Електронски

Глас школе

У овом броју:

Наши

вредни

четвртаци

Јесен

Екологија

на речи и

делу

Дечја

недеља

Радионица

3Арт

Спортски

успеси

Ликовни и

литерарни

конкурси

Пријем

првака

МИЧ—————————————————————————————————–—————————–——-—–---МИЧ

Лист ученика и наставника Основне школе “Милан Илић

Чича”- Аранђеловац. Јануар 2015. Број 2.

МИ'Ч———————————————————————————————————————————-————МИЧ

Електронски глас школе, број 2. - ОШ “Милан Илић Чича”. - Редакција: Тијана

Тимотијевић, Лидија Милетић, Славица Николић, Марина Максимовић,

Марија Луковић, Елена Гавриловић, Ђорђе Поповић

МИЧ————————————————————–—— 1 —————————–——————————–---МИЧ

ДОБАР ДРУГ

Како је тужно

кад имаш друга,

а њега мучи

нека туга.

Руку му пружи,

подршка буди,

јер тако раде

прави људи.

За друга бих

све дао,

јер уопште

нисам зао.

Само једну

ману имам,

а то је

да се глупирам.

Дејан Радовић IV/4

Марија Лукић VI/2

МИЧ———————————————————–—— 2 ——————————–——————————–---МИЧ

ПРИЈЕМ ЂАКА ПРВАКА

Традиционално, као и сваке нове школске године, тако и ове, наша школа

„Милан Илић Чича“ постала је богатија за 150 насмејаних паметних главица,

будућих ђака првака. Захваљујући имену наше школе, условима у којима се

одвија наставни процес, раду свих запослених у њој на челу са директором

школе Ивком Николићем, наша школа је уписала тридесет нових првака, чиме

су створени услови за формирање још једног одељења, поред постојећих пет,

што је за нас велико задовољство.

Добродошлицу ђацима првацима и њиховим родитељима пред први

школски дан пожелели су њихови старији другари, ученици другог разреда,

са својим учитељицама. На едукативан и занимљив начин, уз музику, причу и

покрет, провели су их кроз наставне предмете и стваран живот у школи. Све

њих, лепе, посебно дотеране за велики дан у њиховим животима,

нестрпљиве, неке помало уплашене, поздравили су директор школе и

учитељица Слађана Миленковић. Директор им је пожелео да се добро осећају

у својој школи, да буду вредни, марљиво уче, да слушају своје родитеље и

учитеље, јер су то особе које им желе све најбоље на овом свету, и изразио

захвалност родитељима на поверењу које су нам указали уписавши их у нашу

школу.

Овако охрабрени, али помало узбуђени прваци, од ове године распоређени

у шест одељења са својим учитељицама Aнђелком Јовановић (I/1), Десанком

Стевановић(I/2), Мирјаном Ранитовић(I/3), Слађаном Миленковић (I/4),

Наташом Лекић(I/5) и Зорицом Марковић (I/6), кренули су ка учионицама у

један нови животни почетак.

И авантура звана школа могла је да почне.

Припремила учитељица Вера Николић

МИЧ————————————————————–—— 3 —————————

ДЕЧЈА

НЕДЕЉА

Дечја недеља је ове године одржана

од 6. до 12. октобра.

Овогодишњи мото је био „СВАКО

ДЕТЕ СРЕЋНОГ ЛИЦА ЧУВА

ЈЕДНА ПОРОДИЦА“

Наша школа је обележила низом

активности.

Имали смо:

- Ликовни и литерарни конкурс “Свако дете

срећног лица чува једна породица”

- Представу за децу „ Бонтон - 4 чаробне речи“

- Беџеве добродошлице за ученике првог

разреда.

- Такмичење у надвлачењу конопца

- Предавање „Породица као темељ друштва“ за

чланове Ђачког парламента

- Посету првака градској библиотеци

- Посету ученика од првог до четвртог разреда

Рисовачкој пећини и Музеју

- Турнир ученика 5. и 6. разреда у стоном

тенису.

- Продајни базар на ком су ученици по

симболичним ценама продавали половне

играчке, књиге, школски прибор, гардеробу,

продукте свог рада, а прикупљени новац је

уплаћен на жиро-рачун Центра за социјални рад

и биће искоришћен за опремање стана у згради

солидарности који је намењен пунолетној деци,

стамбено необезбеђеној, који излазе из система

социјалне заштите.

