Čitanje karata u regulacionim planovima  

U  ovom  dijelu  pokušaćemo  dati  neka  pojašnjenja  kada  je  u  pitanju  „čitanje“  karata. Regulacioni planovi  sastoje  se od  tekstualnog  i grafičkog dijela. Grafički dio obuhvata više karata (tematskih i sinteznih). Kada lice dođe na javni uvid u mjesnu zajednicu, objekat firme koje izrađuje plan ili u prostorije ASGBL na uvidu ima tekstualni dio plana i sve karte.   

Na  sajtu  grada  bude  postavljena  samo  jedna  sintezna  karta  (plan  prostorne  organizacije) koja  se  odnosi  na  regulacioni  plan  koji  je  na  javnom  uvidu.  Ova  karta  sama  ne  čini regulacioni plan (ona je samo jedan od mnogih grafičkih priloga – karata). Ovdje ćemo analizirati planove prostorne organizacije. Potreba za nekim pojašnjenjima leži u činjenici da  se  većina  ljudi  teško  snalazi na ovim  kartama  (jer  je prostor  koji oni poznaju manje ili više izmijenjen novoprojektovanim objektima i saobraćajnicama).  

Strane svijeta na regulacionim planovima nisu postavljene kao na geografskim kartama. Na geografskim kartama sjever se uvijek nalazi na vrhu. Ovo nekada može predstavljati problem ljudima koji čitaju karte. 

Slika 2. – Prikaz različite orijentacije na regulacionim planovima  

Slika 3. ‐ Mjesto gjde se nalazi znak za strane svijeta 

 

Ispod znaka za orijentaciju obično se nalazi legenda. Legenda sadrži kodeks uslovnih znakova i objašnjenja koja tumače kartu. Postoji velika šarolikost kada su u pitanju boje, štafure,  linije  i simboli koji se primjenjuju u planovima  (ne  postoji  usvojena  standardizacija  znakova,  boja  i  šrafura  za  regulacione planove).  Iako  su  regulacione  planove  radile  različite  firme,  držali  su  se  načelno  slične simbologije.  Kada  su  u  pitanju  individualni  stambeni  objekti  dominiraju  nijanse  žute,  kod  stambeno poslovnih objekata dominiraju nijanse narandžase a kod objekata višeporodčnog stanovanja i poslovnih objekata dominiraju nijanse crvene boje. U većini slučajeva objekti javnih službi obojeni su plavom, ljubičastom i rozom bojom. 

Slika 4. – Primjer različitih znakova/boja za određene namjene objekata 

Slika 5. ‐ Mjesto gdje se nalazi legenda na karti 

 

  Kao što je već rečeno, plan prostorne organizacije predstavlja budući izgled nekog prostora. Zbog  toga  se  ljudi mogu  zbuniti  jer neko buduće  rješenje može biti dosta drugačije nego postojeće stanje.  

Slika 6. – Prikaz postojećeg i planiranog stanja na konkretnom primjeru  Ako Vam je karta na prvi pogled konfuzna i imate poteškoće u orijentaciji, pročitajte nazive ulica  (ukoliko  postoje),  pronađite  neke  karakteristične  objekte  ili  mjesta  poput  škola, objekata kulture, vjerskih objekata, spomenika, zelenih površina, raskrsnica i sl.            

 

Spratnost objekata  Na svakom objektu označena  je spratnost  tj. koliko će objekat imati spratova.  Oznaka Po+P+3+M znači: podrum + prizemlje + 3 sprata + mansarda.         

Dijelovi zgrade: (Po) Podrum – dio zgrade koji je potpuno ukopan ili je ukopan više od 50% svoje zapremine i koji se nalazi ispod prizemlja odnosno suterena. (Su) Suteren – dio zgrade čiji se prostor nalazi  ispod poda prizemlja  i ukopan  je najviše do polovine svoje visine ili je najmanje jednom svojom fasadom izvan terena. (Pr) Prizemlje – dio zgrade čiji se prostor nalazi neposredno na površini, odnosno najviše 1,5 m iznad tla, ili čiji se prostor nalazi iznad podruma ili suterena (ispod sprata ili krova). (S) Sprat – dio zgrade čiji se prostor nalazi između dva poda iznad prizemlja. (G) Galerija – poluotvoreni  ili otvoreni dio  zgrade  čiji  se prostor  koristi u  sklopu prostora etaže zgrade sa kojom čini funkcionalnu cjelinu, za čiju površinu se uvećava površina etaže i sa  kojom  je povezana  stepenicama,  a u ukupnoj  spratnosti  zgrade  tretira  se  kao  zasebna etaža. (Pe) Povučena etaža – posljednji sprat zgrade čija  je fasada povučena u odnosu na prednju fasadu zgrade. (Pk) Potkrovlje  i  (M) Mansarda – dio zgrade  čiji se korisni prostor nalazi  iznad posljednjeg sprata i neposredno ispod kosog ili zaobljenog krova, a čija visina nadzide ne može biti viša od 1,8 m.  Regulaciona linija 

 Regulaciona  linija  je  planska  linija  koja  odvaja  zemljište  planirano  za  javne  površine  od zemljišta planiranog za druge namjene. Na  lijevoj slici  regulaciona  linija označena  je  isprekidanom  ljubičastom  linijom a na desnoj označena  je crvenom  isprekidanom  linijom. U oba slučaja regulacione  linije odvajaju  javnu površinu (put) od privatnih površina (parcela). 

 

 Građevinska linija  

Građevinska  linija  je  planska  linija  na  površini,  iznad  ili ispod površine zemlje  i vode, koja predstavlja granicu do koje  se objekat može graditi  ili na kojoj  se mora graditi, odnosno  liniju  koju  ne  smije  preći  najistureniji  dio objekta.   U ovom slučaju građevinska linija je označena plavom crta‐tačka‐crta linijom i predstavlja granicu do koje se objekat može graditi.   

  Na ovoj slici građevinska linija predstavljena je crnom isprekidanom linijom i predstavlja granicu na kojoj se objekat mora graditi.      

 Na slici postoje dvije vrste građevinskih linija:  ‐ puna crna linija: označava građevinsku liniju prizemlja koja se ne smije preći ‐ isprekidana crna linija: građevinska linija spratova (isturenog dijela zgrade) koja se takođe ne smije preći 

   

   Građevinska parcela   

Građevinska  parcela  je  površina  zemljišta  ispod objekta  i  zemljišta  za  redovnu upotrebu objekta koja  je  određena  numerički  i  grafički,  sa obezbijeđenim kolskim  i pješačkim pristupom na put  i  obezbijeđenom  zelenom  površinom  koja obuhvata  minimalno  20%  ukupne  površine parcele  kod  izgradnje  novih  objekata  (osim  u slučaju zamjene postojećeg objekta novim).  

Na ovoj slici pored granice parcele može se vidjeti i  broj  parcele.  Broj  parcele  se  uvijek  piše „okrenut“ prema sjeveru.