Download pdf - Astrologija Proslih Ziivota - Danijel Sijakovic

1 AstrologijA prolih ivotA

Modeli karme - jue, danas, sutraDaniel ijakovi

Kad bi ljudi znali ta ih eka u budunosti mnoge stvari bi istog trena izmenili. Mnogi bi zaboravili na mrnju jer je ostalo toliko malo vremena.

Mnogi bi drugaije sredili svoj ivot. Prodavac bi bio ljubazan prema muterijama, majka ne bi tukla svoje dete, dva brata ne bi sedela samotna u nemom preziru,

a mladi saksofonista, negde u kakvom lokalu u gluvoj noi, drugaije bi gledao na svoj talenat; operski tenor bi svako jutro pozdravljao svoj glas i

klanjao se do zemlje, samo kad bi znao da e ga izdati na sledeoj predstavi. ovek nikada ne zna ta je iza okuke. Samo retki vizionari i sanjari slute i sluaju muziku

sfera koja se poput deijeg plaa i apata u majinom stomaku prostire vasionom.

Daniel ijakovi

2Astrologija prolih ivota Daniel ijakovi

Od malih nogu tragam za objanjenjem ivota na zemlji. elim da znam zato sam dobio svoje telo i ta uopte treba da radim i kako da se ponaam. elim da znam o do-bru i zlu, nagradi i kazni, pravdi i neprav-di, kako bi mi ivot bio laki i podnoljiviji. Posmatrao sam ljude kako idu od jedne do druge take, od jednog do drugog cilja i ni-ta od njih nisam nauio. Neki nikada nisu stigli tamo gde su planirali, a neki su bili bo-lje sree. Meutim, i ovi naoigled sreniji i uporniji su se jednog trenutka umorili, pa su ubrzo nakon kakvog postignua pali u dubok i nemerljiv zaborav. Sve to ovek za ivota radi i stvara pre ili kasnije postane proma-ena investicija, s tim to je potrebno dosta vremena da se doe do takve istine. Ljudi na Istoku su bili dovoljno mudri da shvate kako je ivot na zemlji neka vrsta patnje. oveku sa Zapada je potrebno mnogo vie vreme-na da doe do istog otkria. Takva ivotna spoznaja se obino dogodi kada u prvi plan izbije starost, kakva neprijatna i teka ivot-

na lekcija, bolest ili gubitak voljene osobe. Jo od malih nogu sam razumeo ta ljudi sa Istoka pokuavaju da porue nama, materi-jalnim i okovanim biima, ali nikada nisam u potpunosti razumeo zato neko ivi udob-no, a neko manje udobno. Razumeo sam da e patnju okusiti svako- i bogati i siromani, lepi i manje lepi, poznati sportista i umorni ratar- svi e na svojoj koi osetiti prolaznost, ali nisam uspeo da odgonetnem zato neki za ivota pate mnogo vie od drugih. Ako nekome kaete da je to karma, verujem da nee biti dovoljno dobro da bi patnja nestala ili se barem na kratko ublaila. oveku koji pati od retke bolesti ne moete rei da od iste boluje tek svaki hiljaditi ovek, ako je on upravo taj. Isto tako ne moete nekome jednostavno rei da je to karma, ukoliko taj neizmerno pati. Primetio sam da na Zemlji neko ivi dobro i bez mnogo napora, a neko se svojski trudi da ostane u igri; neki su do-iveli stotu, a mnogi nisu bili te sree. I to sam vie posmatrao neije ivote, sve manje


sam razumeo na osnovu kog zakona funk-cionie model karme. Primetio sam da dva mukarca koji podjednako vole svoje supru-ge dobijaju zauzvrat sasvim razliitu kolii-nu ljubavi. Jedan je mogao da se mirne due stropota na rasklimatani kau, dok je drugi nakon posla morao da opere sudove i po-pravi ogradu. Neka deca su morala da budu najbolji aci kako bi zadobili malo panje i roditeljske ljubavi, dok su neki mali dikatori uz pratnju agilnog vozaa ili u kolu.

Neki ljudi su samim roenjem dobili toliko toga, dok su drugi svaki novi mora-li poteno i teko da zarade. Za vreme svog relativno kratkog boravka u svom telu video sam razliita uda: govore i propovedi su dr-ali slabi besednici i ljudi sa tekim govor-nim manama, dok su zlatousti stajali nemo po strani; video sam kako iz petnih ila pe-vaju oni bez glasa i tvrave grade slabani neimari. Bezbroj puta sam gledao kako onaj to kleveta nairoko pria o dobru i potenju i bezbroj puta sam sluao kako o mudrosti i ljubavi govore usamljeni i neuki i nikada mi nije bilo jasno zato je sve to tako. Kakva je to nepravda i da li je to uopte nepravda?

Jednom prilikom sam sedeo sa staricom koja je beskrajno oboavala kerku lenjivicu i prezirala svog sina nadniara. Pitao sam je: Da li vi jednako volite svoju decu?

Starica je posle nekog vremena odgo-vorila: Vidi ove moje prste, sinko? i po-kaza na izboranu aku sa vornatim prstima.

Da? bio sam znatieljan.

Pa, kad povredi jedan prst, to boli i kada povredi ovaj do njega i taj prst po-djednako boli. Majka uvek podjednako voli svoju decu.

Nikada joj nisam poverovao u to to je

rekla, ali nisam ni mogao da se otrgnem ose-aja koji mi je tada preplavilo grudi. Ono to mi zovemo nepravdom, odakle to dolazi i ko je odgovoran zbog toga? Ko je kriv zbog ne-uzvraene ljubavi, samoe, siromatva, te-kog napredovanja, izolacije? Ljudi e rei da je to model karme i da svako anje ono to je posejao, ali ako je sve to tako, zato nika-da do sada nisam sreo oveka koji je rekao: Da, odgovoran sam zbog svog siromatva i usamljenosti ili: Da, on je neuporedivo bolji i kvalitetniji ovek od mene i nikada neu moi da trim brzo kao on. Nikada me moje noge nee tako brzo nositi.

Zato nikada nisam uo naputenu enu da govori: Da, to je moja sudbina i ja sam to zasluila. Volela sam tog oveka. On je zai-sta bio dobar prema meni. Mnogo bolji nego to sam zasluila?

Zato ne vidim prihvatanje kod onih koji govore da sudbinu treba prihvatiti? Za-to nikada nemamo odgovore na pitanja koja se svakodnevno pojavljuju? Ovo ne piem sa gorinom, jer naposletku, svi smo mi traga-i za istinom i svi pokuavamo da to bolje, lepe i jednostavnije ivimo. Kad- tad emo se zapitati zato nas je drago bie napustilo i zato smo sami. Doi e vreme kada emo poeleti da se naemo na nekom boljem me-stu, sa nekim boljim ljudima, ali se to moda nikada nee dogoditi.

Moje traganje je vezano za model kar-me, ljudsku patnju i prividnu nepravdu, kao i reakcije u ovozemaljskom ivotu i posledice na njih. Takoe se bavim time koliko moe biti star neki problem ili ivotna zasluga i koliko daleko doseu u prolost. Bavim se time koliko model karme deluje trenutano i koliko smo zaista sposobni da ve u ovom ivotu menjamo svet oko sebe, pa samim tim


i sudbinu. Ukoliko nam je sada dobro, ne tre-bamo biti sebini i praviti se da se to nas ne tie, jer emo jednog dana i mi izgubiti na ovaj ili onaj nain; mlada, lepa i putena de-vojka e jednog dana sa bolom u dui ostati udovica, najvea firma e se ugasiti, jer e je razbatiniti bogati i razmaeni naslednik. Istina je da patnju ne moemo izbei, ali je pitanje da li se ista patnja moe minimali-zirati kroz dobra dela, molitvu, predan rad, sluenje i odricanje. Moe li se umilostiviti sudbina tako to volimo svoje blinje i ne-prijatelje i na koji nain to da postignemo? Dok itamo ovo ne smemo biti sebini samo zato to nam je trenutno toplo, zato to ima-mo neto novca na raunu i u prilici smo negde da otputujemo na godinji odmor. Ne smemo da budemo sebini, jer se nebrojeno puta pokazalo da smo samo lano uljuljkani u udobnost koja ve sledeeg momenta moe postati neto mnogo opasnije. Ne treba da murimo kada svakodnevno vidimo ratove i nepravdu, jer isti ratovi ve sutra mogu po-stati nai i odigravati se pred naim domom

ili u naim srcima. Svako od nas se pita ime je zasluio neiju milost ili nemilost, dug i-vot ili opaku bolest. Svako se povremeno za-pita zato ga prati neuspeh, siromatvo, loa ljubavna srea. I posle svega, nikada nisam video da su se ljudi pomirili sa istinom da ih partneri prosto ne vole i da su ih roditelji jednostavno odbacili. Nikada nisam video da je majka prealila i prihvatila smrt svog sina jedinca ili neku drugu ovozemaljsku patnju. Sigurno smo barem jednom u ivotu bacili pogled u susedovo dvorite i videli da se tamo neki ljudi vole i mnogo puta slinu ljubav nismo mogli pronai u svom domu.

Postoje brojni tekstovi na temu karmi-ke astrologije, ali se astrolozi nerado prihva-taju takva istraivanja, jer su i dan- danas mnogi odgovori nejasni, a i sve da su kristal-no jasni, ovek jo nema takav jedinstven model da razume tri ivota u jednom, niti je sposoban da prihvata krivicu i snosi odgo-vornost za uinjena dela. S obzirom da neki nisu sposobni da razumeju ni sadanju inkar-naciju, ta treba da rade, a ta ne, jo je ma-nja verovatnoa da e neko povezati proli ivot sa sadanjim zbivanjima. Uglavnom se sve svodi na: Boe, tako si nepravedan pre-ma meni! ili Bio sam dobar i estit, slavio sam slavu, delio sa drugima slavski kola, a ivot mi jednako nanosi boli.

Dakle, neprihvatanje je normalna reak-cija koju viam i kod onih koji preesto upo-trebljavaju izraz karma, ali i kod onih koji nikada nisu sluali o karmikim modelima i njenim zakonitostima.


Samuel Goldfin je odavno prestao da prelistava jutarnju tampu, jer tamo vie ni-eg nije bilo za njega. Ranijih godina je sa velikom panjom pratio ta se deava u sve-tu, a jednog dana je iznenada shvatio da je to krajnje nepotrebno. Umesto toga bi znao da porani i nahrani golubove koji su se izne-nada pojavili i svakog jutra razdragano pe-vuili pod strehom. Samuel nije imao bolje drugare, pa je sa velikom radou prihva-tio novo drutvo i na taj nain leio svoju usamljenost. Negde su ljudi imali obiaj da kau kako golubovi predskazuju venanje i ljubavne radosti, ali to nije bio njegov sluaj.

Samuel je dugo patio od Kronove bo-lesti i nadao se izleenju, poto su doktori i vidari imali samo najbolje prognoze za nje-

ga. Nedavno su lekari pronali u predelu nje-govog stomaka izraslinu veliine oraha, koja je trebala biti odstranjena hirurkim putem. Tog jutra je Samuel ustao neto ranije, jer je morao da se pojavi na redovnoj lekarskoj kontroli, uzme lekove i popuni odreene for-mulare koji bi mi omoguili da kasnije dobi-je nove recepte. Bolest je bila teka i morao odrei mnogih namirnica, ali je uprkos tome bio vedar i optimistian. Znao je da ga leko-vi i dalje dre u igri koja se zove ivot, a Sa-muel je prosto voleo da ivi i nije postavljao pitanje koliko e ga to kotati. Kada se poja-vio u bolnikoj ambulanti primetio je mno-go starih ljudi koji su jednako kao on voleli ivot, a moda i vie od toga. Uglavnom su to bili ilavi i otporni starci koji su dolazili

godina smrti samuela goldfina

Svi mi pokuavamo da to trezvenije odrobijamo ovaj ivot. To radimo tako to ponekad odemo na godinji odmor, naruimo skupu hranu, imamo ljubavnike, doivimo priznanje... Lani ili pravi uitelj okupi slabe oko sebe, pisac izda knjigu koja se neko vre-me ita, scenarista nakraba tekst koji jednom postane film, neto otpevamo, neke note bacimo na papir, dobijemo decu..., a kad popusti radost, tada traimo novu razonodu, novo postignue, piemo bolju knjigu, traimo bolju enu, boljeg druga... pa, ako nas i to ne zadovolji, tada otkrivamo nove sportove, penjemo se na najvii vrh, skijamo na vodi, skaemo iz aviona traei adrenalin u loem padobranu koji bi mogao da zakae... pa, ako i to preivimo i ne budemo zadovoljni..., tada... tada izmiljamo neprijatelje, stvaramo probleme, pijemo i gutamo lekove. Oni, jai, to bolje podnesu, oni slabiji brzo podlegnu ili odustanu. Ukoliko preivimo, shvatamo da je dola starost i da nema pravog leka za nju. Tada zaboravljamo, mokrimo u krevet, niko nas ne slua, niti eli. ak i da ste najbolji pi-sac, niko ne eli drutvo starog oveka, ak i da ste najbolji reditelj, glumac ili psihijatar... niko ne eli drutvo starog oveka. Tada vam nita drugo ne preostaje nego da saberete raune pre nego to odete bogu na istinu. Tada se setite da li je moglo ili nije moglo bolje, da li ste dobro postupali sa psom koji je jurcao batom, slukinjom, roditeljima... Tada se setite partnera koji je moda ranije umro i nikada mu niste dovoljno puta rekli koliko ga volite, koliko vam je ao to je otiao ranije, koliko vam samo nedostaje. Tada shvatate da niste bili umetnik ivota nego figura i sena koja se provlaila kroz razliite uloge, i na kra-ju odlazimo povreeni, bolesni i bez pravog, iskrenog oprotaja.