- Маскенбал за ученике 5-8. разреда.

МИЧ————————————————————–—— 4 —————————–——————————–---МИЧ

3АРТ РАДИОНИЦА– РАДОСТ СТВАРАЊА

“Бити креативан значи обојити живот

оригиналношћу. Бити креативан значи бити

уникатан и свој. Бити креативан не значи

бавити се само уметношћу. Свака каријера и

сваки посао захтева креативне мислиоце, а уметност је та

која подстиче ту моћ у нама“

Циљ наше радионице је заправо то, да развијемо стваралачке

активности код ученика, подстакнемо и пробудимо њихову

креативност на један занимљив начин. Испуњавањем слободног

времена садржајима из културе, науке и уметности, код ученика

се развија машта, оригиналност, прецизност и изграђивање

личних критичких ставова.

У оквиру радионице ученици уз помоћ наставника а касније и

самостално уз надзор праве предмете од керамике, украсне

корпе, декоративне свеће, сапуне, магнете. Разне предмете

украшавају декупаж техником, праве мозаике и много тога још.

Уз многобројне лепе тренутке које проводимо заједно,

организујемо и хуманитарне продајне изложбе наших радовa у

циљу помоћи онима којима је то најпотребније.

Наставница Бојана Станковић

Екологија из ђачког угла

Ученици одељења IV/1 са својом учитељицом Горданом

Стефановић ове године су учествовали у пројекту „ОЧУВАЊЕ

ПРИРОДНИХ ДОБАРА“. Уживали су у радионицама и стекли многа

знања из области екологије.

Лепоте природе

Једне септембарске среде окупили смо се на улазу у парк где нас

је чекао Марко, водитељ наших радионица.

Након кратког упознавања са планом активности Марко нас је

поделио у групе. Добили смо материјал и задатак да направимо змаја.

Сви тимови су се потрудили да њихов змај буде што бољи. Победила

је група чији су чланови радили сложно без свађе.

Придружила нам се тета која се звала Весна. Она је по занимању

биолог, бави се науком која проучава жива бића.Весна нас је

подсетила шта је потребнo за живот биљака.

Помоћу лупа смо посматрали годове на недавно посеченом пању.

Сазнали смо да годови означавају године дрвета и да размак између

годова говори да ли је нека година била плодна или не.

Уочили смо лишајеве који живе искључиво тамо где је чист ваздух

и маховине које нам говоре на којој страни је север.

Научили смо како се може мерити висина дрвећа без пењања,

мерећи метром сенке.

Игра „Киша“ нас је подсетила на значај воде за биљке и на звуке у

парку.

Кући смо отишли задовољни, спремни за нову радионицу.

Ања Ненадић и Тијана Симеуновић IV/1

МИЧ————————————————————–—— 5 —————————–——————————–---МИЧ

Заштита и загађење природе

Трећи сусрет био је на Звездари, шумском делу парка.

Посматрали смо измењени и неизмењени део природе.

Парк је лепши тамо где је неизмењена природа, јер ту

човек ништа није дирао. У измењеном делу парка људи секу

дрвеће, косе траву и граде. Закључили смо да измене треба

вршити према плану да сe не би нарушилa природa. После игара

и глуме садили смо цвеће. То је био наш начин да улепшамо

околину.

Схватили смо колико је значајно да чувамо природу.

Катарина Вуковић и Елена Благојевић IV/1

МИЧ————————————————————–—— 6 —————————–——————————–---МИЧ

ОКТОБАРСКИ САЛОН

Овог октобра, заједно са

наставником ликовног Зораном

Бановићем и наставницом ликовног

Бојаном Јоксимовић отишли смо у Београд и

посетили изложбу Дечјег октобарског салона

у Музеју примењених уметности, где су били

изложени и наши радови. Тема овог

Октобарског салона био је СПОРТ. Сала је

била испуњена многим шареним и веселим

сликама, цртежима и склуптурама од разних

материјала. Видели смо и сталну поставку

музеја, стари намештај, слике, огледала,

фотографије, вазе и још много занимљивих

ствари из прошлих векова. На првом спрату

биле су изложене и фигуре исплетене од

филмских трака и од дискова. Касније смо

обишли још четири галерије ,где су биле

изложене слике познатих сликара и уметника.

