Download pdf - 59684250 Brosura Lekovito Bilje

UVOD

Regionalni centar za razvoj malih i srednjih preduzea i preduzetnitva ZLATIBOR d.o.o. iz Uica je osnovan u oktobru 2002.godine sa ciljem da prua neposrednu, nefinansijsku podrku malim i srednjim preduzeima i preduzetnicima. Tokom trogodinjeg rada Regionalni centar ZLATIBOR je pruio niz savetodavnih usluga (informacije, saveti, obuke, konsultacije) i konkretnih poslovnih usluga (izrada brojnih dokumenata u oblasti poslovnog planiranja, marketinga, pravnih i administrativnih poslova itd.) kako postojeim firmama, tako i ljudima koji su tek zapoinjali samostalnu delatnost.Publikacija koja je pred Vama je jo jedna od aktivnosti kojom elimo da pomognemo razvoj preduzetnitva, tanije da iniciramo proizvodnju i preradu lekovitog bilja u naem kraju. Potreba za ovom publikacijom je prepoznata pre svega pri naem svakodnevnom kontaktu sa klijentima i saznanja do kojih smo doli, zatim iz elje klijenata da se upoznaju sa potencijalnim idejama za zapoinjanje samostalne delatnosti, kao i iz potrebe da se nadomesti nedostatak znanja i informacija kod preduzetnika koji su ve zainteresovani za uzgoj lekovitog bilja. Ovaj prirunik je zamiljen kao svojevrsni vodi za potencijalne i postojee preduzetnike u njihovom nastojanju da zaponu ili proire i dopune svoju delatnost pre svega uzgoj, ali i otkup ili preradu lekovitog bilja. On nudi u saetoj formi osnovne informacije (tehniko-tehnoloke, trine, finansijske) za 11 biljaka iji se plantani uzgoj preporuuje u naem kraju, a koje su potrebne svakom preduzetniku u cilju sagledavanja opravdanosti pokretanja nove poslovne aktivnosti.Nadamo se da e ova publikacija zainteresovanima biti od koristi kao prvi korak u razmatranju njihove budue poslovne opcije. Za sve dodatne informacije, savete, ali i nove ideje Regionalni centar za razvoj malih i srednjih preduzea i preduzetnitva Zlatibor u Uicu, sa svojim timom zaposlenih i ekipom spoljnih saradnika Vam je uvek na raspolaganju.I na kraju, potrebno je naglasiti da objavljivanje ove publikacije ne bi bilo mogue bez Optine Uice i Vojvoanske banke a.d., Novi Sad, Filijala Uika banka, koji su finansijski pomogli njenu pripremu i tampanje.

Sneana Selakovi Direktor Regionalnog centra za razvoj MSPP ZLATIBOR Februar 2006.

RE AUTORA

Lekovito i aromatino bilje se plantano gaji u Srbiji na svega 0,l% obradivih povrina i to najveim delom u Vojvodini gde su formirane plantae vee od l0 ha povrine za nekih dvadesetak najee gajenih vrsta biljaka. Plantae manje od l0 ha povrine se uglavnom sade u zavisnosti od trenutne potranje za pojedinim vrstama lekovitog i aromatinog bilja, tj. pratei pokazatelje ekonomske isplativosti, ili se na tim manjim povrinama gaje vrste ije uvodjenje u proizvodnju tek poinje. Gajenje lekovitog bilja u ovom delu nae zemlje ima tradiciju duu od l00 godina to znai da proizvodjai ve imaju bogato i dugo iskustvo u ovim poslovima.Nasuprot ovome, u sadanjem Zlatiborskom okrugu postoji duga tradicija sakupljanja samoniklog lekovitog bilja branog na Zlatiboru, Tari, Zlataru, Murtenici, Jelovoj gori, Goliji. Tako je i danas veoma teko nai kuu u selima u okolini Uica koja nema za zimu spremno osueno bar nekoliko vrsta ajeva ili da ne raspolae odredjenim tradicionalnim znanjima o nainu pripremanja i upotrebe lekovitog bilja. Jedan od velikih izvora prihoda za stanovnitvo pedesetih godina prolog veka bilo je sakupljanje lekovitog i aromatinog bilja, naroito lincure koja je bila i vaan izvozni artikal bive FNRJ, ali je naalost neplanskom eksploatacijom skoro potpuno nestala sa ovih podruja. Medjutim, plantana proizvodnja lekovitog i aromatinog bilja, osim par izuzetaka na manjim povrinama, praktino ne postoji u Zlatiborskom okrugu.Pokuaemo da navedemo razloge zbog kojih bi trebalo gajiti lekovito i aromatino bilje na podruju Zlatiborskog okruga u smislu ekonomske isplativosti i perspektive, sa kratkim nazanakama o nainu rada, i naravno navesti tekoe i prepreke koje treba savladati.Znamo da one koji budu itali ovu brouru prvo zanimaju ekonomski pokazatelji posla kojim bi eventualno poeli da se bave, ali emo ih ipak ostaviti za kasnije, za svaku biljku ponaosob. Za poetak emo navesti razloge koji govore u prilog celog projekta dakle, zato lekovito bilje i zato ove biljne vrste.

Pre svega, imali smo u vidu veliku zainteresovanost ljudi iz ovih krajeva za uzgoj lekovitog bilja primeenu jo pre dve godine kada je Regionalni centar ZLATIBOR u saradnji sa organizacijom SIPPO iz vajcarske organizovao jednodnevni seminar o uzgoju lekovitog bilja i proizvodnji organski gajene hrane. Meutim, izuzetno kvalitetan seminar je obiljem informacija malo zbunio ljude: smatrali smo da e biti delotvornije da ljudima pruimo niz saetih, praktinih uputstava i informacija kako bi se lake odluili da svoju zainteresovanost i konkretno realizuju.

Prvo to treba znati je da ovih desetak biljaka (koje emo kasnije obraditi i koje bi bilo isplativo gajiti) predstavljaju u prirodi KOROVSKE BILJKE. To znai:

Da imaju vrlo veliku klijavost semena kome ne treba tretman Da ih izuzetno retko ili uopte ne napadaju tetoine ili bolesti, a ako se i

pojave ne nanose ekonomski znaajne tete

Da zbog brojnosti i razliitosti vrsta mogu se gajiti u razliitim regionima Cvetne kulture dobro uspevaju i na siromanim zemljitima.

Druga povoljnost je to je do kvalitetnog semenskog i rasadnog materijala lako doi, jer ga i sam proizvodja kasnije vrlo lako moe proizvesti. Proizvodnja rasada se najlake vri iz semena tokom tri letnja meseca u formirane leje, koje naravno moraju biti izdvojene dalje od plantae, odakle se rasad rasadjuje na stalno mesto krajem oktobra ili poetkom novembra. Na taj nain se dobija kvalitetan, otporan rasad koji i u prvoj godini daje dobar rod. Skuplje, a nepotrebno, je gajiti rasad u plastenicima tokom zime kao za druge kulture.

Trea povoljnost je struna podrka u nadgledanju, savetima, kvalitetnom semenu i rasadu, koje farmaceuti Instituta Josif Pani vrlo rado pruaju zainteresovanima, kao to su dr.Dragoja Radanovic i dr.Katarina Fodulovic Savikin, kao i Branka Spasojevi iz Nacionalnog parka Tara, koja je uestvovala u nekoliko projekata finansiranih od strane Ministarstva nauke i zatite ivotne sredine, i koja je, zanimljivosti radi, prva uspela da vrstu Arnica chamissonis proizvede iz korena tj. stolona.

Sledea povoljnost je dobra ekoloka situacija na okrugu gde na velikom delu praktino nema izvora zagadjenja. Takoe, sam uzgoj i prerada lekovitog bilja ne zagauju ivotnu sredinu, to je u savrenom skladu sa planiranim privrednim razvojem regiona (turizam) i ekolokim pokretom i ouvanjem ivotne sredine kao savremenim svetskim trendom.

