trea knjiga u seriji knjigadugog sunca

Volf Din

KALDE DUGOGSUNCAPrevod: Nedeljkovi B. Aleksandar

Wolfe Gene CALDE OF THELONG SUN, 1994.

Seriia "Dugo Sunce"(3)

POLARIS1994.

BOGOVI, OSOBE I IVOTINJE KOJI SE POMINJU U TEKSTU

Nota bene. U Vironu, biohemijski mukarci dobijaju imena po ivotinjama ili ivotinjskim proizvodima: Makak, Matak, Usik i Poto nose imena tog tipa. Biohemijske ene dobijaju imena po biljkama (najee po cveu) ili biljnim proizvodima: Gljiva, Kopriva, Rua, elja. Hemijske osobe, i muke i enske, dobijaju imena po metalima i mineralima: Moli, Sard, kriljac. Imena glavnih likova data su VELIKIM SLOVIMA, na poetnom mestu u ovom spisku.

A-man, ovek koji predstavlja sve ljude.Al-Lah, jedan zaboravljeni bog. (Moda alternativno ime za

Izvanaa.)Aloa, pobona ena u kvartu u kome je i Ulica sunca.Asfodela, devojica u mlaoj (pretpubertetskoj) grupi u palestri.Babirusan, kovaki egrt, jedan od dobrovoljaca koji su poli za

Nanom.Mejtera Betel, tamna sibila snenih oiju, koju je Svila primetio

tokom svog prosvetljenja.Bizon, krupan ovek sa crnom bradom koji postaje Nanin glavni

porunik.Patera Bik, Kvecalov protonotar.Butnjaa, Inkusov mnogo stariji brat.Veselperka, jedna od starijih (u pubertetu) devojica u palestri.Vo-mana, ena koja predstavlja sve ene.Vuna, jedan od Naninih porunika.Gavra, jedan od Naninih porunika.Gaur, lan Urusove robijake druine.Kapetan Geko, oficir u Usikovom tabu.Gelada, eoni ovek Urusove druine, pucao na enilu.Gib, div kome je Njorka spasao ivot.Goral, nezaposleni elezniki loa, jedan od Naninih dobrovoljaca.Grge, miiavi elavi ovek koga je Orhideja zaposlila.Patera Gulo, Svilin mladi pomonik.Dalija, Mermerina uenica iz davne prolosti.Kapetan Deverik, upravlja ribarskom brodicom koju je dral

iznajmio da motri na Hodoasnikovu stazu.Mejtera Drvenica, najstarija (po stareinstvu) sibila u mantejonu u

Ciglenoj ulici.Dropljan, Njorkin stariji brat, sada mrtav.

umbira, jedna od starijih (u pubertetu) devojica u palestri.urevka, vlasnica tale i otmenih koija za iznajmljivanje.Narednik Eft, Matakov prvi pomonik.Ehidna, majka bogova; najmonija meu boginjama.Eland, lan Urusove robijake druine: on je ukrotio i uvebao dva

tunelska boga.Elodija, biva ljubavnica Geladina.Doktor DRAL, trivigauntski uhoda koji je ubio Savetnika Lemura.

Sada mrtav.Zelemba, pobunjeniki voa koji je pokuao da izvede opti napad

na Palatin, kasno uvee u hieragdan.Zelenika, jedna od starijih (u pubertetu) devojica u palestri.Zoril, majstor za izradu drvenih ormana, jedan od Naninih

porunika.Zumbula, mlada lepotica u Krvovoj vili. Ubedila drala da doturi

Svili azof.IZVANA, bog propalih i prezrenih. Njegovo je carstvo izvan

svitka.Patera Inkus, crni mehaniar koji popravlja i reprogramira

Hamerstona.Iolar, leta koga je oborila Mousova jastrebica.Japok, konjuar, jedan od Naninih dobrovoljaca.Jelen, daleki roak Nane.Kamilan, nosa.Kavi, jedan od starijih (u pubertetu) deaka u palestri.Patera KVECAL, stareina svih augura u Vironu, ve trideset tri

godine voa Udruenja svetenika.Kapetan Keder, zapovednik ribarske brodice koju je Scila otela za

svoje potrebe.Kipris, boginja ljubavi, prva boginja koja je posela enilu.Kopriva, jedna od starijih (u pubertetu) devojica u odeljenju

Mejtere Nane u palestri.KRV, bogati narkotrgovac i organizator prostitucije, povremeno radi

kao neplaeni agent Ajuntamienta.Krena, glavna Nanina porunica.Krljut, jedan od Bizonovih porunika.Majstor KSIPIAS, jednonogi uitelj maevanja.Lav, najkrupniji mujak meu Gljivinim linksovima (risovima).Savetnik Lemur, predsedavajui Ajuntamientoa, ubio ga dral.Lepa Kata, devojica u starijoj (pubertetskoj) grupi u palestri.

Lijana, jedna od Zorilovih slubenica.Linsang, Lijanin mladi.Savetnik Loris, predvodnik Ajuntamienta posle smrti Lemura.Ljiljana, Njorkina majka, sada mrtva.Ljubiica, crnokosa lepotica kod Orhideje, enilina prijateljica.Makak, jedan od starijih (u pubertetu) deaka u palestri.Mamelta, spavaica koju su uhapsili zajedno sa Svilom u tunelima.Mandril, Geladin roak, sada u bekstvu.Manioka, pobona starica u kvartu gde je Ulica sunca.Zastavnik Matak, Usikov sin, mladi konjiki oficir.Mejtera MERMER, sibila koja dri nastavu mlaoj

(pretpubertetskoj) deci u palestri.Moli (Molibdena), izgubljena ljubav Hamerstonova. Bila je kuna

pomonica.Molpa, Ehidnina druga ker, boginja vetrova i izvoakih umetnosti.Patera Moraj, augur koga je ubio Eft.MOUS, mladi sadista i ubica, zaposlen kod Krva; dobar tenor,

ljubitelj ptica grabljivica.Mrmot, nezaposleni fiziki radnik, jedan od Naninih dobrovoljaca.Murtagon, slavni umetnik.Mejtera NANA, Sablja Ehidnina, sibila koja pouava starije (u

pubertetu) devojice u palestri. Pobunjenici su joj nadenuli ime Generalica Nana.

NJORKA, robusni provalnik koji je poduavao Svilu kako da provaljuje u kue; 'borcem' ga je nazivao Hamerston.

Mejtera Orana, sibila u mantejonu u Ulici sunca, sada mrtva.Brigadir Orao, komandant etvrte brigade vironske Civilne garde

(nekadanje Kaldeove garde).OREB, ptica (mujak). Svila ga je kupio za rtvovanje, ali ga nikada

nije prineo na rtvu.Orhideja, upravnica jedne od Krvovih javnih kua.Pero, siromaan student u palestri.Pes, otac bogova; mu Ehidne, otac Scile, Molpe, Tartarosa,

Hieraksa, Telksiepeje, Feje i Sfikse.Narednik Pesak, Hamerstonov komandir odreda.Porko, vlasnik restorana u kome je Svila veerao sa Njorkom.Savetnik POTO, lan Ajuntamienta koji je (zajedno sa Peskom)

sasluavao Svilu posle Svilinog drugog hapenja.Resica, mali deak u Mermerinom odeljenju u palestri.Rog, uenik koga je Rua kaznila to je oponaao Svilu.

Mejtera RUA, sibila koja je drala nastavu starijim (u pubertetu) deacima u palestri, sada mrtva.

Generalica Saba, komandantkinja trivigauntskog vazduhoplova i trupa koje su njime dovedene u Viron.

Sard, vlasnik velike zalagaonice u Sedlarskoj ulici.Kalde SVILA, augur mantejona u Ulici sunca.Generalica Sijuf, zapovednica oruanih snaga Trivigauntea.Sinj, lopov koji daje belog jarca za Kipris pri konanom prinoenju

rtava na oprotaju od preminule Rue.Skleroderma, debela ena koja pridrava konja Nani; supruga jednog

kasapina u kvartu gde je Ulica sunca.Patera Skoimi, augur mantejona u Ciglenoj ulici.SCILA, prvoroeno Ehidnino dete, pokroviteljka Virona.Sfiksa, Ehidnino najmlae dete, pokroviteljka Trivigauntea, boginja

rata.Savetnik Tarsier, lan Ajuntamientoa.TARTAROS, Ehidnin najstariji sin, bog noi.Telksiepeja, Ehidnina trea ker, boginja uenja, pa stoga i magije i

vetienja.Porunik Tigar, Usikov pomonik, oficir za voenje operacija.Kalde TUSAH, Svilin prethodnik; ubijen od strane Ajuntamientoa.

(Patera Tusah, za koga se moe pretpostaviti da je to ime dobio po kaldeu, lan je Inkusovog kruga crnih mehaniara.)

Thetis, sporedna boginja. Zalutali putnici mole se njoj.Urus, bivi saradnik Njorkin, osuen da bude baen u Jame.Pukovnik USIK, komandant rezervne brigade.Patera USTAVICA, Kvecalov koadjutor i, pretpostavlja se,

naslednik.Feja, Ehidnina etvrta kerka, boginja hrane i ozdravljenja.Fideja, ker Orhideje. Gljiva ju je posela, a enila ubila.Kaplar Hamerston, vojnik koji je (zajedno sa narednikom Peskom)

prvi uhapsio Svilu u tunelima. enila ga zove 'Kamenko'.Hart, mladi uenik Svilinog mantejona.Hermelin, vlasnik najskupljeg hotela u Vironu.Hieraks, Ehidnin drugi sin, bog smrti.Major Cibet, oficir koji je, pokuavajui da oslobodi Svilu, ubio

doktora drala.elja, devojka u Mermerinom odeljenju u palestri.Redov ejl, vojnik u Peskovoj eti.ENILA, rastom najvia ena kod Orhideje.

Patera koljka, akolit Patere Skoimia; iao je u sholu zajedno sa Svilom.

Redov kriljac, vojniku Peskovoj eti.Patera tuka, stari augur iji je pomonik (akolit) Svila postao im je

diplomirao u sholi. Sada mrtav.

1. ROBOVI SCILINI

Podjednako ravnoduan prema nemirima koji su potresali grad i prema razbesneloj oluji koja je svakim svojim naletom pretila da porui gradske kue od brodskog kamena, a one od blatnih cigli da vrati u blato od koga su postale, Njegova svesnost, Patera Kvecal, prolokutor Udruenja svetenika u ovom naem svetom gradu Vironu, prouavao je svoje speene, bledoute crte lica u poliranom trbuhu srebrnog ajnika.

U ovaj sat, svakoga dana, on je okretao glavu na desno i osmatrao svoj profil, na kome nos jedva da je postojao; onda je vrio slinu inspekciju druge strane lica i podizao donju vilicu da bi pogledu izloio vrat, dugaak i veoma primetno izboran. On je i jutros bojio i oblikovao vrat i lice, pomno, kao i svakog jutra; ipak, ostajala je mogunost (makar i vrlo mala) da se do deset sati neto poremetilo; otud sadanji pregled sebe, kome je Kvecal pristupao sa velikim trudom, mada se u isti mah donekle i zabavljao.

"Jer, ja sam paljiv ovek", proguna on, glumei da zaglauje jednu tanku, belu obrvu.

Pue grom, snagom diva, pri toj poslednjoj rei, i zadrma palatu do temelja, a od svetlosti munje sve u sobi zableta; kia i grad nanovo zabubnjae po prozorskom oknu.

Patera Ustavica, koadjutor Udruenja, sveano klimnu glavom. "Da, zaista to, hm, jeste, Vaa svesnosti. Vi ste zaista naj... hm. Naj... predostroniji ovek."

Ipak, ostaje uvek ta mala mogunost. "Starim, Patera. ak i mi, paljivi ljudi, starimo."

Ustavica opet klimnu glavom; njegovo koato, dugako lice izraavalo je aljenje. "Avaj, Vaa svesnosti."

"Kao to stari i mnogo to-ta drugo, Patera. Na grad... pa i Svitak sam. Kad smo mladi, zapaamo stvari koje su mlade, nama sline. Novu travu na starim grobovima. Novo lisje na drvetima drevnim." Kvecal opet podie donju vilicu da proui svoju loptasto ispupenu sliku, oima na koje su se kapci spustili kao kapuljae.

"Zlatno doba lepote i, hm, elegije, Vaa, je li, svesnosti." Ustavicini prsti poigravali su se jednim finim, malenim sendviem.

"Kao to uoavamo znake nadolazee starosti na sebi, uoavamo ih i u Svitku. Danas ima jo samo nekoliko hema koji su ikada videli hema koji je video oveka koji se seao dana kad je Pes pravio Svitak."

Malice zbunjen tako brzim prelistavanjem pokolenja, Ustavica opet

klimnu glavom. "Zaista, Vaa svesnosti. Zaista ne." Neupadljivo obrisa dem sa jednog prsta.

"Postane svestan kako se neke stvari ponavljaju, svestan cikline prirode mitova. Kad sam prvi put dobio bakulus u ruke, imao sam razloga da pregledam mnoge stare dokumente. Svaki takav itao sam sa punom panjom. Bio je moj obiaj da tom poslu posveujem tri hieragdana meseno. Samo tome, i neizbenim sahranama. Davao sam mom protonotaru najstroija uputstva da mi za taj dan ne zakazuje nita. To je praksa koju preporuujem, Patera."

Soba se uzdrma od novog groma; munja je bila zmaj ispred prozora."Ja u, ovaj, ponovno uspostaviti taj mudar obiaj, odmah sad, Vaa

svesnosti.""Odmah sad, veli ti?" Kvecal die pogled sa srebrnog ajnika, reen

da ponovo napuderie vrat im mu se ukae prilika. "Moe otii mladome Inkusu i dati mu takva uputstva, ako eli. Reci mu to sada, Patera. Reci mu odmah."

