Download pdf - 4. Oktobar 2011

1

Uvođenje IS-a je dugotrajan proces

• Ko razvija IS?• Korak-po-korak po prioritetima• Implementirani moduli se ODMAH koriste• Moguće su ispravke• Potrebna je bezrezervna podrška

nadređenih, ne samo deklarativna već i expertna

Idejni i izvrsni projekat razvoja IS

2

Izveštaj o izvodljivosti projekta sačinjavaju sledeće analize:

• organizaciono – operativna-kadrovska izvodljivost,

• tehničko - tehnološka izvodljivost,• vremenska izvodljivost,• ekonomska izvodljivost.

Vlastiti razvoj IS ili angazman preduzeca specijalizovanog za razvoj IS

3

Od cega zavisi uspeh IS

• Korisnici-Otpor prema promenama –efekat “kuvane zabe”

• Planiranja i pripreme aktivnosti u vezi sa uvodjenjem IS (aktivnosti sistem analiticara)

• Podrske nadredjenih• Koliko para toliko muzike

4

Uloga sistem analiticara

Sistem analitičar

Upravni odbor

Korisnik 1

Korisnik2

Korisnik N

Menadžment ili vlasnik sistema

Administrator baze podataka

Ekspert za projektovanje

interfejsa

Administrator mreže

Programeri aplikacija

Prodavci informacione tehnologije

5

5 Uspeh projekta može izostati zbog različitihrazloga i u različitim stepenima - nekada jeneuspeh vidljivo katastrofalan, a nekada samodelimičan.

d U jednom izveštaju navedeno je da u SADvrednost neuspelih projekata iznosi 81 mlrddolara godišnje.

d U Velikoj Britaniji je na samo jednom neuspelomprojektu (London Stok Market Taurus system)izgubljeno 480 miliona funti.

Nije se dobilo ono sto se ocekivalo

6

Zašto informatički projekti ne uspevaju?

• Pomanjkanje resursa 24,7%• U projekt nisu bili uključeni odgovarajući korisnici 18%• Pomanjkanje potpore menedžmenta 12,4%• Otpori projektu 10,1%• Loša analiza organizacije 7,9%• Neusklađenost s promenama u okolini 6,7%• Neusklađenost projekta s poslovnim planovima 6,7%• Nejasna odgovornost za sprovodjenje projekta 6,7%• Loš odabir IT alata 3,3%

7

Prosečno koštanje projekta prema The CHAOS Report [Standish Group, iznosi: velike kompanije 2,32 miliona $, srednje kompanije 1,33 miliona $ i male kompanije 434 hiljade $.

Prosečno prekoračenje troškova je 189%, a prosečno prekoračenje rokova 222%.

Prekinutih projekata je 31,1%.

8

Zašto Informacioni sistemi propadaju 1?

London Ambulance Service’s Computer Aided Dispatch (1991)

Zadatak: Sistem koji je nakon poziva na broj telefona hitne pomoći (999)trebao da locira mesto s koga je poziv upućen, pronadje i obavestiti najbliža 3vozila Hitne pomoći u Londonu, proceni vreme dolaska na cilj i formiranalog za odlazak sa svim potrebnim podacima (konačnu odluku donosidispečer)

Cijena: 1,1 milion funti

Sistem aktiviran u septembru26-27.10. – 2900 poziva, zagušenje, netačne lokacije vozila, ponavljanjepoziva, pad sistema = 20-30 nespasenih

Problemi: 1h nakon početka rada novog sistema, sistem je ‘pao’ i nastaoje informacioni haos. Hitna pomoć se vratila na stari, ‘ručni’ način rada skarticama…Sistem je pao zbog preopterećenosti, jer se testirao na 50-ak poziva, a samou prvom satu ‘žive’ upotrabe pristiglo je 1000 poziva na 999

9

Avio kompanija – ComAir

Otkazao transakcioni IS Avio kompanije za vreme božićnih praznika

Inf. sistem se sastojao od prastarih IBM-ovih AIX servera.

