ERNST HEKEL

T A JN E S V E T APOPULARNE STUDIJE O MONISTIKOJ FILOSOFIJI

PREVEO S ENGLESKOG I OBRADIO BOKO CVETKOVI1

Beograd, 1998

2

PREDGOVOR Ove studije o Monistikoj Filosofiji namenjene su obrazovanim ljudima sviju stalea, koji misle i predano tee istini. Kao osobita oznaka devetnaestog veka jeste iva tenja za saznanjem isine u najirim krugovima. To ce s jedne strane objanjava ogromnim progresom pravog prirodnog saznanja u ovom najznaajnijem odseku ljudske istorije, a c druge, oevidnom protivrenou, do koje je ono dospelo prema naunoj tradiciji vanprirodnog otkrovenja, i najposle, srazmernim rasprostiranjem i pojaavanjem umnih potreba za razumevanje bezbroj novo otkrivenih injenica, za jasno saznanje njihovih uzroka. Silnom progresu empirikog znanja u naem veku prirodnih nauka nikako ne odgovara slino objanjenje njegovog teorijskog razumevanja i ono vie saznanje uzrone veze svih pojedinih pojava, koje jednom reju nazivamo Filosofijom. ta vie vidimo, da je apstrahtna i veim delom metafizika nauka, koja se vekovima predaje na naim univerzitetima kao Filosofija, daleko od toga, da prihvati steeno blago empirikih nauka. Sa istim aljenjem moramo i na drugoj strani priznati, da se mnogi zastupnici tzv. ekzaktnih prirodnih nauka zadovoljavaju specijalnom negom svoje uske oblasti, posmatranjem i ogledom, naprotiv, dublje saznanje zajednike veze opaenih pojava a to je i u Filosofiji smatraju za nepotrebno. Dok ovi isti empiriari ne vide umu od drveta, dotle se metafiziari zadovoljavaju samim pojmom ume ne gledajui drveta. Pojam Natur Filosofije, u kome su se potpuno sastala. oba puta ispitivanja istine, empirika i spekulativna metoda, jo se i danas prezrivo odbacuje u irokim krugovima. Ova neprirodna i tetna suprotnost izmeu Prirodnih Nauka i Filosofije, izmeu rezultata iskustva i miljenja, neosporno se osea sve vie ivlje i bolnie u irokim obrazovanim krugovima. To osvedoava i uveani obim ogromne popularne naturfilosofske literature, koja je postala u toku poslednje polovine veka. To osvedoava i radostan faat, to i protiv meusobne nenalonosti prirodnjaa, oji posmatraju i filosofa, oji razmiljaju, ipa istanuti naunici iz oba tabora pruaju jedan drugom ruu, udruuju se i tee reenju onog najvieg zadata ispitivanja, oga moemo rato obeleiti tajnama sveta. Ispitivanja o ovim tajnama sveta, oja iznosim u ovoj njizi, prirodno, niao ne mogu pretendovati na svoje potpuno reenje; ta vie ona ih samo ritii osvetljavaju za ire obrazovane rugove, i tee da odgovore na pitanje, olio smo se danas pribliili njihovom reenju. Kolii smo stupanj saznanja istine stvarno postigli na raju devetnaestog vea ? Kaav smo progres stvarno izvrili na ovom besrajno udaljenom cilju, u tou njegovom? Odgovor na ova velia pitanja, oga ovde izlaem, moe, prirodno, samo subjetivno i samo delimino biti taan; jer su moja poznavanja prave prirode, moj um za suenje o njihovom objetivnom biu, ogranieni, ao to je to i od svih drugih ljudi. Jedino nata pretendujem, i to moraju priznati moji najodluniji protivnici, jeste, da je moja Monistia Filosofija od poeta do raja asna, tj. taan otisa ubeenja, oje sam steao mnogogodinjim trudnim ispitivanjima u prirodi i stalnim razmiljanjem o pravom uzrou njenih pojava. Ovaj naturfilosofsi rad protee se roz pb vea i ja smem sada u svojoj 66. godini ivota uzeti, da je taj rad zreo u ljudsom smislu; a taoe sam potpuno ubeen, da ovaj zreo plod sa drveta saznanja za ostata ivota, oji mi je jo dodeljen, nee pretrpeti znatnija usavrivanja, niti principijelne promene. Bitne i presudne poglede svoje Monistie i Genetie Filosofije izloio sam jo pre 33 god. u Generalnoj Morfologiji organizama, u delu vrlo opirno i vrlo teo napisanom, oje je nalo veoma malo italaca. To je bio prvi pouaj da se novoosnovana naua o razviu sprovede roz celu oblast organse naue o oblicima. Da bih bar dao vanost jednom delu novih misli, oje su tu bile izloene i da bih u isto vreme zainteresovao iri rug obrazovanih za najvei progres saznalja naeg vea, objavio sam dve godine docnije svoju Prirodnu Istoriju Postanja. Poto je se ovo zgodno delo, i pored svojih veliih nedostataa, pojavilo u deset veliih izdanja i dvanaest razlinih prevoda, doprinelo je mnogo3