"To je - dozvolite jednu stvar - neizvodljivo, bojim se, Vaa svesnosti. Ja sam uputio Pateru Inkusa na, hm, na, ovaj, jednu misiju, u molpindan, a on se, eto, jo nije... vratio nama."

"A tako. A tako." Drhtavom rukom Kvecal podie olju, ali im pozlaeni rub olje dodirnu njegove usne, on je ponovo spusti, ali ne na sto, nego samo nekoliko centimetara - ne toliko da otkrije svoju donju vilicu. "Hoi aj od goveine, Patera. Nema snage u ovome. Hou aj od goveine. Molio bih te da se postara za to."

Odavno sviknut na ovaj zahtev, njegov koadjutor ustade. "Pripremiu ga svojeruno, Vaa svesnosti. Bie gotovo za tili, hm, hou rei, as. Kljuala voda, jel'te, estoko kljuala. Vaa svesnost se moe osloniti na mene."

Kvecal lagano vrati delikatnu olju na tacnu, gledajui Ustavicina odlazea lea; ak prosu nekoliko kapi na nju. Paljiv jeste, kao to je i rekao. Patera odmerenim pokretom zatvara vrata. Dobro. Jaki kljocaj mehanizma kvake. Opet dobro. Sad niko ne moe ui bez stvaranja buke i bez izvesnog zastoja na vratima; on lino, Kvecal, nainio je taj mehanizam.

Ne ustajui iz stolice, on izvue pufnu iz jedne ladice na drugom kraju sobe i poe nanositi puder boje koe, delikatnim tapkanjem, na malu, otru donju vilicu koju je tako paljivo oblikovao kad je ustao, jutros, iz kreveta. Stade potom okretati glavu na levo i na desno, kao pre, naizmenino se mrtei i smekajui; na ajniku je osmatrao uinak. Dobro je, dobro!

Kia je tako navaljivala na prozor, da su mlazii ledene vode prodirali kroz pukotine u prozorskom okviru; voda se primamljivo sakupljala u baricu na prozorskom pragu od mlenog kamena, padala u slapu niz zid i natapala tepih. I to je dobro. U tri sata on e predsedavati na ceremoniji prinoenja na rtvu dvadeset jednog konja zelenka, posthumno, za Savetnika Lemura - po jedan za svaku nedelju od kad je kia jaa od kratkotrajnog pljuska blagoslovila vironske njive. Te rtve mogu biti pretvorene u rtve zahvalnice, to e on i uraditi.

Da li e u tom trenutku kongregacija vernika znati da Lemur vie nije meu ivima? Kvecal poe razmatrati poeljnost eventualne objave te injenice prisutnima, ako ne znaju. Bilo je to pitanje ne bez znaaja; posle nekog vremena Kvecal poe, radi privremenog olakanja koje mu je takva igra donosila, izvlaiti svoje onjake iz tanih, udobnih leita u gornjoj vilici, okretati ih na njihovim arkama i putati da se sa kljocanjem vraaju sami tano nazad u leita. Dok je ovo radio, zlobno se kezio svojoj izoblienoj slici na ajniku.

klopotanje kvake bilo je tako rei zbrisano ponovnom tutnjavom groma, ali Kvecal je jednim okom i motrio na poloaj kvake. Drugi, jai zvuk: to se Ustavica, na drugoj strani vrata, borio sa nezgodno nainjenom gvozdenom skalamerijom, koju je trebalo mnogo okretati (a ona se opirala) da bi se debela gvozdena poluga u mehanizmu pomakla iz leita i da bi on mogao ui.

Kvecal je maltene odsutno dodirnuo usne salvetom; kad ju je spustio, onjaci se vie uopte nisu videli. "Da, Patera?" ree svadljivo. "ta je sad? Zar je ve vreme?"

"Va aj od, hm, goveeg mesa, Vaa svesnosti." Remora postavi mali posluavnik na sto. "Da li da, znate, sipam? Doneo sam jednu, ovaj, istu olju, za tu svrhu."

"Sipaj, Patera. Sipaj ti, molim te." Kvecal se osmehnuo. "Dok si bio odsutan, meditirao sam o prirodi humora. Da li si je ikad razmatrao?"

Remora opet sede na svoje mesto. "Na alost, nisam, Vaa svesnosti."

"ta je bilo sa mladim Inkusom? Nisi oekivao da se on tako dugo zadri, a?"

"Nisam, Vaa svesnosti. Ja sam njega u Limnu uputio." Remora kaiicom ubaci u istu olju izvesnu koliinu soli pomeane sa prahom od goveeg mesa, a onda preko toga poe sipati vrelu vodu iz manjeg, bakarnog ajnika, koji je doneo. Die se lepa perjanica vodene pare. "Sada sam, umereno, hou li rei - zabrinut. Bilo je neto malo, hm, graanskih nemira protekle noi, ne?" Poe ustro meati aj. "Taj, eh,

mladunac, Svila. Patera Svila, avaj. Poznajem ga.""Tako mi ree moj protonotar." Sa najmanjim klimnuem glave,

Kvecal prihvati olju koja se veoma puila. "Pretpostavio bih da je u Limni bezbednije."

"I ja bih, Vaa svesnosti. I jesam."Obazrivi srkut aja. Kvecal je zadrao vruu, slanu tenost u ustima;

provlaio ju je divno kroz onjake, sada presavijene."Odaslao sam ga da, vidite, traga za jednom, hm, osobom, Vaa

svesnosti. Koju, koju poznaje taj Patera Svila. Njega samog ve trai Civilna garda, zar ne? A trae ga, dabome. I drugi. Druge, hm, strane. Tako sam ja uo. Jutros, Vaa svesnosti, jutros sam poslao druge, da tragaju za mladim Inkusom. Kia e ih, meutim, neizbeno, je li... ometati, ne?"

"Pliva li, Patera?""Ja, Vaa svesnosti? Da li plivam?... A, na jezeru, mislite? Ne. Ne,

ve mnogo godina ja zaplivao nisam.""Ni ja."Ustavica je pipkao po mraku traei put ka poenti koju uopte nije

sagledavao. "Ali... to je zdravo... to je za zdravlje... hm, dobro. Za ljude ije su godine, recimo, jo u nekom skromnom, jelte, rasponu. Ne? Jedno vrue kupanje pre prinoenja rtava, je li to, Vaa svesnosti? Ili - aha! Znam - izvori. Postoje, dabome, u Urbsu izvori koji naprosto preporode oveka. Donose isceljenje, izuzetno zdravi. Da. Moda, dok su prilike ovde tako, hoemo li rei - uzburkane, a?"

Kvecal se strese. Umeo je to da izvede tako da se potresi ire kroz njegovo telo kao da je neki debeljko, iako se Ustavica nekoliko puta uverio, kad je morao da podigne Kvecala i prenese ga u krevet, da je Kvecalovo telo zapravo lako i gipko. "Bogovima..." On se osmehnu.

"...se mora sluiti. Dabome, Vaa svesnosti. Jeste, pa ja bih bio ovde i pazio da interesi Udruenja budu energino zastupljeni, ne?" Remora zabaci dugaku, pravu, crnu kosu unazad sa oiju. "Svaki obred bio bi obavljen sa mak-si-mal-nom..."

"Sigurno pamti onu priu, Patera." Kvecal se njihao u levu i desnu stranu, moda u nekoj tihoj radosti. "A-man i Vo-mana, kao zeevi u bati. A onda onaj - kako se zvae?" Uzdie jednu mravu ruku sa plavim venama na nadlanici i sakupi prste prema napred.

"Kobra, Vaa svesnosti?""Kobra. Ali mujak, kobran. Ubedio je Vo-manu da jede voe iz

njegove bate, udotvorno voe koje svojim ukusom donosi mudrost."Ustavica klimnu glavom, pitajui se kako da opet udene izvore u

ovo. "Seam se te, jelte... alegorije."Kvecal neto ustrije klimnu glavom: mudri uitelj koji hvali malog

deaka. "Sve to ima u Spisima. Ili gotovo sve. Onda je jedan bog, zvani Al Lah, zabranio Vo-mani i njenome muu svaki dalji boravak u toj bati." Prestao je da govori. inilo se da je odlutao u misli.

"Uzgred reeno", nastavi Kvecal posle nekog vremena, "mi kao da smo izgubili iz vida tog, tog Al Laha. Ne mogu se prisetiti ni jednog jedinog, jedincatog, prinoenja rtava njemu. I niko nikad da se zapita zato je kobran eleo da Vo-mana jede njegovo voe."

"Iz iste, da li da kaemo - zlobe, Vaa svesnosti? Ja sam oduvek tako shvatao."

Kvecal se zanjiha jo bre; lice mu je bilo sveano. "Da bi se ona popela na njegovo drvo, Patera. A i mukarac. Njihova pria jo nije zavrena jer jo nisu sili. Zato te pitam da li si razmatrao prirodu humora. Je li Patera Inkus jak pliva?"

"Pa, ov-vaj... ja... nikakvo saznanje o tome nemam, Vaa svesnosti.""Jer ti misli da zna zbog ega je ena, za kojom si u potragu poslao

Inkusa, otila na jezero sa naim beguncem Svilom, ije ime ja vidim po zidovima."

"Pa, Vaa, Vaa svesnosti, to je izvanredno prodoran, dozvolte da kaem, uvid. Kao i uvek." Ustavica se nervozno uzvrpoljio.

"Na jednom zidu ga videh ugrebano na visini petog sprata, jue", nastavi Kvecal kao da nije uo odgovor, "i zaobioh ga nadaleko."

"Sramota je ta se radi, Vaa svesnosti!""Uvaavanje prema naom zanimanju, Patera. Ja, lino, dobro

plivam. Ne ba kao riba, ali zaista dobro. Naime, plivao sam.""Drago mi je to to ujem, Vaa svesnosti.""ale bogova priaju se dugo. Iz tog razloga ti treba hieragdanom da

prosejava zapise iz prolosti, Patera. A danas je hieragdan. Nauie da misli na nove i bolje naine. Hvala ti za ovaj govei aj. A sada idi."

Ustavica ustade i nakloni se. "Kako Vaa svesnost eli."Njegova svesnost zurio je pored Ustavice, zanet u spekulacije.Ispoljivi krupnu odvanost, Ustavica ree: "Uvek sam zapaao da je

Va nain razmiljanja donekle, hm, neslian, kao i mnogo, ovaj, izbirljiviji nego kod veine ljudi."

Odgovora nije bilo. Ustavica se odmae jedan korak unazad. "O svakoj, ba svakoj temi, Vaa svesnost ima obavetenja koja su, dozvolte jednu stvar - udesna."

"ekaj." Kvecal je doneo odluku. "Nemiri. Da li je pala Alambrera?""ta rekoste? Alambrera? Pa... ta... pa nije. Alambrera? Koliko je

meni poznato, nije, Vaa svesnosti.""Noas." Kvecal prui ruku ka aju od goveine. "Sedi, Patera. Uvek

ti neto skakue, skakue. Nervozu mi stvara. Ne moe to biti dobro za tebe. Lemur je mrtav, jesi li znao?"

Remora zinu, a onda brzo zatvori usta. I sede."Nisi. Tvoja je obaveza da zna stvari."Remora, postienog lica, potvrdi svoju obavezu klimanjem glave.

"Mogu li pitati, Vaa svesnosti...?""Kako ja znam? Na isti nain kako znam da je ena za kojom si

poslao Inkusa otila na jezero Limnu sa Paterom Kaldeom Svilom.""Vaa svesnosti!"Kvecal jo jednom podari Ustavici svoj osmeh bez usana. "Boji li

se da u biti uhapen, Patera? Baen u jame? Onda bi ti, valjda, bio prolokutor. Ne plaim se jama." Kvecalova glava izduene lobanje, bez ijedne vlasi kose, klimala se nad oljom aja. "Ne u mojim godinama. Nimalo."

"Svejedno, ja bih zamolio Vau svesnost da bude, hm, vidite - obazrivija. Je li."

"Zato grad ne gori, Patera?"Zateen, Remora baci pogled kroz najblii prozor."Blatne cigle i zidovi od brodskog kamena. Grede, na kojima lee

gornji spratovi. Krovovi od debelo naslagane trave ili od indre. Pet blokova radnji izgorelo je prole noi. Zato danas ne gori ceo grad?"

"Ki-kia. Vaa svesnosti." Ustavica sakupi svu hrabrost. "Pada jaka kia jo od ranog, hm, jutra."

"Upravo tako. Patera Kalde Svila otiao je u molpindan u Limnu sa jednom enom. Tog istog dana, ti si poslao Inkusa tamo da potrai jednog Svilinog poznanika. Ali bie da je tu posredi poznanica, jer izbegavao si da bude odreeniji. Savetnik Loris je progovorio kroz staklo jedan sat pre ruka."

"Ali ako Savetnik, razumete, Loris... uverava...""Jasno da je, onda, Lemur mrtav. Da nije, javio bi se meni, lino. Ili

bi se pojavio u Juzgadu. Ili oba.""Pa ipak, pa ipak, Vaa svesnosti..."Novi udar groma, u saradnji sa Kvecalovom podignutom rukom,

prekide Ustavicu."Moe li Ajuntamiento prevagnuti bez njega? To je pitanje, Patera.

elim tvoje miljenje."Nastojei da sebi obezbedi vreme da malo razmisli, Ustavica poe da

pije aj, sad mlak. "Municija, koja je, u tim stvarima, valjda bitna, ovaj,

lei na zalihama u Alambreri, kao i, ovaj, u kasarni Civilne garde, istono od grada."