Sistem nije otkazao zbog starosti servera nego zbog SBSova softvera koji nije bio predviđen za od 32.000 odlaganja letova, koliko ih je bilo tog meseca zbog brojnih oluja.

Problemi: Hiljade Amerikanaca je božićne praznike provelo čekajući u holovimma, štete, tužbe, narušen ugled….


10

Adidas – novi sistem distribucije i logistike, 1999

Bar-kodiranje svakog proizvoda, upotraba bežičnih uređaja u kamionima, viljuškarima, itd.. trebala je da omogući brži protok informacija i veliku uštedu u procesu logistike

Softver koji je upravljao sistemom nije radio kako treba (softver je isporucivala outsourcing kompanija – partner u projektu)

Neprimerena dokumentacija sprečavala je Adidasove IT stručnjake da poprave programe. Adidas je krenuo u primenu novog sistema pre nego što je projekt bio gotov

Problemi: prekid distribucije proizvoda na par mjeseci na svetskom nivou, velika kašnjenja u isporukama, veliki pad prodaje(kod nekih distributera i za 90%), …


11

• Od tri grupe ljudi puno zavisi krajnji ishod:

• : krajnji korisnici,• k grupa menadžera • g projektanti

''Šta može da krene loše?''

’Razumni ljudi se prilagodjavaju svetu oko sebe. Nerazumni ljudi pokušavaju da svet prilagode sebi. Dakle, sav progres zavisi od nerazumnih ljudi’’ Bernard Shaw

12

Nezadovoljstvo - sa aspekta krajnjeg korisnika:

• k ''Koji sistem? Ja ne vidim novi sistem?'‘

• s ''Možda radi, ali je užasan za upotrebu!'‘

• (radi sporo, nepuzdano, oskudne poruke o greškama, ...)

• g ''Sve je lepo, ali da li radi nešto korisno?'‘

13

Nezadovoljstvo - sa aspektamenadzera:

• '' ''Da sam znao konačnu cenu, nikad se ne bih složio!'‘• (Kašnjenjem se, npr, cena drastično povećava)• ( ''Nema koristi ako nam ga sad isporučite – bio nam je• potreban prošlog aprila!'‘• (Kašnjenjem projekta, sistem se može učiniti beskorisnim.)• ( ''U redu, to radi –ali instalacija je bila tako loša da joj moje• osoblje više nikad neće verovati!'‘• (Jedna teška havarija sistema može da uništi poverenje.)• ( ''Kao prvo, ja ga nisam želeo!'‘• (Apatija i opstrukcija mogu da budu rezutat upotrebe neželjenog• sistema.)• s ''Sad se sve promenilo – potreban nam je potpuno novi• sistem!'‘• (Kašnjenjem projekta može se doći do promenjenih zahteva.)

14

“Ja sam oduvek bio za progres! Samo sam protiv promena.”

Mark Twain

15

Nezadovoljstvo - sa aspekta projektanta:

• N ''Napravili smo ono što su oni rekli da žele!'‘• (Korisnik ne sme da menja zahteve u toku izrade projekta.)• ( ''Nije bilo dovoljno vremena da se uradi nešto bolje!'‘• (Vreme i budžet mogu da ograniče kvalitet proizvoda projekta.)• ( ''Ne krivite me -nikada ranije nisam radio objektno• orijentisanu analizu!'‘• (Svaki posao unutar projekta mora da radi ekspert.)• ( ''Rekli smo da je to nemoguće, ali niko nije slušao!'‘• (Nezadovoljstvo projektanata usvojenim rešenjem projekta može da• rezultuje u lošem proizvodu.)• r ''Sistem je dobar - korisnici su problem!'‘• (Projektanti mogu biti pristrasni pri vrednovanju sistema.)