Vana je i injenica da se sve predloene vrste mogu gajiti i na manjim povrinama i biti ekonomski isplative. To, uz injenicu da u uzgoju lekovitog bilja nije neophodno stalno prisustvo i kontinuirano angaovanje, omoguava da uzgoj lekovitog moe imati i karakter dopunske delatnosti.

Takoe, mada o tome govorimo na kraju, a svakako je najvanije, potrebe farmaceutske i kozmetike industrije su mnogo vee od koliina koje se trenutno gaje. Rast tranje se oekuje i dalje, jer je trend u ivotnom stilu u svetu okretanje zdravom nainu ivota, prirodi i proizvodima baziranim na prirodnim sirovinama.

Dakle, mogue je, modernim jezikom reeno, od lekovitog bilja ovoga kraja napraviti BREND, to se esto radi u svetu jer poboljava prodaju, pri emu treba insistirati na organskom tipu proizvodnje.

Naravno da postoje i prepreke koje su uglavnom organizacione prirode i to: Nepostojanje organizovanog otkupa Nepostojanje garantovanih cena Skoro nikakvi kapaciteti za preradu Mali broj profesionalnih suara Mali broj destilerija sa atestom Nedoreena zakonska regulativa u vezi izvoza finalnih proizvoda od lekovitog

bilja

Sledi opis biljaka za koje postoje iskustva u gajenju na naim podrujima, u Bajinoj Bati i na planini Tari, kao i okvirni ekonomski pokazatelji u smislu razlike prihoda i rashoda (trokova). Da bismo izveli raunicu, poli smo od sledeih pretpostavki:

Obrauni prihoda i rashoda su raeni za plantau povrine 1ha. Cene koriene u obraunu (otkupne cene bilja, kao i nabavne cene ubriva i

sadnog materijala ili usluga obrade zemlje, transporta i suenja bilja) su na nivou trenutnih trinih cena.

U obraun trokova smo ukljuili sve trokove kao eksternu uslugu (gotov sadni materijal, obrada zemlje za sadnju, radna snaga za negu useva i berbu, transport bilja, suenje bilja) to znai da u sluaju da sami radite neke ili sve od ovih poslova (proizvodite rasad, sami radite pripremu zemlje za setvu, setvu, okopavanje, berbu/etvu, transport do suare/otkupne stanice), novac ostaje vama, tj. da su ovi trokovi znatno nii i da se svode na troak materijala (prihrana, gorivo i sl.). Znajui da je u naem kraju uobiajeno da se zemlja obrauje porodino, kao i da gazdinstva uglavnom imaju i svoju mehanizaciju za obradu zemlje i transport do otkupnih stanica (traktor, freza, kosaica itd.), kao i da uzgajaju i stoku, tako da imaju i stajnjak neophodan za pripremu zemljita za uzgoj bilja, jasno je da veliki deo trokova ostaje u samom gazdinstvu. Zbog toga smo u ekonomskom delu koji prikazuje isplativost uzgoja pojedinih vrsta bilja, osim klasine kategorije dobit koja predstavlja razliku izmeu prihoda i svih trokova (rashoda), obraunali i kategoriju koju smo nazvali zarada, a koja uvaava prethodnu injenicu i iskazuje ukupna sredstva koja iz prihoda ostaju u gazdinstvu. Dakle, ova kategorija obuhvata: Dobit Trokove radne snage (rad u pripremi zemljita- razbacivanje stajnjaka,

rad kod setve/sadnje, nege okopavanje i plevljenje i kod etve/berbe) 70% visine nekih usluga (oranje i freziranje i transport do suare/otkupnog

mesta) Deo nekih materijalnih trokova (stajnjak u punoj vrednosti i 80%

vrednosti rasada kod jednogodinjih biljaka: valerijana, arnika i beli slez za sve godine osim prve)

Takoe smo, uvaavajui injenicu da prinosi od godine do godine mogu da osciluju, obraunali i tzv. minimalnu i maksimalnu varijantu. Isto tako, kod viegodinjih biljaka, kod kojih je prinos u prvoj godini po pravilu nii, izdvojili smo i ovu varijantu.

I naravno, osim uputstva kako bilje gajiti, nuna je i informacija kome se proizvod moe prodati. S obzirom na karakter bilja, neophodno ga je u kratkom roku preraditi (osuiti ili/i destilisati) te smo pokuali da pruimo raspoloive informacije o takvim kapacitetima u okolini. Naravno, za suare i destilerije je vano da znaju kome se takvi proizvodi mogu plasirati, pa smo pripremili i informacije o mogunosti plsmana u zemlji, ali i inostranstvu. Takoe, dajemo i spisak korisnih web strana, kako biste i sami mogli da doete do novih informacija o uzgoju pre svega organskom, kao i do novih kontakata kako bi va biznis mogao da raste i da se razvija.

Nadamo se da e ovaj mali vodi pomoi da se odluite da ponete da gajite: VALERIJANU, ANGELIKU, MATINJAK, KANTARION, TIMIJAN, VRANILOVU TRAVU, PITOMU NANU, NEVEN, ARNIKU, BOKVICU ili BELI SLEZ ili da se ukljuite u otkup ili preradu lekovitog bilja i na taj nain zaponete ne samo sopstveni biznis ve i razvoj herbalnog sektora na ovom podruju.

Dr.Aleksandar Risti Ana uki Jovanovi, dipl.ecc

VALERIJANA (Valeriana officinalis)

Valerijana je viegodinja biljka, ali se gaji kao jednogodinja. Lie je sloeno perasto izduenog oblika sa nazubljenim obodom. Stabljika rebrasta, uspravna. Ima dobro razvijen koren iz koga izbijaju podzemna stabla a iz njih brojne ilice. Koren je specificnog mirisa koji potie od odoljenovog ulja. Gaji se zbog korena koji se upotrebljava u medicinske svrhe.

GAJENJE

U prirodi raste svuda. Nema naroitih potreba u pogledu toplote, ali ima mnogo vee potrebe u pogledu vlage. Zato je treba gajiti u krajevima vee nadmorske visine. Odgovaraju joj duboka, plodna i rastresita zemljista.Djubrenje se vri rano u jesen pri dubokom oranju sa 10-15 t/ha stajnjaka. Ukoliko se setva obavlja u prolee, neophodno je ponovno oranje i ponovno freziranje.Za prihranjivanje se koristi samo azotno djubrivo u koliini 100-150kg/ha.

Razmnoava se semenom, direktnim sejanjem ili preko rasada. Najbolje se razmnoava rasadom u redove na rastojanju od 50-60cm (ili 70cm zbog obrade frezom). Setva se obavlja krajem oktobra ili poetkom novembra. Za setvu je potrebno 6-8kg/ha semena. Ukoliko se koristi rasad, potrebno je oko 40.000sadnica/ha.

NEGA USEVA

Prihranjivanje se obavlja u dva navrata.Vana mera nege je seenje stabala im se pojave jer se na taj nain dobija vea koliina korena. Okopavanje se radi jednom.Obavezno se gaji u plodoredu i ne vraa na isto zemljite 5-6 godina.

ETVA

etva se sastoji u vadjenju korena i to u prvoj godini osnivanja zasada. U naim uslovima je to kraj oktobra ili poetak novembra.Vadjenje korena se vri runo, izoravanjem plugovima ili mainama za vadjenje krompira. Korenove treba dobro oistiti od zemlje i istog dana dobro oprati u hladnoj vodi. Seme se dobija u drugoj godini u kolicini od oko 150kg/ha.