"Znam ja to.""Alambrera je kompleks, jedan, veoma, dozvolite da kaem...

otporan. Imam obavetenja da je zid dvanaest lakata, hm, lateralno. Pa ipak Vaa svesnost predvia predaju Alambrere noas? Pre nego to bih istupio sa nekim mojim miljenjem, mogu li pitati za izvor obavetenja Vae svesnosti?"

"Nemam ga", ree Kvecal. "Glasno sam razmiljao. Ako Alambrera ne padne za dan-dva, Patera Kalde Svila e doiveti slom. To je moje miljenje. Sad hou tvoje."

"Vaa svesnost mi ini ast. Treba uzeti u obzir i, ovaj, hoemo li jednu stvar da kaemo: uspavanu vojsku. Savetnik Lemur, ovaj, Loris, Loris e, nesumnjivo, proglasiti mobilizaciju, ako situacija, po njegovom uverenju, postane ozbiljna. Je li."

"Tvoje miljenje, Patera."Ustavicina oljica zazveketa o tacnu. "Dokle, hm, god... odanost

Civilne garde ostane, dozvolte jednu stvar... besprekorna... Vaa svesnosti", on duboko udahnu, "moje je miljenje, mada ja nisam, uopte, neki znalac vojnih pitanja, ovaj, da, kako bi rekli, Patera Kalde ne moe preovladati."

inilo se da Kvecal slua samo oluju; tokom sledeih petnaestak otkucaja zidnog asovnika u obliku mrtvakog sanduka, koji je stajao pored ulaznih vrata, samo urlici vetra i ibanje kie ispunjavali su sobu. Najzad on upita: "ta ako bi ti saznao da je deo Civilne garde ve preao na njegovu stranu?"

Ustavicine oi se rairie. "Vaa svesnost ima...?""Nemam ja razloga da mislim da je tako. isto hipotetiki pitam."Ustavica, koji je imao ve dugo iskustvo sa Kvecalovim

hipotetikim pitanjima, opet napuni plua. "Trebalo bi u tom sluaju da, hm, kaem, Vaa svesnosti, da ako bi se ijedna takva zlosrena okolnost, ovaj, okolnosti, pojavila, ili, ovaj, tako neto... dozvolte, grad bi se naao okruen opasnim, da li da se tako izrazim... vodama."

"A Udruenje?"Ustavica je izgledao kao da ga je tog trenutka obuzela teka tuga.

"Jednako, ako ne i gore, Vaa svesnosti. Poto je augur, Svila bi se lako mogao proglasiti, mislim, samog sebe, za, hm, Prvog govornika. A ne samo kaldea."

"Stvarno. Nema potovanja prema tebi, mome koadjutoru?""Nema, Vaa svesnosti. Upravo, kako bih rekao - suprotno."

Kvecal zauta i otpi nekoliko gutljaja aja od goveine."Vaa svesnost, ima, heh, nameru - da Udruenje potpomogne ovu,

hm, gomilu pristalica ovog, hehe, Patere, pa Kaldea?""elim da ti saini jedno cirkularno pismo, Patera. Na raspolaganju

ima nepunih est sati. To bi trebalo da ti bude vie nego dovoljno. Ja u potpisati, kad zavrimo u Velikom mantejonu." Kvecal se zagleda dole, u nekretnu mrku tenost u svojoj olji.

"Upueno celokupnom svetenstvu, Vaa svesnosti?""Naglasi nau svetu dunost da blaimo patnje ranjenih i da

prenesemo Zavrnu formulu umiruima. Nagovesti, ali nemoj kazati..." Kvecal, obuzet nadahnuem, zauta.

"Da, Vaa svesnosti?""Da Lemurova smrt ukida pravo na vladavinu koje su savetnici

dosad imali. Kae da si upoznao Pateru Kaldea Svilu?"Ustavica klimnu glavom. "Imao sam s njim opiran, eto, nazovimo...

razgovor. U scildan uno. Vaa svesnosti. Razgovarali smo o, kako bih rekao, finansijskim, jelte, jadima... njegovog mantejona. I o drugim, hm, stvarima."

"Ja ga nisam upoznao, Patera. Ali proitao sam sve izvetaje u njegovom dosjeu, izvetaje njegovih uitelja i njegovog prethodnika. Otud moja preporuka. Vredan, oseajan, pametan. I poboan. Nestrpljiv, to se moe i oekivati, u tim godinama. Pun potovanja, to ti sad potvruje. Neumoran radnik, to je njegov uitelj teonomije izriito naglasio. Prihvata ubeivanje argumentima. Tokom poslednjih nekoliko dana, postao je ogromno popularan. Ako bi on uspeo da srui Ajuntamiento, izgledi su da bi jo godinu dana, pa i due, ostao popularan. Moda i mnogo due. Ustavna vladavina mladoga augura, kome bi bili potrebni iskusni stari savetnici da bi ostao na tom poloaju... "

"I te kako, Vaa svesnosti." Ustavica energino zaklima glavom. "Ista, ovaj, intuicija sinula je i meni."

Kvecal pokretom ruke, u kojoj je drao olju, pokaza ka najbliem prozoru. "Mi trpimo promenu vremenskih prilika, Patera."

"Jednu, da, vrlo temeljitu, Vaa svesnosti.""Na koju se moramo aklimatizovati. Zato sam pitao da li mladi Inkus

ume da pliva. Ako uspe stupiti u kontakt s njim - reci mu da se baci u talase i zapliva hrabro. Jesam li jasan?"

Ustavica opet klimnu glavom. "Potrudiu se da, hoemo li rei? Kaem. Da... prenesem utisak. Da Udruenje svim srcem podrava, ovaj, ovaj, zakonitu i oigledno svetu vladavinu, Vaa svesnosti."

"E, idi onda. Sastavi to pismo.""Ali ako Alambrera ne, ne... hmmm?"Nije bilo nikakvog znaka da ga je Kvecal uo. Ustavica ustade sa

stolice i ode unatrake do vrata. Posle nekog vremena uspe da zatvori vrata za sobom.

Kvecal ustade, i sad je neki posmatra (da ga je bilo) mogao silno da se iznenadi, videi da ta sparuena prilika postaje toliko visoka. Kao na tokovima, Kvecal otklizi do jednog od irokih prozora koji su gledali na njegovu batu; irom ga otvori, putajui unutra gruvanje kie i nalet vetra od koga je njegova mantija, boje maline, zaleprala unazad kao zastava.

Neko vreme je ostao tu, pred prozorom, nepomian; kozmetika je curila sa njegovog lica u mlazevima ruiaste boje i boje koe. Razmiljao je o stablu tamarinda koje je, njegovom voljom, pre dvadeset godina zasaeno u toj bati. Ve je visinom nadmailo mnoge zgrade koje bi morale biti smatrane visokim; listovi njegovi, glatko- sjajni, kiom oprani, dohvatali su prozore, a sada, ak, za irinu deje ake, ulazili u njegovu spavau sobu, kao mnoge bojaljive sibile, sigurne da e biti doekane dobrodolicom, ali, ipak, po navici stidljive. Drvo koje je njima roditelj, a koje je odgajeno zahvaljujui njegovim, Kvecalovim, naporima, sad je vie nego dovoljne veliine za ono to treba i njemu - izvor radosti: prisustvo koje zaklanja, spomen na dom, drum ka slobodi.

Kvecal pree sobu i zagradi rezom vrata, a onda odbaci svoju mokru odedu. ak i po ovakvoj provali oblaka, sigurnije je silaziti niz drvo, mada on moe i da leti.

Prisutna kao neto ogromno, nadneto, litica je kliznula iznad Njorke koji je sedeo na pramcu, navukla se preko njega, a ledena kia i huei vetar dohvatili su ga jo jednom, poslednji put. On die pogled ka stenama pod koje je brodi zalazio, a onda uperi igliar na augura koji je stajao pored konopca za podizanje jedra. "Ovog puta nisi nita pokuo. Vidi kako pametan postaje?" Oluja je krenula u vreme dizastora, i jo nije pokazivala znake poputanja.

enila odsee: "Onamo teraj" i pokaza pruenom rukom. Mlazii ledene vode sa njene mlitave grimizne kose spajali su se, izmeu njenih obilatih dojki, u reicu koja je jurila dole i potapala joj gola bedra.

Na krmi, stari ribar dodirnu kapu. "Aj-aj, Scilo Prea."Isplovili su iz Limne u molpindan uno. Od dizastora do spuzastora,

sunce je bilo bujica bele vatre preko zaslepljujueg neba; vetar, ujutru postojan i jak, zamro je do povetarca, zatim do povremenog pirkanja, i

najzad, u vreme zatvaranja pijaca, do niega. Glavninu tog popodneva Njorka je proveo u senci jedra, a enila zaklonjena ispod polupalube; svejedno, i on, i ona, a i augur, izgoreli su estoko od sunca.

No je donela novi vetar, sasvim nepovoljan za njihov smer plovidbe. Po uputstvima starog ribara, i po zapovestima jedne od glavnih boginja, koja je sada imala vlast nad enilom, lavirali su ukoso na levo, pa ukoso na desno, pod tupim uglom protiv vetra, ponovo i ponovo i ponovo, jer je boginja navaljivala da moraju ostati na svojoj putanji; Njorka i augur su mahnito izbacivali vodu, kofama, kad god im se ukazala prilika, brodica se naginjala toliko da se inilo da leva ili desna ivica sasvim sigurno moraju da se gnjurnu pod talase; fenjer je ludo vitlao sa katarke i treskao po njoj pri svakom zaokretu, gasio se pet ili est puta, i svaki put su trojica premorenih ljudi ispod njega ostajali u smrtnom strahu da e naleteti na neku drugu lau, ili neka laa na njih, u mrkloj tami.

Jednom je augur pokuao da otme igliar Njorki iz opasaa. Njorka ga je posle toga tukao i ritao, ak ga i bacio preko ruba brodice, u uskomeane vode jezera, odakle je ribar uspeo, udesno, izvanrednom dovitljivou i uz mnogo sree, da ga spase, pri emu se posluio ribarskom kukom. Dizastor im je doneo trei vetar, i to sa jugoistoka, olujni vetar, koji je, iban korbaem munja, bacao ka njima ogromne kose table pljuska.

"Sputaj jedro!" kriavo povika enila. "Popusti to, idiote! Spusti ga!"

Augur je pohitao da poslua; bio je moda deset godina stariji od Njorke, imao je isturene zube i male, meke ake koje su prokrvarile tako rei pre nego to je brodica estito isplovila iz Limne.

Kad se jedro srozalo niz katarku, Njorka se na svom seditu okrenuo i zapiljio napred, da vidi u ta ulaze; ali nije video nita osim kamena mokrog od kie. Meutim, svojim pokretom izazvao je kretavo protivljenje jednog stvora koji je dotad imao kakav-takav zaklon njegovih nogu. "Izlazi napolje, ti", ree on Svilinoj ptici. "Ovo gde smo sad, to je ispod klifa."

"Ne ide!"Iako je ova udubina pod stenama bila, u poreenju sa otvorenom

'puinom' jezera, u velikoj meri zaklonjena i od kie i od vetra, inilo se da je ovde ipak hladnije; ta okolnost nasilu podseti Njorku da je njegova nova letnja tunika, sa kojom je doputovao u Limnu, potpuno natopljena vodom, ba kao i vreaste pantalone. Masne jahake izme bile su mu ne samo natopljene, nego i do vrha pune vode.

Uplovili su u uzanu dragu, koja je postajala jo ua. Mokre crne stene levo i desno od njih dizale su se pedeset lakata, ili vie, iznad vrha katarke. Tu i tamo je poneki potoi vode, nastao zbog provale oblaka, padao sa visine i buno pljuskao u mirnu povrinu. Stene se sastavie u jednu celinu negde iznad njih i gvozdeni vrh katarke zapara po kamenu.

"Proi e", ree enila starome, sa puno pouzdanja. "Kad se ue dublje, tavanica je via."

"Ja bi cenija kad bi jedro ope diga, gospo", ree ribar, gotovo kao da je to najobiniji razgovor. "I razmota. Ako se ne osui, ono e istrunut."

enila ga je prenebregla; Njorka mahnu rukom ka jedru i ustade da pomogne auguru, zahvalan to ima priliku da se malo razgiba i zagreje.

Oreb naskoi na rub brodice, da pogleda oko sebe i rastrese vlano perje. "Tica mo-kar!" Klizili su dublje u unutranjost; sada su prolazili pored upeatljivih metalnih rezervoara, belo obojenih; ali njihov zamah bio je gotovo sasvim potroen.

"Sveti prozor!" povika augur glasom koji je drhtao od radosti. "Jeste, jeste! Prozor i oltar, odmah tu! Gledajte!" On ispusti konopac. Njorka ga udari nogom, i augur pade.

"Mora bi vesla izvadit, gospo, ako ima jo kanala.""Pazi ti na krmu. Pristani uz Prozor." Auguru enila ree: "Ima onaj

tvoj no?"On pokunjeno odmahnu glavom."Onda, tvoj ma", ree ona Njorki. "Ume li ti da prinese rtvu?""Gledao sam kako se to radi, Scilo Talasna, a u izmi imam no. On

bi mogo bolje da poslui." Hrabar kao Ustavica, Njorka dodade: "Ali, ptica? Mislio sam da ne voli ptice."

"Ova?" enila pljunu u vodu.Boni titnik od upletenog konopca naie, sa tupim udarom, na

kamen, a zatim se poe trljati i grebati o njega. Brodica je sad bila jednom stranom samo lakat udaljena od prirodnog kamenog gata na kome su stajali tankovi i Prozor. "Privei nas." enila uperi prst u augura. "I ti! Ne, ej, krmu! Idiote. On e pramac."