Daniel ijakovi iz knjige Drvo ivota


zbog prehlade, umiljene bolesti i kijavice. No, niko im nije mogao uskratiti strah koji se svakim danom sve vie gomilao u njiho-vim ivotima, da naposletku nije ostalo nita drugo do goleme sumnje i brige.

Samuel je sedeo u ekaonici i odsutno sluao neku staricu koja se alila na pritisak i goruicu. Meutim, uvek se nanovo vra-ala svom lekaru i Samuel se sea da ju je ugledao i prvog dana kada su otkrili njegovu bolest.

ula sam da su jabuke dobre za pri-tisak govorila je starica, a kau da je jo bolje ako se malo obare.

A?, trgao se Samuel koji je tog jutra oseao slabost i muninu.

Kaem da se malo obare! povisila je ton mislei da Samuel ne uje najbolje.

Starica je ivela sa bliskom konjunkci-jom Sunca i Saturna to joj je dalo otpornost i ilavost, ali naalost, nije donelo dobro nje-nom slabanom suprugu koji je veito patio od nekih bolesti. Kako se njen vladar ascen-denta naao u Blizancima, volela je da pria i uglavnom su to bile nebitne i prolazne stva-ri, kojekakve sitnice i recepti za bolji i dui ivot koje nije uzimala za ozbiljno. Samuel nije imao nita protiv starih ljudi, ali je tog jutra bio previe slab i iscrpljen.

ekao je da ga njegov lekar to pre primi. Sluao je kako isti kritikuje sirotog Franca Makinga koji je godinama pretio da e podii ruku na sebe, te je uvek dobijao lekove za smirenje kao da su pitanju areni bonboni. Zbog toga je lekar imao dosta pro-blema, ali to Franca nije mnogo zanimalo. On je samo eleo svoje pilule koje bi ga us-pavale i uinile manje nesrenim. Voleo je da bude hospitalizovan, pa je jedva ekao da

ga smeste u neku duevnu bolnicu, a kad bi ga otpustili preklinjao je da ga ponovo prime i dobro postupaju sa njim. Dodue, niko nije znao da se Franc nikada nee ubiti, samo je prosto bio usamljen i bez igde ikoga na sve-tu. Kada je Franc izaao iz ordinacije pogledi su im se sreli. Samuel je u njegovim oima naao neko prepoznavanje kao da mu je ovaj govorio: Stari, pa ti si jedan od nas!

Samuel se stresao od jeze i nakon toga se uunjao u sobu za pacijente. Njegov dugo-godinji lekar je sedeo na stolici bez naslona i zurio u neki zdravstveni karton. Ugledavi Samuela napravio je bolnu grimasu i brzo otiao do radnog stola. Bio je to dobar i ne-priznat lekar sa stelijumom planeta u kor-pionu i Devici. Kolege nikada nisu mogle da ospore njegovu strunost, ali ga nisu vole-le jer je bio skroman i savestan radnik, a uz to nije voleo intrige i ogovoranja. To je bio moda poslednji lekar kome je stvarno bilo stalo do njegovih pacijenata. Dok su njegove kolege na teniskom terenu besomuno trale za lopticom, on je znao da bdije nad svojim


bolesnicima pokuavajui da ublai njihovu patnju. Dodue, nikada se nije zapitao ime je zasluio da celog ivota slua samo o bo-lestima. Nije ni slutio da je on samo jedan od dunika koji bolno i strpljivo otplauju svoje dugove.

Nespretno je objasnio Samuelu da su nalazi i rezultati ispitivanja jako loi i da je bolest brzo napredovala i proirila se na dru-ge organe. Takoe je pominjao da su na nje-govoj jetri primetili znaajne promene koje su veoma opasne. Lekar nije imao snage da gleda Samuela u oi, nego se nervozno vrpo-ljio u stolici. Samuel je tek tada razumeo ta se zaista deava. Pokuao je ga proguta plju-vaku, jer ga je grlo bolelo i poteno se trudio da ispusti glas iz sebe. Stoiki je podneo sve to mu je ovek u belom mantilu govorio. Naposletku su se dogovorili da Samuel na-stavi sa lekarskim kontrolama i uzimanjem novih lekova kako bi njegovi poslednji dani proli sa to manje bola i neto dostojanstva. Samuel se odgegao do prve klupe na kojoj je mogao da na miru o svemu razmisli. Mnogo puta je sluao o smrti, a sad mu je ista dah-tala za vratom kao podseanje na to da sve to gradimo ima samo odreeni rok trajanja. Samuel je mnogo puta sluao o smrti, ali nije mogao pretpostaviti kako ona zaista izgleda. Tog trena je sedela sa njim, ruku pod ruku i strpljivo ekala da se i poslednji mehanizam u nesrenom oveku umiri. Ovo plutonov-sko iskustvo je bilo toliko strano da se Sa-muel tresao kao u groznici. Jedan deo njega je odbijao da se ugasi i arko je eleo da ivi.

Veliki deo Samuela je ipak razumeo da je smrt strani poreznik i da za nju zaista nema izuzetaka. Dugo je sedeo na klupi i razmi-ljao ta bi mogao sledee da uradi.

Samuel je kao i svaki ovek eleo da doe do neke take usijanja ili kljuanja u i-votu. eleo je da dobaci to je dalje mogue i dotakne sve ono to je izvan dohvata ruku i oiju. Poput lirskog tenora koji pokuava da prebaci drugu oktavu i dotakne visoko C, tako je i on eleo da doivi neki maksimum, vrhunac ili barem skromno priznanje u i-votu. Meutim, stao je na pola puta svestan da nee dotai najviu taku, niti se pribliiti stvarima koje je potajno prieljkivao. Imao je samo 38 godina i nekako je bio mlad da odloi koplja. Tog dana je obeao sebi da e ii do kraja ta god da to znai i da e se bo-riti koliko god mu to njegovo slabano telo dozvoljava. U to vreme su trancendentne planete bacale teke aspekte na osetljive ta-ke njegovog roenja, a progresivni Mesec se zlokobno penjao osmom kuom horoskopa.


Samuel je imao skroman ivot i u tre-nucima svoje patnje i krize poeo je da raz-milja o ljudima koje je upoznao u razliitim prilikama. Da, shvatio je da postoje mnogo bolje sudbine od njegove i primetio je da neki ljudi dugo ive, naroito oni koji i nisu pre-terano voleli ivot. Uoio je da postoji veliki broj ljudi ije je postojanje na zemlji bilo i vie nego simbolino. U jednom trenutku ga je zabolela takva spoznaja i nepravda. Setio se ljudi koji negde cepaju drva, loe vatru i pristavljaju kafu na veliki, aavi poret, a da nita nisu znali o nekim dubljim i nepro-laznim vrednostima ivota. Isti ljudi bi esto doiveli duboku starost i na onaj svet odla-zili u potpunom bunilu i neznanju. Sa druge strane razmiljao je o ljudima koji ive lako i ugodno, ispijaju espreso, razmiljaju o sle-deem obroku i planiraju putovanja. Samuel je znao da boija milost ne pada svuda po-djednako, pa se prisetio kako je negde pro-itao da Tvorac podjednako voli svoju decu.

Poto je bio slab i ranjiv, prisetio se gladne dece iji su ogromni stomaci zapravo bili prazni i izmueni. Negde je znao da niko

ne daje ni dve pare za sve to i da se nita nee promeniti ni narednih hiljadu godina. Meutim, sama istina da postoje ogromne razliitosti i da svet nije ba najpravilnije iz-balansiran, uasno su muile jadnog oveka, koji je pod teretom bolesti bio jo nesreniji. Samuel je vie nego ikada poeo da razmi-lja o sebi, svom ivotu i porodici iz koje je potekao.

Kada bi ljudi videli kako neko ivi, samo malo dalje od njihovog skromnog doma, gorko bi plakali. Mnogi ne znaju da postoje neverovatni ivoti, neverovatne sudbine, da neki ljudi dorukuju u Parizu, a neto kasnije ruaju u Londonu, da ih dvori i slui dobro obuen konobar, da im se neprekidno smeju recepcioneri u hotelu, da isti ljudi ne znaju nita o krizama ili svetskim aritima. Isti ljudi mirno stare, alju svoju decu u privatne kole, posle ruka zapale skupe, miriljave cigarete, leti razmiljaju o Alpima, a zimi o eg-zotinim, toplim krajevima.

Daniel ijakovi

Mnogi ljudi nisu znali da su bili spaseni jer su imali svog dobrog anela u telu rodi-telja, prijatelja ili kakvog duhovnog uitelja. Mnogo bolje su prolazili oni koji su bili bla-gosiljani od drugih, dok su najgore prolazili omraeni i prokleti ljudi.

Daniel ijakovi


Samuel se poeo pitati da li e neko pri-metiti da je iveo i postojao na zemlji, a za-tim je razmiljao o tome da li postoji neko ko mu se iskreno raduje. Setio se svog oca koji je umro kada je imao samo 15 godina. Samu-elovo slabo i neno Sunce u 8. polju na 24. stepenu Raka govorilo je da njegov otac nee poiveti ba dugo, s obzirom da su ga nepri-jateljski posmatrale dve malefine planete. Sama pozicija na Poluksu govorila je da je njegov otac jedini u porodici zavrio visoke kole, a bio je poznat po napravi za suenje vea koju je uspeo da patentira. Istina, to nije bila tako velika stvar za oveanstvo, ali e u porodici Goldfin ostati kao besmrtan, jer je nekako najvie postigao. Svaki put kada bi roaci sreli Samuela na kakvim porodinim okupljanjima, govorili bi o njegovom ocu sa divljenjem i potovanjem. Na kraju krajeva, Samuel je shvatio da je lako govoriti dobro o ljudima koji vie nisu ivi ili su daleko od nas. Tako je, recimo, primetio da domai pesnici retko hvale mladog i talentovanog romantiara koji ivi samo dva bloka dalje, ali su im zato usta puna oboavanja za ljude koje nikada nee sresti ili koji ive kilome-trima daleko. Tako se o njegovom pokojnom ocu prialo samo dobro, a o Samuelu samo loe, iako ga niko istinski nije poznavao. Ra-nijih godina mu to nije mnogo smetalo, ali je pod novim okolnostima morao da se zapita zato je sve to tako. Bolest ga je naterala da ozbiljnije razmilja o svom ivotu ili onome to je od njega preostalo. Dolo je vreme da

sebi prizna kako sa majkom nikada nije bio blizak, iako je godinama pokuavao da je zavoli ili da zadobije njenu ljubav. Samuelu se nekada inilo da je mnogo lake biciklom obii svet, nego od majke dobiti zrno panje i nenosti. Njegova bioloka majka ga nikada nije volela i Samuel se godinama borio da to sakrije i potisne u grudima. Uvek je nanovo i nanovo pokuavao, iako je nailazio na hla-dan zid koji se vremenom izgradio u takvom odnosu. Dodue, njegova bioloka majka je volela njegovog brata, koji je otiao da ivi u Argentinu sa nekim hipi pokretom, koji je oboavao delo i rad Karlosa Kastanede. Ta-kvo hodoae je znailo puenje marihuane na visokim Andima i besposliarenje, ali to nikome nije previe smetalo. Njegov mlai brat je bio predstavljen Saturnom u 12. po-lju, pa je bilo lako zakljuiti da ni sa njim Sa-muel nije doiveo posebnu sreu i da je nje-gov brat, zapravo, negde daleko i u nekom problemu. Bilo kako bilo, Samuel je poeleo da se nekako oprosti od svoje majke i kae ta mu lei na srcu. Bio je uveren da e ga naizad razumeti i sada kao odraslog i teko bolesnog oveka, konano priviti na svoje grudi. Zato je jednog sasvim obinog dana reio da je poseti. Pomislio je kako bi bilo dobro da se u tekim danima neko pomoli za njega i poeli mu dobru sreu i mirno puto-vanje u carstvo senki. Samuel je sa velikom nadom krenuo u posetu i svoje poslednje ho-doae.

oveku mnogo bolje ide kada razgovara sa makom ili posadi ljiljane u svojoj bati. ak i okoreli ubica izgleda pitomo kad se igra sa psom ili sedi pod kakvim procvetalim drvetom.

