Protojerej DIMITRIJE SokolovBIBLIJSKA ISTORIJAPREDGOVORPotreba za to potpunijom Biblijskom istorijom oseala se kod nas jo izmeu minula dva rata. Nju su naroito oseale, pogotovo danas, nae bogoslovske kole u cilju temeljnijeg prouavanja Svetog pisma, odnosno Rei Boje i puteva promisla Bojeg. Budui da se u Biblijskoj istoriji saeto i hronoloki, uz nuna objanjenja i komentare, izlau dogaaji koji se sadre u svim Starozavetnim i Novozavetnim knjigama Svetog pisma, ona e dobro doi i svakom onom ko eli da se upozna sa najitanijom u svetu Knjigom nad knjigama - Biblijom, koja je, kako je nedavno saopteno na Svetskom kongresu lingvista u gradu Alikante, prevedena na 2976 jezika i nareja i koja samo u Britanskom Biblijskom drutvu na svaki sat izlazi u 2000 primeraka.U itavom pravoslavnom bogoslovskom svetu poznata je Biblijska istorija od protojereja Dimitrija Pavlovia Sokolova. Druga, bolja, nije se sve do danas pojavila, pa se "Pravoslavlje" bez dvoumljenja odluilo da je priredi u svome izdanju, u prevodu protojereja Boidara Jovanovia, profesora i beogradskog paroha, o kome kao i o autoru valja rei koju re.Protojerej Dimitrije Pavlovi Sokolov roen je u svetenikoj porodici 1832 godine u Jaroslavu, od oca. Pavla, profesora Petrogradske duhovne akademije i majke koja je bila erka poznatog i vrlo uenog protojereja Mateja Jovanovia Gumiljevskog. U Petrogradu je zavrio Duhovnu kolu, Seminariju i Duhovnu akademiju (1851 - 1855) i kao magistar bogoslovlja postavljen za uitelja Duhovne kole pri Aleksandronevskoj lavri u Petrogradu, u kojoj je i otpoeo svoje bogoslovsko obrazovanje. Godine 1857. rukopoloen je u in akona i svetenika i postavljen za katihetu petrogradskog Marinskog instituta, a 1862. postao je stareina Pridvorne crkve i verouitelj dece kneginje Marije Nikolajevne. Po smrti pak kneginjinoj postavljen je za duhovnika u Velikom zimskom dvoru, na kojoj je dunosti 1902. penzionisan. Umro je februara 1915. i sahranjen u Petrogradu.Protojerej Dimitrije Sokolov je svojim brojnim i naunim bogoslovskim i pedagokim delima, kao i mnogobrojnim lancima, raspravama i studijama, rasutim po ondanjim ruskim bogoslovskim i pedagokim asopisima i listovima, zaduio mnogo pravoslavnu teologiju i misao. Od deset dela objavljenih u Petrogradu sva su doivela mnogobrojna izdanja, a neka i 100 izdanja. Tako: "Naalnoe nastavljenie v pravoslavnoj hristianskoj vere" doivelo je 104 izdanja, . , Molitvi, zapovedii, Simvol veri s objasneniem" 102 izdanja, dok su ostala mahom doivela preko 50. [1])Svetena Biblijska istorija Starog i Novog zaveta od D. Sokolova (prvi put izala 1866; izdavana je as u jednoj as u dve knjige doivela je u Rusiji 63 izdanja, sa kojeg je i protojerej Boidar Jovanovi preveo na na jezik i rukopis, u jednom delu, 1913. godine ustupio naem Sv. arhijerejskom saboru, kao jedinom ondanjem nadlenom telu za ocenu i preporuku dela ove vrste, da ga on tampa za svoje potrebe i teritoriju Mitropolije. Ratni dogaaji su tampanje dela odloili, a 1923. godine prota Boidar Jovanovi prireuje za tampu u novoj redakciji Svetenu istoriju Starog zaveta i Svetenu istoriju Novog zaveta, u dve knjige, unosei poneto ega nema u originalu, odnosno u prevodu iz 1913. godine, kao i veoma oskudne i slabe ilustracije, kojih uopte nije bilo uz ovaj raniji prevod, koji sa doteranim pravopisnim ispravkama i ilustracijama u svemu nadmauje njegovo izdanje iz 1923. godine. I tako ovo izdanje iz 1923. godine, u dva dela, nema niega zajednikoga sa redakcijom iz 1913. godine u kojoj je "Pravoslavlje" izdaje S BLAGOSLOVOM NjEGOVE SVETOSTI PATRIJARHA SRPSKOG G. GERMANA, snabdevi zbog boljeg uklapanja Stari zavet (do proroka) ilustracijama Biblije Beko-lajpcikog izdanja (Goldene klassiker Bibel, a od proroka i Novi zavet Doreovim nenadmanim ilustracijama [2]).Prota - stavrofor Boidar Jovanovi (krteno mu je ime Teodor, ali ga je on posrbio u Boi - dar, to prevedeno s grkog tano tako i znai) roen je 5. II 1866. od oca Nikole, uitelja, u Poarevcu, gde je zavrio osnovnu kolu 1881, a Bogosloviju u Beogradu 1885. Posle Bugarskog rata, u kome je uzeo uea u borbenim redovima, produio je svoje bogoslovsko obrazovanje u Kijevskoj duhovnoj akademiji, koju je zavrio 1890. i tamo se oenio Ruskinjom. Vrativi se u Otadbinu rukopoloen je za svetenika 4. III. iste godine od strane mitropolita Mihaila i postavljen za nastavnika u Prvoj beogradskoj gimnaziji i Vioj enskoj koli. Od tada poinje tzv. "Protina odiseja" premetajima iz Gimnazije u Bogosloviju; iz Bogoslovije u unutranjost, pa zatim u Beograd, da bi u Beogradu esto po volji ministra prosvete i crkvenih dela iao iz kole u kolu i krajem kolske 1897/98. sa jo sedamdeset mlaih nastavnika otputen iz dravne slube. Po otputanju iz dravne slube prota Boa je postavljen za paroha Crkve sv. Nikole na Beogradskom novom groblju i na tom poloaju ostao je do svoje smrti 4. X. 1933. godine. Smrt je, uglavnom, dola kao posledica teke i naporne parohijske slube, skopane i sa predavanjima u Bogosloviji i danononim njegovim knjievnim radom. Naime, proti Boi su na jednoj sahrani 1928 godine promrzle noge i od tada poinje njegova bolest, zbog koje mu je 1929 odseena leva noga te je morao sebi uzeti kapelana i ostaviti upravu crkve sv. Nikole.U vremenu 1900 - 1920. dok je Bogoslovija Sv. Save bila s malim prekidima u Beogradu, prota Boa je bio njen honorarni profesor za Sveto pismo, St. i Novog zaveta, koje je predavao s mnogo volje i dubokim poznavanjem predmeta.Njegov rad na bogoslovskoj knjievnosti je uglavnom prevodilaki i on poinje 1892. sa prevodom "Nauke o bogosluenju pravoslavne crkve" od Ivanova pa traje sve do smrti, zavravajui ga opet sa Ivanovom: "Tumaenje Svetog pisma u pet knjiga", Sveti arhijerejski sinod je tampao 1931. kao svoja izdanja protine prevode: Nauka o crkvenoj reitosti od Pjevnickog i Pastirsko bogoslovlje od episkopa Borisa. Pored Sokolova preveo je nekoliko dela Kozireva, koja su doivela po nekoliko izdanja, zatim Filaretov Katihizis i druga dela poznatih ruskih bogoslova, kao i N. Durnova: Drave i narodi Balkanskog poluostrva (1891). Posebno poglavlje u istoriji pae bogoslovske knjievnosti prota Boa zauzima kao urednik Vesnika Srpske crkve (1892. - 1893) i kao dugogodinji saradnik u kome je, kao i drugim ondanjim crkvenim asopisima, objavio veliki broj lanaka, prikaza, prevoda itd.Pored knjievnog rada prota Boa je radio i na drugim kulturnoprosvetnim poljima. Naroito je pomagao kolovanje siromanih bogoslova, a Crkva sv. Nikole izdravala je za njegovo vreme kao svoga pitomca po jednog bogoslova, dok je fond siromanih uenika Bogoslovije uivao njegovu izobilnu pomo. Njegovim zalaganjem podignute su beogradske crkve: Lazarica na Bulbuderu i crkva sv. ora na ukarici [3])."Pravoslavlje" je uinilo veliki napor da bi pruilo ovu izvanrednu i svetu knjigu naoj bogoslovskoj omladini, omladini uopte i svima koji ele da upoznaju i nau Put, Istinu i ivot, jer, kao to kae apostol Pavle: "TO SE NAPISA - ZA NAU SE NAUKU NAPISA, DA NADU IMAMO TRPLjENjEM I UTJEHOM PISMA" (Rimlj. 15, 4).Protojerej Milisav D. PROTI

NAPOMENE:1. Enciklopedieskij slovar, tom XXX. S. Peterburg, 1900. 730; Boljaja enciklopedija, tom XVII. S. Peterburg, 1904. 620: Biografeskij slovar studentov pervih HHHTTT - mi kursov S. Peterburgskoj duhovnoj akademii 1814 - 1869 g. S. Peterburg. 1907. 460-63.2. U prvom delu, starozavetnom, pridodane su dve novije ilustracije, i to na str. 48 (Prelaz Izrailjaca preko Crvenog mora - Ilustrovana Biblija za mlade, 1969.) i na str. 55 (Skinija), a u drugom, novozavetnom, pridodane su iz Beko-lajpcike Biblije na str. 183 (Krvav pir) i na 208 (Besputni sin).3. Prota Milutin Magazinovi: Letopis Crkve svetog Nikole (u rukopisu); -: Boa Jovanovi, prota - stavrofor, paroh beogradski i profesor - Glasnik SPP, 1934, 14-15, 231-233.STVARANjE SVETA, IVOT PRVIH LjUDI U RAJU1. Stvaranje sveta.Post. 1, 1-27; 2, 1-3.U poetku, kad jo ne bee dana ni vremena, stvori Bog nebo i zemlju. Pod nebom se razume svet nevidljivi duhovni, - bestelesni duhovi, obdareni razumom i slobodnom voljom, koji se zovu aneli, i njihovo mesto ivljenja; a pod zemljom - svet vidljivi, vetastveni.Zemlja bee bez oblija i pusta. To je vetastvo, koje nije imalo odreena oblika, osobine i granica, nije bilo utvreno na odreenom temelju. Nad ovim nevidljivim vetastvom dizae se ivotvorni Duh Boji i ulivae u njega tvoraku i ivonosnu silu.I ree Bog: "neka bude svetlost", i bi svetlost. Bog rastavi svetlost od tame; svetlost nazva dan, a tamu - no. Otpoe raunanje vremena: bi vee i bi jutro, - dan prvi.Potom ree Bog: "neka bude svod posred vode. " I bi tako: stvoreno prvo vetastvo sveta rastavi se na mnoga tela nebeska, i meu ovim telima obrazovae se otvorene prostorije neba vazduastoga i zvezdanoga, u kojima se ona tvrdo dre: sa ega se nebeske prostorije i nazivaju svod. I bi vee, i bi jutro, - dan drugi.U trei dan ree Bog: "neka se sabere voda to je pod nebom na jedno mesto, i neka se pokae suho". Tako, dakle i bi. I suho nazva Bog zemlja, a zborita vodena nazva more. Opet Bog ree: "neka pusti zemlja iz sebe travu, bilje to nosi seme i drvo rodno". I pojavi se na zemlji trava, bilje, to nosi seme, i drveta rodna.U etvrti dan Bog ree: "neka budu videla na svodu nebeskom da obasjavaju zemlju''. I gle, svetlost, stvorena u prvi dan, usredsredila se u odreenim mestima, i na svodu nebeskom pojavie se sunce, mesec i zvezde.U peti dan, na re Boju, zemlja proizvede sve ive due to se miu i ribe, i ptice poletee nad zemljom. I blagoslovi ih Bog, govorei: "raajte se i mnoite se i napunite vodu po morima, i ptice neka se mnoe na zemlji".U esti dan, na re Boju, zemlja proizvede stoku i sitne ivotinje i zveri zemaljske. Kad se na zemlji pojavie iva bia, Bog stvori oveka, - mua i enu. I vide Bog sve to stvori, i nae da je sve vrlo dobro. I bi vee, i bi jutro, dan esti.U sedmi dan Bog poinu od dela stvaranja, to jest nije stvarao nita novo: zato je dan taj nazvan subota, to znai odmor. Gospod blagoslovi taj dan i osveti ga, i posta subota praznik ljudima, sveteni dan u spomen stvorenja sveta.Stvorivi svet, Gospod Bog ga ne ostavi bez Svoga staranja i ne prestade raditi u njemu. On je tvorac Sveta i Svedritelj svega; On dri svet u Svojoj vlasti, upravlja njime i stara se o njemu, jednom rei: On uva ivot i snagu svega to je stvorio, sve u svetu upuuje na dobro i pomae svako dobro.Bog je stvorio sve po svojoj dobroti zato, da svako od stvorenih bia dobija od Njega toliko dobra, koliko moe primiti, i da se raduje koliko mu sile doputaju. Po svojoj prirodi ovek je vei od sviju zemaljskih stvorenja; stoga mu je Bog i namenio vei deo blaenstva u tome, da poznaje Boga i da ivi u slavu Boju.2. Stvaranje sveta, Blaeni ivot praroditelja u raju.5508. g. pre Hrista.Post. 2. 