Најзанимљивије нам је било у галерији где су

биле изложене минијатурне склуптуре и

облици од разних материјала. Ту је био

изложен и рад наше наставнице Бојане. Овај

дан нам је прошао веома занимљиво и

научиле смо много тога о ликовној

уметности.

Милица Тасић VIII/1,

Милка Петковић VIII/1 и

Љубица Јовановић VI/2

МИЧ————————————————————–— 7 —————————–——————————–---МИЧ

МИЧ————————————————————–— 8 —————————–——————————–---МИЧ

Немања Анић V/3 Василија Јовић V/4

Александра Павковић V/4 Софија Васиљевић V/5 Јована Филиповић V/3

Иван Кузмановић V/3 Мина Милошевић V/3

СTOНИ ТЕНИС – НАШИ УСПЕСИ

Током дечје недеље одржаване су разне

дечје игре. Одржан је и турнир у стоном

тенису, на нивоу школе. Учествовали су сви

разреди од петог до осмог. Турнир је одржан

подељено- дечаци и девојчице како би све било равноправно.

Турнир је, бар што се тиче девојчица, прошао брзо и лако.

Проглашена су прва, друга и трећа места. Пошто смо освојиле једно

од прва три места, моја другарица Милка Петковић и ја смо позване

од стране наставника да се такмичимо за школу. Припреме су биле

опуштеније јер ниједна од нас две није имала неко искуство са овим

спортом, тако да нисмо ни очекивале неки успех на нивоу општине.

Када смо отишле на општинско такмичење, видевши друге како

играју, почеле смо да се надамо бар трећем месту. Међутим, како је

текло такмичење, сваку следећу игру смо добијале и тако смо

стигле до финала где смо изједначеним резултатом стигле до

дублова. Ту смо заједничким снагама успеле да победимо

противничку екипу и одушевљене победом, коју нисмо ни

очекивале, преузеле пехар и већ почеле да се припремамо за

окружно такмичење у Крагујевцу. Онда смо, као по обичају, почеле

да причамо на тему како нема теоретске шансе, иако смо неким

чудом стигле дотле где јесмо, да освојимо било шта у Крагујевцу.

Ипак, вежбале смо, али овог пута баш доста, сваког

радног дана, чак и викендима. Отишле смо у Крагујевац. На путу

смо се дружиле са победничком екипом дечака из школе ‘Свети

Сава’, тако да нам је било забавно. Када смо стигле, почеле смо да

се загревамо. Резултат у свакој игри је био скоро изједначен, али то

није утицало на наше одлично расположење и за промену опустене

атмосфере . Поготово није утицало на увек веселу Милку која је нон

-стоп ћаскала са судијом. Међутим, поново смо стигле до финала и

завршиле у дублу против екипе Крагујевца, која се претходне

МИЧ————————————————————–—— 9 —————————–——————————–---МИЧ

године пласирала на републичко такмичење. И коначно, после дуге

игре, победиле смо и више него изненађене схватиле да смо се

пласирале на државно такмичење. Тек тада су почеле озбиљне

припреме, имале смо врло дуге и напорне тренинге. Државно

такмичење се одржавало у Трстенику. На такмичење се кретало

рано ујутру али нам то није покварило расположење. Када смо

коначно стигле у Трстеник, ушавши у огромну салу пуну деце,

виделе смо доста њих у дресовима и доста њих који одлично играју.

Договориле смо се да играмо опустено, али да покажемо све што

знамо. То смо и урадиле. Прву игру смо добиле и биле смо

пресрећне. Друга екипа девојчица које тренирају овај спорт доста

година, из Темерина, избацила нас је са такмичења победом. То нам

није било битно јер смо освојиле 9. место од 32 екипе на државном

такмичењу. Биле смо и више него задовољне када смо упоредиле

игру пре школског турнира и игру сада, после републичког

такмичења. За нас је ово било једно дивно искуство и непоновљиво

дружење.