Daniel ijakovi

10

Astrologija prolih ivota Daniel ijakovi

Njegova majka je ivela sama u su-sednom gradu na samoj periferiji u lepoj montanoj kui sa velikim dvoritem. Retko kada su se viali, te bi joj Samuel za boine praznike povremeno slao ukrasne, muzike estitke na koje njegova majka nikada nije odgovorila. Uvek je smatrala da je Samuel trapav ovek i gubitnik i nikada nije poseb-no cenila njegove kvalitete. S obzirom da je Samuel iveo sa Mesecom u znaku Jarca, majka mu je ovek davala do znanja ta tano misli, to je bilo posebno bolno. Meutim, ovog puta je bio uveren da e se neprijatelj-stvo konano zavriti i da e postati dobri prijatelji. Naao ju je kako u svojoj bati sadi cvee. Njegova majka je ivela sa Venerom u Devici, te ju je Tvorac osudio na rano udo-vitvo, nesreu u ljubavi i prekomerni rad. Njegova majka nije posebno volela njego-vog oca pronalazaa i inovatora, ali je zato volela englesku knjievnost, kuvanje i cve-e. Nekada ju je mogao zatei kako se pove-rava cveu i dugo razgovara sa biljkama kao da su potpuno ive. Na taj nain je nesvesno otkrivala da je jako usamljena ena. Samuel je poeleo da joj potri u zagrljaj, ali je po izrazu njenog lica shvatio da to i nije najpa-metnija stvar koji bi mogao da uradi. Zato je oprezno stao do nje posmatrajui ta e sle-dee biti. Majka se nije udostojila da ustane sa zemlje, poto se nagnula nad jednu ruu ije su latice otpadale.

Majko, jako mi je drago to te ponovo vidim zapoeo je Samuel elei da prekine tiinu usamljenog batovana.

Majka ga je samo pogledala i jedva se nasmeila.

Neto si smrao ree stara i negovana ena kao da ga nije ula, Da nisi konano i ti naao neku devojku?

Samuelova majka je ivela sa Marsom u znaku Ovna koji je gradio jak kvadrat pre-ma Suncu i Merkuru u Jarcu, pa prosto nije mogla da odoli konfliktu ili kakvoj zlobnoj opaski. Zbog takve prejake i grube energi-je esto bi povreivala druge, a to je najbo-lje mogao da oseti njen sin, ija energija sa Marsom u znaku Riba nije bila tako prodor-na i direktna.

Ne, nisam naao devojku ree Samu-el koji oigledno nije eleo da se svaa, do-ao sam da vidim kako si i da provedemo neko vreme zajedno.

To je ba udno nastavila je u svom maniru, jer se ve mesecima ne javlja, niti pita za moje zdravlje.

Majko, nikada se ne javlja na telefon. Zvao sam te stotinu puta branio se.

Dobro, neemo se raspravljati. Kai mi, dragi, kako mogu da ti pomognem? Si-gurno nisi sluajno navratio. ta ti treba, no-vac? Ako je to i sam zna da mi je penzija mala, a i tvoj otac, iluzionar Dejvid Koper-fild mi nije ba mnogo ostavio bunila se i iskoristila priliku da se po ko zna koji put naruga njegovom Suncu na Poluksu.

Nisam doao zbog toga ree poma-lo nestrpljivo Samuel, majko, ja sam teko bolestan!

ena je neko vreme utala, pa je kona-no rekla: Svi smo mi na neki nain bolesni.

Da, ali ja sam stvarno bolestan. Mo-e li, molim te, prestati da gnjavi to cvee i na trenutak saslua ta imam da ti kaem? Majko, ja sam bolestan i verovatno mi nije ostalo ba mnogo vremena. Plaim se da umrem govorio je Samuel trudei se da ne zaplae.

11


Njegova majka se konano uspravila i pogledala ga mirno svojim hladnim, zelenim oima.

Zna, sine, svi emo mi umreti. Pro-tiv toga se ne moe, nego ti verovatno misli da sam potpuno luda to razgovaram sa cve-em, a? Ne gledaj me tako, Samuele! Ove rue su potpuno ive samo ne mogu da govore, ali da mogu, ti bi se iznenadio koliko ljubavi ima u njima, govorila je Venera u Devici iz nje.

Ali kako moe poeo je Samuel koji se alio na svoj ivot i podmuklu bolest, ali je brzo shvatio da takav razgovor nee odvesti u eljenom smeru, te se brzo predo-mislio i ugrizao za jezik.

ta misli, da li je u redu da ove or-hideje premestim iza kue? Tamo dobijaju mnogo vie sunca pitala se ena koja je oboavala cvee.

Ne znam stvarno ne znam ree Samuel razoruano.

Doi, spremiu tvoj omiljeni kola nadovezala se njegova majka koja nije znala da njen sin godinama ne jede kolae i slat-kie.

Samuel je ostao kod svoje majke jo nekoliko sati i zatim se oprostio od nje obe-avi da e jednom ponovo svratiti. To je, za-pravo, bio poslednji put da su se videli. Niko od njih nije znao da e ih sudbina negde po-novo spojiti, samo to toga nee biti svesni. Dobro ouvana i negovana ena je kroz pro-zor gledala kako se njen sin udaljava od kue tromim koracima, a zatim se okrenula svom cvetu koji je dremao u keramikoj saksiji i rekla: Orfelija, za danas je bilo previe ui-vanja. Vraam te na prozor, pored tvoje mile sestre koju toliko voli i nepravedno zapo-stavlja.

esto prilike dobijaju ljudi koji nisu dovoljno jaki da ih u praksi ive. esto ete primetiti da se slaba i kilava deca raaju u porodicama intelektualaca, bogatih ili kralje-va. Naalost, retko ko od njih neto dobro uradi. U novinama moemo proitati da je sin premijera igrao golf, kupio nove bele arape, ruao na terasi, ali gotovo nikada ne moe-mo uti da je napisao dobru knjigu ili neto mudro uinio.

Daniel ijakovi

12


Samuel se vozio starim i rasklimatanim, putnikim vozom koji bi svakog asa stajao kako bi propustio teretne, brze i meunarod-ne vozove. Dugo je posmatrao brda koja su se protezala kilometrima u daljinu. Nije bio previe tuan i alostan jer je odavno shvatio da je odnos koji je izgradio sa majkom bio nemogue popraviti. ak i kada se Samuel iz petnih ila trudio da razume i oprosti eni koja ga je rodila, ona nije bila sposobna da ga oseti negde u nedrima. Niko nije znao ko je zbog toga kriv, ali je nekako za tu enu Sa-muel bio mrtav jo od trena kako se rodio. S obzirom da majka nije u asovima dokolice molila i bajala za njega, niti bi prosula vodu kada bi iao u kolu ili na neka takmienja, Samuela je za ivota pratila samo loa srea i gadni baksuzluci. Tome je i doprineo slab odnos Marsa i Plutona, gde je nesreni Mars u Ribama predstavljao njegovog vladara as-cendenta.

Nekako se uvek nalazio na problema-tinim mestima, te je imao prilike da vidi oruanu pljaku, pucnjavu, kvar velikog ka-miona, kidnapovanje tinejderke, a jednom prilikom je zaglavio sa nekom staricom u liftu i tamo ostao punih 40 sati. Da je kojim sluajem Samuelova majka poelela dobro svom sinu ili ga nekada zagrlila i pomilova-la pred spavanje, sigurno bi neke od tih ne-prijatnosti mogao izbei, ali ga je ona prosto mrzela, a da nikada nije u potpunosti razu-mela zato. Poto je sahranio i poslednje se-anje na svoju majku, Samuel je razmiljao ime da popuni svoje vreme, jer je za njega svaki naredni sat bio dragocen i redak. Da je kojim sluajem bio bogat ovek, poeleo bi da kupi jo koju godinu svog ivota i na taj nain delimino povrati proputeno i izgu-bljeno vreme.

Kada je stigao kui primetio je da se njegovi golubovi nervozno vrpolje na balko-nu, pa je pourio da im baci aku neljute-nog i nesoljenog suncokreta. Ptice su mirno zobale, dok je Samuel shvatao da su u tom trenutku golubii bili njegovi jedini, a ne najbolji prijatelji kako je donedavno mislio.

13


Posebno mu se dopao golub sa belom flekom na glavi. Bio je lepi od ostalih i po-vremeno se epurio titei i branei svoju te-ritoriju. Samuel je osetio da se i ptice nekada ponaaju kao ljudi, samo to su bile nevine i bezazlene u odnosu na oveka. Dok ih je posmatrao razmiljao je zato sudbina nije bila tako dobra prema njemu, pa da se rodio u nekoj boljoj ili bogatijoj porodici. Neka-da je u trenucima samoe razmiljao kako bi bilo lepo da je njegov otac jo iv i da poznaje neke vane i retke ljude, koji bi mu mogli pomoi u napredovanju. Znao je da se u modernom svetu sve lei kakvom titulom i velikim deviznim raunom. Samuel je rano shvatio da se novcem otvaraju mnoga vra-ta. U svoje slobodno vreme voleo je da sli-ka i ak je nekoliko puta imao svoje vlastite izlobe na kojima se pojavilo tek nekoliko neznanaca, koji su doli da sa nogu pojedu

sendvie i malo se okrepe. Poznanici i roaci su po obiaju bojkotovali njegovo delo, dok su se drugi mladi slikari toboe gnuali nje-govog rada i nisu nalazili nita hvale vredno. Samuel je negde znao da to nije istina, ali je uprkos tome morao da ispije gorku au razoaranja. Da je kojim sluajem znao da e isti ljudi biti kanjeni za mrnju koju nose u glavi, kaputu, cipelama i svakom drugom mestu, moda bi mu na as bilo lake. Ova-ko, jetko je konstatovao da njegove slike niko ne eli da pogleda, a kamoli da kupi. Samuel je se potajno pitao gde bi mu bio kraj, samo da je neko u porodici mogao ili eleo da mu pomogne. Da je kojim sluajem roenjem dobio neki veliki trigon ili vladara ascendenta u znaku Lava, ljudi bi za istog oveka govorili da je genije. Ovako, nebo se postaralo da Samuel postane jo jedna velika tragedija genija.

Da, Samuel je bio genijalan ovek, a da toga nije bio svestan. Dodue, u tome su mu pomogli i blinji koji su mudro utali svaki put kada bi nastala neka nova uljana slika. Samuelov stil slikanja je esto podseao na Rubensa (Rubens Piter Paul, flamanski sli-kar; primedba autora), mada je on uivao u delima Eena Delakroe i Rodena i nesvesno ih neveto imitirao. Samuel se uvek plaio da ne zavri kao nesreni Van Gog koji je fanatino slikao, a da nije prodao nijednu sliku. Sada kada je bio teko bolestan, nije mnogo mario da li e njegova slika visiti na zidu kakvog bogatog i ostraenog kolekci-onara. U ivotu kad - tad doe vreme kada

sve deluje krajnje komino iz ugla rtve, a Samuel je bio vie nego rtva. Vie mu nije padalo na pamet da slika, radi i stvara, jer je on, na kraju krajeva, bio samo jedan Mars u Ribama i nije mnogo sliio Marsu u Devici, koji bi bio osuen da radi do smrti, a da ni sam ne zna zato je to tako.

Samuel je dobro podnosio svoju bolest jer se nita posebno nije dogaalo. Zabora-vio je na upozorenje lekara koji je strepeo kako e Samuel podneti zadnji nalet bolesti i svoje poslednje dane. Odluio je da pred kraj ivota proba stvari koje su mu bile zabranje-ne i nedostupne. Uglavnom nita nije smeo da jede, te je izbor bio zaista mali. Ovog puta

Genije je najvii oblik ovoga bezvoljnoga saznanja. Nii oblici ivota sastoje se samo iz volje bez saznanja; ovek uopte jeste najveim delom volja, manjim delom sazna-nje; genije je najveim delom saznanje, a malim delom volja.

Will Durant: The Story of Philosophy

14


je odluio da se nee tako strogo pridravati uputstava, nego e se konano malo opustiti. Meutim, u praksi se pokazalo da je trpeo jake bolove im bi pokuao da eksperimenti-e sa ishranom i lekovima.

Dalje, razmiljao je ta da uradi sa svo-jim pokustvom koje i nije bilo znaajno. Svoj terenski bicikl je poklonio bubuljia-vom tinejderu koji je iveo u blizini, cvee je dao starici koja je ivela usamljena u pot-krovlju, a knjige je reio da pokloni gradskoj biblioteci. Samuel je bio uveren da za ivota svako treba da proita Mobi Dik od Her-mana Mervila, Gospou Bovari od Flo-bera, Ljudsku komediju od Balzaka, kao i dela Pukina i Tolstoja. Mislio je da e se ljudi iz biblioteke iskreno radovati njegovim darovima, jer je njegova kolekcija brojala oko 700 paljivo biranih naslova. Naposlet-ku je ostalo da proda ili pokloni svoje slike. S obzirom da ih niko nije kupovao, ozbiljno je razmiljao kome da ih utrapi. Ukoliko bi to bili njegovi poznanici, nali bi neki nain da ne prihvate poklon, jer su im njegove sli-ke toboe bile tune i previe duboke. Setio se kako je priao svojoj poznanici koja je sti-cajem okolnosti bila roena u znaku Device, a uz to je sluila u nekoj brokerskoj firmi i pitao je: Draga, kako ti se dopada moja sli-ka koju sam ti onomad poklonio? Jesi li je konano okaila u hodnik kako si obeala?