SUENJE

U zavisnosti od veliine, koren isei na dva do etiri dela. Ako se sui na promaji, slae se u slojeve od oko 15cm debljine i radi breg i ravnomernijeg suenja povremeno prevre. U suarama se sui na temperaturi od 30-35stepeni. Od 5kg sirovog korena dobije se 1kg suvog /odnos 1 : 5/.Po hektaru se moe dobiti 8.000-10.000kg sirovog korena ili 1.600-2.000kg suvog korena.

VALERIJANA - OBRAUN PRIHODA, RASHODA I DOBITI (Eur)

Min. Max.

1. PRIHOD 3.200Eur 4.000Eur Prinos sirova masa 8.000kg 10.000kg Suva masa 1.600kg. 2.000kg Cena za 1kg suve mase 2,00Eur Prihod 1.600kg. x 2,00Eur =

3.200 Eur2.000kg. x 2,00Eur =

4.000 Eur

2. RASHODI TROKOVI (2.1. + 2.2. + 2.3.)

2.108Eur 2.268Eur

2.1. Materijalni trokovi 913Eur - ubrivo (stajnjak 12t, tj. 4 prikolice)

4 prikolice x 20 Eur = 80Eur

- Rasad (40.000kom) 40.000kom. x 0,02Eur = 800Eur - Prihrana (vetako ubrivo 150kg)

3 vree x 11Eur = 33Eur

2.2. Usluge 270Eur 330Eur - Priprema zemljita (oranje, freziranje )

50Eur

- Transport (do suare i otkupne stanice 20Eur/prikolici nosivosti 3t)

3 x 20Eur = 60Eur 4 x 20Eur = 80Eur

- Suenje (20Eur/t) 8t x 20Eur = 160Eur 10t x 20Eur = 200Eur 2.3. Radna snaga 925Eur 1.025Eur - Priprema zemljita (razbacivanje stajnjaka)

4 nadnice x 25Eur = 100Eur

- Setva 8 nadnica x 25Eur = 200Eur - Nega (okopavanje 1x) 9 nadnica x 25Eur = 225Eur - etva (vaenje korena) 4 nadnice x 25Eur =

100Eur5 nadnica x 25Eur = 125Eur

- Pranje i ienje korena 12 nadnica x 25Eur = 300Eur

15 nadnica x 25Eur = 375Eur

3. DOBIT ( 1 - 2 ) 1.092 Eur 1.732Eur4. ZARADA (u 1.godini) 2.174 Eur 2.928 Eur5. ZARADA (u ostalim godinama)

2.1814Eur 3.568 Eur

ANELIKA (Angelica archangelica)

Angelika se gaji kao jednogodinja zeljasta biljka, a u prirodi raste i kao viegodinja. Ima veliki i repast koren, stabljiku okruglu, izbrazdanu, uplju i ispod titova mrko crvenu. Listovi su veliki i perasto deljeni. Krunica je belo-zelena.Gaji se zbog korena koji se koristi u medicini i industriji alkoholnih pia za aromatizaciju dina, likera itd.

GAJENJE

U prirodi raste na vlanim livadama, obalama reka, ikarama, svetlim umama. Poinje da raste i da se zeleni jo tokom otapanja snega.Obradjivanje zemljita za ovu biljku vri se isto kao za valerijanu.Razmnoava se semenom, direktim sejanjem ili preko rasada. Najbolje se razmnoava putem rasada. Seme se seje u redove na rastojanju od 5o do 6o cm, pa se kad izraste raupa i rasadi. Klijavost semena je oko 65 do 7o%, a za setvu hektara je potrebno 8 do lo kg semena. Ukoliko se koristi rasad, potrebno je oko 40.000 sadnica/ha.

NEGA

Nega se sastoji u okopavanju jednom do dva puta i prihranjivanju azotnim djubrivom u koliini loo do l5o kg/ha.

ETVA

etva se sastoji u vadjenju korenova i to runo, ili mainama za vadjenje krompira poetkom novembra. Korenovi se po vadjenju oiste od zemlje i operu hladnom vodom. Seme se dobija u drugoj godini od osnivanja zasada iji jedan deo treba planski ostaviti prve godine za tu namenu.

SUENJE

Koren se isee na nekoliko delova radi boljeg i ravnomernijeg suenja i stavi u promajni i zasenjeni prostor u slojevima od oko l5 cm i povremeno prevre. Susenje u susarama se vrsi na temperaturi od 3o do 35 stepeni do odnosa l : 4.Po hektaru se dobija od 8.000 l0.000 kg sirove mase ili 2.000- 2.500 kg suvog korena.

ANELIKA - OBRAUN PRIHODA, RASHODA I DOBITI (Eur)

Min. Max.

1. PRIHOD 4.000Eur 5.000Eur Prinos sirova masa 8.000kg 10.000kg Suva masa 2.000kg. 2.500kg Cena za 1kg suve mase 2,00Eur Prihod 2.000kg. x 2,00Eur =

4.000 Eur2.500kg. x 2,00Eur =

5.000 Eur

2. RASHODI TROKOVI (2.1. + 2.2. + 2.3.)

2.108Eur 2.268Eur





2.2. Usluge 270Eur 330Eur - Priprema zemljita (oranje, freziranje )

50Eur



- Suenje (20Eur/t) 8t x 20Eur = 160Eur 10t x 20Eur = 200Eur 2.3. Radna snaga 925Eur 1.025Eur - Priprema zemljita (razbacivanje stajnjaka)


- Setva 8 nadnica x 25Eur = 200Eur - Nega (okopavanje 1x) 9 nadnica x 25Eur = 225Eur - etva (vaenje korena) 4 nadnice x 25Eur =

100Eur5 nadnica x 25Eur = 125Eur

- Pranje i ienje korena 12 nadnica x 25Eur = 300Eur


3. DOBIT ( 1 - 2 ) 1.892 Eur 2.732Eur4. ZARADA (u 1.godini) 2.974Eur 3.928Eur5. ZARADA (u ostalim godinama)

3.614Eur 4.568Eur

MATINJAK (Melisa officinalis)

Viegodinja zeljasta biljka, razgranata, sa jajastim, du oboda grubo testerasto nazubljenim listovima. Veoma prijatno mirie na limun.Gaji se zbog lista, celokupne nadzemne mase i eterskog ulja. Najbolje uspeva u predelima gde je koliina padavina preko 600 ml/m i ispod l000 m nadmorske visine. Treba ga gajiti na najboljim zemljitima, umereno vlanim, jer tu daje najbolje prinose.

GAJENJE

Veoma je znaajno dobro obraditi i pripremiti zemljite za gajenje matinjaka. Oranje se vri ujesen kada se u zemlju unosi i stajsko djubrivo u koliini od 10 do 15 t/ha.Veoma vano je i unitavanje korova jer matinjak na istom zemljitu ostaje 6 do 8 godina.Razmnoava se direktnom setvom semena, deobom starih bokora ili rasadom koji se proizvodi u hladnim ili toplim lejama iz kojih se rasadjuje na stalno mesto.Od 0,5 kg semena sa 250 do 300 kv.metara leja dobije se rasad za l hektar.Sadi se ujesen ili rano u prolee, na rastojanju 5o cm izmedju redova i 3o cm u redu. Za sadnju l ha potrebno je 40.000 60.000 sadnica.

NEGA

Nega zasada sastoji se u zalivanju, naroito u prolee, zatim okopavanju iji broj zavisi od zakorovljenosti. Vano je i okopavanje pred berbu jer se tako dobija ista droga. Viegodinji zasadi se protiv korova tretiraju hemijski u prolee.Druga vana mera je prihranjivanje koje se vri azotnim djubrivima i to pre okopavanja i pre prve etve u koliini od 30 kg azota po hektaru (100 150kg azotnog ubriva po hektaru).

ETVA

Matinjak se kosi dva puta godinje, a ako su povoljni uslovi i uspeno primenjene agrotehnike mere i vie puta. Kosi se pre cvetanja, po suvom vremenu i to na 3 do 4 cm iznad zemlje. Ovo nisko koenje pospeuje izbijanje veeg broja novih izdanaka.

