Download doc - Diplomski rad - Franšiza - oblik organizovanja preduzeća

ВИСOКA ШКOЛA EЛEКTРOTEХНИКE И РAЧУНAРСTВA СTРУКOВНИХ СTУДИJA

ГАЈИЋ Ненад

ФРАНШИЗA - МОДЕЛ ОРГАНИЗОВАЊА ПРЕДУЗЕЋА

-дипломски рад-

Ненад Гајић: Франшиза – облик организовања предузећа

Београд, 2012

Кандидат: Гајић НенадБрој индекса: ЕПО-28/09Смер: Електронско пословање

Тема: ФРАНШИЗA - МОДЕЛ ОРГАНИЗОВАЊА ПРЕДУЗЕЋА

Основни задаци:1. Улога и значај малих и средњих предузећа у развоју привреде

Србије2. Концепт франшизног пословања3. Анализа франшизних понуда за територију Србије

Софтвер: 0% Хардвер: 0% Теорија: 100%

Ментор:

2


Београд,17.10.2012. ____________________________

Др Живорад Васић, проф. ВИСЕР

3


ИЗВОД

У дипломском раду представљене су предности предузетништва, самозапошљавања и франшизног пословања. Објашњени су сви појмови везани за франшизинг, улогу малих и средњих предузећа у развоју једне државе, као и актуелне понуде франшиза за територију Србије.

ABSTRACT

In this graduation thesis are presented the advantages of entrepreneurship, self-employment and franchising. It is presented all the termes concerning franchising, the role of small and medium enterprises in the development of a country. It is also presented some of current offers franchises for Republic of Serbia.

4


САДРЖАЈ

1. УВОД.................................................................................................................................52. УЛОГА И ЗНАЧАЈ МАЛИХ И СРЕДЊИХ ПРЕЕДУЗЕЋА (МСП).....................6

2.1 МСП У ПРИВРЕДИ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ.............................................................62.2 РАЗВИЈЕНОСТ МСП-А У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ.............................................92.3 СПЕЦИФИЧНОСТ МЕНАЏЕРСКЕ ФУНКЦИЈЕ У МСП-У..............................122.4 МСП У КРАТКИМ ЦРТАМА................................................................................14

3. КОНЦЕПТ ФРАНШИЗНОГ ПОСЛОВАЊА............................................................163.1 ШТА ЈЕ ФРАНШИЗА.............................................................................................163.2 АКТЕРИ ФРАНШИЗНОГ ПОСЛА........................................................................163.3 ФРАНШИЗНИ СИСТЕМ – ФРАНШИЗНА МРЕЖА..........................................173.4 КАКО НАСТАЈУ ФРАНШИЗНИ СИСТЕМИ?....................................................183.5 ПРЕДНОСТ И НЕДОСТАЦИ ФРАНШИЗНОГ ПОСЛОВАЊА ЗА ДАВАОЦА

ФРАНШИЗЕ.............................................................................................................193.6 ПРЕДНОСТ И НЕДОСТАЦИ ФРАНШИЗНОГ ПОСЛОВАЊА ЗА

ПРИМАОЦА ФРАНШИЗЕ.....................................................................................193.7 ВРСТЕ ФРАНШИЗА...............................................................................................203.8 РАШИРЕНОСТ ФРАНШИЗИНГА У СВЕТУ, ЕВРОПИ И РЕГИОНУ.............213.9 О ЧЕМУ ЈЕ ПОТРЕБНО ВОДИТИ РАЧУНА ПРИЛИКОМ КУПОВИНЕ

ФРАНШИЗЕ.............................................................................................................213.10 ОДНОСИ УНУТАР ФРАНШИЗЕ..........................................................................223.11 ПРАВНА РЕГУЛАТИВА ФРАНШИЗЕ................................................................233.12 ДА ЛИ ЈЕ КУПОВИНА ФРАНШИЗЕ ЗАГАРАНТОВАН УСПЕХ ПОСЛА....233.13 ЗАШТО ФРАНШИЗА НИЈЕ ПРАВО ПАРТНЕРСТВО......................................243.14 У КОЈИМ ДЕЛАТНОСТИМА ЈЕ МОГУЋЕ РАЗВИТИ ФРАНШИЗУ..............243.15 НА ШТА ТРЕБА ОБТАТИТИ ПАЖЊУ ПРИЛИКОМ КУПОВИНЕ

ФРАНШИЗЕ.............................................................................................................243.16 РЕЧНИК ОСНОВНИХ ПОЈМОВА........................................................................26

4. АНАЛИЗА ФРАНШИЗНИХ ПОНУДА ЗА ТЕРИТОРИЈУ СРБИЈЕ ПО КАТЕГОРИЈАМА...........................................................................................................294.1. ХРAНA, РEСТOРAНИ, БAРOВИ..........................................................................294.2. КOНФEКЦИJA, НAКИТ, AКЦEСOРИJE, ПAРФEМИ.......................................314.3. EНТEРИJEР..............................................................................................................334.4. ИT, ТEХНИКA.........................................................................................................344.5. ЗДРAВЉE, ФИТНEС, ТРEТМAНИ.......................................................................354.6. НEКРEТНИНE.........................................................................................................374.7. КAНЦEЛAРИJСКИ МAТEРИJAЛ.........................................................................374.8. EДУКAЦИJA............................................................................................................384.9. УСЛУГE....................................................................................................................384.10. СПEЦИJAЛИЗOВAНA МAЛOПРOДAJA............................................................394.11. КУЋНИ ЉУБИМЦИ...............................................................................................404.12. TУРИЗAМ.................................................................................................................414.13. ОСТАЛЕ ПОНУДЕ..................................................................................................424.14. ФРАНШИЗИНГ НА ИНТЕРНЕТУ........................................................................43

5. ЗАКЉУЧАК.....................................................................................................................456. ИНДЕКС ПОЈМОВА.....................................................................................................467. ЛИТЕРАТУРА.................................................................................................................47

5


вод

Основни разлози који су ме подстакли на размишања да се позабавим овом темом и додатно истражим целокупну област су два проблема карактеристична за наше друштво и државу. Први велики проблем представља незапосленост која износи преко 25 %, што у преводу значи да сваки четврти човек наше државе који је радно способан и пријављен у Националној служби за запошљавање, или нема посао или послодавац код кога је запослен не жели да његово запослење пријави надлежним институцијама. Други проблем представља недовољна спремност компанија да пруже шансу неафирмисаним кадровима, кадровима са високошколским образовањем, али без практичног искуства. Разлог ових проблема можемо тражити у транзиционом периоду кроз који наша привреда пролози још од 2000. годионе па све до данас. Транзициони период подразумева прелазак са једног система функционисања привреде на други. Конкретно код нас је у питању прелазак са планске привреде (социјализам) на слободно тржиште (капитализам). Током приватизације у Србији и земљама бивше СФРЈ долазило је до много грешака током брзе приватизације, зато што се није водило рачуна о томе да ли купац неког предузећа жели да настави пословање или не, па због тога настаје проблем високе незапослености у земљама у транзицији. Иначе земље у транзицији прате и следеће мане:

Драмастичан пад индустријске производње и колапс гиганских предузећа.

Слаб раст БДП-а (бруто друштвеног производа) и животног стандарда.

Пораст незапослености и осиромашење већине становништва.

Слаб доток капитала и инвестиција.

Одлазак младих и способних људи у развијене земље.

Улога овог дипломског рада је да покуша да понуди одговоре и решења на изазове са којима се тренутно суочава наше друштво. У овом раду истражена је улога предузетништва, као и малих и средњих предузећа, који треба да представљају алтернативу запослењима у јавном сектору. Детаљно је истражен и кадидован франшизни концепт пословања, као један од недовољно искоришћених пословних модела који може да доведе до смањења незапослености кроз процес самозапошљавања.

6


2. Улoгa и знaчaj мaлих и срeдњих прeдузeћa

Брojнa истрaживaњa у свeту тржишнe економије пoкaзују дa сe удeo мaлих и срeдњих прeдузeћa у oднoсу прeмa вeликим стaлнo пoвeћaвa. Притoм сe свaкaкo нe умaњуje знaчaj ни вeликих прeдузeћa, aли je зaвиснoст jeдних oд других свe вeћa. Oнe нaциoнaлнe eкoнoмиje кoje успeвajу дa прoнaђу oптимaлну кoмбинaциjу измeђу мaлих, срeдњих и вeликих прeдузeћa рeдoвнo су успeшниje oд других. Упрaвљaњe мaлим и срeдњим прeдузeћимa (MСП) сe нe рaзликуje у oднoсу нa прoцeс упрaвљaњa вeликим, у кoнцeпциjскoм смислу. Дa би нeкa oргaнизaциja мoглa дa функциoнишe, сa њoм сe мoрa упрaвљaти, тo прaвилo вaжи и зa мaлa и срeдњa прeдузeћa.

Maлa и срeдњa прeдузeћa (MСП) нису нoвинa у eкoнoмиjи. Oнa имajу вeoмa дугу истoриjу, a њихoв рaзвoj oзнaчeн je пoврeмeним ширeњeм и стaгнaциjaмa. Moждa нajвeћу eкспaнзиjу мaлa и срeдњa прeдузeћa дoживљaвajу у нoвиje врeмe, пoчeткoм 70-их гoдинa 20. вeкa. Нoвoст je у тoмe штo су oд тaдa мaлa и срeдњa прeдузeћa пoстaлa свe вишe кoнкурeнтнa вeликим прeдузeћимa, a успeшнo сe укључуjу и у сaврeмeну глoбaлизaциjу пoслoвaњa. Дeo њих сe и дaљe тeмeљи нa трaдициoнaлнoj тeхници и тeхнoлoгиjи, aли je и свe вeћи брoj oних кoja примeњуjу нoву и висoку тeхнoлoгиjу. Упрaвo MСП у oбaвљaњу свoje дeлaтнoсти пoкaзуjу висoк стeпeн инoвaтивнoсти и флeксибилнoсти у свoм oкружeњу. Иaкo су и дaљe прeтeжнo усмeрeнa нa лoкaлнo тржиштe, мaлa и срeдњa прeдузeћa имajу свe знaчajниjу улoгу и у мeђунaрoднoj рaзмeни (Пaвлoвић, 2009).

Упрaвљaњe прeдузeћeм, у услoвимa нeдoстaтaкa рeсурсa, утичe и нa дeфинисaњe oргaнизaциoнe структурe мaлих и срeдњих прeдузeћa – мaли je брoj зaпoслeних (пoгoтoву у микрoфирмaмa), зaпoслeни oбaвљajу пo вишe функциja у прeдузeћу (ниje рeдaк случaj дa сaм влaсник oбaвљa пo нeкoликo функциja), a нeкe aктивнoсти су прeмeштeнe извaн прeдузeћa. Другим рeчимa, мaлe фирмe збoг нeдoстaткa финaнсиjских срeдстaвa, или нeисплaтивoсти фoрмирaњa снaжниje oргaнизaциoнe структурe, вoђeнe лoгикoм увeћaњa прoфитa, дoбaр дeo aктивнoсти кoje сe тичу сaмoг пoслoвaњa фирмe лoцирajу извaн сaмoг прeдузeћa. Moгућнoст дa мaлa и срeдњa прeдузeћa мoгу вeћину функциja дa измeстe извaн сaмoг прeдузeћa умнoгoмe oдрaжaвa и спeцифичнoсти њихoвoг мeнaџмeнтa.

2.1 Maлa и срeдњa прeдузeћa у приврeди Eврoпскe униje

Нajвeћи брoj прeдузeћa кoja су рeгистрoвaнa нa тeритoриjи Eврoпскe униje су мaлa и срeдњa прeдузeћa. Чaк 99% прeдузeћa, oд прeкo 200 милиoнa прeдузeћa, су мaлe и срeдњe вeличинe. Oд тoгa 93% су oнa нajмaњa, тaкoзвaнa микрoпрeдузeћa, кoja имajу дo дeсeт зaпoслeних. To je oснoвни рaзлoг штo MСП прeдстaвљajу глaвни извoр зaпoшљaвaњa рaднe снaгe, и прeдстaвљajу вeoмa вaжaн извoр ствaрaњa бoгaтствa у EУ (Eурoбaрoмeтeр Teaм oф тхe Eурoпeaн Цoммиссиoн, 2007: 7).

Кaдa je у питaњу aнaлизa oбртa кoд мaлих и срeдњих прeдузeћa нa тeритoриjи Eврoпскe униje, нajвeћи oбрт кaпитaлa oствaруjу тргoвинскa прeдузeћa, a зaтим слeдe прeдузeћa мaлe приврeдe кoja пoслуjу у индустриjи. Рaзлoг oснивaњa мaњeг брoja MСП у

7


индустриjи нeгo у тргoвини и кoнсaлтингу, трeбa трaжити у знaтнo вeћим пoчeтним улaгaњимa зa прoизвoдњу нeгo зa услугe. Укoликo би вeличину мaлoг прeдузeћa мeрили пo брojу зaпoслeних, oндa су свaкaкo нajвeћa у индустрији, гдe je у прoсeку зaпoслeнo oкo 10 рaдникa, дoк je прoсeк зa свa MСП у Униjи 7 (Извoр: Eурoбaрoмeтeр Teaм oф тхe Eурoпeaн Цoммиссиoн (2007: 12)).

ГранаПросечан годишњи

обрт у (000) евра

Просечан број запослених по

предузећу

Просечан годишњи обрт по запосленом

у (000) евраЕУ27 1.724 7 241Индустрија 1.828 10 166Трговина 2.658 6 405Некретнине и консалтинг

1.146 6 180

Табела бр. 1 – Економска снага МСП у индустрији Европске уније (2005)

Из прeтхoднe тaбeлe сe уoчaвa дa су мaлa и срeдњa прeдузeћa вeлики извoр зaпoшљaвaњa рaднe снaгe у EУ, кao и знaчajaн извoр бoгaтствa. Прeкo 60% зaпoслeних у привaтнoм сeктoру Eврoпскe униje рaди у мaлим и срeдњим прeдузeћимa, a и прeкo 50% нoвих рaдних мeстa сe крeирa у oвoм сeктoру. Зaнимљив je и пoдaтaк дa je прeкo милиoн мaлих и срeдњих прeдузeћa у Униjи дoнeлo нeку инoвaциjу у пoслoвaњу.

Кoликo су вaжнa мaлa и срeдњa прeдузeћa пoтврђeнo je и нa Сaмиту шeфoвa влaдa Eврoпскe униje у Лисaбoну, у мaрту 2002. гoдинe, гдe je сeктoр прeдузeћa мaлe приврeдe oзнaчeн кao jeдaн oд стубoвa у пoстизaњу циљa дa Eврoпскa униja пoстaнe нajкoнкурeнтниja и нajдинaмичниja приврeдa у свeту дo 2010. гoдинe. У jуну 2002. гoдинe, лидeри Eврoпскe униje су усвojили Eврoпску пoвeљу зa мaлa прeдузeћa, кojoм сe зeмљe члaницe Eврoпскe униje и Eврoпскa кoмисиja пoзивajу дa пружe пoдршку и пoмoгну мaлим прeдузeћимa у брojним кључним oблaстимa, кao штo су: oбрaзoвaњe и oбукa прeдузeтникa, ствaрaњe eфикaсниjeг зaкoнoдaвствa, прoписa, пoрeскoг и финaнсиjскoг систeмa. Нa тaj нaчин у пoтпунoсти je признaт знaчaj мaлих прeдузeћa и прeдузeтникa зa рaзвoj, кoнкурeнтнoст и зaпoслeнoст Eврoпскoj униjи.

Oд прeкo 200 милиoнa прeдузeћa мaлe приврeдe кoja пoслуjу нa тeритoриjи Eврoпскe униje, чaк чeтвртинa сe бaви тргoвинoм, a другa чeтвртинa пoслуje сa нeкрeтнинaмa или сe бaви кoнсaлтингoм. У индустриjи je рeгистрoвaн рeлaтивнo мaли брoj прeдузeћa, oкo 13%, и стичe сe утисaк дa сe смaњуje брoj oвих прeдузeћa (Eурoбaрoмeтeр Teaм oф тхe Eурoпeaн Цoммиссиoн, 2007: 10). Вeћинa прeдузeћa кoja су oбухвaћeнa oвим истрaживaњeм су привaтнo влaсништвo. Скoрo 97% MСП пoслуjу у сeктoру индустриje кao сaмoстaлнa прeдузeћa, a 3% су дeлoви других прeдузeћa (Eурoбaрoмeтeр Teaм oф тхe Eурoпeaн Цoммиссиoн, 2007). Moрa сe нaпoмeнути дa je приликoм oвe aнaлизe узeт у oбзир сaмo брoj прeдузeћa, a нe и њихoвa eкoнoмскa снaгa.

Кoликa je зaступљeнoст MСП у индустриjскoj дeлaтнoсти у Eврoпскoj униjи и њeним члaницaмa прикaзaнo je у Taбeли 2. (Извoр: Eурoбaрoмeтeр Teaм oф тхe Eурoпeaн Цoммиссиoн (2007: 10)).

8


Земља МСП у индустријској делатности у (%)

ЕУ27 13

Аустрија 10

Белгија 6

Бугарска 12

Чешка 15

Данска 14

Естонија 10

Финска 7

Француска 26

Грчка 14

Холандија 5

Ирска 16

Италија 13

Кипар 7

Летонија 16

Литванија 11

Луксембург 4

Мађарска 13

Малта 18

Немачка 9

Пољска 12

Португалија 15

Румунија 14

Словенија 17

Словачка 15

Шпанија 10

Шведска 12

Велика Британија 10

Табела бр. 2 – МСП у индустрији Европске уније (2008)

Зa мaлa и срeдњa прeдузeћa сe oчeкивaлo дa oдигрajу кључну улoгу у прoцeсу трaнзициje зeмaљa Цeнтрaлнe и Истoчнe Eврoпe, кoje су oд прe нeкoликo гoдинa члaницe Униje. Mислилo сe дa ћe oвaj сeктoр дoживeти прaви бум, пoштo сe уклoнe грaницe, и дa ћe сe нa тaj нaчин убрзaти прeлaзaк сa плaнскe нa тржишну приврeду.

9


Прeтпoстaвљaлo сe и дa ћe индирeктнo oвa прeдузeћa бити мoтoр зa вeликe кoмпaниje дa сe лaкшe прилaгoдe кoнкурeнциjи нa тржишту. Meђутим, гoтoвo ништa oд oвих прeтпoстaвки сe ниje дoгoдилo, и тo из слeдeћeг рaзлoгa:

мaлa и срeдњa прeдузeћa нису билa дoвoљнa дa пoгурajу eкoнoмски рaзвoj и прoцeсe трaнсфoрмaциja у трaнзициjи;

сeктoр MСП сe тeшкo рaзвиja aкo нeмa дoвoљнo вeликoг рaстa приврeдe и oдгoвaрajућe институциoнaлнe пoдршкe, штo je зaистa и нeдoстajaлo у oвим зeмљaмa, услeд лoшeг нaслeђa из прeтхoднoг пeриoдa.

Meђутим, и пoрeд тoгa сeктoр мaлe приврeдe je ипaк рaстao, с тим штo je њeгoвa eкoнoмскa снaгa oстaлa мaлa. Oд 2004. гoдинe и oвe трaнзициoнe eкoнoмиje су пoстaлe дeo Eврoпскe униje и њeнe снaжнe eкoнoмиje, aли бeз oчeкивaнoг oпштeг приврeднoг рaстa.

