Download pdf - BiH u EU.pdf

7/27/2019 BiH u EU.pdf

1/69

Ljuca Vahida

Bosna i Hercegovina na putu u Evropsku uniju

Specijalistiki rad

Banja Luka, maj 2009

PANEVROPSKI UNIVERZITETAPEIRON

BANJA LUKAFAKULTET PRAVNIH NAUKA

SPECIJALISTIKI STUDIJKomunitarno evropsko pravna subspecijalizac ija


2/69

Ljuca Vahida

Bosna i Hercegovina na putu u Evropsku uniju

Specijalistiki rad

Mentor:

Prof. dr. Brano Milju

Banja Luka, maj 2009

PANEVROPSKI UNIVERZITETAPEIRON

BANJA LUKAFAKULTET PRAVNIH NAUKA

SPECIJALISTIKI STUDIJKomunitarno evropsko pravna subspecijalizac ija


3/69

SADRAJ

1. UVOD 12. NASTANAK I RAZVOJ EVROPSKE UNIJE 3

2.1. Formiranje evropske ekonomske integracije 32.2. Od ekonomske zajednice do Evropske unije 62.3. Od 6 do 27 ta nam je initi? 8

3.PREGLED RELEVANTNIH DOGAAJA U BOSNI IHERCEGOVINI OD POTPISIVANJADEJTONA DO PARAFIRANJA SPORAZUMA O STABILIZACIJII PRIDRUIVANJU 10

3.1. Dejtonska i rana postdejtonska faza 103.2. Regionalna integracija 11

3.3.Prvi zahtjevi za Bosnu i Hercegovinu i novi vidovi saradnje saEvrop skom unijom 11

3.4. Uslovno prolazna ocjena 133.5. Parafiranje Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju 153.6. Budui koraci 163.7. Izazovi na putu evropskih integracija 19

4. ISPUNJENJE EKONOM SKIH I POLITIKIH KRITERIJA ZAPRISTUPANJE BOSNE I HERCEGOVINE U EVROPSKU UNIJU 20

4.1. Ekonomski kriteriji 204.2. Politiki kriteriji 28

4.2.1. Demokratija i vladavina prava 284.2.2. Ljudska prava i zatita manjina 304.2.3. Regionalna p itanja i meunarodne obaveze 32

5.DOSTIGNUTI NIVO ISPUNJENJA EKONOMSKIHSTANDARDA ZA BOSNU I HERCEGOVINU 33

5.1. Unutarnje trite 335.1.1. Slobodno kretanje roba 335.1.2. Kretanje roba, usluga i pravo nastana 345.1.3. Slobodno kretanje kapitala 35

5.1.4. Carine i porezi 355.1.5. Konkurencija 365.1.6. Javne nabavke 365.1.7. Zakonodavstvo o intelektualnom vlasnitvu 375.1.8. Zapoljavanje i socijalne politike 375.1.9. Obrazovanje i istraivanje 375.1.10. Pitanja koja se tiu WTO 38

5.2. Sektorske politike 385.2.1. Industrija, mala i srednja preduzea 385.2.2. Poljoprivreda i ribarstvo 39

5.2.3. Politika u oblasti transporta 40


4/69

5.2.4. Energija 415.2.5. Informacijsko drutvo i mediji 415.2.6. Statistika 42

5.3. Pravda, sloboda i sigurnost 43

5.3.1. Vize, granica, kontrola, azil i migracije 435.3.2.Pranje novca, droge, p olicija 445.3.3. Borba protiv organiziranog kriminala i terorizma 455.3.4. Zat ita linih podataka 46

6.EFEKTI PRIKLJU ENJA BOSNE I HERCEGOVINEEVROPSKOJ UNIJI 46

6.1. 6.1. Prioritetni interesi BiH p o pitanju EU 46

6.2. 6.2. Najznaajnije oblasti za BiH 486.3. 6.3. Doprinosi prikljuenja BiH EU 496.4. 6.4. ta BiH moe ponuditi EU 50

6.5. 6.5. Oekivanja graana od EU 526.6. 6.6. Rezultati novih lanica EU nakon prikljuenja 53

6.7.6.7. Instrument predpristupne pomoi (IPA-Instrument for Pre-Accession Assistance) 54

7. ZAKLJUAK 56LITERATURA 58


5/69

1.UVOD

Evropajekrozhistorijubila simboltraenjasmisla postojanja iusavravanjasistemaivotaiodnosasa

drugima.Evropa jebilanetodragocjeno,dioonihkojijetrae,vrijedno ivanozanjih.Utomtraganju

za evropom, do tada samo prazni prostoridobivaju novi ivotni sadraj, postajuprostorom smisla

ljudskog ivljenja, napretka, sistema ivota i odnosa, promjena koje se dogaajuljudima, historije

ljudskogpostojanja.

Svioblici integracija drava natluEvrope bilisuuciljustvaranja boljihuslova za ivot.Takojeevropska

unija,prekonekoliko integracija,postala ciljkojem tee svedraveuEvropipa iBiH.Krozovaj rad

pokuat uprikazatiputkojimje stvorenaEvropskaunija sa posebnimosvrtomna naudravu.

Udrugomdijelu radagovorimo znaajuDejtona iBrisela zaBosnuiHercegovinu, teo izlaskuBosne i

Hercegovine iz fazeupravljanja krizomiulaska u fazu tranzicije.Ovajdiojetakoerposveen i svim

evropskim inicijativama nakonpotpisivanja Dejtonskog sporazuma teefektima koje suoneizazvaleu

BosniiHercegovini iregionu.Objanjavam iueeBosne iHercegovineuevropskim integracijama,ostvarene rezultate, teaktuelne pobleme na tom putu. Posebnapanja je posveena parafiranju

Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju, detaljno su prikazani svi koraci na putu do punopravnog

lanstva,tedinamika pribliavanjaBosne iHercegovineEvropskojuniji.Takoer suanalizirane mogue

preprekeiizazovinaputuka Briselu.

Dalje,analiziranisuekonomskiipolitikikriterijikojeBiH trebaispunitikakobipristupila Evropskojuniji.

Kroz analizu tranzicijskih indikatora, kriterija konvergencije i politikih pokazatelja, pokuat u dati

ocjenumakroekonomske i politike situacije zemljei predvidjetineophodne korake kojeBiH treba

poduzetida bizadovoljilauslovezanjenoulanjenje uEU.

Prve asocijacije na pomen EUa su kvalitetniji ivot, bolji standard, mogunost putovanja. Iako

dominirajupozitivne asocijacije,negativne takoer pokazujuizvjesnu izdrljivost:nepovjerenje, stalni

ultimatumi iprevisokizahtjevi.


6/69

Prvi konkretniefekti Sporazuma ostabilizaciji ipridruivanjuBiHsaEUosjetie se tekpolovinomove

godinekada biovajdokumenttrebaodabudeizvaninopotpisan.Parafiranjejesamootvorilovrataza

pristup evropskim fondovima, viznim olakicama, liberalnijem tritu i primjeni standarda EU u

obrazovnomsistemuBiH.


7/69

2.NASTANAKIRAZVOJEVROPSKE UNIJE

2.1.Formiranje

evropske

ekonomske

integracije

Ekonomska dimenzijaevropskih integracionihprocesa predstavljadioukupnihpromjenausvjetskom

ekonomskomokruenju.Poznatojedaseovotranzicionovrijemeobiljeavaikaovrijrmepripremaza

novi razvojni ciklus u kome se posebno izdvajaju dva pravca promjena makroekonomske

(meunarodna trgovina i meunarodniekonomski odnosi) i mikroekonomske (industrijskepolitike i

konkurencija).

Kakoistovremenona evropskojsceniimamonacionalnupolitikufragmentaciju,sasuverenitetomkao

glavnomkohezionomsnagomzamnogezemlje,s jednestrane,ipotrebuusmjeravanjadomaegrazvoja

prema ritmu svjetske ekonomije, s druge strane, kljuno pitanje u Europi postaje ili tradicionalni

suverenitet iliintegracija.


8/69

Uovom kontekstuposmatrana, EU kaomodel integracije predstavljadobarprimjerodgovoranovom

razvojnom konceptu.Naime,svjetskirazvojnitokovinametnulisupotrebudrugijegpristupa razvojnoj

problematici.Prvo, sa globalizacijomekonomskih tokova postaloje jasno da su klasine nacionalne

dravepostalepreuskezaorganizovanjeprivrede ibrojne zahvate uoblastirjeavanjapojedinihpitanja

ekonomskog razvoja.Drugo,novipristup razvojnoj problematici moraraunati samultidisciplinarnom

prirodom svakogproblema.

Prvi korak ka europskom ujedinjenju uinjenje 1948. godine osnivanjemBeneluxa, carinske unije

Belgije, Holandije i Luxemburga. Francuska inicijativa s ciljem rjeavanja njemakog problema

predstavljadaljitemeljregionalnim integracijama uEuropi.Schumanovplaniz1950.godinebiojekorak

ka principimasupernacionalizma i funkcionalni prisupsektorskojintegraciji. Razradiviovajplan,Jean

Monnet,otacevropskeintegracije,zaloiosezauspostavljanjeEvropskezajednice zaugalji elik.Ova

integracija nastat epotpisivanjem Parikog ugovora,1951. godine, od strane 6 zemalja Belgije,

Holandije,Luxemburga,Italije,Njemake iFrancuske.

Slijedeivaandogaajuizgradnjievropskihintegracija desiose1955.godineuMessini naministarskoj

konferenciji zemaljalanica Evropskezajednice zaugalji elik.Kakoje temabila budunostevropskeintegracije,pozivje bio proslijeen i VelikojBritaniji sa namjeromda seprikljuiprocesu kreiranja

budue Europe,meutim, tajpozivjeodbijen. Inicijativa je potekla od zemalja Beneluxa koje su ve

imaleiskustva sacarinskomunijom.

Na skupu u Veneciji, 1956. godine, prezenirana su dva dokumenta sa dva cilja stvaranje

sektorske integracije na polju atomske energije i ekonomske integracije, tj. zajednikog trita.

Sa tim ciljem pripremiljeni su i prijedlozi Ugovora o osnivanju Evropske ekonomske zajednice i

Ugovora o osnivanju Evropske zajednice za atomsku energiju (EUROATOM). Sa ova dva

ugovora stvoren je pravni okvir za Rimski ugovor koji je potpisan 25. maja 1957. godine u Rimu

i stupio na snagu 1958. godine. M ada se uobiajeno pod Rimskim ugovorom smatra Ugovor o

Evropskoj ekonomskoj zajednici, vrijedi pomenuti da ga ine i do tada postojei Ugovor o

Europskoj zajednici za ugalj i elik i Ugovor o EUROATOM-u. Potpisnice ugovora bile su est

zemalja osnivaa Zajednice za ugalj i elik.


9/69

Ugovorom sezabranjuje svakadiskriminacija na osnovu zemljeporijekla to znaida seisti tretman

moradatiprozvodima izbilokoje zemlje kojicirkuliraju Zajednicom.Paralenosaovim,Rimskiugovor

identifikuje nekolikooblastizajednikogdjelovanja:1

- poljoprivreda- transport- socijalna politika- politikaodnosasakolonijama.

Sloboda kretanja roba inediskriminacija prvi stubna kojempoivaEEZ,bioje korak dase vanjska

trgovina pretvori u unutranju, sa svim liberalizacijama i politikim odlukama koje taj proces

podrazumjeva. Kaoosnovni mehanizam za postizanje tog cilja preciziranoje uspostavljanje carinske

unijeu Zajednici.

U vrijeme formiranjaprviheuropskihintegracija U ZapadnojEuropiVelika Britanijaje imaladrugaije

stavoveiposebneinterese.Naime,tradicionalnoliberalistikinastrojenojVelikojBritanijinijeodgovarao

momenatnacionalnosti prisutanuEvropskojzajednicizaugalji elikiEvropskojekonomskojzajednici.

Velika upuenostna zemljeKomonvelta s jedne strane, kaoi sve vea evropska orijentacijas drugestrane,navelesuVelikuBritaniju naidejudaseuEvropiformirajedna integracija liberalnijegtipa,u

kojoj bi ona mogla potpuno zadrati autonomiju u voenju ekonomske politike, a istovremeno

zadovoljiti integracione zahtjevekojisu seprednju postavljali.

Takoje,prvenstvenonainicijativu VelikeBritanije,kaoreakcijana osnivanjeEEZa,formiranoEvropsko

udruenje slobodne trgovine (EFTA) kojeje odpoetka bilo rezultat ne tako velikih integracionih

ambicija nitinekogsistematskiureenogprojekta.Cijeni sedajetakvimtokomdogaaja VelikaBritanija

nastojala da sa jaom pregovarakom pozicijom koja jojje omoguena vodeom ulogomu drugoj

integraciji,pristupiipregovorimaosvom lanstvusamojEEZ.