16

RAZVOJ INFORMACIONOG SISTEMA?(ZABLUDE I POGREŠNI PRISTUPI)

INFORMACIONI SISTEM JE OBAVEZNO KOMPJUTERIZOVAN. (POGRES NO)

INFORMACIONI SISTEM JE SAM SEBI CILJ. (POGRES NO)

LOŠ JE INFORMACIONI SISTEM ALI JE ZATO DOBAR SISTEM UPRAVLJANJA I ODLUČIVANJA. (APS OLUTNO POGRES NO)

INFORMACIONI SISTEM SE RAZVIJA ODJEDNOM I ZA SVA VREMENA. (NEMOGUCE) RAZVOJ INFORMACIONOG SISTEMA SE MORA U POTPUNOSTI POVERITI SPECIJALIZOVANOJ AGENCIJI I FIRMI SA STRANE / UGLAVNOM FIRMAMA KOJE SE BAVE PRODAJOM RAČUNARA/ - (POTPUNI PROMAS AJ ).

PRI RAZVOJU INFORMACINOG SISTEMA TREBA POCI OD PROSTE KUPOVINE RACUNARA I PRATECE OPREME (SKUPA ZABLUDA)

17

Trendovi razvoja IS:

• stalno povećanje odnosa performanse/cena, a posebno u odnosu na trend cene rada,

• razvoj informacione infrastrukture primenom bežične i tehnologije optičkih vlakana,

• mrežni računarski koncept sa dominantnom klijent/server arhitekturom,

• grafički i korisniku prilagodjen pristup računaru i njegovim resursima,• značajno povećanje kapaciteta memorije,• porast značaja multimedija i korišćenja INTERNETA,• porast značaja novih sistema baziranih na neuronskim mrežama i

ekspertnim sistemima,• porast značaja objektno orijentisanog pristupa,• dalje povećanje kompaktnosti računara,• distribuirane baze podataka će postati integralni deo korporacijske

klijent/server baze podataka.

18

Problemi razvoja i upravljanja razvojem:

3. Problem složenosti IS4. Problem realizacije softverskih rešenja koja su

adekvatna potrebama poslovnih sistema

19

Modeliranje-osnove razvoja IS

Model je uprošćena predstava dela realnog sistemaFunkcionalni pristup vs. OO pristup

1. Dekompozicija sistema na delove – Definiše arhitekturu sistema

2. Podela razvoja na faze– Definiše tzv. životni ciklus razvoja ili proces razvoja

(linearni+evolucioni (prototipski))

20

SSAStrukturna Sistemska

Analiza

• SSA – nova metodologija za specifikaciju informacionog sistema, odnosno softvera

• Specifikacija IS treba da prikaže (potpuno, tačno, formalno i jasno) ŠTA budući informacioni sistem treba da radi

• Treba da opiše funkcionisanje IS u ”idealnoj tehnologiji”, gdje praktično nikakva ograničenja ne postoje

UvodUvod

SSA

• SSA posmatra informacioni sistem kao funkciju (proces obrade) koja, na bazi ulaznih, generiše izlazne podatke

• Osnovni koncepti za specifikaciju IS u SSA su funkcije, odnosno procesi obrade podataka, tokovi podataka, skladišta podataka i interfejsi.

UvodUvod

SSA

UvodUvod

SPOLJNI_

OBJEKAT_1

SPOLJNI_

OBJEKAT_2PROCES_A

1.