rasprostiranju monistiog gledita na svet. To isto vredi i za manje itanu Antropogeniju u ojoj sam (1874.) pouao da reim tei zadata, da uinim pristupanim i jasnim veem rugu obrazovanih najvanije injenice iz oveije istorije razvia (njeno peto preraepo izdanje izalo je 1903. g.). Neolio vanijih i naroito dragocenih napredaa, oje je opet ovaj najvaniji deo Antropologije postigao, rasvetlio sam u predavanju 0 naem sadanjem znanju o porelu ovea, oje sam odrao 1898. na etvrtom internacionalnom zooloom ongresu u Kembridu (sedmo izdanje 1899. g.). Vie specijalnih pitanja nae moderne NaturFilosofije, oja su od naroitog interesa, pretresao sam u: Supljena popularna predavanja iz oblasti naue o razviu (1878.). Najposle, ja sam najoptije principe moje Monistie Filosofije i njihov specijalni odnos prema vladajuim versim uenjima rato izloio u Veroispovesti jednog prirodnjaa: Monizam ao veza izmeu religije i naue (1892., etrnaesto izdanje 1908.). Ovaj spis o Tajnama Sveta jeste dalje izvoenje, doazivanje i dopunjavanje ubeenja, oje sam zastupao u navedenim delima za vreme jednog oveijeg vea. Stoga mislim da s njim zaljuim svoje studije na oblasti monistiog gledita na svet. Stari plan, oga sam godinama gajio, da razradim ceo Sistem Monistie Filosofije na osnovi naue o razviu, ne mogu vie izvoditi. Moja snaga nije vie za to sposobna, a ponea opomena starosti, oja je sve dublja, goni me na zavrivanje. I ja sam posve edo devetnaestog vea i hou na njegovom raju da podvuem crtu ispod svoga ivotnog rada. Neizmerno prostranstvo, oje je postiglo oveije znanje progresivnom podelom rada u naem veu, izgleda danas nemogunim obuhvatiti sve njegove grane sa istom dubinom i jednostavno predstaviti njihovu unutranju vezu. I sam genije prvog ranga, oji bi podjednao vladao svima oblastima naue i u punoj meri imao umetnii dar za njihovo jednostavno izlaganje, ipa ne bi bio u stanju, da izvede u prostoru jedne srednje njige, obimnu optu sliu celoga osmosa. Pa, pa, ija su znanja u razliitim oblastima vrlo nejednaa i nepotpuna, mogu ovde samo uzeti za zadata da siciram opti plan jedne tave slie sveta i da letimino doaem jedinstvo njegovih delova pored nejednaih izvoenja toga plana. Stoga ova njiga o tajnama sveta mora nositi arater jedne njige sica, u ojoj su studije nejednae vrednosti sastavljene u jednu celinu. Pogo sam nee delove svrio ranijih godina, a nee te u poslednje vreme, to je naalost obrada nejednaa; taoe nisam mogao izbei ni ponavljanja, stoga molim za izvinjenje. Poto se s ovim rastajem od svojih italaca, nadam se, da sam svojim asnim i savesnimradom i pored nedostataa ojih sam svestan priloio malo reenju tajni sveta i dasam u borbi gledita na svet bar ome itaocu, oji tei asnom i isto umnom saznanju, poazao onaj put, oji samo, po mome duboom ubeenju, vodi istini, put empiriom ispitivanju prirodei na njemu zasnovanoj, Monistioj Filosofiji. Je n a , 2. IV. 1899. Ernst Heel.

4

PRVA GLAVA TAJNE SVETA OPTA SLIKA KULTURE DEVETNAESTOG VEKA. GLEDITA NA SVET, MONIZAM I DUALIZAM. Kraj devetnaestoga vea sree panju posmatrau, oji misli, na jednu od pojava. Svi obrazovani saglas n i s u u to me , d a je o n u mn og om p og le du daleo prevaziao sve prethodne veove i reio zadate, oji u njegovom poetu izgledahu nereljivi. He samo velii teoretsi progres u prirodnom savnanju, ve i njegova pratina primena u tehnici, industriji, saobraaju itd., dali su naem celoupnom modernom ulturnom ivotu nov izgled. Ali, na drugoj strani, na vanim oblastima duhovnog ivota i drutvenih odnosa, poazuje se mali, ili gotovo niaav progres prema ranijim stoleima, ta vie, nualost, esto opasni regres. Iz ovog oevidnog onflita proizilazi ne samo nelagodno oseanje unutarnjeg neslada i neistine, ve i opasnost teih atastrofa na politiom i socijalnom polju. Stoga izgleda da je ne samo pravo, ve i sveta dunost svaog potenog i oveansom ljubavlju oduevljenoga ispitivaa, da pristupi sa nujistijom saveu reenju ovog onflita i ulanjanju opasnosti, oja iz toga proizilazi. Ali ovo moe biti po naem uverenju samo energinom tenjom za saznanjem istine i dobitom jasnog, prirodnog gledita na svet, oje je osnovano na gornjem. Progres prirodnog saznanja. Ao predstavimo sebi nesavrenstvo prirodnog saznanja u poetu devetnaestog vea, pa ga uporedimo sa sjajnom visinom na njegovom raju, svai e strunja zapaziti ogroman progres. Svaa pojedina grana prirodne naue sme se pohvaliti, da je u devetnaestom veu a osobito njegove druge polovine postigla u estenzitetu i intenzitetu rezultat od najveeg znaaja. U mirosopsom poznavanju malenoga, ao i u telesopsom ispitivanju ogromnoga, dobili smo sada neocenjiva znanja, oja su od pre sto godina izgledala nedostina. Usavreni metodi mirosopsog i bioloog isptitivanja otrili su svuda ne samo u carstvu jednoelinih protista (nevidljivi svet ivota, pun besrajnim bogatstvom oblia, ve su nas uputili da i u siunoj maloj eliji upoznamo zajednii elementarni organizam, iji socijalni elini savezi, tiva, sastavljaju tela sviju mnogoelinih biljaa i ivotinja, ao i ovea. Ova anatomsa znanja jesu od najveeg znaaja; ona se dopunjuju embrioloim doazom, da se svai vii mnogoelini organizam razvio iz jedne jedine proste elije, oploene jajne elije. Veoma vana, na tome osnovana, teorija o elijama, potpomogla je pravilno razumevanje za fizie i hemijse, ao i za psiholoe procese ivota, dale za one pojave pune tajanstvenosti, za ije se objanjenje ranije pretpostavljala vanprirodna ivotna snaga ili besmrtno duevno bie. Pa i prava sutina bolesti te je onda learu jasna i potpuno razumljiva, ao je spojena s elinom Patologijom. Nita manje nisu znaajna otria devetnaestoga vea u oblasti anorganse prirode. Fizia je u svima delovima svoje oblasti, u optici i austici, u nauci o magnetizmu i eletricitetu, u mehanici i nauci o toploti, postigla najvelianstvenije uspehe; a to je mnogo vanije, ona nam je doazala jedinstvo prirodnih snaga u celom universumu. Mehania georija o toploti poazala je ao su one tesno vezane i ao se svaa pod odreenim uslovima moe diretno pretvoriti u drugu. Spetralna analiza poazala je, da ista materija, od oje je sastavljena naa zemlja i njeni ivi stanovnici, sastavlja i masu ostalih planeta, sunca, i najudaljenijih zvezda neretnica. Astrofizia je proirila nae poglede na svet u najirim granicama, jer nam je doazala u besonanom osmiom prostoru milione nebesih tela oja rue, veih od nae zemlje i oja su isto ao i ona, obuhvaena stalnim preobraajem, nalaze u veitoj promeni postajanja i nestajanja. Hemija nas je upoznala s masom5