7-25; 1, 27-29; 5, 1-2Bog je stvorio oveka od praha zemaljskoga i dunuo u njega duu, sazdanu po slici i prilici Bojoj, tj. obdarenu razumom istim, nepomuenim i voljom svetom. [1] Ovom duom ovek se u glavnom i razlikuje od ostalih ivotinja. Prvi ovek nazvan je bio Adam, to znai crveni, nainjen od crvene zemlje. Bog ga naseli u raju, divnome vrtu, u Edemu, na istoku, gde PRoticahu reke Tigar i Eufrat, i odredi mu da se hrani semenom od bilja i rodovima sa drveta, a ivotinje na zemlji - travom. Osim obinih drveta u raju je raslo drvo ivota, iji je rod imao mo da uva oveka od bolesti i smrti, i drvo od znanja dobra i zla. Uvodei Adama u raj, Gospod mu dade zakon da ga uva i obrauje[2] i dovede mu sve ivotinje. Adam svakoj ivotinji dade ime i opazi da se meu ivim biima ne nae drug prema njemu. Tada Gospod pusti na Adama tvrd san, i dok spavae uze od njega jedno rebro i od toga rebra stvori mu enu. On je dovede k Adamu, blagoslovi ih, kao mua i enu, i ree im: "mnoite se i napunite zemlju, i vladajte njom, i budite gospodari od sviju ivotinja, i nad svom zemljom. [3] I evo, dao sam vam sve bilje to nosi seme po svoj zemlji i sva drveta rodna".Da se ljudi ne bi poneli svojom veliinom i da ne bi zaboravili da je nad njima Bog, Koji ih je stvorio posvojojslici, Gospod im dade zapovest. Uvodei Adama u raj, On mu ree: "ne jedi s drveta od znanja dobra i zla, jer u koji dan okusi s nega, umree". Adam ree eni svojoj o ovoj zapovesti Bojoj.Prvi ljudi blagovali su u raju. Nisu ni bolovali, niti se muili telesno; u dui njihovoj ne bee ni lai, ni neprijateljstva i oni kao potpuno nevina deca ne znaahu za sramotu. Savest je uvala duu njihovu od svakoga zla.ivei u raju, ljudi su izuavali stvorenja Boja, po stvorenjima su poznavali velikoga Tvorca i uili su se da Ga ljube i proslavljaju, nauili su se i da ive tako, da budu iznad zemaljskih stvorenja i blii k Bogu. Povrh toga, Sam Bog javljao im se u raju i govorio s njima, kao sa Svojom decom, otkrivao im je ono to im je bilo potrebno da znaju i to sami nisu mogli znati - davao im je Svoje boansko otkrivenje.3. Prvi greh.Post. 3, 1-7.Blaenstvo prvih ljudi nije dugo trajalo. avo im pozavidi i prevari ih da pogaze Boju zapovest. Jednom se ena zaustavi kod zabranjenoga drveta i ugleda na njemu zmiju, ivotinju, lukaviju od sviju poljskih zverova. avo ue u ovu zmiju i upita enu: "je li istina da je Bog kazao da ne jedete sa svakoga drveta u raju? " ena odgovori: "mi jedemo roda sa svakoga drveta u raju; samo roda s onoga drveta usred raja, kazao je Bog, ne jedite i ne dirajte u nj da ne umrete". Na to joj avo ree: "neete vi umreti; nego zna Bog da e vam se u onaj dan kad okusite s njega otvoriti oi, pa ete postati kao bogovi i znati to je dobro, to li zlo".Rei avolove probudie u eni radoznalost i nepoverenje prema onome to joj kaza Adam o drvetu od znanja dobra i zla; u njoj se porodi elja da okusi od zabranjena roda, i ona se ne uzdra od ove elje. Zabranjeno drvo pokaza joj se osobito lepo; ona pomisli, kako mora biti sladak rod njegov, i kako je lepo znati sve, dobro i zlo. Ona uzabra roda s njega i okusi; zatim dade i Adamu, te i on okusi.Tako prvi ljudi sagreie i svojim grehom zarazie ne samo svoje due, nego i due sviju ljudi, koji su proizili od njih.4. Posledice greha. Kazna za greh i obeanje o Spasitelju.Post. 3, 7 21.Kad su prvi ljudi pogreili, u njihovoj dui sve se promenilo. Oni su izgubili duevni mir. Savest ih je muila; oseali su stid i strah. Zbunjeni, stidei se jedno od drugoga, oni spletoe lie smokvino i nainie sebi pregae. A kad zahladi (pred vee), oni zaue glas Gospoda Boga, Koji iae po raju. Pre se radovahu pojavi Gospodovoj; sad ih ona uplai, i oni se sakrie meu drveta u raju. Oni i ne pomiljahu da se od Boga, Koji je svuda prisutan, ovek ne moe sakriti; toliko im je greh pomraio razum. Bog je eleo da ljudi sami priznaju svoju krivicu i zato upita Adama: "gde si? " Adam odgovori: "uh glas Tvoj u vrtu, pa se poplaih, jer sam go, te se sakrih". - "A ko ti kaza da si go? Da nisi jeo s onoga drveta to sam ti zabranio da ne jede s njega? ", zapita ga Gospod. Ali je greh iskvario i srce ljudi. Umesto da prizna svoj greh, Adam stade bacati svoju krivicu na enu, a s tim i na Samoga Boga, Koji mu je dao enu: "ena koju si udruio sa mnom, ona mi dade s drveta te jedoh". Tada Gospod upita enu: "zato si to uinila? " Ugledavi se na mua, ena odgovori: "zmija me prevari, te jedoh". Tako su prvi ljudi sagreili i time se udaljili od Gospoda. Oni su sami sebe jako kaznili i bili su na ivici propasti.Ali preblagi Bog nije hteo da ljudi propadnu. On je hteo da ih spase. Stoga pre svega prokle avola, koji je govorio ustima zmije, i ree: "meem neprijateljstvo izmeu tebe i ene i izmeu semena tvoga i njena; ono e ti na glavu stajati, a ti e ga u petu ujedati". [4]Izrekavi kaznu avolu, Gospod izree kaznu i ljudima. Op ree eni: "s mukom e raati decu, i volja e tvoja stajati pod vlau mua tvoga, i on e ti biti gospodar". Zatim se okrenu Adamu i ree mu: "zemlja da je prokleta tebi; s mukom e se od nje hraniti do svoga veka; trnje i korov e ti raati, a ti e jesti zelje poljsko; sa znojem lica svoga jee hleb, dokle se ne vrati u zemlju od koje si uzet; jer si prah, i u prah e se vratiti".Ljudi su s verom primili od Gospoda obeanje o Spasitelju, Koji e pobediti smrt. Ovu je veru Adam odmah i pokazao, nazvavi svoju enu Eva, to znai ivot. A da ljudi ne zaborave na ovo Boje obeanje, milostivi Gospod zapovedi im, da Mu na rtvu kolju telad, ovnove i jarce i da ih spaljuju, molei se da im oprosti grehe i verujui u dolazak Spasiteljev. [5] V raju je bila prinesena prva rtva za greh ljudi. Od koe ivotinjske Gospod naini haljine Adamu i Evi i istera ih iz raja. Po zapovesti Bojoj heruvim. sa plamenim maem stade na ulazu u raj i ne doputae ljudima da dou do drveta od ivota.

NAPOMENE:1. U Bibliji je reeno: , , i ree Bog: da nainimo oveka po Svome obliju, kao to smo mi" i dalje: , , i stvori Bog oveka po obliju Svome, po obliju Bojem stvori ga" (Post. 1, 26-27). U emu je razlika izmeu slike i prilike Boje? Slika Boja nalazi se u moima i sposobnostima due. Bog je duh nevidljivi, Koji se svuda u svetu nalazi, svemu daje ivot, i u isto vreme On je bie zasebno od sveta: dua je ovekova takoe duh nevidljivi, koji se nalazi u svemu telu i daje mu ivota, ali koji moe postojati i bez tela. Bog je vean, dua je besmrtna. Bog je premudar i sve zna; dua ovekova ima moi da poznaje sadanjost, da pamti prolost, da predvia budunost. Bog je blag; dua je ovekova sposobna da ljubi drugoga i da se rtvuje. Bog je svemoan; dua ovekova vlada voljom da izbira ta joj se ini boljim. Ali ova dua nije deli Boga. Postoji neizmerna razlika izmeu njenih moi i moi Boje. Mo Boja je neograniena; moi due ovekove ograniene su - Sazdana po slici Bojoj, dua ovekova moe biti, moe i ne biti po prilici Bojoj. Prilika Boja sadri se u pravdu duevnih sposobnosti ako ovek tei k istini, k dobru, k pravdi, on postaje prilika Boja; a ako voli samo sebe, lae, ini neprijateljstva, zlo, i brine se samo o svome telu i zemaljskome dobru, on prestaje biti prilika Boja i svojim ivotom lii na avole ili na ivotinje.2. Pre vidljivoga sveta bili su stvoreni aneli. Bog je sve anele stvorio dobrima; ali jedan od viih anela ponese se svojom veliinom, namisli da bude kao i Bog i stade se protiviti volji Bojoj. On uspe da navede na zlo i mnoge druge anele. Kao neprijatelj Boji, on je nazvan sotona; kao sablaznjiva drugih - avo, tj. opada; a aneli koje je on prevario, nazvani su besi i zli duhovi. Za gordost i neposlunost Bog je prognao s neba i avola i njegove anele.3. Tako je Gospod Bog blagoslovio prvi brak i dao ljudima zakon da ljube jedan drugoga, da ive meu sobom lepo, kao jedna dua, i da budu gospodari, a ne sluge zemljine.4. Ove rei nagovetavale su avolu kaznu, a ljudima davale nadu na spasenje. avo je mislio, da su sad ljudi zanavek u njegovoj vlasti; a Bog mu ree, da e se oni s Njim boriti, i da e doi vreme, kad e ga pobediti - da e od ene postati takav Potomak, Koji e ujeden od strane zmije u petu stati zmiji na glavu, tj. pretrpee od nje stradanja i s tim stradanjima unitie njenu vlast nad ljudima.5. Prinoenje rtava imalo je da napominje ljudima, da su oni svojim gresima uvredili presvetoga Boga, da moraju iskupiti ove grehe i krvlju oprati neistotu s due svoje. Sama rtva pokazivala im je da e doi vreme, kad e krv Pravednika oprati due njihove od greha i uiniti ih istima, svetima. Svaka rtva bila je praslika Spasiteljeva.ROD LjUDSKI DO POTOPA5. Kajin i Avelj.Post. 4. 1-16, 25, 5, 8.Adam i Eva nastanie se istono od raja. I odmah ih stadoe sustizati patnje i nesree. Tekim radom oni su dobijali hranu. Zemlja im je esto davala trnje umesto hleba; mnoge ivotinje, koje im se ranije pokoravahu, sad im postadoe od tete; vazduh im je donosio bolesti. U isto vreme greh je pritiskao due njihove. Jedno su samo pouzdanje imali - nadu na Spasitelja. S nestrpljenjem su oekivali Spasitelja, i s verom u Njega molili su se Bogu i prinosili Mu rtve za grehe svoje.Po izgnanju iz raja Adam i Eva poee dobijati decu, sinove i keri. Kad im se rodi prvi sin, Eva ree: "dobih oveka od Gospoda" i nazva ga Kajin, to znai dobitak. Po svoj prilici ona je pomislila da ovaj sin i jeste obeani Izbavilac. Ali ubrzo uvide da se prevarila u nadi, i svoga drugoga sina nazva Avelj, to znai tatina (ili pla, privienje).Deca Adama i Eve porastoe i stadoe raditi. Svaki preduze posao prema svojim naklonostima: Avelj, je pasao ovce, a Kajin obdelavao zemlju. Jednom Kajin i Avelj prinee rtvu Bogu. Kajin prinese rtvu od roda zemaljskoga, a Avelj - prvenca ovna iz svoga stada. Obojica prinesoe to bee najbolje od trudova svojih. Ali je Avelj prineo rtvu s verom u obeanoga Spasitelja, s molitvom o pomilovanju, a Kajin je prineo bez vere i gledao na rtvu, kao na svoju zaslugu pred Bogom. Stoga Gospod rtvu Aveljovu primi, a Kajinovu ne. Od toga doba Kajin stade zavideti svome bratu i omrznu ga.Milostivi Bog htede da se Kajin popravi i uvae ga od zla dela. On ree Kajinu: "to se srdi? to li ti se lice promeni? Pazi, greh je na vratima; a volja je njegova pod tvojom vlau, i ti si mu stariji". Kajin ne uniti u sebi tenje ka zlu i zavist ga dovede do stranoga greha: on odvede brata svoga Avelja u polje i tamo ga ubi. Tada Gospod zapita Kajina: "gde ti je brat Avelj? " Kajin drsko odgovori: "ne znam; zar sam ja uvar brata svoga? " Gospod ree Kajinu: "ta uini? Glas krvi brata tvoga vie sa zemlje k Meni. I sada, da si proklet na zemlji, koja je otvorila usta svoja da primi krv brata tvoga iz ruke tvoje. Bie potuka i begunac na zemlji". Kajin zadrhta, ali ne zato to se kajae za svoj zloin, ve od straha da mu se ne osvete za smrt bratovljevu. "Krivica je moja velika da mi se ne moe oprostiti", ree Gospodu. "Evo me tera danas iz ove zemlje da se krijem ispred tebe, i da se skitam i potucam po zemlji, pa e me ubiti, ko me udesi". Ali Gospod odgovori: "za to ko ubije Kajina, sedam e se puta to pokajati"[1]. I naini Gospod znak na Kajinu da ga ne ubije, ko ga zadesi. Posle toga Kajin nije mogao ostati u onoj zemlji u kojoj se Bog javljao ljudima; on otide sa svojom enom i naseli se na istoku prema Edemu, gde je docnije sazidao grad.Ravo delo Kajinovo jako oalosti Adama i Evu. Tada im Bog darova umesto Avelja drugoga sina, koga Eva nazva