DIPLOMSKI RAD

1

DIPLOMSKI RAD

SADRAJSADRAJ........................................................................................................................................2 Uvod.................................................................................................................................................3 1.ISTORIJAT...................................................................................................................................4 1.1Muzika Starog Egipta.............................................................................................................4 1.2 Kineska muzika......................................................................................................................5 2.SAVREMENA MUZIKA I NJEN UTICAJ.................................................................................7 2.1 PRAVCI SAVREMENE MUZIKE.......................................................................................7 2.2 BLUES...................................................................................................................................7 2.3 COUNTRY............................................................................................................................7 2.4 JAZZ......................................................................................................................................8 2.5 ROCK&ROLL.......................................................................................................................8 2.6 PANK.....................................................................................................................................8 2.7 HEVI METAL.......................................................................................................................9 3.MUZIKA i REVOLUCIJA.........................................................................................................10 3.1 Hipi pokret...........................................................................................................................10 4.MUZIKA U HUMANITARNE SVRHE....................................................................................10 4.1 Live Aid koncerti.................................................................................................................10 5.MUZIKA,MODERNI IZVOR NOVCA....................................................................................12 6.MUZIKA U SRBIJI....................................................................................................................13 6.1Trance...................................................................................................................................14 7.EXIT...........................................................................................................................................16 ZAKLJUAK................................................................................................................................18 LITERATURA..............................................................................................................................19

2

DIPLOMSKI RAD

Uvod

Sa razvojem ljudskog uma razvijale su se mnoge stvari sa kojima je ovek bio u kontaktu kao I stvari koje su direktno bile tvorevina tog uma. injenica da je ovek drutveno bie govori da je od samog poetka potreba za komuniciranjem u grupi bila ogromna. Vremenom upoznavajui okolinu u kojoj se nalazio,opaajui stvari i zvukove koji su ga okruivali ,razvija se potreba da se ta komunikacija nekako uoblii,da postane smislena. Jedan od naina komunikacije u tim primitivnim drutvima bilo je i oponaanje zvukova iz prirode koji su imali neko znaenje.To su prvi oblici muzike. Kasnije to je bila primitivna muzika u kojoj je muzika sluila plemenskom vrau da bi u nekom vantelesnom stanju stupio u kontak sa bogovima. Ta muzika podrazumevala je ponavljanje par tonova u krug i udaranje u telo ili tapanje rukama a estvovalo je celo pleme.Moe se rei da su na svakom kontinentu pa ak i na pojedinanim delovima kontinenata nastajale razne vrste melodija,to je zavisilo od ovekovog okruenja. Postoji mnogo dokaza o tome da je muzika pratila razvoj oveka,a neki od njih potiu iz vremena prvih civilizacija kao na primer pesma iz Mesopotamije 4000 god.p.n.e . i kineska muzika stara 3000 god.

3

DIPLOMSKI RAD

1.ISTORIJAT1.1Muzika Starog EgiptaEgipatksa kultura bila je jako razvijena a kasnije je uticala na kulture Evrope ,bloskog istoka i Afrike a samim tim i na muziku. Muzika je veliala vladara i izvoena je na sveanostima a mogli su je izvoditi samo profesionalni pevai i svirai ,koji su smatrani faraonovim roacima,to ukazuje na visok poloaj muzuara u drutvu. Egipani su svirali mnogo instrumenata : razne frule, svirale sa jezikom, razliiti iani instrumenti (harfe, citre, laute)1.

1

urkovi Mia,Diktatura, nacija, globalizacija, Institut za evropske studije,Beograd, 2002.

4

DIPLOMSKI RAD

1.2 Kineska muzikaMuzika u Kini imala je posebnu ulogu. Velika zastupljenost duhovne svetovne muzike u kojima dominira petatonska lestvica koja nema razreenja ,tonovi jedne lestvice se mogu ponavljati u krug, a samim tim ukazuje kako su Kinezi gledali na ivot i smrt,ukazuje na njihovu statinost i pasivnost.Izvoena na kineskim dvorovima.

Razvoj evropske umetnike muzike odvijao se u vie etapa:

1. Srednjovekovna muzika

To je crkvena muzika ,hriscansko pojanje koje je pod uticajem jevrejskog pevanja u sinagogama. Crkva je ta koja je mogla da zapisuje i uva muzike kompozicije.Izvoena je na dvorovima i u manastirima. A imala je svoje mesto i u boju i u narodu.