SUENJE

Suenje je najbolje obavljati u suarama na temperaturi od 35 do 40 stepeni. Odnos suve i sirove mase je l : 4 za herbu i l : 4,5 za list.Po hektaru se prve godine oekuje prinos od 600 do 800 kg suve mase, da bi narednih godina prinos bio od 2. 000 do 3. 000 kg suve mase. Prinos nekad moe biti vei i od 4.000 kg suve herbe po hektaru.

MATINJAK - OBRAUN PRIHODA, RASHODA I DOBITI (Eur)

1.godina Ostale godineMin. Max.

1. PRIHOD 805 Eur 2.300Eur 3.450Eur Prinos sirova masa 2.800kg. 8.000kg 12.000kg Suva masa 700kg 2.000kg. 3.000kg Cena za 1kg suve mase

1,15Eur

Prihod 700kg x 1,15Eur = 805Eur

2.000kg. x 1,15Eur = 2.300 Eur

3.000kg. x 1,15Eur = 3.450 Eur

2. RASHODI TROKOVI (2.1. + 2.2. + 2.3.)

1.913Eur 2.183Eur 2.383Eur

2.1. Materijalni trokovi

913Eur 33Eur

- ubrivo (stajnjak 12t, tj. 4 prikolice)


-

- Rasad (40.000kom) 40.000kom. x 0,02Eur = 800Eur

-

- Prihrana (vetako ubrivo 150kg)


2.2. Usluge 150Eur 240Eur 320Eur- Priprema zemljita (oranje, freziranje )

50Eur -



- Suenje (20Eur/t) 3t x 20Eur = 60Eur 8t x 20Eur = 160Eur 12t x 20Eur = 240Eur 2.3. Radna snaga 850Eur 650Eur 750Eur- Priprema zemljita (razbacivanje stajnjaka)


-

- Setva 8 nadnica x 25Eur = 200Eur

-

- Nega (okopavanje 2x)


- etva (kosidba 2x) 4 nadnice x 25Eur = 100Eur



3. DOBIT ( 1 - 2 ) - 1.108 Eur 117 Eur 1.067Eur4. ZARADA - 115Eur 2.083Eur 3.153Eur

KANTARION (Hypericum perforatum )

Viegodinja zeljasta biljka iroko rasprostranjena u umerenom pojasu Evrope i Azije gde raste po livadama, panjacima i umama. Ima uspravnu stabljiku, pri vrhu razgranatu, sa dve uzdune pruge. Listovi su jajasti, sedei po povrini sa mnogo prozirnih taaka u kojima su lezde sa etarskim uljem.Ima veliku primenu u medicini kao antidepresiv, antiseptik, u leenju ira na elucu, opekotina.

GAJENJE

Kod nas u prirodi raste svuda, na livadama, pasnjacima, umama. Gaji se zbog celokupne nadzemne mase (herbe), lista i cveta.Zemljite za gajenje kantariona se priprema i obradjuje kao i za drugo lekovito bilje.Razmnoava se iz semena direktnim sejanjem ili iz rasada. Seje se krajem oktobra u redove razmaka 50 do 60 cm i 30 do 40 cm u redu.

NEGA

Nega se sastoji u okopavanju koje se prvi put obavlja kad biljke imaju 5 do 6 cm visine zbog uklanjanja korova i po potrebi jo jednom. Prihranjuje se azotnim djubrivima.

ETVA

Berba se obavlja dva puta u toku godine i to u junu i krajem avgusta i to koenjem nadzemnog dela biljke do visine od oko 5 cm.

SUENJE

Suenje se vri na zasenenom promajnom mestu ili u suarama na temperaturi od 35 stepeni. Sa jednog hektara se moe dobiti od l2.000 do 20.000 kg sirove mase ili 3.000 do 5.000 kg suve mase.

KANTARION - OBRAUN PRIHODA, RASHODA I DOBITI (Eur)

1.godina Ostale godine

Min. Max.

1. PRIHOD 1.360 Eur 2.040Eur 3.400Eur Prinos sirova masa 8.000kg. 12.000kg 20.000kg Suva masa 2.000kg 3.000kg. 5.000kg Cena za 1kg suve mase

0,68Eur

Prihod 2.000kg x 0,68Eur = 1.360Eur

3.000kg. X 0,68Eur = 2.040 Eur

5.000kg. X 0,68Eur = 3.400 Eur

2. RASHODI TROKOVI (2.1. + 2.2. + 2.3.)

2.153Eur 1.103Eur 1.543Eur


913Eur 33Eur



-


-



2.2. Usluge 290Eur 320Eur 560Eur- Priprema zemljita (oranje, freziranje)

50Eur -


4 x 20Eur = 80Eur 4 x 20Eur = 80Eur 8 x 20Eur = 160Eur

- Suenje (20Eur/t) 8t x 20Eur = 160Eur 12t x 20Eur = 240Eur

20t x 20Eur = 400Eur

2.3. Radna snaga 950Eur 750Eur 950Eur- Priprema zemljita (razbacivanje stajnjaka)


-


-



- etva (kosidba 2x) 8 nadnica x 25Eur = 200Eur



3. DOBIT ( 1 - 2 ) - 793 Eur 937 Eur 1.857Eur4. ZARADA 293Eur 1.743Eur 2.919Eur

TIMIJAN (Thymus vulgaris)

Timijan je viegodinja aromatina biljka sa odrvenelim prologodinjim granama. Raste kao polubun od osnove razgranat, sa sitnim liem sa gornje strane golim, a na naliju dlakavim. Cvetovi su ruiastobeli. Plod je sastavljen od etiri oraia u kojima se nalazi seme. List sadri od l do 2% eterskog ulja.Ima primenu u medicini a koristi se i kao zainska biljka, naroito u mediteranskoj kuhinji.

GAJENJE

Timijan ima vee potrebe u toploti i svetlosti pa ga treba gajiti u toplijim krajevima i na sunanim poloajima. Dobro podnosi mrazeve, a isto tako i suu. Odgovaraju mu laka, rastresita zemljita, ocedna i sa dovoljno krea. Poto je vegodinja biljka, gaji se na zasebnim parcelama.Obrada zemljita za gajenje timijana vri se u isto vreme i na isti nain kao i za ostalo lekovito bilje. Zasad se moe podii direktnim sejanjem semena, rasadom ili vegetativnim putem.Ako se seje direktnim sejanjem semena na stalno mesto, za setvu treba 2 do 2,5 kg/ha semena. Setva se obavlja u oktobru ili u martu. Seme se seje u redove u rastojanju od 30 do 40 cm red od reda i to plitko. Da bi se ubrzalo klijanje zemlju treba lakim valjkom povaljati.Najbolje se zasniva rasadom iz hladnih ili toplih leja. U hladnim lejama rasad ostaje do jeseni ili prolea kad se rasadjuje na stalno mesto. Bolje je ako se rasad rasadjuje na stalno mesto ujesen i to poetkom novembra. Rasadjuje se na 45 do 5o cm izmedju redova i 2o do 3o cm u redu.

NEGA

Nega se sastoji u popunjavanju praznih mesta i prihranjivanju azotnim djubrivima dva puta u razmaku od dve nedelje.

ETVA

Ako se otkupljuju cele cvetne grancice etva se vri koenjem i to u prvoj godini pocetkom juna, a kod starijih zasada dva puta, prvi put krajem maja ili u junu, a drugi put u septembru ili oktobru.U prvoj godini prinos suve mase je l.000 do l.500kg/ha, a narednih godina od 2.000 do 4.000 kg/ha suve mase ili 2o do 3o l eterskog ulja.Odnos suve i sirove mase je l : 4.

TIMIJAN - OBRAUN PRIHODA, RASHODA I DOBITI (Eur)


Min. Max.


