Грађанин и његова права и слободе

Увод ............................................................................................ 1

Врсте људских права и слобода ................................................. 2Лична права и слободе ................................................... 2Политичка права и слободе .......................................... 3Економска, социјална и здравствена права ................. 3Културна права ............................................................. 4

Државно и територијално уређење Републике .......................... 6

Међународни дан људских праваобележава се 10. децембра

Грађанин и његова права и слободе

Шта су људска права и слободе?Када су постала предмет интересовања у теорији и пракси?Како се контролишу?

Људска права сваки човек стиче рођењем и држава не сме да их ограничи или укине. Она припадају свим људима и представљају темељ слободе, правде и мира. Основни принципи људских права су:

универзалност - што значи да се односе на све људе, без обзира на разлике у полу, вери, раси, националности, социјалном пореклу, политичким убеђењима.

неотуђивост - то значи да не могу бити одузета, осим у посебним ситуацијама (нпр. при вршењу кривичног дела).

недељивост - сва права су повезана, ниједно није важније од другог.

Идеје о људским правима срећемо најпре у филозофији античке Грчке, затим у хришћанству Средњег века, Енглеској из 13. века (Велика повеља слободе) до америчке Декларације о правима човека из 1776. и француске Декларације из 1789. године.

Све до 19. века права су, углавном била загарантована богатим слојевима (властели), а касније се односе на све грађане.

После Другог светског рата Уједињене нације доносе 1948. године Универзалну декларацију о људским правима која садржи листу основних људских права и њу признају све државе.

застава Уједињених нација Европски суд за људска права (Стразбур, Француска)

1

Врсте људских права и слобода

Лична права и слободе

Односе се на човека као људско биће, његов интегритет и достојанство. Најважнија су:

Право на једнакост и равноправност што значи да су сви људи пред уставом, законима и државом једнаки.

Право на живот (неприкосновеност живота) је елементарно право људи и услов је за остваривање осталих права и слобода. То значи да нико не може да располаже туђим животом (осим државе у којој постоји смртна казна).

Неповредивост физичког и психичког интегритета што значи да нико не сме да буде подвргнут мучењу којим се наносе велике патње.

Забрана ропства и принудног рада (логори, трговина људима, сексуално и економско злостављање).

Слобода кретања и настањивања унутар државе и ван ње.

Право на приватност подразумева право на поштовање приватног живота, неповредивост стана, заштиту података личности, тајност писма...

Право на обавештеност подразумева слободан приступ информацијама од јавног значаја, којима располажу неке институције или органи власти.

Право на држављанство стиче се рођењем или натурализацијом одрасле особе.

Права детета која су примерена њиховом узрасту. Она подразумевају забрану сваког психичког, физичког, економског или неког другог искоришћавања деце.

Постоје права која се односе на породични живот, као што су: право на закључивање брака, равноправност супружника и право на слободно одлучивање о рађању.

Слобода мисли, савести и вероисповести значи да свако може да остане при свом уверењу или вероисповести.

Meђународни дан детета Право на приватност

2

обележава се 20. новембраПолитичка права и слободе

Ова права омогућавају грађанима да учествују у политичком животу на посредан или непосредан начин. Ту спадају:

Бирачко (изборно) право и оно је најзначајније политичко право. Оно значи да сваки грађанин има право да бира и да буде биран, као и да има право гласа на референдуму.

Слобода удруживања у организације како би остваривали своје политичке, економске и друге интересе.

Слобода медија подразумева више посебних права (оснивање новина, исправке неистинитих информација, итд.)

Право на учешће у управљању јавним пословима.

Право на критику државних органа и функционера се одоси на право грађана да јавно критикују рад државних органа и да им подносе петиције, а да при том не могу бити позвани на одговорност (осим у случају клевета и увреда).

Економска, социјална и здравствена права

Ова права омогућавају економску и социјалну сигурност људи и истовремено утврђују одређене обавезе државе. Ту спадају:

Право својине се односи на једнак правни положај свих облика својине као и на слободно предузетништво, слободну конкуренцију и избор професије.

Право на имовину значи да свако има право да ужива у својој имовини и не може бити лишен ње. Постоје и изузеци у случају јавног интереса (нпр. у случају ратног стања и сл.).

Право на рад је једно од основних социјално-економских права које обезбеђује економску самосталност појединца.

Право наслеђивања

Право на здравствену и социјалну заштиту и пензијско осигурање.

Заштита породице, мајке и детета су посебно важна права и она подразумевају и дужности како родитеља тако и деце.