Sit, to znai temelj. Sit je bio stub i temelj pobonoga roda. [2]6. Kajinovi i Sitovi potomci. Smea plemena.Post. 4,17-24.5.6,1-2.Kajin, rodonaelnik plemena, koje se odvojilo od doma Adamova, predade ovome plemenu i svoju nesreu. Njegovi potomci brzo zaboravie na Boga i brinue se samo o zemaljskoj dobiti. Mnogo korisnoga oni uinie da bi se ugodnije ivelo. Oni pronaoe da kuju elik i gvoe, izmislie muzike sprave, rune radove i nakite. Izgledalo je da im je ivot prolazio vrlo veselo; ali sree ne bee u tom ivotu. U potomstvu Kajinovu svaki se brinuo samo o sebi i nije mislio o drugima. Kako Kajinovi potomci nisu iveli po slici Bojoj, to su i nazvani sinovi oveji.Drukije bee u potomstvu pobonoga Sita. Tamo se ouvala vera u Boga, nada na Spasitelja, ljubav prema dobru i istini. Sitovi potomci ivljahu meu sobom u ljubavi i saglasnosti, pomagahu jedan drugome i starahu se da ive po volji Bojoj, zbog ega se i zvahu sinovi Boji. Rukovoa njihov u ivotu bio je najstariji u rodu, - patrijarh. On je reavao porodina dela, isleivao raspre, kanjavao krivce. Od njega su svi domai dobijali pojam o Bogu i volji Bojoj; on je i rtve prinosio. Bog je ukazivao Svoju milost pobonim ljudima, olakavao im njihove nesree i davao im dug ivog. Patrijarsi su iveli gotovo do hiljadu godina[3]. Od patrijaraha toga doba osobito je znatan Enoh, koji je iveo po volji Bojoj, tj. uvek je pamtio, da Bog vidi sva dela njegova, misli i oseanja, i starao se da ugodi Bogu, za to je bio prenesen sa zemlje, da ne vidi smrti (Jevr. 11, 5).Potomci Kajinovi i Sitovi, sinovi oveji i sinovi Boji, u poetku ivljahu odelito, daleko jedni od drugih. A kad se ljudi namnoie, onda i plemena, ranije odvojena, stadoe iveti blie jedno drugome i stupati u zajednicu. Veseo i bezbrian ivot Kajinovih potomaka dopade se nekim Sitovim potomcima. Oni poee esto pohaati drutva bezbonoga plemena, stadoe se eniti iz tog plemena i malo-pomalo naviknue na sve to je ravo, to su videli meu svojim novim roacima. Na taj nain bezbonitvo, koje otpoe u potomstvu Kajinovu, u toku vremena sve se vie irilo i u potomstvu Sitovu. Naposletku doe dotle, da se sva zemlja napuni zloinima. Ali meu optim bezbonitvom, vera u Boga i nada na buduega Izbavioca ouva se u porodici patrijarha Noja, u plemenu Sitovu. Noje bee ovek pravedan i neporoan.7. Sveopti potop.Post. 6, 3-22. 7. 8.1-19.Milostivi Bog eleo je da se ljudi pokaju i objavio je, da e im ostaviti radi kajanja sto dvadeset godina. Godine Bojega milosra prolaahu, a ljudi se nisu pokajali. Tada Gospod ponovi Spoju volju da uniti sve ivo na zemlji. A kad bezbonici ne obratie panje i na ovu Boju nameru, Gospod objavi pravednome Noju, da je vreme unitenja svega to ivi na zemlji nastalo, i naredi mu da naini koveg (lau) u koji bi se mogla smestiti njegova porodica i sve ivotinje na zemlji. Kad je koveg bio gotov, Bog zapovedi Noju da ue u njega s porodicom i da uzme sa sobom od ivotinja i ptica, koje su prinaane na rtvu i smatrane za iste, po sedmoro, sve mujaka i enku njegovu, a od ostalih, neistih, po dvoje, mujaka i enku njegovu i hrane za godinu dana za sve, i objavi mu, da e do sedam dana pustiti dad na zemlju za etrdeset dana i etrdeset noi. Noje izvri zapovest Boju. U koveg ue svega osmoro: Noje, njegova ena i tri sina, Sim, Ham i Jafet, s njihovim enama.U jesen udari veliki dad i padae etrdeset dana i etrdeset noi. Voda je izila iznad obala, rasla je u produenju sto pedeset dana, pokrila je svu zemlju i najvie bregove i potopila sve ivo na zemlji; samo je koveg plovio povrinom vode. Ovaj potop, koji je pokrio svu zemlju, sav svet, zove se sveopti potop.Po Boijoj zapovesti, posle sto pedeset dana dunu jak vetar, koji je rasterao kine oblake, i voda stade opadati. U to vreme koveg se zaustavi na planini Araratu. U leto pokazae se vrhovi planine. Posle toga Noje poeka etrdeset dana i ispusti iz kovega gavrana. Gavran odletae i doletae na krov od kovega. Tada Noje ispusti golubicu; golubica ne nae gde da stane, jer je bilo jo mnogo vode na povrini zemljinoj, i vrati se. Noje poeka jo sedam dana i ispusti golubicu po drugi put. Golubica se vrati sa zelenim listom maslinovim u kljunu. Maslina je bila znak milosti i izmirenja. Noje je s radou pustio golubicu u koveg, kao glasnika milosti Boje. Posle sedam dana golubica opet bi putena iz kovega, i vie se ne vrati. Poekavi jo neko vreme, kad se zemlja potpuno osuila i pokrila zelenilom, Noje po zapovesti Bojoj izie iz kovega. On opet ugleda divan svet Boji. Zemlja kao da je sahranila svoje bezbonitvo u vodi, oprala u njoj svoju neistotu. To je bilo na godinu dana od poetka potopa.

NAPOMENE:1. Time je Bog pokazao, da ovek nema prava da se sveti za sebe, i da pravo odmazde pripada pravosudnome Bogu.2. Adam i Eva pretrpeli su veliku alost posle izgnanstva iz raja; oni su se svesrdno kajali to nisu sluali volju Boju i tvrdo su verovali u obeanoga Spasitelja. Vera njihova spase ih. Oni se sad nalaze meu svetim praocima naim.3. Tako je Adam iveo 930 godina, Sit - 912, njegov sin Enos - 905, a najvie Matusal - 969 godina.

LjUDI POSLE POTOPA I POSTANAK NARODA6. Nojeva rtva posle potopa. Hamovo nepotovanje prema ocu.Nojevo prorotvo o sudbini njegovih sinova.Post. 8, 20-22. 9.Po izlasku iz kovega, Noje naini rtvenik i prinese rtvu paljenicu Gospodu od sviju istih ivotinja i ptica. Ovom rtvom Noje se nije samo zahvalio za spasenje, nego i odobrovoljio, umilostivio Boga, i time pokazao veru u obeanoga Spasitelja sveta. Gospod primi rtvu pravednikovu i uini zavet ( tj. ugovor) s ljudima. On blagoslovi Noja i njegove sinove da se mnoe, dade im da vladaju svom zemljom, dopusti da upotrebljavaju za ishranu i ivotinje, zabranivi im samo da jedu krv njihovu i naredi da se smru kazni onaj, koji se usudi da ubije oveka; osim toga On obea ljudima da vie nee biti sveopteg potopa, i za znak da e obeanje ispuniti pokaza na dugu[1] koja se u to vreme pojavi u oblaku.Uskoro posle potopa zlo se opet pojavi meu ljudima. Noje posadi vinograd, i kad groe sazri, obere ga i iscedi pie. Noje nije znao, da se iz soka od groa pravi vino, kojim se ovek moe opiti. Jednom, da utoli e, on se napi vina, opi se i leae go pod svojim atorom. Ham vide golotinju svoga oca, i zlobno se podsmehnuvi, kaza brai o tome. Ali Sim i Jafet odmah uoe pod oev ator i pokrie ga haljinom, starajui se da ne vide oca nepokrivena.Kad se Noje probudi i sazna ta je bilo, dozva svoje sinove. On prokune Hama u sinu njegovu Hananu, i po Boju nadahnuu predskaza, da e potomci Hananovi biti najprezrenije sluge potomaka Simovih i Jafetovih, kad se ljudi raziu po svoj zemlji i zaborave na svoje srodstvo. U isto vreme Noje blagoslovi Sima i Jafeta. Simu predskaza, da e se u njegovu potomstvu sauvati potovanje Boga i javiti Gospod Bog; a Jafetu - da e od njega postati mnogi narodi, da e njegovi potomci vladati naseljima Sitovim i uivati milost Boju, koja e se javiti u ovim naseljima. [2]7. Vavilonska kula i raseljenje ljudi.Post. 11, 1-9.Od tri sina Nojeva rod ljudski opet se namnoi. S onoga mesta, na kome se zaustavio koveg, Nojevi potomci krenue na zapad i naselie se u dolini zemlje Senarske. Ovde su svi ljudi iveli zajedno, sainjavali su jedan narod i govorili jednim jezikom. Ali docnije rava se dela i razdori uveavae iz dana u dan i ljudi videe, da e se morati raseliti. Tada potomci Hamovi, - sinovi oveji, kojima je pretilo prorotvo Nojevo o raseljenju i ropstvu namislie da pometu raseljenje ljudi. Oni se dogovorie s nekim plemenima Simovim i Jafetovim i odluie: "hajde da sazidamo grad, i kulu, kojoj e vrh biti do neba, da steemo sebi ime, da se ne bismo rasejali po zemlji. " Bolji ljudi iz plemena Simova ne htedoe sudelovati u ovome nezakonitome radu. S poetka je ravo delo ilo uspeno. Ali ga Bog razrui. On pomete jezik zidara tako, da prestadoe razumevati jedan drugoga. Tada oni napustie zidanje i razioe se na razne strane. Grad koji poee zidati i ne dozidae, bi nazvan Vavilon, a to znai pometnja. U to vreme patrijarh pobonoga plemena bee Ever.Jafetovi potomci krenue se na sever od Vavilona i naselie Evropu; Hamovi potomci naselie Afriku i deo Azije; potomci Simovi ostadoe u Aziji. Vavilon osvoji Nimrod, unuk Hamov, koji se prou kao lovac zverinja.Raziavi se na razne strane, plemena ljudska stadoe zaboravljati na svoje srodstvo. Malo-pomalo izmeni se i sam jezik, na kome su govorili, i tada se postupno otuie. Na taj nain postadoe razni narodi, koji govore raznim jezicima.8. Pojava idolopoklonstva.Dok su svi ljudi iveli zajedno, uvali su pravilne pojmove o Bogu, nevidljivome Duhu, Tvorcu sveta. Takve pojmove Bog je ulio pobonim patrijarsima, koji su dobijali otkrivenje od samoga Boga. A kad se ljudi rasejae po zemlji, oni malo-pomalo zaboravljahu ono to im predadoe patrijarsi, i ne behu sposobni da dobijaju od Boga nova otkrivenja, i kod njih se, mesto istinske vere, pojavie nepravilni pojmovi, praznoverice.Ljudi su videli oko sebe mnogo divotnoga, neshvatljivoga. [3] Sve im se to uini da je Bog. I stadoe se jedni od njih moliti suncu, zvezdama, mesecu, a drugi oboavati biljnu snagu zemljinu, more, oganj, razne ivotinje; neka su plemena smatrala oveka Bogom. Tako, umesto jednoga nevidljivoga Boga javi se kod ljudi mnogo vidljivih bogova. Ljudi su dvojili ove bogove na dobre i zle, s pogledom na korist ili tetu koju imaahu od njih. elei da im bogovi budu blizu, ljudi su poeli graditi likove njihove od kamena, drveta ili metala. Takvi likovi zovu se idoli, kumiri. U poetku su ljudi gledali u idolima samo slike, likove svojih bogova, posle stadoe verovati da u idolima ivi boanska sila, i ta vie poee idole smatrati za bogove i moliti im se. Tako je postalo idolopoklonstvo. Idolopoklonike obino nazivaju neznabocima.Neznaboci su oseali, da su uvredili Boga svojim gresima, i zato su se skupim rtvama i dugim molitvama starali da umilostive svoje bogove. Njima se inilo, da je malo da prinose bogovima na rtvu bolje ivotinje; oni im stadoe prinositi i ljude, s poetka svoje zarobljene neprijatelje, a zatim i svoju decu. Ljudi koji su prinosili rtve, zvali su se reci, a zgrade u kojima su stajali idoli, hramovi i oltari. Idolopoklonici su verovali da bogovi ive u svojim hramovima, a na reeve su gledali kao na ljude bez ije pomoi ne bi mogli dobiti milosti od Boga.Idolopoklonstvo se sve vie irilo meu ljudima, i naposletku je dolo dotle, da su se svi ljudi poeli moliti idolima. Veran pravom Bogu bio je samo Avram, sin Tarin, iz plemena Everova. Avram je iveo u zemlji Haldejskoj.

NAPOMENE:1. I posta duga znak, da e se unititi podvojenost izmeu neba i zemlje, da e se Gospod izmiriti s ovekom i da e na zemlju doi Bogoovek.2. Noje je umro u 950 godini. Posle potopa dug ivot patrijaraha stade se znatno skraivati. Sim je iveo 600 g. , a ara, otac Avramov 205 g.3. Njih je udilo sunce; oni se zamiljahu nad zvezdama; divljae ih mo zemljina koja proizvodi rastinje i ivotinje; sa strahom gledahu na burno more, na oganj koji more izbacuje; drhtali su sluajui odjek, grmljavinu, huku vodopada; uasavahu se videvi zmiju, krokodila.

