetena u odredcnim objektima ili se nalaze na poje-dinim lokalitetima, jcr ima sluajeva da se ne zna ta je sve nestalo, ili se ne mo-e dati opis ukradenih predmeta. To sve negativno utie na dalji postupak ot-krivanja i pronalaenja uinilaca krivinog dcla i ukradenih eksponata. Podevidencijom se podrazumeva naziv i broj eksponaia, delaljan njegov opis i fo-tografija ili skica, jer se tako omoguuje uvid u tano stanje kulturnih dobarau objektu i na lokalitctu i blagovrcmeno podnoenje potpune krivine prijaveorganu unutranjih poslova, to daje daleko vee Sanse da se uinilac krivinogdela otkrije i ukradeni eksponat pronade;

e. Na osnovu ovakvih evidencija preporuljivo bi bilo uraditi kataloge pre-dmeta sa svojstvima kulturnih dobara koji se nalaze u muzejsko-galerijskim or-ganizacijama, ukljuujui i crkve, manastire i skupoccne i vredne privatne zbir-ke. Svaki muzej, galerija i druga organizacija uradili bi ovaj katalog za ekspo-nate koji su smeteni u tom objektu, a nakon toga bi nadlean organ za ovu pro-blematiku organizovao izradu jedinstvenog kataloga za odreeno podruje;

f. Povremeno vriti analizu izvrenih krivinih dela na tetu kulturnih doba-ra, vodei rauna o njihovom kontinuitetu, vrsti objekta napada, sredstvima inainu izvrenja, vrstama otudenih eksponata, pa na osnovu toga izvlaiti za-kljuak o ugroenosti drugih slinih objekata i mogunosti kriminalnih napadana druge takve ili sline objekte. Na osnovu dobijenih rezultata vriti i organi-zovanje i sprovoenje najadekvatnijih preventivnih mera u cilju efikasnije za-

36 37

tite kulturnih dobara. Izvrena krivina dcla na tctu bilo kojcg objekta gde susmetena kulturna dobra trcba shvatiti kao opomcnu da se proveri sopstvenisamozatitni mehanizam i blagovremeno prcduzmu odgovarajue mere u sklo-pu prevencije;

g. Kustosi i druga struna lica u okviru svoje osnovne delatnosti treba dakroz vocnje razgovora sa posctiocima panju obrate na posebno interesantnalica, te tako dodu do saznanja o njihovoj kulturi, intcligenciji, zainteresovanos-ti za pojedine eksponate, poznavanju njihovc kullurno-istorijske i materijalnevrednosti, te da li postoji oiglcdna razlika izmcdu njihove zaintercsovanosti zaodredeni eksponat i stcpcna njihovog poznavanja kulturno-istorijskevrednostii skupocenosti istog eksponata. Poscbno treba da obrate panju da li se vie ra-zliitih lica u kraem vremenskom periodu intcrcsuju ili opscrviraju odrecnskupocen i vredan cksponat, kao i da prikupe sva druga zapaanja koja mogubiti indikativna u odnosu na planiranjc krivinog dela. Upravo u ovom domenumora doi do pune saradnjc sa radnicima fizikog obczbcdcnja u objektu. U ci-lju provere odredenih prclpostavki za pojcdine posctioce, moe se deliminoi odstupiti od potpunog i tanog objanjenja pojedinog eksponata i njegovekulturno-istorijske i materijalnc verdnosti, vodci rauna o osnovanosti ova-kvog postupanja i sticanju odreenih uslova koji opravdavaju ovakvo postupa-nje. Stoga je prethodno obavezno potrebno izvrili odreene konsultacije saodgovornim licem i rukovodiocem obczbcdenja kod kojih se i slivaju svi priku-pljeni podad interesantni za bczbednost objekta. Ovaj mctod rada moe po-tvrditi ili eliminisati odredcnu sumnju u poglcdu motiva zainteresovanosti po-jedinih lica za odreene predmete kulturnih dobara, ali ne mora uvek i da budeuspean u proceni idnikativnih podataka, nili pak da do kraja razrei ovu dile-mu. Zato i preporuujemo da se isti metod obazrivo koristi uz obaveznu pret-hodnu konsultaciju, nakon sticanja vceg stepena sumnje;