novih ranije nepoznatih materija, oje se sve sastoje iz spojeva neolio elemenata, oji se dalje ne mogu deliti (od prilie sedamdeset1), a oje su od najvee pratine vrednosti u svima oblastima ivota. Ona nam je poazala da jedan od ovih elemenata, ugljeni, udnovato telo, uslovljava obrazovanje besonanih raznovrsnih organsih jedinjenja i time izlae hemijsu osnovu ivota. Ali svi pojedini fizii i hemijsi napretci nii su po teorijsoj vanosti od opsenog zaona, zaona o supstanciji, oji njih sve suplja u optu iu. Poto je ovaj osmoloi osnovni zaon, doazao veno odranje snage i materije, optu onstantnost energije i materije u celoj vasioni, postao je sigurna zvezda vodilja, oja vodi nau Monistiu Filosofiju roz lavirinat svetsih tajni, do njihovog reenja. Kao e na zadata ovde biti da u sledeim glavama dobijemo opti pregled o sadanjem stanju prirodnog saznanja i o njegovim uspesima u devetnaestome veu, to neemo ovde dalje ulaziti u razgledanje pojedinih oblasti. Samo emo naglasiti jo jedan najvei uspeh, oji je ravan zaonu o supstanciji, i oji ga dopunjuje, a to je osnivanje Naue o razviy. Istina, govorio je po gdeoji ispitiva pre hiljada godina o razviu, ali da ovo shvatanje vlada i u po~ gledu na universum i da svet nije nita do veito razvie supstancije, duboa je misao i edo devetnaestoga vea. Te u njegovoj drugoj polovini dostigla je ona do potpune jasnosti i opte primene. Besmrtna zasluga ovog najvieg filosofsog pojma, oji je empirii zasnovan i dobio opti znaaj, pripada veliom englesom prirodnjau arlsu Darvinu; on nam je dao 1859. vrstu podlogu onoj nauci o porelu, oju je saznao genijalni francusi naturfilosof an Lamar jo 1809. u njenim glavnim potezima, a ije je osnovne misli proroi shvatio jo 1799. na najvei nemai pesni i mislilac Volfgang Gete. Time je odmah dat lju: za pitanje svih pitanja, za veliu tajnu sveta o mestu ovea u prirodi i o njegovom prirodnom postanu. Ao smo danas 1899. u stanju, da jasno priznamo vladu zaona o razviu i to monistiu genezu u celoupnoj oblasti prirode, i nju u vezi sa zaonom o supstanciji da upotrebimo za jednostavno razjanjenje svih prirodnih pojava, onda smo zahvalni u prvpm redu onoj trojici genijalnih naturfilosofa; stoga nam oni svetle ao tri zvede prve veliine, meu svima drugim veliim ljudima naega vea. Ovim ogromnim napretcima naeg teoretsog prirodnog saznanja odgovaraju njihove mnogostrue pratine primene na svima granama ljudsog ulturnog ivota. Ao danas stojimo u veu saobraaja, ao smo dostigli internacionalnu trgovinu i putovanja do ranije nesluenog znaaja, ao smo pomou telegrafa i telefona savladali prostorne i vremene granice, onda za to treba prvenstveno da zablagodarimo tehniim napretcima Fizie, osobito primeni parne snage i eletriciteta. to smo u stanju da fotografijom bez po mue namoramo sunanu svetlost, da nam stvori u trenutu vernu sliu og bilo predmeta, to su u zemljoradnji i u najrazlinijim zanatima postignuti ogromni pratini napretci, to smo u medecini hlorpformom i morfiumom, sa antiseptiom i seroterapijom besonano umanjili bolove oveonstva, za to treba da zablagodarimo primenjenoj Hemiji. Kolio smo ovim i drugim pronalascima tehnie nadmaili sve ranije veove, tolio je poznato, da nemamo potrebe ovde ta dalje iznositi Progres socijalnog ureenja. Do danas s opravdanim ponosom pregledamo ogromni progres devetnaestoga vea u prirodnom saznanju i njegovim pratinim primenama, dotle se, naa alost, prua sasvim druija, malo utena slia, ao nam samo padnu u oi druge, ne manje vane, oblasti ovog modernog ulturnog ivota. alimo to ovde moramo citirati stav Alfreda Uolesa: Uporeen s naim veliim progresom u fiziim nauama i njihovim pratinim primenama, ostaje na sistem vladavine, administrativnog pravosua, nacionalnog vaspitanja i naa cela socijalna i moralna organizacija u stanju varvarstva). Da bi se o istinitosti ovih teih preora uverili, bacimo samo jedan nepristrasni pogled neposredno u na javni ivot, ili pogledajmo u ogledalo, oje nam svai dan iznose novine, ao organ javnog mnjenja. Nae pravosue. Otpoinjemo na pregled sa pravosuem fundamentum regnorum.6