Sigurnoje dasuove injeniceuvelikojmjeriuticalekakonapriroduEFTA,takoinatokoveintegracije u

Zapadnoj Europi uopte. Sam osnivaki akt, tokholmska konvencija (1960. godine) predvidjela je

stvaranjepodrujaslobodnetrgovineprvenstvenoindustrijskihproizvoda.Dakle,ve na startuEFTAje

odreena kaoorganizacija ijajenadlenostograniena na poljetrgovinskihodnosazemalja lanica.U

njensastavulesu:VelikaBritanija, Danska,Austrija, Norveka,Portugalivicarska.


10/69

Neposredanpovodzaprvizvanianobliksaradnjeizmeudvijeintegracione grupacijebilojeistupanje

VelikeBritanijeiDanskeiz lanstvaEFTAe, odnosnonjihovprijemuEEZ.Tada supreostale laniceEFTA

e sklopile s EEZ Sporazum ostvaranju oblasti slobodne trgovine industrijskim proizvodima. Timeje

otvorenjedannoviproces pribliavanja integracije EFTAeiEEZkoji epoetkom1984.godine,kadasu

konanoukinuta iposljednja ogranienja u trgoviniizmeuove dvije integracije i kada je ostvareno

najveepodruje slobodne trgovinena svijetu, rezultirati jednim novim aranmanomizmeu EFTAe i

EEZ,tzv.Luksemburkomdeklaracijom.

____________________

1AzraHadiahmetovi:EkonomijaEurope, Ekonomskifakultet, Sarajevo2005.,str.53

Njomeje predvienostvaranjejednog homogenog i dinaminog evropskogekonomskog prostora.Kasnije usvajanje Jedinstvenog administrativnog dokumenta i Zajednikog sporazuma o transportu,

proirenjeEEZ lanicamaEFTAeipromjeneprirodeevropskeekonomskeintegracije (EEZ),uputit eovu

integracijuliberalnijegtipa,bezsupranacionalnihobiljeja,savisokimstepenom autonomijeuvoenju

ekonomskepolitikeuzemljama lanicama,nanovemostovesaradnjesaEEZijaepovezivanjeovedvije

integracione formacije.

2.2.OdekonomskezajednicedoEvropske unije

Desetogodinji period EEZ (19581968) bioje period konsolidacije, odnosno realizacije Ugovora i

donoenjazakonodavstva. Ovoseodvijalosazlatnimdobomstabilnograsta iniskognivoazaposlenosti.

Ubrzanirastinflacijekrajem60ih godina nije znaajnijepromjeniloslikuzlatnogpoetkaEEZa.

Carineidruga kvantitativna ogranienja utrgoviniunutarEEZasu ukinuta iprijepredvienogroka.

Vaandogaaj u razvoju evropske integracije predstavlja odluka (sa Japanom i Velikom Britanijom),

krajem 50 ih, o uvoenju eksterne konvertibilnosti valuta to je uticalo i na razoj meunarodog

monetarnogsistema.


11/69

Na politikomplanubiljeesetripravca znaajnihpromjena stvaranjeEvropskepolitikekoordinacije

(EPC),EvropskogvijeaiprvidirektniizborizaEvropskiparlament(1979.godine).Meutim,svetonije

ublailo louslikuekonomskog stanjauEEZ ikrizuintegracije. itavsvijetsesuoavaosa fenomenom

stagflacije kombinacijerecesijeiinflacije.EEZje trebala radikalnepeomjeneiakcenatje stavljenna

sektore visoketehnologije i rezultat je biopokretanje vie programa (ESPRIT,RACE,BRITE, EUREKA)

kojimaseevropska regionalnasaradnjaproiriaizvansferetrgovine.UspostavljenjeEvropski monetarni

sistem(EMS),izvrenajebudetskareformaikontrola trokova.Nakontoga javljajuseinstitucionalne

reforme,1984.godineuEvropskomparlamentuje usvojennacrtUgovora oEvropskojuniji.

Briselski samit 1985. godinedae saglasnostna Bijelu knjigu (Kompletiranjeunutarnjeg trita), koja

detaljno objanjava preko300mjerakojetrebapoduzetiuciljueliminisanjasvihbarijera unutarEEZsa

rokomdo kraja1992.godine.Rije jeounificiranomkonceptu kojiukljuujeiprogramharmonzacije i

usklaivanja propisaimehanizma iprijedloge vezanezamonetarnupolitiku.

Jedinstveni evropskiakt(SEA),iz1986.godine,biojeprvasveobuhvatna revizija Rimskogugovora ija je

motivacija bila iskljuivo ekonomska. Usvajanje Delorspaketa u Briselu 1988. godine i frmiranje

komitetasazadatkomda uradistudijuizvodljivostibioje najznaajnijikorakunovojhistorijievropskihintegracija koji epoetipotpisivanjemUgovora oEvropskojunijiuMastrihtu,1992.godine.

Ugovor iz Mastrihta, koji se smatra i osnivakim i revizijskim, predstavlja jedanod najznaajnijih

evropskihugovora.Tajznaajseogledausljedeem:2

- proglaava seEvropskaunija (EU)- ustanovljava senova strukturasa tristuba EU

a) Evropskezajednice EZ(EEZ,EUROATOMiEZU Europskazajednica zaugalji elik)b) Zajednika vanjska isigurnosnapolitikac) Saradnja uoblastipravosua iunutranjihposlova- ustanovljava sedravljanstvoEU- ustanovljava seEUROkaojedinstvenavaluta


12/69

- jaa seuloga Evropskogparlamenta- poveava sebrojoblastizakojeglasa kvalifikovanomveliinom- ustanovljava seOdborRegija- stvara seKohezioni fond- uvodisesubsidijarnostkaoustavniprincip

____________________

2AzraHadiahmetovi:EkonomijaEurope, Ekonomskifakultet, Sarajevo2005.,str.60

NarednooblikovanjeinstitucionalnogokviraEUutemeljenojepotpisivanjem Amsterdamskogugovora,

1999.godine.Vrijedispomenutidaovajugovornijestupionamjesto ranijihugovora,nego ih samo

dopunio.Samugovorsesastojiiz etiridijelakoja tretirajupitanjaslobode,bezbjednostiipravde unijei

graanstva,efektivne ikoherentne spoljnepolitikeiinstitucionalna pitanja.

Kriterijima izKopenhagena uspostavljeni suuslovi za lanstvou EU,od kojihposeban znaajpripada

funkcionalnojtrinoj ekonomiji.Ugovorom izNice,2001.godine,propagira sepojaanasaradnja,kao

mehanizam realizacije ciljeva predvienih sa sva tri stuba EU. Ugovor detrminie red poteza za

proiranjezadovoljavanjepolitikihkriterija,implementacijazakona EUi,nakonratifikacijesporazuma,

pridruivanjeEU.


13/69

laniceEU susenedavnodogovorileoko teksta EvropskogUstava koji e, ako se ratifikuje od strane

lanica,postatiprvizvanini UstavEUzamjenjujuisvedotadanjeugovore.

2.3.Od6do27tanamje initi?

Evropskaekonomska zajednicaje,podsjeamo,osnovana 1957.godineuRimukaoEuropaestorice

Francuska, Njemaka, Italija, Belgija, Holandija i Luxemburg i predstavljalaje temelj integracionih

procesauZapadnojEuropi.

Prvoproirenjebilojenajproblematiijeod svih, kada suutadanju Evropsku Zajednicu trebalebiti

primljeneVelika Britanija, Danska iIrska.Velika Britanijaje zaprijemapliciralajo 1961. godinenona

prijejemorala ekatido1973.Razlogzatopredstavljalo je protivljenjefrancuskogpredsjednikaDeGola

zbogstrahadaeprijemomovezemljekojajeodravala veoma bliskevezesaSAD,SADimatiuticajana

oblikovanjeEZ.No,DeGolovnasljednikPompiduje1969.glasaozanastavakpregovora oproirenju.Od

izuzetnogjeznaajapackage dealEZkojikaoprotuusluguFrancuskojzadozvoluproirenjaEZnudida

sama zavrinacrtistrukturu zajednikeagrarnepolitike.

Inae,niVelikaBritanijaniDanskanisuEZvidjelikaopolitikuintegracijunegoiskljuivokaoekonomsku

ukojoj eprofitirati,a pitanjeogranienja nacionalnihsuvereniteta senijepostavljalo.(Grenland,kojije

sastavnidioDanskejena referendumu(1979)napustiosveevopskeinstitucije1985.godine).3

UlazakGrkeuu lanstvoEEZ1981.godinebitnoje promijenioredprioritetamotivanastankaiirenja

integracija.Ovo

je

bilo

prvo

proirenje

na

zemlju

europskog

jugoistoka

geografski

udaljenu

od

povezanihzemalja lanica EEZa.

Petgodinaposlije Grke, sa slinimmotivima,upunopravno lanstvoEEZulazepanija iPortugal, ime

sestvara Europa dvaneastorice.

1995.godine Austrija,Finska ivedskasuprimljene upunopravno lanstvo.


14/69

2004.godineprimljenojedesetnovihzemaljauEU: eka Republika,Estonija, Kipar,Latvija,Litvanija,

Maarska,Malta,Poljska,Slovaka RepublikaiSlovenija.

2007.godine pristupilesuBugarska iRumunija.

Hrvatska jezvanini kandidat,iza vjerovatijeda esepridruitiUnijido2010.godine.a Turskajejedini

drugioficijelni kandidat zakojusenezna taandatmprijema.

Dravekaotosunpr.Norveka,vajcarska iIslandneeledauuuEU.Norveka toneelidauinijer

je narodnim referendumomodbaeno njeno prikljuenje, ponajvie zbog euroskepticizma,dok npr.

vajcarski razlozi leeutradicijitedravekojaje vijekovima uvalaneutralnost.Ipak,te edraveuiu

EUkaadza todoevrijeme,aneeimatinikakakvihproblemajersurazvijenostistandardizrelizaUniju.

Ovetrizemljeimajuposebnebilateralnesporazume sa EU,toim omoguava bescarinskuzonu,tena

ta jnain njihovaizolovanostodEUne predstavlja problemesaekonomskogaspekta

____________________

3www.wikipedia.org.hr

3. PREGLED RELEVANTNIH DOGAAJA U BOS NI I HERC EGOVINI OD

POTPISIVANJA DEJTONA DO PARAFIRANJA SPORAZUMA O S TABILIZACIJI I

PRIDRUIVANJU

3.1.Dejtonskairanapostdejtonskafaza

DokDejton,kojije zaustavioratuBosniiHercegovini,postajenaa prolost,Briselsveviepostajenaa

budunost i otvara mogunost unutranjeg integriranja Bosne i Hercegovine, regionalne saradnje i


15/69

postepenogukljuivanjauevropsketokove.MirovniCiljDejtonskogsporazuma nijebiodaseuspostavi

funkcionirajuaevropska ekonomija,veje glavniciljbiozaustavljanje rata.

Njegovim ureenjempotvrenoje postojanje nekoliko nepovezanih pravnih sistema, pocijepanoje

trite,onemogueno voenje ekonomskihposlova na dravnomnivou, stvoren skup, komplikovan i

neefikasandravni aparat.SlabostiDejtona susljedee:opstanakdvijuneprijateljskihvojski,zadravanje

imenarepublikeSrpskeiformiranje slabihmeunarodnihpolicijskih jedinica.Brisel simbolizirapovratak

isvesnanijeprisustvoiuticajEvropeuregionuzapadnogBalkana,izgradnjuijaanje draveBiH,njenih

centralnihinstitucija.sistema uBiH saevropskimpravnimnaslijeem.Ulazakubriselskufazuoznaava

zavretakprocesaupravljanjakrizomipoetaktranzicije.

Tokomprvihnekolikomjeseci1998.desilosemnogopromjena.Poela se koristiti zajednika valuta,

uvedenesujedinstveneautomobilskeregistracije,proradiojeeljeznikiivazdunisaobraajitelefonski

sistem.

UranojpostdejtonskojfaziBosna iHercegovinajena prvipogledimalablagu,samoformalnuprednost,uodnosuna druge zemlje izregionauprocesuevropskih integracija. Prednostje bila izraena kroz

pristup iuee predpristupnim fondovima,politiku podrku i humanitarnu pomo Evropske unije.

VijeeEvropskeunijejeobjavilodeklaracijuospecijalnim odnosimasaBiH uLuksemburgu8.juna1998.,

uDeklaracijijeizraena nada da eBiHkrenutiputemevropskihintegracija.

3.2.Regionalnaintegracija

Proces stabilizacije i pridruivanja predstavlja okvir za prikljuenje Evropskoj uniji, dok Pakt o

stabilnosti za Jugoistonu Evropu daje prednost regionalnoj integraciji i predstavlja okvir za

regionalnu integraciju zemalja zapadnog Balkana. U julu 1999. godine odran je Samit efova


16/69

zemalja i vlada Evrope, Kanade, Japana i SAD-a u Sarajevu, koji su dali svoju podrku

njegovom osnivanju. Podrku su takoer pruile regionalne i meunarodne organizacije i

finansijske institucije. Osam drava regiona predviene su kao primaoci znaajnih sredstava

pomoi. Posebno je naglaen znaaj regionalne saradnje u oblasti carina i povratka izbjeglica.