Ah, mon ami, zna, nalazim se u te-kom i stresnom ivotnom momentu i doiv-ljavam korenite promene, pa me tvoja slika jo vie rastuuje neveto je lagala.

Samuel se tog momenta prisetio da je na istoj slici radio skoro godinu dana i teko su mu pale rei njegove poznanice sa steliju-mom u Devici i Merkurom u Lavu. Zapravo, ona je negde smatrala da u njoj drema duh

velikog Hemingveja i da ju je ivot nepra-vedno osudio da se javlja na telefon i vodi beznaajne beleke i statistike. Iz tog razloga nije elela da nae bilo ta lepo u slici koju joj je Samuel poklonio. Nesreni Samuel je poeleo da se sirota devojka to pre oporavi od tekih promena i ivotnog stresa. Takoe je shvatio da se neki ljudi ne raduju pretera-no darovima, niti su sposobni da cene neiji napor. Sreom, Samuel nije znao da je ista slika zavrila u vlanom podrumu njegove poznanice.

Ako bi slike ponudio roacima, oni bi se slatko nasmejali i jedva ekali da mu kau: Pa, jel smo ti lepo rekli, nesreni Samuele, da se nee najesti hleba od slikarstva? Gde ti je pamet bila i kakve su to voke na sli-kama? (Samuel je voleo da ubaci poneku jabuku i kruku pored debeljukastih i obna-enih ena na platnu, a to drugi nisu najbo-lje razumeli). Naposletku je ostao u velikoj dilemi ta da uini sa vie od stotinu uljanih radova. Poto nije bilo pravog reenja, poe-leo je da konano neto uradi za sebe i da na kratko zaboravi na svoje slike. Reio je da se spakuje i negde otputuje. eleo je da vidi Provansu pre nego to umre i strepeo je da mu se san nee obistiniti.

15


Samuel je stigao u Provansu najlepeg prolea svog ivota. Valjda se oveku pred smrt izotre ula i tada verovatno shvati ko-liko je samo bilo lepo i luksuzno iveti na zemlji. Samuel nikada nije razumeo takvu privilegiju, ali je verovao da ni drugi nisu bili bolji u njega. Provansa je bila neto najlepe to je video u ivotu i tog trena je zaalio to i ranije nije dolazio. Iznajmio je sobu kod ene koja je imala holivudski osmeh za ta je bio zasluan njen zubar, koji je istovremeno bio i njen ljubavnik.

Samuel se bre- bolje dao na razgleda-nje rimskih amfiteatara, romanskih utvre-nja i gotskih katedrala. U tim danima je tran-zitni Mars prolazio njegovom 12. kuom, pa je stekao utisak da je ve nekada davno pro-

lazio istim ulicama i gledao poznate grae-vine. Meutim, Samuel nije mogao dokuiti gde i kada se to moglo dogoditi i kako to da se ne sea mnogih pojedinosti, ve mu samo neke slike naviru u seanje. Usput je posetio kneevinu Monako i gradove Marsej i Tulon. Posle toga ga je agilni vodi, koji je iveo sa konunkcijom Venere i Jupitera u Vagi (zbog toga je voleo sebe vie nego to je potrebno i esto se alio na neudobnost kaua, veliku vlanost Azurne obale i hladnou Francuza), odveo da vidi kuu u kojoj je iveo uveni provansanski pesnik Frederik Mistral. Sa-muel se dobro oseao s obzirom da mu je lekar najavio krizno vreme, teku patnju i bolove. Naprotiv, inilo se da je svakog dana sveiji i spremniji za ivot.

Da bih bio boem ne moram obavezno da se naljemam i spavam pod kafanskim sto-lom. Da bih bio boem ne moram kao siroti ak Prever da etam pudlicu i sedim sam u par-ku. Boemstvo je oseaj koji ovek nosi u grudima i daje mu kvalitet dok pria sa ljudima, posmatra zalazak Sunca ili prosto sedi na tremu.

Daniel ijakovi

16


Da, Samuel je u poslednjim danima svog putovanja na Zemlji uivao vie nego to je bilo primereno za jednog ozbiljnog bolesnika, pa se trudio da se njegovo svo-jevrsno boemstvo to vie produi i potra-je. Pokuavao je da se raduje i zbog obinih stvari, te je posle kraeg treninga uvideo da to i nije ba tako teko. Sada, kada je ivot posmatrao iz perspektive oveka koji se po-stepeno i sigurno gasi, Samuel je poeo da svodi neke svoje raune i razmilja o stvari-ma koje je mogao popraviti. Brzo je shvatio da za njegovu majku nema pravog leka, te je taj teret prebacio na svoju duu, iako nije tano znao zato ga ista ena prezire. Zatim je razmiljao o svom bratu koji je uz pode-blji doint na nekim brdima komunicirao sa Manituom (indijanski bog; prim. autora).

Samuel se nije mnogo ljutio na brata, niti je bio gnevan na Karlosa Kastanedu. Znao je da loa marihuana moe da spri neke osetljive delove u ljudskoj glavi, te se pomirio sa istinom da je njegov brat ostao na nekom stepenu razvoja dok su se kao deca igrali na livadi i da je njegovo telo ostari-lo i promenilo se, ali se naalost, njegova svest nikada nije promenila. Iz tog razloga je odluio da ne optereuje brata svojom boleu i tekim stvarima. Da je kojim slu-ajem poznavao astrologiju, Samuel bi ga jo vie voleo i cenio, s obzirom da je isti iveo sa Merkurom u 8. polju u Jod konfi-guraciji. Takva pozicija je njegovom bratu donela teke operacije glave i strahove koji e ga pratiti samo do kraja ivota. Njegov brat je zapravo bio Kastor, smrtni blizanac za kojeg nije bilo pravog leka, niti izleenja. Svakako da Samuel nita nije znao o tajnim nebeskim porukama skrivenim u zvezdama.

Samuel je imao jo dosta vremena da razmilja i o svom ljubavnom ivotu. Nai-me, njegova Venera se nalazila u znaku Riba i bila je blizu Marsa koji je predstavljao vla-dara ascendenta to je bilo dobro za njega. Zbog ove konjunkcije ljudi su mislili da je Samuel ljubazan, privlaan i armantan mla-di (ovde ne ciljamo na roake i njegove neprijatelje). Meutim, ista konjunkcija nije bila ugodna za njegovu Veneru koja je bila vladar 12. i 7. kue. Zapravo, njegova prva ljubav je bila devojka sa Bikom na ascen-dentu i Venerom koja je formirala okosni-cu konfiguracije Veliki Krst. Iz tog razloga se opijala vie nego to je potrebno i radi-la stvari koje zasluuju detaljna frojdovska istraivanja.

Druga ozbiljna veza se desila sa devoj-kom koja je svirala violonelo i flautu. Zbog jako aspektovanog Marsa imala je vee lju-bavne potrebe i apetit, te ju je Samuel s vre-mena na vreme nalazio kako se ljubaka po haustorima sa nekim udnim individuama. Njegova trea velika ljubav je bila devojka koja je pobegla sa svojim joga instruktorom koji je oboavao problematine ene u tri-koima. Nakon takvog razoaranja, Samuel je odluio da malo uspori sa ljubavnim avantu-rama i dobro promisli, pre nego to ponovo

17


odapne novu Amorovu strelicu. Istina, imao je neke ljubavne ponude, ali je zakljuio da nee biti loe ako malo bude sam.

Drugo, primetio je da postoje zakoni-tosti i neverovatne slinosti u njegovim lju-bavnim puteestvijama, pa je zakljuio da to ne moe biti puka sluajnost. Konano je Sa-muel prestao da o sebi misli kao o romanti-nom vitezu i duboko se zamislio zbog ega ga je svaka partnerka izigrala i na kraju osta-vila. Kada bi se pogledao u ogledalo mogao je da vidi mladia pristojnog izgleda. Istina, nije mnogo podseao na Rudolfa Valentina, ali je od oca dobio neke zanimljive crte lica. Meutim, nekako je znao da za ljubav nije dovoljno biti simpatian i privlaan. Samuel je odbio da teret krivice prebaci na nekog u porodici jer mu to nije izgledalo poteno. In-tuitivno je osetio da je sam zbog toga odgo-voran, ali nije znao u emu je greio i kako je to moglo da se ispravi.

Drugo, etajui divnim i mirisnim po-ljima Provanse, Samuel nije mogao, a da se ne zapita da li je bio dobar ovek i da li je dobro sluio na zemlji. Oseaj smrtnosti je u njemu probudio strah od boga, koji na kra-ju sve stavlja na neki nebeski kantar i meri njegove zasluge, kao i propuste. Nije bio naisto siguran koji tas e prevagnuti- onaj koji govori o krivici i loim delima, ili onaj koji pria o uzvienosti i vrlinama. Takoe se setio da nije previe vremena provodio u postu i molitvi, a nekako je mislio da to nije ni potrebno. Nije preterano bio zaljubljen u hranu, niti bi nou ustajao da meseari do punog friidera, niti bi u svakom potitenom i depresivnom stanju pojeo kilogram okola-de. Drugo, nije se posebno bavio tuim ivo-tima, te je smatrao da nije ni neki preterani krivac. Samuel je gledao svoja posla, iako bi

ga ljudi razapinjali za sve to je bilo na dnev-nom redu. Meutim, iako se naoko inilo da je poten i dobar ovek, oko njega se nije dogaalo samo dobro. Naprotiv, uvek je bilo nekih problema i potekoa. Takav razvoj dogaaja jo vie je dovodio u zabunu o-veka koji je traio naina da se iskupi i da se njegovi gresi minimaliziraju. Biblijska pria o vrelom ognju i Mefistu, gospodaru tame, nikako nije prijala oveku koji se opratao od ivota.

Samuel nije voleo da ga tamo negde maleni vragovi sa trozupcima kuvaju, din-staju i kanjavaju za promaeni ivot na ze-mlji. Kada bi se osvrnuo unazad Samuel se nije mogao setiti da je svoj novac ulagao u izgradnju crkvi i manastira, niti da je pre-vie odvajao za nezbrinutu decu. Seao se da je jednom prilikom poklonio manju svo-tu novca veslakom savezu, ali mu je ubrzo

18


nakon toga neko ukrao bicikl. Samuel je to protumaio kao boiji znak da ne ulae sulu-do u sport i rekreaciju. Uprkos tome to nije ulagao u jadne i siromane ljude, Samuel se nije oseao kao grenik. Bio je ubeen da je svuda iao ista srca be elje i namere da nekog povredi. Meutim, opet nije nalazio odgovor zato ga prate pehovi, nepotrebni i nejasni sukobi sa ljudima, a jo manje je ra-zumeo ljudsku zlobu. Meutim, Samuel ni-kada nije u potpunosti osvestio hladnou sa kojom je iao kroz ivot. Zapravo, prava isti-na je bila da ga niko iskreno nije ni zanimao. Samuel nikada nije imao jasnu emociju za stvari koje se deavaju oko njega. Nikada se nije radovao neijem uspehu, ali mu isti us-peh nije ni smetao. Nikada nije voleo da se preterano gura u drutvu, ali zato ni drutvo nije marilo za njega. Samuel nije razumeo da je njegovo srce hladno i da nije sposobno da daje previe ljubavi, a jo manje je bilo spremno da primi ljubav i nenost. Nebo ga je vie puta nagradilo to je bio uzdran, ali ga isto tako kanjavalo za hladnou, ravno-dunost i prazninu koju je stvorio i zarobio u sebi. Naalost, oko njega nije bilo previe mudraca koji bi mu takvu istinu mogli pre-neti, a da ga to ne zaboli. Uglavnom je Sa-muel iao kro ivot sa velikim upitnikom iznad glave koji je svedoio o njegovom ne-znanju i nezrelosti. Kada je dobro razmislio o svemu, zakljuio je da je sve moglo i mno-go bolje. Poslednje dane u Provansi je pro-veo etajui poljima i itajui nerazumljiv i dosadan roman Alfonsa Dodea.

Vrativi se kui Samuel se pitao da li je u meuvremenu postao mudriji, sretniji i pametniji.