Nio ne moe tvrditi da je dananje stanje pravosua u sladu s naim modernim poznavanjem ovea i sveta. Ni jedna nedelja ne proe, a da u njoj ne proitamo oju sudsu presudu na oju zdrav ljudsi razum mora sumnjivo da zavrti glavom; mnoge presude naih viih i niih sudova izgledaju nepojamne. Apstrahujmo pri ovom izlaganju to u mnogim modernim dravama uz pros tampanoga ustava na hartiji jo stvarno vlada apsolutizam i to po nei ljudi od zaona ne sude po asnom ubeenju, ve podobno vioj elji sa merodavnog mesta. Ve ta vie, i ad sude najvie sudije, i dravni odvetnici po najistijoj savesti, ipa oni, ao i svi smrtni, gree. Osudica u prethodnom obrazovanju, uzro je mnogim zabludama. Istina, uvelio vlada miljenje, da pravnici imaju najvieg obrazovanja, stoga i imaju u dravi prvenstvo na raznovrsne poloaje. No ovo mnogo hvaljeno pravnio obrazovanje jeste najveim delom isto formalno, niao realno. Upravo glavni objet njihova rada, ljudsi organizam i njegovu najvaniju funciju, duu, poznaju nai pravnici samo povrno; to doazuju npr. udna gledita o slobodi volje, o odgovornosti itd., oje svaodnevno susreemo. Kada sam jedared jednog uvenog pravnia uveravao, da je siuna jajna elija, iz oje se razvio svai ove, iva, obdarena tao isto ivotom, ao i embrio od dva ili sedam ili devet meseca, naiao sam samo na sumnjivo smeanje. Veini studenata pravnih naua ba ni na um ne pada da se pozabave Antropologijom, Psihologijom, Istorijom pazvia, prvim uslovima za pravilnu ocenu oveijeg bia. Istina, za ovo se nema vremena, oje se naalost troi u studiji piva i vina, ao oplemenjena bia od tata. A ostata supocenog vremena za studiranje, potreban je da se naue stotine paragrafa iz zaonia, ije znanje osposobljava pravnie za sve mogue poloaje u dananjoj ulturnoj dravi. Na dravni poreda. alosnu politiu oblast ovde emo samo letimino dodirnuti, poto su neprijatna stanja modernog dravnog ivota svaome poznata i svao ih svaodnevno osea. Veliim delom objanjavaju se njihovi nedostatci time, to veinu dravnih zvaninia ine pravnici, ljudi odlinog formalnog obrazovanja, ali bez temeljnog poznavanja ljudse prirode, oje se moe dobiti samo Uporednom Antropologijom i Monistiom Psihologijom; bez svaog poznavanja socijalnih odnosa, ije organse primene daje Uporedna Zoologija i Istorija razvia, teorija o elijama i naua o protistima. Grau i ivot socijalnog tela, tj. drave moemo potpuno razumeti samo onda, ao imamo prirodnonauno znanje o grai i ivotu lica, oja sainjavaju dravu, i elija, oje sastavljaju ta lica. Kad bi ova neocenjiva bioloa i antropoloa prethodna znanja imali nai dravni upravljai i nai narodni poslanici, oji s ovima zajednii rade, onda bi bilo nemogue itati svaodnevno u novinama onu strahovitu mnoinu socioloih budalatina i nadripolitiziranja, oje ne daje ba lep izgled parlamentarnim izvetajima i vladinim naredbama. Najgore je, to se modernoulturna drava, baca u naruje ulturnoneprijateljsoj crvi i to ogranieni egoizam partija, zaslepljenost ratovidih partijsih voa, podupire njenu hijerarhiju. Onda postaju tao alosne slie, ave nam na alost na zavretu devetnaestoga stolea iznosi pred oi nemai rajhstag: sudba obrazovanog nemaog naroda u ruci je ultramontanog centra, pod vostvom rimsog pape, njegovog najljueg i najopasnijeg neprijatelja. Na mesto prava i razuma, caruje sada praznoverje i zaglupljivanje. Na dravni poreda moe se samo tada poboljati, ao se oslobodi crvenih oova i ao se pomou opteg prirodnonaunog obrazovanja, saznanja sveta i ovea, dravni graanin uzdigne na vii stupanj. Dravna forma je ovde sporedno. Monarhija ili republia, aristoratsi ili demoratsi ustav, jesu sporedna pitanja prema veliom glavnom pitanju: Treba li moderna ulturna drava da bude duhovna ili svetovna? treba li da bude teoratsa sa glupim versim dogmama i lerialsom samovoljom, ili da bude nomoratsa, voena pametnim zaonom i graansim pravom? Glavno je, mlade prosvetiti, i od praznoverja osloboene graane vaspitati, a to se moe izvriti savremenom olsom reformom. Naa ola. Kao pravosue i dravni poreda, tao i nae vaspitanje omladine ne odgovara zahtevima, oje postavlja modernom obrazovanju nauni progres devetnaestoga vea. Prirodna Naua, oja je sve druge naue tolio nadmaila, i oja pri svetlosti posmatrana, sadri u sebi i7