0,80Eur


2.000kg. x 0,80Eur = 1.600 Eur

4.000kg. x 0,80Eur = 3.200 Eur

2. RASHODI TROKOVI (2.1. + 2.2. + 2.3.)

1.953Eur 923Eur 1.323Eur


913Eur 33Eur



-


-




50Eur -



- Suenje (20Eur/t) 5t x 20Eur = 100Eur 8t x 20Eur = 160Eur 16t x 20Eur = 320Eur 2.3. Radna snaga 850Eur 650Eur 850Eur- Priprema zemljita (razbacivanje stajnjaka)


-


-



- etva (kosidba 1x u 1.g. i 2x u ostalim)




3. DOBIT ( 1 - 2 ) - 953 Eur 677 Eur 1.877Eur4. ZARADA 82 Eur 1.383Eur 2.811 Eur

VRANILOVA TRAVA (Origanum vulgare)

Viegodinja zeljasta biljka koja raste u umerenom pojasu Evroazije. Stanite su joj suni obronci, siromane livade i svetle listopadne ume. Stabljika ove biljke je mrkocrvena do ljubiasta. Listovi su jajasti, na lisnim drkama prekriveni lezdama. Cvetovi sloeni tako da biljci daju izgled metlice. Cela biljka mirie.Gaji se zbog celog nadzemnog dela biljke i eterskog ulja.Veoma je popularna u narodnoj medicini gde se koristi sama ili u meavinama ajeva ili kao zainska biljka.

GAJENJE

U pogledu potreba prema toploti i vlazi nije naroito zahtevna biljka jer i u prirodi raste na siromanim zemljitima. Razmnoava se semenom direktnim sejanjem ili iz rasada. Sadi se u redove na 50 cm razmaka i 30 cm u redu u zemlju obradjenu i pripremljenu kao i za drugo lekovito bilje.

NEGA

Nega zasada se sastoji u okopavanju jednom ili dva puta i prihranjivanju azotnim djubrivom.

ETVA

Berba se obavlja dva puta godinje i to u junu i avgustu mesecu koenjem celog nadzemnog dela biljke do 5 do 7 cm od zemlje. Prve godine daje 6.000 do 8.000 kg sirove mase, a od druge godine daje l2.000 do l6.000 kg/ha sirove mase ili 3.000 do 4.000 kg/ha suve mase ili 20 kg eterskog ulja po ha.

SUENJE

Suenje se obavlja na zasenjenom promajnom mestu ili u suarama na temperaturi od 30 do 35 stepeni u odnosu suve i sirove mase l : 4.

VRANILOVA TRAVA - OBRAUN PRIHODA, RASHODA I DOBITI (Eur)


Min. Max.


0,80Eur


3.000kg. x 0,80Eur = 2.400 Eur

4.000kg. x 0,80Eur = 3.200 Eur

2. RASHODI TROKOVI (2.1. + 2.2. + 2.3.)

2.023Eur 1.103Eur 1.323Eur


913Eur 33Eur



-


-




50Eur -



- Suenje (20Eur/t) 6t x 20Eur = 120Eur 12t x 20Eur = 240Eur


2.3. Radna snaga 900Eur 750Eur 850Eur- Priprema zemljita (razbacivanje stajnjaka)


-


-






3. DOBIT ( 1 - 2 ) - 823 Eur 1.297 Eur 1.877 Eur4. ZARADA 220 Eur 2.103 Eur 2.811 Eur

PITOMA NANA (Menta piperita)

Nana je viegodinja biljka. Ima iliast koren iz koga izbijaju mnogobrojni izdanci iz kojih opet izbijaju novi koreni i nova jednogodinja nadzemna stabla, koja su uspravna, razgranata, tamnozelena, obrasla liem koje je izdueno, na obodu zupasto, na vrhu iljato, obraslo sitnim dlaicama, na naliju sive boje. Cvetovi su beli.Najiru upotrebu ima kao aromatino sredstvo u prehrambenoj, kozmetikoj i farmaceutskoj industriji i to njeno etersko ulje, kao i u medicini.

GAJENJE

Ima velike potrebe za vlagom i ne treba je gajiti u sunim predelima gde nema mogunosti za navodnjavanje. Ne treba je gajiti ni na kiselim zemljitima.Gaji se na posebnim parcelama, van plodoreda i to 2 do 3 godine zaredom, a na isto zemljite je ne bi trebalo vratiti bar 3 do 4 godine.Obrada i priprema je ista kao i za druge viegodinje biljke, ali je vano znati da djubrenje zemljita za nanu mora biti obilato tokom oranja i pripreme zemlje za sadnju.Razmnoava se vegetativno tj. izdancima i podzemnim stablima.Sadjenje izdanaka se vri to ranije ujesen ili u prolece, bolje ujesen, jer se izdanci bolje primaju. Zemlja mora biti vlana, a izdanci se vade pred samo sadjenje. Ukoliko se due transportuju, potrebno je obezbediti odgovarajue uslove da se izdanci ne osue.

NEGA

Nega zasada se sastoji u plevljenju, praenju, prihranjivanju i suzbijanju bolesti. Prihranjivanje i plevljenje se vri kao i za druge biljke. Navodnjavanje se vri obavezno u sunoj godini, dva puta i to kienjem, kao i obavezno posle prve etve.Nanu napadaju rdja i pepelnica i im se primete, treba odmah zapoeti etvu da se teta svede na najmanju meru.

ETVA

etva se obavlja im se otvore cvetovi u donjem delu cvasti, jer je u to vreme u liu najvea koliina eterskog ulja. Kosi se na 5 cm od tla, po lepom vremenu i kad spadne rosa, jer ako je usev mokar biljka prvo pocrni, a zatim poinje da truli. Zato se kosi postupno u onoj koliini koja se tokom dana moe skinuti i osuiti. Ako se ostavlja za list, ostavlja se 2 do 3 sata da provene pa se nosi na suenje.

SUENJE

Suenje na zasenjenoj promaji traje od 4 do 6 dana,a u suarama se sui na 35 stepeni jer kod vee temperature dolazi do isparavanja eterskog ulja.Prinosi se kreu od l.500 do 2.000 kg suvog lista po hektaru, herbe 3.000 do 5.000kg/ha i 25 do 4o kg eterskog ulja po ha. Odnos suve i vlane mase je l : 4 za herbu, a l : 5 za list.

PITOMA NANA - OBRAUN PRIHODA, RASHODA I DOBITI (Eur)


Min. Max.


0,74Eur


3.000kg. x 0,74Eur = 2.220 Eur

5.000kg. x 0,74Eur = 3.700 Eur

2. RASHODI TROKOVI (2.1. + 2.2. + 2.3.)

2.333Eur 1.103Eur 1.523Eur


913Eur 33Eur



-


-




50Eur -



- Suenje (20Eur/t) 12t x 20Eur = 240Eur



2.3. Radna snaga 1.050Eur 750Eur 950Eur- Priprema zemljita (razbacivanje stajnjaka)


-


-






3. DOBIT ( 1 - 2 ) - 113 Eur 1.117 Eur 2.177 Eur4. ZARADA 1.108 Eur 1.923 Eur 3.225 Eur

NEVEN (Calendula officinalis)

Jednogodinja ili dvogodnja zeljasta biljka nepoznatog porekla koja se uglavnom gaji po batama. Iako je jednogodinja biljka, moe se gajiti tako da ima karakter viegodinje biljke (bez pripreme tla i setve svake godine). Stabljika je uglasta. Listovi su u donjem delu stabla lopatiasti, a pri vrhu duguljasti.Glavice su na dugakim drkama, pojedinane. Cvetovi narandasti, a plodovi savijeni prema sredini cvasti.

GAJENJE

Raste u visinu od 3o do 5o cm i spada u batensko cvee koje nema posebnih zahteva prema toploti i vlagi. Zemljite za sadnju se priprema kao i za ostalo lekovito bilje. Sadi se iz semena direktnim sejanjem u pripremljene brazde na 4o do 5o cm razmaka ili iz rasada to predstavlja bolji nain..