Njorka vrsto priveza konopac za dizanje jedra, a onda skoi na kameni kej. Kamen je, meutim, bio mokar i toliko klizav da on zamalo da padne. Onda naie na veliki gvozdeni prsten. U vodenastoj svetlosti ove peine, primetio ga je tek kad je nagazio na njega.

Augur je prvi naao svoju gvozdenu alku. Uspravio se. "Ja... ja sam augur, divlja Scilo. Prinosio sam rtve za tebe i ostalih osmoro, mnogo puta. Ako dobijem njegov no, bie mi radost najvea da..."

"Loa tica", graknu Oreb. "Bog mrzi." Razmahnu povreenim

krilom, kao da odmerava koliko daleko bi ga ono moglo odneti.enila skoi na klizavu kamenu povrinu i poe pozivati, savijanjem

kaiprsta, ribara k sebi. "Ti! Dolazi ovamo.""Ja bi treba...""Ti bi trebalo da radi to ti se kae, inae u kazati ovom mom

batinau da te naprosto ubije, sad odmah."Njorki je bilo olakanje da ponovo potegne iglini pitolj: povratak

na dobro poznati teren."Scila!" jeknu augur. "Pa zar ljudsko bie? Ja zaista..."Ona se munjevito okrete i suoi se s njim. "ta si ti traio na mom

brodu? Ko te poslao?""Lo-e se-e", saopti joj Oreb.Augur duboko udahnu. "Ja sam protonotar Njegove eminencije."

Poe akama zaglaivati mokru mantiju, kao da je najednom postao svestan kako dronjavo izgleda. "N-n-njegova eminencija je zatraio da pronaem jednu od-od-reenu mladu -ee...enu."

Njorka uperi igliar u njega."T-tebe. Visoka, sa crvenom kosom, i tako dalje. Nisam znao da si to

ti, Scilo divlja." On proguta knedlu i oajno dodade: "Njegovo za-za... zanimanje bilo je samo pri-prijateljsko. Njegova eminen..."

"Treba ti estitati, Patera." enilin glas bio je gladak, maltene utiv. Imala je uznemirujuu sklonost da ostane sasvim nepomina u nekoj pozi u kojoj nijedno ljudsko bie ne bi izdralo due od nekoliko sekundi; sad je zauzela jedan takav stav. inilo se da su njena glava, koja se okretala levo i desno, i njene gorue oi jedini ivi delovi njenog bujno razvijenog tela. "Tvoj uspeh bio je izvanredan. Moda si prepoznao prethodnu stanovnicu ovog tela? Kae da je ova ena", ona se dodirnu po prsima, "bila tebi opisana?"

Augur hitro zaklima glavom. "Da, divlja Scilo. Vatrena kosa... vinost nou i..."

eniline oi prevrnue se unazad u lobanju, tako da su sad samo beonjae bile vidljive. "Vaa eminencijo. Svila ga je tako oslovljavao. Bili ste prisutni na mom diplomiranju, Vaa eminencijo."

Augur urno ree: "On je eleo da ja njoj prenesem vrsta uveravanja o naoj pokornosti. O pokornosti Udruenja svetenika. Da ponudimo nae savete i podrku i da iskaemo svoju vernost. Obavetenja koja su stigla Njegovoj eminenciji pokazivala su da si, da si, ti, otila na jezero sa Paterom Svilom. Njegova eminencija je Pateri Svili stareina. On... ja... mi smo izjavili svoju venu vernost, Divlja Scilo."

"Kome? Kiprisi?"Neto u zvuanju te dve eniline rei bilo je takvo da nikakav

odgovor nije bio mogu. Augur je samo mogao da zuri u nju."Lo o-vek", proglasi Oreb, pun vrline. "See?""Augura? Nisam razmotrila tu mogunost, ali..."Stari ribar hraknu i pljunu. "Ako si ti stvarno Scila Prea, gospo, ja

bi neta reka." Nadlanicom obrisa prosede brkove."Scila jesam. Brz budi. Moramo prineti rtvu odmah, ako emo je

prinositi uopte. Moj rob uskoro stie.""Ja sam se tebi molija i tebi san rtvova ciloga ivota. Ribari samo

tebe i tvoga au gledaju, od bogova. Ne kaem da mi neta duguje. Imam navu moju, ima san enu, podiga san sinove. Uvek san za ivot zaraiva. Hou kazat da kad mene ne bude, izgubie jednoga svoga. Jedan manje za tebe i Pesa staroga. Moda misli da san te slua zbog ovoga bakonje sa tin pistolom za ivenje. A ja bi tebe vozja svudi po jezeru i sam, da san znao ko si."

"Ja se moram reintegrisati u Glavni procesor", ree mu enila. "Moda je dolo do novog razvoja dogaaja. Jesi zavrio?"

"Jesan, uglavnom. Ovaj bakonja sve te slua, ko to bi i ja na njegovon mestu. Al on Hieraksu pripada, gospo."

Njorka se tre."Ne tebi ni ai tvome. Moda on to ni sam ne zna, al tako je. Vidi

se po ptici njegovoj, i tom bockalu, i po mau, i po ton nou u potaji. Ti to mora znati bolje neg ja. A ovaj augur koga sprema da bi me rtvova, ja san njega izvadija iz vode noas, a dan pre toga videja san gde su drugoga izvadili. Pria se..."

"Opii ga.""Da, gospo." Stari ribar razmisli ta e rei. "Ti si tad bila dole u

kabini, mislin. Kad su ga izvadili, videja san da je pogleda ka nama. Pticu je videja, reka bi ja. Mlad al visok ka ovaj. uta kosa..."

"Svila!" uzviknu Njorka."Izvukli ga iz vode, kae?"Ribar klimnu glavom. "Nava Deverikova. Deverika znan ve tries

godin.""Moda si u pravu", ree mu enila. "Moda vredi suvie da bi bio

prinet na rtvu; uostalom, jedan starac, to ionako nije nita."Energinim koracima prila je Prozoru, a onda se munjevito

okrenula da se opet suoi s njima. "Pripazite ta u vam sad rei, vas trojica. Ja u kroz koji trenutak izii iz ove kurve. Moja boanska sutina prei e iz nje u ovaj Sveti prozor, koji je mojom voljom ovde

postavljen, i bie reintegrisana sa mojom veom boanskom linou u Glavnom procesoru. Razumete li me? Sva trojica?"

Njorka nemo klimnu glavom. Augur se spusti na kolena i pognu glavu.

"Kipris, koja je smrtni neprijatelj meni, neprijatelj i mojoj majci, i brai i sestrama mojim - celoj naoj porodici, zapravo - Kipris je pravila neku tetu ovde po Vironu. ini se da je ve pridobila za sebe onu jadnu budalu koju ovaj idiot... kako se ti uopte zove?"

"Inkus, Scilo Divlja. Pa-patera Inkus.""...budala koju ovaj idiot naziva Njegovom eminencijom. Ne

sumnjam da Kipris namerava da pridobije i mog Prvog govornika, i moj Ajuntamiento takoe, ako moe. Vas etvoro, u to uraunavam i kurvu kad je pustim, imate dunost da je spreite. Upotrebljavajte i pretnje, i silu, i mo moga imena. Ubijte koga god treba, to vam se nee raunati u greh. Ako se Kipris vrati, uinite neto da privuete moju panju. Pedesetoro dece, ili stotinu, to bi trebalo da privue moj pogled, a Viron bar dece ima i vie nego to treba."

Besno se zapiljila u jednog, pa drugog, pa treeg. "Pitanja? Da ih ujemo sada, ako ih ima. Primedbe?"

Oreb naini neko tiho graktanje u grlu; jednim blistavim crnim okom podozrivo ju je motrio.

"Dobro. Od ovog trenutka vi ste moji proroci. Postarajte se da Viron bude meni odan, pa ete imati moju naklonost. Ne verujte ni u ta to vam Kipris eventualno kae. Moj rob e uskoro doi ovde. On e vas poneti tamo, i pomagati vam. Sastanite se sa Prolokutorom, razgovarajte i sa komisijama Juzgadoa. Priajte o meni svakome ko pristane da vas slua. Recite im sve to sam ja rekla vama. Nadala sam se da e u ovom pristanitu biti i brod Ajuntamientoa. Obino je tu. Danas nije, zato ete vi, umesto mene, morati razgovarati sa Savetnicima. Ovaj starac moe uvek da vas doveze ovde. Recite im da sam odluila da potopim taj brod i da ih sve podavim u mom jezeru ako Viron pree na Kiprisinu stranu."

Inkus zamuca: "T-t-teofanija, samo jedna, Scilo Divlja, pomogla bi da..."

"Ne bi to ubedilo vae Savetnike. Suvie su oni sigurni u svoju veliku pamet. Ali teofanije mogu biti od koristi. Kad budem reintegrisana, razmotriu tu mogunost."

Prie vlanom kamenom oltaru i bez ikakvog napora naskoi na njega.

"Dala sam da se ovo izgradi da bi va Ajuntamiento mogao ponuditi

rtve privatno i, kad mi je volja, optiti sa mnom. Ni traga pepela! Platie oni i za to."

Ona uperi prst u Njorku. "Ti! Taj augur Svila kuje neku zaveru da obori Ajuntamiento, u korist Kipris. Pomai mu, ali mu i kai ta je njegova prava dunost. Ako je on ne uvidi, ubij ga. Ima moju dozvolu da vlada kao moj Kalde, umesto njega, u tom sluaju. Ovaj idiot ovde moe, u istom sluaju, postati Prolokutor, valjda."

Okrenula se Prozoru i kleknula. Kleknuo je i Njorka i povukao ribara da takoe klekne. (Inkus je ve bio na kolenima.) Njorka proisti grlo i poe iz poetka onu molitvu koju je zabrljao na Hodoasnikovoj stazi, kad je Scila otkrila svoj boanski identitet. "Pogledaj nas, divna Scilo, eno voda... "

Inkus i ribar mu se pridruie uglas. "Vidi nau ljubav prema tebi i potrebu nau za tobom. Oienje nam donesi, o Scilo!"

U trenutku kad je izgovorena ta poslednja re, enila je pruila ruke visoko u vazduh i pridavljeno kriknula. Ples boja, poznat kao 'Sveti prelivi', ispuni Sveti prozor kestenjastom i smeom, akvamarinom, narandastom, skerletnom i utom; porculanskom plavom i neobinim, sumornim, ruiastim prelivom. Njorki se natren uini da je u ekranu razaznao podrugljivo iscerene crte lica neke devojke kojoj samo jo godina ili dve nedostaje da postana zrela ena.

enila silovito zadrhta, a onda klonu, pade na oltar i otkotrlja se na mrani i ljigavi kamen keja.

Oreb dolepra do nje. "Bog ide?"Ono lice na Svetom prozoru - ako je to uopte bilo lice - nestade,

utapajui se u zid vode, kao da se ispod njega nadigao talas. Sveti prelivi sad su bili suneve iskre na talasu, zatim su se rairile, zaposele ceo Prozor; bile su vrtloni balet, najzad su izbledele i stiale se u ranije fosforescentno sivilo.

"Mislim da je tako", ree Njorka. Ustade i primeti da mu je igliar jo u ruci; ugura ga pod tuniku i upita neodluno: "Sifonka? Jesi dobra?"

enila zajea.On je podie u sedei poloaj. "Lupila si glavom o kamen, Sifonka,

ali bie ti dobro." eljan da uini neto za nju, ali ne znajui ta, on povika: "Ti! Patera! Nai vode, negde."

"Baci nju?"Njorka zamahnu na Oreba, koji hitro odskoi u stranu."Mlatko?""Jeste, Sifonka. Ovde sam." On je blago stisnu istom rukom kojom

ju je ve pridravao, svestan grozniave vreline njene koe, izgorele od sunca.

"Vratio si se. Mlatko, tako sam srena zbog toga."Stari ribar se nakalja, nastojei da ne gleda njena prsa. "Mogli bi ja i

ovaj ostat u navi neko vreme.""Svi emo mi u tvoju navu", ree mu Njorka. Podie enilu u

naruje i ustade, nosei je tako.Inkus je u ruci drao olupanu limenu olju vode. On zapita:

"Namerava da ne poslua?""Kazala je da idemo u Juzgado", ree Njorka, izbegavajui direktan

odgovor. "Moramo se vratiti u Limnu, dakle. Ima tamo kola da se prevezemo do grada."

"Pa rekla je da je poslala nekoga, navodno njenog roba, da nas preveze u grad." Inkus podie olju i otpi iz nje. "Takoe je kazala da u ja biti Prvi govornik."

Ribar se namrti. "Taj to e ga ona poslat imae svoju brodicu. Da bi moga doi ovde. ta sa mojom, ako odem s vama? Rekla je da moram dovozit druge ovamo, da vide Savetnike. Kako u to radit ako nave moje nemam?"

Oreb dolepra na Njorkino rame. "Nae Svi-lu?""Dabome." Nosei enilu, Njorka prie ivici keja i osmotri irinu

vode izmeu keja i ivice broda. Jedno je bilo skoiti, sam, iz broda na kej; sasvim druga stvar skakati sa keja dole, u brod, nosei u naruju enu izuzetno visoku. "Grabi taj konopac", ree on odseno Inkusu. "Blie privuci brod. Mnogo si ti to pustio."

Inkus skupi usne. "Ne moemo ni sluajno uraditi nita protiv uputstava boginje."

"Ti ostani ovde i ekaj koga god ona alje. Reci mu da emo se videti u Limni. Ja i Sifonka idemo Kederovim brodom."