Право на здраву животну средину се односи не само на заштиту живота и здравља људи, већ и очување биљног и животињског света.

3

Културна права

У ова права спадају:

Право на образовање је опште право људи да стичу потребна знања за све врсте послова. Сви морају да имају исте услове за образовање.

Право на слободно научно и уметничко стваралаштво.

Право на учешће у културном животу односи се на обавезу државе да популарише културу, да помогне њеном очувању, као и да омогући људима да у њој учествују.

право на образовање

Посебну врсту људских права чине Права припадника националних мањина и деле се на:

- индивидуална права обухватају право на слободу изражавања националне припадности, право на равноправност са осталим грађанима, право на школовање на матерњем језику, право на употребу свог језика и писма.

- колективна права националних мањина односе се на очување своје културе и верске посебности, право на употребу свог језика, писма и симбола на јавним местима, право на одређени број мандата у парламентима, заштита од дискриминације и присилне асимилације, итд.

Људска права могу бити остваривана уколико постоје одређени друштвени услови:

изграђена свест о њиховом значају и поштовању, у чему важну улогу играју медији, удружења грађана, повољни економски услови

обезбеђивање механизама за њихову заштиту - судска заштита као и постојање независних контролних тела Заштитника грађана и Повереника за заштиту равноправности.

4

Поред права и слобода, грађани имају и дужности и одговорности. Најважније су:

дужност придржавања Устава и закона одбрана земље обавеза плаћања пореза заштита животне средине обавеза помагања другоме у невољи поштовање мањинских права, итд.

заштита животне средине је једна од дужности грађана

Задаци и питања: Које су надлежности Заштитника грађана и Повереника за заштиту равноправности у Републици Србији? Да ли људска права могу бити ограничена и на који начин?

5

Државно и територијално уређење Републике

Државно уређење је скуп политичких установа у држави које јој омогућавају вршење функција и дефинисање организације и облика власти.

По Уставу из 2006. године Србија је република и унитарна држава. То не значи да је сва власт у њој концентрисана у државним органима, већ да је децентрализована држава у којој грађани имају право на:

покрајинску аутономију и локалну самоуправу.

По Уставу Републике Србије раздвојене су искључиве надлежности Републике од надлежности аутономних покрајина и локалне самоуправе. Тако су, нпр. искључиве надлежности Републике:

сувереност, независност, безбедност и међународни положај

слободе и права грађана банкарски, порески и царински систем радни односи, социјална заштита, правни поредак,

итд.

Аутономне покрајине у Републици Србији су аутономне заједнице, основане уставом, у којима грађани остварују право на покрајинску аутономију. Република Србија има две аутономије: АП Војводину и АП Косово и Метохију, које су формиране на основу специфичних историјских, националних, културних и других особености ових територија.

Највиши правни акт АП је статут, који доноси њена скупштина, уз сагласност Народне скупштине Републике Србије. Њиме се уређују питања од покрајинског значаја, као што су:

просторно планирање пољопривреда, саобраћај, туризам просвета, култура, спорт, информисање социјална и здравствена заштита ...

Органи власти у АП су: скупштина извршно веће и органи управе.

Према Уставу Републике Србије јединице локалне самоуправе су: општине градови и Град Београд, са посебним статусом који је уређен

Законом о главном граду и Статутом града Београда.

6

Општина је основна територијална јединица у којој се остварује локална самоуправа. Образује се за једно насељено место или више њих и по правилу има најмање 10 000 становника.Општина има право да се бави свим питањима од локалног интереса. Њен највиши правни акт је статут, који доноси њена скупштина (градска или општинска).Органи општине су:

скупштина општине председник општине општинско веће и општинска управа.

Локалну самоуправу штите Заштитник грађана и Савет за међунационалне односе. Ради задовољавања потреба и интереса локалног становништва у селима и градским насељима, могу се оснивати месне заједнице.

По Закону о територијалној организацији Републике Србије, град је територијална јединица, која представља географски, економски, административни и културни центар ширег подручја и има више од 100 хиљада становника. Град се оснива законом, а његови органи су:

скупштина града градоначелник градско веће градска управа.

Функције и надлежности су им исте као и код општина.Статутом града се на територији града могу образовати и градске општине.

7

зграда Скупштине општине Нови Сад грб Новог Сада

Задаци и питања:

Сазнај како се формирају органи града Новог Сада и које су њихове надлежности

Какав је положај АП у Републици Србији? Који су органи локалне самоуправе у Републици Србији? Како се добија статус града?

8