Oekivalo se da e upravo regionalna saradnja povezati pokidanu privrednu djelatnost bive

zajednike drave, poveati meusobnu trgovinu, strane investicije, ekonomski rast i stepen

stabilnosti. Rezultati ove inicijative su potpisivanje razliitih dokumenata meu dravama u

tranziciji i usklaivanje nacionalnih zakona sa evropskim standardima. Ministarstvo za evropske

integracije u BiH, koje je nastalo sredinom 2000., imalo je u svojoj strukturi jedan cijeli sektor

predvi

en za koordinaciju aktivnosti iz okvira pakta stabilnosti. Sektor je ukinut formiranjemDirekcije za evrop ske integracije BiH dvije godine kasnije.

Njegova nadlenost je prebaena na mali odjel u okviru Ministarstva vanjskih poslova BiH.

Vlade i graani zemalja jugoistone Evrope nisu toliko zainteresovani za regionalne integracije,

koliko za evropske. Zbog toga je Proces stabilizacije i pridruivanja mnogo aktuelniji od Pakta

stabilnosti.

3.3. Prvi zahtjevi za Bosnu i Hercegovinu i novi vidovi saradnje sa Evropskom unijom

Umartu2000. godineVijeeministara unijedonijelojeprvu listu zahtjeva zaBosnu iHercegovinu.

Slubeno Sarajevoje dobilo18smjernicaMape puta kaopreduvjet za izradu Studije izvodljivosti radi

zapoinjanjapregovora opotpisivanjuSporazuma ostabilizaciji ipridruivanjusaEvropskomunijom.Od

osamnaestpreporukasedamihjebilopolitikeprirode,a odnosesena:4

1. Usvajanjeizbornogzakona2. Usvajanjezakona odravnojslubi3. UspostavljanjeStalnogsekretarijata uPredsjednitvuBiH,4. Usvajanjeplana rada ipravilnikaParlamentarneskuptineBiH,5. Jedinstvenpaso,6. Provedbuzakona ifinansiranjeDravnegranineslube,7. FinansiranjeUstavnogsuda BiH


17/69

estihje biloizoblasti ekonomije:

1. Ukidanjezavodazaplatnipromet iprebacivanje nadlenosti naposlovnebanke,2. UspostavljanjetrezoraBiH,3. Ukidanjesvihtrgovinskihbarijera izmeuentiteta,4. UspostavljanjejedinstvenoginstitutazastandardeBiH,5. UsvajanjeZakona okonkurencijiizatitipotroaa,6. Donoenje propisauoblastidirektnihstranihinvesticijairestitucije.

Trea grupa uslovabrojalajepetsmjernicaizoblastiljudskihprava idemokratije:

1. Provedbaimovinskihzakona,2. Stvaranje uslova zaodrivpovratak,3. Stvaranje uslova zafunkcionisanje iprimjenuodluka institucijazaljudska prava,4. Usvajanjezakona osuduisudskojslubiuentitetima,5. Javniserviszaemitiranje programa BiHientiteta.

____________________

4EmirHadikaduni,OdDejtonado Brisela, str.75


18/69

PoslijepokretanjaProcesastabilizacijeipridruivanja iPaktastabilnostizaJugoistonuEvropu,Bosnai

Hercegovinaje sredinom 2000. godinedobilastatus potencijalnog kandidatanasastankuEvropskog

vijea uSanta Maria deFeiriuPortugalu.

IspunjavanjesmjernicaMapeputa teklojesporoiteko,uzmnogoopstrukcijaipolemike.Utoku2002.

godinenametnutoje 32Zakona i37 amandmanskihintervencija.Nakontoga,tadanjikomesarEvropske

komisijeza vanjskeodnose CrisPattenobjaviojeda susmjernicesutinskiispunjeneuseptembru2002.

godineidasepoimplementacijiizbornihrezultata moepristupitiizradiStudijeizvodljivosti.

OsimispunjavanjasmjernicaMape puta utovrijemesudoneseneidrugevane odluke,poputuvoenja

jedinstvenog pasoa, line karte i centralne evidencije graana BiH. Takoer su se desile prveposlijeratne izmjene entitetskihustava, zbog odluke Ustavnog suda BiH o konstitutivnostisvih triju

narodanacijelompodrujuBiH.

Processtabilizacije ipridruivanja unaprijeenjeuvoenjemnovih instrumenata koritenihod strane

zemalja srednjeiistoneEvrope.Prvanovostseodnosila na uvoenjeEvropskogpartnerstvapouzoru

na Pristupnapartnerstvaiz1997.godine.

EvropskopartnerstvozaBiH promovisanojeumartu2004. godine kaoprilog Izvjetajuostabilizaciji i

pridruivanju.Pored Evropskogpartnerstva idodatnih instrumenata finansijske pomoiotvoreni su i

novividovipolitikesaradnje.

3.4.Uslovno

prolazna

ocjena

Neposredno nakon okonanjaMapeputa EUa, a prije poetka Studije izvodljivosti u martu2003.

godine, reformiralo se Vijee ministara Bosne i Hercegovine. Ukinuta je rotacija na mjestu

predsjedavajueg Vijea ministara. Dravni premijerje dobio mandat od etiri godine i mogunost

dugoronogstratekogplaniranja.


19/69

Briselje zapoeo izradu Studije izvodljivostio spremnosti BiH za poetakpregovora o potpisivanju

ugovornihodnosa umartu2003.godine.Studijajezapoela takotosuinstitucijevlastidobile upitnik

od364pitanjaizskorosvihdrutvenihoblasti.Upripremiodgovorauestvovaloje 25institucijauBosni

iHercegovini.OdgovorinapitanjaEvropskekomisijesusegrupisaliu etiriizdanja,njihovaverifikacija je

bila dostupna,prva uaprilu,posljednja ujulu2003.godine.Organizovane su etiri runde razgovora

izmeuslubenogSarajeva iBrisela,prva umaju,posljednjauseptembeu2003.godine.

Unovembru 2003.godine,Evropskakomisija jeusvojilaIzvjetajvijeuministara EUaospremnostiBiH

zapoetakpregovora saEvropskomUnijom radipotpisivanjasporazuma ostabilizaciji ipridruivanju.

TimejeslubenozavrenaizradaStudijeizvdljivosti.Bosna iHercagovina jemorala napravitiznaajan

napredakuispunjavanju preporukaiz16 prioritetnih podruja.Taprioritetna podrujasu:5

1. Ispunjavanjemeunarodnihobaveza,2. Djelotvornije upravljanje,3. Djelotvornija javnauprava,4. Direkcija zaevropskeintegracije,5. Potivanjeljudskihprava,6. Djelotvornosudstvo,7. Rjeavanje problemaorganizovanogkriminala,8. Upravljanjepitanjimaazila imigracija,9. Reforma carinskogiporeskogsistema,10.Zakonobudetu,11.Viegodinje budetskoplaniranje,12.Pouzdani statistikipodaci,13.Konzistentna trgovinska politika,14. Integriranoenergetskotrite,15. Jedinstveni ekonomskiprostor,16. JavniRTV sistem.


20/69

_________________

5EmirHadikaduni,OddejtonadoBrisela, str.107

Bosna iHercegovinajedobila prolaznuocjenuuzlistuuslova.NakonEUove Mapeputa,dobilajedrugu

listuzahtjeva kojisupredstavljali putokazzanaredniperiod.

Za razlikuodpredhodneMape puta,koja jepredvialaprovedbu18 smjernica,ovajput radiloseo

veomasloenim,komplikovanimobavezama u16prioritetnih podruja.

Vijeeministara BiH jepoetkom2004.godinepripremiloiusvojiloProgramaktivnostiradiostvarivanja

znaajnognapretkau16 spomenutihpodruja,dosredineistegodine.

Sve parlamentarne politike stranke18. februara 2004. godine zajedniki su potpisale Izjavu kojom

potvruju svoju spremnost na politiki koncenzus, radi ulaska u Evropskuuniju. Bila je to najvea

podrka evropskimintegracijama.

3.5.ParafiranjeSporazuma ostabilizacijiipridruivanju

ZakljuakizvjetajaonapretkuBosneiHercegovineuevropskimintegracijamaBiH,kojije6. novembra

2007. godineu Briselu usvojila Evropska komisija, aprezentiraoevropski komesar za proirenje Olli

Rehn, govori kako je Bosna i Hercegovina u protekloj godini ostvarila nedovoljan napredak u

ispunjavanjuuslova idefinisanihprioritetnih zadataka potrebnihzapribliavanjeBiHEvropskojuniji.


21/69

Ipak, Komesar EUa za proirenje Olli Rehnje, nakon sastanka sa liderima bosanskohercegovakih

politikih stranaka, najavio graanima Bosne i Hercegovine parafiranje Sporazuma o stabilizaciji i

pridruivanju.

Bosna i Hercegovinaje4. decembra2007. godine parafirala Sporazumo stabilizaciji i pridruivanju.

Parafiranje Sporazuma znai potvrdu samog teksta i svih dijelova Sporazuma, prije slubenog

potpisivanja. Ovoje prviugovorniodnosnae zemlje saEUkojim sepotvruje statuspotencijalnog

kandidataza lanstvouUniji.Tojeprva faza Procesastabilizacije ipridruivanjakoja sa sobomnosiniz

obaveza koje morajubitiispotovaneuzadatimrokovima.

3.6.Buduikoraci

Ispunjavanjejednog seta uslova zaBosnu iHercegovinu znaiprelazaku fazunaprednijihodnosa sa

Evropskomunijom.Broj faza ukazujena svusloenostprocesa evropskihintegracija.Timesetakoer

objanjavazatoprikljuenjetrajedesetakgodina,a usluajunekihdrava idesetinegodina.Koracikoji

senavode unastavkuodnosesenazemljeizProcesa ostabilizacijiipridruivanju:6

1. Preporuka Evropske komisije Vijeu ministara EUa za poetak pregovora o potpisivanjuSporazuma ostabilizaciji ipridruivanju;

2. Saglasnost Vijea ministara EUa idavanjemandata zapoetakpregovora Evropskojkomisiji;3. Odreivanjepregovarakih pozicija zemlje iEvropskeunije;4. Pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruivanju minimalno trajanje ove fazeje estmjeseci;

5.Parafiranje

ipotpisivanje

Sporazuma;

6. Stupanjena snaguPrivremenogsporazuma;7. RatifikacijaSporazumauEvropskomparlamentu,ParlamentarnojskuptiniBiHiuparlamentimazemalja lanicaEUa,testupanje Sporazuma nasnagu;

8. Implementacijaobaveza izSporazuma;9. Podnoenjezahtjeva zapunopravno lanstvo.


22/69

Zemljamoepodnijetiaplikaciju za lanstvoiprijetonjenSporazumsaEUomstupina snagu.Oddana

kada Evropskakomisija predloipoetakpregovora dorealiziranja pregovora moeproteivie odpola

godine.

Nakonimplementiranjaugovornihobaveza,primjeneSporazuma ostabilizacijiipridruivanjusa EUom,

BiH eui u pretprijemnu fazu i zapoetipregovore o lanstvu. Ulazak u pretpristupnu fazu znai i

promjenustatusaodpotencijalnog kandidatado kandidata za lanstvo. I tajdio semoe podijelitiu

nekolikokoraka:7

___________________

6EmirHadikaduni.OdDejtonadoBrisela, str.132


1. Noviupitnik(Studija izvodljivosti)Evropskekomisije;2. PozitivnomiljenjeipreporukaEvropskekomisijezapoetakpregovorao lanstvu;3. Evropskovijeeprihvatamiljenjeidajepreporukezaotvaranjepregovora;4. Meuvladina konferencija Evropskeunijeidravepodnositeljice zahtjeva za lanstvo;5. Odlukaopoetkupregovora;6. Analitikipregledusklaenostizakonodavstva (screening);7. Pregovoripopoglavljima pravnognaslijea EUa (acquis communautairea);8. PotpisivanjeUgovora opristupanju Evropskojuniji;Punopravno lanstvo.

Kada se iz faze konsultacija sa Briselompreeu fazuugovornihobaveza,Bonskeovlastiseukidaju.

Ugovorneobavezepregovaraipotpisuje,svojomvoljomiskljuivo drava Bosna iHercegovina.Evropska

unija neeliimatitreustranukaogarantsprovedbe Sporazuma.Tada eBriseloekivativieozbiljnosti,

sposobnostiisamostalnostiodstraneinstitucijaBiH.Partnerupregovorima moebitisamosuverena

drava koja samostalno preuzima odgovornost za primjenu svih dijelova Sporazuma. Iz evropskog

parlamentanamje uvienavrataporuenodauEvropskuunijunemoemosaOHRom.


23/69

Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju je prilagoen situaciji u svakoj pojedinoj zemlji. Bosna i

Hercegovina e takoer imatiodreene specifinostiu faziugovornihodnosa.Ona eseodnositina

pojaanu izgradnju dravnih institucija, smanjenje entitetskih i kantonalnih administracija, ustavne

promjeneiukidanjefunkcijevisokogpredstavnika.