Stari ribar naglaeno klimnu glavom."Ako si ti naumio da odrekne poslunost, sine moj, ja neu

pokuavati da te spreim. Ali..."U mraku iza poslednjeg rezervoara neto pade uz jak tresak;

vritanje metala na kamenu odjeknu od zidova peine. Novi glas, dublji i jai od ma kog samo ljudskog, zaurla: "Ja je nosim! Meni daj nju!"

Glas talusa, najveeg koga je Njorka ikada video; njegovo muevno, bronzano lice bilo je izliveno u grimasu mrnje, zaslepljujua uta svetlost bletala je iz njegovih oiju, a uljaste crne cevi dva baz- mitraljeza i jednog bacaa plamena virile su mu iz otvorenih usta. Iza talusa videla se, umesto crne dubine peine, bolesna i slaba zelenkasta

svetlost."Ja nosim! Nju i sve vas! Meni daj nju!" Kotrljajui se ka njima,

talus isprui, i nastavi jo daleko da izduuje, jednu ruku. elina aka, velika kao oltar sa koga je enila pala, sklopi se oko nje i podie je iz Njorkinih ruku; tako je neko dete moglo zgrabiti malu, nevoljenu lutku iz naruja neke druge lutke. "Na moja lea svi! Scila zapoveda tako!"

est nogostupa od povijenih ipki inilo je merdevine na metalnom boku talusa. Njorka se urno uspentra, a noni vran slete na talusa, ispred njega. Dok se Njorka bliio vrhu, ogromna aka ispusti enilu na zakrivljenu metalnu povrinu ispred njega.

"Dri se!"Du lea talusa bejahu povijene metalne ipke veoma sline

nogostupima, ali u dva reda, levo i desno. Njorka levom rukom dohvati jedan takav dra, a desnom enilu. Njeni oni kapci zatreperie. "Mlatko?"

"Jo sam tu."Pojavi se glava Inkusa, koji se mukotrpno pentrao. "Tako mi... ej,

tako mi Hieraksa!"Njorka se tiho nasmeja."Pom... pom... ozi mi da se popnem!""Pomagaj se sam, Patera. Ti si hteo da ga eka. Ispalo je po tvom.

Tu je."Jo pre nego to je Njorka dovrio te rei, Inkus naprosto polete na

talusova lea, brzinom koja bi bila zapanjujua da se odmah iza njega nije pojavila i miiava ribareva ruka koja ga je gurnula. Sledeeg trenutka pope se i ribar. "Ti bi laan provalnik bio, matori", ree mu Njorka.

"Mlatko, gde smo?""U nekoj peini, na zapadnoj strani jezera."Talus poe zaokretati u mestu; jedna iroka, crna traka ispod njega

vozila je napred, a druga je bila zakoena. Njorka je oseao udare mainerije ispod sebe.

Oblaii crnog dima poee izbijati iz sastavka uspravnog grudnog koa i poloenog stomanog dela talusa, za ija lea su se drali. Talus se poe trzati, ljuljati i klizati unazad. Muno proklizavanje po kamenitoj povrini zavri se gejzirom ledene vode: jedan pokretni kai ispod talusa omakao se sa keja. Inkus se uhvati za Njorkinu tuniku, a talus se naglavake srui u jezero i potonu. U jednoj vrtoglavoj sekundi Njorka je gledao kako ogroman talas vode baca ribarsku laicu uvis, negde iznad njihovih glava.

Taj isti talas, koji su svojim padom napravili, brzo im se vrati, kao udarac, kao zaguujui, smrzavajui svitak koji ih obavi i odmah poe spadati s njih; Njorka otvori oi i vide da enila sedi uspravno i vriti. Njeno lice bilo je, od silnog straha, prazno.

Neto crno i skerletno slete, uz tupi udar, na njegovo rame sa koga se cedila voda. "Lo brod! Tone."

Ali brodi nije potonuo, to su videli kad se talus izvukao, ruerdama, opet na kej; ali je leao u vodi izvrnut, na boku, a katarka je bila iupana. Uskomeana voda nosila ju je kao kakav balvan poplavom donet.

Talusova glava se, kao ogromna stena, okrete i pogleda ih besno. inilo se da vrat koji se toliko zavrne mora pui. "Pet jau! Mali moe da ide!"

Njorka pogleda augura, pa ribara, pa histerinu enilu, i tek tad se doseti na koga se to odnosilo. "Mo bei ako ti se bei, ptiurino. Ovaj kae da ti nee nita ako odleti."

"Tica stane", proguna Oreb. "Nae Svi-la."Talusova glava nastavi da se okree i dovri jedan pun krug. Zatim

talus pojuri napred, uz siloviti trzaj. uta svetlost ih je zapljusnula, odbijena od zaoblenjog belog boka poslednjeg rezervoara; Sveti prozor ostade prazan i prividno mrtav iza njih. Mlitava zelena svetla upalie se na vrhu tavanice tunela, iznad lema kojim je talusova glava bila pokrivena; vode jezera, i sad uskomeane, zgusnule su se u grube kamenite ravni pristanita, a zatim su nestale. Pojurili su kao vihor kroz slabo osvetljeni tunel.

Njorka jednom rukom obuhvati enilu oko struka. "Treba li ti drutvo, Sifonka?"

Ona nastavi da plae; ali njeni jecaji gubili su se u hujanju vazduha oko njih.

On je pusti, izvue igliar i otklopi ga s jedne strane; mlazi prljave vode pocure mu niz prste. On poe duvati u mehanizam. "Trebalo bi da bude u redu, im se osui", ree on Orebu. "Al moro bi da podmaem iglice, jedno dve kapi ulja."

"Dobra mala", obavestio ga je Oreb nervozno. "Ne puca.""Loa mala", objasni mu Njorka. "A i lo ovek. Ne, ne puca on na

nju. ak i ne ode.""Lo ti-ca!""Laano." On blago poljubi enilina veoma pocrvenela lea. "Lezi

ti, ako hoe. Stavi glavu u moje krilo. Moda bi mogla odspavati malo."

Tek to je to izgovorio, osetio je da njegove rei stiu prekasno. Talus se sputao: tunel je sad vodio nadole, mada je ta nizbrdica bila vrlo blaga. Ulazni otvori drugih tunela sevali su levo i desno od njih, mraniji ak i od vlanih zidova od brodskog kamena. Tavanica je ostala neizmenjena; kapi vode koje su visile sa nje bletale su kao dijamanti dok su im dolazile ususret, a onda su iezavale iza njih.

Talus je usporio; onda je neto tresnulo po njegovoj velikoj, bronzanoj glavi koja zazvea kao gong. Njegovi baz-mitraljezi zatektae gromovito; jezik plave vatre zapalaca napred, iz njegovih usta.

2. SVILA SE VRATIO!

"Bilo bi bolje da ti ovo radi, sibi", promrmlja Mejtera Mermer Mejteri Nani.

Mala usta Mejtere Nane se otvorie, onda vrsto zatvorie. Poslunost je, da poslua kad ti se kae; ovo je sebi rekla hiljadama puta. Da poslua ne samo kad je re o postavljanju stola ili donoenju tanjira sa kolaiima. "Ako ti tako eli, Mejtera. Hieraks Visoki zna da ja nemam glasa, ali valjda u morati, nekako."

Mejtera Mermer zadovoljno uzdahnu, sama za sebe; bilo je to jedno hi iz mikrofona iza njenih usana, ali tako tiho da to nisu mogle uti nijedne ui osim njenih.

Mejtera Nana ustade. Obrazi su joj ve goreli. Ona osmotri kongregaciju vernika. Polovina, ili vie od polovine prisutnih svakako su lopovi; ona se natren zapita da li su ak i slike bogova bezbedne.

Popela se stepenicama na ambion, otro svesna mrmljanja koje je ispunjavalo mantejon, kao i postojanog bubnjanja kie po krovu; prvi put od ranog prolea, kia sveeg mirisa ubadala je kroz boju kapiju i padala po pocrneloj gornjoj strani oltara - ali manje sada, nego pre izvesnog vremena.

Molpo, molila se ona, Molpo udesna, daj mi da bar jednom imam glas. "Neki..." Dublje udahnuti. "Neki od vas ne znaju ko sam..."

Praktino niko nije ni pogledao ka njoj; a oni koji su pogledali, oigledno je nisu uli. Kako e se sada nje stideti onaj galantni kapetan koji joj je pokazao svoj ma!

Kipriso, molim ti se! Sfikso Sabljasta, boginjo rata...Oseti udno nadimanje ispod rebara; a u svesti, kovitlace zvukova

koje nikad nije ula i prizora koje nikad nije videla: tutnjava kopita konjice u pokretu, gruvanje velikih topova, zastraujui urlik Sfiksinih lavova, srebrni glas truba, zmijsko siktanje baz-mitraljeza. ena sa krvavom krpom vezanom oko glave uvruje redove svoje vojske: "U formaciju! U formaciju! Napred! Napred! Za mnom!"

irokim razmahom ruke, Mejtera Nana izvue neki ma koji ni ona sama nije mogla videti. "Prijatelji!" Ali glas joj se prelomio na pola rei.

Glasnije, devojko! Da se tresu one grede gore!"Prijatelji, neki od vas ne znaju ko sam. Ja sam Mejtera Nana, sibila

ovog mantejona." Pogledom je prela okupljenu pastvu i videla da Mejtera Mermer pljeska u sebi: brbljanje nekoliko stotina glasova utialo se sasvim.

"Zakoni Udruenja doputaju da rtve prinosi i sibila, kad nije prisutan nijedan augur. Na alost, takav je sluaj danas u naem mantejonu. Samo mali broj vas, to shvatamo, elee da ostane. Postoji drugi mantejon u eirdijskoj ulici, i svi ga bogovi vole, sigurna sam, a tamo se jedan sveti augur, evo ba sad dok ja ovo govorim, priprema za prinoenje rtava. To je prema pijaci pa levo. Nije daleko."

ekala je, sa puno nade, i oslukivala padanje kie; ali niko od priblino pet stotina onih koji su uspeli da sednu ne ustade i niko od nekoliko stotina koji su stajali u prolazima izmeu klupa ne okrete se da ode.

"Patera Svila nije se vratio u stambenu zgradu noas. Kao to je mnogima od vas poznato, gardisti su dolazili ovamo da ga hapse..."

Ljutito gunanje slualaca, kao reanje neke ogromne zveri."Bilo je to jue, kad nam je ljubazna Kipris, iji emo dunici uvek

biti, drugi put uinila ast svojim dolaskom. Svi smo mi vrsto uvereni da se dogodila neka nerazumna greka. Ali sve dok se Patera Svila ne vrati, mi moemo samo pretpostavljati da je uhapen. Patera Gulo, vredni augur koga je Njegova svesnost, prolokutor, Prvi govornik naeg Udruenja, poslao da asistira Pateri Svili, izgleda da je otiao iz mantejona rano jutros, nesumnjivo u nadi da oslobodi Pateru Svilu."

Mejtera Nana naini pauzu. Prstima je nervozno istraivala iskrzani kamen prastarog govornikog balkonia, bacajui poglede na one vernike koji su unuli na pod ispred prve klupe, a zatim na zakrpastu zavesu lica koja su pomno gledala ka njoj iz najudaljenijeg, lunog dela prostorije.

"Tako je dunost prinoenja rtava pala nie, na Mejteru Mermer i mene. Danas ima rtava na desetine. ak imamo i belog bika bez ijedne mrlje, za Pesa Velikoga, a takvu rtvu ni Veliki mantejon ne via esto." Opet je zastala da oslune kiu i da osmotri oltar.

"Pre nego to ponemo, imam jo neke vesti za vas, a naroito za one meu vama koji nisu samo danas doli, nego svakog scildana, ve godinama, dolaze da odaju poast bogovima. Mnogi od vas bie raaloeni ovim to u rei, ali vest je zapravo radosna.

Naa voljena Mejtera Rua otila je bogovima, u ijoj slubi je provela ceo svoj dugi ivot. Iz razloga koje smatramo dobrim i opravdanim, opredelili smo se da ne izlaemo njene posmrtne ostatke. Ali ovaj mrtvaki sanduk ovde, ispred oltara, njen je.

Moemo biti sigurni da su veliki bogovi svesni njene primerne pobonosti. ula sam prie da je ona bila najstarija biohemijska osoba u ovom kvartu grada, a to bi lako moglo biti istina. Bila je poslednja iz

onog pokolenja koje je imalo sreu da dobija mehanike delove za ugradnju u telo, naprave ija naela su sada, ve, nepoznata i najmudrijima meu nama. Te naprave omoguile su joj da nadivi ak i decu mnogih koji su kao deca bili njeni aci, ali nisu mogle odrati njen ivot veno. Niti bi ona to elela. Jue su konano popustile, i naa voljena sib osloboena je svih patnji koje joj je starost donela, a i tekoga rada, koji njoj bejae jedina uteha."

Neki ljudi koji su stajali u prolazima levo i desno od klupa poeli su otvarati prozore; inilo se da vetar unosi vrlo malo kie, ili nimalo. Prola je oluja, zakljui Mejtera Nana, ili je uglavnom prola.

"Dakle, nae prinoenje rtava jutros nije samo ono koje nudimo besmrtnim bogovima svakog dana u ovo vreme ako nam rtva bude data. Ovo je poslednje rtvovanje nae drage Mejtere Rue, a time hou rei da ne prinosimo samo belog bika i druge ivotinje koje su napolju, nego prinosimo i Mejteru samu.