Мина Јовичић VII/5

МИЧ————————————————————–—— 10 —————————–——————————–---

НАГРАЂЕНИ РАДОВИ НА

КОНКУРСУ

“СВАКО ДЕТЕ СРЕЋНОГ ЛИЦА

ЧУВА ЈЕДНА ПОРОДИЦА”

СВАКО ДЕТЕ СРЕЋНОГ ЛИЦА ЧУВА ЈЕДНА ПОРОДИЦА

Час са мамом, час са татом,

час са братом, бабом, дедом,

и тако редом…

Са њима се играм, шалим,

разговарам и сањарим,

учим, растем, преговарам

и уживам срећног лица,

јер ме чува породица.

Матеја Тошаковић IV/4

Милија Радовановић II/4

МИЧ————————————————————–—— 11 —————————–——————————–---

МОЈА ПОРОДИЦА

Моју породицу чине мама , тата и ја. Иако немам брата

или сестру родитељи покушавају да ме забаве.

Мој тата пуно ради, али ипак кад год може време проводи

самном. Играмо се , заједно возимо бицикл, мазимо се, шалимо

се, разговарамо и увек је ту да ми помогне. Ипак, моја мама је

особа коју највише волим. Разговарамо о свему и она ме

најбоље разуме. Ми имамо наше договоре и обе их поштујемо:

ја њена правила, а она моје жеље. Ми смо супер тим. Волим

кад смо сви заједно на окупу , без обзира шта радимо.

У својој породици се осећам најсигурније и она је нешто

највредније на свету.

Исидора Беговић II/5

Јанко Загорац I/3 Софија Рајковић IV/5

МИЧ————————————————————–—— 12 —————————–——————————–---

СВАКО ДЕТЕ СРЕЋНОГ ЛИЦА ЧУВА

ЈЕДНА ПОРОДИЦА

Постоји једно место на свету где поносно и гордо стражари

поштење, влада мир и спокој, а господари и живи љубав. То је

место одакле све почиње и где се све завршава.

Породица. Њу чине особе теби најдраже на свету. Са њима

делиш све. И добро и зло, јер не тече баш увек ’’мед и млеко’’. У

тим ситуацијама у помоћ први пристиже мој старији брат. По

правилу он увек може да реши проблем из математике , сакрије

неку малу тајну и отера страх од мрака. Он је моја највећа помоћ и

подршка. Компликованије и теже ситуације решава мама, јер она

ипак то зна најбоље. Она око себе шири мирис нежности и

топлине. Проблеми просто нестају крај ње. Радује се сваком

успеху, а за неуспех увек има решење, али и оправдање. Мој тата

попут моћног и храброг витеза , штити и брани нас и нашу

породицу. Његова снага је огромна. Пожртвованост неописива.

Заједнички успех мојих родитеља је тај што су нас научили да

знамо оно што није речено, а разумемо оно што је скривено. Ако

ово имате, онда волите и онда сте вољени.

Поред оваквих дивних и љупких бића лако је бити срећан.

Смејати се и уживати у сваком дану, сату…Уз њих лако је бити

богат. Несебично ти поклањају море златних савета, бисерно сјајна

правила. За узврат траже да будем добра ћерка, унука, другарица…

Да будем примеран и вредан ћак, који ће сутра дочекати као добар

човек, са великим осмехом на лицу.

Мина Матијашевић VI/3

НАГРАЂЕНИ РАДОВИ НА

КОНКУРСУ

“СВАКО ДЕТЕ СРЕЋНОГ ЛИЦА

ЧУВА ЈЕДНА ПОРОДИЦА”

МИЧ————————————————————–—— 13 —————————–—————————–---МИЧ

СВАКО ДЕТЕ СРЕЋНОГ ЛИЦА ЧУВА

ЈЕДНА ПОРОДИЦА

Моја породица је најбоља породица на свету.

Да нема ње, шта бих ја. Моју породицу чине тата, мама, брат,

сестра и ја. Ми се лепо слажемо и помажемо једно другом у невољи.