sve tao zvane duhovne naue, u naim olama je jo uve ao neto sporedno, ili se stavlja u zapea ao siroe. Naprotiv, izgleda veini naih uitelja uve jo ao glavni zadata ona mrtva uevnost, oja je prenesena iz manastirsih ola srednjega vea; na prvom mestu stoji gramatii sport i dangubno osnovno poznavanje lasinih jezia, ao i povrna narodna Istorija. Naua o moralu, najvaniji predmet pratine Filosofije, zanemarena je, a na njeno mesto postavljena je Veronaua. Vera se pretpostavlja nauci; ne ona nauna vera, oja nas vodi monistioj religiji, ve ono glupo sujeverje, oje ini osnovu naaraenog hrianstva. Do se velianstvena saznanja moderne Kosmologije i Antropologije, dananje Biologije i Naue o razviu, veoma malo ili ni malo ne primenjuju na naim viim olama, pamenje se preoptereava nagomilavanjem filoloih i istorijsih injenica, oje nisu od oristi ni za teorijso obrazovanje,. ni za pratian ivot. A zastarele uredbe i faultetsi odnosi univerziteta, odgovaraju dananjem stupnju razvia monistiog pogleda na svet isto tolio malo, ao i nastavni program u gimnazijama i niim olama. Naa crva. Vrhunac suprotnosti prema modernom obrazovanju i prema njegovim osnovama, naprednom prirodnom saznanju nesumnjivo je postigla crva. Neemo ovde nita govoriti o ultramontanom papizmu, ili o ortodosalnim evanelisim pravcima, oji svojim nepoznavanjem istine i naue ni u olio ne ustupaju najzatucanijem praznoverju. Prenesimo se u pridiu avog liberalnog protestansog popa, oji ima proseno dobro obrazovanje, a oji pored vere i razumu daje pravo na opstana. Tu ujemo pored izvrsne naue o moralu, oja savreno harmonira sa naom Monistiom Etiom (u 19. glavi), i pored humanistiih rasuivanja, oja potpuno odobravamo, predstavljanja sutine o bogu i svetu, o oveu i ivotu, oja diret protivree sveoliom isustvu prirodnog ispitivanja. Nije niavo udo, ad tehniari, hemiari, leari i filosofi, oji su prirodu duboo posmatrali i o njoj razmiljali, tavim pridiama ne polanjaju niavu panju. Kao naim teolozima tao i naim filolozima, naim politiarima ao i naim pravnicima, nedostaje ba ono neophodno prirodno saznanje, oje se zasniva na monistioj Nauci o razviu, oje je ve prelo u stalnu svojinu nae moderne naue. Konflit izmeu uma i dogme. Iz ovih, dostojnih aljenja, urato nagovetenih suprotnosti, proistiu tei onfliti za na moderni ulturni ivot, ija nas opasnost poziva na njihovo suzbijanje. Nae dananje obrazovanje, ao rezultat snane i napredne naue, zahteva svoje pravo na svima oblastima javnog i privatnog ivota; ono eli da uzdigne oveanstvo pomou uma na onaj vii stulanj saznanja, i time odmah da ga postavi na onaj bolji put srei, zata zahvaljujemo naoj veoma razvijenoj prirodnoj nauci. A protiv toga ustaju svom snagom oni rugovi od uticaja, oji hoe da zadre nae duhovno obrazovanje, to se tie najvanijih problema, u preivelim pogledima srednjega vea, oni ostaju u vezi tradicionalnih dogmi i zahtevaju, da se um poloni viem otrovenju. To je sluaj u iroim rugovima Teologije, Filologije, Sociologije i Prava. Povod za ovo u veini sluajeva ne poiva na istom egoizmu i na sebinoj tenji, ve delom na neznanju realnih injenica, delom na zgodnoj navici tradicije. Od tri velie neprijateljice razumu i nauci, zloba nije najopasnija, ve neznanje, a moda jo vie lenjost. Protiv ove dve poslednje sile i. bogovi se uzalud bore, ao su prvu sreno savladali. Antropizam. Jedan od najmonijih oslonaca zastarelih gledita na svet, jeste antropizam. Pod ovim pojmom razumem onaj moni i veoma rasprostranjeni omples pogrenih predstava, oji oveiji organizam suprotno stavlja prema celoj ostaloj prirodi, shvata ga ao hotimini, rajnji cilj organsog stvaranja, principijelno od njega razliitog, tj. ao bie slino bogu. Pri paljivoj ritici ovog monog ruga predstava izlazi, da se on sastoji iz tri razline dogme: antropocentrie, antropomorfne i antropolatrijse zablude. I. Antropocentria dogma predstavlja, da je ove hotimina sredina taa i rajnji cilj svega zemaljsog ivota ili ire uzeto celog sveta. Poto ova zabluda tei oveijem oristoljublju i poto je ona tesno srasla s mitovima o stvorenju sveta triju veliih mediteransih religija, s dogmama Mojsijevom, Hristovom i Muhamedovim uenjem, ona jo i danas vlada najveim delom ulturnog sveta. II. Antropomorfna dogma nadovezuje se taoe na mitove postanja triju pomenutih, i drugih religija. Ona uporeuje boanso stvaranje sveta i vladavinu svetom sa umetniim stvaranjem8