Postoje dve vrste rtava. Prva je poklon koji mi aljemo. Druga je zajedniki obrok. Zato se moja draga sibila i ja nadamo da neete biti okirani kad vam kaem da je moja draga sibila uzela, za svoju upotrebu, neke od udesnih naprava koje su odravale nau voljenu Mejteru Ruu. ak i da smo skloni da je zaboravimo, a ja vas uveravam da nismo, ne bismo je sad zaboraviti mogli. Ti delovi e podseati nas obe na njen ivot i slubu. Iako znam da ona sada stupa Zlatnom stazom, uvek u imati oseaj da deo nje ivi u mojoj sibili."

Sad ili nikad."Mi smo presreni to je tako veliki broj vas doao da joj iskae

poast, jer tako i treba da bude. Ali ima napolju jo mnogo drugih mukaraca i ena, a i dece, koji bi joj iskazali poast kad bi mogli, ali nisu mogli nai mesto u naem mantejonu. To je sramota, pred Mejterom Ruom i pred bogovima.

Postoji jedno reenje, kao to je mnogima od vas sigurno poznato, za ovakve prilike. Reenje je sledee: premestiti, privremeno, i sanduk, i oltar, i Sveti prozor na ulicu."

Ostae, svi ovi, bez svojih dragocenih sedita. Napola je oekivala da se pobune, ali oni to ne uinie.

Zausti da kae 'Predloila bih...' ali se zadra na vreme; ovde ona donosi odluke. Odgovornost je na njoj, izvrenje je u njenim rukama. "Tako emo uraditi danas." Debela, u kou ukoriena knjiga Hrazmolokih spisa leala je na ogradi ambiona ispred nje; ona je uze u ruke. "Roe? Jesi li tu, Roe?"

Rog mahnu rukom, onda i ustade da bi ga ona videla.

"Rog je bio jedan od Mejterinih uenika. Roe, uzmi jo pet deaka da pomognu oko iznoenja kovega njenog. Oltar i Sveti prozor su veoma teki, pretpostavljam. Bie nam potrebni dobrovoljci da ih premestimo."

Nadahnue naie. "Samo najjai od najjaih ljudi, molim. Zamolila bih dvadeset ili trideset najsnanijih mukaraca da stupe napred, ovamo. Moja sibila i ja davaemo vam uputstva."

Jurnuli su toliko da je malo nedostajalo da zapljusnu i preplave i sam ambion, i nju. Pola minuta kasnije, oltar je plutao na uskomeanoj reci aka i ruku; ljuljao se kao kutija baena u talase jezera i odmicao brzo, noen ljudskom strujom, niz prostoriju, ka ulaznim vratima i ka ulici.

Sa Svetim prozorom bilo je tee, ne samo zato to je njegova teina bila vea, nego prevashodno zato to su kope kojima je bio prikaen za pod, stare tri stotine godina, bile slepljene silnom rom, tako da su ih morali maljem otvarati jednu po jednu. Ponesoe ga, onda, napolje, a sveti kablovi su se odmotavali i opruali po podu, za Prozorom, povremeno prtei ljubiastom vatrom koja je svedoila da je boanska sila u njima.

"Divno si to izvela, sibi, divno!" Mejtera Mermer pola je za Mejterom Nanom iz mantejona; sad joj je i stavila ruku na rame. "Sve izneti na ulicu, na litaniju! Kako ti je to palo na pamet?"

"Ne znam. Ali toliko je njih ostalo na ulici, a mi unutra. A nismo ih mogli pustiti da uu, kao obino. Osim toga", Mejtera Nana se osmehnu vragolasto, "pomisli samo koliko e krvi biti, Mejtera. Morale bismo danima istiti mantejon."

rtava je bilo daleko vie nego to je moglo stati u baticu Mejtere Mermer. Donosiocima rtava bilo je saopteno, veoma vrsto, da e ih morati sami drati sve dok ne doe trenutak da ih uvedu u mantejon. Zato je Ulica sunca sada znatno nalikovala na onaj deo pijace gde se prodaju divlje ivotinje. Koliko bi tek bilo ivotinja, zapita se Mejtera Nana, da nije pala ova kia? Ona se strese. Sad su i donosioci i ivotinje namoeni kiom, ali izgledaju dobro raspoloeni. Iz njih se die vodena para, na suncu koje opet blista u Ulici sunca.

"Morae na neemu da stoji", upozori je Mejtera Mermer, "inae te niko nee uti."

"Zato ne na stepenicama?" upita Mejtera Nana."Prijatelji..." U njenom sopstvenom sluhu, njen glas je ovako, pod

nebom, zazvuao slabije nego ikad; trudila se da zamisli sebe kao trubaa, a zatim kao trubu. "Prijatelji! Neu ponavljati ono to sam rekla unutra. Ovo je poslednje rtvovanje Mejtere Rue. Znam da ona

zna ta ste sve uinili za nju i da se raduje zbog toga.Sada e moja sestra i njeni pomonici naloiti svetu vatru na oltaru.

Danas e nam velika biti potrebna..."Iznenadi je klicanje mase."Danas e nam velika biti potrebna, a drvo e biti, jednim delom,

vlano. Ali e zato celo nebo biti naa boanska kapija, danas, i slae nam vatru Pesa Gospoda sa sunca."

Kao kolona blistavih, arenih mrava, razvueni red devojica ve je poeo donositi kedrove cepanice na oltar, gde je Mejtera Mermer rukama lomila najtanje komade.

"Obiaj je Patere Svile da konsultuje Spise pre prinoenja rtava. Da uradimo i mi tako." Mejtera Nana podie knjiurinu visoko i otvori je nasumce.

"'ta god da smo, mi smo malo mesa i daha i vladajui deo. Preziri meso kao da umire: to je malo krvi i kostiju i mrea nerava i vena prepletenih. Vidi i dah kao ono to on jeste: vazduh, i to nikad isti, jer uvek isteruje jedan i uzima drugi. Trei je deo na vlasti. Ne doputaj vie da taj deo tebe bude porobljen, niti vuen kanapima kao marioneta. Ne ali se vie na sudbu svoju niti zaziri od budunosti.'

Patera Svila nam je esto govorio da svaki pasus u Spisima ima bar dva znaenja." Ove rei su joj izmakle pre nego to je shvatila da u proitanom odlomku ona, sama, vidi samo jedno jedino znaenje. Njen um se poe mahnito pruati tamo i amo, ne bi li naao drugo tumaenje.

"Prvo znaenje je toliko jasno, da se oseam smeno to ga uopte i objanjavam, iako mi je dunost upravo da objasnim. Svi ste ga vi ve uvideli, sigurna sam. Jedan deo nae drage Mejtere Rue je propao; dva dela, po reima Hrazmologa spisatelja. Ne smemo zaboraviti da je to bio onaj nii deo, onaj koji ni ona ni mi nismo imali razloga slaviti. A onaj bolji deo, onaj deo koji vole bogovi, i svako od nas koji ju je poznavao, nee propasti nikada. Evo, dakle, poruke za one koji ale za Mejterom Ruom. To je poruka naroito upuena meni i mojoj dragoj sibili."

U pomo! Hierakse, Kipris, Sfikso, pomagajte, po-ma-gaj-te!Nedavno je dirala ma onoga oficira koji je doao da uhapsi Svilu;

ruka je zasvrbe da ga jo jednom dohvati, a neto duboko u njoj, neto poricano sve do sada, poe osmatrati ovu gomilu.

"Vidim oveka sa maem." Nije videla takvoga, ali u masi ih je moralo biti na desetine. "Finog oveka. Gospodine, hoe li stupiti blie, molim te? I pozajmiti taj ma meni? Samo za kratko."

Jedan razmetljivi siledija, koji je, verovatno, zakljuio da se te rei

odnose na njega, progura se ramenom kroz gomilu. Njegov je ma bio lovaki, gotovo sigurno ukraden, sa koljkastim rukotitnikom, drkom od jelenskog roga i irokim seivom sa dve otrice.

"Hvala." Ona die ma iznad glave; polirani elik bleskao je zasenjujue u vrelom sunevom svetlu. "Hieragdan je danas. Dan koji dolikuje za zavrni obred. Mislim da je mera potovanja koje su bogovi oseali prema Mejteri Rui to to su njene oi zatamnjene u tardan, a zavrni obred joj se daje u hieragdan. Ali ta je sa nama? Zar Spisi ne govore i o nama? Zar nije hieragdan i za nas, kao i za Mejteru? Znamo da govore. Znamo da jeste.

Vidite ovaj ma?" Poricano 'ja' progovorilo je iz nje; sad je Mejtera Nana - ta ista koja je, toliko godina, mislila da je samo Mejtera Nana i niko drugi - sluala sebe jednako zapanjeno kao i okupljena masa naroda, jednako nemajui pojma koja bi mogla biti slede a re. "Imate vi ovakve, mnogi od vas. I noeve, i igliare, i one male olovne batine koje niko ne vidi, a udaraju tako jako. I samo Hieraks zna ta jo imate. Meutim, jeste li spremni da platite cenu?"

Mahnula je lovakim maem iznad glave. Meu rtvama bio je i jedan beli pastuv; sevanje seiva, ili neki ton u njenom glasu, navedoe ga da se propne i pone grabiti prednjim nogama po vazduhu. ovek koji ga je doveo i drao nije ovo oekivao, i vranac ga odie sa plonika.

"Jer cena je smrt. Ne smrt kroz trideset ili etrdeset godina, nego smrt sad! Smrt danas! Te stvari govore: neu se ponizno griti pred vama! Nisam rob niti sam vo za klanje! Uinite naao meni, uinite naao bogovima, pa ete umreti! Jer ja se ne plaim smrti, a ni vas!"

Od urlika gomile zadrhta, inilo se, itava ulica."To nam kau Spisi, prijatelji, u ovom mantejonu. To je drugo

znaenje." Mejtera Nana vrati ma vlasniku. "Hvala ti, gospodine. Divno oruje."

On se nakloni. "Tvoj je kad god ti zatreba, Mejtera, a ima na raspolaganju i tvrdu ruku koja ga ume drati."

Na oltaru, Mejtera Mermer namesti plitku iniju od uglaanog mesinga tako da hvata svetlo koje se slivalo sa sunca. Iz kedrovih cepki die se pramiak dima, a zatim, pred oima Mejtere Nane, i prvi, gotovo nevidljivi plamen.

Pridiui malo dugaku suknju, ona sitnim trkom prie Svetom prozoru; tamo die ruke i rairi ih. "Primite, o bogovi, rtvu ove svete sibile. Iako se naa srca cepaju, mi, njena braa, sestre i prijatelji, pristajemo. Ali govorite nam, molimo vas, o vremenima koja dolaze,

njenim kao i naim. ta treba da radimo? I najmanju vau re prihvatiemo kao veliko bogatstvo."

Um Mejtere Nane ostade prazan. U nastaloj dramatinoj pauzi pokuavala je da se seti bar sutine, ako ne i tanih rei, prizivanja koje je preostalo. "Ako nije vaa volja da govorite, pristajemo i na to." Njene ruke padoe.

Sa svog mesta pored oltara, Mejtera Mermer dade znak prvom donosiocu rtve.

"Ovog finog belog jarca prinosimo..." Opet je izdade pamenje."Kipris", dobaci Mejtera Mermer.Kiprisi, dakako. Prve tri rtve sve su za Kipris, koja je naelektrisala

ceo grad svojom teofanijom u scildan. Ali kako se zvae ovaj to ih dovede?

Mejtera Nana pogleda ka Mejteri Mermer, ali Mejtera Mermer je - udnovato - mahala nekome u gomili.

"Kiprisi Privlanoj, boginji ljubavi, od strane njenog odanog vernika...?"

"Sinj", ree ovek koji je priveo jarca."Od strane njenog odanog vernika Sinja." Dolo je, konano. as

koga se najvie plaila. "Molim te, Mejtera, hoe li ti ovo uraditi, molim te?" Ali rtveni no je u njenoj ruci, a Mermera je ve pustila onaj drevni lelek i poela ples, pljeskajui metalnim akama po tekom bombazinu mantije.

Smatralo se da su jarci nepokorne ivotinje, a ovaj je ba imao dugake, krive rogove, koji su izgledali opasni; ipak, stajao je mirno kao najmirnija ovca i gledao Nanu pospanim oima. Proveo je ivot, nesumnjivo, kao neiji kuni miljenik.

Mejtera Mermer kleknu pored njega i podmetnu pod njegov vrat zdelu od peene zemlje, najbolju koju je mantejon imao.

Zamuriu, obea Mejtera Nana sebi, ali to ipak ne uini. Seivo kliznu u vrat belog jarca lako, kao to bi u balu bele slame. Tokom jednog trenutka, grozomornog, jarac je ukoeno zurio u nju: izdala su ga ljudska bia, u koja je celog ivota imao poverenje. Onda klecnu, prskajui obe sibile mlaziima i kapima krvi, pade na kolena i prevali se na bok.

"Divno", proaputa Mejtera Mermer. "Pa, to ni Patera tuka ne bi lepe izveo."

Mejtera Nana joj uzvrati apatom: "Mislim da e mi pripasti muka", a Mejtera Mermer ustade da pljusne sadrinu posude u vatru koja je na oltaru ve huala. Pokret koji je, u prolosti, Mejtera Nana toliko puta

uinila.Prvo glava, sa tim nemonim rogovima. Nai mesto gde je kima

uzglobljena u lobanju, podseti ona sebe. Dobra je ovo noekanja, ali ba samu kost da see, ne moe.

Zatim papke, koji su veselo obojeni, zlatnom bojom. Bre to! Bre! Ovim tempom, njih dve e ovde stajati ceo dan. Ona poali to nije vie radila u kuhinji, iako je tamo, zapravo, retko kad bilo mesa za traniranje. Zaita: "Ti mora uzeti sledeu ivotinju, sibi, mora, zaista!"