2. Renesansna muzika Vea upotreba instrumentalne muzike. Otvaraju se muzike kole i stvara se orkestar. U paniji dolazi do upotreba gitare a u Italiji nastaje opera.

3. Barokna muzika

Razvoj sonate i koncerta kao svetovnih formi muzike,melodije su nadahnjujue i stvaraju prizore Raja.embalo je dominantan instrument.

5

DIPLOMSKI RAD

4. Klasina muzika

U ovom periodu klavir je najzastupljeniji,a centralna linost je Mozzart.Velikani ovog perioda su i Ludwig van Bethoven i Franz Shubert.

5. Romantina muzika Muzika ovog perioda osvrce se na emocije i knjievnost,filozofiju i umetnost.Njen cilj je da potpuno doara emocije i tano se mogu prepoznati tuga i radost.

6. Savremena muzika

Posle svega ovoga svedoci smo ubrzanog razvoja savremene muzike uporedo sa razvitkom novih tehnologija.

Johann Sebastian Bach Mozart

Wolfgang

Amadeus

6

DIPLOMSKI RAD

2.SAVREMENA MUZIKA I NJEN UTICAJ2.1 PRAVCI SAVREMENE MUZIKEPosle muzikog romantizma dolazi do ubrzanog razvoja muzike a taj period zove se savremena muzika. Na neki nain savremena muzika je primena svih pravaca koje smo nabrojali.Razvojem tehnologije dolazi i do evolucije instrumenata ,pa tako nastaju elektrini instrumenti to donosi iri opseg njihove primene. Samim tim to su ljudi razliiti,u svakom umu lee razliite ideje,pa tako i muzika poinje da se razvija u raznim pravcima i postaje jedan beskrajan svod pun prostora za nove ideje.Gotovo je nemogue nabrojati sve pravce i njihove pod pravce ,tako da emo nabrojati samo neke vanije.

2.2 BLUESOd crnake spiritualne muzike pevane na pamunim poljima krajem 19. i poetkom 20.veka nastaje blues.Sama re blues oznaava izraavanje tunih oseanja. Muzika je spora,melanholina i zasniva se na postavljanjem pitanja i davanjem odgovora,u njoj se i danas moe osetiti patnja robova2. Sa napredkom tehnologije nastaje elektrini blues a tvorci su BB King i Freddy King.

2.3 COUNTRYParalelno sa crnakim bluesom u Severnoj Americi razvija se i belaki country koji je meavina irske,britanske,eke kulture tadanjih doseljenika ,poetkom 20.veka.2

Janjatovia Petar, Ilustrovana Yu rock enciklopedija, 1960 1997,Geopoetika, Beograd, 1998.

7

DIPLOMSKI RAD

2.4 JAZZ

Takoe nastaje poetkom 20.veka u okolini Orleansa a smatra se originalnom amerikom muzikom. Sama re Jazz tumai se na vie naina.Jedna od pretpostavki je da je ova muzika bila salonska muzika u javnim kuama koje su mirisale na jasmin pa da je od rei jassmin,jass nastala re jazz.Ovu muziku karakteriu pesme bez neke osnovne forme i mnogo improvizacije.

2.5 ROCK&ROLLRock&Roll je pravac koji je osvojio citav svet. Prvi put se pojavljuje u S.A.D. pedesetih godina 20. veka a nastao je pod uticajem deza i, prvenstveno, gitarskog bluza. Rokenrol pravac se, za razliku od improvizacije bluza, deza i soula, vratio klasinom muzikom obliku ali sa mnogo tvrim i energicnijim zvukom. Posle kralja ovog pravca,Elvisa, kada je vec rok ritam zahvatio ceo svet, javljaju se bendovi kao to su Bitlsi, Rolingstonsi I mnogi drugi, i rok scene se stvaraju u svim drzavama. Mnogi smatraju da se svi ostali pravci koji su nastali posle ovog zasnivaju upravo na rock&rollu.

2.6 PANKPank je pravac koji je nastao u Velikoj Britaniji oko 1975.god usled nezadovoljstva zbog tadasnjih ustaljenih socijalnih,ekonomskih i politickih principa drutva.Mnogo pojednostavljena

8

DIPLOMSKI RAD

muzika sa refrenom i strofom,bez solo deonica ,brzeg ritma nego rock i time je nosio poruku Uradi sam.Re Punk znai propalica,buntovnik.