DOBA PATRIJARAHA6. Poziv Avramov. Selidba njegova u Hanan i rastanak s Lotom.Post. 12, 1-10. 13.Gospod je izabrao Avrama, da bude uvar prave vere u jednoga Boga i obeanoga Spasitelja. Jedanput javi se Bog Avramu i ree: "idi iz zemlje svoje u zemlju koju u ti Ja pokazati. I uiniu od tebe veliki narod, ime tvoje proslaviu i u tebi e biti blagoslovena sva plemena na zemlji. [1] Ovo je bilo prvo javljanje Boje Avramu. Avram uini po Bojoj zapovesti. On uze enu svoju Saru, sinovca Lota, koji posle smrti svoga oca osta siroe, sve svoje imanje, i preseli se iz zemlje Haldejske u zemlju Hanansku, koju mu Bog pokaza i gde ivljahu najbezboniji idolopoklonici. Avramu bee tada 75 godina. S njim poe i njegov otac Tara, ali umre na putu (u Mesopotamiji, u gradu Haranu).Pobonome Avramu bee teko da ivi meu nevernim Hanancima. On nije ovde mogao nai sebi prijatelja i ivljae odvojen od sviju, irei atore na tuoj zemlji. Samo se teio verom u Boga i nadom na Spasitelja.Avram se prvo naseli blizu Sihema. Ovde mu se Gospod po drugi put javi i ree: "ovu zemlju dau tvome potomstvu". Od Sihema Avram krenu k Vetilju i zatim se preseljavae izmeu Vetilja i junih krajeva zemlje Hananske. Zbog gladi on je bio i u samome Misiru.U samome poetku ivota u Hananu veliku tugu zadade mu Lot. Avram ga je voleo, kao roenoga sina. U tuem svetu Lot mu bee jedini roak. Ali meu njima izrodie se nesuglasice. Avram i Lot behu stoari; i jedan i drugi imaahu ogromna stada. Njihovi pastiri svaahu se oko pae, a Lot ne bee uvek pravian, branei svoje pastire. Tada mu Avram ree: "nemoj da se svaamo ja i ti; jer smo roaci. Nije li ti otvorena cela zemlja? Odeli se od mene. Ako e ti na levo, ja u na desno; ako li e ti na desno, ja u na levo", U to doba oni su iveli blizu Vetilja. Lot izabra divnu dolinu Sidimsku, kroz koju je proticala reka Jordan, i gde behu gradovi Sodom i Gomor. U toj dolini bilo je mnogo smonih jama. Birajui je Lot je gledao samo na lepotu i plodnost mesta i pomisli, da su stanovnici te zemlje ravi i veliki grenici pred Gospodom; Avram ostade blizu Vetilja. Ovde se Gospod javi Avramu (trei put) i ree: "pogledaj s mesta gde si na sever i na jug, i na istok i na zapad; svu zemlju to vidi (s gore) tebi u dati i potomstvu tvome do veka i uiniu da potomstva tvoga bude kao praha na zemlji". Avram s verom primi Boje obeanje. On razgleda obeanu mu zemlju, zatim se premesti juno od Vetilja i rairi svoje atore u ravnici Mamriskoj, koja je kod Hevrona.7. Lotovo osloboenje iz ropstva. Melhisedek.Agara i Ismailo.Post. 14. , 15. i 16. glava.Ubrzo poto se roaci odelie, s Lotom se dogodi velika nesrea. Iste godine kad se naseli u Sodomu, carevi iz ravnice Sidimske ne platie danka susednome caru (Elamskome), kome su plaali danak dvanaest godina. Car taj napade na njih, opljaka njihove gradove i porobi ljude i imanje. Meu zarobljenicima bio je i Lot. Doznavi za to, Avram odmah skupi svoje sluge (318 ljudi), pozva u pomo susede, stie neprijatelja (blizu Dana), iznenada ga napadne i povrati sav plen. Kad se Avram vraae kui, carevi ga sveano doekae. Melhisedek, svetenik Boga Previnjega i car Salimski, [2] iznese mu na dar hleb i vino, i blagoslovi ga. O Melhisedeku, o njegovu poreklu i smrti, nije nita poznato. Avram smerno primi blagoslov od njega i pokloni mu deseti deo plena. Car Sodomski ponudi Avramu na dar sve svoje imanje koje je povraeno od neprijatelja, a Avram odree da primi taj dar. "Diem svoju ruku ka Gospodu Bogu vinjemu (tj. kunem se Bogom), ree on, da ni konca, ni remena od obue neu uzeti, da ne ree: ja sam obogatio Avrama".Posle ove pobede stanovnici Hanana poee zavideti Avramu i bojagi ga se. Tada mu se Gospod javi nou (etvrto javljanje) i ree mu: "ne boj se Avrame, Ja sam ti tit, i plata je tvoja vrlo velika''. Avram odgovori: "Gospode! ta e mi dati, kad ivim bez dece, a na kom e ostati moja kua, to je Elijezer ovaj Damatanin". Gospod mu ree: "nee taj biti naslednik tvoj; naslednik tvoj bie tvoj sin. Pogledaj na nebo i prebroj zvezde; toliko e biti potomstvo tvoje". Avram verova Gospodu i Gospod mu primi to u pravdu i ree: "potomstvu tvome dadoh zemlju ovu od reke Misirske do velike reke Eufrata". Pri tome Gospod mu predskaza, ta e biti s njegovim potomstvom pre nego nasledi obeanu zemlju: "znaj zacelo da e potomstvo tvoje biti doljaci u zemlji tuoj, pa e joj sluiti, a ona e ih muiti etiri stotine godina; ali u suditi i narodu kojemu e sluiti, a posle e oni izai s velikim blagom. A oni e se u etvrtom kolenu vratiti ovamo, a ti e otii k ocima svojim u miru i bie pogreben u dobroj starosti".Ali Sara, ena Avramova, bee nerotkinja. Jednom ona predloi svome muu da uzme sebi za enu njenu robinju Misirku Agaru s tim, da njegova deca koju mu rodi Agara budu njena deca. Avram poslua enu. Ali Agara postavi Avramova ena, stade se nemarljivo ponaati prema svojoj gospoi. Zbog toga je Sara stade zlostavljati, te ona pobee iz kue. Na putu u Misir aneo Gospodnji srete Agaru, zapovedi joj da se vrati svojoj gospoi i da joj se pokori, i u isto vreme predskaza joj od imena Gospodnjeg: "umnoie veoma potomstvo tvoje: eto rodie sina, i nadeni mu ime Ismailo". Agara se vrati kui i uskoro rodi sina (Avramu je tada bilo 86 godina).8. Zavet Boji s Avramom.Post. 17.Kad Avram navri devedeset i devet godina, a Sara devedeset, Gospod se javi Avramu (peto javljanje) i ree mu: "budi poten, i uiniu veni zavet Moj s tobom, da e biti otac mnogim narodima. I postavljam zavet Svoj izmeu sebe i tebe i potomaka tvojih, - zavet veni, da sam Bog tebi i potomstvu tvome, i dau vam svu zemlju Hanansku u dravinu venu. A za znak toga, neka bude da se obrezuje svako muko dete u osmi dan od roenja. A neobrezani da ne pripadaju Mome narodu. Ja u blagosloviti i Saru enu tvoju, i ona e ti roditi sina; narodi i carevi izai e od nje". Tada pade Avram niice, nasmeja se i pomisli: "eda e se oveku od sto godina i Sari, eni od devedeset godina roditi sin? " Ali Gospod potvrdi Svoje obeanje i ree: "zaista Sara, ena tvoja, rodie ti sina, i nadenue mu ime Isak (to znai smeh), i postaviu zavet Svoj s njim, da bude zavet vean u POTOMSTVU njegovu nakon njega. A i za Ismaila USLIIO sam te: evo blagoslovio sam ga i umnoiu ga veoma, i uiniu od njega veliki narod. A zavet Svoj uiniu s Isakom, kad ti ga rodi Sara dogodine u ovo doba". Odmah posle ovoga javljanja Avram izvri zapovest Boju i primi sam obrezanje i obreza Ismaila sina svoga, sve domae svoje, roene u domu njegovu i kupljene za novce od stranaca.9. Bog se javlja Avramu kod hrasta Mamriskoga.Kazna Sodoma i Gomora.Post. 18. i 19. glava.Uskoro posle zakljuenoga zaveta s Avramom, Gospod mu se opet javi (esto javljanje). Jedanput Avram seae pred atorom svojim (u ravnici Mamriskoj) i ugleda gde tri oveka stajahu podalje prema njemu. Gostoljubivi Avram pritra im odmah u susret, pokloni im se do zemlje i ree: Gospode! ako sam naao milost pred tobom, nemoj proi sluge svoga. Da vam donesemo malo vode i operite noge, te se naslonite malo pod ovim drvetom, a ja u izneti malo hleba, te se potkrepite, pa onda poite". Putnici primie ovaj poziv. Kad sedoe i jeahu hleba, masla, mleka i teleta koje bee zgotovio, Avram stajae pred njima pod drvetom i nuae ih. I jedan od njih ree: dogodine u ovo doba opet u doi k tebi, a Sara e ena tvoja imati sina. uvi to, Sara se nasmeja u sebi, govorei: "poto sam ostarila sad li e mi doi radost". Putnik ree Avramu: "to se smeje Sara i govori: istina li je da u roditi kad sam ostarila? Ima li to teko Gospodu? " Avram je video da pred njim ne stoje obini putnici, ve glasnici Boji. Pa zato, kad putnici ustadoe od trpeze i pooe na put, on ih pobono isprati.Putnici se uputie Sodomu. Putem jedan izmeu njih ree: "kako bih tajio od Avrama, sluge Svoga ta u uiniti? " I zatim mu naglasi, da e smru kazniti stanovnike Sodoma i Gomora za njihove teke grehe. U to vreme dva putnika otidoe pravo u Sodom. Avram vide da s njim govori Sam Gospod BOG, I obrati Mu se molei Ga da potedi bezbone gradove. "Hoe li pogubiti i pravednoga s nepravednim? " - ree Gospodu. "Moe biti da ima pedeset pravednika u gradu; hoe li i njih pogubiti, i ne e oprostiti mestu radi onih pravednika? " Gospod odgovori: "ako naem u Sodomu pedeset pravednika, oprostiu celome mestu radi njih". Avram tada ree: "gle sada bih progovorio Gospodu, ako i jesam prah i pepeo. Moe biti pravednika pedeset manje pet, hoe li radi ovih pet zatrti sav grad? " Gospod odgovori: "neu ako naem etrdeset i pet". Avram nastavi: "moe biti da e se nai etrdeset? " Gospod odgovori: neu radi onih etrdeset". Opet Avram ree: "nemoj se gneviti Gospode, to u rei: moe biti da e se nai trideset? " Gospod obea potedeti grad i radi trideset, pa i radi dvadeset pravednika. Avram ree: "nemoj se gneviti Gospode, to u jo jednom progovoriti: moe biti da e se nai deset? " Gospod obea da nee unititi ovo mesto ni radi desetorice pravednika. I otide Gospod, svrivi razgovor s Avramom; a Avram se vrati u svoje mesto.Istog dana uvee pribliie se Sodomu dva putnika. Lot seae tada na vratima Sodomskim. On pozva putnike da kod njega prenoe. Kad putnici uoe u njegov dom, stanovnici Sodoma potraie od Lota da im izda ove doljake. Ali Lot zatvori vrata za sobom i ree: nemojte brao, initi zla. Ja u radije pristati da mi keri uvredite, nego li goste". Ovaj je i sam doljak, pa jo hoe da nam sudi: sad emo tebi uiniti gore, nego njima", povikae sodomljani i stadoe istavljati vrata. Tada ih putnici sve oslepie. To behu aneli koje posla Bog. A kad osvanu, oni izvedoe Lota, enu njegovu i dve keri iza grada, i jedan izmeu njih ree Lotu: "bei na ono brdo. i ne obziri se natrag, i u celoj ovoj ravni da nisi stao da ne pogine". Lot se obrati s molitvom: "Gospode, ja ne mogu utei na brdo da me ne stigne zlo i ne poginem. Evo grad blizu; onamo se moe utei, a mali je on (pokaza na Sigor); da beimo onamo, te u ostati iv". Putnik ree: "bre bei onamo: jer ne mogu uiniti nita dok ne stigne onamo". I kad sunce ogranu po zemlji, Lot stie u Sigor. Tada pusti Gospod na Sodom i na Gomor s neba dad od sumpora i ognja i zatre one gradove i svu onu okolinu, i sve stanovnike, i sav rod zemaljski. Ali se ena Lotova ne mogae spasti. Ona ne poslua anela, obazre se kad je beala iz Sodoma i posta slan kamen. Sodomska ravnica provali se, i obrazova se na njenome mestu slano jezero. Poto riba koja iz Jordana zaluta u jezero odmah ugine, to su ga i prozvali Mrtvim morem. Lot se bojao da ivi u Sigoru i naseli se u gorama na istoku od ovoga mora s dvema svojim kerima. (Od njega su postala dva naroda: Moavci i Amoniani.)10. Isakovo roenje. Avramova rtva.Post. 21, 22, 1-10.Smrad koji je dolazio iz Sidimske ravnice, prinudi Avrama da se preseli iz dubrave Mamre u zemlju Filistimsku, gde je proiveo mnogo godina. Avram iskopa ovde studenac, i nazva ga Virsavija, to znai studenac od zakletve. Tako se nazva ovaj studenac zato, to je oko njega Avram pod zakletvom zakljuio savez s jednim od filistimskih careva. Ovde se ispuni i predskazanje Boje. Stogodinji Avram dobi sina Isaka.Kad je Isak poodrastao, Sara zapazi da mu se Ismailo ruga, smatrae to za uvredu i ree muu svome: "oteraj ovu robinju sa sinom njenim, jer sin ove robinje nee biti naslednik s mojim sinom". Avramu teko bi da poslua ovaj zahtev enin; ali mu se Gospod javi (sedmo javljanje) i zapovedi mu da pusti iz kue Agaru s Ismailom, i utei ga obeavi mu, da e i od njega postati veliki narod. Poraste Ismailo, . oeni se Misirkom i ivljae u pustinji Faranu, na jugu od Virsavije. Od njega su postali Ismailovci.Uskoro