NEGA

Nega se kao i kod drugih biljaka sastoji u okopavanju i prihranjivanju azotnim djubrivom radi boljeg prinosa.

ETVA

Poto se neven gaji zbog cveta, berba se izvodi za vreme cvetanja biljke i to u periodu od juna do septembra (period dug oko 3 meseca). Zbog nejednakog vremana cvetanja biljaka u formiranom zasadu, berba cvetova se naroitim eljevima vri svakih 6 do 8 dana. Berbu treba obavljati po suvom i lepom vremenu.

SUENJE

Sui se na zasenjenom promajnom prostoru ili u suarama na temperaturi od 30 do 40 stepeni do odnosa sirove i suve mase l : 4. Sa jednog hektara se moze dobiti 4.000 do 8.000 kg sirove mase ili l.000 do 2.000 kg suvog cveta.

NEVEN - OBRAUN PRIHODA, RASHODA I DOBITI (Eur)



2,40Eur


1.000kg. X 2,40Eur = 2.400 Eur

2.000kg. X 2,40Eur = 4.800 Eur

2. RASHODI TROKOVI (2.1. + 2.2. + 2.3.)

2.523Eur 1.293Eur 1.563Eur


913Eur 33Eur



-


-



2.2. Usluge 410Eur 360Eur 480Eur- Priprema zemljita (oranje, freziranje 2x)

50Eur -


12 x 20Eur = 240Eur

- Suenje (20Eur/t) 12 x 0,5t x 20Eur = 120Eur

12 x 0,5t x 20Eur = 120Eur

12 x 1t x 20Eur = 240Eur

2.3. Radna snaga 1.200Eur 900Eur 1.050Eur- Priprema zemljita (razbacivanje stajnjaka)


-


-



- etva (berba 12x) 18 nadnica x 25Eur = 450Eur



3. DOBIT ( 1 - 2 ) - 123Eur 1.107Eur 3.237Eur4. ZARADA 1.360Eur 2.175Eur 4.455Eur

ARNIKA (Arnica montana)

Viegodinja zeljasta biljka, koja spada u retke biljke. Rasprostranjena je u subalpskim planinama Srednje Evrope. Naseljava najee kisela humusna silikatna zemljita. Pogoduje joj vea vlanost i izrazita je heliofita.Stabljika joj je izduena sa jajolikim listovima. Cvetovi su tamnouti i dlakavi. Raste do visine 0,2 0,5m.Gaji se zbog cveta. Delije baktericidno, protivupalno, analgetski, antireumatski. Povoljno deluje i kod angine pektoris, astme i sniava nivo masnoa u krvi

GAJENJE

Preporuuje se gajenje na nadmorskim visinama od 1.000m. Priprema zemljita je kao i za drugo lekovito bilje. Sadi se iz rasada kao i drugo lekovito bilje.

NEGA

Nega se, kao i kod drugih biljaka sastoji u okopavanju i prihranjivanju azotnim ubrivom radi boljeg prinosa.

ETVA

Berba se sastoji u branju cvetova tokom juna i jula meseca, na isti nain kao i neven: specijalnim eljevima na svakih 6 8 dana, po lepom i suvom vremenu.

SUENJE

Sui se na zasenjenom promajnom mestu ili u suarama na temperaturi od 30 do 40 stepeni, do odnosa sirove i suve mase 1 : 4. Sa jednog hektara se moe dobiti 250 kg suvog cveta u prvoj godini, a najbolji prinosi se dobijaju druge, tree i etvrte godine kada iznose od 500 do 700kg po hektaru.

ARNIKA - OBRAUN PRIHODA, RASHODA I DOBITI (Eur)


1. PRIHOD 2.275 Eur 4.550Eur 6.370Eur Prinos sirova masa 1.000kg. 2.000kg 2.800kg Suva masa 250kg 500kg. 700kg Cena za 1kg suve mase

9,10Eur

Prihod 250kg x 9,10Eur = 2.275Eur

500kg. x 9,10Eur = 4.550Eur

700kg. x 9,10Eur = 6.370 Eur

2. RASHODI TROKOVI (2.1. + 2.2. + 2.3.)

2.153Eur 1.023Eur 1.098Eur


913Eur 33Eur



-


-




50Eur -


8 x 20Eur = 160Eur

- Suenje (20Eur/t) 8 x 0,5t x 20Eur = 80Eur2.3. Radna snaga 950Eur 750Eur 825Eur- Priprema zemljita (razbacivanje stajnjaka)


-


-



- etva (berba 8x) 8 nadnica x 25Eur = 200Eur



3. DOBIT ( 1 - 2 ) 122 Eur 3.527 Eur 5.272 Eur4. ZARADA 1.299 Eur 4.389 Eur 6.209 Eur

BOKVICA (Plantago lanceolata)

Viegodinja zeljasta biljka koja raste na skoro svim kontinentima i to na livadama, batama, pored puteva.Ima nekoliko uspravnih, rebrastih cvetnih stabljika. Listovi su u prizemnoj rozeti, eliptini, uiljeni, goli ili dlakavi. Cvetovi su sitni, smee boje.

GAJENJE

Zemljite za sadnju se priprema kao i za ostalo lekovito bilje, setva iz rasada kao i druge biljke.

NEGA

Nega se, kao i kod drugih biljaka sastoji u okopavanju i prihranjivanju radi boljeg prinosa.

ETVA

etva se sastoji u skidanju nadzemne mase u periodu od juna do septembra u oko etiri etve. Ako su pogodni vremenski uslovi, broj etvi ide i do est. Najbolje prinose daje tokom druge, tree i etvrte godine, a sa hektara se moe dobiti od 10.000 do 14.000kg sirove mase.

SUENJE

Sui se u suarama do odnosa 1 : 4, tako da se sa jednog hektara moe dobiti izmeu 2.500 i 3.500kg suve mase

BOKVICA - OBRAUN PRIHODA, RASHODA I DOBITI (Eur)


Min. Max.


1,20Eur


2.500kg. x 1,20Eur = 3.000 Eur

3.500kg. x 1,20Eur = 4.200 Eur

2. RASHODI TROKOVI (2.1. + 2.2. + 2.3.)

2.293Eur 1.063Eur 1.353Eur


913Eur 33Eur



-


-



2.2. Usluge 330Eur 280Eur 420Eur- Priprema zemljita (oranje, freziranje 2x)

50Eur -



- Suenje (20Eur/t) 10t x 20Eur = 200Eur


6 x 2,5t x 20Eur = 300Eur

2.3. Radna snaga 1.050Eur 750Eur 900Eur- Priprema zemljita (razbacivanje stajnjaka)


-


-



- etva (kosidba 4x min. ili 6x max.)




3. DOBIT ( 1 - 2 ) 707 Eur 1.937 Eur 2.847 Eur4. ZARADA 2.033 Eur 2.743 Eur 3.831 Eur

BELI SLEZ (Althaea officinalis)

Beli slez je viegodinja zeljasta biljka, ali se gaji kao jednogodinja.Ima kratak, zadebljao, mesnat i razgranat koren. Iz korena izbija vei broj stabala koja su obrasla pojedinanim liem, nazubljenim, a na vrhu iljatim. Cvetovi su pojedinani, u pazuhu listova, bledoruiaste boje. Cveta u junu i julu.Gaji se zbog korena, lista i cvetova koji se upotrebljavaju u medicinske svrhe za leenje oboljenja organa za disanje.