2.7 HEVI METALOdlikuje se agresivnim ritmom i veoma pojaanim i distorziranim zvukom gitara. Hevi metal je nastao pod uticajem hard roka, ali je manje komercijalan, agresivniji i esto sa brim ritmovima. U hevi metalu se mogu osetiti i uticaji bluza, progresivnog roka i mnogih drugih stilova.Vrhunac popularnosti belei 80-tih godina prolog veka. U pojedinim vrstama hevi metala koriste se i razni instrumenti, dok ih drugi anrovi zanemaruju, iako pojavom i razvojem novih podanrova dolazi do kombinovanja mnotva instrumenata.Zvuk gitare koji ima jaku distorziju, glavno je obeleje hevi metala i nain da se dobije "teki" zvuk.Teme tame, zla, snage i apokalipse su, zapravo, metafore za stvarne ivotne probleme3. Ovaj pravac je neki kau reakcija na ljubav i mir, parolu hipijevske supkulture ezdesetih godina, predstavnik kontrakulture gde tama potiskuje svetlost i gde je srean zavretak u popu zamenjen slikama realnosti koja nije uvek tako bezbrina kao to izgleda. Iako oboavaoci tvrde da tematika mraka ipak nije dominantna u hevi metalu, mnogi kritiari optuuju ceo anr zbog insistiranja na negativnim aspektima stvarnosti.

3

Flores J.: Divided Borders:Essays on Puerto Rican Identity (Houston), 1993.

9

DIPLOMSKI RAD

3.MUZIKA i REVOLUCIJA3.1 Hipi pokretRat u Vijetnamu 60tih godina izazvao je bunt kako kod mladih tako i kod odraslih.Rok muzika je bila u punom naletu i popularna gotovo na svim kontinentima. Bunt koji je omladina imala bio je globalnog karaktera a njegovu jainu moemo osetiti u hipi pokretu. Hipici su ne razdvojivi sa rok muzikom ,kao i poznate grupe i izvodai kao to su The Beatles,Jimmy Hendrix,The Doors,Roling Stones i mnogi drugi,tako su i hipici propagirali jedinstvo,ukidanje granica,slobodu seksualnosti. Ta nova generacija borila se za bolji ivot a ne preivljavanje,za ljubav,za slobodnu volju. Leto ljubavi 1969 bilo je zenit te generacije i organizovani su brojni koncerti od kojih je najpoznatiji festival u Vudstoku a na kojima je prisustvovalo na stotine hiljada ljudi koji su slali jedinstvenu poruku :Hoemo mir. Muzika tada brie rasne razlike i melodije odzvanjaju isto za svaije ui.Ali koliko je sama ideja bila dobra,toliko je bilo loih strana u hipi kulturi. Naime muzika vie nije koriena samo za sluanje,ve i za psihodelina ptovanja kao i mistina putovanja uz pomo droga,kao to su LSD i Marihuana. Dakle muzika je bila nezaobilazna i u tim aktima.

4.MUZIKA U HUMANITARNE SVRHE4.1 Live Aid koncerti13.Juna 1985. godine poznati muziar Bob Geldof organizovao je koncerte u Londonu i Filadelfiji.Svrha tih koncerata bila je prikupljanje novca za pomo gladnima u Africi a uestvovali su najpoznatiji muziari toga doba.To je bio prvi put da se toliko vrhunskih muziara 10

DIPLOMSKI RAD

okupilo na jednom mestu.A njihove pesme svirane su u najplemenitije svrhe.Javnost je muzikom pokazala koliko joj to znai i koliko je to veliki i vaan problem,ali i ako je prikupljeno vie od 100 miliona dolara ,nematina ,glad,zaraze su i danas glavni problem Afrike. 2005. godine Bob Geldof organizovao je Live8 koncert koji je izvoen u 8 gradova irom sveta istovremeno(London,Pariz,Berlin,Rim,Filadelfija,Tokio...).Na tim koncertima su uestvovali izvoai sa Live Aida ali i zvezde ovog doba,ukupno je bilo 1250 vrhunskih muziara.Povod za odrzavanje koncerata bio je isti meutim sada je bio obezbedjen TV prenos,koji je posmatrao milionski auditorijum4. Preko 30 miliona ljudi je upisalo svoja imena za peticiju,koja je bila upucena Toni Bleru tadanjem predsedniku udruenja finansija G8 a u ijem su sastavu,Francuska,Nemaka,Italija,Japan,Rusija,Velika Britanija,Kanada i Ujedinjene Nacije a koje predstavljaju 65% svetske ekonomije, sa jednostavnom porukom : Uitinte siromatvo istorijom.

