Download pdf - Ekonomija Š panije u svetu 2006 . godine · Hemijska industrija Dinami čan sektor sa jakom tradicijom. Rast od 4,5% u 2006. god. Najrazvijenije oblasti: • Primenjena hemija •

Ekonomija Ekonomija ŠŠpanije u panije u svetusvetu 20062006. . godinegodine

Mart 2008.godine

SadržajI Pregled

II Makroekonomski okvir� Rast� Ekonomska konvergencija� BDP po sektorima� Stopa zaposlenosti� Inflacija� Potrošačke cene� Fiskalni bilans

III Spoljno trgovinski sektor� Otvorenost ekonomije� Robna razmena� Trgovina uslugama� Direktna strana ulaganja� Glavna tehnološka ulaganja Španije u Srbiji

IV Industrija i Tehnologija� Ulaganja u istraživanja i razvoj� Poljoprivredno – prehrambeni proizvodi� Hemijska industrija� Saobraćajna infrastruktura� Železničke tehnologije� Tehnologije u oblasti vazduhoplovstva� Industrijska i mašinska tehnologija� Telekomunikacije� Obnovljivi izvori energije� Prečišćavanje vode i desalinizacija

V Zaklju čci

�BDP Španije je bio 976,189 miliona € u 2006.god.(tekuće cene).

Izvor: Ministarstvo Ekonomije Španije, Svetska Banka

II Makroekonomski okvirRast

�Španija je 8. najve ća ekonomija u OECD i 9. najveća ekonomija u svetu.

BRUTO DOMAĆI PROIZVOD (BDP)

II Makroekonomski okvirRast

�Od 1995. god. Španija je postigla višu stopu rasta nego zona evra.

�Španija je tokom 2007. god. nastavila ovu tendenciju stope rasta više nego većina drugih ekonomija EU. (Nemačka, Francuska, Italija).

Izvor: EUROSTAT

-2

-1

0

1

2

3

4

5

1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005

Španija Zona evra

2006

II Makroekonomski okvir

Izvor: INE

Ekonomska konvergencija

�Kao posledica, u poslednje dve decenije Španija se približila EU-15 od 78% u 1995.god. do 90,7% u 2005.god.

�U 2006. god. Španija se približila UE-25; 102%

PPS: Standardi kupovne moći

BDP po stanovniku prema standardimakupovne moći

(Španija/EU-15)

74,1%72,6%

77,6% 78,3% 78,8% 79,0% 80,3%82,9%

84,6% 85,4%87,5%

90,2% 89,8%

60%

65%

70%

75%

80%

85%

90%

95%

100%

1980 1985 1990 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005

90,7%

BDP po sektorima

Učestvuju sa i do 2.8% (2006) u BDP-u. Zbog svoje konkurentnosti, Španija je postala vodeći snabdevač glavnih evropskih tržišta.

�� Sektor uslugaSektor usluga

Učestvuje sa 26.5% u BDP-u (2006); uključuje energetiku (2.2%), industrijsku proizvodnju (13.4%) i grañevinarstvo (10.9%).

�� Industrijski sektorIndustrijski sektor

Preovlañujući sektor ekonomije sa 59.8% učešća u BDP-u (2006). Turizam igra značajnu ulogu u ekonomiji Španije učestvujući sa oko 12% u BDP-u.

Izvor: INE


�� RRibarstvoibarstvo ii poljoprivredapoljoprivreda

Izvor: MMF

� Španija se pokazala kao zemlja izuzetno bogata mogu ćnostima za stvaranje novih radnih mesta. MMF procenjuje da je porast stope zaposlenosti u periodu od1996. do 2006. god. bio za 3.2 procenta veći nego u zoni evra.

II Makroekonomski okvirStopa zaposlenosti

Rast stope zaposlenosti (%)

4.1%

5.5% 5.5%

3.7%

2%

2.7%

0

1

2

3

4

5

6

1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004

Zona evra

Španija

2005 2006

2.6%3.1% 3.2%

izvor: MMF


(Godišnja promena u procentima)Inflacija. Potroša čke cene

0

0,5

1

1,5

2

2,5

3

3,5

4

1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005

Zona evraŠpanija

2.2%

3.5%

2.8%

3.6%

3.1% 3.1% 3.2%

2006 2007

3.6%

3.1%

� Monetarna politika utvrñena od strane Evropske Centralne Banke (ECB) za ekonomije zone evra.

� I pored visokog ekonomskog rasta, inflacija ostaje umerena . Potrošačke cene su se povećale za 3. 6% u 2006, u poreñenju sa 1.9% u zoni evra.

Izvor: MMF, Evropska Centralna Banka, Ministarstvo Industrije, Turizma i Trgovine Španije

II Makroekonomski okvirFiskalni bilans

� Fiskalna politika orjentisana ka stabilnosti u skladu sa Paktom o Stabilnosti i Rastu Evropske Unije. Buždetski suficit u 2006. je bio 0.9% BDP-a.

� Javni dug ostaje značajno mali . Ukupni državni dug je bio 39.9% BDP-a u2006.; prosek evro zone je bio 70.6%.