Prijepotpisivanja Sporazuma ostabili zacijiipridruivanju izradit eseStrategijaevropskihintegracija,a

nakonnjegovogpotpisivanjaNacionalni program zausklaivanjepravnogporetka BiHsa kompletnim

acquisom.

Prijepoetkapregovora opristupanjuuEU,BosnaiHercegovina eproikrozfazupodnoenjazahtjeva

zapunopravnolanstvo.StupanjeSporazuma nasnagunije

preduvjetzanjegovopodnoenje.Preduvjetjezrelostdrave,demonstracijapolitikevoljeiintersada

seizaeizfazepridruivanja iueufazupristupanja.

Zahtjev za lanstvopotpisuje predsjednikdrave ili vlade. U njemu se izrie evropska pripadnost i

spremnost za prihvatanje svih obaveza koje proizilaze iz lanstva. Takoer se prilae pratea

dokumentacijau kojoj senavodedotadanjapostignua uprocesuevropskih integracija.Podnoenje

zahtjeva je unutranjapolitika odluka institucija vlasti, kojesameodluujukada je pravo vrijeme za

takavpotez.

Odpodnoenjazahtjeva za lanstvodoodlukezapokretanjepregovora,ukljuenesuskorosvevanije

institucijeEvropskeunije.Prema lanu49Ugovora oEvropskojuniji, zahtjev sepodnosidravi lanici

koja uto vrijemepredsjedavaVijeemministara Evropskeunije.8

Vijeeministara EUaupuujezahtjevEvropskomvijeu,kojeodEvropskekomisijetraiizradumiljenja

o spremnosti zemlje da pregovara opristupanju Evropskojuniji. Teknakon toga Evropska komisija

pripremaialjepodnosiocuzahtjeva detaljanupitnikodnekolikohiljadapitanja.Ovajupitnikjeobino


24/69

desetakputa detaljnijiodupitnika kojiseodnosinaizraduStudijeizvodljivostizapoetakpregovoraoko

reguliranja ugovornihodnosa.

Na osnovuponuenihodgovorainekihdrugihpokazatelja, Evropska komisija donosimiljenje kojim

ocjenjujestanje imogunosti zemljeda ispunisveuslove za lanstvo iusvaja preporuku za poetak

pregovora opristupanjuupunopravno lanstvo.Podnosilaczahtjeva za lanstvoslubenodobija status

kandidatana bilateralnojmeuvladinoj konferenciji sa Evropskomunijom.

Na dan ulaska Bosne i Hercegovine u Evropsku uniju nita se spektakularno nee desiti njenim

graanima.Svepromjene eseostvaritikrozdugotrajni procesprilagoavanjaevropskimstandardima u

oblastiekonomije,vladavineprava ijavneuprave.

____________________


3.7.Izazovinaputuevropskihintegracija

Mnoge su prepreke na putu evropskih integracija.One seuglavnom odnose naodsustvo stvarne

politike volje i sposobnosti,nedostatak ljudskih resursa i slabe kapacitete institucija kojeusvajaju i

provodezakone,te nedostatakfinansijskihsredstava.

Bezobziranapotpisivanje zajednikeizjavepozicije iopozicijepoetkom2004. godine, tekosemoe

zakljuitidapolitika volja,unekimoblastima,jouvijeknijesamodeklarativna.Usvajanjezakona se

intezivira,alidinamikanjihoveprimjeneje veoma slaba.

Nedostatakpolitikevoljedirektnoutieinaodsustvojedinstvenogadministrativnog prostorauBosnii

Hercegovini. Stvaraju se nove institucije nadravnom nivou, bez stvarnog angamana iuticaja u


25/69

entitetima.Novoformirane institucijeuopenemajuprostorija,nemajuodgovarajueopreme, graani

uopenisusvjesninjihovogpostojanja,rijetkoznajukakvaimjenamjena ikakveuslugenude.

Civilnodrutvojetakoer neaktivno.UBosniiHercegovinipostojinedostatakrelevantnihproevropskih

nevladinihorganizacija kojehrabro iotvorenopromoviraju evropske integracije, zagovaraju reformske

zakoneilobirajupribliavanjeEvropskojuniji.

Nesumnjivo jedacijeliprocesintegracija uBosniiHercegovinitrajesporo.Meutim,njegovabrzina ne

zavisisamoodpolitike volje,nego iod raspoloivihljudskih resursasaspecifinimznanjima inovim

iskustvima, akademskog potencijala, ozbiljnog analitikog i kritikogpristupa cijelogdrutva,medija,

finansijskih i tehnikih kapaciteta.VeinatogajedeficitarnauBosniiHercegovini,paje ibrzina takvakakva jeste.

4.ISPUNJENJEEKONOMSKIHIPOLITIKIHKRITERIJAZA

PRISTUPANJEBOSNEIHERCEGOVINEUEVROPSKU UNIJU

Evropskaunijaje otvorena zasveevropskedravekojepotujunjene vrijednosti.Svakaevropskadrava

koja potuje naela slobode,demokracije, potivanja ljudskih prava i temeljnih sloboda, tepravne

drave,moe seprijaviti za lanstvouUniji.Poredovihnaelapostojeiodreenikriteriji ijeispunjenje

je neophodan uslov za lanstvo.Uovom raduje stavljen fokus naekonomske ipolitike kriterije koje

svakadrava mora ispunitida bipostala lanicaEvropskeunije.

4.1.Ekonomskikriteriji


26/69

Svrhauvoenja ekonomskih kriterija jeda seosigura dazemljeprilikom pristupanjaUnijidostignunivo

ekonomskog razvoja koji im omoguava da se nose sa konkurencijskim pritiscima i trinim silama

unutarUnije.Postojebrojne interpretacije ekonomskih kriterija za lanstvo,meutim,uovom raduje

fokus usmjerenna dvakriterija,ito:

1. Kriterijfunkcionalnostiitrineusmjerenosti ekonomije2. Kriterijpostizanjamakroekonomskestabilnosti,kojiukljuuje:

o Kriterije realnekonvergencijeo Kriterije nominalnekonvergencije

4.1.1.Funkcionalnaitrinoorijentisanaekonomija

Ovaj kriterijjepostavljen kakobi seunaprijedioiubrzaoekonomskirast krozprovoenje tranzicijskih

reformi,odnosnoosposobljavanjeinstitucionalnih,finansijskih, trgovinskihidrugihkapacitetazaulazak

na triteEvropskeunije. Za procjenuuspjenosti zemljeu sprovoenjutranzicijskih reformi,uovomsluajukoristiemotranzicijskeindikatorekojeobjavljujeEvropskabanka zaobnovuirazvoj.

Grafikon1:Tranzicijskiindikatori zaBiH


27/69

Tranzicijski indikatori, 2006.

0

0,5

1

1,5

2

2,5

3

3,5

4

4,5

Mala privatiza cija Velika privatizacija Restruktuiranje preduzea

Liberali zacija c ij ena liberalizacija t rgovine Po liti ka konkurencije

Reforma bankarskog s. Nebankarske f in. Inst. Reforma infrastrukture

Izvor: EBRD, Country factsheet, 2007.

Na osnovuprikazanih tranzicijskihindikatoramoemouoitidajeBosnaiHercegovinapostiglanajvei

napredakuokviru liberalizacije cijena i trgovine (4),dok senajveizaostatakprimjeujeupodruju

politike konkurencije (1.7), restruktuiranju preduzea (2) i nedovoljnoj razvijenosti nebankarskih

finansijskih institucija(1.6).Uprkosniskojvrijednosti indeksa ubankarskomsektoru,moemoreida je

naazemlja ostvarilavelikipomak.Efektivelikeprivatizacijeimajurelativnolouvrijednostindeksa(2.5),

dok suznaajnijipomaciostvareniuprivatizacijimalihisrednjihpreduzea (3).

Nekiautorismatrajuda jenizaknivotranzicijskihindikatorauskopovezansaueem privatnogsektora

u stvaranjubrutodomaegproizvoda. Sobziromnaovo tumaenje,lo tranzic ijskirejtingnae zemlje

moemopripisatirelativnoniskimueem privatnogsektorauGDP u(svega 55%)uodnosunazemlje

regiona.


28/69

Grafikon2:UdioprivatnogsektorauGDPu uzemljamaregiona

Udio privatnog sektora u GDP-u

BiH

55

Srbija

55

Hrvatska

60

Makedonija

65

Albanija

75

Izvor:EBRD,Country factsheet2007.

Razlozi zatakoloerangiranjeBosneiHercegovineusektorupreduzetnitvainiskogudjelaprivatnog

sektoraustvaranjuGDPa su:

1. Visoki trokovi poslovanja koji se javljaju zbog visokih trokova pokretanja preduzea ikomplikovaneregistracije. Za razlikuodregiona,gdjeproces osnivanjapreduzea traje32dana,

unaojzemlji trajeido54 dana.Brojprocedurapotrebnihza pokretanjebiznisa zaBiHje12,za

razlikuod regiona gdjebrojprocedura iznosi9,4.Trokovipokretanjapreduzea su trostruko

veinegouzemljama regiona.

2. Postojei institucionalni okvir. Ocjena institucionalnog okruenja u naoj zemlji, iskazanaindeksom ekonomskih sloboda, iznosi 3,01 u 2006. godini, to znai da je naa zemlja

okarakterisana kao uglavnom neslobodna, odnosnoda ne postoji kvalitetno institucionalno

okruenje. Na teritoriji Bosne i Hercegovine su podijeljene nadlenosti drave i entiteta,

nedovoljno je struan kadar, postoje mnoge institucionalne slabosti, veliki otpor prema

promjenamaneefikasnorukovoenje,postoje paralelne institucijenarazliitimnivoimavlasti.


29/69

4.1.2.Makroekonomskastabilnost

Makroekonomskastabilnostjepretpostavkastabilnostiiprosperitetaposlovnogsektoraiuskojevezana

za konkurentnost jedne zemlje u meunarodnim okvirima. Da bismo analizirali makroekonomsku

pozicijunae zemlje,posmatraemopoloajnae zemljeprema kriterijima konvergencije.Meunjima

razlikujemo:

1. Kriterije nominalne konvergencije koji su poznatiji kaoMastrihtski kriteriji konvergencije i oni

ukljuuju:

a. Inflacijskastopastopainflacije nesmijeprei1,5%prosjenestopeinflacijeutripostojeelanice Evropskemonetarneunijesnajniom inflacijom;

b. Javnefinansije: Budetskideficitnesmijeprei3%vrijednostibrutodomaegproizvoda; Odnosjavnogdugaprema brutodomaemproizvodunesmijeprei60%.

c.Devizni

kurs

fluktuacija

deviznog

kursa

tokom

perioda

od

dvije

godine

ne

smije

prelaziti

granicuodreenuERM,teutomperioduzemlja nebi smjeladevalviratisvojuvalutu;

d. Dugoronakamatnastopadugoronakamatna stopanesmijeodstupatizavieod2%uodnosunaprosjektrinajuspjenije laniceEvropskemonetarneunije;

e. Nacionalna centralna banka mora posjedovati institucionalnu, personalnu i finansijskunezavisnost;


30/69

2. Kriterije realne konvergencije koji oznaavaju konvergenciju prihoda, cijena i nadnica, odnosno

smanjivanje postojeegjaza uindikatorima ekonomskograzvojazemljeuodnosunaprosjekUnije.9

4.1.2.1.Kriterijinominalnekonvergencije

Tabela1:KriterijikonvergencijeiBiH

Kriterijikonvergencije

Inflacija Budetskideficit

(%GDP)

Javnidug

(%GDP)

Dugorona

kamatna

stopa

Referentna

vrijednost

3,1% 3% 60% 3,73+2%

Godina 2005 2006 2007 2005 2006 2007 2007

BiH 3,8 6 1,6 2,6 2,9 60 70

Izvor:CBBiH,Eurostat

Kada posmatramo stopu inflacije, vidimo da Bosna i Hercegovinau potpunosti zadovoljava zadani

kriterij. Inflacija se ve niz godina kreeizmeu vrijednosti 0,2 i1%,s timdaje krajem2005.itokom

2006.godine dostizalavrijednostido7,6%.Razlogtakovelikogiznosa stopeinflacije jeuvoenjeporeza

na dodatnu vrijednost i poveanje cijena energenata na svjetskom tritu. Stabilna i predvidiva

monetarna kretanja uglavnom su posljedica striktnog monetarnog reima u BiH, odnosno currency


31/69

boarda, koji sprijeava velike oscilacije u cijenama i nema mogunost voenja aktivne monetarne

politike.

Podaci vezani za budetski deficit u odnosu na bruto domai prozvod pokazuju da i ovaj kriterij

ispunjavamo.Od2003.do2005.godineBosnaiHercegovinabiljeipozitivansaldoraunabudetakoji

sekretaoizmeu0,8i2,6%uodnosunaGDP,a2006.godineiznosioje2,9%.