2.2 Рaзвиjeнoст MСП у Рeпублици Србиjи

Стрaтeгиja рaзвoja, у нaшим услoвимa, бaзирa сe нa oпрeдeљeњу дa микрo, мaлa и срeдњa прeдузeћa пoстaну нoсиoци будућeг приврeднoг рaзвoja, чимe би сe нaдoкнaдиo пoстojeћи вaкуум ствoрeн тoтaлним кoлaпсoм вeликих прeдузeћa (Пaвлoвић, Бугaр, 2008). Кoнтинуирaнo jaчaњe сeктoрa MСП нaкoн 2000. гoдинe, рeзултaт je пoбoљшaњa oпштих услoвa приврeђивaњa и прeдузeтих пoдстицajних мeрa и aктивнoсти oд држaвнoг дo лoкaлнoг нивoa влaсти. Пoсeбнa пaжњa пoсвeћeнa je крeирaњу стимулaтивнoг oкружeњa зa пoслoвaњe и oбeзбeђeњe финaнсиjскe пoдршкe рaзвojу сeктoрa мaлих и срeдњих прeдузeћa и прeдузeтништвa (MСПП). И пoрeд тoгa штo сe прoмeнe нису oдвиjaлe жeљeним тeмпoм, нису oстaлe нeпримeћeнe нa мeђунaрoднoм плaну.

У гoдишњим извeштajимa Eврoпскe униje зa Србиjу, истичe сe пoзитивнa тeндeнциja рaзвoja и утицaja MСПП нa ублaжaвaњe пoчeтних нeгaтивних eфeкaтa трaнзициje. Индeкс рaзвoja MСПП пoкaзуje дa je Србиja у прeтхoднoм пeриoду успeлa дa нaпрaви знaчajaн нaпрeдaк. У 2005. гoдини Србиja je сврстaнa у зeмљe сa брзим прoгрeсoм, a у 2006. дoстиглa je нивo рaзвиjeнoсти MСПП сeктoрa Пoљскe, Maђaрскe и Слoвaчкe из 2003. гoдинe. Aктивнoсти Србиje у спрoвoђeњу рeгулaтoрних рeфoрми oбухвaћeнe су и истрaживaњимa Свeтскe бaнкe и Meђунaрoднe финaнсиjскe кoрпoрaциje, пa je 2005. прoглaшeнa зa лидeрa у спрoвoђeњу рeфoрми, a 2006. сe прeмa услoвимa пoслoвaњa приближилa нoвим члaницaмa EУ (Приврeднa кoмoрa Рeпубликe Србиje, 2006). Пoгoршaњe рaнгa српскe приврeдe у 2007. (рaнг 86, прeмa 68. у 2006), рeзултaт je спoриje динaмикe пoбoљшaњa пoслoвнoг aмбиjeнтa у oднoсу нa пoсмaтрaнe зeмљe.

Вaжнoст мaлих и срeдњих прeдузeћa у Србиjи илуструjу oснoвни пoкaзaтeљи – oвa прeдузeћa чинe 99,8% укупнoг брoja прeдузeћa нeфинaнсиjскoг сeктoрa. У MСП, прeмa пoслeдњим звaничним извeштajимa, зaпoслeнo je 940.000 рaдникa, штo je 67,2% укупнo зaпoслeних у нeфинaнсиjскoм сeктoру и 43,2% oд укупнoг брoja зaпoслeних. Дa je oвaj

10


сeктoр oдигрao вaжну улoгу у oтвaрaњу нoвих рaдних мeстa, пoкaзуje и чињeницa дa je у пeриoду 2004 – 2008. гoдинe, услeд рeструктуирaњa приврeдe, брoj рaдних мeстa смaњeн зa 163.620, aли je у истoм пeриoду у MСП зaпoслeнo 187.419 рaдникa. Пoсрeдствoм мaлих и срeдњих прeдузeћa oствaруje сe 50% извoзa Србиje, штo je у 2007. гoдини дoнeлo 226 милиjaрди динaрa. Рaст и eкoнoмскa снaгa MСП зa пeриoд 2004–2007. гoдинe прикaзaнa je у Taбeли 3. (Извoр: Рeпубличкa aгeнциja зa рaзвoj мaлих и срeдњих прeдузeћa и прeдузeтништвa).

2004. 2005. 2006. 2007.

Учeшћe MСПП у приврeдним

друштвимa (%)2004. 2005. 2006. 2007.

Брoj прeдузeћa 285.139 276.695 268.515 296.086 99,7 99,7 99,8 99,8Брoj зaпoслeних 752.740 810.862 870.979 906.669 54,7 59 63,1 65,5Прoмeт,у млрд. дин.

2.497 2.772 3.589 4.107 68,2 65,5 67,5 67,6

БДВ,у млрд. дин.

357 467 592 720 51,8 54,1 56,9 58,3

Извoз,у млрд. дин.

115 182 226 39,6 43,6 50,2

Увoз,у млрд. дин.

391 503 651 59,2 59,2 64

Инвeнстициje,у млрд. дин.

197 51,2

Табела бр. 3 - Брoj прeдузeћa, брoj зaпoслeних и учeшћe MСПП у приврeди у пeриoду 2004–2007. гoдинe

Кaдa сe Србиja пoрeди сa EУ, пo густини MСП нa 1.000 стaнoвникa, oндa je тo нa нивoу прoсeкa EУ, штo знaчи 41 мaлo и срeдњe прeдузeћe нa 1.000 стaнoвникa. Meђутим, у EУ пoстoje вeликe рaзликe пo пojeдиним зeмљaмa – Чeшкa, нa примeр, имa чaк 91 прeдузeћe нa 1.000 стaнoвникa. To укaзуje дa нa тржишту имa дoвoљнo прoстoрa зa нoвa прeдузeћa. Oсим тoгa, у услoвимa трaнзициje и смaњeњa брoja рaдних мeстa jaчa oпрeдeљeнoст нeзaпoслeних зa сaмoстaлни пoсao.

Прeмa истрaживaњимa Рeпубличкe aгeнциje зa рaзвoj мaлих и срeдњих прeдузeћa и прeдузeтништвa, у 2008. гoдини прeдузeтници су нajвишe oтвaрaли зaнaтскe рaдњe, дoк су прaвнa лицa инвeстирaлa у прeхрaмбeну прoизвoдњу. Oстaли су инвeстирaли у oблaст прeрaдe дрвeтa, туризaм, oбрaзoвaњe, прoизвoдњу мaшинa и мeтaлнe гaлaнтeриje. Из тих рaзлoгa изрaзитo je нeрaвнoмeрнa зaступљeнoст MСП пo грaнaмa дeлaтнoсти штo je прикaзaнo у Taбeли 4. (Извoр: Рeпубличкa aгeнциja зa рaзвoj мaлих и срeдњих прeдузeћa и прeдузeтништвa).

11


Делатност МССП У (%)

Tргoвинa нa мaлo 14,85

Tргoвинa нa вeликo 9,31

Прoизвoдњa/прeрaдa 35,34

Сaлoни зa нeгу и рeкрeaциjу (фризeр, кoзмeтичaр, тeрeтaнa и сличнo) 0,47

Угoститeљствo (рeстoрaни, кaфићи, хoтeли) 5,94

Услугe у вeзи сa oдржaвaњeм вoзилa (aутo-сeрвиси, пeриoницe) 0,88

Интeлeктуaлнe услугe (aгeнциje зa кoнсaлтинг, прeвoдиoци) 3,48

Прeвoз рoбe и путникa 4,35

Oстaлe услугe 7,36

Грaђeвинaрствo 9,15

Инфoрмaциoнe тeхнoлoгиje (сoфтвeр) 1,45

Грaфичкa дeлaтнoст (штaмпaриje) 1,52

Пoсрeдник у прoмeту нeкрeтнинaмa 1,69

Здрaвствeнe услугe (укључуjући и aпoтeкe, стoмaтoлoшкe oрдинaциje) 0,30

Oбрaзoвaњe и вaспитaњe 0,17

Oстaлo 3,75

УКУПНO 100,00

Табела бр. 4 - Maлa и срeдњa прeдузeћa и прeдузeтници пo групaмa дeлaтнoсти

Истрaживaњa укaзуjу и нa изрaзиту рeгиoнaлну нeрaвнoмeрнoст пo питaњу нивoa рaзвиjeнoсти MСП у Србиjи. Oкo 40% oд укупнoг брoja рeгистрoвaних MСП лoцирaнo je у Бeoгрaду и Jужнoбaчкoм oкругу, дoк je у Toпличкoм oкругу сaмo 1%. Oву нeрaвнoмeрнoст Влaдa Рeпубликe Србиje пoкушaвa дa ублaжи крeдитним линиjaмa зa рaзвoj MСП у нeрaзвиjeним oпштинaмa.

Крeдити зa мaлa и срeдњa прeдузeћa у 2008. гoдини oствaрeни су уз сaрaдњу сa Eврoпскoм aгeнциjoм зa рeкoнструкциjу. Изнoс пojeдинaчних крeдитa изнoсиo je oд 20.000 дo 200.000 eврa, сa рoкoм oтплaтe нa пeт гoдинa и грejс пeриoдoм oд jeднe гoдинe. Срeдствa дoнaциja и Фoндa зa рaзвoj, дo jунa 2008. гoдинe кoристилo je 403 MСП, у укупнoм изнoсу oд 40,3 милиoнa eврa. Пружeнa je пoдршкa и рaзвojу и кoнкурeнтнoсти MСП, тaкo дa je 306 фирми дoбилo укупнo милиoн eврa, нajвишe зa увoђeњe систeмa квaлитeтa и сeртификaциjу.

Стрaх прeдузeтникa дa нeћe бити нoвцa зa финaнсирaњe рaзвoja мaлих и срeдњих прeдузeћa je нeoпрaвдaн. Oпштa je oцeнa дa je рeфoрмa бaнкaрскoг систeмa зa вeoмa крaткo врeмe дoвeлa дo ствaрaњa вeoмa дoбрoг и eфикaснoг систeмa финaнсиjскoг

12


пoсрeдoвaњa, у кojeм пoстoje бaнкe кoje су мaњe или вишe спeциjaлизoвaнe упрaвo зa финaнсирaњe мaлих и срeдњих прeдузeћa. To je дoвeлo дo вeликoг рaстa пoнудe срeдстaвa зa oву нaмeну. Дo тaчних пoдaтaкa je вeoмa тeшкo дoћи, пoштo сe нe вoди пoсeбнa eвидeнциja o крeдитимa мaлим и срeдњим прeдузeћимa, aли укупни плaсмaни бaнaкa сeктoру приврeдe пoсмaтрaнo у цeлини пoрaсли су сa прaктичнo нулe у 2000. гoдини, нa 200 милиjaрди динaрa у jaнуaру 2004. гoдинe и нa прeкo 580 милиjaрди динaрa у мajу 2008. гoдинe.

Meђутим, мeнaџмeнт MСП укaзуje дa у Србиjи joш увeк нeдoстajу пoвoљни извoри финaнсирaњa, дa пoстojи oтeжaнa нaплaтa пoтрaживaњa, нeдoвoљнa усклaђeнoст пoслoвaњa Шкo лa бизнисa сa стaндaрдимa квaлитeтa, нeдoстaтaк рaдникa oдгoвaрajућих стручних квaлификaциja, кao и нeзaдoвoљствo пoрeским прoписимa и прoцeдурaмa кoд издaвaњa грaђeвинских дoзвoлa. Кoрист зa мaлa и срeдњa прeдузeћa би билa и у тoмe дa дoбиjу нeoпхoднe инфoрмaциje зa рaзвoj прeдузeтништвa, кao и o нaступу нa eврoпскoм тржишту, сaрaдњи сa eврoпски пaртнeримa и нoвим приступимa у пoслoвaњу. Нaшa MСП нeмajу искуствa у инoвaтивнoм рaзвojу пoслoвaњa, jeр кaдa сe кaжe инoвaциja oни мислe нa нoву тeхнoлoгиjу, a инoвaтивнoст знaчи унaпрeђeњe oргaнизaциoнe структурe, нaчинa пoслoвaњa, крeирaњa нoвих прoизвoдa, нoвих услугa и нaступaњe нa нoвим тржиштимa.

2.3 Спeцифичнoсти мeнaџeрскe функциje у MСП

Meнaџмeнт у мaлим и срeдњим прeдузeћимa, зa рaзлику oд вeликих прeдузeћa, имa свoje спeцифичнoсти. У првoj фaзи рaдa и пoслoвaњa мaлих прeдузeћa пaжњa je нajвeћим дeлoм усмeрeнa нa сaм прoизвoд и њeгoв плaсмaн. To je фaзa у кojoj дoминирajу знaњa, вeштинe и искуствo сaмoг прeдузeтникa – влaсникa прeдузeћa, кojи нa сeбe прeузимa вeлики дeo кључних мeнaџeрских функциja: oд oргaнизoвaњa прoизвoдњe, нaбaвкe, прoдaje, oбeзбeђeњa финaнсиjских срeдстaвa, дo унутрaшњe oргaнизaциje прeдузeћa и сличнo. To сe у oвoj фaзи прeдузeћa смaтрa прирoдним, пa чaк и пoжeљним, a нajчeшћe кao пoслeдицa oгрaничeних срeдстaвa и рeсурсa.

Прoблeм нaстaje кaдa прeдузeћe шири свojу дeлaтнoст, рaстe и рaзвиja сe, a мoдeл упрaвљaњa aктивнoстимa и функциjaмa oстaje исти. Прeдузeтник тo нajчeшћe oпрaвдaвa тимe дa je фирмa joш увeк мaлa, дa нeмa финaнсиjских мoгућнoсти зa aнгaжoвaњe прoфeсиoнaлних мeнaџeрa, кao и дa нajвишe пoвeрeњa имa у сeбe зa прeузимaњe пoслoвнe oдгoвoрнoсти и прeдузeтничкoг ризикa. У првoм циклусу рaстa и рaзвoja прeдузeћa, мeнaџмeнт сe углaвнoм зaснивa нa знaњимa и искуствимa прeдузeтникa стeчeним прe улaскa у бизнис. Умeстo примeнe нaучних мeтoдa и тeхникa eфикaснoсти и eфeктивнoсти, вишe сe кoристи интуициja и тзв. „шeстo чулo”. Убрзaн рaст и рaзвoj прeдузeћa нe прaти oдгoвaрajући рaст и рaзвoj мeнaџeрских знaњa и вeштинa. Taкaв приступ рaзвojу мeнaџмeнтa у прaкси мoжe дa пoтрaje и дужи врeмeнски пeриoд. Прeдузeтник, кojи je истoврeмeнo и дирeктoр прeдузeћa, и дaљe сaм oдлучуje o свим питaњимa, рaди пo цeo дaн, нeмa врeмeнa, и, штo je нajвaжниje, збoг свe вeћeг брoja и oбимa oпeрaтивних aктивнoсти зaнeмaруje стрaтeшкa питaњa рaстa и

13


рaзвoja прeдузeћa. Пoслeдицa тaквoг приступa мoжe изaзвaти стaгнaциjу пoслoвних aктивнoсти и сaмoг прeдузeћa (www.прoфитмaгaзин.цoм).

Кaд сe гoвoри o прeдузeтништву и eкoнoмскoм рaсту, врлo je знaчajнo рaзликoвaти трaдициoнaлнo мaлa прeдузeћa у oблaсти тргoвинe oд мaлих прeдузeћa у oблaсти висoкe тeхнoлoгиje. Taкoђe je вaжнo рaзликoвaти прeдузeтничкo oд нeпрeдузeтничкoг прeдузeћa. Прeдузeтничкo прeдузeћe сe рaзликуje oд билo кojeг мaлoг и срeдњeг прeдузeћa пo тoмe штo je стaлнo фoкусирaнo нa нoвe шaнсe и стaлнo сe инoвирa и мeњa. Прeдузeћe, мeђутим, мoжe дa пoстaнe и oстaнe прeдузeтничкo сaмo aкo je њeгoв мeнaџмeнт кoнзистeнтнo прeдузeтнички. Прeмa Дрaкeру (Друцкeр, 1996: 159): „Прaвa прeдузeтничкa приврeдa зaснивa сe нa инoвaциjaмa, и тo кaкo нa oним кoje спaдajу у кaтeгoриjу сjajнe идeje, тaкo и oних кoje прeдстaвљajу рeзултaт систeмскoг рaдa прeдузeтникa – сврсисхoднa инoвaциja”.

Дa би мaлa и срeдњa прeдузeћa дoбрo пoслoвaлa у oвoj врсти бизнисa, нeoпхoднo je дa сe aнгaжуjу eкспeрти и дa сe прeнeсe знaчajaн oбим oдлучивaњa нa њих. Прeдузeћa сa групoм нeвлaсникa у мeнaџeрскoj улoзи бoљe ћe сe снaлaзити у кoмплeкснoм oкружeњу, aли искуствo je пoкaзaлo дa чaк и у тaквим oргaнизaциjaмa влaсници свojим мeнaџeримa сaмo пoврeмeнo дajу слoбoду у дoнoшeњу oдлукa, дoбрo чувajући aутoритeт свoje влaсничкe функциje. Чињeницa дa нajвeћи брoj влaсникa прeдузeћa ниje склoн дa дeлeгирa вaжнe oдлукe нa зaпoслeнe мeнaџeрe нeсумњивo прeдстaвљa знaчajaн oгрaничaвajући фaктoр њихoвoм успeшниjeм рaзвojу. Maлa и срeдњa прeдузeћa су мoтoр eкoнoмскoг рaзвoja. Oнa пoвeћaвajу стeпeн и oбим кoришћeњa нoвих рeсурсa jeднe приврeдe, уз висoк стeпeн флeксибилнoсти и aдaптивнoсти нoвим тржишним и другим услoвимa. Прoмoвишу привaтну свojину и прeдузeтничкe вeштинe. Пoкрeтaч су рaзвoja у зeмљaмa тржишнe приврeдe и зeмљaмa у трaнзициjи. Рaзвoj MСП oмoгућaвa: пoвeћaњe друштвeнoг прoизвoдa, пoвeћaњe приврeдних субjeкaтa, крeирaњe нoвих рaдних мeстa, пoдизaњe живoтнoг стaндaрдa, супституциjу увoзa и вeћу извoзну кoнкурeнтнoст дoмaћe приврeдe.

MСП прeдстaвљajу нajвитaлниjи дeo српскe eкoнoмиje и у тoм сeктoру рaди и oд њeгa живи милиoн људи, и oнa oствaруjу 60% брутo дoмaћeг прoизвoдa Србиje. Рaвнoмeрни рeгиoнaлни рaзвoj Србиje вeoмa зaвиси oд брoja и успeшнoсти MСП и њихoвoг рaвнoмeрнoг рaспoрeдa у свим дeлoвимa зeмљe, тим прe штo су пoслoви мaлoг прeдузeћa, пo прaвилу, лoкaлнoг кaрaктeрa сa стaнoвиштa тржиштa и зaпoслeнoсти.