4

Jackson M.: Popular Indian South African Music: Division in Diversity u :Popular Music, x (1991), 17588

11

DIPLOMSKI RAD

5.MUZIKA,MODERNI IZVOR NOVCADakle od 60ih godina rock&roll dominira muzikom scenom. Kako je vreme odmicalo,koncerti nisu imali za cilj samo da ljudi dou da bi sluali muziku,ve da bi i uivali u vizuelnom doivljaju. Bendovi naime poinju ozbiljno da se bave tim segmentom muzike poevsi od Elvisa Prislija preko Bitlsa i Roling Stounsa.Dakle koncert poinje da se pretvara u nesto sasvim novo i ozbiljno.Ljudi su poeli da dolaze kako bi gledali svoje idole i ono to prikazuju na sceni,njihove pokrete,gestove,kontakt sa publikom i naravno uivali u pesmama koje su voleli.Jednostavno sve je to bio spektakl,a gotovo svi bendovi od 60ih pa na dalje morali su da kombinuju scenski nastup sa muzikom kako bi oarali fanove. Naravno uvidevi popularnost koju je imao rok,neki ljudi su poeli da zarauju na bendovima.Tehnologija je napredovala a jedan od proizvoda tog razvoja bio je gramofon i gramofonska ploa. Tada nastaju muzike industrije gde bendovi snimaju albume i prodaju ih u milionskim tirazima.Koncerti se odravaju na velikim stadionima,svakako sume novca koje su ulagane u organizovanje tih manifestacija bile su ogromne ali zarade od ulaznica bile su mnogo vee. Ljudi su masovno kupovali ploe i poseivali koncerte,a vlasnici muzikih kua i menaderi bendova su pruajui ljudima ono to vole imali velike koristi5.Tada ne dolazi samo do prodaje muzikih ostvarenja,ve i do prodaje naina ivota,odevanja,ideala. Mladi se potpuno okrecu muziarima i poinju da ive njihove zivote,nekako u isto vreme pronalazei i gubei sebe. To je bio jedan trend koje su generacije izabrale,jedan nain zivota koji se cenio i koji je bio olienje slobode i ravnopravnosti.Idoli se doivljavaju na razliite naine,neki imitiraju njihov nain ivota,dok su se neki ipak divili njihovom muzikom umeu.5

Janjatovia Petar, Ilustrovana Yu rock enciklopedija, 1960 1997,Geopoetika, Beograd, 1998.

12

DIPLOMSKI RAD

Ali kako se vreme menjalo tako se menjao i ukus publike.Usled brzine ivota ljudi pocinju da traze nesto novo,i brzo se zasite tog novog,tako da je ,da ne bi dolo do opadanja zarada, bilo potrebno proizvoditi mnogo novih zvezda za kratko vreme.Trendovi su kratkog roka. 80ih godina izmisljeno je nekoliko kratkovenih pravaca i stvoreno nekoliko velikih zvezda,koje su ljudi naravno sa lakoom prihvatili,jer se vec tad svest o muzici menjala.Nekako nije bilo bitno da li se to nekome svidja ili ne(ne dovodim u pitanje kvalitet),par marktinkih poteza bilo je dovoljno da se pridobije masa slusalaca pa ak i onih kojima se to nije svialo u poetku .Muzicka industrija je vec bila dobro organizovana mainerija i dobro je manipulisala sluaocima. 90te su godine kada MTV(music television) pocinje da diktira trend i tada spot postaje nesto sto je obavezno za bendove i solo muziare. Da bi bili u koraku sa trendom bendovi su morali da snime spot a i to je bila prednost jer su se mogli prikazati kako god su oni to zamislili.Spot je danas nezaobilazni deo ou biznisa ali sve vie postaje nain ne da prikae muziare ,ve da doara tu emociju koju pesma nosi.Danas poznati bendovi zaradjuju na desetine miliona dolara,mada bi te zarade bile i vee da ne postoji internet i ilegalan download tako da ne mogu zaraivati od prodaje CD-ova upravo zbog interneta,jedini izvor prihoda su im koncerti.