jednog otroumnog tehniara i sa dravnom vladavinom mudrog vladaoca. Bog Gospod, ao tvorac, svedritelj i vladalac sveta, predstavlja se pri tom sasvim slino oveu u miljenju i radu, iz ega sleduje opet obrnuto, da je ove slian bogu: stvori Bog ovea po slici svojoj. Starija iaivna Mitologija jeste ist homoteizam, pozajmljuje svojim bogovima oveiji stas, meso i rv. Manje je zastupljena novija mistina Teozofija, oja oboava linog boga ao nevidljivo bie i zamilja ga u oveijem obliu, oje moe da govori i radi, ime dolazi do paradosalnog pojma o jednom gasovitom imenjau. III. Antropolatrijsa dogma izvodi se iz ovog sliavanja ljudse i boje duevne radnje, ona vodi boansom potovanju oveijeg organizma, do antropistie zablude. Iz toga se izvodi veoma cenjeno verovanje u linu besmrtnost due, ao i dualistia dogma o dvojnoj prirodi ovea, ija besmrtna dua samo za vreme nastanjuje smrtno telo. Poto su se ove tri antropistie dogme znatno usavrile i prilagodile izmenjenoj formi verovanja razlinih religija, postigle su u tou vremena izvanredni znaaj i postale izvor najopasnijih zabluda. Antropistio gledite na svet, oje iz toga izlazi, stoji u nepomirljivoj suprotnosti prema naem monistiom prirodnom saznanju; njega emo najpre oboriti osmoloom perspetivom. Kosmoloa perspetiva. He samo tri antropistie dogme, ve i mnoga druga gledita dualistie Filosofije i ortodosalne religije, otrivaju svoju neodrljivost, im ih ritii rasmotrimo osmoloom perspetivom naega monizma. Pod tim razumemo ono opseno gledite na universum, oje smo dobili sa najvie tae monistiog prirodnog saznanja. Tamo se uveravamo o ovim vanim, po naem miljenju, sada najveim delom doazanim, osmoloim naelima. 1. Vasiona (universum ili osmos) jeste vena, besonana i bezgranina. 2. Njena supstnncija sa svoja obadva atributa (materijom i energijom) ispunjava besonani prostor i nalazi se u veitom retanju. 3. Ovo retanje u venosti traje nepreidno s periodinom promenom postajanja i nestajanja, stvaranja i ruenja. 4. Bezbrojna svetsa tela, razdeljena u prostoru, oji je ispunjen etrom, podleu supa zaonu supstancije; do se u jednom delu universuma rotirajua svetsa tela polao razoravaju i prolaze, biva u drugom delu svetsog prostora novo postajanje i novo razvie. 5. Nae sunce jeste jedno od ovih bezbrojnih prolaznih svetsih tela, a naa je zemlja jedna od mnogbrjnih prlaznih planeta, je ga ruuju. 6. Naa je zemlja pretrpela dug prces rashlaivanja, pre n t je na njj mgla pstati apljiav tena vda, a preduslv za rgans razvie. 7. A za vim bigenetii prces, tih razvie i metamrfza bezbrjnih rgansih rblia, mga se izvriti sam u tu mngih milina gdina (pre sttina). 8. Meu razlinim ivtinjsim vrstama, je su se razvile u dcnijem tu bigenetig prcesa na naj zemlji, u pslednje vreme imenjaa vrsta dale je prevazila sve druge u utamici razvia. 9. Ka najznaajnija grana imenjae vrste, razvila se te dcnije lasa sisare (za vreme peride trijasa) iz niih reptilija i amfibija. 10, Najsavrenija i najrazvijenija grana ve lase jeste red primata, ji je psta te u petu tercijerng dba (pre najmanje tri milina gdina) prebraajem iz najniih placentalija (Prochoriaten). 11. Najmlaa i najsavrenija granica na grani primata jeste ve, ji se pjavi te na raju tercijerng dba iz reda ljudliih majmuna. 12. Prema tme je ta zvana svetsa Istrija tj. rat vreme d mal hiljada gdina, u me se digrala ulturna Istrija vea, vrl neznatna epizda u dugm tu rganse zemljine istrije, ist na a t je na sam mali de istrije naeg planetng sistema; ist na a t je naa maja zemlja jedan prlazan deli sunca u besnanj vasini, ta je i pjedini ve majun plazmatin jedarce u prlaznj rgansj prirdi. Nita mi zgdnije ne izgleda d ve velianstvene smle perspetive, da bi se unapred utvrdila mera i precizn gledite, je mram usvjiti za reenje veliih tajni sveta, je nas pljavaju. Jer time se nee sam jasn dazati merdavn mest vea u prirdi, n e se briti i antrpistia zabluda, drsst jm se ve stavlja prema besrajnm universumu i slavi sebe a najvaniji de vasine. Ov bezgranin preuveliavanje sebe zavel je sujetng vea na t, da sebe smatra a sliu bju, da zahtevaza svju prlaznu linst veni ivt i da ubrazi da ima bezgraninu slbudu vlje. Smen cezars ubraenje Kaligule, jeste9