GAJENJE

U naim uslovima za gajenje belog sleza najvie odgovaraju vlane livade i mesta pored reka i najbolje uspeva na mestima gde ima vie od 600 ml vodenog taloga. Ne daje dobre prinose na velikim nadmorskim visinama. Nije osetljiv ni na visoke, a ni na niske temperature tokom zima. Bez oteenja moe da provede pod vodom i 20 do 30 dana, pa za gajenje treba birati periodino plavljene parcele.Na jednom mestu ga treba gajiti jednu, a najvie dve godine jer iscrpljuje zemljite i podloniji je pojavi bolesti ili tetoina.Zbog dubokog korena potrebno je zemljite preorati to dublje i to ranije u jesen.Razmnoava se direktnom setvom ili iz rasada.Seje se krajem novembra ili poetkom decembra kad ne postoji mogunost da seme vie proklija, u dobro isitnjenu zemlju, najbolje sejaicom i to seme pomeano sa stajnjakom ili peskom u redove na 50 cm razmaka.Ako se sadi iz rasada, sadi se runo na razmak od 50 cm red od reda i 30 do 40 cm u redu pa za l ha treba 40.000 do 60.000 sadnica.

NEGA

Nega se sastoji u prvestveno plevljenju im se ukau prvi redovi, zatim okopavanju koje treba sprovoditi izmedju redova da se suzbije korov i da zemlja ostane rastresita, jer tako koren najbolje napreduje i u masi i u kvalitetu.

ETVA

Koren se vadi prve godine u jesen ili naredne godine u prolee. Tree godine koren gubi kvalitet, iako dobija na masi. Vadi se po suvom vremenu i to plugom sa koga je skinuta daska. Sa korena se odmah odsecaju glave sa drvenastim delovima i zatim se pere u hladnoj vodi. See se na etiri dela posle ljutenja i zatim sui.List se bere dva do tri puta tokom godine i to pre i za vreme cvetanja i to samo zdravo i neoteeno. Sui se na promaji i zasenjenom mestu.Cvet se bere i prve i druge godine gajenja i to na suncu.

SUENJE

Suenjem se dobija: l.200 do 2.000 kg/ha suvog korena 500 do 600 kg suvog lista l50 do l60 kg/ha suvog cvetaOdnos sirove i suve mase je 1 : 4.Beli slez se prevashodno gaji zbog korena, a list i cvet se beru samo ako postoji tranja za tim delovima biljke koja ume da osciluje od godine do godine.

BELI SLEZ - OBRAUN PRIHODA, RASHODA I DOBITI (Eur)

Min. Max.

1. PRIHOD 3.685Eur 6.006Eur Prinos sirova masa Koren: 4.800kg

List: 2.000kgCvet: 600kg

Koren: 8.000kgList: 2.400kgCvet: 640kg

Suva masa Koren: 1.200kgList: 500kgCvet: 150kg

Koren: 2.000kgList: 600kgCvet: 160kg

Cena za 1kg suve mase Koren: 2,84EurList: 0,45Eur

Cvet: 0,35Eur Prihod 1.200kg. x 2,84Eur + 500kg

x 0,45 + 150kg x 0,35 = 3.685Eur

2.000kg. x 2,84Eur + 600kg x 0,45 + 160kg x 0,35 =

6.006Eur

2. RASHODI TROKOVI (2.1. + 2.2. + 2.3.)

2.333Eur 2.753Eur





2.2. Usluge 230Eur 450Eur - Priprema zemljita (oranje, freziranje 1x)

1 x 50Eur = 50Eur


(2 + 2 + 2) x 20Eur = 120Eur

(3 + 3 + 2) x 20Eur = 160Eur

- Suenje (20Eur/t) ( 5t + 2t + 1t) x 20Eur = 160Eur

( 8t + 3t + 1t) x 20Eur = 240Eur

2.3. Radna snaga 1.190Eur 1.400Eur - Priprema zemljita (razbacivanje stajnjaka)


- Setva 8 nadnica x 25Eur = 200Eur - Nega (plevljenje 2x) 18 nadnica x 25Eur = 450Eur - etva ( vaenje korena, berba lista, berba cveta)

(2,4 + 4 + 4) nadnica x 25Eur = 260Eur

(4 + 6 + 4) nadnica x 25Eur = 350Eur

- ienje korena 7,2 dnevnice x 25Eur = 180Eur

12 dnevnica x 25Eur = 300Eur

3. DOBIT ( 1 - 2 ) 1.352Eur 3.243Eur4. ZARADA (u 1.godini) 2.741Eur 4.870Eur5. ZARADA (u ostalim godinama)

3.381Eur 5.510Eur

HERBALNI SEKTOR I MOGUNOST PLASMANA

Domae trite

Uice i okolinaIako raspolae izvanrednim predispozicijama za razvoj herbalnog sektora kako kroz sakupljanje samoniklog bilja, tako i kroz plantani uzgoj, na ovom podruju se trenutno nalazi mali broj otkupljivaa i preraivaa lekovitog bilja. Prema informacijama kojima raspolaemo, u ovoj oblasti su angaovani:

Ime Lokacija Aktivnosti Kontakt podaciNacionalni park Tara

Bajina Bata Rasad od sertifikovanog semena, struni saveti, usluga suenja (u toku je nabavka suare)

031/ 863 644Branka Spasojevi

Poljoprivredno gazdinstvo Branislav Pavlovi,

Zlakusa Usluga suenja; u toku je nabavka destilerije

031/ 546 302

Jabuica doo Tvrdii Usluga suenja; u toku je nabavka destilerije

031/ 826 126

Stator doo Arilje Proizvodnja nevena; suenje 031/ 893 716

Srbija i Crna GoraNa nacionalnom nivou, mogui saradnici (na plasmanu, u proizvodnji ili preradi itd.) su predstavljeni u sledeem pregledu:

Naziv firme Lokacija KontaktSRBIJAInstitut Dr. Josif Pani 11000 Beograd, Tadeua Kouka 1 011/ 30 31 650Galenika fitofarmacija 11080 Zemun, Batajniki put bb 011/ 30 72 301Kirka corporation doo 11070 Novi Beograd, Bulevar Mihaila

pupina 10 z/iv011/ 145 701

Zorka pharma 15000 abac, Hajduk Veljkova bb 015/ 368 500Menta 23325 Padej 0230/ 795 515Hemofarm 26300 Vrac, Beogradski put bb 013/ 803 868Zdravlje pharma 16000 Leskovac, Vlajkova 199 016/ 254 506Centroproizvod 26222 Bavanite 013/ 751 218Adonis doo 18230 Sokobanja, Mitropolita Mihaila

27a018/ 833 390

Naziv firme Lokacija KontaktMelissa 21000 Novi Sad, Ilije Biranina 43 011/ 163 208;

021/ 23 170Macval 21000 Novi Sad, Brae Ribnikara 5 021/ 23 177IPM Miro bilje 19250 Majdanpek, aka bb 030/ 82 181Amer prom doo 18420 Vlahovo 027/ 63 481;

63 663Biljoprom doo 18355 Temska, Nika 6 010/ 371 254;

310 550Bio teo centar 11000 Beograd, Kosovska16 011/ 32 30 013Blikprodukt doo 23300 Kikinda, Strelite 68 0230/ 34 340Flora farm 35250 Parain, Gornja Mutnica 035/ 534 388Herba 11000Beograd, Ustanika 194 011/ 34 71 147Oleeque doo 37000 Kruevac, Ilije Garaanina 25 037/ 26 689Port doo 24000 Subotica, Dimitrija Tucovia 4 024/ 600 200SIG Miliva 35213 Despotovac 035/ 635 083SZTR Vedra 19000 Zajear, Svetozara Markovia 87 019/ 426 644Velepromet doo 19000 Zajear, Miloa Obilia 28 019/ 32 330Vodni do doo 18310 Bela Palanka, Ul. 9.maja 7 018/ 855 590

CRNA GORAExportbilje Risan 082/ 71 075Cela 84300 Berane, Novo naselje bb 087/ 235 822Bamiprom 81450 avnik 083/266 360Flores 84205 Mojkovac, Gorjakovii bb 084/ 470 092

Ino trite

Naa zemlja u ovom trenutku plasira na ino trite izmeu 2.500 i 4.500t lekovitog bilja godinje, od ega je oko 55% - 60% samoniklo bilje, a ostalo plantano gajeno bilje. Najvanije vrste koje su se izvozile su nana, kamilica, korijander, mak i alfija, ali je prostor ogroman, obzirom da se u herbalnom sektoru koristi vie od 400 vrsta biljaka.. Najvaniji partneri u izvozu nae zemlje u ovoj oblasti bili su Nemaka, Makedonija, BiH i Austrija.