6.MUZIKA U SRBIJIIako je raniji period bio revolucionaran to se tie razvoja muzike,kao pojave koja u stopu prati oveka,90te takoe nose neku posebnu dra.To je revolucija ali tihog karaktera.Period kada se prekida kreativnosti potpuno aktivirao i kada mata ljudi buja.Nastaje mnogo pravaca i njihovihpod pravaca . Pogotovo je primetan razvoj elektronske muzike. Kako je Balkan specifino podruje a samim tim i drutvo,ni muziku ne moe da zaobidje taj epitet. Od 90ih godina pa sve do danas muzika scena u Srbiji sve vie slabi u jednom a sve vie jaa u drugom smislu.

13

DIPLOMSKI RAD

Naime pre devedesetih je praen evropski trend,pogotovo to se tie rok i pop muzike.Pop je bio romantian,sa ljubavnim tekstovima i sentimentalnim melodijama,niko ne zaboravlja popularne lagere,onda disko muzika koja je bila neizbean deo svake igranke a koja je podrazimevala uske zvonarice,uske i raskopane koulje upadljivih boja,upadljive frizure i visoke platforme.Ali kao i u svemu preterivali smo i u ovome .Dok se na zapadu radilo 5 dana i isekivao se vikend da bi se do jutra provodilo u disko klubovima,kod nas se to praktikovalo svakog dana.Ali lepo se i ivelo tako da nije udo to su mladi prihvatali evropski trend jer drutvo je i te kako bilo u koraku sa evropom.Kasnije je doao rok i tu smo imali zapaenu scenu.Dakle praen je trend i sluala se raznolika muzika ali uvek uz pratnju narodne muzike,koja je moe se rei jedina konstanta u muzikom svetu Srbije. Dolaskom ratova devedesetih godina menja se i muzika svest Srbije. Narod je uplaen i treba mu nada i neto da ublai strah,ali muzika je tada koriena i za propagiranje mrnje ka drugim nacionalnostima.Propagiraju se narodne melodije sa tekstovima patriotskog sadraja a muzika kao umetnost spada na najnie grane.Koliko je muzika uticala na ljude toliko su i ljudi menjali muziku svest u Srbiji,jer su masovne migracije morale ostaviti traga.Drutvo upada u veliku krizu i menja se sistem vrednosti kao i muzika.Slabi rok scena,kao i druge a nastaje turbo folk ,meavina narodne i moderne muzike6.Nastaje uveni dizel stil oblaenja,kada su u modi kriminal,skupa kola i nakit,a muzika je odobravala sve to.Meutim to je bilo kratkog veka,jer ipak nekako uvek na povrinu izbiju prave vrednosti i prava muzika,mnogi su sluali stare narodne pesme koje su imale neke prirodnije emocije. Takoe treba pomenuti kako su za vreme bombardovanja Jugoslavije 1999.dodine odravani brojni koncerti na mostovima,gde se narod okupljao i pevao izraavajui tugu,inat i protest zbog rata.

6.1Trance6

urkovi Mia,Diktatura, nacija, globalizacija, Institut za evropske studije,Beograd, 2002.

14

DIPLOMSKI RADUporedo sa razvojem turbo folka u Srbiji,u Srbiji i svetu razvija se i elektronska ili tehno trance kultura,koju karakterie jednolian ritam sa puno otrih zvukova.Ponikla je u gradovima a dj-evi prave muziku pomou naprednih elektronskih ureaja,kompjutera,mikseta.Sutina je da svi imaju svoj stil,vie nije kao ranije,da se svi oblae jednako i da prate jedan stil ivljenja ili oblaenja.Ima viziju,ostvari je,budi ono to jesi.Popularni party karakterisali su i danas karakteriu dakle trance muzika kao i mnogi opijati,energina pia,psihodeline droge,i mnotvo svetlosnih efekata,tako da se moe rei da je to nekakav moderni hipi pokret.Mladi su jednostavno beali od surove stvarnosti i krize u koju je drutvo upalo.Ali ta se sve deava na tim manifestacijama,ne bi se ba moglo rei da je potpuno moralno biti pristalica ove muzike,ipak ponavljam danas je potpuno drugaiji sistem vrednosti koji varira do manjih ka veim mestima .Stil oblaenja je sasvim fleksibilan,ali ipak je imao neke osnove,kao to su raznolikost boja ,mnotvo ogrlica i minua,nalakirani nokti,patike sa upadljivim pertlama i kratke urbane frizure.