"Ne moemo se sad promeniti!"Bacila je i poslednji papak u vatru; noge jadnoga jarca sad su bile

samo patrljci, iskidani i krvavi. Ne putajui no iz ruke, ona se na isti nain okrete Prozoru. "Primi, o Kipriso Plemenita, rtvu ovog finog jarca. I govori nam, molimo te, o danima koji e doi. ta nam je initi? I najmanju re tvoju primiemo kao veliko blago." U sebi se neujno pomoli Kiprisi, boginji koju je, od scildana, doivljavala maltene kao drugo, kudikamo vee i ire 'ja'. "Ako, meutim, odlui da ne kae nita..."

Pustila je svoje ruke da padnu. "Pristajemo. Govori nam, preklinjemo te, kroz ovu rtvu."

Prolog scildana, pri obredu za Fideju, znaci u rtvama bili su, blago reeno, zloslutni. Rasecajui sada trbuh jarev, Mejtera Nana se ivo nadala boljim predskazanjima.

"Kipris blagoslovi..." Glasnije. Ljudi se napreu da je uju. "Kipris blagoslovi duh nae sibile koja je otila." Ona se uspravi i zabaci ramena. "Uverava nas da je svako zlo koje je uinila, Mejteri oproteno."

Jareva glava u ognju pue, a ar se razlete na sve strane: predskazanje nasilja. Mejtera Nana se jo jednom nagnu nad leinu, mahnito se trudei da se priseti svog vrlo skromnog znanja o augurstvu - pojedinih primedaba koje su, uzgred, dali Patera tuka i Patera Svila, i mrzovoljnih nauka od Mejtere Rue koja je, za trpezarijskim stolom, ponekad priala o takvim stvarima vie da bi zgadila Mejteru Nanu nego da bi je neemu nauila.

Desna strana ivotinje odnosi se na onoga ko je poklonio mantejonu ivotinju za rtvovanje i na augura koji vodi obred, dakle na davaoca i na izvrioca; jareva leva strana utrobe trebalo bi da govori o okupljenim vernicima i o celom gradu. Ova crvena jetra govorila je o krvavim delima, a meu njenim upletenim venama nalazi se, gle, i no, to bi trebalo da se odnosi na augura - mada ona uopte nije augur - i to

uperen ka jednom kvadratu, i to kvadratnoj stabljici biljke nane, ili mente, svakako; a tu je i balak maa. Zar e ona poginuti od maa? Nee, balak je okrenut tako da je zapravo drka prema njoj, seivo, da ga ima, bilo bi upereno od nje. Znai ona treba da se lati maa. Ali ve je to uradila, zar ne?

U crevima, jedna debela, mala riba (sinj, moglo bi se pretpostaviti) i mnotvo nekih ispreturanih krunih predmeta, valjda ogrlica ili prstenova. Takvo tumaenje e, u svakom sluaju, biti dobrodolo. Predmeti lee vrlo blizu ribice, jedan ak i preko nje, dakle vreme za ispunjenje predskazanja vrlo je blizu. Ona se pope na prva dva stepenika.

"Za donosioca. Boginja ti je naklonjena. Veoma je zadovoljna tvojom rtvom." Bee to dobar jarac, a osim toga Kipris valjda ne bi nagovestila bogatstvo da nije bila zadovoljna. "Stei e bogatstvo, nakit i naroito zlato, u bliskoj budunosti."

Osmehnut od uha do uha, Sinj uzmae u gomilu."Za sve nas, i za grad: nasilje i smrt, ali iz tog nasilja i te smrti

proistee dobre stvari." Bacila je jo jedan pogled na le, prieljkujui da se uveri da tamo zaista postoji i znak sabiranja za koji joj se maloas uinilo da ga vidi; ali sad ga tamo vie nije bilo - verovatno joj se samo priinio. "To je sve to ja u ovoj rtvi mogu videti, mada bi uveban augur kao to je Patera Svila video mnogo vie, uverena sam."

Pogledom poe pretraivati masu naroda oko oltara, pokuavajui da nae Sinja. "Donosilac ima pravo da uzme prvi. Ako eli deo ovog obroka, neka istupi napred."

Sirotinja se ve gurala blie oltaru. Mejtera Mermer proaputa: "Sagori utrobu i belu digericu, sibilo!"

Bilo je mudro, dobro i uobiajeno sei meso na male delove kad je kongregacija velika, a danas se okupilo bar dve hiljade vernika; ali rtava je bilo nekoliko desetina, a Mejtera Nana nije imala mnogo poverenja u svoju vetinu. Dade ljudima cele butove i raetvoreno truplo, i dobi, za uzvrat, osmehe oduevljenja.

Sada, par belih golubova. Da li see i deli golubije meso, ili ih cele baci na lomau? Jestivi su, ali ona je zapamtila da je Svila spalio celog crnog petla na Fidejinom poslednjem rtvovanju. Ptice se mogu i itati, premda se to retko radi. Ali ako ona ne proita ove golubove, pa se davalac uvredi?

"Jedan e biti proitan i spaljen", ree mu ona vrsto. "Drugog emo podeliti sa boginjom. Ostani ovde ako eli deo za sebe."

On odmahnu glavom.

Golubovi su oajno leprali dok su bili klani.Duboko udahnuti. "Primi, o Kipriso plemenita, rtvu ovih finih

golubova. I govori nam, molimo te, o stvarima koje dolaze. ta treba da radimo? I najmanju tvoju re prihvatiemo kao veliko bogatstvo." Da li je stvarno ubila dva bela goluba? Rizikovala je i za trenutak virnula ka njihovim beivotnim telima. "Ako odlui, meutim, da ne kae nita..."

Pustila je da joj ruke padnu, svesna da joj je mantija sve krvavija. "Pristajemo i na to. Govori nam, preklinjemo te, kroz ovu rtvu."

Ona oguli perje, kou i meso sa desne pleke prvog goluba i pokua da ita fine linije kojima je kost bila prekrivena. Tu se vidi ptica rairenih krila; davalac se sigurno zove Labud ili tako nekako - ula je njegovo ime, maloas, i odmah zaboravila. Vidi se, evo, i viljuka na tanjiru. Zar bi boginja javljala jednom oveku da e on uskoro ruati? Nemogue! Iz kosti kao da je iscurila siuna kap krvi. "Tanjir hrane, steen nasiljem", saopti ona davaocu, "ali ako boginja ima i drugu poruku, za mene, ja sam odve neuka da je proitam."

Mejtera Mermer apnu: "Sledei davalac bie moj sin, Krvavi."Ko je to? 'Krvavi'? Mejtera Nana je oseala da bi trebalo da

prepozna to ime. "Tanjir e biti steen u saradnji sa sledeim davaocem", ree ona davaocu belih golubova. "Ja se nadam da boginja ne kae da e ti svoj obrok oduzeti od njega."

Mejtera Mermer zaita: "On je kupio ovaj mantejon, sibilo."Ona klimnu glavom, ne razumevi te rei. Bila je sva obuzeta

vrelinom i muninom, smrvljena izmeu sunca koje je silovito peklo odozgo i vreline razbuktale vatre na oltaru, otrovana isparenjima od tolike sagorele krvi; ipak se sagnula da proui i levu pleku golubovu.

Prstenovi, povezani jedan za drugi, na vie mesta raskinuti."Mnogi koji su u naem gradu u lancima, bie osloboeni", proglasi

ona i hitnu goluba u plamen, ime uplai jednu devojicu koja je upravo donela nov komad kedrovog drveta. Jedna baba je dobila drugog goluba i bila presrena zbog toga.

Sledei davalac bio je mesnat ovek od blizu ezdeset godina; uz njega je stupao jedan mlai, zgodan, ali starijemu jedva do ramena; taj mlai je nosio kavez u kome su bila dva bela zeca. "Za Mejteru Ruu", ree stariji. "Ta Kipris je za ljubav, a?" Brisao je oznojenu glavu maramicom dok je govorio, pri emu se iz maramice irio neki teak parfem.

"Ona je boginja ljubavi, da."Mlai ovek je mirkao; izraz njegovog lica bio je nekako

podrugljiv. On gurnu kavez ka njoj."Pa, lepo, rue su isto za ljubav", ree stariji. "Mislim da bi ova dva

zeca trebalo da poslue dobro."Mejtera Mermer mrknu. "rtve u zatvorenoj posudi ili kavezu ne

mogu biti prihvaene. Krvavi, reci mu da otvori kavez i da mi da jednog."

Stariji kao da se na te rei trgao.Mejtera Mermer podie zeca i zabaci mu glavu da bi njegovo grlo

bilo otkriveno. Ako je postojalo neko pravilo o zeevima, Mejtera Nana ga je zaboravila. "Sa ovima emo isto kao sa golubovima", ree ona, najvre to je mogla.

Stariji klimnu glavom.Pa, ovi rade to god im ja kaem, razmiljala je. Prihvataju svaku

moju re! Jednim zamahom odsee glavu prvom zecu i hitnu je u vatru, sledeim zamahom ga raspori.

Utroba kao da se topila na vrelom suncu, pretvarajui se u streljaki stroj ljudi koji su juriali, naoruani pitoljima za debelu municiju, maevima i kojekakvim primitivnim kopljima. Baz-mitraljez jo jednom zapara vazduh, negde na rubu ujnosti, a jedan u stroju zakorai preko zapaljenog zeca.

Popela se opet na stepenike, pokuavajui da smisli odakle da pone. "Ova poruka veoma je jasna. Izuzetno jasna. Neuobiajena."

amor iz mase."Mi - najee naemo zasebnu poruku za davaoca i drugu za

augura. Treu za kongregaciju, a etvrtu, takoe zasebnu, za na grad, mada su te dve esto spojene u jednu. U ovoj rtvi, sve je samo jedna poruka."

Davalac povika: "Je l' kae ta e biti moja nagrada od Ajuntamienta?"

"Smrt." Zagledala se u njegovo zajapureno lice. Nije oseala ni najmanje saaljenje, ali bila je iznenaena to ga ne osea. "Umree u veoma bliskoj budunosti, ili e, bar, umreti onaj ko je dao poklon. Moda se misli na tvog sina."

Pojaala je glas, ali je istovremeno oslukivala rafale baz-mitraljeza; inilo se neobino da ih niko drugi nije uo. "Donosilac ovog para zeeva podsetio me je da rua, cvet po kome je naa otiava sibila dobila ime, oznaava, u takozvanom jeziku cvea, ljubav. Tano je rekao, a Zgodna Kipris, koja je toliko dobrote pokazala prema nama, ovde, u Sunanoj, tvorac je tog jezika, koji omoguava da zaljubljeni razgovaraju pomou buketa. Moj cvet-imenjak, nana ili minta ili

metvica, simbolizuje vrlinu. Oduvek sam se opredeljivala da verujem da me to ime usmerava ka onim vrlinama koje dolikuju jednoj svetoj sibili. Mislim na milosre, poniznost i... i na sve ostalo. Ali re vrli, od koje dolazi vrlina, je stara re, koja je, kako nam Hrazmoloki spisi kau, prvobitno znaila snagu i hrabrost u borbi za pravdu."

Stajali su u tiini punoj strahopotovanja i sluali njene rei; a ona je pokuavala da uje baz-mitraljez, koji se, meutim, vie nije oglasio, ako je uopte ijednom i progovorio.

"Ja takvih vrlina nemam mnogo, ali u dati sve od sebe u borbama koje su pred nama." Pogledom potrai davaoca, nameravajui da kae neto o hrabrosti u suoenju sa smru, ali taj je ve nestao u masi, a i njegov sin sa njim. Prazan kavez leao je na ulici, odbaen.

"Za sve nas", ree im ona, "pobeda!" Ma, iji to srebrni glas leti iznad ovog mitinga? "Moramo se boriti za boginju! Uz njenu pomo, pobediemo!"

Koliko je ivotinja ostalo, ezdeset, ili vie? Mejtera Nana oseti da nema snage ni za sledeu. "Ali rtvovala sam predugo. Ja sam po stareinstvu mlaa od moje drage sibile i vodila sam ovaj obred samo po njenom doputenju." Pruila je rtveni no Mermeri, a uzela joj drugog zeca iz ruku pre nego to je Mermera imala vremena da se usprotivi.

Ode zec, doe crno jagnje, za Hieraksa; za Mejteru Nanu bilo je neverovatno olakanje da gleda kako Mermera prima tu ivotinju i nudi je praznoj sivoj svetlucavosti Svetog prozora; da narie, i plee, kao to je toliko puta radila asistirajui Pateri tuki, pa Svili, i da prihvati krv jagnjeta u zdelu i njome zapljusne oltar, i da gleda kako Mermera baca jagnjeu glavu usred lomae - da gleda znajui da su svi pogledi sada uprti u Mejteru Mermer, a nijedan u nju.

Neni papci jagnjetovi odoe, jedan po jedan, da nahrane bogove. Hitri zasek rtvenim noem raspori mu stomak, i Mejtera Mermer proaputa: "Sestro, ovamo dolazi."

Mejtera Nana, trgnuvi se iznenaeno, naini jedan neodluni korak ka njoj; a Mermera, videi njenu pometnju, poe da je poziva i povijenim kaiprstom, koji je bio samo jedan od njenih novih prstiju. "Molim te!"

Mejtera Nana joj se pridrui nad truplom, a Mermera promrmlja: "Morae ti ovo da proita umesto mene, sibilo."

Mejtera Nana die pogled ka metalnom licu starije sibile."Ozbiljno ti kaem. Znam o jetri i znam ta tumori znae. Ali slike

ne mogu videti. Nikad nisam mogla."