Gospod stavi veru Avramovu na veliko iskuenje. Kad je Isaku bilo ve oko dvadeset godina, Gospod se javi Avramu (osmo javljanje) i ree mu: "Avrame, uzmi sina svoga jedinca, svoga miloga Isaka, pa idi u zemlju Moriju i spali ga na rtvu tamo na brdu, gde u ti kazati". Teko bi Avramu da izvri ovu zapovest Boju, ali se odlui da je izvri. Sutradan rano on nacepa drva za rtvu, osamari magarca, uze sa sobom dva momka i Isaka, i otide u zemlju Morija. Nastade i trei dan, od kako se krenue na put, a Gospod im jo ne kazivae mesta za rtvu. Strane je muke podnosilo srce Avramovo. Tri dana je on u dui svojoj prinosio Isaka na rtvu, tri dana Isak kao da bee mrtav za njega. Naposletku Avram ugleda brdo, odreeno za rtvu. [3] Pod brdom ostavi momke i magarca, drva dade Isaku, a sam uze u ruke oganj i no, pa otidoe obojica na goru. Putem Isak zapita: "oe! eto ognja i drva, a gde je jagnje za rtvu? " - "Bog e se, sinko, postarati za jagnje sebi na rtvu", odgovori Avram. Kad dooe na mesto, koje mu Bog pokaza, Avram kaza sinu volju Boju, naini rtvenik, potpali drva, i vezavi Isaka, poloi ga na rtvenik. Isak se ne protivljae. Avram uze no i podie ruku da zakolje sina, i u tom u glas s neba: "Avrame, ne dii ruke na svoje dete, jer poznah da se boji Boga, kad nisi poalio Sina svoga, jedinca svoga, Mene radi". Avram stade. On ispuni volju Boju, i u isto doba Isak ostade iv. On se osvrnu i ugleda ovna, koji se rogovima zapleo u estaru. Avram ga uhvati i prinese na rtvu umesto sina svoga Isaka. Tada opet u glas anela, koji mu govorae u ime Boje: "kad nisi poalio sina svoga jedinca Mene radi, Ja u te blagosloviti i potomstvo tvoje umnoiti, da ga bude kao zvezda na nebu i kao peska na bregu morskom, i blagoslovie se u potomstvu tvome svi narodi na zemlji". Posle toga Avram se sa sinom vrati u Virsaviju (On je zasluio ime oca vernih, jer je video budui dan Hrista-Spasitelja).11. Isakova enidba.Post. 23. 24.Sara je umrla u dubokoj starosti (u 127. g.) u Hevronu, i Avram je sahranio u peini Makpelskoj (prema Mamri, koju je kupio od Hananaca zajedno s njivom oko nje. I sam on oseti da je slaba zdravlja i stade misliti o tome, da oeni sina, samo ne Hananejkom. Isak je ve navrio etrdeset godina. Avram dozva svoga starijega slugu i ree mu: "da te zakunem Gospodom da nee dovesti ene sinu mome izmeu keri Hananeja, nego da e otii u zemlju moju i u rod moj i dovesti enu sinu mome Isaku". Sluga se zakle i odmah poe na put. Tada je bio obiaj, da enik da darove roditeljima za nevestu; to je nevesta bila bogatija, utoliko su i darovi bili skuplji. Sluga Avramov ponese bogate darove i deset kamila" i otide u grad Haran, gde ivljae Nahor, brat Avramov. Pribliivi se gradu, stari sluga zaustavi se kod studenca i obrati se Bogu molitvom, da mu pokae nevestu za Isaka. Sluga Avramov moljae se: , , Boe gospodara moga Avrama, daj mi sreu danas i uini milost gospodaru mome. Evo, ja u stajati kod onoga studenca, a graanke e doi da zahvataju vodu. Kojoj devojci reem: nagni krag svoj da se napijem, a ona mi ree: na, pij, i kamile u ti napojiti, daj da to bude ona koju si namenio Isaku". Tek to se pomoli Bogu, na studenac doe s kragom na ramenu divna devojka, napuni krag i poe. Sluga Avramov ree joj: "daj mi da se napijem malo vode iz kraga tvoga" "Na, pij, gospodaru", odgovori ona, i spusti krag s ramena na ruku. A kad se napi, devojka ree: "i kamilama u tvojim naliti, neka se napiju", i stade sipati vode u pojilo za kamile. Kamile se napojie; tada sluga Avramov pokloni devojci zlatnu grivnu i dve narukvice na ruke i upita je: "ija si ki? kai mi. Ima li u kui oca tvoga mesta za nas da prenoimo? " Devojka odgovori: "ja sam ki Vatuila, sina Nahorova; ima u nas mnogo slame i pie i mesta za noite''. Sluga Avramov pade na kolena i zahvali se Bogu to je usliio njegovu molitvu. Reveka, tako se zvala devojka, otra kui i ree o tome domaima. Brat njen Lavan odmah otra na studenac i ree sluzi Avramovu: "hodi, koji si blagosloven od Gospoda: to bi stajao napolju? Spremio sam kuu, ima mesta i za kamile". Sluga ue u kuu. Tamo osedlae kamile, dadoe im slame i pie, donee vode da operu noge njemu i ljudima njegovim i postavie im da jedu. Ali sluga Avramov ree: "neu jesti dokle ne kaem stvar svoju". Zatim opirno ispria, zato je doao i kako mu je Gospod na molitvu njegovu pokazao u Reveci nevestu Isakovu, i zavri reima: "Ako ete, dakle, uiniti ljubav i veru gospodaru mome, kaite mi ili neete, kaite mi? " Lavan i Vatuilo odgovorie: "od Gospoda je ovo dolo; mi ti ne moemo kazati ni dobro ni zlo. Eto, Reveka je u tvojoj vlasti, uzmi je i idi i neka bude ena sinu tvoga gospodara, kao to kaza Gospod". Sluga izvadi zlatne i srebrne stvari i darova nevestu, njenoga brata i mater. Sutradan sluga zamoli, da ih puste da idu. Brat i mati Revekina stadoe ga nagovarati da ostane bar deset dana, ali on odgovori: "nemojte me zadravati, kad je Gospod dao sreu mome putu". Onda roditelji dozvae Reveku i zapitae je, je li voljna da ide s ovim ovekom, i kad je Reveka pristala, blagoslovie je i pustie na put. Kad se putnici pribliavahu na kamilama atorima Avramovim, Isak ih doeka. I Reveka postade ena Isakova.17. Deca Isakova - Isav i Jakov.Post. 25, 7-11 i 20-34. 27. 28. 1-5.Kad je Avramu bilo sto sedamdeset i pet godina, umre i pogreboe ga gde i Saru, u Makpeli. Posle njegove smrti Isak dobi u naslee veliko bogatstvo, slavno ime i obeanje da e od njega proizii veliki Potomak, koji e doneti blagoslov Boji svima ljudima. Kao i Avram, i Isak je bio veran i posluan Bogu, s toga je Bog Avramov bio i Bog Isakov. Ali je i u ivotu njegovu, kao i u ivotu Avramovu, bilo nevolje. Dvadeset godina proe od njegove enidbe i on ne imaae dece. Pa, ipak, on je verovao, da e se Boje obeanje o njegovu potomstvu neizostavno ispuniti, i trpeljivo je podnosio svoju nesreu. Zaista, Boja se re ispuni, on dobi dva sina blizanca Isava i Jakova. Isav postade izvrstan lovac zverinja i ratar, a Jakov - krotak, i bavljae se u atorima. Isak voljae svoga prvenca Isava, a Jakov bee ljubimac matere i sviju ukuana.Uono vreme prvenci imaahu naroitih prava, koja se zvahu prava prvoroenja. Otac je na samrti predavao starijem sinu vlast nad mlaom braom, vei deo imanja i Boje obeanje, da e od njega postati veliki Potomak Spasitelj. Takva predaja prava nazivala se blagoslov prvoroenja. Kao prvenac, Isav je imao prava na ovaj blagoslov. Ali on po svojoj lakomislenosti ustupi pod zakletvom svoje pravo Jakovu za anak skuhanoga crvenoga lea. Zato Isava nazvae Edom, to znai crveni. Doznavi za to, Reveka se veoma obradova: ene Isavove, Harenejke, kojima se oenio mimo volju roditeljsku vreahu Reveku, i zato je ona i mogla misliti, da nee moi u kui opstati, ako Isav posle smrti Isakove bude stareina u kui. A Isak nita ne znaae o ovoj prodaji prvenatva.Kad Isak ostari i vid mu oslabi, oseti da e skoro umreti. Zato pozva svoga starijeg sina Isava i ree mu: "evo, ostario sam, ne znam kad u umreti; izidi u planinu, te mi ulovi lova, i zgotovi mi jelo po mojoj volji, i donesi mi da jedem, pa da te blagoslovi dua moja dok nisam umro". Isak ne ree ocu, da je bratu prodao svoje pravo prvenatva, i otide u lov, kao da je imao prava na pun blagoslov. uvi to je Isak govorio Isavu, Reveka se uplai da Jakov ne izgubi blagoslov, na koji mu je brat prodao pravo. Ona zgotovi jela od jaradi, koje je mu voleo, i nagovori Jakova da ue u ator oev, da kae da je Isav i da dobije blagoslov od njega; krivicu za ovu prevaru ona uze na sebe. Kako je Isav bio kosmat, da bi Jakov vie liio na brata Reveka mu obue haljine Isakove, a ruke njegove i glatki vrat obloi jareim koicama. Isak zagrli i poljubi Jakova, i mislei da je Isav, ree mu, "Bog ti dao rose nebeske, i dobre zemlje i penice i vina izobilja! Narodi ti sluili i plemena ti se klanjala: proklet bio koji tebe usproklinje i blagosloven koji tebe uzblagosilja! im dobi blagoslov, Jakov izae od Isaka, a ue Isav s jelom od divljai i zamoli oca da ga blagoslovi. Isak se prepade: on je video da su ga prevarili. Ali kako je dao svoj blagoslov ne u ime svoje, nego po nadahnuu Bojem, vide da je tako bila volja Boja da Jakov dobije blagoslov prvenatva, i dade Isavu blagoslov manji: "evo, stan e ti biti na rodnoj zemlji i rosi nebeskoj ozgo; ali e iveti od maa svoga, i bratu e svome sluiti; ali e doi vreme kad e skriti sa sebe jaram njegov".Od toga doba Isav omrze ljuto na brata svoga, zaboravivi da mu je sam prodao prvenatvo, i jednom pred slugama ree: "blizu su alosni dani oca moga, tada u ubiti Jakova brata svoga". Reveka dozna ta kaza Isav i ree Jakovu: "Isav brat tvoj tei se tim, to hoe da te ubije. Nego sine, posluaj ta u ti kazati, bei k Lavanu, bratu mome u Haran. I ostani kod njega neko vreme, dokle proe srdnja brata tvoga, i onda u ja poslati po tebe". Jakov poslua savet materin. Na molbu Revekinu Isak dozva Jakova, dopusti mu da ide u Mesopotamiju i zaveta mu da se oeni jednom od Lavanovih keri. Opratajui se sa sinom, on potvrdi svoj blagoslov: "Bog svemogui da te blagoslovi, i da ti da blagoslov Avramov, da nasledi zemlju u kojoj si doljak, koju Bog dade potomstvu Avramovu".18. Jakovljev odlazak u Mesopotamiju. Vienje tajanstvene lestvice. Njegov ivot u domu Lavanovu.Post. 28, 10-22 29, 1-28 3, 1.Bojei se Isava, Jakov otide iz Virsavije u Mesopotamiju sam sa neto stvari na put. Kad je zalo sunce, Jakov metnu pod glavu kamen i lee da spava (nedaleko od grada Luza). Veliku je tugu nosio na srcu; njemu se inilo da njemu u svemu svetu nema pomonika. S ovim mislima on zaspa i vide u snu: na zemlji stoji lestvica i vrhom svojim dopire do neba; aneli Boji silaze i penju se po njoj, a na vrhu stoji Gospod i govori: "Ja sam Gospod Bog Avrama oca tvoga i Bog Isakov; tu zemlju na kojoj spava tebi u dati i potomstvu tvome. I potomstva e tvoga biti kao praha na zemlji, i svi narodi na zemlji blagoslovie se u tebi i u potomstvu tvome.I ja u te uvati kuda god poe, i doveu te natrag u ovu zemlju". Probudivi se Jakov, ree: "zacelo je Gospod na ovom mestu; ovde je zaista kua Boja, i ovo su vrata nebeska", i nazva ovo mesto Vetilj, to znai dom Boji.Jakov doe u grad Haran, gde ivljae Lavan, njegov ujak. Lavan ga primi rado. Jakov se nastani kod njega i bavljae se stoarstvom. Videvi rad Jakovljev, Lavan mu ponudi platu. Ali Jakov zavoli Rahilu, ker Lavanovu, i odgovori: "sluiu ti sedam godina za Rahilu, mlau ker tvoju". Lavan pristade i dade Jakovu re, da e mu dati za enu svoju mlau ker. Proe sedam godina. Doe vreme svadbi. Nevestu su tada dovodili pod pokrivalom. Kad Jakov skide pokrivalo sa svoje ene, vide da su ga prevarili. Lavan mu mesto Rahile dade stariju ker Liju. "ta si mi to uinio? " tuno zapita Jakov. "Zato si me prevario? " Lavan se pravdae, da u njihovu mestu ne biva da se mlaa udaje pre starije, i dade re da e za Jakova udati i Rahilu posle sedam dana, ako on da re da e u njega sluiti novih sedam godina za nju. Jakov pristade, i oeni se Rahilom. Proe sedam godina koje Jakov odradi za Rahilu, i on stade moliti tasta da ga pusti u Hanan. Lavan se starae da ga zadri, jer mu je Jakov svojim radom bio od velike koristi. A kad Jakov ree da ima svoju porodicu i da im treba raditi i za svoju kuu, Lavan ga nagovori da ostane bar za vreme i da pase njegova stada za odreenu platu. Jakov sluae Lavana jo est godina i Gospod blagoslovi trude njegove; Jakov stee sebi velika stada. Ovaj napredak probudi zavist u Lavanu i njegovim sinovima. Tada Jakov sa svom porodicom i imanjem otide u Hanan svome ocu Isaku. I tako, daleko od svoje kue, on poive dvadeset godina. U njegovoj porodici u to vreme bee jedanaest sinova njegovih (Ruvim, Simeun, Levije, Juda, Isahar, Zavulon, Dan, Neftalim, Gad, Asir, Josif) i jedna ki (Dina); od ovih sinova Rahilin bee samo jedan - Josif.19. Jakovljev povratak u Hanan.Post. 32. 