PROCES_B

2. SKLADIŠTE_PODATAKA

TOK_PODATAKA_1

TOK_PODATAKA_2

TOK_PODATAKA_3

TOK_PODATAKA_4

TOK_PODATAKA_5

TOK_PODATAKA_6

Osnovni koncept DTP

SSA

• Dijagram toka podataka koristi simbole:– krug ili elipsa – funkcija ili proces obrade

podataka– pravougaonik – interfejs– usmjerena linija – tok podataka– dve paralelne linije (”otvoreni pravougaonik”)

– skladište podataka

UvodUvod

SSA

• Potpunu specifikaciju IS čine:– Hijerarhijski organizovan skup dijagrama toka podataka– Rječnik podataka koji opisuje sadržaj i strukturu svih tokova i

skladišta podataka– Specifikacija logike primitivnih procesa

UvodUvod

SSA

1. Tok podataka ostvaruje vezu između ostalih komponenti sistema i na DTP-u se predstavlja imenovanom, orijentisanom linijom

Pravila kreiranja DTP-aPravila kreiranja DTP-a

SKLADIŠTE_DOKUMENATA

DOKUMENT

PROCES_A

1.

2. Tok podataka mora da ima izvor i ponor (tokovima se ne mogu neposredno povezati dva skladišta, dva interfejsa ili skladište i interfejs




Primer nekorektnog dijagrama

3. Svaki tok podataka na DTP-u mora imati ime, koje treba da odražava značenje podataka koje on nosi, osim:


4. Tok podataka se može granati


5. Proces obrade podataka je aktivna komponenta sistema koja vrši transformaciju strukture i sadržaja ulaznog (ili ulaznih) tokova u izlazni (ili izlazne) tok podataka. Svaki proces ima naziv i oznaku koji treba precizno da označavaju funkciju koju on obavlja


6. Svaki proces mora da ima barem jedan ulazni i barem jedan izlazni tok podataka


7. Svako skladište takođe treba da ima barem jedan ulazni i jedan izlazni tok podataka


8. Svaki interfejs mora da ima barem jedan, bilo ulazni, bilo izlazni tok podataka, inače bi bio izolovan od ostalog dela sistema


9. Jedno skladište ili interfejs se na jednoj slici mogu višestruko ponoviti (da bi se izbjeglo nepotrebno presecanje linija)


• Jasna i detaljna specifikacija sistema zahtijeva da se na predstavljanje sistema pomoću DTP-a primijeni metoda apstrakcije

• Jedan proces višeg nivoa asptrakcije se dekomponuje i prikazuje pomoću novog cjelokupnog DTP-a na nižem nivou

Hijerahijska dekompozicija DTP-aHijerahijska dekompozicija DTP-a

Pravila koja je potrebno poštovati pri dekompoziciji dijagrama toka podataka

– dijagram najvišeg nivoa, koji po pravilu sadrži samo jedan proces koji predstavlja cijeli IS naziva se dijagram konteksta

– dijagram prvog nivoa predstavlja dekompoziciju dijagrama konteksta. Procesi na njemu se označavaju brojevima 1, 2, 3,...

– uobičajeno je da se u dokumentaciji za specifikaciju IS pomoću SSA, cjelokupan skup, ili neki podskup hijerarhijski dekomponovanih dijagrama, predstavi dijagramom dekompozicije

– procesi koji se dalje ne dekomponuju zovu se primitivni procesi i za njih se daje specifikacija logike njihovog odvijanja (opis logike primitivnih procesa – mini-specifikacija sistema)

– pored procesa mogu se dekomponovati i tokovi i skladišta – ne prikazuje se na DTP-u već u Rečniku podataka pomoću sintakse za opis strukture podataka


Primer za tokove:STUD_ZAHTEV: [ ZAHTEV_ZA_STATUS, ZAHTEV_ZA_POL_ISPITE ] STUD-UVERENJE: [ UVERENJE_O_UPISU, UVERENJE_O_POL_ISPIT ]

Mogu se dekomponovati i tokovi i skladišta

– skladišta podataka se mogu pojaviti na nižim nivoima dekompozicije iako se nisu pojavila na prethodnim. Međutim ako se pojavi na jednom nivou, uz jedan proces, mora se pojavljivati na svim nižim nivoima dekompozicije tog procesa