specijalna bli vg hlg sambavanja vea. Te pt napustim vu nesnvanu aabludu i usvjim prirdnsmlu psrspetivu, mem dpreti d reenja tajni sveta. Brj tajni sveta. Nebrazvani ulturni ve na svam rau i stpi, pljen je bezbrjnim tajnama sveta, a i survi divlja. U li je dalje ultura napredvala, a naua se razvijala, u tli se vie smanjuje njihv brj. Mnistia Filsfija najzad priznaje sam jednu bimnu tajnu sveta, pirblem supstancije. Ali svaa me izgledati zgdn, da se time znai izvesan brj najteih prblema. U uvenm gvru ga je dra Emil Di Ba Rajmnd u Lajbnicvj sednici Berlinse Aademije Naua, razliuje n sedam tajni sveta i nave ih. je u vm redu: I. Sutina materije i snage, II. peta retanja. III. prvi pstana ivta, IV. celishdn ureenje prirde (vervatn dstjn panje), V. pstana prstih ulnih seaja i svesti, VI. razumn miljenje i peta gvra ji je stime tesn vezan, VII. pitanje slbdi vlje. Od vih sedam tajni sveta bjavi je gvrni Berlinse Aademije ri a sasvim transcendentne i nereljive (prvu, drugu i petu), druge tri smatra istina za tee, ali reljive (druga, etvrta i esta); prema sedmj i pslednjj tajni sveta, slbdi vlje, ja je pratin najvanija, n je nedluan. Pt se mj mnizam bitn razliuje d mnizma berlinsg retra, i pt je s druge strane njegv shvatanje sedam svetsih tajni nail na veli dbravanje u irim rugvima, smatram za ptrebn, da im dmah s peta dredim prav mest. P svme nahenju, raspraviu tri transcendentne tajne (I., II., V.) naim pjmm supstancije (glava 12.); tri druge tee, ali reljive (III., IV., VI.) nan su reene nam mdernm Naum razviu; sedma i pslednja tajna sveta, slbda vlje, nije ba niaav bjeat riting naung tumaenja, na a ista dgma piva sam na bmani, a u stvari ne pstji. Reenje tajni sveta. Sredstv i put, je imam da izaberem za reenje veliih tajni sveta, jesu ist naung saznanja upte, dale prv isustv i drug zaljuivanje. Naun isustv dbijam psmatranjem i esperimentm, pri em rade u prvj liniji nai ulni rgani, u drugj, unutranje ul nae re velig mzga. Mirspsi elementarni rgani prvih jesu ulne elije, a pslednjeg jesu grupe ganglijsih elija. Isustva, ja dbijam iz spljnjeg sveta pmu vih necenjivih rgana naeg duhvng ivta, pretvaraju se drugim mdanim delvima u predstave, ve se pet vezuju ascijacijama u zaljue. Pstana vih zaljuivanja biva na dva razna naina, ji su, p mme uverenju pdjedna vani i nephdn ptrebni: inducija i deducija. Dalje mplivanije mdane peracije, brazvanje mplesa sudva, apstracije i brazvanje pjmva, dpunjavunje razuma ji saznaje plastinim radm fantazije, najpsle svest, miljenje i filsfiranje, jesu ta ist funcije ganglijsih elija ili nerava mdane re velig mzga, a i prethdne. prste duevne radnje. Sve njih supa sjedinjujem u najvii pjam uma. Razum, seanje (Gemt) i trvenje. Sam razumm mem dspeti d pravg prirdng saznanja i reenja tajni sveta. Razum je nijvie veije dbr i n preimustv, je ga bitn razdvaja d ivtinja. Svaa da je n dbi vu visu vrednst prgresivnm ulturm i duhvnim brazvanjem sa razviem naua. Nebrazvani ve i survi divlja jesu ta ist mal (ili tli ist) razumni, a najsrdniji sisari (majmuni, psi, slnvi itd.). N i danas je u irim rugvima rasprstranjen miljenje, da ima i van bansg razuma j dva dalja (a ta vie vanija) puta saznanja: seanje (Gemt) i trvenje. Ovu pasnu zabludu mram j dmah negirati. Oseanje (Gemt) pema sa saznanjem istine ba nieg zajednig. t seanjem (Gemt) nazivam i vema cenim, jeste sleni rad mzga, ji se sastji iz seanja prijatnsti i neprijatnsti, iz predstava nalnsti i nenalnsti, iz tenje udnje i izbegavanja. Pri tme mgu sudelvati najrazliitije druge radnje rganizma, ptrebe ula i musula, stmaa i plnih rgana itd. Sva va duevna stanja i afeti ni u jem sluaju ne zahtevaju saznanje istine; naprtiv est razravaju razum, ji je jedini za t spsban, a saznanje setn tete. Mdana funcija, ju nazvasm seanjem (Gemt), j nije rasvetlila ni jednu tajnu sveta, niti je t traila. A t ist vai i za tzv. trvenje i njime pstignute10

tbnje igstine verse; v sve piva na svesnj ili nesvesnj bmani, a t em videti u esnaestj glavi. Filsfija i Prirdne Naue. Ka najprijatniji uspeh za reenje tajni sveta, mram pzdraviti t, t su u navije vreme upznata dva puta, ji sve vie vde uspehu, a ta su: isustv i miljenje ili empirija i speulacija a ravnpravne metde saznanja, je se uzajamn dpunjavaju. Filsfi su pstepen uvideli, da ista speulacija a je npr. Platn u Hegel uptrebljavahu za idealnu svetsu nstruciju, nije se ni dtala istg saznanja. A ta ist su se, s druge strane, prirdnjaci uverili, da je sam isustv, a su ga npr. Ban i Milj pstavili za snv realng pgleda na svet, nedvljn za dvrenje iste. Jer, dva velia puta saznanja, uln isustv i razumn miljenje, jesu dve razline mdane funcije; prva pstaje pmu ula i centralnih ulnih elija, a druga iz misanih centara ji su izmeu njih, veliih ascinih centara re velig mzga. (Upredi glavu 7. i 10.). Te udruenim radm badva pstaje istins saznanje. Istina, ima j i danas neih filsfa, ji he da nstruiu svet sam iz svje glave i ji sam zbg tga preziru empiri saznanje prirde, jer pravi svet ne pznaju. Na drugj strani tvrde j danas pnei prirdnjaci, da zadata naue treba da bude fati znanje, bjetivn ispitivanje pjedinih prirdnih pjava; pra je ve Filsfije, a na njen mest stupila je Prirdna Naua (Virhv 1893.). Ov jednstran precenjivanje empirije jeste pasna zabluda ist na, a i na suprtna speulaciji. Obadva su puta saznanja jedan drugme nephdn ptrebni. Najvei triumf mderng prirdng ispitivanja, terija elijama i terija tplti, terija razviu i zan supstanciji, jesu dela Filsfije, ali ne rezultati iste speulacije ve najire i najdublje empirije, ja je, iz nje prizala. U petu devetnaestga vea lie najvei idealistii pesni, iler, badvema zavaenim stranama, filsfima i prirdnjacima: Neprijateljstv meu vama nea je! I savez nea ne de usr! A ste u istraivanju razdeljeni, Istinu ete te nda saznati! Od tada se na sreu taj dns ptpun izmeni, jer badve vjse na razliitim putevima teei istm najviem cilju, susrele su se na jednm i istm putu i ruu pd ruu pribliuju se sve vie saznanju istine. Sada na raju vea renuli sm se nm mnistim metdu saznanja, ga je prizna j u petu njegvm najvei realistii pznavac sveta i pesni Gete, a jedini ji dgvara prirdi. Dualizam i mnizam. Svi razlini pravci Filsfije, cenjeni sa dananjeg gledita Prirdnih Naua, mgu se staviti u dve suprtne grupe, s jedne strane dualistii ili dvjni, s druge mnistii ili jednstavvi pgled na svet. Prva je bvn svezana s telim i idealistiim dgmama, druga s mehanisgiim i realistiim snvnim mislima. Dualizam (u najirem smislu) deli universum u dve sasvim razline, supstancije, materijalni svet i nematerijalni bg, ji stji prema njemu a. tvrac, dralac i upravlja. Mnizam naprtiv (shvaen u najirem smislu) priznaje u universumu sam jednu jedinu supstanciju, bg i prirda je ist; tel i duh (ili materija i energija) svezani su nerazdvjn jedn s drugim. Estramundani lini bg dualizma vdi nephdn teizmu; intramundani bg mnizma panteizmu. Materijalizam i spiritualizam. Vrl se est i danas meaju razliiti pjmvi mnizam i materijalizam, a ta ist i bitn razlini pravci teretsg i prating materijalizma. Da ne bi ve i druge sline zbre pjmva psve tetn uticale i davale pvda mngim zabludama, mi em, radi izbegavanja svih nesprazuma, sam urat napmenuti v: I. Na ist mnizam niti je indentian s teretsim materijalizmm, ji duh drie i svet rastavlja na sumu mrtvih atma, niti S terijsim spiritualizmm (Ostvald ga je znai a Energetia), ji drie materiju, a svet psmatra sam a prstrn ureenu grupu energije ili nematerijalnih prirdnih snaga. II. Psve sm saglasni s Getem, da niti ezistuje i dejstvuje materija bez duha, niti duh bez materije. Drim se vrst istg i jasng Spinzing mnizma: Materija, a besrajn rasprstrta supstancija. a duh (ili energija) a supstancija ja sea ili misli, jesu dva11