33. 35.Pribliavajui se Hananu, Jakov vide anele Boje u okolu. (On nazva to mesto Manahaim, tj. oko). Bez obzira na ovo uteno vienje, on se jako uplai kad doznade da mu Isav ide u susret i s njim etiri stotine momaka. On posla u susret bratu svome bogate darove, zatim pusti svoja stada, podelivi ih u dve ete, raunajui, ako Isav napadne na jednu etu, da e se druga spasti, i poe se srdano moliti Bogu da ga spase iz ruku Isavovih. Pade mrak. Jakov posla svoju porodicu s imanjem preko reke Javoka, a sam ostade i moljae se Bogu. Odjedanput, u nonoj tami, neko mu se priblii i stade se s njim rvati; borba se produavala do zore. Jakov oseae, da se s njim ne rve obian ovek, nego neko, ko je jai, zato se rvao smerno i molei se. Rva ne pobedi Jakova, samo mu iai stegno iz zglavka, a kad osvanu, ree: "pusti me". - Neu te pustiti, dokle me ne blagoslovi", odgovori Jakov. Rva ga zapita: "kako ti je ime? " i dobi odgovor "Jakov". Tada on ree: "odsada se nee zvati Jakov, nego Izrailj (tj. Bogoborac), jer si se junaki borio i s Bogom i s ljudima, iodoleosi, i blagoslovi ga (Jakov nazva ovo mesto Fanuil, to znai lice Boje). Znak borbe bee to Jakov hramae na stegno svoje. Sutradan braa se sretoe i rastadoe bratski. Isak otide u svoju zemlju Sir, juno od Mrtvoga mora; ova zemlja dobi ime Idumeja, po Edomu, kako behu prozvali Isava. A Jakov pree preko Jordana i prvo razape svoje atore oko Sihema, gde kupi njivu, a zatim se premesti u pravcu Vetilja. Ovde se Gospod javi Jakovu i ponovi svoje obeanje, , da e zemlju Hanansku dati njemu i njegovu potomstvu.Od Vetilja Jakov poe na jug. I jo ne stie do atora Isakovih, a s njim se dogodi velika nesrea. Oko Vitlejema, Rahila, mila ena njegova, rodi mu sina, razboli se posle toga, i umre. Teko bee Jakovu da podnese ovu nesreu. Ali je on verovao, da preblagi Bog sve ini, ta vie i nevolje alje za dobro ovekovo i zato svoga najmlaega sina koga mu rodi Rahila, nazva Venijamin, to znai san sree. Sahranivi Rahilu na putu u Vitlejem, Jakov poe na jug i naseli se zajedno s Isakom u Hevronu. Kad Isak umre, njegovi sinovi Isav i Jakov pogreboe ga u peini Makvelskoj, Isakovo imanje pree u naslee Jakovu.20. Jakovljeva deca. Braa prodaju Josifa.Post. 37.Hananci, na ijoj je zemlji Jakov razapeo svoje atore, potovahu ga kao i Isaka. Bog Avramov i Isakov bio je i Bogom Jakovljevim. Od svih svojih sinova Jakov je najvie voleo Josifa, starijega sina Rahilina, za njegovu smernost i prostosrdanost i isticao ga pred drugim sinovima, koji su ga ponekad vreali svojom samovoljom. Jakov je Josifu nainio arenu haljinu. To se nije dopadalo starijoj brai; braa su zavidela svome mlaemu bratu. Njihova zavist pretvori se u mrnju prema Josifu, kad im je ispriao svoj san: "da ujete san to sam snio. Vezasmo snoplje u polju, pa moj snop usta i ispravi se, vai snopovi iahu unaokolo i klanjahu se snopu mome". Braa se rasrdie i rekoe mu: , , da nee jo biti car nad nama? " Posle nekoliko dana Josif ispria ocu i brai drugi san: "usnih opet san, a to sunce, mesec i jedanaest zvezda klanjahu se meni". Otac ga pokara i ree mu: "eda li emo doi ja i mati tvoja i braa tvoja, da se klanjamo tebi do zemlje? " Braa su se ljutila na Josifa, a otac zapamti njegov san.Naposletku mrnja prema Josifu dovede brau dotle, da se odluie da ga ubiju i samo su ekali zgodnu priliku. Jedanput Josifova braa pooe sa stadima k Sihemu, traei pae. Ne dobivi glasa o njima, Jakov se uznemiri i ree Josifu: "idi, vidi kako su braa tvoja i kako je stoka". Josif otide. Kad se pribliio Dotanu (na severu od Sihema), gde su tada bila braa njegova sa stadima,oniugledavi taIZdaleka, rekoe jedan drugome: "gle, evo onoga to sne sanja. Hajde sada da ga ubijemo i da ga bacimo u koju od ovih jama, pa emo kazati: ljuta ga je zverka izela; onda emo videti, ta e biti od njegovih snova". Ali Ruvim, stariji brat, ne pristade na to i ree: "nemojte krvi prolivati; bacite ga u ovu jamu u pustinji, a ne diite ruke na nj". Ruvim je bio nameran da nou izvue Josifa i da ga kriom isprati ocu. Braa posluae. Kad Josif doe, oni skinue s njega haljinu arenu, bacie ga u praznu jamu, a sami sedoe da jedu.U to vreme oni videe, gde ide karavan Ismailovaca. Tada jedan od brae, Juda, ree: "kakva e biti korist to emo ubiti brata svoga i zatajiti krv njegovu? Hajde da ga prodamo ovim Ismailovcima, pa da ne diemo svoje ruke na nj, jer na je brat" Judin savet posluae. Kad se trgovci pribliie, braa izvukoe Josifa iz jame i prodae im brata svoga za dvadeset srebrenika.Ruvim u to vreme ne bee s njima. Kad se on vrati i ne nae brata u jami, vrlo se oalosti. "Nema deteta; a ja kuda u" Braa pokuavahu da ga umire. Svi se dogovorie i zaklae jare, namazae krvlju njegovu arenu haljinu n poslae je ocu s porukom da su je nali i da misle da je to haljina Josifova. Jakov JE odmah pozna i ree: "sina je moga haljina; ljuta ga je zverka izela; Josif je doista raskinut". I gorko, neuteno oplakivae Jakov sina mezimca.21. ivot Josifov u Misiru i slava njegova u dvoru Faraonovu.Post. 39. 40. 41, 1-46.Ismailovci dovedoe Josifa u Misir i prodadoe ga dvoraninu misirskoga cara, Petefriju (Potifaru), zapovedniku carskih straara, koji ga uze za slugu u poetku u svome domu, a docnije mu preporui da bude nastojnik svega njegovoga imanja. Na nesreu, ena Potifarova razgnevi se na Josifa zato, to on ne pristajae da vara s njome njenoga mua, i opade ga. Petefrije baci Josifa u tamnicu, kao zloinca.Ali Gospod Bog i tamo ne ostavi Josifa bez svoje pomoi. Tamniar ga zavoli, jer bee poten i poverovae mu; on mu predade sve sunje i postavi ga za nastojnika nad njihovim radovima. Dogodi se jednom, da dva oveka, koji imaahu veliku vlast u carevu dvoru, stareina nad peharnicima koji je upravljao carevim piem, i stareina nad hlebarima, koji je nadziravao nad carskom trpezom, neto skrivie caru Misirskome. Svi carevi misirski zvahu se Faraoni. Faraon se razgnevi na ove dvorane i baci ih u istu tamnicu, u kojoj bee i Josif. Josif ih sluae. Jednom on ue k dvoranima i opazi da su se oneveselili. elei da utei sunje, Josif ih upita: "to ste danas lica nevesela? " Oni mu odgovorie: "san usnismo obojica, i nema ko da nam kae ta znae". A Josif im ree: "ta znae, nije li u Boga? Ali pripovedite mi". Tada mu stareina nad peharnicima ispria svoj san: "snih, a predamnom okot; i na okotu behu tri loze, i napupi, i procvate, i groe na njemu uzri. A u ruci mi bee aa faraonova, te pobrah zrelo groe, i iscedih ga u au faraonovu". Po nadahnuu Boju, Josif mu ree, da tri loze znae tri dana, da e on kroz tri dana biti osloboen tamnice i da e dobiti ranije mesto. Josif bee uveren da e se njegovo predskazanje odista ispuniti, i zato zamoli peharnika, rekavi mu: "nemoj zaboraviti mene kad bude u dobru, uini milost, i pomeni za me faraonu, i izvadi me iz ove kue. Jer su me ukrali iz zemlje Jevrejske, a ovde nisam nita uinio da me bace u ovu tamnicu". - "I ja snih", ispria mu stareina nad hlebarima, "a meni na glavi tri kotarice bele. I u najgornjoj kotarici bee svakojakih kolaa za faraona, i ptice jeahu iz kotarice na mojoj glavi". A Josif mu odgovori: "tri kotarice tri su dana. Jo tri dana i faraon e te obesiti na veala, a ptice e jesti s tebe meso". I dogodi se sve onako, kako je predskazao Josif. A stareina nad peharnicima dobivi ranije mesto, zaboravi na Josifa i ne pomoe mu. Prooe jo dve godine, a Josif ostade jo u tamnici.Jedanput usni faraon kao da stoji na obali reke Nila. I gle, izioe iz reke sedam lepih i ugojenih krava, te stadoe pasti po obali. Iza njih izae iz reke sedam krava tako runih i mravih, kakve on ne vide u celoj zemlji Misirskoj, i stadoe pored onih na renoj obali. I ove krave mrave pojedoe onih sedam debelih, ali se od toga ne ugojie. Faraon se probudi. Potom opet zaspi i usni, kao da iz jednoga stabla izraste sedam klasova jedrih, a iza njih isklija sedam manjih, turih, osuenih vetrom, i ovi turi klasovi pojedoe onih sedam jedrih. Faraonu se uini da njegovi snovi imaju neki naroiti znaaj; ali ta znae, nije znao. On sazva sve mudrace Misirske; ali mu mudraci nisu mogli protumaiti snove. Tada nastojnik nad peharnicima, koji je bio s Josifom u tamnici, ispria caru, kako je nekakav mlad Jevrejin u tamnici tano protumaio snove i njemu i njegovu drugu. Faraon zapovedi da mu odmah dovedu Josifa, i im doe ree mu: "usnih san pa mi, niko ne ume da kae ta znai; a za tebe ujem da ume kazivati snove". Josif ree: "to nije u mojoj vlasti. Bog e javiti dobro faraonu". Onda mu car ispria, ta je snio. "Oba su sna faraonova jednaka", odgovori Josif. , , Bog javlja faraonu, ta je naumio. Sedam lepih krava i sedam jedrih klasova jesu sedam godina, a sedam krava mravih i sedam turih jesu opet sedam godina. Evo doi e sedam godina vrlo rodnih po svoj zemlji Misirskoj. A iza njih nastae sedam gladnih godina, gde e se zaboraviti sve obilje, jer e glad satrti zemlju". Protumaivi san, Josif ovako posavetova: "neka sada potrai faraon da postavi stareinu u zemlji, i pokupi petinu po zemlji Misirskoj za sedam rodnih godina, da se nae hrane zemlji za sedam godina gladnih". Tumaenje snova i mudar savet Josifov dopadoe se ne samo caru, nego i svima dvoranima njegovim. "Moemo li nai oveka kakav je ovaj, u kome bi bio duh boji? " ree car i postavi Josifa za glavnoga stareinu nad svom zemljom Misirskom, prvim do sebe, i preporui mu, da u vreme rodnih godina pripremi hrane za sve gladne godine. Car pokloni Josifu prsten sa svoje ruke, skupocene haljine od tankoga tkiva, zlatnu veriicu o vratu i druga carska kola. Josif se oeni Asenetom, kerju svetenika Iliopoljskoga. Njemu tada bee trideset godina.22. Prvo Josifovo vienje s braom.Post. 41, 47-57, 42.Sve to je Josif predskazao, ispunilo se. Dooe godine neobino rodne, i u to vreme Josif sabra vrlo mnogo hrane tako da je presta meriti. Posle sedam rodnih godina nastupie godine gladi. Tada Josif otvori itnice svoje i stade prodavati Misircima. Glad zahvati i zemlju Hanansku. Doznavi da u Misiru ima vrlo mnogo hrane i da je tamo i prodaju strancima, Jakov posla svoje sinove da kupe hrane. S njim ostade samo Venijamin, koga ne htede pustiti, bojei se da mu se togod ne desi. Svi ljudi koji dolaahu u Misir iz tuih krajeva da kupe hrane, morali su se javiti Josifu. Stoga brau Josifovu dovedoe k njemu, i oni mu se poklonie do zemlje. Josif ih pozna i obradova se, to moe da sazna to god o svome ocu. Meutim braa ne poznae Josifa. Josif opazi, da ga braa nisu poznala i htede da ih ispita, jesu li se popravili. On ih upita, kao ljude savreno nepoznate: odakle su doli? Oni odgovorie: "iz zemlje Hananske da kupimo hrane". - , , Vi ste uhode; doli ste da vidite gde je zemlja slaba". "Ne", odgovorie oni, "nego sluge tvoje dooe da kupe hrane. Svi smo sinovi jednoga oveka, poteni ljudi; nigda nisu sluge tvoje bile uhode". Tada se Josif stade raspitivati o njihovu srodstvu. Oni mu rekoe: "nas je bilo dvanaest brae, sluga tvojih, sinova jednoga oveka u zemlji Hananskoj: i eno, najmlai je danas kod oca naega, a jednoga nema vie". "Kaem ja, da ste vi uhode", ree im Josif, "nego hou da se uverim ovako: ako ste poteni, jedan brat izmeu vas neka ostane u tamnici, a vi idite i odnesite ita koliko treba porodicama vaim. Pa onda dovedite k meni najmlaega brata svoga da se posvedoe rei vae i da ne izginete". Josif je s njima govorio preko tumaa. Braa su mislila da on ne zna njihov jezik, i stadoe govoriti meu sobom, "doista se ogreismo o brata svoga, jer videsmo muku due njegove, pa ga se ogluismo; zato doe na nas ova muka". Ruvim ree na to: "nisam li vam govorio: nemojte se greiti o dete? ali me ne posluaste; i zato se evo trai od nas krv njegova". Josif se okrete od njih, i zaplaka se, zatim se vrati i kuae ih, kaju li se odista. On uze izmeu njih Simeona i veza ga pred njima, a ostale pusti kui s kupljenom hranom. Pri tom on zapovedi da kriom metnu u njihove vree one novce, koje su platili za hranu. Vrativi se kui, braa Josifova ispriae ocu sve to se dogodi s njima; rekoe mu i to da stareina Misirski trai da mu dovedu Venijamina. Jakov se uplai, kad vide u vreama novce u zaveljaju; uplaie se i njegovi sinovi. Jakov ree: "potrste mi decu; Josifa nema, Simeona nema, pa hoete i Venijamina da uzmete!" Na to Ruvim odgovori: "dva sina moja ubij, ako ti ga ne dovedem natrag; daj ga u moje ruke, i ja u ti ga opet dovesti". Ali Jakov ree "nee ii sin moj s vama, jer je brat njegov umro, a on osta sam".23. Drugo vienje Josifovo s braom.Post. 43. 