Njegovo hodoae kroz Provansu je doprinelo da na trenutak zaboravi na smrt i

prolaznost ivota. Meutim, im je uao u svoj stan iste brige i teret su poeli da mu pritiskaju duu. Nekada mu se inilo, dok je leao u mraku i zurio u tavanicu, da vidi ogromnog crnog leptira sa iaranim krilima kako stoji u uglu. Samuel je mislio da su to prvi znaci smrti i uasa koji e nastupiti kada krene na hemoterapiju. to je vie razmiljao o smrti, sve jae se u njemu budila elja za ivotom. Samuel je duboko u sebi znao da to nije zbog nenaslikanih kruaka i jabuka ili ljubavi koje jo nije iveo. Negde je slutio da moda prave nevolje tek nastupaju kada ovek otputuje u carstvo senki i zato se gr-evito naprezao da ostane to due budan u ovom realnom i materijalnom svetu. Njego-vo pravo putovanje je zapoelo jedne tipine veeri kada je usnio veoma udan san pre-pun simbola, slika i nepoznatih prilika.

Samuel je u svom udnom snu mogao videti oveka est stopa visokog koji se oda-ziva na ime Zigfrid Lenc. Isti ovek je iveo u kui koja je vie nalikovala na krmu, jer je stalno neko navraao i sa domainima sedeo.

Kua se nalazila na putu za Nirnberg, neke godine Gospodnje kada su ljudi mnogo vie verovali u alhemiju, magiju i neastive sile, nego to su se uzdali u aritmetiku i pri-rodne nauke.

19


Zigfrid Lenc je bio usamljenik sa dis-leksijom (njegov retrogradni Merkur u Jar-cu se naao u 12. polju), pa je teko uio i mnogo vie se trudio nego ostali, ali je neve-rovatnom upornou uspeo da sakrije svoje uroene mane i nedostatke. Kada je navrio tridesetu godinu oenio se mnogo mlaom enom Gertrudom (njegova retrogradna Ve-nera se nala u bliskoj konjunkciji sa Satur-nom) koja mu je podarila troje zdrave dece: Jurgena, Valta i Knopa. Vremenom se Zig-frid pretvorio u tiranina koji je zlostavljao svoju porodicu. Ljudi su govorili da su zbog toga velikim delom zaslune zabranjene knjige koje je itao: Malleus maleficarum, De sigillis duodecim signorum i uvenu Agripinu knjigu De Occulta Philosophia. ta god da je tamo naao, Zigfrid je postao mraan, preplaen i straan ovek. Njegova supruga Gertruda je umrla u svojoj 47. go-dini, posle teke bolesti, a nakon njene smrti njihovi sinovi su se razbeali po nemakim zemljama. Ljudi pamte da je bila nevoljena i esto zlostavljana od svog supruga. Zigfrid Lenc je zaudo poiveo 96 godina. Neki o-vek iz Kelna se kleo da je viao starog Zig-frida Lenca kako svakog petka, na Venerin dan, leti sa kojekakvim natprirodnim biima na sabat. Kau da je i pred smrt bio mrk, zlo-voljan i nesrean ovek.

Sledei prizor je vodio usnulog Samue-la na sever Francuske, na put izmeu Pariza i Avra. Samuel nije mogao jasno dokuiti u kom vremenu se naao, jer su se graevine i fasade kua bitno razlikovale od dananjice.

Video je demekastog oveka, srednjeg rasta i razbaruene, sede kose. Isti ovek je neto govorio svojim sinovima anu i aku. Mlai, an ga je paljivo sluao i upijao sve to mu je otac govorio, dok se ak kreve-ljio, cerio i terao egu sa njim. Zapravo, ak je mrzeo svog oca i nikada se nije libio da to i pokae. U jednom trenutku se Samuelu inilo da e prepredeni mladi udariti pesni-com starog oveka. Samuel se uznemirio u snu koji ga je postepeno i sigurno vodio da-lje kroz priu. Shvatio je da se demekasti ovek trudi da ubedi svoje sinove da ostanu u svojoj kui i ne idu u suludi rat izmeu ka-tolika i protestanata. Starac koji se odazivao na ime Anri Kokto je posebno voleo mlaeg sina ana koji je pravilnim i ljupkim crtama lica liio na enu koja tek buja. Imao je pune, ruiaste usne i nene plave oi uokvirene dugim i crnim trepavicama. an je odlino poznavao matematiku, a savreno je govorio grki i latinski. Bio je sve to bi jedan otac mogao da pronae u svom sinu i zbog toga ga je voleo sa zebnjom i nerazumljivim stra-hom. Istina, da je neko naslikao astroloki

20


portret Anri Koktoa mogao bi videti Veneru u 6. polju koja hita u kvadrat sa Plutonom, kojeg tada nisu ni poznavali na nebu. Kroz taj kontakt se Anri posebno vezao za neto to voli i nosi u srcu. Na nesreu, njegova Venera je predstavljala njegovog mlaeg sina koji je bio lepi i poeljniji od najgre-nije ene. Nakon toga Samuel je mogao za-paziti da se iznenada naao na nekoj istini i da je pred sobom video deaka neto du-eg nosa koji govorio o nekom prikrivenom znanju ili lukavosti. Deak je podigao desnu ruku i ispruio kaiprst zurei u njega. Na-kon due pauze odlunim i metalnim glasom je izgovorio: Sada!

Nakon toga je Samuel video kako se spajaju nebo i zemlja u strahovitoj borbi, kovitlacu i uasu kao da pokuavaju jedno drugo da pobede i progutaju. Nakon takve dramatine scene Samuel je ugledao pusto, ogoljeno drvee i krave kako tuno etaju poljima u samotnom bolu, jer nije imao ko da ih pomuze.

Nakon toga Samuel nita nije video osim nepregledne praznine koja nije imala

ni kraja, ni oblika. Taman kada je prestrav-ljen pomislio kako bi bilo dobro da se pro-budi, spazio je na drvenoj, trononoj stolici Anri Koktoa kako zariva nokte u svoje viso-ko elo i jeca iz sveg glasa. Pored njega je stajala sitna ena krei ruke i njegov stariji sin ak sa dijabolinim osmehom na usna-ma. Na sredini sobe je stajao drveni i svee lakirani, otvoreni sanduk iz kojeg se moglo videti neno, bledo i lepo lice ana Koktoa koji je bio oev miljenik i uzdanica. an nije bio te sree da se iv vrati iz verskog rata koji je jo vie udaljio ljude od Boga.

Samuel nije mogao tano odrediti koli-ko dugo sa nalazio u udnom stanju koje je podsealo na san, kada se iznenada obreo u nepoznatoj i hladnoj zemlji u kojoj se govo-rio njemu nerazumljiv, a opet poznat jezik. Na trenutak je pomislio kako bi ga mogao brzo savladati i nauiti. Samuel nije znao da je u pitanju norveki jezik sa bukmal di-jalektom. Meutim, tog trena mu je panju privukao ovek divovskog rasta, slabe kose i rie brade. On je stajao na snegu pred kuom potpuno nag i trljao je svoje ruke i stomak miriljavim mastima. Po licu se moglo videti da nije preterano zadovoljan i da gleda ne-kud u daljinu, kao da e neki brod sa mora doneti dobru vest i konano olakanje. Po-red kue udnog i okruglog oblika se suila riba, a iz nje bi s vremena na vreme ena sa dugom, plavom kosom promolila glavu do-vikujui svog supruga:

Larsen, doi, smrznue se. itav sat si napolju. Doi, eka te ruak.

eno, ui u kuu... ree mrzovoljno gorostas koji se nije ni osvrnuo.

Larsen je oenio dobru i vrednu enu, na dalekom severu, negde blizu Tromsa, koja

21


je itav svoj ivot podredila svome suprugu. Na poinak je ila mislei na njega i budi-la se ranom zorom sa njegovim imenom na usnama. Kuu je drala urednom, kuvala je, spremala, a u nekim trenucima ila u lov. Bila je sposobna, odvana, portvovana i nevolje-na ena. Nekada se potajno pitala ta treba da uradi kako bi zadobila panju i poverenje svoga mua. Jadna ena nije mogla znati da e njena patnja trajati sve dok je iva.

Sa njima je ivela i Larsenova majka Undstren, koja se bacala niice kad god bi se njen sin pojavio ili izrazio bilo kakvu elju. Volela ga je kao zenicu oka svoga i itavo njeno bie bi se uznemirilo kad Larsen ne bi bio dobre volje. Nebo se pobrinulo da tog dosadnog oveka vole i oboavaju dve ene i svaka od njih se utrkivala ko e bre i bolje da mu udovolji. Meutim, za sve to je bio zasluan Larsenov Mars koji je bio izuzet-no snaan i stajao u bliskoj konjunkciji sa Suncem, dok je vladar ascendenta bio jo snanije postavljen. Iz tog razloga se Larsen nikoga nije plaio, radio je ta je hteo i nije previe strepeo od boijeg gneva. Meutim, prava nevolja se krila u poziciji Venere u 12. polju, pa isti ovek nije bio sposoban da daje ljubav, nego ju je uzimao i nije pitao ta je duan za to. Prosto je od svakog crpio pa-nju i energiju i duboko u sebi je bio nesre-an, jadan i sebian. Larsen se oduvek pitao zato je njegovo srce prazno i na koji nain da popuni rupe u svojoj dui, kroz koje su fi-jukali hladni, severni vetrovi. esto se pitao koga je to ekao i zato bi nekada danima gledao u nemirnu vodu, ne bi li mu dala neki odgovor ili valjano objanjenje. Isti ovek je u svom srcu nosio teret gubitka, ali se nikada nije mogao setiti ta je izgubio i koga je to izgubio.

Pozicija njegovog Meseca u 8. polju ga je osudila na ivot sa majkom koju nije voleo i nije oseao. Istina, njegova majka se svojski trudila da mu odovolji, ali je kvadrat prema Saturnu skamenio sve emocije prema njoj. On je eznula za njegovom bliskou, ali se Larsen plaio da joj prilazi, razgovara sa njom ili joj se poverava. Svaki put kada bi se tako neto dogodilo, oseao bi teinu davljenika koji se bori za vazduh. Ne moe se rei da Undstren nije bila svesna hladnoe svoga sina, ali prosto nije bila sposobna da ode od njega. elela je da mu bude prijatelj i svoj ivot je darivala za mrvicu panje i nenosti. Dodue, nikada sebi nije priznala da se davno predala i odrekla ivota, pa sada kroz sina pokuava da ivi ono to je od i-vota ostalo. Undstren je bila mrtva ve dva-deset godina od kako je izgubila mua, ali nesrenica to nije mogla da zna. Nastavila je sa neim to je samo liilo na ivot i njenoj patnji nije bilo kraja. Tako je ovo troje ljudi nastavilo da ivi na dalekom severu do svoje duboke starosti. Godine nisu izbrisale tugu, a hladni vetrovi koji su se vrzmali oko fjor-dova, nisu mogli da odagnaju seanja koje svaki ovek ponese kada ode na onaj svet. Neki ljudi su priali da su viali Larsena kako proklinje boga Odina, jer ga je okovao i zarobio u svom masivnom telu. Kau da je

22


stajao pored vode i ekao da nordijski vile-njaci donesu glas o izgubljenom i voljenom biu.

Sledeeg ega se Samuel sea je prizor mladih roditelja koji su se nadvili nad ko-levkom u kojem je dremala tek novoroena beba. Brani par je na licima imao izraz ljudi koji i ne sanjaju da e se za samo nekoliko godina otuiti. Oduevljenje ih nije poputa-lo, pa su obletali oko bebe kao deca oko bo-inog drvceta. Zaudo, beba je bila mirna i slatko je spavala povremeno gutajui vazduh i pomerajui sitne usne. Zbog takve mirnoe je delimino bio odgovoran njen ascendent koji je pao na 19. stepen korpiona.

Oice su se jedva nazirale na naoko ne-vinom biu, pa je beba izgledala kao da je neko slikarskom etkicom dodao sitnu, crnu nijansu i takice koje bi trebale da predstav-ljaju mesto za vid. I dok je detence slatko dremalo, negde u blizini se zavravao ivot starog vodoinstalatera koji je itav svoj radni vek proveo otpuujui slivnike i menjajui zarale cevi. Niko ne bi mogao ni naslutiti da novoroene predstavlja kraj neijeg i-vota i roenje neeg sasvim novog. Samuel se priseao kako je dete imalo poznat lik, a i roditelji oko njega. Nije mu bilo potrebno puno vremena da shvati kako je beba u ko-levci zapravo novoroeni Samuel Goldfin,

skoro etiri decenije unazad. Samuel se izne-nada trgao iz sna potpuno obliven znojem, dok mu je srce kao ludo tuklo u grudima.

Boe, kakav san pomisli mrzovoljno, ne shvatajui da je sve vreme sanjao i video sebe u razliitim oblicima i dimenzijama svoga postojanja. Da je kojim sluajem znao da se njegova dua vekovima seli iz tela u telo, iz oblika u neki novi oblik, nikada vie ne bi postavljao pitanja o svom neobinom ivotu i tekoj sudbini. Da je sve to znao, Sa-muel vie nikada ne bi kritikovao majku, jer je ona nekada davno pokuavala da mu prie i ne bi plakao za neostvarenim ljubavima, jer je davno u prolosti bio voljen ovek.