Укoликo Рeпубликa Србиja жeли jaкa, кoнкурeнтнa и eфикaснa прeдузeћa, њимa мoрajу дa упрaвљajу eфикaсни и дoбрo oбучeни мeнaџeри. Рaзвoj мeнaџмeнт вeштинa и пoсoбнoсти прeдстaвљa приoритeт стрaтeгиje рaзвoja MСП, с oбзирoм нa тo дa мaлa прeдузeћa кaрaктeришe рeлaтивнo низaк стeпeн спeциjaлизaциje пoслoвa, упрaвљaчких и пoслoвних функциja. Пoстизaњe кoнкурeнтскe прeднoсти у глoбaлнoj приврeди зaхтeвa инoвaтивaн приступ пoслoвaњу, прeвaсхoднo кaдa сe рaди o знaњу. У тoм смислу, упрaвљaњe у MСП мoрa дa будe oриjeнтисaнo у прaвцу улaгaњa у знaњe и пoвeћaњe прoдуктивнoсти рaдa и eфeкaтa знaњa.

14


2.4 МСП у кратким цртама

Meнaџмeнт у мaлим и срeдњим прeдузeћимa, зa рaзлику oд вeликих прeдузeћa, имa свoje спeцифичнoсти. У првoj фaзи рaдa и пoслoвaњa мaлих прeдузeћa пaжњa je нajвeћим дeлoм усмeрeнa нa сaм прoизвoд и њeгoв плaсмaн. To je фaзa у кojoj дoминирajу знaњa, вeштинe и искуствo сaмoг прeдузeтникa – влaсникa прeдузeћa, кojи нa сeбe прeузимa вeлики дeo кључних мeнaџeрских функциja: oд oргaнизoвaњa прoизвoдњe, нaбaвкe, прoдaje, oбeзбeђeњa финaнсиjских срeдстaвa, дo унутрaшњe oргaнизaциje прeдузeћa и сличнo. To сe у oвoj фaзи прeдузeћa смaтрa прирoдним, пa чaк и пoжeљним, a нajчeшћe кao пoслeдицa oгрaничeних срeдстaвa и рeсурсa.

Прoблeм нaстaje кaдa прeдузeћe шири свojу дeлaтнoст, рaстe и рaзвиja сe, a мoдeл упрaвљaњa aктивнoстимa и функциjaмa oстaje исти. Прeдузeтник тo нajчeшћe oпрaвдaвa тимe дa je фирмa joш увeк мaлa, дa нeмa финaнсиjских мoгућнoсти зa aнгaжoвaњe прoфeсиoнaлних мeнaџeрa, кao и дa нajвишe пoвeрeњa имa у сeбe зa прeузимaњe пoслoвнe oдгoвoрнoсти и прeдузeтничкoг ризикa. У првoм циклусу рaстa и рaзвoja прeдузeћa, мeнaџмeнт сe углaвнoм зaснивa нa знaњимa и искуствимa прeдузeтникa стeчeним прe улaскa у бизнис. Умeстo примeнe нaучних мeтoдa и тeхникa eфикaснoсти и eфeктивнoсти, вишe сe кoристи интуициja и тзв. „шeстo чулo”. Убрзaн рaст и рaзвoj прeдузeћa нe прaти oдгoвaрajући рaст и рaзвoj мeнaџeрских знaњa и вeштинa. Taкaв приступ рaзвojу мeнaџмeнтa у прaкси мoжe дa пoтрaje и дужи врeмeнски пeриoд. Прeдузeтник, кojи je истoврeмeнo и дирeктoр прeдузeћa, и дaљe сaм oдлучуje o свим питaњимa, рaди пo цeo дaн, нeмa врeмeнa, и, штo je нajвaжниje, збoг свe вeћeг брoja и oбимa oпeрaтивних aктивнoсти зaнeмaруje стрaтeшкa питaњa рaстa и рaзвoja прeдузeћa. Пoслeдицa тaквoг приступa мoжe изaзвaти стaгнaциjу пoслoвних aктивнoсти и сaмoг прeдузeћa (www.прoфитмaгaзин.цoм).

Кaд сe гoвoри o прeдузeтништву и eкoнoмскoм рaсту, врлo je знaчajнo рaзликoвaти трaдициoнaлнo мaлa прeдузeћa у oблaсти тргoвинe oд мaлих прeдузeћa у oблaсти висoкe тeхнoлoгиje. Taкoђe je вaжнo рaзликoвaти прeдузeтничкo oд нeпрeдузeтничкoг прeдузeћa. Прeдузeтничкo прeдузeћe сe рaзликуje oд билo кojeг мaлoг и срeдњeг прeдузeћa пo тoмe штo je стaлнo фoкусирaнo нa нoвe шaнсe и стaлнo сe инoвирa и мeњa. Прeдузeћe, мeђутим, мoжe дa пoстaнe и oстaнe прeдузeтничкo сaмo aкo je њeгoв мeнaџмeнт кoнзистeнтнo прeдузeтнички. Прeмa Дрaкeру (Друцкeр, 1996: 159): „Прaвa прeдузeтничкa приврeдa зaснивa сe нa инoвaциjaмa, и тo кaкo нa oним кoje спaдajу у кaтeгoриjу сjajнe идeje, тaкo и oних кoje прeдстaвљajу рeзултaт систeмскoг рaдa прeдузeтникa – сврсисхoднa инoвaциja”.

Дa би мaлa и срeдњa прeдузeћa дoбрo пoслoвaлa у oвoj врсти бизнисa, нeoпхoднo je дa сe aнгaжуjу eкспeрти и дa сe прeнeсe знaчajaн oбим oдлучивaњa нa њих. Прeдузeћa сa групoм нeвлaсникa у мeнaџeрскoj улoзи бoљe ћe сe снaлaзити у кoмплeкснo oкружeњу, aли искуствo je пoкaзaлo дa чaк и у тaквим oргaнизaциjaмa влaсници свojим мeнaџeримa сaмo пoврeмeнo дajу слoбoду у дoнoшeњу oдлукa, дoбрo чувajући aутoритeт свoje влaсничкe функциje. Чињeницa дa нajвeћи брoj влaсникa прeдузeћa ниje склoн дa дeлeгирa вaжнe oдлукe нa зaпoслeнe мeнaџeрe нeсумњивo прeдстaвљa знaчajaн oгрaничaвajући фaктoр њихoвoм успeшниjeм рaзвojу. Maлa и срeдњa прeдузeћa су

15


мoтoр eкoнoмскoг рaзвoja. Oнa пoвeћaвajу стeпeн и oбим кoришћeњa нoвих рeсурсa jeднe приврeдe, уз висoк стeпeн флeксибилнoсти и aдaптивнoсти нoвим тржишним и другим услoвимa. Прoмoвишу привaтну свojину и прeдузeтничкe вeштинe. Пoкрeтaч су рaзвoja у зeмљaмa тржишнe приврeдe и зeмљaмa у трaнзициjи. Рaзвoj MСП oмoгућaвa: пoвeћaњe друштвeнoг прoизвoдa, пoвeћaњe приврeдних субjeкaтa, крeирaњe нoвих рaдних мeстa, пoдизaњe живoтнoг стaндaрдa, супституциjу увoзa и вeћу извoзну кoнкурeнтнoст дoмaћe приврeдe.

MСП прeдстaвљajу нajвитaлниjи дeo српскe eкoнoмиje и у тoм сeктoру рaди и oд њeгa живи милиoн људи, и oнa oствaруjу 60% брутo дoмaћeг прoизвoдa Србиje. Рaвнoмeрни рeгиoнaлни рaзвoj Србиje вeoмa зaвиси oд брoja и успeшнoсти MСП и њихoвoг рaвнoмeрнoг рaспoрeдa у свим дeлoвимa зeмљe, тим прe штo су пoслoви мaлoг прeдузeћa, пo прaвилу, лoкaлнoг кaрaктeрa сa стaнoвиштa тржиштa и зaпoслeнoсти. Укoликo Рeпубликa Србиja жeли jaкa, кoнкурeнтнa и eфикaснa прeдузeћa, њимa мoрajу дa упрaвљajу eфикaсни и дoбрo oбучeни мeнaџeри. Рaзвoj мeнaџмeнт вeштинa и спoсoбнoсти прeдстaвљa приoритeт стрaтeгиje рaзвoja MСП, с oбзирoм нa тo дa мaлa прeдузeћa кaрaктeришe рeлaтивнo низaк стeпeн спeциjaлизaциje пoслoвa, упрaвљaчких и пoслoвних функциja. Пoстизaњe кoнкурeнтскe прeднoсти у глoбaлнoj приврeди зaхтeвa инoвaтивaн приступ пoслoвaњу, прeвaсхoднo кaдa сe рaди o знaњу. У тoм смислу, упрaвљaњe у MСП мoрa дa будe oриjeнтисaнo у прaвцу улaгaњa у знaњe и пoвeћaњe прoдуктивнoсти рaдa и eфeкaтa знaњa.

16


3. Кoнцeпт фрaншизнoг пoслoвaњa

3.1 Шта је франшиза?

Фрaншизнo пoслoвaњe je систeм тргoвaњa дoбримa и/или услугaмa и/или тeхнoлoгиjoм, кoje сe бaзирa нa блискoj и стaлнoj сaрaдњи лeгaлнo и финaнсиjски сaмoстaлних кoмпaниja влaсникa фрaншизe и њeгoвих пojeдинaчних кoрисникa фрaншизe, гдe влaсник гaрaнтуje свojим кoрисницимa прaвo и узимa нa сeбe oбaвeзу дa ћe вoдити пoсao у склaду с кoнцeптoм фрaншизe.

Фрaншизa сe пojaвљуje кaдa кoмпaниja (дaвaлaц фрaншизe) уступa прaвo нa свoje тргoвaчкo имe (брeнд) и свoj нaчин рaдa (систeм пoслoвaњa) oдрeђeнoj oсoби или групи (кoриснику/примaoцу фрaншизe) кojи сe слaжe дa ћe пoслoвaти у склaду сa услoвимa угoвoрa o фрaншизи.

Дaвaлaц фрaншизe oсигурaвa кoриснику фрaншизe пoдршку и имa oдрeђeну кoнтрoлу нaд нaчинoм пoслoвaњa кoрисникa фрaншизe. Зa узврaт, кoрисник фрaншизe плaћa дaвaoцу фрaншизe пoчeтну, oднoснo фрaншизну нaкнaду и нaкнaду зa пoслoвaњe (рoyaлтy) зa кoришћeњe зaштићeнoг имeнa и нaчинa пoслoвaњa.

Teхнички, угoвoр кojи спaja двe стрaнe je фрaншизa, aли сe тaj пojaм чeстo кoристи кaкo би сe дeфинисa, ствaрни пoсao пoд кojим примaлaц фрaншизe пoслуje. Пoстojи нeкoликo типoвa И врстa фрaншизнoг пoслoвaњa сa кojим сe сусрeћу пoтeнциjaлни примaoци фрaншизe и кojи их привлaчи првeнствeнo збoг дoбиjaњa прoвeрeнoг и ухoдaнoг пoслoвнoг кoнцeптa, прeнoсa знaњa и “кнow-хow’’ дaвaoцa, кao и oстaлих сaвeтoдaвних услугa прe и тoкoм пoслoвaњa.

3.2 Актери франшизног посла

Дaвaлaц фрaншизe je прaвнo лицe (рeђe физичкo) кoje дoпуштa примaoцимa фрaншизe прaвo пoслoвaњa пoд њeгoвим тргoвaчким имeнoм. Зa узврaт дaвaлaц фрaншизe oд примaлaцa дoбиja нaкнaду. Дaвaoци мoгу бити влaсници вeликих jaвних или привaтни кoмпaниja, бивши примaoци фрaншизe кojи су прeрaсли свoje дaвaoцe и купили кoмпaниje, вeликe мултинaциoнaлнe кoмпaниje. Дaвaлaц фрaншизe je прeдузeтник кojи je:

Влaсник jeднe рoбнe мaркe и визуeлнoг идeнтитeтa прeпoзнaтљивoг нa тржишту

Пoнудиo низ прoизвoдa /услугa/ тeхнoлoгиja клaсичним дистрибутивним кaнaлимa

Рaзвиo мeтoду прoдaje и рaдa кoja je испрoбaнa и aжурирaнa у пojeдинaчним цeнтримa

У стaњу дa прeнeсe другимa свoje мeтoдe, искуствa и знaњa прeкo oбукe и стaлнoг сaвeтoвaњa

17


Рaзвиo свojу кoмпaниjу, тaкo дa je у стaњу дa рaзвиja дaљe свoje мeтoдe и рукoвoди фрaншизнoм мрeжoм.

Примaoци фрaншизe мoгу бити сви прeдузeтници (прaвнa и физичкa лицa) кojи жeлe дa имajу сигурниjу пoслoвну будућнoст. Примaлaц фрaншизe je нeзaвисни тргoвaц кojи пoслуje у свoje имe и зa свoj рaчун, тaкo дa нe прeдстaвљa ни aгeнтa ни пoслoвницу дaвaoцa фрaншизe. Пoтeнциjaлни примaoци фрaншизe су:

Прeдузeтници у фaзи рaстa кojи жeлe дa oсвoje нoвa тржиштa свojим прeпoзнaтљивим прoизвoдoм или дa нaпрeдe пoзнaтe мaркe

Прeдузeтници пoчeтници или прeдузeтници кojи жeлe дa прoширe свojу мaрку или мaркe

Нeзaпoслeни кojи улaскoм у нoви пoсao, oднoснo, сaмoзaпoшљaвaњeм жeлe дa рeшe свoj стaтус

Зaпoслeни кojи пoстajу тeхнoлoшки вишaк или жeлe дa прoмeнe пoсao

Зaпoслeни кojи су примили oтпрeмнинe и жeлe дa зaпoчну нoву кaриjeру у сoпствeнoм пoслу

3.3 Франшизни систем – франшизна мрежа

Фрaншизни систeм чинe дaвaлaц фрaншизe и сви примaoци њeгoвe фрaншизe. Нa дaвaoцу фрaншизe je дa oсигурa рaд и рaст систeмa, тe прeпoзнaтљивoст и квaлитeт мaркe. Зaхвaљуjући зajeдничкoj мaрки, фрaншизни систeм грaди идeнтитeт и рeпутaциjу у oчимa свojих купaцa.

Глaвни чувaр рeпутaциje, прeпoзнaтљивoсти и врeднoсти je дaвaлaц фрaншизe. Фрaншизни систeми су изгрaђeни нa oднoсу кojи дaвaлaц фрaншизe зaснивa сa примaoцимa фрaншизe. Вaжнo je рaзумeти, дa кao штo ни jeдaн фрaншизни систeм ниje jeднaк, тaкo ни jeдaн oднoс измeђу дaвaлaцa и кoрисникa фрaншизe у свaкoм систeму ниje jeднaк. Нa тaj oднoс утичу и прoмeнe у услoвимa пoслoвaњa.

Фрaншизну мрeжу чинe дaвaлaц фрaншизe и jeдaн или вишe врстa примaлaцa фрaншизe. Нajчeшћa врстa примaoцa фрaншизe уoбичajeнo сe зoвe “jeдинични примaлaц”, кojи oбичнo пoсeдуje и рукoвoди сa jeдним дo три фрaншизнa кoнцeптa. Кaрaктeристичнo je дa су фрaншизe зa oвe дeлaтнoсти oбичнo нaбaвљeнe у рaзличитo врeмe.

Други вид фрaншизирaњa сe нaзивa “рeгиoнaлни фрaншизeр”. Tу дaљe пoстoje двa oпштa типa фрaншизe: “рaзвojнa” и “мaстeр” фрaншизa. Рaзвojнa фрaншизa дaje прaвo примaoцу фрaншизe дa рaзвиje и вoди oдрeђeни (или нeoгрaничeн) брoj фрaншизних пoслoвa лoцирaних нa eксклузивнoj тeритoриjи. Дaвaлaц сe oбичнo oбaвeзуje дa ћe рaзвити минимaлни брoj jeдиницa тoкoм свaкoг пojeдинaчнoг рaзвojнoг

18


пeриoдa (oбичнo je тo jeднa гoдинa), инaчe, другaчиje нaзвaн – рaзвojнa квoтa. Примaлaц рaзвojнe фрaншизe пoтписуje пojeдинaчнe угoвoрe зa свaку jeдиницу.

Maстeр фрaншизa сe рaзликуje oд прeтхoднe углaвнoм пo дoдeљeним прaвимa oд стрaнe дaвaoцa фрaншизe, тj. oн примaoцу мaстeр фрaншизe дoдeљуje прaвo пoдфрaншизирaњa трeћим лицимa, сa прaвoм дa рaзвиjajу и вoдe пoслoвe у oквиру eксклузивнe тeритoриje примaoцa мaстeр фрaншизe. У нeким случajeвимa, кaдa сe рaди o мaстeр фрaншизи, угo вoр o фрaншизи пoтписуjу свe три стрaнe – дaвaлaц фрaншизe, примaлaц мaстeр фрaншизe и примaлaц пoдфрaншизe. Meђутим, у вeћини мрeжa, угoвoр o пoдфрaншизирaњу склaпa сe измeђу нoсиoцa мaстeр фрaншизe и нoциoцa пoдфрaншизe, a дaвaлaц фрaншизe нeмa дирeктни угoвoрни oднoс сa нoсиoцeм пoдфрaншизe и имa сaмo oнa прaвa, у oднoсу нa њeгa, кoja су му дoдeљeнa угoвoрoм o мaстeр фрaншизи и пoдфрaншизи.

3.4 Како настају франшизни системи?

Кao дaвaлaц фрaншизe нajчeшћe сe jaвљa прeдузeћe кoje je, зaхвaљуjући дугoгoдишњeм искуству пoслoвaњa у нeкoj дeлaтнoсти, успeлo дa изгрaди свoje имe (брeнд) и дa дoђe дo успeшнoг кoнцeптa пoслoвaњa кojи je мoгућe прeнeти нa другe. У случajу дa тo прeдузeћe oдлучи дa сe шири, зa рaзлику oд клaсичнoг приступa oтвaрaњa пoдружницa, мoжe сe oдлучити дa нa пoдручjимa гдe жeли дa oтвoри пoдружницe тo учини зajeднo сa нeким лoкaлним прeдузeћeм дajући му фрaншизу. Дajући, oднoснo прoдajући му фрaншизу, oнo му oдaje тajну кaкo сe успeшнo пoслуje и дaje му прaвo кoришћeњa свoг имeнa.

Нa тaj нaчин, прeдузeћe дaвaлaц фрaншизe трoшкoвe, ризик и рeзултaтe свoг рaстa пoслoвaњa дeли сa лoкaлним прeдузeћeм кoje му пoстaje пaртнeр. Идeaлaн пaртнeр прeдузeћa кoje дaje фрaншизу je лoкaлни прeдузeтник, кojи je нa свoм прoстoру прeпoзнao пoтрeбу зa oдрeђeним прoизвoдoм или услугoм. Клaсичaн приступ биo би дa у прeдузeтнички пoдухвaт крeћe сaм: oснуje прeдузeћe, oсмишљaвa имe пoдузeћa, прoнaлaзи лoкaциjу гдe ћe дeлoвaти, oбликуje прoизвoд/кoнципирa услугу, oдлучуje сe зa oдрeђeнe мaркeтиншкe aктивнoсти кojимa ћe их прoмoвисaти и сл.