44. 45, 1-24.Proe godina dana. Glad u zemlji Hananskoj ne prestade, a hrana, dovezena iz Misira, potroi se. Trebalo je opet putovati u Misir po hranu, ali Jakovljevi sinovi ne pristajahu da putuju bez Venijamina. Izrailja je oekivala nova alost, da se rastane sa svojim ljubimcem, ali se on na to nije mogao odluiti. Tada mu Juda ree: "pusti dete sa mnom; ja ti jamim za njega, iz moje ga ruke iti; ako ti ga ne dovedem natrag, da sam ti kriv do veka" Naposletku Jakov pristade. "Uzmite sobom rodove zemlje nae na dar i novaca da platite hranu", ree on, "i uzmite novce to behu ozgo u vreama vaim i odnesite natrag; moe biti da je pogreka. I uzmite brata svoga. A Bog svemogui da vam da da naete milost u onoga oveka. A meni ako je sueno da ostanem bez dece , neka ostanem''. Sinovi krenue na put. Kad dooe u Misir i izaoe pred Josifa, Josif ugleda meu njima Venijamina i zapovedi upravniku kue njegove da ih odvede u kuu. Braa se uplaie; oni pomislie da e ih uzeti u ropstvo, i rekoe upravniku kue da vraaju one novce, koje su ranije platili za hranu i nali ih u svojim vreama, a sad donose drugi novac da kupe hrane. Upravnik im odgovori: "budite mirni, ne bojte se; Bog va metnuo je blago u vree vae; novci su vai bili u mene". I izvede im upravnik Simeona. Ue Josif; oni mu podnesoe darove i poklonie mu se do zemlje. Josif ih laskavo upita: "kako je otac va stari? " Braa odgovorie: "dobro je sluga tvoj, otac na", i opet mu se poklonie do zemlje. Josif pogleda na Venijamina i ree: "je li vam to najmlai brat va, za koga mi govoriste? Bog da ti bude milostiv, sinko". I brzo otide u drugu sobu, i tamo plakae. A kad se vrati u sobu gde behu braa, ree da donesu jelo. Za vreme ruka braa budu nametena da sede po stareinstvu i naroita panja bi ukazana Venijaminu. Braa se divljahu svemu, to se s njima uini. Josif im se i tada ne kaza.Meutim, Josif zapovedi da se vree braine napupe hranom i u njih metne novac donesen za hranu, a u vreu najmlaega da se kradom spusti zajedno s novcem i njegova srebrna aa. Sutradan rano braa otputovae. Ali im izioe izvan grada, upravnik doma stie ih i ree, da su ukrali srebrnu au njegova gospodara. Josif upotrebi ovo lukavstvo da bi video, kako e se braa drati u nevolji. Jakovljevi sinovi znali su da nisu krivi za krau, i zato odgovorie: "zato govori, gospodaru, takve rei? Sauvaj Boe da sluge tvoje uine tako to! Eno smo ti doneli natrag i novce koje naosmo ozgo u vreama svojim. U koga se izmeu sluga tvojih nae aa, onaj neka pogine, i svrh toga mi emo biti robovi gospodaru tvome". Pretresoe vree i aa se nae u vrei Venijaminovoj. Sinovi Jakovljevi uasnue se. Oni nisu razumeli, kako se s njima desi ovakva nesrea, i vratie se Josifu. "ta ste to uinili? " grozno ih zapita Josif. "ta da ti reemo, gospodaru? Kako li da se opravdamo? " odgovori Juda. "Bog je otkrio zloinstvo tvojih slugu. Evo, mi smo svi robovi tvoji, gospodaru, i mi i ovaj, u koga se nala aa". Ali im Josif ree: "Boe sauvaj! Neu ja to; u koga se nala aa, on neka bude rob, a vi idite s mirom ocu svome". Tada mu pristupi Juda i ree: "ako otidem kui bez deteta, otac e umreti od tuge. Ja sam se podjemio za dete. Zato da ja ostanem robom mesto deteta, a dete neka ide s braom svojom". Josif vide da su se braa popravila; da su gotova da sami sve podnesu, samo da ne oaloste oca. On ukloni iz sobe sve tuince, ostade nasamo s braom, pa briznu plakati i ree: "ja sam Josif; je li mi otac jo u ivotu? " Braa se strano zbunie. Josif im ree: "pristupite blie meni; ja sam Josif brat va, koga prodadoste u Misir. Ali sada nemojte aliti to me prodadoste ovamo, jer Bog mene posla pred vama radi ivota vaega. Kaite ocu mome svu slavu moju u Misiru i dovedite ga ovamo; jer e jo pet godina biti glad". Potom on u suzama zagrli Venijamina, izljubi svu svoju brau i plakae, grlei ih. I tako Josif, koga braa nevina prodadoe, po savetu Judinu, za srebrnike, i koji nevino stradae u Misiru, postade spasitelj itavog pokolenja ljudi od gladne smrti.Doe glas i do faraona da su dola Josifova braa. To je bilo milo i caru, i dvoranima, jer su Josifa svi voleli. Faraon mu zapovedi da pozove i oca i brau u Misir i obea da im da bolje mesto u zemlji Misirskoj. Po carevoj zapovesti, Josif dade brai poklone za oca, kola za selidbu i hrane za put. Brau svoju takoe obdari. Putajui ih u Hanan, on im ree: "nemojte se koreti putem".

NAPOMENE:1. To jest, iz tebe e proizii Onaj, koji e dati blagoslov Boji svima narodima.2. To jest, od tebe e proizii Onaj, koji e dati blagoslov Boji svima narodima.3. Ova je gora docnije nazvana Morija.

JEVREJI U MISIRU18. Jakovljeva selidba u Misir.Post. 45,25-28. 46. 47, 1-12.Jakovljevi sinovi prispee iz Misira u Hanan i ispriae ocu sve to im se dogodilo. S poetka Jakov nije verovao, ali kad ugleda carska kola, od radosti jako zakuca srce njegovo, n on ree: "dosta mi je kad je jo iv sin moj Josif; idem da ga vidim dokle nisam umro". I poe Jakov na put sa svim to je imao.elei da sazna volju Boju, on doe u Virsaviju i prinese rtvu Bogu. Gospod mu se javi nou i ree mu: "ne boj se otii u Misir; jer u onde nainiti od tebe narod veliki i ja u te odvesti onamo, i Josif e metnuti ruku svoju na oi tvoje". Iz Virsavije sinovi povezoe oca i svu porodicu, u kojoj bee, osim ena, oko sedamdeset ljudi, na kolima faraonovim u Misir; oni uzee sobom svu stoku i sve imanje. U zemlji Gesemskoj Josif srete oca; potom izvesti faraona da mu je doputovala rodbina sa svim imanjem i predstavi mu pet brae. Na pitanje Faraonovo "kakvu radnju radite? " Sinovi Jakovljevi odgovorie: "mi smo pastiri, doosmo da ivimo u ovoj zemlji, jer je velika glad u zemlji Hananskoj; a sada dopusti da ive u zemlji Gesemskoj sluge tvoje". Faraon ree Josifu: "neka ive u zemlji Gesemskoj; i ako koje zna izmeu njih da su vredni ljudi, postavi ih nad mojom stokom". Josif dovede pred faraona i oca svoga."Koliko ti ima godina? " upita ga faraon. Jakov odgovori: "meni ima sto i trideset godina, kako sam doljak. Malo je dana ivota moga i zli su bili, niti stiu veka otaca mojih". Polazei od cara, Jakov ga blagoslovi. I naseli se porodica Jevrejska u boljem delu Misira, u zemlji Gesemskoj. Josif snabdevae hranom svu zadrugu Jakovljevu prema potrebama svake porodice.19. Jakovljevo prorotvo o sudbini njegovih sinova i njegova smrt. Josifova smrt, Stanje Jevreja u Misiru posle Josifove smrti.Post. 47, 27-31. 48. 49. 50. Izl. 1.Jakov poive u Misiru sedamnaest godina. Videvi da mu se smrt blii, on dozva Josifa s decom i blagoslovi ih. Josifove sinove Jefrema i Manasiju on izravna sa svojom decom, predskazavi da e mlai, Jefrem, biti vei od starijega brata, a samome Josifu nameni pare zemlje, koje je kupio u Hananu, i zakle ga da ga ne pogrebe u Misiru, nego u grobu otaca njegovih. Potom Jakov dozva sve svoje sinove i blagoslovi ih, i predskaza svakome sudbinu njegova potomstva. Blagosiljajui ih, on predade prava prvenatva etvrtome sinu Judi. Jakov predskaza Judi da e njegovo potomstvo davati careve i voe, dok ne doe Spasitelj. Zatim im zapovedi da ga pogrebu u peini Makpelskoj, pored Avrama i Isaka, i umre u sto etrdeset sedmoj godini. Josif i braa njegova ispunie zavetanje oevo. Poto su, po misirskome obiaju, balsamovali telo oevo oni ga pogreboe u zemlji Hananskoj, u Makpeli.Evo prorotva Jakovljeva o sudbini njegovih sinova: "Ruvime, ti si prvenac moj! Navro si kao voda; nee biti prvi. Simeon i Levije, braa, maevi su im orue nepravde. Razdeliu ih po Jakovu i rasuu ih po Izrailju. Juda, tebe e hvaliti braa tvoja, ruka e ti biti za vratom neprijateljima tvojim, i klanjae ti se sinovi oca tvoga. Palica vladalaka nee se odvojiti od Jude, niti od nogu njegovih onaj koji postavlja zakon dokle ne doe Izmirilac. Zavulon e iveti pokraj mora i gde pristaju lae, i mea e mu biti do Sidona. Isahar je magarac jak u kostima, koji lei u toru. I videv da je poivanje dobro i da je zemlja mila, sagnue ramena svoja da kosi, i plaae danak. Dan e suditi svome narodu; i bie zmija na putu i guja na stazi koja ujeda konja za kiicu. Gad, njega e vojska savladati; ali e najposle on nadvladati. U Asira e biti obilata hrana, i on e davati slasti carske. Neftalim je kouta putena, i govorie lepe rei. Josif je rodna grana, kojoj se ogranci rairie svrh zida. Ali ga i ucvelie ljuto i streljae na nj, opet osta jak luk njegov i ojaae miice ruku njegovih; odakle posta pastir kamen Izrailju, od Boga oca tvoga, koji e ti pomagati i koji e te blagosloviti. Venijamin je vuk grabljivi, jutrom jede lov, a veerom deli plen".Bojei se, da im se Josif posle oeve smrti ne osveti za zlo, koje mu uinie, Josifova braa odluie, da ga mole za oprotaj; oni dooe k njemu, padoe pred njim i rekoe: "mi smo sluge tvoje". Josif im odgovori: "ne bojte se, zar sam ja umesto Boga. Vi ste mislili zlo meni, ali je Bog mislio dobro". I umiri brau svoju od svega srca. Posle Jakovljeve smrti Josif poive eset godina i za vreme ivota snabdevae brau svime to im bee potrebno za ivot. Umirui zakle sinove Izrailjeve, da ponesu sobom kosti njegove, kad ih Bog izvede iz Misira. Josif umre kad mu bee sto i deset godina. Telo njegovo bilo je balsamovano i sahranjeno u Misiru.Posle Josifove smrti Jakovljeva porodica veoma se namnoila i obrazovala itav narod, koji se zvao Izrailjci, po imenu patrijarha Izrailja i Jevreji, po imenu patrijarha Evera. Prema broju dvanaest sinova Jakovljevih, ovaj se narod podelio na dvanaest plemena, kolena. Svako koleno biralo je sebi stareinu.U poetku se Izrailjci nisu druili s Misircima. Oni su iveli u zemlji Gesemskoj u atorima, i bavili se stoarstvom, koje su Misirci prezirali. Oni su imali svoje obiaje, svoje praznike, svoju veru. Ali to je dalje proticalo vreme, oni su se sve vie druili s Misircima i POSTUPNO primali njihove obiaje. Mnogi su napustili veru u Boga nevidljivoga i zajedno s Misircima prinosili rtve biku, krokodilu i maki. S potovanjem misirskih bogova oni primili i sva zla misirska. Mnogi Izrailjci stadoe iveti besputno, svaahu se meu sobom i svaki gledae samo svoju korist. Zato ih Gospod kazni preko istih Misiraca, od kojih su se i nauili bezbonitvu. Novi faraon[1] videi da se Izrailjci namnoie, bojao se da se oni u vreme rata ne udrue s neprijateljima i da ne otidu iz Misira, i stade ih tlaiti. Njima postavie iz Misira stareine nad radovima, da bi ih iznurili tekim radovima. Ovi