Premaposljednjemkriterijunacionalnacentralnabanka moraostvaritipunuinstitucionalnu,personalnu

i finansijsku nezavisnost. Institucionalna nezavisnost znai slobodu od eksternih uticaja, i na

nacionalnom nivou, ina nivou Evropskeunije. S obzirom da u Bosni i Hercegovini postoji striktan

monetarnireimzasnovannacurrencyboardaranmanu,uplitanjedraveuvoenjemonetarnepolitike

je automatski eliminisano.Personalnanezavisnost seodnosinaizbor,uloguisastavnajviihorganaza

odluivanjeunutarnacionalnecentralnebanke.Tokomprvihestgodinapostojanja guvernera,najvie

tijelojebiraoMeunarodnimonetarnifond.Danas,peterolanoUpravnovijeeimenuje predsjednitvo

BosneiHercegovine,dokseunutarvijea izmeu lanovabiraguvernerbanke.Finansijskanezavisnost

podrazumijeva zabranu monetarnog finansiranja, toje osigurano lanom 67. 1. Zakona gdje se

zabranjuje svakioblikdirektnogiindirektnogfinansiranja odstraneCentralnebanke.


32/69

____________________

9Efendi Adnan,BiHnaputuka EU:Makroekonomskiizazovi,str.28

4.1.2.2.Kriterijirealnekonvergencije

Na osnovu dostignutog nivoa bruto domaeg proizvoda per capitamoemoprikazatiostvareni nivo

realnekonvergencije. GDP percapita sepoveavaoizgodineugodinuinakraju2006.godineiznosioje

4960KM.Prilikomnjegoveprocjenejavljajusedva problema:

1. Posljednjipopis stanovnitva uBosniiHercegovinije izvrenprijesedamnaest godina,takoda ne

postoje tanipodacio trenutnombrojustanovnika. Zavisnoodizvora,procjenjuje sedauBosni i

Hercegoviniiviizmeu3.5i4miliona stanovnika.

2. Postojanje neformalne ekonomijeonemoguavajasnupredstavuostvarenogdohotka.

Grafikon3:BrutodomaiproizvodpercapitauBiH,uKM

Bruto domai proizvod per capita

28333054

3351

3785

4108

4404

4960


33/69

Izvor:Agencijazasta tistikuBiH

Iako postoji trend poveanja GDP a po stanovniku, Bosna i Hercegovina u tom pogledujo uvijek

zaostaje za zemljama regiona. Dostignuti nivo razvoja jo uvijek nije dovoljan da bi se Bosna i

Hercegovina moglauporeditisa ostalimtranzic ijskimzemljmaregiona.Prematome,potrebnojeda se

provedenizreformikojimbi smopodstakliekonomskirastzemljeinatajnaindoprinijelidugoronom

razvojuirastuivotnogstandarda.

4.1.2.3.BosnaiHercegovinavszemljeregiona

Tabela2:KriterijikonvergencijezaBiHizemljeregiona

Albanija Crna

Gora

Hrvatska Makedonija Srbija BiH

RastGDPa(%) 5,0 6,5 4,8 3,2 5,7 6,2


34/69

Inflacija 2,4 3,0 3,2 2,9 6,5 1,610

Nezaposlenost 13,8 14,7 11,2 36,0 26,6 44,1

Budetskisaldo

(%GDP)

3,1 1,89 3 0,56 0,9 2,9

Javnidug

(%GDP)

55,9 38,3 43,4 40,6 41,5 6070

Izvor:Godinjiizvjetaj centralnihbanakaiministarstavafinansija,2006.

Albanija, Crna Gora i Srbija su drave koje su, kao i Bosna i Hercegovina parafirale Sporazum o

stabilizaciji ipridruivanju,doksuHrvatskaiMakedonija okonale tajproces tedobile status zemlje

kandidatainjihovopristupanjeseoekujeunarednimgodinama.Akoposmatramopodatkeutabeli 2,

uoit emodaBosna iHercegovinaostvarujedobrerezultateuodnosuna ostale zemljeregiona,itou

okviru rasta realnog GDPa (6,2), stope inflacije (1,6) ibudetskog salda (2,9).Meutim,u ostalim

segmentima, kao tosustopanezaposlenosti (44,1)ijavni dug (6070),naa zemlja ima puno loije

pokazatelje.

4.2.Politikikriteriji


35/69

Politikikriterijiseuvodekakobi seosiguralademokratija,vladavinaprava,potivanje ljudskihpravai

zatitamanjina,dabi sepratilaregionalna saradnja,odnosisazemljamakoje suukljueneuproirenjei

dravama lanicama,teda bisepotivalemeunarodneobaveze.

4.2.1.Demokratijaivladavinaprava

Ustav

UstavBosne i Hercegovine, kojije sadranu Aneksu IV Dejtonskogparikogmirovnog sporazuma,

uspostavio je sloenu institucionalnu strukturu.11 Uokviru sadanje ustavne strukture postignutje

napredak,aliona sprijeava brzoodluivanjei stoga onemoguava reformui razvijanje kapaciteta za

ostvarivanjenapretka ka EU.

Politiki lideri Bosne i Hercegovine su se u ogranienoj mjeri posvetili potrebnim reformama, a

nacionalistika retorika preovladava. Bosna i Hercegovina nije postigla napredak u stvaranju

funkcionalnijihiekonomskirentabilnijih, odrivijihdravnihstruktura kojepodravajuprocesevropskih

integracija,npr.putemustavnereforme.

Parlament

Bosna i Hercegovina ima dvodomnidravniParlament, uz parlamente nanivou entiteta (Federacije

BosneiHercegovine iRepublikeSrpske),BrkoDistriktaikantona.12

Postignut je ogranien napredak u poboljanju efikasnosti parlamentarne skuptine Bosne i

Hercegovine.Na njenradsunegativnouticalinapeta politikaklima,sistematskoglasanjepoetnikom

principuinedovoljni administrativniresursi.


36/69

____________________

10Podatakoinflacijiiz2007.godine

11

Izvor:IzvjetajonapretkuBosnei Hercegovineu2007.godini,st

Vlada

Republika Srpskaje uspjela formiratisvojuVladuubrzonakonizbora,ali znatnih kanjenjajebilona

dravnom nivou i u Fedreaciji. Vlada Republike Srpskeje bila efikasna u pogledu usvajanja zakona,

pogotovo na ekonomskom polju, teje postigla napredak u privlaenju stranih investicija. Ona je

nastavilasasvojompolitikomjaanjavlastitogpravnogokvira, estobezkoordinacijesadrugimvladama

u Bosni i Hercegovini. Dravne strukture vlasti Bosne i Hercegovine nisubile sposobne prevladati

unutarnje sukobe estozasnovane naetnikojpripadnosti teizbjeizastoje.

Javnauprava

Bilojeizvjesnognapredkanapoljujavneuprave.Meutim,BosnaiHercegovinajejouvijekuranojfazi

provedbe reforme javneuprave kojutrebaubrzati.Reformepreporuenekrozsektorske,funkcionalnei

horizontalnesistemskepreglede jonisuprovedene.Kakobi setajproces uinkovitoproveo,potrebna

je istinska podrka razliitih struktura vlasti. Potrebne su kontinuirane aktivnosti radi uspostave

profesionalnedravneslube,uzproces zapoljavanjainapredovanjazasnovanna iskustvuiuspjenosti.

Civilninadzornadsigurnosnimsnagama

Upogledureformeodbrane,napredujeprijenospreostalihdejtonskihzadatakaifunkcijasaEUFORa na

vlastiBosne iHercegovine.Preduzete su aktivnostiupogledu raspolaganja vikomnaoruanjai vojne

opreme oruanih snaga, ali jenapredak spor. U pogledu reformeobavjetajnih slubi, postignutje

napredakna pitanjimakaotoje borbaprotivterorizma,organizovanogkriminalairatnihzloina.


37/69

_____________________________

12Izvor:IzvjetajonapretkuBosne iHercegovineu 2007.godini, str.8

13Izvor:IzvjetajonapretkuBosnei Hercegovineu2007.godini,str.12

Pravosudnisistem

Priprema Bosne i Hercegovine za razvijanjeuinkovitog iefikasnogpravosudnog sistema napreduju.

Ozbiljnepreprekeefikasnomdjelovanjupravosua idalje postoje.Oneukljuuju:nekoherentnipravni

sistemi;upustva kojeizdaje etrnaestministarstavapravde; etirirazliita pravosudnaispita;visoknivo

preinaenih krivinih presuda u veim krivinim predmrtima pred Sudom Bosne i Hercegovine.

Meutim,zemlja seidaljesuoavasaiscjepkanouidisparitetimaupravosudnomsistemu.Potrebnisu

daljinaporiradipoboljanjaefikasnostiiosiguravanjanezavisnosti pravosudnogsistema.

Politikaborbeprotivkorupcije

Korupcija je irokorasprostranjena ipostajeozbiljanproblem.Bosna iHercegovinaje postiglaogranien

napredak u rijeavanju korupcije. Podvlai sepotreba za provedbom pravnog okvira i poboljanjem

koordinacije iobuke agencija ukljuenih uborbu protiv korupcije i zapljenu sredstava iprihoda od

kriminala.Strategijaiakcioniplanovisuusvojeni, aliseneprovodenaodgovarajuinain.Neophodnajeintenzivnija istraga, krivino gonjenje,poboljanjeantikorupcijskih zakona iuspostavljanjenezavisne

agencijezaborbuprotivkorupcije.

4.2.2.Ljudskapravaizatitamanjina

Potivanjemeunarodnogzakonodavstva oljudskimpravima


38/69

Bosna i Hercegovina je postigla ogranien napredak u poboljanju potivanja meunarodnog

zakonodavstva o ljudskim pravima.Postigla je rezultat u rijeavanju zaostalih predmeta vezanih za

ljudskaprava,aliima jo prostoraza poboljanjeupogleduprovedbe presuda.Provedba meunarodnih

konvencija o ljudskim pravima takoer treba biti poboljana. U pogledu ratifikacije instrumenata o

ljudskimpravima,Bosna iHercegovinaje ratificiralasve vanijeUNove imeunarodne konvencijeo

ljudskimpravima,ukljuujuiEvropskukonvencijuozatitiljudskihprava itemeljnihsloboda (ECHR).

Graanskaipolitikaprava

Bosna i Hercegovinaje postiglamalododatnog napretka upogledu graanskih i politikihprava.U

pogledu sprijeavanja muenja i zlostavljanja iborbeprotivnekanjavanja, dravniientitetskiustavi

zabranjuju muenje i zlostavljanje. Ustav Bosne i Hercegovine osigurava slobodu religije, slobodu

izraavanjaisloboduokupljanjaiudruivanja.Nekikoraci supreduzetiuznakupodrke razvoja civilnog

drutva,ali taj sektorje i dalje openito slab. Imaprostora za poboljanje u pogledu sprijeavanja

zlostavljanja iborbeprotiv nekanjavanja, kao i pristupa pravdi ijednakosti pred zakonom. Slabo

funcioniranje zatvorskogsistema dovelojedojednogbrojabijega izzatvora,ukljuujuiiratnezloince.

Dugooekivani zakonFederacije ojavnomemitiranjujo uvijeknije usvojen.

Ekonomska isocijalnaprava

Upogledu

ekonomskih

isocijalnih

prava

postignut

je

vrlo

ograni

en

napredak.

Pravne

odredbe

o

sprijeavanjudiskriminacije i zatitiprava ena,djecei socijalnougroenih lica postoje,ali jenjihova

provedba slaba.Nijebilorazvojanaplanuradnihpravaisindikata.Ekonomskosocijalnovijeezacijelu

zemljunijeuspostavljeno. Pozitivnimsesmatraprocespovrata imovine raseljenih lica kojijeuspjeno

okonan.

Manjinskaprava,kulturnapravaizatitamanjina


39/69

Upogledumanjinskihikulturnihpravaizatitemanjina,postoji17 slubenopriznatihmanjinauBosnii

Hercegovini.Tri konstitutivnanaroda Bonjaci,Hrvati iSrbinepredstavljajumanjine.14 Uovojoblasti

postignutjeograniennapredak.Uobrazovanjujebiloizvjesnognapretkauviduusvajanja zakona,ali je

provedba odredbi u vezi samanjinama slaba.Manjine su i dalje iskljuene iz pristupa odreenim

politikim pozicijama. Treba poduzeti konkretne akcije na poboljanju socioekonomske integracije

povratnika i podrke romskoj populaciji, kojaje idalje suoena sa veoma tekimuslovima ivota i

diskriminacijom.Trebapoveatinaporedaserijeipitanjenestalihosoba.

4.2.3.Regionalnapitanjaimeunarodneobaveze

Regionalnasaradnjaidobrosusjedski odnosi inesutinskidio procesapribliavanjaBosne iHercegovine

Evropskojuniji.BosnaiHercegovinanastavljabitiaktivanuesniku regionalnim inicijativama saradnje

kaotojeProcessaradnjeuJugoistonoj Evropi(SEECP),Srednjoevropska inicijativa,Jadranskojonska

inicijativa, teproces Dunavske saradjne. U cjelini, bilateralni odnosi sa drugim zemljamau procesuproirenja(Srbija,Kosovo,Hrvatska,CrnaGora,Republika Makedonija,Albanija)idaljesudobri,mada je

malonapretkapostignuto okonerijeenihpitanja.Bilateralni odnosisadravama lanicamaEUidaljesu

dobri.EUje glavni trgovinskipartnerBosne iHercegovine. Trgovina seodvija posebno saAustrijom,

Njemakom,SlovenijomiItalijom.