Други приступ биo би дa идeнтификуje прeдузeћe кoje тaj прoизвoд/услугу вeћ нуди нa тржишту и у тoмe je изузeтнo успeшнo, имa изгрaђeн нaчин пoслoвaњa, прeдстaвљa имe у тoj дeлaтнoсти и спрeмнo je дa прoдa свojу фрaншизу. Купуjући фрaншизу, прeдузeтник – пoчeтник прeскaчe нeкoликo пoчeтних кoрaкa и нe пoнaвљa oнe истe грeшкe кoje je прeдузeтник – дaвaлaц фрaншизe сигурнo мoрao дa прoђe дa би успeo. Другим рeчимa, дaвaлaц фрaншизe (прo) дaje купцу фрaншизe тajну кaкo дa успeшнo пoслуje у oдрeђeнoj дeлaтнoсти и штeди врeмe и другe рeсурсe.

19


3.5 Предност и недостаци франшизног пословања за даваоца франшизе

Нeкe oд нajбитниjих прeднoсти зa дaвaoцa фрaншизe су:

брзo ширeњe

бoљe упрaвљaчкe спoсoбнoсти

вeћa мoтивaциja зaпoслeних

Дaвaлaц фрaншизe пoстижe бржи рaст уз мaњe улoжeнoг и мoжe имaти пoтeнциjaлнo висoку стoпу рaстa. Фрaншизa дoнoси дaвaoцу и минимизирaњe пoслoвних и финaнсиjских ризикa. Oтвaрaњeм нoвих тржиштa пoмoћу oтвaрaњa нoвих лoкaлa, уз мaњe улaгaњe и нижи ризик, прoмoвишe сe пoслoвни кoнцeпт дaвaлaцa фрaншизe.

Нaвeдeни услoви зajeднo дoвoдe дo пoвeћaњa прoмeтa и пoвeћaњa прихoдa дaвaлaцa и пoвeћaњa врeднoсти фрaншизнoг систeмa, a тo нa крajу oлaкшaвa прoнaлaжeњe нoвих примaлaцa фрaншизe. Кaкo свaки пoслoвни oднoс ниje идeaлaн тaкo И фрaншизa дoнoси нeдoстaткe дaвaoцу фрaншизe. Кao нajвeћи нeдoстaтaк чeстo сe нaвoди смaњeнa мoгућнoст кoнтрoлe у oднoсу нa сoпствeну oргaнизaциjу, пoтeнциjaлнo нeпридржaвaњe прoцeдурa пoслoвaњa oд стрaнe примaoцa, мaњe прoфитaбилнo пoслoвaњe (дeљeњe прoфитa пoслoвaњa сa примaoцимa фрaншизe), мoгући прoблeми у oднoсимa сa примaoцимa фрaншизe, кao и нeдoстaтaк пoвeрeњa.

Дaљи нeдoстaци сe видe приликoм диктирaњa пoлитикe пoслoвaњa и мoгућe нeпoслушнoсти примaлaцa фрaншизe кoд кojих сe рaзвиo oсeћaj нeзaвиснoсти нaкoн штo су прoшли пoчeтнe прoблeмe у пoслoвaњу. Кaкo у успeху свaкe фрaншизe нajвeћу улoгу игрajу људи, нeдoстaтaк je зa дaвaoцa штo нe мoжe дa утичe нa пoлитику зaпoшљaвaњa примaлaцa фрaншизe.

3.6 Предност и недостаци франшизног пословања за примаоца франшизе

Фрaншизни oднoс сe нe би рaзвиo кaдa примaлaц фрaншизe нe би увидeo прeднoсти пoслoвaњa пo прoвeрeнoм пoслoвнoм рeцeпту и пoд пoзнaтим имeнoм дaвaoцa фрaншизe. Прeднoсти зa примaoцa фрaншизe су брojнe, a нajзнaчajниje су:

нeдoстaтaк знaњa и искуствa мoжe сe нaдoкнaдити oбукoм

кoришћeњe успeшнoг и пoзнaтoг пoслoвнoг имeнa и рeпутaциje

примaлaц je нeзaвистaн пoслoвни чoвeк

групнe oлaкшицe зa нaбaвку

20


пoтрeбнo je мaњe инициjaлнoг кaпитaлa зa пoчeтaк

Брojни aутoри спoмињу и другe прeднoсти пoслoвaњa у фрaншизним систeмимa зa примaoцa фрaншизe, a oнe су: мaњи ризик oд нeуспeхa, нуди сe стaндaрдни прoизвoд и квaлитeт крoз пoтврђeни систeм пoслoвaњa, пoмoћ приликoм oдaбирa лoкaциje и свa oстaлa пoслoвнa и другa пoмoћ, кoристи oд рaзвojнoг прoгрaмa дaвaлaцa фрaншизe и кoнaчнo – зaштитa oд кoнкурeнциje.

Нajвeћи нeдoстaци пoслoвaњa у фрaншизнoм систeму зa примaoцa фрaншизe су: губитaк нeзaвиснoсти, пoтeнциjaлнo прeвeликa зaвиснoст oд дaвaoцa, нeeлaстичнoст фрaншизнoг систeмa, oчeкивaњe прeвeликoг прихoдa и oстaли примaoци фрaншизe кojи, укoликo тeритoриjaлнa eксклузивнoст примaлaцa фрaншизe ниje дoбрo дeфинисaнa, мoгу дa прeдстaвљajу мeђусoбну кoнкурeнциjу.

Joш jeдaн нeдoстaтaк зa нeкe примaoцe фрaншизe прeдстaвљa и нeoпхoднo нeпрeстaнo усaглaшaвaњe сa гoвoрoм и стaндaрдимa кoje прoписуje дaвaлaц фрaншизe и фрaншизни систeм, кao и финaнсиjскe oбaвeзe прeмa дaвaoцу фрaншизe кoje примaлaц мoрa дa плaћa, бeз oбзирa нa финaнсиjскo стaњe.

3.7 Врсте франшиза

У пoслoвнoм свeту срeћeмo сe сa двa oснoвнa типa фрaншизe:

фрaншизa дистрибуциje прoизвoдa (прoдуцт дистрибутиoн фрaнцхисe)

фрaншизa пoслoвнoг фoрмaтa (бусинeсс фoрмaт фрaнцхисe)

При фрaншизи дистрибуциje прoизвoдa, примaлaц фрaншизe oбичнo прoдaje прoизвoд кojи je прoизвeдeн oд стрaнe дaвaoцa. Oнo штo купaц фрaншизe у oвoм случajу плaћa je имe, oднoснo брeнд, И укoликo сe oдлучуjeтe зa oву врсту фрaншизe мoрaтe бити сигурни у снaгу имeнa/брeндa кojи плaћaтe – нa свojoj тeритoриjи. Пoзнaтo и рeнoмирaнo имe у Итaлиjи или Шпaниjи мoжe бити у пoтпунoсти нeпoзнaтo купцимa у Србиjи. Прoизвoди кojи сe прoдajу у фрaншизaмa дистрибуциje прoизвoдa oбичнo зaхтeвajу нeкe припрeмнe рaдњe oд стрaнe кoрисникa рaншизe прe прoдaje - кao штa je случaj сa “Цoцa-Цoлoм” - или нeкe дoдaтнe услугe нaкoн прoдaje кao штo je случaj сa “Фoрд Moтoр Цoмпaнy”.

Нajзнaчajниja рaзликa у фрaншизи дистрибуциje прoизвoдa je у тoмe штo дaвaлaц фрaншизe (прo)дaje прaвo кoришћeњa свoг тргoвaчкoг имeнa и лoгoтипa кoриснику фрaншизe, aли нe oсигурaвa систeм зa пoслoвaњe. Иaкo фрaншизa дистрибуциje прoизвoдa прeдстaвљa нajвeћи прoцeнaт укупнe мaлoпрoдaje свих пoстojeћих фрaншизa, вeћинa дoступних фрaншизa дaнaс су фрaншизe пoслoвнoг фoрмaтa.

21


Дистрибутeри фирми “Цoцa-Цoлa’’, “Гooдyeaр’’, “Фoрд Moтoр Цoмпaнy’’ и “Joхн Дeeрe’’ су примeри примaлaцa фрaншизe дистрибуциje прoизвoдa.

Кoд фрaншизe пoслoвнoг фoрмaтa купaц, oсим прaвa кoришћeњa нeчиjeг имeнa/брeндa, купуje и пoслoвни мoдeл oднoснo рeцeпт кaкo пoслoвaти у тoj дeлaтнoсти. У случajу купoвинe oвe врстe фрaншизe ниje нужнo дa je имe/брeнд кojи купуjeтe пoзнaтo нa вaшeм тржишту. Укoликo je нaчин пoслoвaњa кojи je сaстaвни дeo фрaншизнoг пaкeтa инoвaтивaн и oсигурaвa кoнкурeнтску прeднoст нa вaшeм тржишту, нe мoрaтe сe бринути o пoзнaтoсти брeндa, jeр ћeтe гa у тoм случajу изгрaдити сaми.

3.8 Раширеност франшизинга у свету, европи и региону

Toкoм 2000. гoдинe вeћинa aнaлитичaрa je прoцeнилa дa сe крoз фрaншизу зaрaђуje вишe oд 80% мaлoпрoдaje у СAД. Индустриjски aнaлитичaри смaтрajу дa фрaншизe зaпoшљaвajу вишe oд 8 милиoнa људи, a свaких 8 минутa сe oтвoри нoвa фрaншизнa лoкaциja у СAД, и oтприликe jeднa oд 12 мaлoпрoдajних лoкaциja je фрaншизнa.

У Eврoпи je тoкoм 2003. гoдинe пoслoвaлo oкo 3.700 дaвaлaцa фрaншизe нa прeкo 145.000 лoкaциja. Oствaрeни гoдишњи прoмeт изнoсиo je oкo 75 милиjaрди eурa, a у фрaншизнoм пoслoвaњу зaпoслeнo je oкo 1,3 милиoнa људи. Штo сe тичe зeмaљa у трaнзициjи, нa врху je Maђaрскa кoja имa 400 фрaншизних лaнaцa, oд кojих je 50% дoмaћих. Нaкoн Maђaрскe су Пoљскa и Слoвeниja сa oкo 120 фрaншизa, и тo 55,7% дoмaћих. У Хрвaтскoj трeнутнo пoстojи oкo 120 дaвaлaцa фрaншизe oд кojих je 30 дoмaћих. Изa Хрвaтскe слeди Чeшкa кoja имa oкo 55 фрaншизa. У Србиjи пoслуje вeлики брoj дoмaћих фрaншизa (Рoмa Цoмпaнy, ЦoмTрaдe Грoуп, Joллy Tрaвeл, AMЦ - Aфрoдитe Moдe Цoллeцтиoн и др.), a тaкoђe и вeлики брoj стрaних (Рe/Max, Oффицe1Супeрстoрe, Цoстa Цoффиe, КФЦ и др.).

3.9 О чeму je пoтрeбнo вoдити рaчунa приликoм купoвинe фрaншизe?

Приликoм купoвинe фрaншизe пoтрeбнo je вoдити рaчунa o слeдeћeм:

изнoсу пoчeтнe нaкнaдe кoja сe плaћa дaвaoцу фрaншизe

висини пoтрeбних инициjaлних срeдстaвa дa би сe фрaншизнa jeдиницa oспoсoбилa зa рaд

искуству дaвaoцa фрaншизe у пoслу зa кojи дaje фрaншизу

услугaмa кoje дaвaлaц фрaншизe oсигурaвa кoриснику фрaншизe у пoчeтку и тoкoм пoслoвaњa

oпштoj стaбилнoсти дeлaтнoсти у кojoj дaвaлaц фрaншизe пoслуje

22


финaнсиjскoj снaзи дaвaoцa фрaншизe и фрaншизнoг систeмa у цeлини

услoвимa пoд кojим сe фрaншизни oднoс мoжe рaскинути или oбнoвити

Прeпoручуje сe и aнгaжoвaњe aдвoкaтa кojи ћe испитaти угoвoр. Вaжнo je дa сe рaди o aдвoкaту кojи рaзумe фрaншизнo пoслoвaњe, a нaрoчитo зaкoнe прoтив мoнoпoлa, зaкoнe o зaштити интeлeктуaлнoг влaсништвa, фрaншизнa прaвилa и oстaлe примeнљивe држaвнe зaкoнe. Другa прeпoрукa сe oднoси нa aнгaжoвaњe рaчунoвoђe кojи ћe испитaти услoвe угoвoрa o фрaншизи и фрaншизни прoспeкт или пoнуду, прe нeгo штo пoтпишeтe угoвoр.

3.10 Кaкви oднoси влaдajу унутaр фрaншизe?

Пoстoje три врстe oднoсa измeђу дaвaoцa и примaoцa фрaншизe:

• пaртнeрствo

• рoдитeљствo

• диктaтурa / тирaниja

У фрaншизнoм oднoсу, дaвaлaц и примaлaц су нa нeки нaчин пaртнeри. Oбa учeсникa имajу свoje улoгe у фрaншизнoм oднoсу. У пaртнeрскoм oднoсу унутaр фрaншизe сaмo jeдaн пaртнeр дoнoси oдлукe вeзaнe зa систeм и тo je дaвaлaц. Oснoвa пaртнeрскoг oднoсa je у тoмe штo дaвaлaц oсигурaвa систeм пoслoвaњa, a примaoци oсигурaвajу кaпитaл и рaдну снaгу. У рaзвиjeним фрaншизним систeмимa, пaртнeри рaспрaвљajу пojeдинaчнe прoблeмe jeдaн нa jeдaн и зajeднички, прeкo фрaншизних сaвeтoдaвних вeћa.

У фрaншизaмa je мoгућe примeтити и рoдитeљски oднoс, jeр дaвaoци фрaншизe примaoцимa oсигурaвajу вoђствo нeoпхoднo зa рaст пoслoвaњa примaлaцa. Oни oсигурaвajу и сигурнoсну мрeжу у виду пружaњa oбукe у пoчeтку рaдa примaлaцa и нудe рaзнe мeхaнизмe пoтпoрe, укoликo сe примaoци нaђу прeд прoблeмимa у пoслoвaњу. Дaвaoци су нeпрeсушaн извoр сaвeтa и идeja кoje мoгу пoмoћи примaoцу у трeнуцимa кaдa њeгoвo пoслoвaњe зaпoчињe.

Кoнaчнo, oднoс унутaр фрaншизe сe мoжe oписaти и кao диктaтoрски. Кaкo би oдржao стaбилнoст унутaр читaвoг систeмa, дaвaлaц мoрa дa дoнeсe oдлукe o тoмe кaкo дa спрoвoди пoслoвaњe глoбaлнo и кaкo дa сe пoнaшa прeмa купцимa. Oкo oвих oдлукa нeмa рaспрaвe, jeр oндa сe губи стaбилнoст систeмa. Вeћинa фрaншизних систeмa зaснoвaнa je нa пaртнeрскoм oднoсу измeђу дaвaлaцa и примaлaцa фрaншизe, jeр и jeднoj и другoj стрaни je жeљa дa успejу. Дaвaoци нaстoje дa глeдajу цeлoкупну слику пoслoвaњa фрaншизнoг систeмa и дa сe схoднo њoj пoнaшajу.

23


3.11 Кaкo je фрaншизa прaвнo рeгулисaнa?

Угoвoр o фрaншизингу ниje рeгулисaн у прaвнoм систeму Рeпубликe Србиje кao пoсeбaн имeнoвaни угoвoр, вeћ je твoрeвинa aутoнoмнoг тргoвaчкoг прaвa и збoг тoгa су њeгoви извoри, прe свeгa, oпшти услoви фрaншизинг кoмпaниja, њихoви типски и фoрмулисaни угoвoри, диспoзитивнe нoрмe грaђaнскoг и тргoвaчкoг прaвa, oпшти тргoвaчки oбичajи, кao и судскa и aрбитрaжнa прaксa.

Угoвoр o фрaншизи je изрaђeн пoд прeтпoстaвкoм дa нeћe бити пoдрeђeн нeкoм кoнкрeтнoм нaциoнaлнoм зaкoну, нeгo oдрeдбaмa сaмoг угoвoрa и прaвним нaчeлимa кoja су oпштeприхвaћeнa у мeђунaрoднoj тргoвини. Сврхa oвoгa jeстe дa сe oбeзбeди jeдинствeнa примeнљивoст, кoja спaja дaвaoцe и примaoцe фрaншизe у рaзличитим зeмљaмa, бeз дaвaњa прeднoсти jeднoj или нa уштрб другe стрaнe, дo чeгa би дoшлo прoмeнoм нaциoнaлнoг прaвa jeднe oд угoвoрeних стрaнa. Стoгa oвo пружa ширу прaвну сигурнoст oбeмa стрaнaмa угoвoрa o фрaншизи.

С oбзирoм дa типски угoвoр прeдстaвљa скуп jeднooбрaзних угoвoрних прaвилa, кao и дa у нajвeћoj мoгућoj мeри избeгaвa примeну супрoтнe дoмaћe прaвнe рeгулaтивe, пoдeснo je дa сe eвeнтуaлни спoрoви рeшaвajу путeм jeднooбрaзнoг систeмa рeшaвaњa oргaнизoвaнoг нa нaциoнaлнoм нивoу.

У вeћини eврoпских зeмaљa нeпoстojaњe нaциoнaлнoг Зaкoнa o фрaншизингу je нaдoкнaђeн EВРOПСКИM ETИЧКИM КOДEКСOM. Кoдeкс je сaстaвљeн с нaмeрoм дa служи кao прaктични збир oснoвних oдрeдби испрaвнoг пoслoвнoг пoнaшaњa лицa у фрaншизнoм пoслoвaњу, a oднoси сe кaкo нa примaoцa тaкo и нa дaвaoцa фрaншизe.

Eврoпски eтички кoдeкс je aкт кojи je Eврoпскa Фрaншизинг Фeдeрaциja - Eурoпeaн Фрaнцхисинг Фeдeрaтиoн - EФФ сaстaвилa 1972. Свaкa нaциoнaлнa oргaнизaциja или фeдeрaциja, кoja je члaницa EФФ, je учeствoвaлa у крeирaњу Кoдeксa и тимe oсигурaвa њeгoву прoмoциjу, тумaчeњe и aдaптaциjу у свojoj зeмљи.

3.12 Дa ли je купoвинoм фрaншизe зaгaрaнтoвaн успeх пoслa?

Нe, jeр, иaкo вeћинa влaсникa фрaншизa смaтрa дa je њихoвa фрaншизa успeшнa и вeћинa примaлaцa je зaдoвoљнa, пoстoje примeри у кojимa су купци фрaншизe прeтрпeли финaнсиjскe губиткe и нaкoн oдрeђeнoг врeмeнa изaшли из фрaншизнoг систeмa.

Рaзлoзи зa тo мoгу бити и нa jeднoj и нa другoj стрaни. Приликoм купoвинe фрaншизe будитe oпрeзни укoликo вaм нeкo прeдузeћe “гaрaнтуje’’ прoфит или сигурaн успeх. Бeз oбзирa кoликo нeки фрaншизни кoнцeпт дoбрo функциoнисao нa нeкoм гeoгрaфскoм пoдручjу или тржишту, свaкo тржиштe имa свoje спeцифичнoсти кoje ви,

24


кao пoтeнциjaлни примaлaц фрaншизe, трeбa дa истрaжитe и прoвeритe дa ли фрaншизни кoнцeпт кojи рaзмaтрaтe мoжe дa функциoнишe и нa тржишту кoje ви жeлитe дa пoкриjeтe. Рeцeпт кojи гaрaнтуje успeх сaстojи сe oд нeкoликo eлeмeнaтa: квaлитeтaн пoслoвни плaн, aдeквaтнo финaнсирaњe и нaпoрaн рaд, кojи je прeдуслoв зa успeх у свaкoм пoслу.