Ukupan državni Fiskalni Bilans (procenat BDP-a)

-3

-2,5

-2

-1,5

-1

-0,5

02000 2001 2002 2003 2004

-0.89%

-0.52%-0.29%

-0.05% -0.14%

2005 2006

-1.1% -0.9%

III Spoljno trgovinski sektor(%)*Otvorenost ekonomije

Izvor: Španski nacionalni institut za statistiku (INE)

� Otvorenost ekonomije Španije je znatno porasla od 1980, od 32,0% do55,6% (50,2% Italija i 51,7%, Francuska).

� Ovo potvrñuje i integracija ekonomije Španije u svetska tržišta.

0

10

20

30

40

50

60

1980 1985 1990 1995 2004

32.0

41.5 36.0 44.7

55.6

42.8

2005

III Spoljno trgovinski sektor

Robna razmena: Oblasti

Zemlje izvoza

� Francuska (18.6%)� Nemačka (10.9%) � Portugalija (8.8%)� Ujedinjeno Kraljevstvo (8.5%)� Italija (7.9%)� SAD (4.4%)

Zemlje uvoza� Nemačka (14.2%)� Francuska (12.7%)� Italija (8.1%)� Kina (5.5%)� Ujedinjeno Kraljevstvo (4.9%)� Holandija (3.9%)� Portugalija (3.3%)� SAD (3.2%)

2006 ŠpanijaIZVOZ, po Oblastima

2006 ŠpanijaIZVOZ, po Oblastima

2006 ŠpanijaUVOZ, po Oblastima

2006 ŠpanijaUVOZ, po Oblastima

4.26% 9.81%

5.57%

6.85%70.58%

0.6%

2.29% 60.9%

15.71%

8.61%7.61%6.72%

0.4%

III Spoljno trgovinski sektorRobna razmena: Sektori

Izvoz Španije 2006.god

11.8%

13.57%

74.53%

POLJOPPRIVREDNO-PREHRAMBENI PROIZVODI(11.8%)

ROBA ŠIROKE POTROŠNJE (13.57%)

INDUSTRIJSKI PROIZVODI, KAPITALNA DOBRA I SIROVINE (74.53%)

25%

17%

12.87%

22.38%

2.17%

2.13%

5.2%3.84%5.7%

5.05%

VOZILA (25%)

HEMIJSKI PROIZVODI (17%)

REZERVNI DELOVI I OPREMA MOTORNIH VOZILA(12.87%)

PROIZVODI OD ČELIKA (5.2%)

ELEKTRONIKA I OBRADA PODATAKA (3.84%)

GORIVA I MAZIVA (5.7%)

ELEKTRIČNI MATERIJALI (5.05%)

DRUGDE NENAPOMENUTO (2.13%)

REPROMATERIJAL OD DRVETA I PAPIRA (2.17%)

OSTALO (22.38%)

Izvoz Španije 2006.god : Industrijski sektori (% od ukupnog izvoza)

ODBRANA I VOJNA BEZBEDNOST (2.40%)

2.40%

-100

-50

0

50

100

150

M€

1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005

Trgovinski tokovi izme ñu Srbije i Španije

Trgovina (X+M)

Izvoz(X)

Uvoz (M)

Trgovinski bilans (X-M)


Robna razmena : Srbija


Robna razmena : Srbija

Uvoz Španije iz Srbije

14%

8%

29%9%

8%

9%

5%

3%15%

Uvoz Španije iz Srbije- gvožñe i čelik(29%)-organski hemijski proizvodi(15%)- žitarice i drugi proizvodi (14%)- tekstil (9%)- razna metalna oprema (9%)- obojeni metali (8%)- prerada gume (8%)- drvna industrija(5%)- drvo (3%)

III Spoljno trgovinski sektorRobna razmena: Srbija

Izvoz Španije u Srbiju

14%

22%

11%5%8%

6%

7%

7%

5%

5%5% 5%

Izvoz Španije u Srbiju- motorna vozila (22%)

- nemetalni mineralni proizvodi (14%)

- papir i karton (11%)

- industrijske mašine (8% )

- razni industrijski proizvodi (7% )

- predenje i tkanje(7%)

- mašine i električni ureñaji(6%)

- telekomunikacioni ureñaji (5%)

- farbarski proizvodi (5% )

- konditorski proizvodi(5%)

-smrznuta i sveza riba (5%)

- voće i povrće (5%)

III Spoljno trgovinski sektorRobna razmena: Srbija

Izvor: Ministarstvo Industrije, Turizma i Trgovine Španije

� Turizam Španije je 2006. god potukao svoj rekord po broju stranih posetilaca, primivši 58.4 miliona turista i 36 miliona stranih posetilaca u istom danu.

� Španija je 2. turisti čka destinacija u svetu, posleFrancuske, i 2. zemlja po prihodima od turizma , posleSjedinjenih Američkih Država.