Poslednje to je doiveo u neobinom snu nije posebno dobro uticalo na njegov ra-zvoj. Samuel je mislio da e naputajui ovaj svet ui u tunel na ijem kraju stoji bljetava, iskriava svetlost koja predstavlja Isusa to eka da se jo jedan grenik spase sa ovog sveta. Samuel se ljutio na sebe zbog takve vi-zije ivota i smrti u emu su mu pomogli in-fantilni Amerikanci, koji su se utrkivali da u televizijskom ou Opre Vinfri ispriaju uvek identinu priu Isusa, koji eka na kraju tu-nela na oprotenje greha. Radilo se o ljudima koji su tvrdili da su doiveli kliniku smrt.

23


Takva se pria se odlino prodavala u Diznijevoj zemlji, jer je imala svoje potroa-e, ali naalost Samuelu nije mnogo pomo-gla. Ljutio se na sebe to mu telo zbog bole-sti trai neki izlaz iz problema, pa makar bio i komercijalne prirode. Pitao se kakve su to gluposti sa Vikinzima, anu i aku, kojeka-kvim arobnjacima iz Vajnmara u Nemakoj i odakle njemu sve to.

Zar ne mogu jednostavno da odem do-stojanstveno i bez prevelike guve? razmi-ljao je Samuel koji se jo nije u potpunosti oporavio od komara. Dodue, njegov pri-vidni bes je bio samo kompenzacija straha i uasa koji su mu ledili krv u ilama. Istog dana je trebao da se ponovo javi svom lekaru koji je insistirao da se Samuel hitno pojavi na pregledu.

Eto, poelo je moje odbrojavanje raz-miljao je nesreni Samuel koji se tresao ka prut.

Na kraju krajeva, radio je isto to i sva-ki ovek- plaio se iz sve snage i to mu niko nije mogao oduzeti.

Tog dana je dorukovao bolje nego obino. Ispeglao je svoju najbolju koulju, oistio crne, lakovane cipele i oetkao somot pantalone koje je nosio kada je eleo da osta-vi dobar utisak. Da ga je neko posmatrao sa strane mogao bi pomisliti da je Samuel jadan i siromaan ovek koji nosi istu, jeftinu, ka-riranu koulju. Meutim, to nije bio vrhunac njegovog jada. Samuel je bio sam kao to je i drvo na nekoj istini samo i preputeno ve-trovima, suncu i kii.

Njegova samoa nije imala kraja i zbog toga se plaio vie nego obino. Shvatio je da bi mu bilo mnogo lake samo kada bi pored njega stajala jo neka dua, makar sa-

motna kao i on. Meutim, tog jutra nije bilo ni golubia na tremu. Tek tada je shvatio da je vie trebao da ulae u sebe i ljude, nego to je ulagao u uljane slike. Bio je ubeen da bi povukao neki drugi ivotni potez samo kada bi imao priliku.

Ne vredi plakati za prosutim mlekom hrabrio je sebe izlizanim narodnim izrekama koje se upotrebljavaju uvek nakon neke ka-tastrofe, promaaja ili gubitka.

Samuel je izaao iz kue i pogledao u nebo koje se nije alostilo zajedno sa njime. Tek tada je shvatio da e i posle njega nebo biti jednako plavo i vedro i da bure i ura-gani nee unititi zemlju kada ode u vena lovita. Ta istina ga je dodatno onespokojila i raalostila. Samuel nije prieljkivao smak sveta i sklapanje Noeve barke, ali je neka-ko mislio da e dobiti neki signal ili znak od gore koji potvruje da se vaseljena alosti to odlazi talentovani slikar, ali zaudo, dan je bio lepi nego obino.

Kada je stigao u ambulantu Samuel je video stara i poznata lica koja su se obrado-vala njegovom dolasku. Primetio je da se i

24


starci ponekad obraduju, kada shvate da i mladi mogu biti bolesni. Takva runa istina pomagala je onima koji su iz nekog razloga dobili dug, dosadan i prazan ivot. Spozna-ja da Svevinji ne uzima ljude po starosti, nego po nekom posebnom odabiru, jo vie je osokolio one koji drugaije mere i cene svoje poslednje dane na zemlji.

Kada je uao u lekarsku ordinaciju vi-deo je svog doktora koji je odlagao stetoskop na policu. Samuel je rano zapazio da postoje dve vrste lekara: oni koji uvek nose steto-skop dok etaju hodnikom kao da je u pitanju relikvija ili znak prepoznavanja i ona druga vrsta koja ga nikada ne nosi van ordinacije, jer time ne ele da skreu panju na svoju ti-tulu i poloaj. Samuel je jo vie voleo svog lekara, jer je isti shvatao da njegova titula ne znai ministarsku fotelju i ugled, nego po-korno i predano sluenje ljudima koje teka bolest ili briga mori.

ovek sa stelijumom u Devici i kor-pionu se silno obradovao kada je ugledao Samuela kao da ovaj reava neke vane i-votne probleme i nedoumice. Takva radost je pomalo iznenadila Samuela, koji je uao u ordinaciju kao Kafkin slubenik kojeg izvo-de na teko i muno sasluanje. Pitao se ta se krije iza tog neusiljenog osmeha.

Samuele, tako mi je drago to vas vi-dim! persirao je lekar nesrenom mladiu koji je grekom obukao dve razliite arape.

Zaista? Samuel je progutao knedlu kolaei oi.

Da, ne pamtim da sam se skoro tako obradovao! nastavio je lekar jo vatrenije i unije.

Uh... ta bi to moglo biti? mozgao je Samuel potpuno ukoen u svom telu.

Dragi Samuele, molim vas da mi opro-stite. Obeajte da se neete ljutiti. Molim vas, obeajte!

ta je sad? ta sam uradio? Kakvi su rezultati? ponavljao je Samuel kao navijen.

Znate... poeo je lekar neto sporije kao da procenjuje da li je Samuel spreman da skoi i nasrne na njega, dolo je do ve-like, velike zabune i moram vam priznati da sam dobrim delom zbog toga i sam odgovo-ran pravdao se.

Odbijaju da mi daju poslednje lekove na recept? Morau sve sam da platim? na-glas je razmiljao Samuel.

Ma, nije to, dragi Samuele. Taman po-sla! Zapravo, radi se o tome da sam pomeao nalaze sa nekim starim i bolesnim pacijen-tom i onda je nastala prilina zbrka i pomet-nja priao je lekar koji se tog trena prisetio koliko su se samo njegove kolege radovale i slavile zbog njegove greke.

ta to znai za mene? pourivao ga je Samuel, jer se isti zbog stelijuma u Devici esto sluio digresijom, pa pacijentima nije bilo uvek jasno ta je sr prie i problema.

To znai da ste vi zdravi, ukoliko izuz-memo izraslinu veliine oraha koju moramo hitno da odstranimo! Crni petak je doao ne-kom drugom mueniku, a ne vama. Samue-le, toliko mi je ao, ne mogu vam objasniti grizao se ovek koji je spasio barem hiljadu ivota.

Ne treba da vam bude ao! preduhi-trio ga je Samuel, Pa, to je neto najlepe to sam uo i doiveo poslednjih godina!

Nadam se da me neete tuiti, a i ako se odluite za tako neto, razumeu vas. Mea culpa (Moja je krivica; lat.) i spreman sam

25


da snosim posledice iskreno je govorio o-vek kojem je Saturn tranzitirao 12. kuom, pa ga ostavljao na milost i nemilost kolega koje su likovale zbog njegove krupne oma-ke. Isti ljudi su samo zaboravljali da e doi vreme kada e i oni morati da polau raune sili koja je jaa od bilo koje sile na svetu.

Ne, ne, taman posla! Sama istina da sam zdrav i da u iveti ne ostavlja mi pro-stora da razmatram osvetu. Mnogo sam pro-patio poslednjih nedelja i sada sam toliko srean to sam dobio novu ansu. Vama hva-la za sve. Dugujem vam!

Kako to? podigao je glavu lekar koji se postideo.

Ne mogu vam ovo trena objasniti ree Samuel i zagrli oveka u belom mantilu, A sada urim. Nemojte mi zameriti. Imam toliko toga da uradim, popravim i zakrpim govorio je jezikom najdera u potpunom de-lirijumu.

Samuel je izaao iz ambulante dok su ljubopitljivi starci samo nagaali ta se do-godilo iza zatvorenih vrata. Jedna stara i bezuba individua je poelela da neto upita Samuela, ali je on nestao poput kakvog ve-tra. Samuel Goldfin je bio siguran da njegov ivot vie nee biti isti i da vie nita nee biti isto, sve dok njegovo srce, besmrtnog Poluksa, kuca u nedrima.

Ne moemo sa sigurnou rei da li je Samuel iveo bolje i mudrije. Prava istina je bila da je poiveo 89 godina i da nikada nije popravio odnos sa majkom. Da je neko kopao po njegovom ivotu, naao bi da se Samuel dva puta enio i da su ga ene uvek ostavlja-le zbog nekakvih grubih i udnih mukara-ca. U drugom braku je dobio sina Nataniela koji nije mnogo mario za umetnost. Dete je

volelo sport i filateliju. Za ivota Samuel je uspeo da napravi nekoliko ozbiljnih izlobi slika i da neto zaradi od toga. Deo novca je uloio u estospratnicu koju je projektovao eki arhitekta koji je nekako zavrio u za-tvoru. Samuel nikada nije povratio novac od istog ulaganja. Jedna njegova slika se na-la u muzeju u Drezdenu. Samuel je umro u Donjoj Austriji kao slikar srednjeg formata o kojem se nije puno govorilo. Prava istina je da je na onaj svet poneo prilino teka sea-nja i da nije otiao previe spokojan i zado-voljan. Naravno, hroniari to nisu mogli da zabelee, jer nita nisu znali o ljudskoj dui. Samuelov duh se negde rasprio po svemi-ru na hiljadu komadia i samo je nebo znalo istinu o njegovom ivotu i njegovim zaslu-gama. Kako ovek ivi i kada napusti svoje telo, tako su se i progresivne planete polako pomicale u skladu sa nebeskim ritmovima, te je mnogo godina posle Samuelove smrti progresivna Venera stala na njegovo Sunce na 24. stepenu Raka, koje odavno vie nije bilo ivo u fizikom svetu. Ba tada se ne-kako dogodilo da je otkriven atelje u kojem je Samuel Goldfin naslikao svoja najbolja platna i iz neke tatine ili senilnosti ih niko-me nije pokazao. Lepo odeveni kritiari su sa puno hvale i divljenja govorili o slikaru koji se dosta neprimetno i neopaeno pro-vukao kroz svoje uloge. Neki dokoni eseji-sti su napisali biografije Samuela Goldfina sa svim moguim pikanterijama iz njegovog bogatog, ali nadasve skromnog ivota. Jedi-no su prevideli da je Samuel bio usamljen, tuan i nevoljen ovek sa tankim deviznim raunom u banci. Jo su zaboravili da kau kako ga sin nikada nije posetio u starosti, jer je bio previe zauzet putovanjima i da Samu-el pred kraj ivota nije imao dovoljno novca za staraki dom. Nekako su najvanije istine

26


ostale da se proitaju izmeu redova ili da se nikada ne proitaju. Bogati kolekcionari su bre- bolje razgrabili njegove najvrednije slike i uredno ih okaili u svojim salonima. Svi su bili zadovoljni je je Samuel bio ponos nacije. Poredili su ga Gogenom i Matisom, tumaili njegove boje i nalazili da je iz Sa-muela Goldfina tekao boanski nektar koji se prelivao po slikama i svemu to je ovaj dotakao.

U tako malom, skromnom i tihom o-veku iveo je kolos i genije govorili su ljudi koji ga nisu poznavali, a jo manje su sluali o tragediji genija. Naalost, za ivota Samu-elu niko nije odao priznanje. Nesreni slikar je umro ubeen da je promaio zanimanje i da je trebao neim drugim da se bavi. Neko bi rekao da je ljudska zloba ponovo trijum-fovala.

Samuel je zapravo bio Sunce na Po-luksu, besmrti Blizanac koji je svakog trena umirao u pravom ivotu. Naravno da naiv-ni slikar nije mogao pretpostaviti da Sunce ne predstavlja samo njegovog oca, veselog pronalazaa, ve i njegovu slavu, hrabrost i lovorike. Da je kojim sluajem bio u prilici, Samuel bi plovei dalekim i nama nevidlji-vim zemljama Reda i Haosa, poslao poruku nesretnog libanskog pesnika:

Ne zaboravite da u vam se vratiti.

Jo malo i moja e golema enja sku-pljati prah i penu za drugo telo.

Jo malo, as odmora na nemirnom vetru i druga e me ena roditi.