– najznačajnije pravilo – ulazni i izlazni tokovi na cjelokupnom DTP-u koji je dobijen dekompozicijom nekog procesa P moraju biti ekvivalentni sa ulaznim i izlaznim tokovima tog procesa P na dijagramu višeg nivoa


IS_STUDENTSKE_SLUŽBE

STUDENT NASTAVNIK

DOK_ZA_PRIJEMNI_ISPIT

IZVEŠTAJ_O_PRIJEMNOM_ISPITU

DOK_ZA_UPIS

ISPITNA_PRIJAVA

STUD_ZAHTEV

STUD_UVERENJE

SPISAK_ZA_PRIJEMNI_ISPIT

REZULTATI_PRIJEMNOG_ISPITA

NASTAVNE_GRUPE

ISPITNI_SPISAK

REZULTATI_ISPITA

IS studentske službe (primer I)IS studentske službe (primer I)

Dijagram konteksta IS studentske službe

Dijagram prvog nivoa IS studentske službe

UPIS 1.

OBRADA_ISPITA 2.

IZDAVANJE_UVERENJA 3.

STUDENTNASTAVNIK

KADROVSKA_EVIDENCIJA

DOSIJE_STUDENTA

NASTAVNI_PLANDOSIJE_STUDENTA *

ISPITNA_PRIJAVA

STUD_ZAHTEV

STUD_UVERENJE

ISPITNI_SPISAK

REZULTATI_ISPITA



DOK_ZA_UPIS



NASTAVNE_GRUPE

Dekompozicija procesa Upis (1)

STUDENTNASTAVNIK

OBRADA_SPISKOVA_ZA_ISPIT 1.2.

UPIS_GODINE 1.5.

IZVJEŠTAVANJE_KANDIDATA 1.4.

EVIDENTIRANJE_KANDIDATA 1.1.

RASPOREĐIVANJE 1.6.

KANDIDATI_ZA_UPIS

NASTAVNI_PLAN DOSIJE_STUDENTA


OBRADA_REZULTATA_PRIJEMNOG 1.3.



DOK_ZA_UPIS



NASTAVNE_GRUPE

Dekompozicija procesa Obrada ispita (2)

STUDENT NASTAVNIKEVIDENTIRANJE_ ISPITNIH_PRIJAVA

2.1.

SK_ISPITNA_PRIJAVA

NASTAVNI_PLANDOSIJE_STUDENTA


ZAVOĐENJE_REZULTATA_

ISPITA 2.2.

ISPITNA_PRIJAVA ISPITNI_SPISAK

REZULTATI_ISPITA

STUDENT

IZDAVANJE_UVJER_O_STATUSU 3.1.

NASTAVNI_PLAN

DOSIJE_STUDENTA

ZAHTEV_ZA_STATUS

ZAHTEV_ZA_POL_ISPIT

UVERENJE_O_UPISU

Dekompozicija procesa Izdavanje uvjerenja (3)

IZDAVANJE_UVJER_O_POL_ISPITU 3.2.

UVERENJE_O_POL_ISPITU

Dijagram dekompozicije za IS studentske službe

IS_STUDENTSKE_SLUŽBE

UPIS OBRADA_ISPITA IZDAVANJE_UVERENJA

EVIDENTIRANJE_KANDIDATA

OBRADA_SPISKOVA_ZA_ISPIT

OBRADA_REZULTATA_PRIJEMNOG

IZVJEŠTAVANJE_KANDIDATA

UPIS_GODINE

RASPOREĐIVANJE

EVIDENTIRANJE_ISPITNIH_PRIJAVA

ZAVOĐENJE_REZULTATA_ISPITA

IZDAVANJE_UVER_O_STATUSU

IZDAVANJE_UVER_O_POL_ISPITU

0

1 2 3

2.1 3.1

2.2 3.2

1.1

1.2

1.3

1.4

1.5

1.6

PREPORUKEKriterijumi dekompozicije

(1) Kada prestati sa dekompozicijom?