40/69

____________________

14Izvor:IzvjetajonapretkuBosne iHercegovineu 2007.godini, str.8

5.DOSTIGNUTINIVO ISPUNJENJAEKONOMSKIHSTANDARDAZABOSNU IHERCEGOVINU

Uovompoglavlju ebiti razmatrane sposobnostiBosneiHercegovinedapostepenopribliiacquisu

svojezakonodavstvoipolitikeuvezisaunutarnjimtrzitem,sektorskimpolitikamaipravdom,slobodom

i sigurnou,uskladusa ve pomenutim Sporazumomostabilizacijiipridruivanju,teprioritetimaiz

Evropskogpartnerstva.Takoer emoanaliziratiadministrativnekapacitete BosneiHercegovine.

5.1.Unutarnjetrite


41/69

5.1.1.Slobodnokretanjeroba

Napredakje postignut u pogledu razdvajanja Instituta za standarde, mjeriteljstvo i intelektualno

vlasnitvo uBosniiHercegoviniiuspostavitrizasebnainstituta Institutzastandardizaciju,Institutza

mjeriteljstvo, teInstitutzaintelektualnovlasnitvo odpoetka2007.godine.

Izvjestannapredakjepostignutupogledu standardizacije. Uspostavljenje Institut zastandardizaciju i

imenovanje direktor.

Upogledu akreditacije, Institut zaakreditaciju radiuskladusa raznim zahtjevima. Institutjedosadaakreditirao30tijela zaocjenjivanjeusklaenosti.Institutima 11 stalnozaposlenihspecijalistaioko40

vanjskiheksperata (ocjenjivaaitehnikih eksperata).

Malinapredak jepostignutupogledumjeriteljstva,a zakonodavstvoomjeriteljstvunijeusklaeno sa

zahtjevima EU, koji podrazumijevaju razdvajanje pravnog, naunog i industrijskog mjeriteljstva, te

usklaivanjedravnogientitetskihzakona.

Nijebiloznaajnognapretkaupogleduaktivnostiocjenjivanjausklaenosti.Ocjenjivanjeusklaenostiza

domaeiliuvezeneproizvodesenevriprijenjihovogplasiranja natrite.

Malinapredakjepostignutupogledunadzoranadtritem.Bosna iHercegovinajeuspostavilaAgenciju

zanadzornad tritem koja euz inspekcijeentiteta i carinske slube, formirati sistemnadzora nad

tritem.Agencija nijejopotpunooperativna.Potrebanje daljnji razvojsistema nadzoranadtritem,

zasnovanognaodgovarajuim zakonima oproizvodimanovogistarogpristupa.

Ogranien napredakjepostignutna usvajanju tehnikih propisa kojima seprenose direktivestarog i

novogpristupa u domae zakonodavstvo. Vijee ministara usvojiloje Odluku o akcionom planu za

provedbu programa preuzimanja tehnikih propisa koje definirajupodjeluovlasti izmeu institucija

odgovornih zaprenoenjeiprovedbutehnikihpropisa.


42/69

Dravinedostaje vei broj vaznih resornih ministarstva, tese specifina podruja tehnikihpropisa

morajuformalno dodijelitipostojeimdravnimministarstvimauskladusanjihovim nadlenostima.

Zakono lijekovima imedicinskim sredstvima jonijeusvojen. Zbogtoga nijeuspostavljenanidravna

agencija zamedicinskeproizvode.Tonastavljaugroavatiuspostavustvarnogunutarnjegtrita unutar

BosneiHercegovine uovomsektoru.

Odreen napredakje postignutnapodruju zatitepotroaa.Na osnovu Zakona ozatitipotroaa,

uspostavljen jeUredombudsmana zazatitupotroaa.Odsjekzanadzornadtrzitem,zatitupotroaa

ikonkurenciju Ministarstvavanjsketrgovineiekonomskihodnosa takoer je uspostavljen.

Sveukupnogledano,pripremeBosneiHercegovinenapoljimastandardizacije,akreditacije,ocjenjivanja

usklaenosti,mjeriteljstva,nadzoranadtritemizatitepotroaa sujouvijekuranojfazi.

5.1.2.Kretanjeroba,uslugaipravonastana

Nijepostignutnapredakupogledukretanja roba.Zakonodavstvooraduostajeiscjepkano,a mobilnostradne snage ograniena. Nepostojijednoobrazan sistem socijalnesigurnosti,a socijalnebeneficije

razlikuju seizmeuentiteta,pa ak iizmeukantona.Osiguravanjeprenoenjapenzijai zdravstvenih

beneficija izmeupojedinihsistema socijalnesigurnostibi olakalomobilnostunutarzemlje.

Nije zabiljeen novi razvoj dogaajau vezisa pravom nastana kompanija. Kompanije iz EUmogu

poslovatiuBosniiHercegovinisa istimpravimaiobavezama kaodomaefirme.Ipak,domaa istrana

preduzea isamozaposleni pojedinciidaljesuoptereeniprevelikimadministrativnimprocedurama za

dobivanje licenciidozvola zaposlovanje.

5.1.3.Slobodnokretanjekapitala


43/69

Nijebilodovoljnonovograzvojadogaajaupogleduslobodnogkretanja kapitala.

Bosna iHercegovinanastavlja primjenjivatirelativnoliberalnapravilaounutranjimtokovima kapitala.I

daljeostajuodreene restrikcije vezane za vanjske transfere pojedinaca ionih kojinemajuboravite,

kaoizaposjedovanjestranihbankovnihraunaodstranerezidentnihlica.Federacija jeusvojilaizmjenei

dopune odlukeoopimuslovima pod kojimalica koja imajuboravitemogudrati stranedevize na

bankovnim raunima u inostranstvu.Republika Srpskausvojilajeizmjene idopune Zakonaodeviznim

operacijama iz2003.godine ime sesvim rezidentima daje pravodadredevizne rauneu stranim

bankama,poduslovomda seonikoriste zatekuetransakcijeitransferkapitala.

Bosna iHercegovina ima modernustrukturuplatnogsistema.Brutoporavnanja u realnom vremenu i

sistemirokliringa usklaenjesaOsnovnimprincipimasistemski vanihplatnihsistema,kojejeobjavila

Banka zameunarodnaporavnanja.

5.1.4.Carineiporezi

Napredakjepostignutnapoljucarinaiporeza.to setiecarinskihpravila,zakonodavstvoocarinamaje

usklaenosaacquisem

kojijebiona snazi u septembru 2003. godine. To zakonodavstvotreba

prilagoditinaknadnimpromjenama.

Upogleduadministrativnogioperativnogkapaciteta,Uprava za indirektno oporezivanje (UIO)jepostigla

napredakuborbiprotivprevara ikorupcijepoveanjemnivoaanalizerizika iobavjetajnograda.Toje

dovelodonekihrezultata upogleduotkrivanjaprokrijumarenihi falsificiranih roba.Oko 90%osoblja

Sektorazaprovedbuzakona uokviruUIOje proloobukuoborbiprotivkrijumarenja,teobavjetajnim

i istranim operacijama. Slobodna telefonska linija na koju graani mogu prijavljivati svoje albeje

otvorena.to

se

ti

e

oporezivanja,

postignut

je

napredak

u

prikupljanju

PDV

a.

Zakonodavstvo

o

PDV

u

Bosne i Hercegovineje u velikoj mjeri u skladu sa Direktivom o PDVu. Zakonodavni prijedlozi su

pripremljeni radiuvoenja nulte stope za odreene kategorijeproizvoda.Takvestope,akoseuvedu,

neebitiuskladusaacquisemZajednice.

Izvjestannapredakje postignutna usklaivanjudirektnihporeza.Republika SrpskaiBrkoDistriktsada

imaju sline stope za poreze na dobit preduzea i lini dohodak. Federacija preduzima korake na

usklaivanjudirektnihporezasa onimuRepubliciSrpskojiBrkoDistriktu.


44/69

5.1.5.Konkurencija

Daljnjinapredakjepostignutnapoljuantitrustovske kontrole.Meutim,Zakonokonkurencijiiz2005.

godineidaljezahtijevadaljnjeusaglaavanjesaacquisem,posebnokakobiseosiguralodausluge budu

obuhvaene zakonom. Konkurencijsko vijee usvojiloje dva provedbena akta propis o metodama

obavjetavanja i kriterije za procjenu koncentracije preduzea, kao i Pravilnik za odravanje registra

evidencijekoncentracije.Konkurencijski organiprovelisu62istragetokomizvjetajnogperioda iizdale

48 konanihodluka,ukljuujuiione napoljuspajanjabanakaikupovinetelekoma.Brojodluka kojesu

doneene znaajnojepoveantokomprolegodine.

5.1.6.Javnenabavke

Postignutje izvjestan napredakupodruju javnihnabavki.

Upogleduinstitucionlnestrukture,nivozaposlenostiuAgencijiza javnenabavkeiUreduzarazmatranjealbi ostaojenepromijenjen i treba se poveati. Novoprimljene albe se rjeavaju zadovoljavajuim

tempomuskladu saposlovnikomUreda za razmatranje albi,alijouvijek ima zaostalihpredmeta iz

2006. godine, kada Ured za razmatranje albi nije imao kvorum za donoenje odluka. Standardna

tenderskadokumentacija usvojenaumaju2007. godinepostalajeobavezujua odjula 2007. godine.

Potrebnojeposvetitiviepanjeivieulagatiuelektronskoobjavljivanjeoglasaonabavkamairazvoje

nabavki.

5.1.7.Zakonodavstvoointelektualnomvlasnitvu

Institutzaintelektualnovlasnitvo preuzeoje svojeodgovornosti1. januara2007.godine.Sjediteovog

Institutaje uMostaru, dok su filijale uspostavljene u Sarajevu i Banjoj Luci. Institut nije potpuno

operativan. Nedostatak resursa i ozbiljan manjak osoblja ugroavaju sposobnost Institutada obavlja

svoje zadatkeuinkovito iupotpunostiprovodi svojmandat,naprimjeru vezisaautorskimpravima i


45/69

revizijomkolektivnihupravnihdrutava.

5.1.8.Zapoljavanje isocijalnepolitike

Smatrasedajenunousvajanjenacionalne strategije zapoljavanja.Jedanodnajozbiljnijih problemasa

kojimseBiH suoava jeste problemnezaposlenosti. Statistikipodaciupuujuda vieodpola miliona

ljudipredstavljasamoregistriranunezaposlenostuBiH,a procjenegovoreda50postoradnosposobnog

stanovnitva ne radi.Od toga, dvije treine su mlai od45 godina, a polovina njih trai prvi put

zaposlenje.

Za ureenjetrita rada posebnojevanoineophodnousvajanjenacionalne strategijeza zapoljavanje,

jaanjeposlovnogambijenta,restruktuiranjepreduzea,privatizacijai rastprivatnogpoduzetnitva,te

revidiranje sistema utvrivanjaplata.Vanajereformasocijalnepolitikepremanezaposlenimaupravcu

veesocijalnesigurnosti,promoviranjespecifinihprograma zapoljavanja,reforma trita rada,poreske

olakiceuciljustimuliranja novogzapoljavanja,harmoniziranjeismanjivanjestopeporeza idoprinosa

na plate. Bitnoje zakonski urediti isplatu naknada za porodiljskoodsustvo kroz sistem socijalnog

osiguranja,te stimulirati veumobilnostradnesnageunutarBiH.

5.1.9.Obrazovanje iistraivanje

Izvjestannapredakjepostignutupodrujuobrazovanja.Okvirnizakonovisokomobrazovanjujeusvojen

ujulu 2007. godine.Taj zakonje posebno vaan kakobi Bosna iHercegovina ispunila zahtjeve iz

Bolonjskogprocesa

iLisabonske

konvencije.

Pripreme

na

planu

obrazovanja

su

doivjele

izvjestan

napredak,posebnokrozusvajanjeZakona ovisokomobrazovanju.Sada supotrebniznaajninaporida

seusvoje preostalizakoniiosigura njihovapropisnaprimjena,imebisepostigaonapredakuprovedbi

ciljeva EU napodruju doivotnog uenja. Na podruju kulture Bosna i Hercegovina nijepristupila

Konvenciji UNESCOozatitiipromocijiraznolikosti kulturnogizraavanja.tosetieistraivanja,nauni

iistraivakipotencijalBosneiHercegovinejeukritinomstanju.Neprovodiseobuka nove generacije

istraivaa,a najveidioistraivakestrukturejezastarioilitrebapopravke.


46/69

5.1.10.PitanjakojasetiuWTO

Izvjestannapredakje postignutupregovorimaopristupanjuWTOu. Internepripreme za lanstvou

WTOnapreduju.