Zemlje regionaZemlje regiona, pre svega bive rerublike SFRJ su, slino kao i naa zemlja, u situaciji da ponovo formiraju herbalni sektor, ali ba zbog toga mogu biti interesantni za razne oblike poslovne saradnje. Stoga u narednoj tabeli dajemo pregled glavnih aktera u ovoj oblasti.

Ime firme LokacijaBOSNA I HERCEGOVINALekobilje TrebinjeElmar TrebinjeRoing TrebinjeAneli TrebinjeGM Banja LukaUPI Sarajevo SarajevoKlas SarajevoBoletus SarajevoPlanta SarajevoFaveda SarajevoAgroplod StolacVekstra MostarPharmamed Travnik

MAKEDONIJAAlkaloid SkopljeSpin 2 SkopljeKoro SkopljeKonimeks SkopljeJaka 80 SkopljeFitofarm SkopljeGalafarm SkopljeZdravlje Skoplje

ALBANIJAAlb Ducros DurresAlbaflor Tirana

Ime firme LokacijaSpice Trading Co TiranaFilipi TiranaPeaid TiranaGjoni shpk MamurasElba Shehu ElbasanCupi Shpk LezhaAlfons Cico ShkodraGjergj Cibuku Korca

Zemlje EUEvropska unija, iako i sama veliki proizvoa (najvie Francuska i panija, a od novoprimljenih lanica znaajni su i poljska i Maarska) predstavlja najvee pojedinano komercijalno trite na svetu za lekovito i aromatino bilje, sa uvozom od preko 120.000t godinje u vrednosti od preko 200miliona USD ( podatak se odnosi na trite 15 zemalja, tanije nije ukljuen uvoz 10 novoprimljenih lanica). Godinja stopa rasta procenjena je na 5 do 10%.U okviru Evropske unije, Nemaka je daleko najvaniji uvoznik, sa oko 38% trita, zatim slede Francuska sa 17% i Italija sa 9%. Najvaniji snabdevai EU su SAD, Indija, Kina, Bugarska i Egipat. Iz Istone Evrope, osim pomenute Bugarske, kao znaajan dobavlja lekovitog i aromatinog bilja se pojavljuje i Albanija.U zemljama EU postoji rastui interes za organski uzgajano lekovito bilje. Vrlo je bitno istai da sertifikati ne garantuju premijum cene za proizvode koji su sertifikovani, ali svakako mogu biti korisni u cilju osvajanja ili zadravanja trita. Meutim, najee se dogaa da se prednost ogleda i u vioj ceni, takozvanoj premiji koja je u principu izmeu 20 i 30% u odnosu na konvencionalnu cenu. Poto visinu premije odreuje ponuda i tranja, deava se da one budu nie, ali i znatno vie. U narednoj tabeli dajemo pregled veleprodajnih cena jednog nemakog preduzea za neke od interesantnih vrsta

Proizvod Konvencionalna cena (EUR/kg)

Organska cena (EUR/kg)

Premija

Kantarion 5,20 5,70 10%Beli slez 9,30 10,00 7%List koprive 3,60 5,20 44%Uskolisna bokvica 4,10 6,20 45%Hajduka trava 3,90 4,10 5%Majina duica 5,20 6,70 29%Koren valerijane 5,20 9,00 73%

Jo jedan aspekt, verovatno najvaniji za uzgajivae, sakupljae, preraivae i izvoznike lekovitog i aromatinog bilja, odnosi se na kontrolu kvaliteta i garanciju kvaliteta. Asocijacija evropskih uzgajivaa bilja, razvila je smernice Dobre prakse u poljoprivredi (GAP), koje su dodatno razraene u okviru Dobre prakse u poljoprivredi i u branju za materijale biljnog porekla (GACP) od strane Evropske agencije za procenu lekovitih proizvoda. Aspekti koji se odnose na higijenu obraeni su u okviru Evropske regulativi o higijeni HACCP.

MEUNARODNI SAJMOVI

Sajmovi su, osim izuzetne promotivne uloge kada se nalazite u ulozi izlagaa, i sjajan nain za prikupljanje informacija o ponudi, tranji, konkurenciji, novim proizvodima, trendovima itd. Osim sajmova, esto se odravaju konferencije i kongresi. U narednoj tabeli dajemo pregled najznaajnijih sajmova i konferencija u naoj zemlji i Evropi u 2006.godini.

Br. Naziv sajma Opis Mesto odravanja

Web strana

1. EKO - SVET Meunarodni sajam ekologije, lekovitog bilja i voda

Novi Sad26.09. -

01.10.2006.

www.nsfair.co.yu

2. International Green Week

Berlin

Meunarodni sajam hrane, poljoprivrede i hortikulture- herbalni proizvodi, sadnice, ajevi, zaini

Messe Berlin, Nemaka,

13 22.01.2006.

www.gruenwoche.de

3. BIO FACH Sajam organskih proizvoda (hrana, pie, kozmetika, lekovito bilje: biljni proizvodi, esencijalna ulja, ekstrakti)

Exhibition Centre Nirnberg,

Nemaka16 19.02.2006.

www.biofach.de

4. The 1st IFOAM

Conference on Organic

Wild Production

Konferencija o organskom samoniklom bilju

Tesli, BiH02 05.05.2006.

www.organicwildconference.org

5. Vitafoods International

Sajam hrane, tehnologije, nutritivne i farmaceutske industrije- biljne sirovine,

Palexpo Centre, eneva,

vajcarska09 11.05.2006.

www.vitafoods.co.uk

Br. Naziv sajma Opis Mesto odravanja

Web strana

ekstrakti, esencijalna i masna ulja

6. Joint Organic Congress on

Europian Organic Farming Research

Kongres o istraivanjima u organskom uzgoju biljaka

Odense, Danska30 31.05.2006.

www.okologi-kongres.dk/uk/

7. SANA Sajam proizvoaa hrane i pia, kozmetike, tehnologije, opreme- biljne sirovine, masna i esencijalna ulja, ekstrakti

Bolonja, Italija07 10.09.2006.

www.sana.it

8. Health Ingredients Europe, HI

Sajam biotehnologije, dijetetskih dodataka, hrane- ulja, ekstrakti, organski proizvodi i drugi prirodni i herbalni sastojci

Messe Frankfurt, Nemaka

14 16.11.2006.

www.hi-ivents.com

KORISNI SAJTOVI

www.ifoam.org IFOAM2000 Osnovni standardi organske proizvodnje i prerade www.balkanherbs.org Kupoprodajni oglasi wwworganska.ba Informacije o organskom nainu uzgoja www.izbizs.co.yu Institut za zatitu bilja i ivotnu sredinu Beograd www.green-tradenet.de Direktni poslovni kontakti u oblasti trgovine organskim

proizvodima irom sveta www.traffic.org Direktni poslovni kontakti u oblasti trgovine organskim

proizvodima irom sveta www.intracen.org Direktni poslovni kontakti u oblasti trgovine organskim

proizvodima irom sveta www.herbamed.org Baze podataka o lekovitom bilju www.ars-green.gov/duke Fitohemijske i botanike baze podataka o lekovitom bilju www.biljarica.org Udruenje proizvoaa i preraivaa lekovitog bilja Dr. Jovan

Tucakov