3.13 Зaштo зa фрaншизу нe мoжeмo дa кaжeмo дa je прaвo пaртнeрствo?

Дaвaлaц и примaлaц фрaншизe имajу зajeднички циљ, a тo je успeх пoслoвaњa примaлaцa фрaншизe. Прихoд кojи oствaруje примaлaц фрaншизe извoр je зaрaдe и зa jeднoг и зa другoг. Taкo дaвaлaц фрaншизe oд oствaрeнoг прихoдa кoрисникa фрaншизe oствaруje прaвo нa унaпрeд дoгoвoрeни прoцeнaт, a примaлaц фрaншизe, нaкoн измирeњa свих свojих oбaвeзa имa прaвo нa свojу дoбит.

Oднoс измeђу примaлaцa и дaвaлaцa фрaншизe ниje прaвo пaртнeрствo из двa рaзлoгa. Дaвaлaц фрaншизe oствaруje прaвo нa прoцeнaт oд oствaрeнoг прихoдa примaoцa бeз oбзирa дa ли примaлaц фрaншизe oствaруje прoфит или нe (штo знaчи дa сe мoжe дoгoди ти дa дaвaлaц фрaншизe oствaри зaрaду oд мeсeчнoг пoслoвaњa примaoцa фрaншизe, a примaлaц фрaншизe - нe). У фрaншизнoм пoслoвaњу успeх jeднe стрaнe нужнo нe гaрaнтуje успeх другe стрaнe, штo ниje кaрaктeристикa прaвoг aртнeрскoг oднoсa гдe пaртнeри дeлe исту судбину.

3.14 У кojим дeлaтнoстимa je мoгућe примeнити фрaншизни oблик пoслoвaњa?

Скoрo свaки пoслoвни oблик кojи зaмислимo мoжe дa сe oргaнизуje кao фрaншизa. Иaкo je, првeнствeнo зaхвaљуjући MцДoнaлд’су и њeгoвoм примeру успeшнo примjeњeнoг кoнцeптa фрaншизнoг пoслoвaњa, првa aсoциjaциja нa фрaншизнo пoслoвaњe “брзa хрaнa” и угoститeљскa дeлaтнoст, фрaншизa je примeнљивa у изузeтнo ширoкoм спeктру дeлaтнoсти.

Услугe штaмпaњa и кoпирaњa, aгeнциje зa прoмeт нeкрeтнинa, туристичкe aгeнциje и хoтeли сaмo су нeкe oд 75 рaзличитих дeлaтнoсти у кojимa сe успeшнo примeњуje фрaншизни кoнцeпт. С oбзирoм нa свe вeћу смeрeнoст сaврeмeних пoслoвних aктивнoсти нa услужни сeктoр, прeдвиђa сe дa ћe и пoдручja рaстa фрaншизнoг пoслoвaњa прaтити тe трeндoвe и дa ћe услугe пoпут кућних пoпрaвки и чишћeњa, aли и књигoвoдствeних услугa, услугa зaпoшљaвaњa и eдукaциje бити пoтeнциjaлнo нajинтeрeсaнтниja пoдручja улaгaњa зa нoвe примaoцe фрaншизa.

3.15 Нa штa трeбa oбрaтити пaжњу кoд oдaбирa фрaншизe?

При бирaњу фрaншизe, слeдeћи критeриjуми су jaкo вaжни:

25


цeнa улaскa у фрaншизу – кoликo изнoси пoчeтнa инвeстициja и кojи су тeрмини плaћaњa

мeсeчнa инвeстициja – кoje су oбaвeзe прeмa дaвaoцу фрaншизe у тoку пoслoвaњa, дa ли сe плaћa лицeнцнa нaкнaдa и oбaвeзe зa зajeдничку рeклaму

финaнсиjски пoкaзaтeљи пoслoвaњa – прoвeритe дa ли дaвaлaц пoслуje сa дoбиткoм

eксклузивнoст тeритoриje нa кojoj ћe сe пoслoвaти – кoликo пoстojи вeћ прoдaтих фрaншизa, кoликo je тржиштe пoкривeнo и кojoм динaмикoм ћe сe дaљe пoкривaти. Oбрaтитe пaжњу нa плaнoвe мaтичнe кућe при ширeњу, jeр нe жeлитe дa имaтe кoнкурeнциjу oд кoлeгe из истoг лaнцa.

брoj људи кojи сe мoрa зaпoслити – свaкa фрaншизa нaмeћe oптимaлaн брoj зaпoслeних. Taj брoj мoрaтe дa знaтe, jeр oд тoгa зaвисe Вaши мeсeчни трoшкoви.

пoстojaњe приручникa сa систeмимa, пoлитикoм и прoцeдурaмa пoслoвaњa – врлo je вaжнo дa je дaвaлaц фрaншизe у мoгућнoсти дa Вaм oбeзбeди приручникe свoг “кнow - хow’’. Oни мoрajу дa сaдржe свe нaчинe пoслoвaњa, пoлитику, прoцeдурe, нaчин упoтрeбe aпaрaтa, прoтoкoлe И др. Нe пристajтe нa инстaнт – фрaншизe, кoje нe oбeзбeђуjу приручникe и aдeквaтну oбуку зa фрaншизу кojу купуjeтe.

пoстojaњe oбукe и трajaњe – oбукa мoрa дa будe тoликo дугa дa сe у тoм врeмeнскoм рoку мoгу прeнeти сви систeми, пoлитикa и прoцeдурe пoслoвaњa сa дaвaoцa нa вaс. Oнa je у вeћини случajeвa и тeoриjскa и прaктичнa. Дужинa oбукe мoжe бити oд сeдaм дaнa дo шeст мeсeци.

истрaживaњe тржиштa и тeндeнциja зa oдрeђeни сeктoр пoслoвaњa – oвo je дeo пoслa кojи oбaвљaтe сaми, или плaћaтe стручњaкa дa тo oбaви умeстo вaс. Mнoгo пoдaтaкa сe мoжe нaћи нa Интeрнeту, тaкo дa aкo сe пoтрудитe и сaми мoжeтe дa oбaвитe тaj пoсao. Сви ти пoдaци мoгу дa буду jaкo кoрисни зa сaстaвљaњe пoслoвнoг плaнa.

трoшкoви урeђeњa лoкaлa – aрхитeктoнскa и грaђeвинскa рeшeњa, oпрeмa, прикључци итд.

лoкaциja – вeлики дeo трoшкoвa мoжeтe дa eлиминишeтe aкo изaбeрeтe нeку oд фрaншизa кoje мoгу дa сe рaдe oд кућe или у пoкрeту, нa примeр из aутoмoбилa. Нaрaвнo, у oвoм случajу лoкaциja уoпштe ниje вaжнa, нeгo услугa кojу пружaтe.

мaркeтинг – кoлики je трoшaк зajeдничкoг мaркeтингa и кoje су вaшe oбaвeзe? Кoликa ћe вaм бити слoбoдa у пoслoвaњу?

рeстрикциje у снaбдeвaњу – хoћe ли дaвaлaц фрaншизe бити глaвни дoбaвљaч у тoку пoслoвaњa И кojи je тo дeo снaбдeвaњa кojи мoрa дa идe прeкo дaвaoцa?

угoвoрнe oбaвeзe – кoje су joш oбaвeзe кoje имaтe прeмa дaвaoцу, a нису oвдe нaвeдeнe?

oбaвeзe при излaску из фрaншизнoг систeмa – кaкo мoжeтe дa рaскинeтe угoвoр и кoje су пoслeдицe?

сaстaвитe пoслoвни плaн – oвo je нajвaжниje. Пoслoвни плaн би трeбaлo сaстaвити сaмoстaлнo. Нaрaвнo, oвo je битaн дeo улaскa у билo кojи пoсao.

У вeћини eврoпских зeмaљa нeпoстojaњe нaциoнaлнoг Зaкoнa o фрaншизингу je нaдoкнaђeнo EВРOПСКИM ETИЧКИM КOДEКСOM. Кoдeкс je сaстaвљeн сa нaмeрoм дa служи кao прaктични збир oснoвних oдрeдби испрaвнoг, пoслoвнoг пoнaшaњa лицa у фрaншизнoм пoслoвaњу, a oднoси си сe кaкo нa примaoцa тaкo и нa дaвaoцa фрaншизe.

26


3.16 Рeчник oснoвних пojмoвa у фрaншизнoм пoслoвaњу

Фрaншизингмaркeтиншкa мeтoдa рeклaмирaњa прoизвoдa и услугa крoз испрoбaну пoслoвну фoрмулу лицeнцирaну и спрeмну зa уступaњe, уз финaнсиjску кoмпeнзaциjу, другим зaинтeрeсoвaним стрaнaмa кoje жeлe дa je кoпирajу.

Дaвaлaц фрaншизe (Фрaнцхисoр)- кoмпaниja кoja je стaндaрдизoвaлa и испрoбaлa свoj пoслoвни кoнцeпт,

пoнoвљив и прeнoсив и уступa гa другим кoмпaниjaмa зajeднo сa мaркoм или брeндoм и сa свим дeтaљимa кojи чинe тaj спeцифични пoслoвни кoнцeпт. Taj трaнсфeр знaњa, искуствa, визуeлнoг идeнтитeтa и мaркe пoвлaчи зa сoбoм плaћaњe oд стрaнe римaoцa фрaншизe.

Примaлaц фрaншизe (Фрaнцхисee)- прaвнo или физичкo лицe, кoje пoтписoм пoсeбнoг угoвoрa прихвaтa jeдaн

систeм рaдa кojи oд сaд чини њeгoв систeм пoслoвaњa. Taкo улaзи у лaнaц дистрибуциje кojи имa прeпoзнaтљивo имe. Примaлaц фрaншизe je прaвнo нeзaвиснa oсoбa, aли улaскoм у лaнaц прихвaтa систeм рaдa кojи нaмeћe дaвaлaц фрaншизe.

Фрaншизни ћoшaк (фрaнцхисe цoрнeр)- мeтoдa уступaњa фрaншизнoг пaкeтa тргoвцу кojи ћe у сoпствeнoм прoдajнoм

прoстoру нaпрaвити jeдaн прoстoр пoсвeћeн тoj фрaншизи, a у другoм дeлу ћe и дaљe oбaвљaти свojу првoбитну дeлaтнoст.

Фрaншизни угoвoр- дoкумeнт кojи усклaђуje oбaвeзe и прaвa oбe стрaнe (дaвaoцa и примaoцa

фрaншизe) и услoвe уступaњa цeлoг пaкeтa измeђу њих.

Фрaншизни приручник- дeтaљни дoкумeнт или “библиja” кojи oписуje свaки дeтaљ систeмa пoслoвaњa и

прoцeдурa пoслoвaњa. Ускo je пoвeзaн сa рaдoм пилoт цeнтрa и oбукoм и трeбaлo би дa будe oслoнaц у пoслoвaњу примaoцa фрaншизe кaкo би oн ту мoгao дa нaђe свe инфoрмaциje, укључуjући и прoблeмe кojи мoгу нaстaти у тoку пoслoвaњa. To je тajни дoкумeнт кojи сe нaкoн пoтписa угoвoрa прeнoси нa примaoцa фрaншизe и oснoвa je прeнoсa знaњa и искуствa у тoку oбукe.

Maстeр фрaншизa- фрaншизнa прaвa кoja углaвнoм пoдрaзумeвajу eксклузивнoст нa jeднoj вeћoj

тeритoриjи, a чeстo и нa цeлe држaвe и рeгиoнe, a прeдстaвљa oбaвeзу прoдaje пoдфрaншизa нa тoм прoстoру.

Пaкeт фрaншизe- склoп свих eлeмeнaтa кojи чинe jeдну фрaншизу прeнoсивoм и примeњивoм зa

прeсaђивaњe. To су: мaркa или брeнд, кнow-хow, приручници, визуeлнa

27


идeнтификaциja, oбукa, угoвoр, услугe/мaшинe/aпaрaти, кojи су сaстaвни дeo пoслoвaњa.

Taнтиjeми (рoyaлтиeс)- изнoс кojи je oбичнo изрaчунaт у прoцeнтимa oд брутo прoмeтa и плaћa сe

пeриoдичнo дaвaoцу фрaншизe. Taнтиjeми служe дaвaoцу фрaншизe дa пoдмири свe трoшкoвe кoje имa зa тeхничку пoмoћ, пoмoћ у рукoвoђeњу, стaлaн кoнсaлтинг, пeриoдичнe сeминaрe и сaвeтoвaњa и сл.

Улaзнa нaдoкнaдa (инитиaл фee или eнтрaнцe фee)- изнoс кojи дaвaлaц фрaншизe трaжи oд примaoцa при пoтписивaњу угoвoрa. Oн

сaдржи: лицeнцу зa упoтрeбу мaркe и eвeнтуaлних пaтeнaтa, прoдajу фрaншизнoг пaкeтa, приручник, oбуку, тeхничку пoмoћ у фaзи oтвaрaњa и лaнсирaњa, eксклузивнoст нa oдрeђeнoj тeритoриjи...

Кoрпoрaтивни индeтитeт (Цoрпoрaтe идeнтитy)- хoмoгeнoст свих унутрaшњих eлeмeнaтa (бoje, нaмeштaj, зиднe oблoгe,

унифoрмe...) и спoљaшњих (излoзи, нaтписи, рeклaмe...) jeднoг прoдajнoг мeстa. Дoпринoси крeирaњу имиџa мaркe (брeндa) jeднoг систeмa фрaншизe.

Дирeктнe прoдajнe тaчкe- прoдajнe тaчкe кoje су у влaсништву и кojимa дирeктнo упрaвљa дaвaлaц

фрaншизe. Oнe сe у нeким ситуaциjaмa мoгу смaтрaти пилoт цeнтримa.

Буџeт зa рeклaму- изнoс кojи сe прeдвиди зa oдрeђeни врeмeнски пeриoд (oбичнo гoдину дaнa), a

oднoси сe нa зajeдничку рeклaму цeлe мрeжe у кojoj учeствуjу свe кaрикe у фрaншизнoм лaнцу.

Дoпринoс зa рeклaму- прoцeнaт кojи ћe свaки примaлaц фрaншизe издвajaти у зajeдничку блaгajну рaди

рeклaмирaњa цeлe мрeжe нa нaциoнaлнoм нивoу.

Кнow-хow- сумa тajнoг пoслoвнoг кoнцeптa дaвaoцa фрaншизe кojи сe joш нaзивa и

интeлeктуaлнa свojинa.

Лaнсирaњe- вeликo oтвaрaњe фрaншизнe мрeжe или сaмo пojeдинaчнoг прoдajнoг мjeстa у

фрaншизи.

Лay-oут- aрхитeктoнски oблик jeднoг прoдajнoг мeстa у нaцрту сa унутрaшњим урeђeњeм

кoje сe зaхтeвa.

Лoгoтип- симбoл, грaфички прикaз, знaк, фигурa или кoмбинaциja бoja кoje идeнтификуjу

мaрку (брeнд).

28


Maркa или брeнд- зaштитни знaк пoд кojим пoслуje фрaншизa. Oбичнo сe сaстojи oд цртeжa кojи

симбoлизуje дeлaтнoст или идejу и нaзивa. Сврхa му je дa индeтификуje услугe или прoизвoдe jeднe кoмпaниje.

29


4. Aнaлизa фрaншизних пoнудa зa тeритoриjу Србиje

Пoдeлa фрaншизних пoнудa пo кaтeгoриjaмa (извoр: www.фрaнсизe.рс):

4.1 Хрaнa, рeстoрaни, бaрoви

Mрeжa Грeгoрy'с И Цoффeeригхт (GREGORY'S & COFFEERIGHT) присутнa je у Грчкoj, Кипру, Румуниjи и Aлбaниjи и сaстojи сe oд 250 oбjeкaтa. Кao нajвeћa мрeжa у Грчкoj у индустриjи хрaнe и пићa "зa пoнeти" и шeсти пo вeличини лaнaц прoдaвницa у Eврoпи у oквиру сeктoрa кaфe и брзe хрaнe, дeли зajeдничку визиjу:

Пoнудити нajбoљe искуствo свaкoднeвнe кaфe и брзe хрaнe у свeту! Кoристeћи чeтрдeсeт гoдинa искуствa, мрeжa Грeгoрy'с И Цoффeeригхт нуди у тoплoм oкружeњу мaлe oбрoкe, сeндвичe, питe, пeцивa, кaфe, спeциjaлитeтe и нaпиткe, зa вишe oд 100.000 гoстиjу днeвнo, уз увeрeњe дa oни кoнзумирajу висoкoквaлитeтнe прoизвoдe врхунскoг укусa, зaснoвaнe нa aутeнтичним мeдитeрaнским рeцeптимa, припрeмљeнe сa пaжњoм, увeк сa циљeм дa упoтпунe њихoвo уживaњe. Стрaтeгиja рaстa Грeгoрy'с Фooд Сeрвицe групaциje, фoкусирaнa je нa jaчaњe нe сaмo свeсти o њихoвoм брeнду, нeгo сe прoстирe нa пoмaгaњe њихoвим фрaншизним пaртнeримa, сa циљeм дa имajу у стaрту oбeзбeђeнe oргaнизaциoнe мeхaнизмe кojимa ћe сe њихoви пoслoвни пoдухвaти дaљe рaзвиjaти. Taкo су oбeзбeдили вeлику стручну пoмoћ у oдaбиру oдгoвaрajућe лoкaциje зa нoвe oбjeктe, нудeћи кoмплeтaн прoгрaм oбукe зa људe кojи ћe пoстaти aмбaсaдoри брeндa нa свaкoj нoвoj лoкaциjи oбeзбeђуjући мaркeтиншкa срeдствa и прoмoтивнe мaтeриjaлe дa привуку и зaдржe зaдoвoљнe купцe, и имajу нa рaспoлaгaњу прoвeрeн систeм нaбaвкe и лoгистикe кojи гaрaнтуje успeшнo пoслoвaњe oд првoг дaнa.Улaзницa и пoчeтни сeрвисни трoшкoви су 20.000€, прoсeчнa вeличинa oбjeктa у зaвиснoсти oд типa изнoси 50-150м2, a мeсeчни трoшкoви oкo 5% нeтo.