h. Radnid bilo kojeg vida fizikog obezbedcnja i lica zaposlena u odree-nom objektu treba da vode rauna o odrcdenim posetiocima, ije ponaanjeukazuje na sumnju postojanja nckog drugog motiva njihove posete, a ne isklju-ivo razgledanje izloenih eksponata. Ovakva lica mogu ispoljiti razne psihikei audiovizuelne indikatore na koje momente treba obratiti posebnu panju. Ik-koe je veoma bitno voditi rauna o linom opisu ovakvih lica, te pokuati za-pamtiti to vie detalja koji su karakteristini za konkretno lice;

i. Psihiki indikatori su ustvari spoljne promene koje se pojavljuju kod licau situacijama kada rade neto to je zabranjeno i predstavljaju vezu pojedinihemocija tog lica sa konkretnom situacijom, a mogu se manifestovati u uoljivimpromenama u govoru, pojavi crvenila i znojenja u predelu lica i ela, u nekon-trolisanim pokretima rukama i nogama, ubrzanom isanju, napetosti miia iiskakanju krvnih ila na vratu i licu, uzastopnom puenju, razdraenosti, sue-nju usana, gutanju pljuvake, nervoznom gledanju i tome slino.

Od audiovizuelnih indikatora najbitnije su one injenice koje ukazuju naizvesne suprotnosti kod pojedinih lica, bilo u odnosu njegovog znanja i zain-

teresovanosti za konkretan eksponat, o emu smo prethodno govorili, ili u nes-kladu izmeu njegovc gardcrobe i linog izgleda i posedovanja novca za kupo-vinu izloenog eksponata, ili neodgovarajua odea i obua za prisutne vre-menske prilike i uslove, ili u odnosu na tip i vrednost vozila i tome slino.

Ovako uoene promene i zapaanja u odnosu na lini opis mogu dosta do-prineti identifikaciji uinioca krivinog dela i to naroito putem izrade foto ro-bota ili prepoznavanja;

j. U odreenim situacijama, kada postoji sumnja da odreeno lice moe bitii potencijalni uinilac krivinog dcla, u dogovoru sa rukovodiocem obezbee-nja i organima unutranjih poslova, u loku razgledanja i objanjenja eksponatamoe se licu ponuditi da u svojim rukama razglcda odreeni eksponat podobanza ostavljanje tragova papilarnih linija. Dalji postupak fiksiranja i izazivanjaovih tragova i njihovo operativno korienje je u nadlenosti organa unutra-njih poslova;

Sl. 2.3:Amfore iz Hveka nove ere, kojesu cst objekat napada raznih uinUaca hivinih dela. Na naimlokalitetima sveje manje celih arnfora na povrinskim slojevima, pa uinioci onose i nepotpune pri-merke. Prilikom izvrcnja ovih krivinih dela, sobzirom na nestninost uinioca, dolazi do oteenja sa-mog lokalitcta kao i dnigih cksponata.

k. U zatiti kulturnih dobara mogu se uspeno koristiti i hemijske klopke.Nuna je velika obazrivost i strunost u taktici i tchnici sprovoenja, s obziromna dostupnost ovih eksponata vcem broju lica, pa se mora voditi rauna da ne-vino lice ne upadne u klopku. Uostalom, ova mera se moe primeniti iskljuivo

3839

po odobrenju i od strane organa unutranjih poslova, koji su duni obratiti pa-nju na sve mogue eventualnosti;