5.2.Sektorskepolitike

5.2.1.Industrija,malaisrednjapreduzea

to se tieindustrije, nijeuspostavljena strategija industrijskepolitike za cijelu zemlju.Dok je proces

privatizacijeubrzanuRepubliciSrpskoj,uFederacijijepostignutogranien napredak.Republika Srpska

je usvojilaZakonohartijama odvrijednosti 2006.godineiprovodiga.Federacijajonije usvojilatakav

zakon.Upravljanjepreduzeima ostajenekonzistentnoinije bilonapretkakausaglaavanjuentitetskih

propisa.Nemakodeksazaupravljanje preduzeima kojibi seprimjenjivaoucijelojzemlji.

to setiemalihisrednjihpreduzea,Agencijazarazvojmalihisrednjihpreduzea uRepubliciSrpskojje

usvojila Strategiju omalimisrednjimpreduzeima,zaperiod20062010.Federacija jeusvojilazakono

promocijimalihisrednjihpreduzea,ali jeprovedba uranojfazi.

5.2.2.Poljoprivredairibarstvo


47/69

Dolojedoizvjesnograzvoja upodrujupoljoprivredeiruralnograzvoja.PostaojeoperativanSektorza

poljoprivredu, prehranu,umarstvoiruralnirazvojMinistarstva vanjsketrgovineiekonomskihodnosa.

Vijeeministara usvojilojeodluku koja se tie stvaranja ujedinjenogadministrativnog registra farmi i

klijenata, koji e omoguiti primjenuprograma podrke nausklaen nain u cijeloj zemlji. Zakono

poljoprivredi, prehraniiruralnomrazvojuBiH,te Zakonovinu,rakijiidrugimproizvodima odgroai

vina usvojenisuuVijeuministara.Usvajanjeovihzakona biobikrupankoraknaprijed.

Ipak,nema poljoprivredne strategije za cijelu zemlju,a Ministarstvozapoljoprivredu,hranu i ruralni

razvoj na dravnom nivou jo nije uspostavljeno. Entitetski pravni okvir za poljoprivredu ostaje

neusaglaen.Prikupljanjeiobrada podataka opoljoprivredi idaljeje slaba.

Malo napretka je postignuto na podruju sigurnosti hrane. Agencija za sigurnost hrane Bosne i

Hercegovine djeluje,alinjeniljudskiresursiidalje suslabi,te jepotrebnozapoljavati novoosoblje.

Na podruju veterinarskih i fitosanitarnih politika, nedostatak izmjena i dopuna dravnog Zakona o

veterinarstvuodloiojeusklaivanje zakonodavstva oveterinarstvuinjegovuprovedbuna entitetskom

nivou.Poboljana je koordinacijaizmeudravnogUreda zaveterinarstvoientitetskihuprava.

Nastavlja se razvojsistema identifikacije iregistracije goveda,alijouvijek ima velikihnedostataka u

sistemu.Identifikacijakoza,ovacaisvinja je u ranojfazi.DravnaUprava za zatituzdravljabiljanije

operativna.Pravilnikounutarnjojorganizacijiusvojenje teku septembru2007. godine,a potrebnododatnoosobljenije jo zaposleno.

U pogledu upravljanja otpadom, postignut je ogranien napredaku provedbi zakonodavstva. Nije

postignutnapredakupogledu zakonodavnepodrkeza reciklau ipreraduprioritetnogotpada kojise

vienemoeodlagatinadeponije.Malonapretka jeostvarenou vezisa kvalitetom vode.U tokuje

razvojInformacionogsistemavoda,nabavljeni supotrebnisoftverihardver,teobuenikadrovi.

Sveukupno gledano,pripremeBosneiHercegovinenapodrujuokolia idalje suuranoj fazi.Bosna i

Hercegovina treba znaajnopojaati administrativnekapacitete iosnaitiinstitucije za zatituokolia,

pogotovonadravnomnivou.Uspostavaoperativnedravne agencijeza okoli,harmoniziranog pravnog

okviraza zatituokolia, te funkcionalnogsistema monitoringaokolia predstavljalobi znaajan korak

naprijed.Brojstrunjakakojiseprofesionalnobaveokoliomidaljejenizak.


48/69

5.2.3.Politikauoblastitransporta

Dobarnapredakjepostignuturazvojutransevropske mreetransporta.Bosna iHercegovinajenastavila

uestvovatiurazvojuzajednikeregionalnetransportnemreeiTransportneopservatorije jugoistone

Evrope(SEETO),te poboljala drugiRollingpetogodinji planza2007.2011.godina (MAP).

Izvjestan napredakje zabiljeen u cestovnom sektoru. Zakonodavstvoo reguliranju saobraaja i

licenciranjuvozila ivozaa sadranojeuZakonuoosnovama sigurnostiprometa nacestamauBiH,za

kojisesmatra dajeusklaen saodgovarajuimacquisem.Napredakjepostignutupogleduodravanja

putevatojedonekledovelodopoboljanjakapacitetaisigurnosti.U sektoru eljeznica,postignutje

izvjestan napredakuprovedbiZakona oeljeznicama BiH.

U vezi sa zranim transportom,postignutjeizvjestannapredak.U septembru2007. godine,Bosna i

Hercegovina jeratificirala Sporazumoevropskomzajednikomzranomprostoru(ECAA).Sadaga treba

primijeniti,ukljuujui ipravila opristupu tritu.EUFORje prenioodgovornost za kontrolu zranog

prometauniem zranom prostoruna civilneavijacijskeorgane. Evropskabanka zaobnovu i razvoj

(EBRD)je odobrilakreditBosniiHercegovinizaprovedbuStrategijeupravljanjazranimprometom,koju

je usvojiladrava,a koji etakoer omoguitizemljidapreuzmepunuodgovornost zakontroluzranog

prometausrednjemigornjemzranomprostoru.

Postignutje izvjestan napredakupogleduunutranjih plovnihputevaipomorskogtransporta.Federacija

Bosne i Hercegovineje usvojila Zakon o vodnom transportu koji obuhvata i sredstva transporta.

Pripreme zaobnovu i razvojvodenog toka rijeke Save suutoku,a preliminarna studija izvodljivosti

zavrenajeumaju2007.godine.Bosna iHercegovinanijepotpisnica Konvencije SOLAS(Meunarodne

konvencijeosigurnostiivotanamoru)nitiKodeksa ISPS(Meunarodnogkodeksazasigurnost brodova

ilukihobjekata).

Sveukupnogledano,BosnaiHercegovinajepostiglaizvjestan napredakuoblastitransporta.Potrebnisu

daljnjinapori,pogotovoupogleduusaglaavanja zakonodavstva irazvojaadministrativnog kapaciteta

kakobiseosiguralapropisna provedba.

5.2.4.Energija


49/69

Uoblastienergijeostvaren jeogranien napredak.Odjel za energijuuMinistarstvuvanjske trgovine i

ekonomskih odnosajeoperativan,a imenovanjeiefOdjela.Treba zavritikadrovskopopunjavanje,a

ukupnikapacitetje idaljenizak.

Nije bilo razvoja u pogledu skladitanafte isigurnosti opskrbe. U februaru 2007. godine,Republika

Srpskaje privatizirala svoju glavnu rafineriju nafte.Prodaja treba da donese znatne koristi Bosni i

Hercegovini,aposebnoprivredi RepublikeSrpske,a smanjit eiovisnostouvozu.Bosna iHercegovinaje

punopravna lanica Ugovora o energetskoj zajednici. Od 1.jula 2007. godine, zemlja je obavezna

primjenjivatirelevantni acquisizoblastienergije,osimodredbiootvaranjutrzitanakojeseprimjenjuju

specifini vremenski rokovi.

Upogledu reguliranja trita elektrineenergije,dravna Regulatorna komisija zaelektrinuenergiju i

dva entitetskaregulatorasuoperativni.Onisuusvojilinove setovetarifa za tekuugodinu,kaoikljune

pravilnike ootvaranjutrita ipovezivanja na mreu.Bosna iHercegovinajonijeizradilasveobuhvatnu

strategiju energetike.Mali napredak je postignut u drugim energetskim sektorima (ugalj, nafta,

biogoriva,centralnogrijanjeiobnovljiva energija)iliuvezienergetskeefikasnosti,tepitanjaodrivosti.

5.2.5.Informacijskodrutvoimediji

Bosna iHercegovinajepostiglaodreennapredakuovompodruju. tosetieelektronskihinformacija

iinformacijskihtehnologija,najveiudioTelekoma RepublikeSrpskeprodatjeTelekomuSrbijekrajem

2006. godine.Politika telekomunikacijskog sektora je aurirana odnovembra 2006. do kraja 2007.

godine. Proces liberalizacijejenastavljen, mada sporo. Liberalizacija trita i uvoenje konkurencije

predstavljaju nove izazove za Regulatornu agenciju za komunikacije (RAK), posebno s obzirom na

specifinost trita BosneiHercegovine, sa tripostojea operatera.RAK trebabitiboljeosposobljenu

pogledu ljudskih resursa kako bi mogao promovirati konkurencijuna tritu, pogotovo poveanjem

trinihuslova zaalternativneoperatereiosiguravanjemuvoenja iprovedbe potrebnih garancijaza

konkurenciju. Takoer treba ojaati kapacitet relevantnih odjela u Ministarstvu transporta i

komunikacija.

Napredakje postignut u pogledu usluga informacijskog drutva. Bosna i Hercegovinaje ratificirala

Konvenciju o kibernetikom kriminalu Vijea Evrope. Zakon o elektronskom potpisuje usvojen u

novembru 2006. godine, ali tek treba da se usvoje provedbeni akti. Zakonodavstvo o uslugama

uslovljenogpristupa jo nije usvojeno.


50/69

Izvjestan napredak je postignut na polju audiovizualne politike imedija, pogotovo pribliavanjem

zakonodavstva Bosne i Hercegovine Evropskoj konvenciji o prekograninoj televiziji. Zakon o

reklamiranju isponzorstvuje revidiranu skladu sa tomKonvencijom. RAKje takoer poeo reviziju

Praktinogkodeksarada emitera.Meutim,FederacijaBosneiHercegovinenije bila ustanjuusvojitisve

potrebnezakoneojavnomemitiranju,te provedba reformeojavnomemitiranju idaljekasni.

Bosna iHercegovinanijepotpisnica UNESCOveKonvencije okulturnojraznolikosti.

5.2.6.Statistika

Nije poboljana saradnja izmeu Agencije za statistiku Bosne iHercegovine (BHAS) i dvaentitetska

statistika zavoda. to se tie klasifikacija, pravni akti su usvojeni za CPA (Klasifikacija proizvoda po

aktivnostima).PripremesevrezauvoenjeCOICOP(Klasifikacija industrijskepotronjepremasvrsi).

Sljedei korak ebitiprenosdravnog zakonauentitetske, teprovedba klasifikacije,kako topropisuje

BHASnadravnomnivouuraznimpodrujimaStatistika.Na podrujudemografije isocijalnestatistike,

preduzeti supoetni koraci napripremipopisa stanovnitva.Priprema zapopis stanovnitva u2011.

godinitrebabitinastavljenapotonepostojanjepodatakapredstavljaozbiljanhendikep za utvrivanjepolitika i njihovu provedbu u zemlji. Strukturalna poslovna Statistika jo uvijek nije zasnovana na

poslovnimregistrima.Gotovodanemaraspoloivihinformacijananivoudraveotransportuiturizmu.

5.3.Pravda,slobodaisigurnost

5.3.1.Vize,granica,kontrola,azilimigracije

Napredakupodrujuupravljanjavizama jenastavljen.SporazumzaolakavanjeviznogreimasaEUkoji

je potpisanuseptembrustupioje nasnaguujanuaru2008.godine.BosnaiHercegovinajeukinulasvoje

zahtjevezaizdavanje viza za Bugarsku iRumuniju.SvidravljaniEUsada moguuiuzemljubezviza.Broj

viza izdatihnagranicidodatnoje smanjen(927u2006.godininaspram2.049u2005.godini).Ulause


51/69

naporinapripremi za tranzicijuna etiri kategorije viza kojese koristeuEUu kontekstu Schengena.

Preduzeti sudaljnji koracika uvoenjubiometrijskihpasoa,to trebadasedesiu2008.godini.Ujulu

2007.godine,Visoki predstavniknametnuoje izmjenezakonaoputnimispravamaBosneiHercegovinei

zakonaolinimkartama dravljanaBosne iHercegovine, imeseomoguava oduzimanje putnihisprava.

Svipodaciuneseniu lokalne sistemeudiplomatskimmisijama i konzularnimpredstavnitvima sadase

prenoseelektronski u centralnu upravu u Bosni iHercegovini. Informacijski sistemo migracijamaje

poeodjelovatiuseptembru2007.godine.Njegovviznimodulradi,adiplomatskemisijeuinostranstvu

suuvezane.Ipak,jo uvijekimaprostorazapoboljanjeupravljanja izdavanjemviza.

Nastavljenisunaporina jaanjugraninepolicijeBosneiHercegovine.Internastruktura graninepolicije

je dalje razvijena, to je poboljalo operativni sistem za nadzor i kontrolu dravnih granica.