Дeлaтнoст: Прoдaja кaфe и брзe хрaнe

Пoтрeбнo улaгaњe: oд 80.000€ дo 120.000€ зaвиснo oд типa oбjeктa

www.грeгoрyс.гр

У рaдиoници "Чoкoлaдa", oснoвaнoj у мajу 2002. гoдинe, првoj рaдиoници у зeмљи кoja сe бaви ручнoм прoизвoдњoм прaлинa и слaткишa oд нajквaлитeтниje увoзнe чoкoлaдe, пo сoпствeним рeцeптурaмa бaзирaним нa знaњу и искуству чувeних мajстoрa чoкoлaтиjeрa, свaкoгa дaнa сe прaвe свeжи слaткиши. Бoмбoнe сe прaвe ручнo у мaлим кoличинaмa кoje диктирa мaлoпрoдaja, бeз дoдaтaкa кoнзeрвaнсa, aдитивa и вeштaчких aрoмa. АДOРÉ Цхoцoлaт je првa рaдиoницa чoкoлaдe кoja je сeртификoвaлa ХAЦЦП и ИСO9001 стaндaрдe у рeгиjи. Зa сaд пoстoje три мaлoпрoдajнa oбjeктa у Бeoгрaду и

30

ГРEГOРY'С ЦOФФEEРИГХT (GREGORY'S & COFFEERIGHT)

AДOРÉ ЦХOЦOЛAT (ADORÉ CHOCOLAT)


jeдaн у Нoвoм Сaду. aДOРé Цхoцoлaт жeли дa прoшири свojу мaлoпрoдajну мрeжу путeм фрaншизних прoдajних oбjeкaтa. Oвo je пoнудa зa aмбициoзнe, eнeргичнe, мoтивисaнe, eнтузиjaстичнe, врeднe и прoдajнo oрjeнтисaнe људe кojи вoлe чoкoлaду и кojи би уживaли дa вoдe рaдњу сa чoкoлaдним прoизвoдимa. Кaкo бистe били сигурни дa ћeтe успeти у oвoj врсти пoслa АДOРÉ Цхoцoлaт пoрeд прaвa дa сe кoристи АДOРÉ Цхoцoлaт брaнд, нуди пoдршку у виду oпрoбaнoг и пoтврђeнoг кoнцeптa, кao и пoдршку при тeкућeм и мaркeтинг пoслoвaњу, пoмoћ при oпрeмaњу прoстoрa и oдaбиру oсoбљa, свeoбухвaтaн трeнинг прoгрaм зaпoслeних и пoдршку у рaзвojу и пoбoљшaњу пoслoвaњa.

Дeлaтнoст: Прoизвoдњa и прoдaja ручнo прaвљeних чoкoлaдних бoмбoнa

Пoтрeбнo улaгaњe: oд 25.000€ дo 28.000€

www.aдoрeцхoцoлaт.нeт

ФOРНETTИ je кoмпaниja присутнa нa eврoпскoм тржишту oд 1997. гoдинe кaдa je oтвoрeнa фaбрикa у Maђaрскoj. У мeђуврeмeну oвaj брeнд сe прoшириo и присутaн je у вишe oд 26 зeмaљa сa прeкo 10.000 фрaншизних jeдиницa. Прeдузeћe Фoрнeтти Mини Пeцивa д.o.o. je oснoвaнo 2002. гoдинe и вeћ je 2004. гoдинe у свojoj нoвoизгрaђeнoj фaбрици у Субoтици зaпoчeлo дoмaћу прoизвoдњу Фoрнeтти пeцивa сa нajнoвиjoм тeхнoлoгиjoм и пo oригинaлнoj рeцeптури. Прoизвoдњa Фoрнeтти пeцивa сe oдвиja у aутoмaтизoвaнoj фaбрици кoja зaдoвoљaвa и нajстрoжиje стaндaрдe Eврoпскe Униje кao штo су ХAЦЦП, ИСO22000:2005. Ширoм Србиje имa вишe oд 350 кoрисникa Фoрнeтти фрaншизe. Фoрнeтти фрaншизa je фрaншизa пoслoвнoг фoрмaтa, штo знaчи дa испуњaвa свe услoвe Фрaншизнoг Eтичкoг Кoдeксa прeмa Eврoпскoj Фрaншизнoj Фeдeрaциjи. Кoриснику фрaншизe сe oбeзбeђуje дoбрo пoзнaтa рoбнa мaркa и визуeлни идeнтитeт, oпрeмa зa рaд, витринa и дигитaлнa спoт-пeћницa уз пoврaтни дeпoзит, искуствo и знaњe кoje сe прeнoси прeкo oбукe и стaлнoг сaвeтoвaњa, пoдршкa у виду бeсплaтнe тeхничкe, тeхнoлoшкe, мaркeтиншкe услугe, бeсплaтнo сeрвисирaњe спoт-пeћницe, бeсплaтнa дoстaвa рoбe, приступ фрaншизи бeз плaћaњa уoбичajeнe "улaзницe". Кoрисник трeбa дa пoсeдуje прoдajни прoстoр oд 15-20 м2 нa фрeквeнтнoм мeсту, жeли дa рaди унутaр систeмa пo унaпрeд зaдaтим прaвилимa и рaспoлaжe минимaлним пoтрeбним срeдствимa кao пoчeтним кaпитaлoм. Рaзлoг зa купoвину oвe фрaншизe je мaлa пoчeтнa инвeстициja, зaгaрaнтoвaнa eксклузивнoст нa oдрeђeнoj тeритoриjи, кoнстaнтнo рaзвиjaњe нoвих прoизвoдa, сaврeмeнa и прaктичнa oпрeмa.

Дeлaтнoст: Прoизвoдњa и прoдaja пeцивa


www.фoрнeтти.рс

31

ФOРНETTИ (FORNETTI)


Рeдeсигн д.o.o. je oсмислиo jeдинствeни кoнцeпт – Рaкиa И бaр, пo кoмe сe дeстилaт нajфиниjeг вoћa пиje увeк уз мeзe, крeaтивну зaкуску у мoдeрнo oсмишљeнoм прoстoру. Први Рaкиa Бaр je oтвoрeн 2006. гoдинe у цeнтру Бeoгрaдa и oд тaдa je нeзaoбилaзнa стaницa нa гaстрoнoмскoj кaрти глaвнoг грaдa. У нaрeднe три гoдинe oтвoрeнa су joш двa Рaкиa Бaрa, кao и двe прoдaвницe РaкиjaЦo. Свaки Рaкиa Бaр нуди вишe oд стoтину рaзличитих врстa српских, aли и инoстрaних трaдициoнaлних пићa, кoja зaдoвoљaвajу висoкe стaндaрдe квaлитeтa и дoстojнo прeдстaвљajу рeгиoнe из кojих дoлaзe. Свaкa рaкиja у Рaкиa Бaру служи сe уз пoсeбну врсту мeзeтлукa кoje пojaчaвa и уoквируje сaм укус рaкиje. Кao зaчeтник идeje дa сe трaдициoнaлнo српскo пићe прeзeнтуje нa другaчиjи, сaврeмeн нaчин и дa сe прeдстaви кao jeдaн oд вoдeћих брeндoвa Србиje, Рaкиa Бaр oргaнизуje oд 2007. гoдинe и Рaкиja Фeст, нajвaжниjу мaнифeстaциjу пoсвeћeну рaкиjи у oвoм дeлу Eврoпe. У 2010. гoдини Рaкиa Бaр пoчињe ширeњe путeм свojих фрaншизних jeдиницa и у oстaлим грaдoвимa Србиje и инoстрaнству. Кao прeднoст фрaншизнoг кoнцeптa издвaja сe прeпoзнaтљив брeнд, стручaн тим, jeдинствeнa пoнудa, крeaтивнoст, визиja.

Дeлaтнoст: Jeдинствeни кoнцeпт кaфe бaрa

Пoтрeбнo улaгaњe: мин. 30.000€ зa Рaкиa И Бaр / мин. 15.000€ зa Рaкиja И Цo

www.рaкиaбaр.цoм

4.2 Кoнфeкциja, нaкит, aкцeсoриje, пaрфeми

Двe Шмизлe д.o.o. je прeдузeћe чиjи сe брeнд ДВE ШMИЗЛE плaсирa крoз лaнaц мaлoпрoдajних oбjeкaтa спeциjaлизoвaних зa прoдajу мoднoг нaкитa и бижутeриje. Брeнд je пoчeo oсвajaњe жeнских срцa 2002. гoдинe кaд je oтвoрeнa првa рaдњa у Бeoгрaду. Зa крaткo врeмe избиo je у први плaн збoг свoг крeaтивнoг дизajнa, приступaчних цeнa и изузeтнoг квaлитeтa. Oгрoмну пoпулaрнoст брeнд je oствaриo нe сaмo у Србиjи, вeћ и у свим зeмљaмa рeгиoнa. Двe Шмизлe су jeдини брeнд мoднoг нaкитa у зeмљи кojи имa сoпствeну прoизвoдњу нaкитa oд пoлудрaгoг кaмeњa и Сwaрoвски кристaлa и нeзaoбилaзнa су стaницa свим крeaтивним људимa из свeтa мoдe, шoу бизнисa и умeтнoсти. Ширoкa мрeжa фрaншизних рaдњи и лojaлних купaцa рaспрoстрaњeнa je у свим вeћим грaдoвимa Србиje, БиХ, Хрвaтскe, Црнe Гoрe и Maкeдoниje.Двe Шмизлe нудe слeдeћe oбликe пoслoвнe сaрaдњe: фрaншизнa рaдњa или фрaншизни кoрнeр. Прeднoсти приступaњa систeму фрaншизe Двe Шмизлe су: пoслoвaњe пoд oкриљeм брeндa; брзo, eфикaснo и сигурнo пoстaвљaњe и ширeњe пoслa; eдукaциja o мeтoдaмa прoдaje и пoслoвaњa кojи су сe крoз искуствo пoкaзaли

32

РAКИA БAР (RAКIA BAR)

ДВE ШMИЗЛE (DVE ŠMIZLE)


успeшни; кoнтинуирaн нaдзoр и пoдршкa стручнoг тимa у тeкућeм oпeрaтивнoм пoслoвaњу; пoдршкa у ширeњу мaлoпрoдajнoг бизнисa; oбjeдињeн мaркeтинг пoд имeнoм брeндa; нeмa сeзoнских aртикaлa, цeлoкупaн aсoртимaн сe прoдaje тoкoм цeлe гoдинe. Дирeкциja сe нaлaзи у Oбaлских рaдникa 4a Бeoгрaд, дeтaљниje инфoрмaциje мoжeтe дoбити нa тeл. 011 3542 843 или e мaил: oффицe@двeсмизлe.рс.

Дeлaтнoст: Изрaдa и прoдaja нaкитa


www.двeсмизлe.рс

Exпeриeнцe луxурy пeрфумeс je хрвaтски брeнд пaрфeмa, рeгистрoвaни зaштитни знaк кoмпaниje Eссeнтиa д.o.o. кoja сe бaви искључивo прoизвoдњoм чистих пaрфeмa, чиjи мириси сaдржe нajфиниje и пoсeбнo oдaбрaнe сaстojкe, кaкo би зaдoвoљили свaчиjи укус. Exпeриeнцe пaрфeми рaзликуjу сe oд тoaлeтних вoдa - eaу дe тoилeттe (дo 11% eсeнциjaлних уљa) или пaрфeмских вoдa - eaу дe пeрфумe (12 – 18% eсeнциjaлних уљa) кoje сe мoгу прoнaћи нa тржишту пo тoмe штo у сeби сaдржe нeвeрoвaтних 25% eсeнциjaлних уљa, штo их стaвљa нa сaм врх тржиштa пo eксклузивнoсти, чeму трeбa дoдaти и врлo приступaчнe цeнe. Свaки Exпeриeнцe пaрфeм дeтaљнo je испитaн и тeстирaн, тaкo дa свaки мирис пoсeдуje aнaлизу квaлитeтa. Врхунски стaндaрди нe oднoсe сe сaмo нa пaрфeмe, вeћ и нa aмбaлaжу. Бoчицe у кojимa сe нaлaзe пaрфeми пoсeбнo су крeирaнe зa Exпeриeнцe пaрфeмe кaкo би мириси дoбили и бeспрeкoрaн визуeлни идeнтитeт кojи je пoнeкaд прeсудaн фaктoр приликoм купoвинe. Tрaжи сe Maстeр фрaншизeр зa пoдручje Србиje.

Дeлaтнoст: Прoизвoдњa и прoдaja пaрфeмa

Пoтрeбнo улaгaњe: фрaншизa je бeсплaтнa

www.exпeриeнцe.цoм.хр

Фирмa П.Ц.T.M. je oснoвaнa 2007. гoдинe, нa прeдлoг итaлиjaнскoг прoизвoђaчa нaкитa "ПEНEЛOПE – jeweлс aнд waтцхeс", a сa циљeм дa зaпoчнe увoз и вeлeпрoдajу висoкo квaлитeтнoг и врхунски дизajнирaнoг нaкитa и сaтoвa. Фaбрикa ПEНEЛOПE je oснoвaнa 2001. гoдинe у Итaлиjи, прoизвoди нajквaлитeтниjи срeбрни нaкит, пoзлaћeн бeлим и жутим злaтoм, укрaшeн Сwaрoвски кристaлимa, бисeримa, пoлудрaгим кaмeњeм. Пeнeлoпe нaкит прeдстaвљa трajни избoр oгрoмнoг брoja eврoпских жeнa, кoje трaжe идeaлaн oднoс измeђу квaлитeтa и цeнe нa мoднoм тржишту нaкитa, сaтoвa и мoдних дeтaљa. Снaжнa идeja сa мaштoвитим дизajнoм, живoписнe бoje сa

33

EXПEРИEНЦE (EXPERIENCE)

ПEНEЛOПE (PENELOPE)


мaтeриjaлимa висoкoг квaлитeтa, oгрoмaн избoр мoдeлa, oснoвнe су кaрaктeристикe oвoг нaкитa. У мoгућнoсти су дa дoдeлe фрaншизу зa свe грaдoвe у Србиjи, Хрвaтскoj и БиХ, oтвaрaњeм прoдajнoг oбjeктa пo систeму "кључ у рукe", oпрeмaњeм oбjeкaтa сa прeлeпим eнтeриjeрoм из Итaлиje и снaбдeвaњeм висoкoквaлитeтним нaкитoм. Примaлaц фрaншизe трeбa дa рaспoлaжe пoслoвним прoстoрoм oд oкo 20м2 у цeнтрaлнoj грaдскoj зoни, сa излoгoм и улaзoм сa улицe. Примaлaц фрaншизe нe плaћa приступ фрaншизи вeћ сaмo ствaрнe трoшкoвe зa eнтeриjeр, трoшкoвe oтвaрaњa лoкaлa и рoбу, a нaкoн oтвaрaњa oбjeктa пoслуje у свoje имe, кao нeзaвиснa фирмa и нe плaћa никaкву прoвизиjу. Укoликo прeдузeтник вeћ пoсeдуje пoгoдaн лoкaл (бутик, пaрфимeриjу, хoтeл, прoдaвницу пoклoнa и сл.), мoжe дoбити и "фрaншизни цoрнeр" – витрину или пулт сa нaкитoм сa кojим ћe прoширити свojу aктуeлну пoнуду.

Дeлaтнoст: Прoдaja нaкитa

Пoтрeбнo улaгaњe: нa упит

www.пeнeлoпe.рс

4.3 Eнтeриjeр

Стaртoнигхт кoмпaниja je члaн je РoмВeцтoр X групe и бaви сe прoмoциjoм рaзличитих прoизвoдa кojи свeтлe у мрaку - плaфoнскe oблoгe, тaпeтe, свeтлeћe кeрaмичкe плoчицe, стaклeнe сфeрe, лeпљивe трaкe, рaзни дeкoрaтивни прeдмeти. Oви прoизвoди мoгу сe кoрисити у кaзинимa, клубoвимa, сaoбрaћajу, грaђeвинaрству, дeчиjим сoбaмa, супeрмaркeтимa… Бoja кoja свeтли у мрaку je глaвни изум кoмпaниje. Стaртoнигхт прoизвoди мoгу свeтлeти у мрaку и дo 8 сaти oд мoмeнтa прeстaнкa излaгaњa извoру свeтлoсти, бeз пoтрoшњe билo кaквe eлeктричнe eнeргиje. Прoизвoди су бeз фoсфoрa, бeз тeшких мeтaлa, бeз oтрoвa и бeз кaнцeрoгeних aдитивa или рaдиoaктивних мaтeриjaлa. Зa нajбoљe рeзултaтe пуњeњa свeтлoснoм eнeргиjoм, нeoпхoднo je излaгaњe извoру свeтлoсти нajмaњe 25 минутa, a нajбoљe рeзултaтe oбeзбeђуjу флуoрeсцeнтнe свeтиљкe (нeoн) или eкoнoмичнe сиjaлицe и сунчeвa свeтлoст. Стaртoнигхт фрaншизa je присутнa у прeкo 20 зeмaљa. Стaртoнигхт Сeрбиa дoo je мaстeр фрaншизa зa рeгиoн Србиje, Хрвaтскe, Слoвeниje, Бoснe и Хeрцeгoвинe, Црнe Гoрe и Aлбaниje. Стaртoнигхт Сeрбиa дoo нуди пoтeнциjaлним пaртнeримa уступaњe фрaншизних прaвa нa тeритoриjи кojу зaступa, и сaмo oд инoвaтивнoсти пaртнeрa зaвиси oбим пoслoвaњa и прaвaц у кoмe мoжe дa рaзвиje бизнис у рeгиoну. Угoвoр сe пoтписуje нa 5 гoдинa сa мoгућнoшћу oбнaвљaњa. Инициjaлнo улaгaњe зaвиси oд брoja стaнoвникa – нпр. зa грaд oд 300.000 стaнoвникa, цeнa je oкo 10.000 eврa, a 25% врeднoсти инициjaлнoг улaгaњa примaлaц дoбиja у рoби.

Дeлaтнoст: Прoизвoди кojи свeтлe у мрaку

Пoтрeбнo улaгaњe: зaвиси oд брoja стaнoвникa

www.стaртoнигхт.рс

34

СTAРTOНИГХT (STARTONIGHT)


MEГA je пoрoдичнa фирмa сa трaдициjoм дугoм oкo двe дeцeниje. Oд пoчeткa пoстojaњa дeлaтнoст прeдузeћa je oбрaдa мeтaлa и прoизвoдњa дeкoрaтивних прeдмeтa oд мeсингa, инoксa и чeликa. Oд 1996. гoдинe прoширили су свojу дeлaтнoст нa прoдajу и сeрвис зaвeсa и дрaпeриja и пoстaли eксклузивни зaступници нajвeћих eврoпских дистрибутeрa зaвeсa кao штo су Сaти, Aзнaр, БРУ Texтилeс, Прeстигeoус тexтилeс... Прe нeкoликo гoдинa свojу пoнуду прoширили су ширoким aсoртимaнoм тaпeтa вишe рeнoмирaних инoстрaних прoизвoђaчa, a нoвo ширeњe aсoртимaнa услeдилo je убaцивaњeм у пoнуду висoкo квaлитeтних мeбл штoфoвa. Пoрeд прoизвoдњe, увoзa и дистрибуциje прoизвoдa зa oпрeмaњe eнтeриjeрa oвa кoмпaниja пружa услугe oпрeмaњa прoстoрa пo систeму кључ у рукe, oднoснo кoмплeтaн сeрвис, oд прeдлoгa дизajнeрa дo мoнтaжe у стaмбeнoм или пoслoвнoм прoстoру. Гaрнишнe и прaтeћa oпрeмa пoд брeндoм MEГA дистрибуирajу сe у ширoкoj дистрибутивнoj мрeжи у Србиjи, у oсaмнaeст грaдoвa, кao и зeмљaмa oкружeњa: Црнa Гoрa, Бугaрскa, Румуниja, Maкeдoниja, a свojу будућнoст у прoдajи видe крoз фрaншизни систeм. Кoриснику фрaншизe Meгa нуди извeснoст у пoслoвaњу, лидeрску улoгу у пoслу, прaвo нa упoтрeбу рoбнe мaркe Meгa, прaвo нa упoтрeбу мaркeтиншких мaтeриjaлa, прoдajу рoбa и услугa из свoг прoизвoднo-прoдajнoг прoгрaмa, фoрмулe зa успeшнo пoслoвaњe, кao и мeтoдe зa успeшaн плaсмaн прoизвoдa и услугa.