Mala minispecifikacijaProcesi sa samo jednim ulazom i samo jednim izlazom

"MALA TRGOVINA “(primer II)

Dobavljac KupacIS mala trgovina

Katalog

FakturaDob

OtpremnicaDob

Narudzbenica dob

UplataDob

Racun

Placanja

Narudzbenica od kupca

OtpremnicaKupcu

Dobavljac

Kupac

Nabavka

Katalog

FakturaDob

OtpremnicaDob

Narud`benicaDob

UplataDob

Ra~un

Placanja

NarudzbenicaKupca

OtpremnicaKupca

Prodaja

Artikal

PoslovniPartner

Katalog

DokumentaNabavke

DokumentaProdaje

PRVI NIVO DEKOMPOZICIJE

Koje pravilo nije ispostovano?

PoslovniPartner

1.1. ObradaKataloga

1.2. Narucivanje 1.3. Prijem

1.4.Pla}anje

Katalog

NarudzbenicaDob

OtpremnicaDob

Prijemnice

FakturaDob

UplataDob FaktureDob

NarudzbeniceDob

Katalog

SkladisteArtikalaPoslovniPartner

OtpremniceDob

NABAVKA

dobavljac

artikli

Sta se ovde pojavilo?

Kupac2.1. Obradaporud`bina

NarudzbenicaKupca

NarudzbeniceKupca

ArtikalNalogZaOtpremu

2.2. Otprema

OtpremnicaKupca

OtpremniceKupcaRacuni

Ra~un

2.3. Naplata

Placanja

Pla}anja

PoslovniPartner

PoslovniPartner

PRODAJA

Zasto ovaj tok nema ime?

Dijagram dekompozicije za IS MALA TRGOVINA

IS_MALA TRGOVINA

NABAVKA PRODAJA

OBRADA KATALOGA

NARUCIVANJE

PRIJEM

PLACANJE

OBRADA PORUDZ.

OTPREMA

0

1 2

2.1

2.2

1.1

1.2

1.3

1.4

NAPLATA2.3

Potpunu specifikaciju IS čine:

• Hijerarhijski organizovan skup dijagrama toka podataka √

2. Rečnik podataka koji opisuje sadržaj i strukturu svih tokova i skladišta podataka

3.Specifikacija logike primitivnih procesa-minispecifikacija

USED AT: AUTHOR: NENAD DATE:

REV:PROJECT: IS1506

6/15/2000

1/12/2001

NOTES: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

WORKING

DRAFT

RECOMMENDED

PUBLICATION

READER DATE CONTEXT:

A0

NODE: TITLE: NUMBER:PRACENJE AGENCIJSKOG POSLOVANJAA2

2.1

TURISTICKAKOMERCIJALA

2.2

CENTRALNIBUKING

2.3

AGENCIJSKAPRODAJAUSLUGA

Zaveden ugov. oizgrad. Hotela

Zavedenugovor saclanicama

Izvestaj ozakupljenimkapacitetima

Pregled kapaciteta

Predlog ugovoria oturistickimuslugama

Potvrda prethodneraspodele kapaciteta

preraspodela prethodne raspodele kapaciteta

Operativninalozi zarad

Zavedeni dokumenti

Predlog zaisplatu stete

Uporedni pregled cena

Operativni predlog planova

Plan iprogramrada

Zahtevi za rezervaciju

Potvrdjena rezervacija

Izvestaj o vremenskomplanu popune

Naplaceni vaucer

Potvrdjeni otkaz

Operativni podaci oagencijskom poslvanju

Zahtev korisnika

Promenarezervacijeagenciji Promena rezervacije

korisniku

Izvestaj o smestaju gostiju

Interno fakturisanje

agencijskoFakturisanjekorisniku

Inf. iz plana ianalize

Izvestaj o sprovedenoj kontroli

Dekompozicioni dijagram procesa “Praćenje agencijskog poslovanja”