Mejtera Nana sklopi oi i odmahnu glavom."Mora!""Mejtera, strah me."Sada ne tako daleko, baz-mitraljez jo jednom prozbori; posle

njegovog rafala usledie tupi pucnji pitolja sa debelom municijom.Mejtera Mint se uspravi; ovog puta bilo je jasno da su i ljudi na ivici

gomile uli pucnjavu."Prijatelji, ne znam ko se bori, Ali reklo bi se..."Debeljuni mladi u crnom gurao se kroz gomilu, sa toliko urbe da

je nekoliko ljudi maltene oborio. Ona ga ugleda i oseti ono silno olakanje koje nastupi kad prenese odgovornost na nekog drugog. "Prijatelji, ni moja draga sestra ni ja neemo itati ovo jagnje za vas. Niti je vie potrebno da trpite nepravilnost, da sibile same prinose rtve. Patera Gulo se vratio!"

Pre nego to je zavrila, on se naao uz nju, razbaruene kose, oznojen u vunenoj mantiji, ali sav ponet likovanjem. "Imaete, svi vi, narode - sav narod u gradu - pravog augura koji e prinositi rtve za vas. Da! Ali to neu biti ja. Patera Svila se vratio!"

Njihovo klicanje i vika bili su takvi da je morala pokriti ui rukama.Gulo die ruke, traei tiinu. "Mejtera, nisam eleo ovo da ti kaem,

da te ne uznemiravam i ne upliem ni u ta. Ali proveo sam skoro celu no idui po gradu i piui po zidovima. I razgovarajui sa... sa narodom. Sa svakim ko je hteo da me slua, zapravo, a mnogi od njih pristali su da i oni piu. Poneo sam kutiju krede iz palestre. Svilu za kaldea! Svilu za kaldea! Evo njega - on dolazi!"

Kape i marame poletee u vazduh. "SVILU ZA KALDEA!"Onda ga i ona ugleda, gde mae, virei glavom i ramenima iz kupole

jedne zelene lebdelice Civilne garde - lebdelice koja je, kao i svaka, dizala oko sebe oblake praine, samo to se inilo da ova to radi avetinjski tiho, toliko je silna bila vika naroda.

"Doao ja!" zagrme talus ponovo. "U slubi Scile! Najmonije boginje! Prolaz mi dajte! Ili umrite!" Oba njegova baz-mitraljeza zatretae zajedno, a tunel se i^puni divljim vritanjem rikoeta.

Njorka, koji je povukao enilu da legne ravno im je pucnjava poela, sad je zagrli jo jae. Posle pola minuta, i vie, desni baz- mitraljez zauta, a za njim i levi. Njorka nije uo nikakvu uzvratnu paljbu.

Ustade i virnu preko talusovog irokog ramena. Po tunelu su bili razbacani leevi hema, dokle god su puzajue svetiljke omoguavale da

se vidi. Neki od njih su goreli. "Vojnici", javi on ostalima.Oreb to pojaa. "Lju-di biju." Mahnu povreenim krilom nelagodno.

"Gvo-zde-ni."Inkus proisti grlo. "Izgleda da je Ajuntamiento pozvao Vojsku."

Talus poe silovito napred pre nego to su te rei bile dovrene; jedan od vojnika jauknu pod talusovim pokretnim trakama koje ga zgnjeie.

Njorka sede izmeu Inkusa i Senile. "Mislim da je vreme da ti i ja popriamo, Patera. Nisam mogao mnogo da kaem dok je boginja bila prisutna."

Inkus nije odgovorio, niti ga pogledao u oi."Ja sam bio malo otriji s tobom. Ne volim ja to da radim augure, al

naljutio si me, a ja sam takav.""Dobar Njor-ka!" izjavi Oreb.On se gorko osmehnu. "Ponekad sam dobar. Pokuavam rei ovo,

Patera: ne bih te rado bacio sa ovog velikog magarca. Ni ostavio u tunelu. Al ako moram, uiniu to. Maloas ree da si poo na jezero da nae enilu. Ako si znao za nju, zar nisi znao i za mene i Svilu?"

Inkus maltene eksplodira. "Kako moe da sedi ovde i pria nioemu kad ljudi ovde umiru!"

"Pre nego to sam ti postavio ovo pitanje, izgledao si i ti prilino smireno."

Keder, ribar, tiho se nasmeja."Molio sam se za njih!"Njorka opet ustade. "Onda nee imati nita protiv da skokne dole i

prenese svima njima Pesov oprotaj."Inkus mirnu."Dok o tome razmilja", ree Njorka, mrtei se da bi ostavio jai

utisak, ali i oseajui da poinje stvarno da se ljuti, "moda bi mogao da mi kae ta je tvoj ef hteo sa enilom."

Talus opali: bio je to samo jedan pucanj, ali zagluujui, iz topa. Njorka do tog trenutka nije znao da je talus naoruan i topom. Istog trena uzdrma ih udarni talas od granate koja je eksplodirala ispred njih, veoma blizu.

"U pravu si." Inkus ustade. Drhtavom rukom izvue iz depa mantije brojanice sainjene od perli crnih kao gar. "U pravu si, Hieraks te je podstakao da me vrati mojoj dunosti. Id-d-dem ja."

Neto zveknu talusa po uvu i ode niz tunel iza njih, rikoetirajui i jauui kao duh silnim jadom obuzet. Oreb, koji je do tog trenutka uao na kresti talusovog lema da bi odatle posmatrao bitku, pade nazad, Njorki u krilo, sa prestraenim kretanjem. "Loe bi-je!"

Njorka ga je prenebregao; gledao je Inkusa, koji se, uz Kederovu pomo, pentrao niz talusov bok. Iza njega se tunel pruao do u nedogled: suavajui svitak avetinjske zelene svetlosti ponegde proaran vatrom.

Onda vide Inkusa kako ui uz jednog palog vojnika. Njorka pljunu. "Da ovo nisam vido svojim oima... ne bi verovo da on ima petlju za tako neto." Rafal zasu talusa kao kia, potapajui Kederov odgovor.

Talus zaurla, a oblak plavog ognja iz njegovih usta obasja tunel ispred njih, kao da je poeo pljuvati munje. Jedan baz-mitraljez pridrui se, dugim, brzim rafalom, bacau plamena. Onda se crna glavuda diva obrte unazad; jedno oko ispusti olovku svetlosti koja pronae Inkusovu crnu mantiju. "Vrati se meni!"

Nagnut i sad preko vojnika, Inkus neto odgovori, ali Njorka ne uspe da razazna rei. Oreb, gonjen radoznalou, zalepra kroz tunel, ka Inkusu i vojniku. Talus stade i zakotrlja se unazad, ispruivi jednu svoju izdunu ruku ka Inkusu.

Ovog puta Inkusove rei dooe jasno: "Vratiu se ako ponese i njega."

Nastade zatije. Njorka se osvrte da baci pogled na metalnu masku koja je talusu bila lice.

"Moe li govoriti!""Moi e uskoro, nadam se. Pokuavam da ga popravim."Ogromna aka se sputala, a Inkus se izmae da joj napravi mesta.

Oreb je uao na palcu divove aketine; tako se i vratio, vedar i kooperan, nad talusova lea. "Jo iv!"

Keder promumla neto skeptino.aka se sputala ka leima. Oreb prelete na Njorkino rame. "Tica ku-

i!"Grotesknom nenou, prsti debeli kao vojnikove butine spustie

vojnika na povrinu izmeu iskrivljenih rukodraa."Jo iv?" ponovi vran, sad tunim glasom.Nije se inilo da je vojnik jo iv. Njegove ruke i noge, od obojenog

metala koji je sad bio sav izgreban i potamneo, leale su bez pokreta, pod uglovima koji su izgledali neprirodno; a njegovo metalno lice, sazdano da bude model junatva, bilo je ispunjeno onom tugom koja prati sve to je slomljeno. Pod upitnim pogledom jednog Orebovog blistavog crnog oka, Njorka je mogao samo slegnuti ramenima.

im se Inkusova glava pojavila iznad ruba talusovih lea, talus poe opet napred. "Ja u - nije on mrtav", dahtao je mali augur. "Nije potpuno mrtav."

Njorka prihvati njegovu pruenu ruku i izvue ga na talusova lea."Ja sam, znate, liturgiju recitovao, kad sam video... Bogovi nam daju

takva milosra! Kad sam zavirio u njegovu ranu, tu gde mu je iskoila grudna ploa. Nas obuavaju, zna, u sholi, da popravljamo Svete prozore."

Plaei se da stane uspravno dok je blizu ivice talusovih lea, on etvoronoke doe do nepominog vojnika i pokaza prstom. "Ja sam u tome bio ba dobar. A imao sam i, i, prilike, od tad, da pomognem pojedinim hemima. Umiruim hemima, znate."

Dohvatio je gamadion koji mu je visio oko vrata i podigao ga da bi ga Njorka mogao bolje pogledati. "Ovo je Pesov krst, iji je svaki krak upalj. Video si ga mnogo puta, sigurno. Ali kraci i ti otvori uzdu njih su tako napravljeni da pomou njih moe da odvre i otklapa razne delove hemijskih ljudi. Vidi."

On spretno oslobodi i skide grudnu plou, irom otvorenu, sa vojnika. Pokaza jednu razderanu rupu na njenoj sredini, ak i gurnu kaiprst kroz nju. "Ovde je uao rapnel."

Njorka zaviri u obilje mehanizama u vojnikovim grudima. "Vidim da neke takice tu svetlucaju."

"Naravno da vidi!" ree Inkus, likujui. "I ja sam ih video kad sam mu poeo prenositi Pesov oprotaj. Preseen je njegov primarni kabl, a to to svetluca, to su krajevi vlakana. To ti je isto kao da je tebi preseena kimena modina."

Keder zapita: "Koju e mu ti privezat?""Dabome!" Inkus je prosto sijao. "Tolika je milost Pesova! Toliko se

on brine za nas, njegove usvojene sinove, da je doveo ovamo, na lea ovog junanog talusa, jedinog oveka koji moe ovome vojniku zaista vratiti zdravlje i snagu!"

"Da bi on mogo da nas poubija?" upita Njorka suvo.Inkus zastade, sa jednom rukom u vazduhu, podozrivo gledajui oko

sebe. Talus je sad nastupao znatno sporije; umesto ledenog vetra koji je hujao oko njih pre nego to je pucnjava poela, sad su oseali samo povetarac. enila, koja je sve do tog trenutka leala na leima, ravno opruena po kosoj metalnoj povrini, sada sede, pokrivajui prsa skrtenim rukama.

"Pa, hm, ne", ree Inkus posle nekoliko trenutaka. Izvadi iz depa mantije neki maleni instrument, nalik na vrlo mala kljeta. "Ovo ti je optiko-sinapter, izuzetno vredna alatka. Pomou nje - gledaj."

Pokaza prstom. "Ovaj crni valjkasti deo je tripleks, koji radi, otprilike, isti posao kao tvoje srce. Sad ne radi, ali trebalo bi da

obezbeuje pritisak za njegove radne fluide, da bi on mogao pokretati udove. Primarni kabl vodi do njegove mikromemorije - to je ovo veliko srebrno ispod tripleksa - prenosi komande iz post-procesora."

enila upita: "Moe li ti njega stvarno da vrati u ivot?"Inkus je pogleda prestraeno. "Ne bih mogao, da je on stvarno mrtav,

Scilo Superlativna... ""Nisam Scila, sad sam ja." Na trenutak se uini da bi mogla opet

zaplakati. "Samo ja. Ti me uopte ne poznaje, Patera, a ni ja tebe.""Ne poznajem te ni ja", ree Njorka. "Sea li se toga? Ali bih te

rado upoznao jednog dana. ta emo s time?"Ona proguta knedlu, ali ne uzvrati nita."Dobra mala!" obavesti ga Oreb. Ni Inkus ni Keder ne rekoe nita, i

utanje poe pritiskati sve njih.Jednim od krakova gamadiona Inkus skide gornju plou sa

vojnikove lobanje i poe pregledati unutranjost; posao koji je (Njorki se tako inilo) potrajao bar pola sata. Tek tada on uvue jedan krak gamadiona izmeu dve ice, tanke poput konca.

A vojnik progovori: "Ka-trideset etiri, dvanaest. A-trideset etiri, devedeset sedam. Be-trideset etiri..."

Inkus izvadi gamadion i ree Kederu: "To on pregleda svoju unutranjost, zna? Kao kad ide kod doktora, a on te slua i kae ti da se nakalje."

Keder odmahnu glavom. "Ti e njeg ozdravit, a on e nas pobit, kao to ree ovaj bakonja. Ja bi predloija da mi njega preko ograde."

"Nee", ree Inkus i nagnu se opet nad vojnika.enila prui ruku Kederu. "ao mi je zbog tvoje brodice, kapetane, i

ao mi je to sam te udarila. Moemo li biti prijatelji? Ja sam enila."Inkus die pogled. "Pitala si, mogu li vratiti ivot, keri moja. Nije

on mrtav, samo ne moe da pokree one delove kojima je za pokretanje potrebna tenost. Ne moe, dakle, da pokree glavu, ruke i noge. Ali moe da govori, kao to si ula. Samo, zbog oka koji mu se dogodio, uti. To je moje struno miljenje. Problem je kako spojiti sva preseena vlakna ispravno. Ako ne bude ispravno, on e, na primer, mahnuti rukama kad poeli da zakorai napred." Inkus se kikotavo nasmeja.

"Ja bi ipak reka..." poe Keder."Osim toga, nastojau da ga uinim poslunim. Radi nae

bez