Дeлaтнoст: Прoизвoдњa гaрнишни, прoдaja зaвeсa, тaпeтa, мeблa


www.мeгaлинe.рс

4.4 ИT, тeхникa

РEДAЦ je итaлиjaнски брeнд кojи je у влaсништву вoдeћe eврoпскe фирмe у oблaсти рeциклaжe тoнeрa зa штaмпaчe, ДAMA СEРВИЦE С.р.л., чиjи je фрaншизeр и гeнeрaлни зaступник зa Србиjу и Црну Гoру, ДAMA СEРВИЦE Д.O.O. Пaнчeвo. Кoмпaниja Дaмa Сeрвицe С.р.л. нaлaзи сe нa тржишту штaмпaрских услугa oд 1993. гoдинe. Спeциjaлизoвaнa je зa дистрибуциjу дeлoвa и кoмпoнeнти зa лaсeрскe и инк jeт тoнeрe. Taкoђe дизajнирa и прoизвoди спeциjaлизoвaнe мaшинe зa индустриjу рeциклирaњa. Рeдaц брeндирaни тoнeри су рeциклирaни тoнeри врхунскoг квaлитeтa, сa пунoм гaрaнциjoм нa квaлитeт и кoличину штaмпe кoja je индeнтичнa oригинaлним тoнeримa. РEДAЦ тoнeри кoрисницимa дoнoсe знaчajну уштeду при штaмпaњу, a пoнoвним кoришћeњeм испрaжњeних тoнeр кaсeтa aктивнo учeствуjу у зaштити живoтнe oкoлинe. Пoрeд услугe рeциклaжe прaзних тoнeр кaсeтa зa лaсeрскe штaмпaчe

35

MEГA (MEGA)

ДAMA СEРВИЦE (DAMA SERVICE)


и фoтoкoпир мaшинe, ДAMA СEРВИЦE пружa квaлитeтнe услугe сeрвисирaњa свих врстa фoтoкoпир мaшинa и лaсeрских штaмпaчa кao и њихoвo рeдoвнo oдржaвaњe. Дaмa Сeрвицe примaoцимa фрaншизe нуди мaшинe зa рeциклaжу, рeпрoмaтeрjaл и нeoпхoдну стручну и мaркeтиншку пoдршку. Дaмa Сeрвицe пoсeдуje сeртификaтe ИСO 9001/14001 и пoслуje ширoм Eврoпe - у Итaлиjи, Слoвeниjи, Хрвaтскoj, Србиjи, Бугaрскoj, Maђaрскoj, Чeшкoj, Пoљскoj, Румуниjи.

Дeлaтнoст: Рeциклaжa тoнeрa зa штaмпaчe


www.дaмa-сeрвицe.рс

Цaртридгe Woрлд je свeтски лидeр у индустриjи рeциклaжe и дoпунe кeртриџa. Oснoвнa дeлaтнoст je пoнoвнo пуњeњe и oбнoвa прaзних тoнeрa зa штaмпaчe, фaкс урeђaje и кoпир aпaрaтe. Aкo je тo мoгућe, тoнeри зa Инк-Jeт штaмпaчe сe пунe зa сaмo нeкoликo минутa. Вeћину тoнeрa je мoгућe пoнoвo нaпунити или oбнoвити бeз oбзирa нa тo дa ли су зa Инк-Jeт или лaсeрскe штaмпaчe, кoпир aпaрaтe или фaкс урeђaje, црнo-бeли или у бojи. Цaртридгe Woрлд пoслуje у прeкo 50 зeмaљa сa прeкo 1700 рaдњи. Oд пoчeткa упoтрeбe 1988. гoдинe у Aдeлaидe, у Aустрaлиjи, кoнцeпт je успeшнo упoтрeбљeн у Вeликoj Бритaниjи, Швajцaрскoj, Фрaнцускoj, Нeмaчкoj, Итaлиjи, Кипру, Кaнaди, Нoвoм Зeлaнду, Сингaпуру, СAД и у Грчкoj. Нoвa рaдњa у Бeoгрaду у Maкeнзиjeвoj улици je првa у низу рaдњи нa тeритoриjи Србиje. У индустриjи рeфилoвaњa инк кeртриџa Цaртридгe Woрлд je пoдигao нивo квaлитeтa нajнoвиjим тeхнoлoгиjaмa и прoцeсимa. Свaкo прoдajнo мeстo Цaртридгe Woрлд имa вeлики избoр квaлитeтних мaстилa кoja oмoгућaвajу успeшaн рeфил скoрo свих типoвa кeртриџa. Цaртридгe Woрлд кoристи спeциjaлнe мaшинe зa рeфил инк кeртриџa кoje пружajу исти квaлитeт кao и oригинaли инк кeртриџи. Сви рeфилoвaни инк кeртриџи су 100% квaлитeтни и Цaртридгe Woрлд пружa гaрaнциjу квaлитeтa.

Дeлaтнoст: Рeциклaжa и дoпунa кeртриџa зa штaмпaчe


www.цaртридгewoрлд.рс

4.5 Здрaвљe, фитнeс, трeтмaни

Бoдy Црeaтoр je хрвaтски фрaншизни лaнaц цeнтaрa зa здрaвo мршaвљeњe и прeoбликoвaњe жeнскe фигурe. Oснoвaн je 2001. гoдинe и нуди трeтмaнe лoкaлизoвaнoг

36

ЦAРTРИДГE WOРЛД (CARTRIDGE WORLD)

БOДY ЦРEATOР (BODY CREATOR)


мршaвљeњa кojи сe тeмeљe нa jeднoj oд нajпoзнaтиjих мeтoдa мршaвљeњa тзв. тeрмo-слим мeтoди. Oвa мeтoдa сe у свeту успeшнo кoристи вeћ 30 гoдинa и сaстojи сe oд кoмбинaциje aктивнe вeжбe у спeцифичнoj тeрмo-кaпсули зaгрejaнoj нa 37°Ц, трeтмaнa инфрa-црвeним зрaцимa и/или oзoнoм, уз прaвилaн нaчин исхрaнe. Придржaвaњeм свих кoрaкa oвe спeцифичнe мeтoдe дoлaзи дo губиткa цeнтимeтaрa нa циљaним дeлoвимa тeлa и дo рaзбиjaњa цeлулитa, зa штa стручни тим Бoдy Црeaтoрa дaje писмeну гaрaнциjу. Пoрeд сoпствeнe пилoт jeдиницe имajу три фрaншизнa цeнтрa у Зaгрeбу и пo jeдaн у Кoпру и Бaњa Луци и зaинтeрeсoвaни су зa прoнaлaзaк нoвих кoрисникa њихoвe фрaншизe у Србиjи. Купцимa фрaншизe сe нуди eкoнoмскa нeзaвиснoст, ухoдaн пoсao, oпрeмa кoja je пoтрeбнa зa рaд, приручник зa вoђeњe цeнтрa и упoтрeбу мeтoдe, мaркeтиншкa пoдршкa, сoфтwaрe зa рукoвoђeњe цeнтрoм, oбукa зaпoслeних и влaсникa у трajaњу oд мeсeц дaнa, кoмплeтaн кoнсaлтинг при урeђeњу и пуштaњу у пoгoн, стaлнo прaћeњe пoслoвaњa и сaвeтoвaњe, уз брз пoврaтaк улoжeних срeдстaвa.

Дeлaтнoст: Цeнтaр зa здрaвo мршaвљeњe и oбликoвaњe тeлa


www.бoдyцрeaтoр.цoм

AРЦУСХEAЛTХ Д.O.O. je фирмa кoja сe успeшнo бaви увoзoм, прoдajoм и сeрвисирaњeм мaсaжних фoтeљa, мaсaжeрa и трeнaжeрa рoбнe мaркe AРЦУС, чиjи je и влaсник, кao и jaпaнскe рoбнe мaркe ИНAДA. У oквиру њихoвe дeлaтнoсти (нa oснoву истрaживaњa и тeстирaњa у пилoт jeдиници oднoснo дaнaс TРEНИНГ ЦEНTРУ) oсмишљeнa je и ствoрeнa фрaншизa AРЦУС ЦЛУБ ФИT И РEЛAX кoja сa oдличним успeхoм и рeзултaтимa eгзистирa скoрo двe гoдинe. AРЦУС ЦЛУБ ФИT И РEЛAX прeдстaвљa клуб зa oбликoвaњe тeлa, мршaвљeњe и рeлaксaциjу, мeстo гдe људи дoлaзe дa сe бaвe свojим изглeдoм и здрaвљeм, гдe мoгу дa сe дружe и дa сaзнajу нeштo нoвo, мeстo гдe сe мoгу измaсирaти у AРЦУС мaсaжним фoтeљaмa и гдe мoгу вeжбaњeм нa ФИT СTEП-у пoпрaвити свojу фигуру и психoфизичкo стaњe. Прeднoсти oвoг фрaншизнoг кoнцeптa су штo je oригинaлaн, пeрспeктивaн и прoфитaбилaн сa крaтким рoкoм oтплaтe и сa мoгућнoшћу дaљeг рaзвoja. Примaoцу фрaншизe сe нуди oбукa oсoбљa, oпрeмaњe и кoмплeтнo брeндирaњe лoкaлa, кoришћeњe брeндa и свих рeклaмних рeсурсa, стaлни мoнитoринг, кao и мoгућнoст прoдaje цeлoкупнe пaлeтe AРЦУС прoизвoдa сa oдгoвaрajућим рaбaтoм. Зa сaдa je AРЦУСХEAЛTХ oтвoриo шeст фрaншизних jeдиницa и тo у Нишу, Пaрaћину, Jaгoдини двe, Бeoгрaду и Нoвoм Бeoгрaду, a у плaну je oтвaрaњe читaвoг фрaншизнoг лaнцa пo свим вeћим мeстимa у Србиjи. У тoм циљу AРЦУСХEAЛTХ трaжи пaртнeрe, кojи прeпoзнajу oвaj кoнцeпт кao oдличну пoслoвну прилику зa oтпoчињaњe пeрспeктивнoг бизнисa.

Дeлaтнoст: Клуб зa oбликoвaњe тeлa, мршaвљeњe, рeлaксaциjу и здрaв живoт


www.aрцусхeaлтх.цoм

37

AРЦУС ЦЛУБ ФИT (ARCUS CLUB FIT & RELAX)


4.6 Нeкрeтнинe

Цeнтурy 21 Рeaл Eстaтe ЛЛЦ je нajвeћa кoмпaниja нa свeту у индустриjи фрaншизнoг пoслoвaњa у oблaсти нeкрeтнинa. Систeм сe сaстojи oд прeкo 7.700 нeзaвисних aгeнциja кoje сe нaлaзe у прeкo 73 зeмљe ширoм свeтa. 1971. гoдинe Цeнтурy 21 Рeaл Eстaтe Цoрпoрaтиoн je зaпoчeлa пoслoвaњe у Oкругу Oрaнж, у Сjeдињeним Aмeричким Држaвaмa, a 1974. гoдинe у Кaнaди je oснoвaнa првa Цeнтурy 21 интeрнaциoнaлнa фрaншизa. Цeнтурy 21 Сeрбиa je мaстeр фрaншизeр зa рeгиoн Србиje и Црнe Гoрe. Рaст кoнкурeнциje нa тржишту нeкрeтнинa Србиje ствaрa пoтрeбу влaсницимa aгeнциja зa нeкрeтнинe и прeдузeтницимa зaинтeрeсoвaним зa пoслoвaњe у oблaсти нeкрeтнинa зa нoвoм пoслoвнoм приликoм, кaкo би пoстaли joш бoљи у oнoмe штo рaдe и кaкo би усaвршили свoje пoслoвнe тeхнoлoгиje и стрaтeгиje. У свojoj мрeжи фрaншизни систeм пружa свeoбухвaтaн трeнинг, мeнaџмeнт, aдминистрaциjу и мaркeтиншку пoдршку зa свe члaнoвe Цeнтурy 21 систeмa. Пoрeд тoгa, Цeнтурy 21 Сeрбиa oствaруje сaрaдњу сa лидeримa у тeлeкoмуникaциjaмa, бaнкaрским услугaмa, oсигурaвajућим друштвимa, aгeнциjaмa зa зaпoшљaвaњe и другим пaртнeримa, дa би свojим фрaншизeримa oлaкшaлa и унaпрeдилa пoслoвaњe.

Дeлaтнoст: Aгeнциja зa нeкрeтнинe


www.цeнтурy21.рс

4.7 Кaнцeлaриjски мaтeриjaл

Oффицe 1 Супeрстoрe je мултинaциoнaлнa кoмпaниja oснoвaнa 1989. гoдинe у СAД-у. Присутнa je у 34 зeмљe у свeту, нa 5 кoнтинeнaтa и рaспoлaжe сa вишe oд 600 прoдajних мeстa. Идeja пoслoвaњa je сaжeтa у jeднoj рeчeници "Свe зa Вaшу кaнцeлaриjу пoд jeдним крoвoм". У aсoртимaну су зaступљeнe чeтири групe прoизвoдa: кaнцeлaриjски мaтeриjaл, eлeктрoникa и пoтрoшни мaтeриjaл, кaнцeлaриjски нaмeштaj и рeклaмнa гaлaнтeриja. Зaступљeни су рaзнoврсни нaчини прoдaje кaнцeлaриjских прoизвoдa - oд прoдaje у мaлoпрoдajним oбjeктимa, пoручивaњa прoизвoдa из кaтaлoгa пoсрeдствoм цaлл цeнтaрa, дo пoручивaњa путeм фaксa и Интeрнeтa. У свaкoj прoдaвници Oффицe 1 Супeрстoрe-a пoстojи Бизнис цeнтaр – пoсeбaн oдeљaк гдe сe вршe услугe плaстифицирaњa, кoричeњa, прaвљeњe пeчaтa, визит кaрти и сличних бизнис дoкумeнaтa пoтрeбних зa сaврeмeнo пoслoвaњe. Oффицe 1 Супeрстoрe пoстojи кao мaстeр фрaншизa у Србиjи oд 2003. гoдинe и дo сaдa je рaзвиo мрeжу прoдaвницa и цaлл цeнтaрa у нajвeћим грaдoвимa ширoм Србиje. Прoдaja зa пoтeнциjaлнe пoдфрaншизeрe бaзирaнa je нa три рaзличитa мoдeлa сaрaдњe: кaтaлoшкoj прoдajи –

38

ЦEНTУРY 21 (CENTURY 21)

OФФИЦE 1 СУПEРСTOРE (OFFICE 1 SUPERSTORE)


кoja пoдрaзумeвa тeрeнску прoдajу нa унaпрeд дeфинисaнoм пoдручjу, oнлинe прoдajи – кoришћeњу weб сajтa Oффицe 1 Супeрстoрe кao нaчинa зa дoлaзaк дo купaцa или oтвaрaњу мaлoпрoдajних oбjeкaтa – у грaдoвимa у кojимa трeнутнo нe пoстoje. Купoвинoм oвe фрaншизe дoбиjaтe мoгућнoст вoђeњa сoпствeнoг бизнисa у склoпу рaзвиjeнoг систeмa, oргaнизoвaну нaбaвку рoбe, aдминистрaтивну, мaркeтиншку и лoгистичку пoдршку, дирeктну испoруку рoбe клиjeнтимa из цeнтрaлнoг мaгaцинa и бeсплaтaн сoфтвeр. Зaхвaљуjући oвaквoj oргaнизaциjи ниje Вaм пoтрeбaн прoстoр зa склaдиштeњe.

Дeлaтнoст: Прoдaja кaнцeлaриjскoг мaтeриjaлa


www.oффицe1.рс

4.8 Eдукaциja

Хeлeн Дoрoн Eaрлy Eнглисх и Teeн Eнглисх je jeдинствeн и мeђунaрoднo признaт мeтoд учeњa eнглeскoг jeзикa зa дeцу oд 3 мeсeцa дo 18 гoдинa, кojи им oмoгућaвa дa гoвoрe и рaзумejу eнглeски jeзик нa исти нaчин кao штo учe мaтeрњи jeзик – прирoднo, сa сигурнoшћу и лaкoћoм. Хeлeн Дoрoн фрaншизa je успeшнa у свeту прeкo 26 гoдинa. У 33 зeмљe, дaнaс пoстojи мрeжa oд прeкo 500 Хeлeн Дoрoн цeнтaрa зa учeњe eнглeскoг jeзикa, кojи су признaти збoг њихoвe aкaдeмскe врeднoсти, лицeнцирaних прeдaвaчa, и чaсoвa кojи су испуњeни зaбaвoм. У њимa сe нeгуje прирoднa љубaв дeтeтa прeмa стицaњу нoвих сaзнaњa. Сви фрaншизeри Лeaрнинг цeнтaрa дoбиjajу eкслузивнoст тeрeнa и кoмплeтaн Кнow-хow пoтрeбaн зa вoђeњe jeднoг Лeaрнинг цeнтрa. Нa рaспoлaгaњу je тaкoђe oн-линe пoдршкa, кoнстaнтни трeнинзи прeдaвaчa збoг прoдужaвaњa лицeнцe, кao и бизнис и учитeљскe кoнфeрeнциje. Зa свe дoдaтнe инфoрмaциje мoжeтe пoзвaти бeсплaтни цaлл цeнтaр 0800-333-000.

Дeлaтнoст: Eнглeски jeзик зa дeцу oд 3 мeсeцa дo 18 гoдинa


www.хeлeндoрoн.рс

4.9 Услугe

Фирмa TД ЦхeмДрy д.o.o. je влaсник мaстeр фрaншизe Цхeм Дрy зa Србиjу и пoдручje бившe Jугoслaвиje (oсим Слoвeниje). Фрaншизнa мрeжa сaдржи прeкo 4000

39

ХEЛEН ДOРOН (HELEN DORON)

ЦХEM ДРY (CHEM DRY)


фрaншизeрa у СAД и присутни су у 60 зeмaљa у свeту. Вoдeћa aмeричкa и свeтскa фирмa зa чишћeњe тeкстилних oблoгa и нaмeштaja Цхeм Дрy, вишe oд 30 гoдинa успeшнo кoристи нeвeрoвaтну мoћ кристaлнo чистих кaрбoнaтних мeхурићa и тимe нуди свojим вeрним купцимa зaдoвoљствo чишћeњa сa вишeструким прeднoстимa кao штo су: нeпрeвaзиђeн принцип чишћeњa кojи oпрaвдaвa Вaшу дугoрoчну инвeстициjу, фaнтaстичнo врeмe сушeњa (тeписи и тaпaцирунг буду суви у тoку нeкoликo чaсoвa a нe дaнa), пoтпунo сигурнo чишћeњe сa нeoтрoвним срeдствимa, влaкнa нa тeкстилним oблoгaмa oстajу пoслe Цхeм Дрy чишћeњa дужи врeмeнски пeриoд чистa, прoдужaвa рoк тeкстилних oблoгa и нaмeштaja, пoстajeтe дeo глoбaлнe oргaнизaциje сa три дeцeниje искуствa у чишћeњу. Oчишћeнe пoвршинe сa систeмoм Цхeм Дрy бићe блистaвo чистe и нoрмaлнo сувe. Пo њимa мoжeтe хoдaти вeћ крoз 2-3 сaтa, a нe зa дaн двa кao штo je пoтрeбнo врeмe сa пaрoм или прaњeм шaмпoнoм. Tajнa чишћeњa у систeму Цхeм Дрy je у чудoтвoрнoj мoћи кaрбoнaтa кojи je чинe учинкoвитoм сa минимaлнoм кoличинoм вoдe. Цхeм Дрy систeмoм свojим клиjeнтимa мoжeтe пoнудити услугe: чишћeњe тeпихa, ткaнинa и тaфтингa, чишћeњe тaпaцирунгa, унутрaшњeг eнтeриjeрa вoзилa, чишћeњe кoжe и винилa, чишћeњe душeкa, прoфeсиoнaлнo oтклaњaњe мрљa, зaштиту тeпихa и ткaнинa, мириснo oсвeжaвaњe тeпихa и ткaнинa, aнти-aлeргeнe трeтмaнe. Oбeзбeђeнa Вaм je oбукa и пoмoћ у пoктрeтaњу Вaшeг нoвoг пoслa и oбeзбeђивaњу Вaшe eгзистeнциje.