Meuinstitucionalna koordinacija i razmjena informacija su poboljane. Tjenja saradnja izmeu

granine policije i Uprave zadirektno oporezivanjedovela je do porasta otkrivenih krijumarenih i

krivotvorenihroba.

Dalja poboljanjasuuinjena na graninimprijelazima, ali mnogonjihje jouvijekslaboopremljeno.

Ograniena politika panja inepotpuna eksproprijacijazemljita idaljesuprepreke odrivomnapretku

uovompodruju.

ProcedureazilauBosniiHercegovinisuopenitouskladusameunarodnim standardima.Brojzahtjevaza azilom i daljeje nizak i akje znatno opao u poreenju sa 2005. godinom. Sektorazila donosi

pravovremene odluke,a SudBiH radiefikasno kaoapelaciono tijelo. Prosjeno vrijeme za konanu

odlukuje etirimjeseca.

Izvjestan napredakjepostignutu pogledu migracija,ali daljnji naporje potreban. Siguranprihvatni

centar uspostavljen za nezakonite migranteje pozitivan korak. Izgradnja privremenog centra je u

zavrnojfazi.Preliminarni projektzatrajnicentarjezavren.

5.3.2.Pranjenovca,droge,policija

Izvjestan daljnji napredak je postignut u provedbi mjera borbe protiv pranja novca. Finansijska

obavjetajna jedinica (FIU)uDravnojagenciji za istrage i zatitu (SIPA)je nastavilapoveavatibroj


52/69

zaposlenih, tepoveala svoj vlastiti kapacitet.Poredtoga,strategija obukeje razraena ipotpisan je

Memorandumorazumijevanjusa panijom.

Bosna iHercegovinajeidaljeprvenstvenozemlja tranzitazanezakonitutrgovinudrogom,sa sveveom

domaom konzumacijom. Izvjestannapredakje postignutuovompodruju.Postepeno zapoljavanje

osoba u odjelu za suzbijanje zloupotrebe narkotika u Ministarstvu sigurnosti je pozitivan razvoj.

Provedba zakona je poboljana. Centralna baza podataka sluajeva nezakonite upotrebe droge i

prekursora je uspostavljena uMinistarstvusigurnosti.

Izvjestan napredak je postignut u pogledu rada policije.Meutim, nije bilo napretka u pogledu

restrukturiranja policije, ijije cilj objedinjavanje policijskih snaga u jednujedinstvenu policijskustrukturu.Kaorezultat,policijauzemlji ostajeiscjepkana.

Direkcija za restrukturiranjepolicije, koja je poela djelovatiujanuaru 2006. godine, zavrilaje svoj

Izvjetajo reformi policijeudecembru2006.godine.Relevantniorgani ipolitikepartijenisuuspjele

postii sporazumopristupuDirekcije za restrukturiranjepolicije, te su idaljnji naporimeunarodne

zajednice da omoguipostizanje sporazuma o policijskoj reformijednako bili blokirani. Nedostatak

napretka uovompodrujuozbiljnougroavanapredakBosneiHercegovineka EU.

Provedba mnogih operativnih sredstava je nastavljena (ukljuujui telekomunikacijski sistem, baze

podataka,kompjuterske istrage, sistemkriminalistike analizeiforenzika).

MinistarstvosigurnostijezakljuilostratekisporazumsaEuropolomradipoboljanjaijaanja sredstava

zaborbuprotivorganiziranog kriminala i terorizma. Meunarodni sporazumiopolicijskojsaradnjisu

zakljueni sa nekoliko zemalja, uz sporazum izmeu Uprave za indirektno oporezivanje i Interpola.

Zemlja je takoer ratificirala Policijsku konvenciju za Jugoistonu Evropu u aprilu 2007. godine.

Meutim,oficirza vezukojijepotrebanuskladus timSporazumomsaEuropolomjonije uspostavljen.

Entitetska i kantonalna policija pogotovo suoptereene problemima. Politikomijeanje od strane

entitetskihikantonalnihpolitiaraidalje jeozbiljanproblem.Sitniiozbiljnisluajevikorupcijeupolicijii

dalje su rasprostranjeni. Iscjepkanost na mnoge razliite policijskeuprave ima negativanuticaj na

njihovuuinkovitost ismanjuje povjerenje javnostiupoliciju.Postoji znatanprostor za poboljanjeu

istragama organiziranog kriminala. Napodrujupolicije,pripremeBosne iHercegovine idaljeozbiljno

ugroavaaktuelnizastojuprocesurestrukturiranja.


53/69

5.3.3.Borbaprotivorganiziranogkriminalaiterorizma

Organizirani kriminalidaljejerazlogza ozbiljnuzabrinutostuBosniiHercegovini.Aktivnostivezaneza

organiziranikriminalidalje ineuglavnom trgovina drogom,trgovina ljudima ifinansijski kriminal.Kraa

automobila i kasnija trgovinaukradenim vozilima sveje veiproblem.Malonapretkajepostignutona

poboljanju dravnih statistikih instrumenata za mjerenje stope kriminala, kojaje i dalje tek na

osnovnomnivou.

Iz akcionih planova koji su utvreni dravnom Strategijom borbe protiv organiziranog kriminala i

korupcije,samoonajoukradenimvozilima je izraen.

Bosna iHercegovinaidaljejezemlja,kakoporijekla,takoitranzitaupogledutrgovineljudima.Provedba

dravnogakcionogplana 2005.2007. godine zaborbuprotiv trgovineljudima nastavljena je,ali novi

akcioniplanzaperiod2008.2010.godinejonijeusvojen.Monitoringiizvjetavanje poovompitanjuje

poboljano.

to se tie zatite svjedoka i rtava svjedoka trgovine ljudima, ukupan broj identificiranih rtava,

ukljuujuirtve koje sudravljani BosneiHercegovine,jepovean.U2006.godini,71rtvajezvanino

identificirana.Usvojena su pravila za zatitudomaih rtava i rtavasvjedokatrgovineljudima kojisu

dravljani Bosne iHercegovine.Uaprilu2007. godine,Odjelza zatitu svjedokauDravnojagencijiza

istrageizatituuspostavio je saradnjusanevladinimorganizacijama kojerukovodesigurnimsklonitima

zartve,timejeomoguenoefikasnijekoritenjeresursa iraspoloivihkapaciteta.

Bosna i Hercegovinaje nastavila pokazivati spremnost da rjeavapitanja terorizma.Meunarodna

saradnjaje nastavljena, a jedanbrojpredmetavezanihzameunarodniterorizamje procesuiran.

5.3.4.Zatitalinihpodataka

Nijebilonapretka uovompodruju.Nezavisnaagencijazazatitupodataka zaBosnuiHercegovinukoja

je utvrena Zakonomo zatitilinihpodataka jonije uspostavljena.Ova situacija znaidapropisna

provedba pravila o zatiti podataka nije osigurana.Pripreme Bosne i Hercegovine na polju zatite

podataka zaostaju.


54/69

6.EFEKTI PRIKLJUENJABOSNEI HERCEGOVINEEVROPSKOJUNIJI

6.1.PrioritetniinteresiBiHpopitanjuEU

Integriranje uEU za BiH znai zauzimanje odgovarajuegmjesta uevropskoj porodici demokratskih

zemalja.BiH injeni graani odluni suunamjeridabudu sastavnidiomodernihevropskihpolitikih,

eknomskihisigurnosnihstruktura.

Proces evropskih integracija zahtijeva sveobuhvatno prilagoavanjepolitika, institucionalnog okvira i

pravnog sistema sa ciljem dostizanja evropskih standarda u svim oblastima. Nadalje, tu je i proces

pravne harmonizacije i prihvatanja evropskih standarda koje podrazumijeva opsene unutranje

reforme, konsolidaciju sistema, snaniji privredni razvoj i intenzivnije vanjskopolitiko djelovanje.

Perspektiva lanstvauEUje snaanpoticajzanastavakve zapoetihreformiuBiH.Sciljemubrzanog

ukljuivanjaBiHuevropskeintegracionetokove,neophodna jeaktivnauloga svihsegmenata drutva.

Punopravno lanstvou EU odrazit e se na sve politike iekonomske aspekte ivota. Ekonomske

implikacijesigurno ebitiuoljive,alisenesmijuzanemariti nisocijalne,politike, sigurnosne,kulturnei

sve drugo.

BiH je spremnaprihvatitiosnivakeugovore icjelokupanacquiscommunautair,u ijem eprovoenju

uestvovati kada postanepunopravna lanicaEU.Reformama koje su ve zapoeteBiH elistvoriti i

odravati stabilno ekonomskookruenjeiprovoditidaljnjemjere kakobi seu konaniciukljuila iu

Ekonomskuiumonetarnuuniju.BiH enatomputuposvetitiodgovarajuupanjusocijalnojdimenziji,

pristupajuiiprovodeiEvropskusocjalnu povelju.

Iuoblasti vanjske politikeBiH esepridravati ciljeva iprincipa koji vae uEU.Uformiranju svoje

vanjske politike, BiHposeban znaaj pridaje dobrim odnosima sa susjednim zemljama u regionu


55/69

ZapadnogBalkana15,uzuvjerenjedaje vrsta politika,ekonomska ikulturnasaradnjana zajednikom

putuka konanom lanstvuuEUizuzetnovana.

Odnosi izmeuEUiBiHsukonstruktivni izasnivajusena uzajamnomrazumijevanju.Izazovproirenjai

izgradnje EUizuzetnojeznaajanzaBiH,a zahtijeva istalnusaradnju,kordinacije iprilagoavanje svih

segmenata drutvapotpunoj integracijiu EU.EU enastaviti razvijati znaajne resurseuBiHuokviru

Zajednike vanjske i sigurnosnepolitike i Evropske sigurnosne i odbranbene politike. Novi Specijalni

predstavnik EUpruzeoje dunostujulu 2007. godinei ispredEUondaje savjete iolakavapolitike

procese.Jojeneizvjesno dali eiposlijeistekajednogodinjegmandatanastaviti obnaatiovufunkciju.

Misija EUFORa je smanjilabrojsvojihsnaga na 2.500,dok jeistovremeno osiguralakapacitetekakobi

doprinijela odravanjusigurnosnogokruenja.

____________________

15 Zapadni Balkan je dio politiko-operativnog argona EU-a rezerviran za zemlje potencijalne kandidat e za

punopravno l anstvo obuhvaene PSP-om. Osim BiH u ZB spadaju Hrvatska, Srbija, Crna Gora, Makedonija i

Albanija

6.2.NajznaajnijeoblastizaBiH

Energija,poljoprivreda, transport,okoli,borbaprotivorganizovanogkriminala, liberalizacija viznog

reima


56/69

Sobziromna energetskipotencijal Bosne iHercegovine,pitanjeenrgetikejeveoma vano,posebnou

kontekstu regionalne saradnje, jerje Bosna i Hercegovinajednaod zemalja potpisnica Atenskog

memoranduma. Na osnovu uspostavljanja Energetske zajednice za Jugoistonu Evropu, otvara se

mogunost inetgriranja BiH u energetsko trite EU, bez obzira na fazu u Procesu stabilizacije i

pridruivanja ukojojsenalazi.

BiH epreuzeti sve potrebnemjere kakobi senjenipoljoprivredni proizvodiplasiralinajedinstveno

trite EU.BiHseupotpunosti elipripremiti za preuzimanje Zajednikepoljoprivredne politikeEU i

njenihinstrumenata,koje bi ubudunostikoristili njenipoljoprivrednici.Ruralnirazvoj eunarednomperiodubitijedanodprioritetazaBiH.

BiH ima za ciljuvezivanjeuevropskutransportnumreu, kakobina tajnainosiguralaodgovarajuu

infrastrukturu koja jeujedno ipredpostavka veegprilivadirektnihstranihulaganja,to edoprinijeti

bremprivrednomrazvojuirastu.

Za BiH je izuzetno znaajnodausvojiacquisizoblasti zatiteokolia, kakobi zatitilaisauvalasvoje

vode,tlo izrakuskladusa najviim standardima, te omoguilazdravuivotnusredinuza svojegraane.

BiH ima izgraen institucionalniipravniokvirza borbuprotivorganizovanogkriminala.BiH je pristupila

meunarodnim multilateralnim i bilateralnim ugovorima o saradnji u borbi protiv terorizma,

organizovanogkriminala

iprotiv

nedozvoljene

trgovine

narkoticima

i

lanica

je

INTERPOLA.

BiH

konstruktivnodjelujeuborbiprotivorganizovanogkriminalauregiji.

Mjerekoje suinstitucijeBiH preduzeleinastavljaju preduzimatiuoblastiazila,migracije iborbeprotiv

organizovanogkriminalastavarajuosnovuzarazmatranjeolakavanjaviznogreima za graaneBiHna


57/69

susretima izmeupredstavnikaBiHiEU.BiH preduzimasvepotrebnemjerekakobiseukinulevizeza

njenegraaneprilikomulaskauzemlje EU.AktivnostikojeBiHpreduzimauovojoblastiomoguit ei

njenimgraanimadauivajujednakuslobodukretanjakaoigraaniEU.Tojeujednopripremazastanje

koje