Istovremeno se u Utrehtu u Holandi-ji, u bogatoj advokatskoj porodici Van der Vil, rodilo ivahno i veselo detence sa as-cendentom u Strelcu i Jupiterom u Ribama, ba tamo gde se nekada davno naao Samu-elov Mars. U tom trenutku je Mesec na nebu lepo gledao veselog Jupitera, ba kao to je i majka, Brida Van der Vil, gledala bebu sa nekom posebnom enjom, kao da je posle toliko vremena lutanja i traganja nala davno izgubljenu sreu.

U kratkoj prii Godina smrti Samue-la Goldfina nali smo kako se glavni junak mnogo trudio da prihvati neke ivotne istine i lekcije koje su mu bile namenjene. itaoc lako moe zakljuiti kako se Samuel nije proslavio u predbranom i branom ivotu, niti je uspostavio dobar i harmonian od-nos sa porodicom. Mogli smo uoiti da kroz svoj razvoj Samuel nije uspeo da privue novac ili sreu, pa je ivot zavrio prilino skromno i neupadljivo. Takoe nigde ne na-lazimo razumevanje glavnog junaka za ono to ga snalo, a to mi, obini ljudi, u ivotu zovemo loa srea ili zla sudbina. Uvek se,

27


makar i preutno, postavljalo pitanje zato ba meni? i ime sam to zasluio? Nisam imao nameru da se neko povredi itajui pri-u, jer se u tim redovima moe pronai sva-ko, te nisam ciljano birao na koga e junak liiti i kako e se itaoc oseati. Drugim re-ima, svi mi imamo ta da popravimo i zakr-pimo u ovom ivotu i niko nam ne brani da zaponemo sa leenjem sebe jo ovog trena.

Sada emo pogledati primere ljudi koji tvrde da imaju neka seanja na prolost i neke zanimljive primere ljudi koji se nieg ne seaju, a imali su bogat, zanimljiv i pro-duktivan ivot. Razgovarajui sa njima po-kuao sam da dokuim ta se ustvari dea-valo u prolosti i ime su doprineli da okuse sreu, dug ivot, zadovoljstvo ili mizeriju i patnju.

Da bi temeljno analizirali i koliko- to-liko odgonetnuli karmiki obrazac vezan za prethodnu inkarnaciju trebali bi znato da uzimamo u obzir sledee astroloke poka-zatelje:

1. 12. kua2. 5. kua3. Poslednja meseeva konjunkcija4. Saturn5. Retrogradne planete

6. Aspekti ka osi vorova7. Separacioni aspekt od 1 stepen orbisa8. Horoskop duada (1/12)

Prvo emo se pozabaviti sadanjom in-karnacijom. Ovaj mukarac je i dalje veoma iv bez i jedne sede vlasi na glavi. U ovom sluaju imamo ascendentalnog korpiona, sa jakim Suncem (planeta je u seditu) i veoma oteenim Mesecom. Vladar ascendenta se nalazi u slabom znaku (Mars u Vagi) i u jo

primer br.1.

28


slabijoj kui (Mars na vrhu 12. polja). Mo-emo pomisliti da je natus posebno vezan za prethodnu inkaraciju (gde 12. kua predstav-lja kraj prolog ivota). Poto je Mars slab i u 12. polju pretpostavljamo da je natus stvarao dosta patnje sebi i drugima, to se i kasnije potvrdilo kroz istraivanje. Prva i zanimljiva stvar koja se dogodila negde oko natusove 7. godine je to da ga je njegova majka pro-nala pijanog kako drema ispod nekog plota. Istina je da ga je tada poteno izdevetala, ali to oigledno nije pomoglo. Negde oko 10. godine je poeo sa konzumiranjem cigareta, a u svojoj 11. godini je nekako uspeo da kupi pitolj Kolt 45 kojim je gaao petlove i osta-lu ivinu.

Natus je dosta vremena proveo na selu to se vidi iz vladara ascendenta u 12. po-lju, njegovom dispozitoru (Venera) u Raku i Device u horoskopu. Natus je oboavao Western romane i divio se Vajat Erpu i Dok Holideju. Ovde imamo Marsa u 12. polju koji moe natusa seati na neku pucnjavu, okraje, nasilje i slinu akciju u prethodnom ivotu. Ta ljubav prema revolverima ga je pratila tokom celog ivota, pa je natus uvek voleo sebe da obraduje nekim pitoljem ko-jeg bi uvek uredno rastavio, oistio, nauljao i sastavio (ovde ne treba zameriti natusu- ipak je Merkur u Devici, a on voli detalje). Dakle, natus u ranom detinjstvu posee za porocima, ali razvija auujuu mrnju prema ivotinjama, te ispoljava neverovatnu surovost. Tome svakako doprinosi jako slab Mars u malefinoj kui i dispozitor koji ga vodi u znak pada u 8. polje. Natusovo de-tinjstvo je i pored toga dosta slabo- jednim delom pozicijom vladara ascendenta, a dru-gim u poziciji Meseca u 6. polju u gotovo egzaktnoj opoziciji sa Marsom. Kako je Me-

sec detinjstvo, a 6. kua pored bolesti pred-stavlja i posao, vidimo malog deaka kako radi na ciglani (Mesec je u Ovnu, kao i vrh 6. polja). No, da ne bi itaoc pomislio kako stresni aspekti uvek donose samo patnju i bol, moramo pomenuti da je vremenom na-tus pravio najbolja jela na emu bi mu poza-videla i svaka domaica, a takoe je pekao i najbolji hleb (Mars- Mesec kontakti nisu samo prisutni kod hirurga i psihijatara, nego i kod pekara, kuvara i mesara, ali to zavisi i od ostatka horoskopa). Natusovi roditelji se brzo razvode (vrh 4. polja u Vodoliji, Mesec je aflikovan, a Sunce u 9. polju to govori da je otac dalje nego to bi trebao da bude), a natus nastavlja sa problematinim ponaa-njem (esto prodaje nametaj i pokustvo, troi na poroke i zaduuje se). Za natusovu majku kau da je bila gruba i namuena ena (Mesec u Ovnu opozicija Mars), a za oca da je bio naivni dobriina koji nije dugo poi-veo (Sunce u Lavu u 9. polju ide ka Plutonu). I pored problematinog ponaanja, natusova majka se zauzima za njega (egzaktna opo-zcija Marsa i Meseca govori o prisilnoj ve-zanosti, gde prva planeta predstavlja samog natusa) i odvodi ga u inostranstvo (izuzetno naglaena 9. kua, a i snaan Jupiter se nala-zi na vrhu 4. polja to dodatno pojaava efe-kat inostranstva). Iz ostatka horoskopa lako je pogoditi da natus u inostranstvu nije radio kao nuklearni fiziar ili hirurg, ve se obreo na gradilitu (Merkur i Saturn u Devici u 10. polju, vladar 6. u 12. kui, a Ovan na vrhu 6. polja).

U svojoj 26. godini natus dobija sina (vladar 5. polja koji significira prvo dete se nalazi na 26. stepenu, a i Mesec signifikator poroda i doma se nalazi na istom stepenu to je veoma bitno za natusa). Nekoliko godina

29


nakon toga natus dobija drugog sina koji je predstavljen Venerom u Raku, a razvodi se od svoje supruge 11 godina nakon venanja (po sistemu direkcija, Venera vladar 7. po-lja je dola u egzaktan kvadrat sa Marsom koji predstavlja natusa). Venera kao vladar 7. polja se nalazi u 8. polju to ne moe biti povoljno i gradi konjunkciju sa Uranom (taj kontakt govori o tome da je njegova supruga patila od raznih nervnih poremeaja, a jed-nom prilikom je na loto tiketu dobila veliku svotu novca). Venera (vladar 7. polja) takoe gradi gotovo egzaktan kvadrat sa Neptunom (dodatno potvruje da je leala u duevnoj bolnici, da je brak bio pun neverstava i lai, kao i to da je njegova supruga bila nimfo-manka kojoj nije mnogo mogao da pomogne natusov Mars u 12. polju). Kako je vladar 7. polja u 8. polju i dodatno aflikovan imamo priu dosta stresnog braka koji je bio proet tekim svaama i fizikim obraunavanjem. Time doprinose i Malefici u Vagi (posebno Mars). Natus je razvio bolesnu ljubomoru (Venera u Raku u 8, kontakti sa Uranom i Neptunom, kao i Venara- Saturn kontakt). Posle razvoda natus ostaje bez mlaeg sina koji pripada majci (Venera vladar 7. je u Raku), ali se nekako odluuje da stariji sin pripadne njemu (na vrhu 5. polja koje signifi-cira prvo dete stoji severni vor koji dodatno obavezuje da se gradi neki odnos u buduno-sti). Kako je vladar 5. polja slab i u 12. polju, a dispozitor ga vodi u pad, lako je zakljuiti kakvu je sudbinu doiveo njegov stariji sin. Natus je svog starijeg sina podvrgavao te-kom muenju i fizikom zlostavljanju. Ovde se karmiki astrolog mora zapitati zato je natus dobio tako snano 9. polje (zatita i protekcija) i zato su ak 3 planete u znaku svoga sedita (Jupiter, Sunce i Merkur)? Vrh 10. polja (ono to postajemo i ono emu te-

imo) se nalazi tano na Regulusu. Natus se u jednom momentu toliko izdigao da je slo-vio za jednog od najbogatijih ljudi u mestu u kojem je iveo. S obzirom da Regulus zahte-va da ovek stvarno bude najbolji i na svaki nain poseban, natus se nije dobro uklopio u njegovu priu. Tome je pomogao i Saturn u 10. polju koji uvek paljivo posmatra kako ovek radi, postupa i razmilja za ivota. Ako nastavimo dalje istraivanje saznajemo da je natus u nekoliko navrata bio direktni nasled-nik porodinog imanja i bogatstva koje je razbatinio. Nadalje, u jednom momentu do-lazi do veeg bogatstva (naglaena 8. kua, Venera sa Uranom u konjunkciji i dr. poka-zatelji), koje je opet potroio sa svojim vrlim i dobronamernim prijateljima (Juni vor na vrhu 11. polja, vladar 11. polja se nalazi u 8. polju, Neptun u 11. polju itd.). Dakle, na-tus puno polae u prijateljstvo sa pijancima, problematinim i neiskrenim ljudima, dok je porodica u potpunosti zapostavljena (natus ne pomae svoju decu, nema stalan posao, ne plaa alimentaciju...).

Posle viegodonje torture i muenja, stariji sin uspeva da napusti oca i zapone svoj ivot. Natus ne izraava nikakvu vr-stu kajanja ili aljenja i posle mnogo godi-na hladnokrvno izjavljuje da bi ponovo isto postupio kada bi imao priliku. Dakle, on je nekako ponosan to je muio i zlostavljao svoju suprugu i decu i ne pokazuje znake ra-zumevanja za ono to je uradio. Ovaj ovek nikada nije optuen za porodino maltreti-ranje, niti je ikada doiveo vei nesupeh u onome to bi preduzeo. Kada je naposletku prodao sve to je zajedno stekao sa svojom suprugom (ovde uljuujemo i najmanje stva-ri do poslednjeg rafa i pribora za ruavanje) i kada je uspeo da potroi sva mogua na-

30


sledstva, natusu je obeana pomo od sestre koja ivi u inostranstvu. Iz tog razloga na-tus nije prinuen da radi, niti da brine o bilo kome na ovome svetu. Da bi ironija bila jo vea, negde u poodmaklim pedesetim godi-nama zauvek je ostavio alkohol i cigarete. Ljudi koji imaju prilike da sretnu ovog uda-ka kau da danas izgleda bolje nego u svojim tridesetim godinama. Da rezimiramo:

Natus je mrzeo ivotinje, u mladosti je nekoliko puta ostavljao svog oca na cedilu, razbatinio je porodino nasledstvo, zlostav-ljao je svoju porodicu, a mlaem sinu je na-neo tee telesne povrede, te ovaj i danas ne uje na jedno uho. Rezultat svega je da se natus u zrelijim godinama odrekao poroka i da ga posle svega finansira sestra. Natus je zdrav i prav, ne kaje se i ne smatra da je uradio neto pogreno. I danas, posle toliko vremena isti ovek kae da ga mrnja prema starijem sinu nikada nije napustila i da nika-da nije prestao da voli svoju bivu suprugu sa kojom je dobio dvoje dece.

Ako to stavljamo na neke ljudske tera-zije, svakom iole zdravom oveku je jasno da ovde neto nije u redu. Svako bi se mogao zapitati da li je to poteno i kakva je to prav-da. Meutim, ne bi bilo loe da pogledamo od kada datira ta mrnja, zato se prenela na ovaj ivot i iz kog razloga je natus bio najvi-e i najdublje vezan za starijeg sina kojeg je i najvie povredio. Postavlja se pitanje da li je moglo bolje i da li je neko natusu naudio, a da se on toga ne sea ili prosto odbija da prepozna takvu slinost?