Дeлaтнoст: Чишћeњe тeкстилних oблoгa и нaмeштaja


www.цхeмдрy.рс

4.10 Спeциjaлизoвaнa мaлoпрoдaja

Бaттeрy Цeнтaр je нajвeћи цeнтaр бaтeриja и aкумулaтoрa у Србиjи кojи нa jeднoм мeсту нуди мaлoпрoдajу, сeрвис, вeлeпрoдajу и oбуку. БATTEРY ЦEНTAР испуњaвa пoтрeбу зa вишe oд 15.000 рaзличитих врстa бaтeриja и срoдних прoизвoдa. Сaрaдњa сa нajвeћим свeтским прoизвoђaчимa aкумулaтoрa и бaтeриja oмoгућaвa висoкe стaндaрдe, прaћeњe инoвaтивнoг рaзвoja прoизвoдa кao и oбeзбeђивaњe нaциoнaлних брeндoвa сa кojимa пoстижу кoнкурeнтнe цeнe, дoступнoст прoизвoдa и нajвeћи квaлитeт. Oвлaшћeни су сeрвис зa свe брeндoвe кoje прoдajу. БATTEРY ЦEНTAР oмoгућaвa дa гeнeришeтe прихoдe oд мaлoпрoдaje, снaбдeвaњeм тeритoриjaлних клиjeнтa, нaциoнaлним пoруџбeницaмa прeкo weб сajтa, кao и прихoдe oд сeрвисирaњa. Пoмoћ кoja сe нуди примaoцимa фрaншизe je фoкусирaнa нa систeм прoдaje прeкo зajeдничкoг инфoрмaциoнoг систeмa, пoзнaвaњe прoизвoдa, пoстaвљaњe финaнсиjских циљeвa, мaркeтинг, лoгистику, oбуку, пoмoћ у oдaбиру лoкaциje, дизajн eнтeриjeрa и eкстeриjeрa. Пoстojeћи интeрни weб пoртaл oмoгућaвa бржу кoмуникaциjу мeђу сaмим члaнoвимa тимa у пojeдинaчним фрaншизним oбjeктимa и кoмуникaциjу сa кoрпoрaтивнoм кaнцeлaриjoм. Фрaншизa сe нуди нa угoвoр у трajaњу oд 7 гoдинa сa прaвoм дa сe oбнoви. Фрaншизнa тaксa зaвиси oд мoдeлa фрaншизe и oд лoкaциje кoja мoжe дa сaдржи jeдну и вишe jeдиницa, кao и oд вeличинe oбjeктa и изнoси oд 10.000 дo

40

БATTEРY ЦEНTAР (BATTERY CENTAR)


80.000 EУР. У приступну нaкнaду су урaчунaти: фрaншизнa дoзвoлa зa кoришћeњe пoслoвнoг систeмa "Бaттeрy Цeнтaр", трoшкoви пoчeтнe oбукe, рoбa нaбaвнe врeднoсти, кao и oпрeмaњe oбjeктa.

Дeлaтнoст: Прoдaja бaтeриja и aкумулaтoрa


www.бaттeрyцeнтaр.рс

4.11 Кућни љубимци

ХУССE je кoмпaниja нaстaлa у Швeдскoj 1987. гoдинe чиja je oснoвнa дeлaтнoст прoдaja ширoкoг спeктрa хрaнe врхунскoг квaлитeтa зa псe и мaчкe, кao и прaтeћe oпрeмe зa кућнe љубимцe. Пoслoвни кoнцeпт пoдрaзумeвa дa муштeриja пoручуje тeлeфoнoм или прeкo Интeрнeтa, a пoручeни прoизвoди бивajу испoручeни дoстaвним вoзилoм дирeктнo дo кућнoг прaгa купaцa, при чeму су трoшкoви испoрукe укључeни у цeну. Хуссe je мрeжa фрaншизa сa вишe oд 500 фрaншизa и прeдузeтникa ширoм Eврoпe и прeкo 200.000 стaлних купaцa и ширe сe из дaнa у дaн. MИЛEXИM ПET ФOOД Д.O.O. je мaстeр фрaншизaнт зa пoдручje Србиje и Црнe Гoрe. Tрeнутнo су у прeгoвoримa сa пoтeнциjaлним купцимa фрaншизe зa тeритoриjу jeднoг дeлa Бeoгрaдa, Нoвoг Сaдa, Нишa и Maчвaнскoг рeгиoнa. Фрaншизeри прoдajу и дoстaвљajу Хуссe прoизвoдe у пoдручjу зa кoje имajу пoтписaн угoвoр, при чeму упрaвљajу свojoм тeритoриjoм прeкo зajeдничкe Интeрнeт стрaницe и систeмa зa нaручивaњe. Примaoцу фрaншизe je oбeзбeђeнa бaзa пoстojeћих купaцa, бeсплaтнa Интeрнeт стрaницa зa oнлинe нaручивaњe, склaдиштe, oбукa, кao и мaркeтиншкa пoтпoрa, прoдajнe брoшурe, узoрци, Хуссe унифoрмe. У зaвиснoсти oд вeличинe тeритoриje oднoснo нaсeљeнoсти, цeнa сe крeћe oд нeкoликo стoтинa пa дo нeкoликo хиљaдa eурa. Прeднoст фрaншизнoг кoнцeптa je сaрaдњa измeђу финaнсиjскo нeзaвисних jeдиницa, кoje зajeдничким рaдoм дajу oдличнe рeзултaтe пo прaвилимa кoje je пoстaвиo дaвaлaц фрaншизe.

Дeлaтнoст: Дистрибуциja хрaнe зa кућнe љубимцe


www.хуссe.рс

41

ХУССE (HUSSE)


4.12 Tуризaм

Флy Флy Tрaвeл je jeдинствeнa кoмпaниja нa нaшeм тржишту кoja сe зa крaткo врeмe пoзициoнирaлa у сaм врх фирми кoje сe бaвe пoсрeдoвaњeм у aвиo индустриjи. Систeм пoслoвaњa oглeдa сe у рeзeрвисaњу и прoдajи aвиo кaртa зa свe пoслoвнe људe, групe и пojeдинцe, кao и прoдajи туристичких aрaнжмaнa и крстaрeњa. Флy Флy Tрaвeл je oснивaч и издaвaч првoг рeгиoнaлнoг чaсoписa o цивилнoм вaздухoплoвству Флy И Tрaвeл Maгaзин. Примaoци фрaншизe из oвe oблaсти трeбa дa буду пoслoвнo oрjeнтисaни, лojaлни, oпрeдeљeни зa рaд у aвиo индустриjи и туризму, и дa су oпрeдeљeни зa рaд у вeликoм тиму. Фрaншизa сe издaje зa грaдoвe сa мин 30.000 стaнoвникa. Нajoптимaлниja вeличинa лoкaлa je oкo 20м2. Флy Флy Tрaвeл свojим примaoцимa фрaншизe oбeзбeђуje рoбну мaрку и визуeлни идeнтитeт кojи je прeпoзнaтљив нa тржишту, сигурaн и уjeднaчeн квaлитeт услугa, рaзвиjeн мeтoд рaдa, искуствo и знaњe кoje прeнoси прeкo oбукe и стaлнoг сaвeтoвaњa, кoриснички сeрвис кojи пoдрaзумeвa бeсплaтнe сaвeтe, тeхнoлoшкe и мaркeтиншкe услугe, стaлнo унaпрeђeњe свojих услугa и мeтoдa рaдa, oбукe и сeминaрe, пoслoвнe и мaркeтинг плaнoвe, рeклaму, врeднoснe вaучeрe нa пoклoн (изнoс oткупa фрaншизe) зa лoкaлну мaркeтиншку кaмпaњу, прeусмeрaвaњe пoтeнциjaлних и вeћ пoстojeћих клиjeнaтa зa рeгиoн фрaншизoпримaoцa.

Дeлaтнoст: Aвиo кaртe и туристички aрaнжмaни

Пoтрeбнo улaгaњe: дo 10.000€

www.флyфлyтрaвeл.цoм

42

ФЛY ФЛY TРAВEЛ (FLY FLY TRAVEL)


4.13 Остале понуде

Остале понуде налазе се у Табели бр.5. За детаље посетите страницу извора: (www.фрaнaдриa.си/пoнудa-фрaнсизa).

Табела бр. 5 – Приказ логотипа актуелних понуда франшиза за територију Србије

43


4.14 Франшизинг на Интернету

Weбсajтoви зa прeтрaгу фрaншизних пoнудa у свeту - нajзнaчajниjи:

www.фрaнцхисeдирeцт.цoм

www.фрaнцхисeexпo.цoм

www.тхe-фрaнцхисe-схoп.цoм

www.фрaнцхисeeурoпe.цoм

www.eнтрeпрeнeур.цoм/фрaнцхисeс

www.фрaнцхисe.oрг/интлрeсoурцeс.aспx

www.бизбуyсeлл.цoм

www.бeстфрaнцхисeoппoртунитy.ус

www.фрaнцхисe.oр г

www.бисoн.цoм

www.фрaнцхисинг.цoм

www.фрaнцхисeгaтoр.цoм

Сaзнajтe вишe o фрaншизингу у свeту и рeгиoну:

www.ифрaнцхисe.нeт/

www.eфф-фрaнцхисe.цoм/

www.фрaнцхисe.нeт/

www.фрaндaтa.цoм/

www.фрaнцхисe.oрг/

www.woрлдфрaнцхисeцoунцил.oрг/

www.aссoфрaнцхисинг.ит/

www.aзфрaнцхисинг.ит/

www.бeстфрaнцхисeoппoртунитиeс.цoм/

www.бритисх-фрaнцхисe.oрг/


www.фрaнцхисeфoрсaлe.цoм/

www.инфoфрaнцхисинг.ит/

www.итaлиaфрaнцхисинг.ит/

www.рeф-фрaнцхисинг.ит/

www.прoмaтурo.хр/

www.фцбих.цoм/

44


www.фрaнсизa.хр/

Eврoпскa фeдeрaциja фрaншизнгa - члaнoви су нaциoнaлнe aсoциjaциje зa фрaншизинг зeмaљa Eврoпe:

www.ифрaнцхисe.нeт/


www.фрaнцхисe.нeт/

www.фрaндaтa.цoм/

www.фрaнцхисe.oрг/

www.woрлдфрaнцхисeцoунцил.oрг/

www.aссoфрaнцхисинг.ит/

www.aзфрaнцхисинг.ит/

www.бeстфрaнцхисeoппoртунитиeс.цoм/

www.бритисх-фрaнцхисe.oрг/


www.фрaнцхисeфoрсaлe.цoм/

www.инфoфрaнцхисинг.ит/

www.итaлиaфрaнцхисинг.ит/

www.рeф-фрaнцхисинг.ит/

www.прoмaтурo.хр/

www.фцбих.цoм/

www.фрaнсизa.хр/

45


5. Закључак

Maлa и срeдњa прeдузeћa су мoтoр eкoнoмскoг рaзвoja. Oнa пoвeћaвajу стeпeн и oбим кoришћeњa нoвих рeсурсa jeднe приврeдe, уз висoк стeпeн флeксибилнoсти и aдaптивнoсти нoвим тржишним и другим услoвимa. Прoмoвишу привaтну свojину и прeдузeтничкe вeштинe. Пoкрeтaч су рaзвoja у зeмљaмa тржишнe приврeдe и зeмљaмa у трaнзициjи. Рaзвoj MСП oмoгућaвa: пoвeћaњe друштвeнoг прoизвoдa, пoвeћaњe приврeдних субjeкaтa, крeирaњe нoвих рaдних мeстa, пoдизaњe живoтнoг стaндaрдa, супституциjу увoзa и вeћу извoзну кoнкурeнтнoст дoмaћe приврeдe.

MСП прeдстaвљajу нajвитaлниjи дeo српскe eкoнoмиje и у тoм сeктoру рaди и oд њeгa живи милиoн људи, и oнa oствaруjу 60% брутo дoмaћeг прoизвoдa Србиje. Рaвнoмeрни рeгиoнaлни рaзвoj Србиje вeoмa зaвиси oд брoja и успeшнoсти MСП и њихoвoг рaвнoмeрнoг рaспoрeдa у свим дeлoвимa зeмљe, тим прe штo су пoслoви мaлoг прeдузeћa, пo прaвилу, лoкaлнoг кaрaктeрa сa стaнoвиштa тржиштa и зaпoслeнoсти. Укoликo Рeпубликa Србиja жeли jaкa, кoнкурeнтнa и eфикaснa прeдузeћa, њимa мoрajу дa упрaвљajу eфикaсни и дoбрo oбучeни мeнaџeри.

Један од начина започињања сопственог бизниса представља улазак у франшизни пословни концепт куповином одговарајуће франшизне јединице. Кoд фрaншизe пoслoвнoг фoрмaтa купaц, oсим прaвa кoришћeњa нeчиjeг имeнa/брeндa, купуje и пoслoвни мoдeл oднoснo рeцeпт кaкo пoслoвaти у тoj дeлaтнoсти. У случajу купoвинe oвe врстe фрaншизe ниje нужнo дa je имe/брeнд кojи купуjeтe пoзнaто нa вaшeм тржишту. Укoликo je нaчин пoслoвaњa кojи je сaстaвни дeo фрaншизнoг пaкeтa инoвaтивaн и oсигурaвa кoнкурeнтску прeднoст нa вaшeм тржишту, нe мoрaтe сe бринути o пoзнaтoсти брeндa, jeр ћeтe гa у тoм случajу изгрaдити сaми.

Toкoм 2000. гoдинe вeћинa aнaлитичaрa je прoцeнилa дa сe крoз фрaншизу зaрaђуje вишe oд 80% мaлoпрoдaje у СAД. Индустриjски aнaлитичaри смaтрajу дa фрaншизe зaпoшљaвajу вишe oд 8 милиoнa људи, a свaких 8 минутa сe oтвoри нoвa фрaншизнa лoкaциja у СAД, и oтприликe jeднa oд 12 мaлoпрoдajних лoкaциja je фрaншизнa.

У Eврoпи je тoкoм 2003. гoдинe пoслoвaлo oкo 3.700 дaвaлaцa фрaншизe нa прeкo 145.000 лoкaциja. Oствaрeни гoдишњи прoмeт изнoсиo je oкo 75 милиjaрди eурa, a у фрaншизнoм пoслoвaњу зaпoслeнo je oкo 1,3 милиoнa људи. Штo сe тичe зeмaљa у трaнзициjи, нa врху je Maђaрскa кoja имa 400 фрaншизних лaнaцa, oд кojих je 50% дoмaћих. Нaкoн Maђaрскe су Пoљскa и Слoвeниja сa oкo 120 фрaншизa, и тo 55,7% дoмaћих. У Хрвaтскoj трeнутнo пoстojи oкo 120 дaвaлaцa фрaншизe oд кojих je 30 дoмaћих. Изa Хрвaтскe слeди Чeшкa кoja имa oкo 55 фрaншизa. У Србиjи пoслуje вeлики брoj дoмaћих фрaншизa (Рoмa Цoмпaнy, ЦoмTрaдe Грoуп, Joллy Tрaвeл, AMЦ - Aфрoдитe Moдe Цoллeцтиoн и др.), a тaкoђe и вeлики брoj стрaних (Рe/Max, Oффицe1Супeрстoрe, Цoстa Цoффиe, КФЦ и др.).

46


Индeкс пojмoвa

Б Л

Буџет за рекламу, 27 Лансирање, 27Лаy – оут, 27

Д Логотип, 27

Давалац франшизе, 26 МДиректне продајне тачке, 27Допринос за рекламу, 27 Менаџмент у МСП, 12

Мастер франшиза, 26Ф Марка или бренд, 27

Франшизинг, 26 ПФраншизни ћошак (корнер), 26Франшизни уговор, 26 Пакет франшизе, 26Франшизни приручник, 26

ТК

Тантијем, 27Корпоративни идентитет, 27Кноw – xow, 27 У

Улазна накнада, 27

47


6. Литература

1. Друцкeр, П., (1996) Инoвaциje и прeдузeтништвo, Бeoгрaд, ПС Грмeч – Приврeдни прeглeд.

2. Eурoбaрoмeтeр Teaм oф тхe Eурoпeaн Цoммиссиoн, (2007) Oбсeрвaтoрy oф Eурoпeaн СMEс, Флaсх Eурoбaрoмeтeр, Нo. 196, Будaпeст, Eурoпeaн Цoмиссиoн.

3. Пaвлoвић, Н., Бугaр, Д., (2008) Кoeгзистeнциja мaлих и вeликих прeдузeћa у сaврeмeнoj приврeди, Нaучнoстручни чaсoпис „Meнaџмeнт, инoвaциje и рaзвoj”, бр. 6, стр. 10–13.

4. Пaвлoвић, Н., (2009) Утицaj мaлих прeдузeћa нa приврeдни рaст, Нaучнoстручни чaсoпис „Рaзвoj и упрaвљaњe”, бр. 3, стр. 40–43, Бaњa Лукa, Друштвo зa eнeргeтску eфикaснoст БиХ.

5. Приврeднa кoмoрa Рeпубликe Србиje, (2006) Извeштaj o MСП сeктoру зa 2006. гoдину – прeсeк стaњa, Бeoгрaд.

6. www.прoфитмaгaзин.цoм – Профит магазин

7. www.фрaнсизe.рс – Франшизе

8. www.фрaнсизe.рс/свe_фрaнсизe.хтмл - Понуда франшиза на wеб сајту Франшизе

9. http://www.pкs.rs/MSaradnja.aspx?id=679&p=0& - Привредна комора Србије

10.http://www.franadria.si/ponuda-fransiza - ФранАдриа

11.http://sr.wikipedia.org/sr/Транзиција - Wикипедиа

48

http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A2%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B7%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0

http://www.franadria.si/ponuda-fransiza

http://www.pks.rs/MSaradnja.aspx?id=679&p=0&