nadzornici terahu ih da vade ogromno kamenje iz majdana, da prave opeke, da prave blato i kre, donose vodu iz reke; i na svaki rad ih terahu svirepo. Jevreji im u to vreme sagradie itave gradove. Ali Gospod sauva svoj narod. Izrailjci se i dalje mnoahu. Tada faraon zapovedi da se sva muka jevrejska deca bacaju u reku. Nesrea primora Jevreje da se opomenu Boga i da mu se sa suzama obrate za pomo.20. Pravedni Jov.U ono vreme kad su se Jevreji patili u Misiru, u severnome kraju Arabije iveo je estit, pravian i bogobojaljiv ovek Jov, koji se nije klanjao idolima i koji je verovao u Boga nevidljivoga. Po svoj Arabiji on se prouo sa svoga bogatstva i dobroinstva. On je bio najznatniji sin Istoka. Kad je izlazio na gradska vrata, starci su ustajali i stajali, kneevi se uzdravali od govora, glas velmoa nije se uo; svi su paljivo sluali njegove savete i posle njegovih rei niko nije govorio. On je bio na elu sviju, i iveo je kao car meu vojnicima, kao uteilac onih koji plau. Srean je bio Jov i u porodici. On je imao sedam sinova i tri keri. Deca su mu ivela u ljubavi i svakoga dana skupljala se da se vesele jedno kod drugoga. Kad se svravala zabava, Jov je skupljao decu oko sebe i prinosio rtvu paljenicu, molei se da im Bog oprosti, ako su togod sagreili.Ali gle, Jova snaoe strane nevolje. avo upotrebi sve spletke da ga navede na zlo, na nepotovanje Boga, ali ne uspevae u tome. Tada on izie pred presto Boji i opadae pravednika. Jov je, veli avo, poboan samo zato, to uiva zemaljska blaga. Da bi osramotio klevetnika i kuanjem ukrepio veru pravednikovu, Bog dopusti avolu da poalje Jovu zemaljske nesree. Jednom, kad se sinovi i keri njegovi veseljahu u kui najstarijega brata, dotra k Jovu glasnik i ree mu: "volovi orahu i magarice pasahu pored njih; a Saveji udarie i otee ih, i pobie momke otrim maem, i samo ja jedan utekoh da ti javim". Dok on govorae stie Jovu i drugi glasnik i ispria, kako je oganj Boji pao s neba i spalio ovce i momke. Dok ovaj jo govorae dotra i trei glasnik i ree, da su Haldejci, u tri ete udarili na kamile i oteli ih, a momke pobili. Odmah posle treeg glasnika dotra jo jedan i ree: "vetar veliki doe preko pustinje i udari u etiri ugla od kue, te pade na decu i pogiboe; i samo ja jedan utekoh da ti javim". Tako Jov od bogataa postade prosjak, od srenoga oca porodice - samac. Ali on ne ree ni rei protiv Boga; on pade na kolena i ree: "go sam se rodio, go u se vratiti u utrobu matere moje - zemlju. Gospod dade, Gospod i uze; da je blagosloveno ime Gospodnje".Ubrzo nova nesrea postie muenika. Sve telo njegovo pokri se zlim pritem od pete do temena. On jo bee iv, ali mu je telo trulilo. Gubavi nisu mogli iveti u gradovima i selima; oni su morali stanovati izvan grada, da ne bi zarazili druge. Nesreni Jov seae na gomili pepela izvan grada i paretom od crepa strugae gnoj sa sebe. Rane njegove jako zaudarahu, da mu se niko ne mogae pribliiti. Svima je izgledalo da je bolje da Jov umre, nego da ivi i podnosi tako uasne muke. Tada ena stade savetovati muu: "ti si jo jednako jak u dobroti svojoj? Odreci se od Boga, pa umri". Ali joj Jov odgovori: "govori kao luda ena. Dobro smo primali od Boga, a zla zar ne emo primati? " Uza sve to ne sagrei Jov usnama svojim.Jova snae jo nova nesrea. Za njegovu nesreu ue tri prijatelja i dooe da ga poale i utee. Videvi Jova, ovi stadoe plakati, razderae svaki svoj plat i posue se pepelom po glavi. Sedam dana i selam noi seahu kod njega, i ni jedan mu ne progovori rei. Naposletku Jov stade govoriti; on gorko jadikovae, to se i rodio, kad su mu namenjene bile ovakve muke. Progovorie i prijatelji, ali svojim reima uveae njegove muke. Oni su mislili da je Jov veliki grenik, kad tako jako pati, i stadoe ga savetovati, da se pokaje za svoje grehe. Jov se branio, govorei da ne zna je li kriv, i pri tom iskaza veru u Iskupitelja i u vaskrsenje mrtvih. [2] Prijatelji ga nagovarahu da se ostavi gordosti i da prizna svoje grehe. Njihovo podozrenje duboko uvredi nesrenoga Jova. Jov moljae Boga da se Sam pokae i posvedoi da je on nevin. I Gospod se zaista pokaza. Posred sevanja munja i grmljavine On pokaza Svoj gnev prema drugovima Jovljevim za to, to su nepravino sudili; i obea da e im oprostiti, ako se samo Jov pomoli za njih. I tako im Bog darova oprotaj na molitvu nevinoga muenika.Posle toga Gospod nagradi Jova za njegovo strpljenje. Jov ozdravi. Roaci i poznanici, doznavi o tome, obradovae se, dooe mu u pohode i svaki mu donese dar. I blagoslovi Gospod poslednje dane Jovljeve vie, nego ranije: stada sad imae dvaput vie, nego ranije, i dobi opet sedam sinova i dve keri. Jov poive posle jo sto etrdeset godina i umre u dubokoj starosti. Sve to se dogodi Jovu, opisano je u knjizi Svetoga Pisma, koja se zove knjiga o Jovu.

NAPOMENE:1. Ugnjeta Jevreja bio je Ramzes II (Sezostis), koji je dugo ratovao s Palestinskim narodima (Hetima). U ugovoru o miru s Hetima veli se: , , ako podanici cara Ramzesa dou k caru Heta, on je duan da ih ne primi, nego da ih namora da se vrate Ramzesu". (Ugovor je napisan na zidovima Karnakskoga hrama).2. Jov je rekao: "3nam da je iv moj Iskupitelj i da e u poslednji dan vaspostaviti iz praha ovu moju kou koja se raspala i ja u u telu svome videti Boga. Ja isti videu Ga, i moje oi gledae Ga, a ne oi drugoga". (JOV. 25 - 27) .DOBA VOA JEVREJSKOGA NARODA18. Roenje i vaspitanje Mojsijevo i njegovo bekstvo iz Misira.Izl. 2, 1-15.Bog je video da se Izrailjci pokajae, uo je njihovu molitvu i posla im izbavioca. Amram, unuk Levijev, dobi sina. Po zapovesti carevoj o novoroenoj jevrejskoj mukoj deci, i Amramova sina trebalo je baciti u reku. Ali je mati elela da ga spase i krila ga je tri meseca. Kriti i dalje bilo je nemogue. Tada ona uze kovei od site, obli ga smolom i poloivi u nj svoga sina, odnese ga u trsku kraj reke. Sama mati otide kui, a keri svojoj Marijam naredi da se sakrije na obali i pazi, ta e biti s detetom. I Gospod ga spase. Doe na reku ki faraonova da se kupa, opazi u trsci kovei i posla svoju dvorkinju da ga uzme. Kad joj donee kovei, ona ga otvori i u koveiu ugleda dete, gde plae. To je Jevrejsko dete, pomisli ona i saali se nad detencetom. Tada joj Marijam prie i ree: "hoe li da ti dozovem dojkinju Jevrejku? " Faraonova ki ree: "idi". Marijam joj dovede mater detinju, koja ga i uze, da ga odoji. Kad dete poraste, mati ga donese keri faraonovoj, koja ga primi umesto sina i nazove Mojsije, to znai izvaen iz vode. Ovo dete Bog i odredi da bude izbavilac Jevreja.U dvoru faraonovu Mojsije se nauio svoj mudrosti Misirskoj, imao je bogatstva i asti. Ali mu Gospod sauva razum i srce od bezbonitva Misirskoga i pomoe mu da se utvrdi u pravoj veri njegovih otaca. Mojsije je pamtio i nije zaboravljao da su Jevreji njegova braa. Kad je navrio etrdeset godina, otide u zemlju Gesemsku i vide da se Izrailjci strano radom iznuravaju. A osim toga desi se, da je jedan Misirac estoko tukao Jevrejina, koji zbog slabosti nije mogao uiniti to mu je bilo zapoveeno. Mojsije se zauzme za sunarodnika, i videi da okolo njih nema nikoga, ubi svirepoga muioca, a telo njegovo zakopa u pesku. Sutradan on opet izie i ugleda, kako se biju dva Jevrejina. Mojsije im prie i ree onome koji injae krivo: "zato bije blinjega svoga? " Svaalicama se ovo nije dopalo. Jai ree Mojsiju: "ko je tebe postavio knezom i sudijom nad nama? Hoe li da me ubije, kao to si ubio Misirca? " Mojsije se uplai i ree: "zaista se doznalo". Meutim, cara izvestie da je Mojsije ubio Misirca, i car ga osudi na smrt. Tada Mojsije utee iz Misira u Araviju.19. Bog poziva Mojsija.Izl. 2, 16-25. 3, 1-14. 4, 1-17.Mojsije se naseli u pustinji Araviskoj, kod Madijamskoga svetenika Jotora, oeni se njegovom keri i uvae njegova stada. Jednom sa stadima zae daleko u pustinju i doe na goru Horiv. Ujedanput on ugleda u pustinji neobinu pojavu: kupina ognjem gori, i ne sagoreva. Prie blie da vidi, zato kupina ne sagoreva, [1] i u iz kupine glas: "Mojsije! izuj obuu s nogu svojih, jer je mesto gde stoji sveta zemlja". Mojsije skide obuu i smerno stade pred kupinom. Glas iz kupine ree: "Ja sam Bog oca tvoga, Bog Avramov, Bog Isakov i Bog Jakovljev. Dobro videh nevolju naroda Moga u Misiru i sioh da ga izbavim iz ruku Misirskih i da ga izvedem iz one zemlje u zemlju Hanansku. Sada hajde da te poaljem faraonu, da izvede narod moj iz Misira". Mojsije na to odgovori Gospodu: "ko sam ja da idem k faraonu i da izvedem sinove Izrailjeve iz Misira? " Gospod mu ree: "Ja u biti s tobom, i ovo neka bude znak da sam te Ja poslao: kad izvede narod Moj iz Misira, sluiete Bogu na ovoj gori". Mojsije odgovori i ree: evo, kad otidem k sinovima Izrailjevim, pa im reem: Bog otaca vaih posla me k vama, ako mi kau: kako mu je ime: ta u kazati? " Gospod ree Mojsiju: "Ja sam Onaj to jest (Jehova), tako e kazati sinovima Izrailjevim: Koji jest, On me posla k vama". Mojsije (trei put) odgovori: "ali nee mi verovati, ni posluati glasa moga, jer e rei: nije ti se Gospod javio. ta da im kaem? " - "ta ti je to u ruci? " upita ga Gospod. "tap", odgovori Mojsije. Gospod ree: "baci ga na zemlju". Kad Mojsije baci tap, ono posta zmija, i Mojsije pobee od nje. Ali Bog ree Mojsiju da uhvati zmiju za rep. Mojsije to uini i opet posta tap u ruci njegovoj. Gospod mu ree: "to uini da veruju da ti se javio Gospod. Ako ti ne veruju za prvi znak, posluae za drugi znak. Turi sada ruku u nedra. Mojsije turi ruku u nedra, potom je izvadi i vide, da je ruka pobelela od gube, kao sneg. On se uplai. Tada mu Bog ree da opet turi ruku u nedra, i ruka mu bi zdrava kao i ranije. "Ako li ne uzveruju ni za ta dva znaka", ree Gospod, "a ti zahvati vode iz reke, i prolij na zemlju; i pretvorie se voda u krv na zemlji". Mojsije se i dalje otkazivae (etvrti put): "Molim Ti se, Gospode, nisam reit ovek, nego sam sporih usta i spora jezika". Ali mu Gospod odgovori: "ko je dao usta oveku' zar ne Ja, Gospod? Idi dakle, Ja u biti s ustima tvojim, i uiu te ta e govoriti". Mojsije se odluno otkaza (peti put): "Gospode, polji onoga koga treba da polje". Tada se Gospod razgnevi i ree: "tebe e sresti brat tvoj Aron. Njemu e kazati ove rei Moje, i on e umesto tebe govoriti narodu, i on e biti tebi umesto usta, a ti e biti njemu umesto Boga. A taj tap uzmi u ruku svoju, njim e initi udesa". Tada se Mojsije pokori volji Bojoj.20. Mojsije i Aron pred faraonom. Svirepost faraonova i kazne koje postigoe Misir. Osloboenje Jevreja iz ropstva Misirskoga. Pasha.Izl. 4, 27-31. 5-11. 12. 13, 1-39, 11-16, 19.Mojsije otide u Misir. Na putu, blizu gore Horiva, sretne ga Aron, brat njegov, i on mu ispria o svome pozivu. Oni dooe u Misir i sabrae stareine Izrailjske. Aron im ispria ta je Bog govorio Mojsiju, a Mojsije, da bi dokazao da je sve to istina, uini znamenja. Stareine im poverovahu i poklonie se do zemlje Gospodu, Koji ih je pohodio svojom milou. Tada Mojsije i Aron otidoe faraonu i u ime Jehove, Boga Izrailjeva, moljahu ga da pusti Jevreje u pustinju na tri dana hoda, [2] da prinesu rtve Bogu. Na to faraon ree: "ko je Gospod da posluam glas Njegov? Ne znam Gospoda, niti u pustiti Izrailja". Za tim zapovedi svojim nastojnicima da ne daju Izrailjcima pleve za pravljenje opeka ("neka idu sami i kupe sebi plevu", to je ostajala posle etve po poljima i upotrebljavala se za gorivo prilikom pravljenja cigala) i u isto doba zahtevae da oni svakoga dana naprave toliko isto opeka, koliko i ranije. "Oni besposlie", ree faraon, "i zato viu: idemo da prinesemo rtvu Bogu svome". Izrailjcima postade ivot