Много се волимо и пуно смо везани једно за друго. Моја породица и

ја највише волимо суботу. Субота је дан када смо сви на окупу и

немамо никакве обавезе. Тог дана се сви дружимо, разговарамо и

шалимо. Када мама и тата нису ту, чувају ме брат или сестра, а када

не могу ни они, у помоћ прискачу баба и деда. Моја породица је

углавном весела, раздрагана и насмејана. Срце ми је увек испуњено

љубављу и срећом коју ми пружа сваки члан моје породице. Осећам

се увек сигурно и вољено.

Желео бих да свако дете на свету буде весело, насмејано и

срећно и да буде безбедно заједно са својом породицом. Исто као што

се осећам ја.

Алекса Гвозденовић

III/5

Нађа Ђурић III/5

МИЧ————————————————————–—— 14 —————————–—————————–---МИЧ

ЧЕТВРТАЦИ - НАШИ КРЕАТИВЦИ Ликовни и литерарни радови ученика 4. разреда

КИШНИ ДАН

Киша често пада у мом крају. Она омета децу да уживају у играма

напољу.

Једног јутра пробудиле су ме капи кише која је ромињала из тужних

облака. Подсећале су ме на предивне звуке мог клавира када свирам

пиано. Уживао сам у том ритму док у једном тренутку није загрмело.

Тај гласни звук је пратио чудесан бљесак муње. Започео је крешендо.

Ветар је дувао кроз крошње и односио лишће. Киша је заливала

уплашено дрвеће. Улицом су журили људи, док им је ветар носио

кишобране. Осећао сам се сигурно у својој кући.

Ветар се брзо смирио, , а киша је поново почела да свира у ритму

пиана.

Киша није увек досадна иако ме спречава да се играм напољу.

Војин Тодоровић IV/1

МИЧ————————————————————–—— 15 —————————–—————————–---МИЧ

Анђела Лалић IV/1 Софија Петровић IV/3

Доживела сам у природи

Једног дана отишла сам у шетњу у парк. Био је то веома сунчан

дан.

У парку је било веома лепо. Лептирићи су летели са цвета на

цвет, птичице су цвркутале, пси су трчкарали стазама, деца су се

играла свуда унаоколо. А и ја сам уживала у том предивном времену.

Шетајући села сам на клупу да се одморим. А онда сам осетила како

кишица пада на мене. На почетку нисам бринула због кише, али онда

је почела да пада све јаче и јаче. Ја нисам понела кишобран јер сам

мислила да ако је сунчан дан неће да падне киша. Људи су почели да

трче да би се негде склонили. Ја сам трчала колико год сам могла.

Стигла сам до неког кафића и ту сам остала. Киша је падала веома

дуго. Почео је да дува хладан ветар. Ветар је ломио гране на дрвећу и

скидао лишће са њега. Облаци су се разишли и напокон се појавило

сунце. Онда сам отишла кући сва мокра. Мама је рекла да је много

бринула. Све сам јој испричала.

То је био неверован доживљај за мене.

Јелица Павић IV/2

СВАКО ДЕТЕ ПРАВО ИМА

Свако дете право има

да се игра с друговима

да се игра с мамом, татом,

и са својим малим братом.

Свако дете има право

да нам буде лепо, здраво.

Нек' не падне бомба

на мој родни крај,

нек' слободан лети

мој шарени змај.

Нек сва деца света заиграју коло,

па нек буде славља свуда

наоколо.

Вања Глишић IV/3

МИЧ————————————————————–—— 16 —————————–—————————–---МИЧ

СЛАГАЛИЦА

Много волим поклоне. Најдражи су ми поклони изненађења и

због тога сваке године стрпљиво чекам Деда Мраза да ме обрадује.

Последњи пут из џака играчака и слаткиша издвојио сам једну

слагалицу. Она ме је највише привукла.

Велика кутија са мноштвом комадића исечене слике стајала је

испред мене. На слици је било шарених делова где сам препознавао

различите државе. Нестрпљиво сам отворио кутију и почео да слажем

делове. Слагалица се полако претварала у слику. Била је то велика

карта нашег континента. Био сам одушевљен сликом мноштва малих

држава и шарених заставица. На сваком пољу је назначено по чему је

позната свака држава. Данима сам гледао у ту слику. Пожелео сам да

путујем и обиђем сваку земљу. Волео бих да упознам њихове градове,

шуме, реке, да видим чиме се играју деца која тамо живе и да чујем

језик којим говоре. Први пут сам пожелео да путујем даље ,од своје

домовине и упознам свет.