I. U organizaciji i rcalizaciji prcvcntivnih mcra, muzcjsko-galerijske organi-zacije su upucne na saradnju sa mcsno nadlcnim organom unutranjih poslo-va. U kontekstu ove saradnjc nc treba ckati da inicijativa uvek potekne od or-gana unutranjih poslova, ili da do saradnje dolazi samo od sluaja do sluaja,tj. u pojeinim situacijama. Ova prcvcncija podrazumeva obostranu aktivnosti meusobnu saradnjii muzcjsko-galcrijskih organizacija i organa unutranjihposlova, kao i drugih subjekata na podruju gdc jc lociran objekat, i ista je odizuzetnog znaaja, jer moc da sprci izvrcnjc mnogih krivinih dela na tetukulturnih dobara. Ujcdno, ova saradnja dovodi do efikasnog eliminisanja mno-gih uzroka koji pogoduju izvrcnju ovih krivinih dela, to se odraava na veistepen bezbednosti ovih objckata. U tom cilju, organi unutranjih poslova mo-raju biti upoznati sa stanjem zatite u muzejsko-galerijskim organizacijama nanjihovom podruju, kako u poglcdu postojanja fiziko-lchnikogobezbeenja,tako i u pogledu organizovanja i sprovodcnja drugih potrebnih preventivnihmera;

lj. U sklopu ovakve planirane prevcntivne saradnjc organi unutranjih po-slova bi trebalo da izrade album-rcgistar poznatih uinilaca krivinih dela natetu kulturnih dobara. Ne vidimo razloga da se ovakav registar-album ne dos-tavi i slubama fizikog obezbccnja u muzcjsko-galerijskim organizacijama,jer bi im to pomoglo da blagovremcno provere odrcdcna lica sumnjivog pona-anja koja su dola u objekat u svojstvu posetioca i o proverenim injenicama,ukoliko su indikativne. odmah obaveste organ unutranjih poslova, radi predu-zimanja daljih mera iz sopstvcne nadlcnosti;

m. U saradnji sa organima unutranjih poslova treba insistirati na poveanojaktivnosti pozornika i patrola milicija na scktoru gde je lociran objekat sa kul-turnim dobrima. Ova aktivnosl bi se sastojala u eem obilasku objekta van ra-dnog vremena, kontroli ispravnosti objckta u pogledu provaljivanja i zapaanjasvib-injenica i drugih okolnosli u vezi sa bezbcdnou objekta;

,"' n/Za uspenu preventivnu delatnost, kako radnika fizikog obezbeenja, ta-kri zaposlenih lica u mezujsko-galerijskim organizacijama, nuna je i odgova-rajua struna obuka putem odgovarajuih oblika strunog obrazovanja (semi-nari, kursevi, savetovanja). Putem ovih oblika strunog usavravanja ovi radni-ci bi se upoznali sa pravima, dunostima i nainima sprovoenja preventivnihmera, kao i sa metodama rada uinilaca krivinih dela na tetu kultumihdobara.

Na kraju emo ukazati na jo jedan vid kriminaliteta na tetu kulturnih do-bara koji je upravo vezan za autentinost i originalnosl nekog kulturnog dobrakao njegove bitne specifinosti.

Poto se radi o eksponatima velike vrednosti i znaaja, s jedne i velikih eljai htenja da se oni pribave, s druge strane, u cilju zadovoljenja zahteva tritauinioci krivinih dela pribegavaju raznim vidovima falsifikata kulturnih doba-ra, ne obazirui se da je u pitanju krivino delo, jer je u mnogim situacijama lak-e neki eksponat falsifikovati nego izvriti krivino dclo u cilju pribavljanja ori-ginala.

40

Falsifikuju se svi oni eksponati kojc je objcktivno mogue falsifikovati i kojiimaju produ na triStu. Ima grubih falsifikata koje je lako uoiti, ali ima i onihkoji su mala remek dela imitacije. Njih izrauju vrs'ni strunjaci, umetnici, a ne-retko i restauratori. Njihova tehnika sprema, poznavanje stilova, rukopisa",umetnika koji se falsifikuje, inventivnost, pa i kreativnost, esto je zapravokongenijalna pravim autorima. Takve falsifikate je nemogue otkriti bez vrhun-ske strune ekspertize, a ponekad ni tada, nego je potrebno koristiti egzaktnenaune metode kao to su hemijske analize i rcndgenski snimci. Poznato je dasu najbolji oni falsifikati koji nisu otkriveni, jer u mnogim muzejima su izloenieksponati kao originali, iako to nisu. Od falsifikata treba razlikovati faksima