Poslednja Meseeva konjunkcija je kontakt sa veoma jakim Jupiterom to je po-sebno zauujue, jer je natus u ovoj inkar-naciji bio strog, surov i brutalan. Meutim, opet se treba podsetiti da je roen sa 3 pla-

nete u seditu, koje su mu mnogo pomogle i verovatno ih nije tek tako dobio ili zaslu-io. Time moemo i objasniti odakle dolazi tako jaka 9. kua, te je natus izbegao svakoj opasnosti, progonu ili optubi. Pored toga, 9. polje govori i o brojnim dalekim putova-njima koje je natus iveo. Sa druge strane, njegovi poznanici tvrde da je natus uvek bio pravian i dobar prema drugima. On je iz ne-kog razloga strano mrzeo svoju porodicu, svoju majku i sve to je predstavljalo njego-vog Raka (porodica u uem smislu, najblii roaci, deca...). Postavlja se pitanje odakle takva i toliko duboka mrnja prema kore-nima i najbliim ljudima? Poto poslednja konjunkcija Meseca simbolie stepen polo-enog uspeha u prethodnom ivotu i isku-stvo Due u proloj inkarnaciji, postavljamo pitanje zato se to nije u celosti prenelo na natusa? Da bi stvar bila kompleksnija, Jupi-ter je odlino poloen i u ugaonoj kui, te gradi trigone prema konjunkciji Urana i Ve-nere u 8. polju, to je natusu donelo veliki novac. Dakle, Mesec odlazi od Jupitera i ide ka Uranu. Konjunkcija Meseca sa Uranom moe predstavljati stres, lomove i nesreu, slabu psihu, kao i este selidbe i razdor po-rodice, to se i dogodilo. Ovde treba obratiti panju na egzaktnu opoziciju Meseca i Mar-sa, gde je Mars dispozitor Meseca i nesvesna planeta (natus nema nikakav svesni upliv na njeno razorno delovanje). S obzirom da je u karmikoj astrologiji vaan i dispozitor Meseca, moemo zakljuiti da se u prolo-sti dogodilo neto jako bolno, s obzirom da se Mars kao dispozitor Meseca nalazi u 12. polju.

Sledea stvar koju trebamo razmotriti je karma 12. polja koja upuuje na smrt u prethodnom ivotu, poslednju elju, karmu

31


vezanosti i zbir svih iskustava iz prethodnog ivota, bilo da su ta iskustva prijatna ili ne-prijatna.

Dvanaesta kua omoguuje natusu da se osea udobno ili neudobno u svom telu, da ga prati dobra srea i aneli, ili da ga jedu mrane sile i kojekakvi demoni. S obzirom da je vladar ascendenta, kao i vladar 5. polja u 12. polju, shvatamo da je natusu bilo pri-lino teko da voli sebe i pristojno se ponaa, kao i da mu je bilo teko da voli svoju decu (naroito prvo dete). Ova inkarnacija ga po-sebno vezuje za proli ivot (1 u 12), deter-minie ga i podsea na proli ivot ili neku potisnutu patnju. Mars se nalazi egzaktno na vrhu 12. polja (posebno vaan pokazatelj), te nagaamo da je natus i u prolom ivotu bio mukarac to potvruje i vrh 12. polja u mukom znaku (Vaga). Mars na vrhu 12. polja ukazuje na dramatian kraj ivota u prethodnoj inkarnaciji (8 od 5), kao i seanje da je nekada bi snaan. Opozicija Marsa sa Mesecom ukazuje na teku povredu koja je mnogo jaa od obine posekotine (natus je tragino zavrio ivot, neko ga je zlostavljao, uestvovao je u nekom stradanju, muenju ljudi ili je uestvovao u nekim operacijama, abortusima...). Isti aspekt je u sadanjoj in-karnaciji doprineo da natus ostane bez svoje porodice, otui se od sinova i izgubi svoju kuu u poaru koji je sve progutao. Dakle, zakljuujemo da je postojao ozbiljan strah, povreda i bol u trenutku susreta sa smru, jer je ulazak u dvanaesticu, zapravo ulazak u kuu smrti iz ugla prolog ivota (8 od 5), a tamo je, svakako, strano i teskobno, bez obzira to neki tvrde da se niega ne plae. Vladar 12. polja se nalazi u 8. polju to je teko iz ugla prolog ivota, ali podjednako teko iz ugla sadanje inkarnacije (strahovi,

mrnja, crna magija, opsednutost, seanja vezana za progone i muenja, kao i razlii-ta iskustva smrti...). Ovde imamo Veneru u Raku kao vladara 12. kue u konjunkciji sa Uranom i separacionim kvadratom sa Nep-tunom orbisa 1 (separacioni aspekti orbisa 1 upuuju na prethodnu inkarnaciju). Natus je u ovom ivotu esto govorio da je mrzeo svoju majku jer je ivela promiskuitetno (to je bilo moda neuobiajeno za to vreme), a treba pomenuti da je i njegova supruga poi-nila brojna neverstva od kojih su mnoga bila otkrivena (Venera je u kvadratu sa Neptu-nom to pored tajni govori i o skandalu).

Ako dalje posmatramo horoskop, po-trebno je da razmatramo prolu inkarnaciju iz ugla poetka- ta je natus voleo i emu se radovao, to predstavlja njegovu 5. kuu. Primeujemo da 5. polje poinje nultim ste-penom Ovna i da je na samom vrhu sever-ni vor u egzaktnoj konjunkciji, to ukazuje da je natus imao neku energiju, jaku elju i potrebu da napravi neto i dokae se bez obzira da li je to poslovni projekat ili stva-ranje porodice. Dakle, nije bio bez energije i pokretakog goriva. Meutim, Mars kao vladar 5. polja se naao u slabom znaku (Vaga), te upuuje na odnose, to znai da natus nije mogao sam ii kroz svoju misiju, ve se oslanjao na nekoga (partner). Mars se naao u 12. polju to je 8. polje prethodnog ivota i sam kraj prolog ivota i sva isku-stva iz prethodne inkarnacije se saimaju u jednu taku, u trenutak smrti (8 od 5). Takva pozicija Marsa sigurno nije dobra jer govori o riziku, problemu u koji je natus upao ili opasnosti u koju je sebe doveo ili ga je neko drugi doveo u opasnost. Poto se u karmi-koj astrologiji posmatraju samo Ptolomeje-vi, aspekti primetiemo da je jedini kontakt

32


sa Marsom (vladarem ascendenta i 5. polja) zapravo opozicija sa Mesecom u Ovnu iz 6. polja (natusovo drugo polje iz ugla poet-ka. Dakle, ko je sad taj Mesec? Neka ena? Majka? Sasvim je mogue, ali ako posma-tramo Mesec iz ugla derivatnih kua, pri-meujemo da Mesec vlada 9. poljem ili 5. poljem iz ugla natusovog poetka (5 od 5) to ovog puta upuuje na njegovu decu, prvo dete ili neku natusovu ljubav. Kako je Mars i dispozitor samog Meseca, shvatamo da je u pitanju neka teka pria i povreda koja se prenela i na ovaj ivot i sadanju inkarnaci-ju. Ako uzmemo u obzir i dispozitora Marsa (Venera u Raku) zakljuujemo da vladar 5. polja (Mars) iz 8. polja (sadanja 12. kua) ide pravo u 4. polje (sadanja 8 kua). Da-kle, on pada u znaku Raka (porodica, bliski ljudi...) u 4. polju (kua, porodica...). Ako malo bolje pogledamo, primetiemo da je Venera (dispozitorom Marsa) u konjunkciji sa Uranom (ista planeta ne predstavlja samo stres i uznemirenje, ve moe predstavljati i realnu opasnost, grom, eksploziju, atentato-ra i sline nemile dogaaje). Ovo je poseb-no vano jer je natus izgubio u ovom ivotu kuu u poaru i tom prilikom mu je sve iz-gorelo (nametaj, vredne stvari...). Takoe, vidimo da je Venera (dispozitor Marsa) u separacionom, ali veoma jakom kvadratu sa Neptunom iz Vage. Dakle, mi samo moe-mo da nagaamo kako je neko iz porodice ili natusova partnerka, ljubav ili bliska osoba namamila natusa u kuu, gde su mu priredili neku estoku neprijatnost ili je natus u kui zatekao blisku i voljenu osobu u zagrljaju sa nekim neznancen (Venera kvadrat Neptun). Meutim, to je moda manje verovatno, jer zato bi neko tako snano mrzeo majku i sta-rijeg sina? Samo zato to je neko zateen u preljubi? Postoji mogunost da su bliski lju-

di (sin, majka, partnerka) namamili natusa u kuu i tamo mu nasilno oduzeli ivot ili je moda podvrgnut tekom muenju. Treba se podsetiti da u ovom ivotu natus nije imao probleme, konflikte, niti sukobe sa drugim ljudima. Govorili su da je pomagao komi-jama, prijateljima, da je bio prilino ljuba-zan, dareljiv i usluan (Sunce u 9. polju u Lavu) i da bi uvek pritekao u pomo kada bi se neko naao u nevolji. Naalost, njegova porodica nije bila te sree da spozna i takvog oveka. Njihovi iskazi, tvrdnje i svedoenja govore da nikada nisu sreli tako surovog i hladnokrvnog oveka punog mrnje. Njego-va supruga se sea da ju je natus zlostavljao i za male i beznaajne stvari i ivotne sitnice.

Nadalje, treba posmatrati retrogradne planete koje govore o misiji koja se nastavlja u ovom ivotu ili ponekad govori o prene-senim ispitima iz prethodnog ivota. Treba primetiti da natus ivi sa samo jednom retro-gradnom planetom i u ovom sluaju imamo retrogradnog Jupitera na 5. stepenu Riba u veoma osetljivoj i senzitivnoj kui koja pred-stavlja 12. polje prethodne inkarnacije. Vidi-mo da u ovom ivotu natus ima naglaene vodene kue (4,8, i 12) to je posebno va-no u karmikoj astrologiji. Takoe moramo uzeti u obzir da se Jupiter nalazi na fiksnoj zvezdi Deneb Adige, koja obeava uspehe na razliitim poljima, a takoe govori o du-hovnim vrednostima. Moda natusu u ovom ivotu nedostaje samilosti, jer se iz uloge rtve (prethodne inkarnacije) pretvorio u delata i muitelja. Takoe primeujemo da Jupiter gradi opoziciju sa Merkurom iz 10. to ukazuje na pogrene odluke i nedovoljno znanje i mudrost koju nije umeo da upotrebi. Da je kojim sluajem natus prepoznao svoje agresore iz prethodnog ivota, moda bi bio

33


blai prema njima ili bi naao snage da im oprosti. Ovako, svetio se punom snagom, to nije najbolja stvar, jer smo na poetku rekli da Mesec od Jupitera ide ka Uranu, to upu-uje na nove probleme. Dakle, velika je ve-rovatnoa da e ponovo biti muen, ali ovog puta e morati da oprosti agresoru kako se isti film ne bi ponavljao u nedogled iz ivota u neki novi ivot. Takoe svojim postupcima natus odluuje da li eli da se ponovo rodi u srednjem veku ili da putuje mnogo dalje u budunost, recimo u 23. vek.

Nadalje, posebno su vani aspekti ka osi vorova. Interesantno je da vorovi ne-maju kontakte sa drugim planetama, ve spa-jaju osu 5-11 i Ovna i Vagu. Kako meseevi vorovi predstavljaju Mesec (duu i sea-nja), kao i evoluciju i razvoj svesti, moemo posumnjati da je zbog odsustva kontakata prema osi vorova natus ostao negde nedo-reen ili emocionalno hendikepiran, naroito ako uzmemo u obzir da je fiziki zlostavljao svoje najmilije. Kako su vorovi na nultom stepenu, moda je u ovoj inkarnaciji natus trebao da spoji suprotnosti i na neki nain oseti saaljenje prema neprijateljima, koji su se utelovili u obliku majke, supruge i sinova. Meutim, ne moemo rei da je natus uspe-no poloio taj ispit, s obzirom da tvrdi kako se ne kaje ni posle svega to je uradio. Vero-vatno je bol koja dosee u daleku prolost, mnogo jaa nego to njegova svest, telo i ra-zum mogu da izdre. Svaka pomen na poro-dicu u natusu izaziva bol i udno ponaanje koji ni danas, posle toliko godina ne moe da kontrolie. Interesantno je da vorovi po-vezuju osu Ovan- Vaga a njihovi dispozitori su upravo Mars i Venera koji predstavljaju i najdublji problem ovog horoskopa i inkar-nacije. Setimo se da je ostatak arta izuzet-

no dobar- jako Sunce u 9. polju, Merkur u 10. polju u seditu, Jupiter na vrhu 4. polja u znaku svog sedita, naglaeno 10. polje, po-voljni meuplanetarni aspekti...

Saturnova karma

Saturn je visoko u 10. polju u znaku De-vice to je generalno dobro- natus je napre-dovao, za ivota je razvio praktine sposob-nosti i bio je izuzetno vet u svim poslovima. Primeujemo sekstile prema Raku i naroito je zanimljiv aplikacioni sekstil Saturna i Ve-nere orbisa 2 to upuuje na ljubavnu priu ili vezu koja e se ost