Posle devedesetih folk muzika dobija na popularnosti.Moderniji zvuk i tekstovi prilagoeni novim generacijama su bili pun pogodak. Retki su pop bendovi,a i ako ih ima oni uzimaju mnogo od folk muzike.Stvara se nova muzika kultura,predvodjena muzikom 15

DIPLOMSKI RADmainerijom Grand i televizijskom kuom Pink.Bez kontrole,mladjim generacijama se putaju tekstovi koji nisu ba prikladni za te uzraste,a pesme pevaju oskudno odevene pevaice.Poruka koju nosi ovaj muziki pravac je : Dobro je varati,novac pre svega,devojice nosite mini suknje i visoke potpetice,menjajte partnere,deaci budite izopaeni,i sve se to provlai sa nekolicinom novih i nekolicinom jo uvek popularnih i iskrenih narodnih pevaa. Jednostavno to se na neki nain namee i postepeno menja itav sistem vrednosti drutva.

7.EXIT

Ipak nije sve tako crno,mnoge muzike scene su ipak opstale i pored manipulativne politike koja se sprovodi.Neto ime svakako moemo da se diimo ,ne samo Srbija ve i cela Evropa je EXIT festival koji se odrava na Petrovaradinskoj tvravi u Novom Sadu. Nastao je 2000.god kao bunt protiv tadanjeg politikog reima a u organizaciji ne vladine organizacije Otpor i trajao je 100 dana.Okupilo se 200 hiljada mladih iz Novog Sada i ostalih delova Srbije da iskau nezadovoljstvo zbog izolovanosti zemlje.Tada su u kampu na obali Dunava odravani koncerti ,urke i predstave,kao i debate gde su mladi mogli da izraze svoje miljenje.Dakle borba za slobodu,ne nasiljem ve muzikom.

Videvi koliko je mladima prijala ovakva promena organizatori su odluili da sledee godine ponovo organizuju Exit i evo i danas se uspeno odrava.Ovaj festival poseuju ljudi 16

DIPLOMSKI RADraznih interesovanja,raznih pogleda na ivot,jer Exit nije iskljuivo namenjen jednoj vrsti muzike ve na njemu postoji mnogo stejdeva na kojima nastupaju razni dj-evi,rokeri,etno orkestri,latino orkestri.Jednostavno za svakoga ima po neto.Ljudi stupaju u nova poznanstva kako sa ljudima iz nae zemlje tako i iz inostranstva to pomae da irimo svoja znanja i iskustva. Exit prua mogunost mladima da kroz muziku i ostale umetnosti iskau sebe i da se ne stide onoga to jesu,nema kompleksa niti predrasuda,muzika je ono to nas sve povezuje i pokree to je sasvim dovoljno7 .Exit nije samo dokaz o razliitosti muzikih ukusa,ve o toleranciji istih,prijateljstvu i drueljubivosti.Samo su osmesi i dobra volja za boljim i lepim svetom prihvatljivi za EXIT i njegove posetioce.

7

www.exitfest.org

17

DIPLOMSKI RAD ZAKLJUAKOsnovni cilj ovog diplomskog (maturskog) rada je da pojasni i definie pojam uticaj muzike na drutvo. Takoe, pokuao sam da prikaem podelu muzike u svetu kao i u Srbiju i njen uticaj na drutvo. Meutim, najvaniji i praktini deo rada odnosi se na uticaj muzike na drutvo kao i njen znaaj. Koristei dva izvora informacija ( knjige i internet ) o uticaju muzike na drutvo a takoe i mojim interesovanjem i eljom da to dublje predstavim ovu temu, mislim da sam doprineo kvalitetu diplomskog ( maturskog ) rada.

18

DIPLOMSKI RAD LITERATURA1. urkovi Mia,Diktatura, nacija, globalizacija, Institut za evropske studije,Beograd, 2002.2. Erlmann V.: The Politics and Aesthetics of Transnational Musics u: World

of Music , XXXV/2 (1993), 315 3. Gojkovi Adrijana,Narodni muziki instrumenti, Beograd, 1989.4. Falstaf, J. C., Bill Welans Riverdance u:Dirty

Linen,www.dirtynelson.com/linen/94Feld S.: Notes on World Beat u: Public Culture, i (19889), 3172 5. Flores J.: Divided Borders:Essays on Puerto Rican Identity (Houston), 1993. 6. Janjatovia Petar, Ilustrovana Yu rock enciklopedija, 1960 1997,Geopoetika, Beograd, 1998. 7. Jackson M.: Popular Indian South African Music: Division in Diversity u :Popular Music, x (1991), 17588 8. Jovanovi, Milica, Prvih sedamdeset godina Balet narodnog pozorita u Beogradu , Beograd, 1994, str.7

19