Моја велика слагалица има почасно место у мојој соби. Она је ту,

чека да порастем и испуним своју жељу.

Никола Тошаковић IV/4

Нина Јагодић IV/5 Мина Вуковић IV/2

МИЧ————————————————————–—— 17 —————————–—————————–---МИЧ

СЛАМНАТИ ШЕШИР

Моји бака и дека су пензионери. Они зиве у Новом Саду, а лето

проводе у викендици у Шумадији. Имају „Форд“ стар двадесет година.

Летос је дека чекао баку у Младеновцу. Обукао панталоне са

трегерима и ставио велики сламнати шешир. Сео је на клупу на станици

и читао новине.

Стигла бака из Новог Сада и нашла „Форда“, али нема деде. Тражила

га je по бувљаку, питала продавце, али није га нашла. Села и она на

клупу на којој је седео дека, а између њих један човек. После дужег

времена бака исприча човеку до себе да тражи мужа. Деда, који је седео

са друге стране, чуо ту причу и јави се баки. Она једва препозна свога

мужа који се чудно обукао и обоје су се дуго смејали, јер су били тако

близу, а нису се нашли.

Да дека боље чује, до дугог чекања не би дошло.

Кристина Павловић IV/3

МИЧ————————————————————–—— 18 —————————–—————————–---МИЧ

Василије Јефтић IV/1

СТАРИ ОРАХ

У дворишту моје баке има један стари орах. Њега је засадио мој

прадеда, када се дека родио. Бака каже да му је 65 лета.

Мој дека већ дуго није са нама, али зато је стари орах ту. Бака га

сматра делом породице и чуваркућом њеног дворишта. Моћан и посебан,

тај орах је попут војника. Увек је на стражи и никада не спава.

Наш орах је посебан. Његово стабло је чврсто, широко и високо, са

пуно грана које носе дебеле и меснате листове. Храпава и тврда кора нам

је чврст ослонац у игри. Када се скривамо,пењемо или одлажемо играчке

-орах нам прави друштво. У хладовини његове крошње цела породица се

окупља.Ту се прича и пева.

Много волим стари орах у

бакином дворишту.Увек му се враћам

и изнова радујем.

Матеја Тошаковић IV/4

Софија Мирковић IV/5 Богдан Божић IV/2 МИЧ————————————————————–—— 19 —————————–—————————–---МИЧ

МОЈ УЈАК

Постоји сила на свету која може да спаја људе, да нас чини

срећним, јаким, здравим и насмејаним. Та сила се зове љубав. Љубав је

реч која мене прво подсети на мајку, а онда на мог ујака. То је права

љубав, велика, чиста и сложна.

Мој ујак се зове Владан. Бака га је као малог из милоште звала

Цуки, па ми се чини да га по правом имену нико и не зна. Ујак има браон

очи у којима се никада не види страх. Његов поглед одаје снагу и када

сам поред њега осећам се сигурно. Његово лице увек краси широки

осмех и лепа реч, коју увек има за моју сестру и мене. Он уме да реши

сваки мој проблем. Ујак зна све и може све. Уме он да буде и помало

строг. Тада пажљиво слушам, јер знам да када ме он критикује, да сам

сигурно нешто погрешила и да грешку морам да исправим. Искрено

куповина са ујаком је најлепша. Он не гледа цене, већ само оно што се

мени свиђа. Његови су поклони мени најдражи, јер знам са колико

пажње и љубави је то бирао... Зимус смо га чак натерали да се са нама

клиза... Падао је и устајао, па поново падао. Сви су му се смејали, али се

он само смејао и шалио на свој рачун. Све су ми другарице завиделе

каквог ујака имам.

Могла бих и књигу да напишем о мом ујаку. Можда се то једног

дана и деси. Заслужио је, али сам за сада срећна што постоји, јер ја не

занм шта значи имати тату,

али знам шта значи имати

ујака. Ја имам најбољег

ујака на свету,

мога Владана.

Ива Бојовић IV/5

Софија Ђорђевић IV/1

МИЧ————————————————————–—— 20 —————————–—————————–---МИЧ