Turizam

III Spoljno trgovinski sektorTrgovina uslugama

Izvor: UNKTR

III Spoljno trgovinski sektorFDI - Direktna strana ulaganja

FDI u Španiju (milioni dolara) FDI u inostranstvo (milioni dolara)

Španija: FDI u Španiju i FDI u inostranstvo (milioni dolara)

0

50

100

150

200

250

1980 1981 19821983 1984 1985 19861987 1988 1989 1990199119921993 1994 1995 199619971998 19992000 2001 20022003 2004 2005

300

350

400

450

500

550

600

650

� U Španiji su se značajno uvećala kako FDI u inostranstvo tako i FDI u Španiju izmeñu 1980 i 2003.

� U 2000,2001,2004 i 2005. god. FDI u inostranstvo su prevazišla FDI u Španiju.

Izvor: UNKTR i Banka Španije

III Spoljno trgovinski sektorDirektna strana ulaganja

� Evropska Unija je glavna destinacija španskih stranih direktnih ulaganja(1992-2003). I pored toga, u istom ovom periodu, investicije Španije uLatinsku Ameriku su znatno uvećane. Tako Latinska Amerika postaje druga destinacija španskih stranih direktnih ulaganja.

� U 2006. god. španska strana ulaganja su dostigla 54 miliona evra

� Španija u Srbiji: Investicije u industrijski sektor. Budućnost.Španija: direktna strana ulaganja u inostranstvo, pr ema geografskoj destinaciji,

1992-2003

44%

14%4%

37%

1%Evropska Unija 15 (44%)

Latinska Amerika (37%)

Severna Amerika (14%)

Centralna i Istočna Evropa(4%)

Azija (1%)

Ulaganja u istraživanja i razvoj

� Ukupni troškovi za istraživanja i razvoj su rasli stopom od 5,5% izmeñu 1998-2004, zahvaljujućivelikom povećanju budžeta organa javne uprave.

� Španija ima istovremeno i visoko kvalifikovanljudski kapital na polju nauke, kao i visok kvalitet mreže istraživanja kako u javnom tako i u privatnom sektoru.

� Broj radnih mesta u okviru sektora za istraživanje i razvoj je značajno povećan, a u 2004. god. je bio 132% veći nego u 1990. god.

IV Industrija i Tehnologija

Izvor: INE 2007

Poljoprivredno - prehrambeni proizvodi (I)

� Velike obradive površine (6,6 miliona hektara).

� Značaj voća i povrća.

� Značaj ulja i vina.

� Velika proizvodnja krupne i sitne stoke

� Razvijena industrija ribe i ribljih proizvoda(smrznuta riba, prerañevine,...).


Poljoprivredno - prehrambeni proizvodi (II)

� Španska industrija je 5. u Evropi.

� Sektor hrane i pića čini više od 15% industrije.

� Od ulaska u EU ulaganja u industriju su se triput uvećala.

� Uvećanje broja kvalitetnih marki i ispunjenje normiISO-9000.

� Stalna istraživanja, razvoj i inovacije zbog pritiska konkurencije.

� Izazovi: liberalizacija svetske trgovine.


Hemijska industrija

� Dinamičan sektor sa jakom tradicijom.

� Rast od 4,5% u 2006. god.

� Najrazvijenije oblasti:

• Primenjena hemija

• Organska hemija

• Finansiranje


Saobraćajna infrastruktura – španske kompanije na vrhu


� Španija je jedna od vodećih nacija po korišćenju inovativnih sistema saradnje izmeñu javnog i privatnog sektora odnosno PPP-a (javno privatnih partnerstava).

� Prema vodećem industrijskom magazinu Public Works Financing , šestšpanskih kompanija je bilo meñu prvih deset privatnih kompanija za upravljanje infrastrukturom u svetu u 2006: ACS (2.), Ferrovial (3.), Sacyr (4.), Abertis, FCC and OHL.

� Učešće puteva i auto-puteva u BDP-u Španije udvostručuje prosek Evropske Unije.

Železničke tehnologije

Brzi vozovi mogu da saobraćaju minimalnom brzinom od 186 milja na sat

(300 km na sat)


� Španski proizvoñači su uveli i usavršili tehnološke principe koji su danas i popularni i uspešni: laka konstrukcija, prelaznice izmeñu vagona, prirodanviseći tilting sistem i ureñaji za promenu osovina kod različitih širina koloseka.

� Španske kompanije se ističu na mnogim poljima delovanja, kao što susignalizacija i telekomunikacije , elektri čna i mehani čka infrastruktura , sistemi javnog informisanja i naplatni sistemi

Telekomunikacije


�Svemirski programi

�Član Evropske Svemirske Agencije (ESA) .

�Meñunarodna svemirska stanica. ”Ariane launcher” .

�Program Galileo.

�Španija će nastaviti da imastabilnu makroekonomiju , koja će obezbeñivatiekonomski rast.

�Španija jača svoju konkurentnost na svetskom tržištu.

�Vodeći sektori infrastrukture i industrije Španije su me ñu prvima u svetu.

V Zaklju čci

Hvala!

Za više informacija posetite sajt:

www.oficinascomerciales.eswww.oficinascomerciales.es