snvna atributa ili snvna svjstva najptijeg bansg svetsg bia, univerzalne supstancije(Upredi 12. glavu).1

D sada je pznat 81 elemenat. (Pr.)

12

DRUGA GLAVA GRAA NAEGA TELA MONISTIKE STUDIJE O LJUDSKOJ I UPOREDNOJ ANATOMIJI. SLAGANJE U GRUBLJIM I FINIJIM ORGANIZACIJAMA OVEKA I SISARA. Sva bila istraivanja, sva ispitivanja bliu i ivtnm radu rganizama, imaju pred sbm sam vidn tel, na me se istiu dtine mrfle i fizile pjave. On nael vai ist ta za vea, a i za sva druga iva prirdna tela. Pri tm se ispitivanje ne sme zadvljiti sam psmatranjem spljnjeg blia, ve n mra prdreti u njihvu unutranjst i ispitati njihv sastav iz grubljijih i finijih sastjaa. Naua, ja u najirem bimu izvdi v snvn ispitivanje, jeste Anatmija. Ljudsa Anatmija. Prvi pdstre za saznanje ljudsg telesng sastava, da je, prirdn, iz learstva, Pt su v d najstarijih ulturnih narda bin vrili svetenici, smem pretpstaviti, da su vi najvii zastupnici ndanjeg brazvznja, j na dve hiljade gdina pre Hrisga i ranije, rasplagali 3' neu ruu anatmsim znanjem. Ali tanija isustva, dbivena secijm sisara i sa vih prenesena na vea, nalazim te d grih naturfilsfa estga i petga vea pre Hrista, d Empedla (s Agrigenta) i Demrita (s Abdere), a pre svih d slavng leara lasing starga vea Hiprata (s Ksa). Iz nje~ gvih i drugih spisa crpe je (u IV. veu pre Hrista) velii Aristtel, vema slavni tac Prirdne Istrije, ji je bi u ist vreme bilan prirdnja a i filsf. Psle njega pjavi se sam j jedan vaniji anatm u starm veu gri lear Klaudije Galenus (s Pergama); n je razvija bgatu prasu u II. veu psle Hrista u Rimu pd carem Marm Aurelije. Svi vi stariji anatmi dbijali su svja znanja najveim delm ne ispitivanjem samga veijeg tela je tada bee strg zabranjen! ve sisara, ji su najsliniji ljudima, sbit majmuna; ni behu dale svi pravi upredni anatmi. Cvetanje hrianstva i sa njime svezani mistii pgledi na svet, spremie Anatmiji, a svima drugima, prpast. Rimse pape, najvei psenatri svetse Istrije, teili su pre svega, da veanstv dre u neznanju i s pravm drahu pznavanje ljudsg rganizma za pasn sredstv prsveivanja naega pravga bia. Za vreme trinaest veva stae Galenusvi spisi gtv jedini izvr za Anatmiju vea, ta ist a Aristtelvi za ptu Prirdnu Istriju. Te ada je u esnaestm Beu psle Hr. refrmacijm slmljena duhvna svetsa vladavina papstva i nvim Kpernivim sistemm razren s time tesn vezan gecentri gledite na svet, tpinje i za saznanje ljudsg tela nva perida pleta. Belii anatmi Fezalije (iz Brisla), Evstahije i Falpije (iz Mdene) ptpmgli su svjim temeljitim ispitivanjem tli ja pznavanje nae telesne grae, da je njihvim bezbrjnim sledbenicima s bzirm na grublje prilie, stal pglavit da utvrde sam pjedinsti. Ist tli smeli, li duhviti i neumrni Andreja Fezalije (ija je prdica, a t ime ae, iz Vezela) smel je utira put svima; svri je j u svjj dvadeset smj gdini veli, jedinstven izraen del: De humani carporis fabrica, 1543.; da je celj ljudsj Anatmiji jedan nvi, samstalan pravac i sigurnu snvu. Zat je Fszalije dcnije u Madridu gde je bi lini lear Karla V. i Filipa II. d invizicije suen na smrt, a mainiar. On se spase sam time, t je se renu na put u jerusalim; pri pvratu pretrpi brdlm d strva Cante i tu umre u bedi, blestan i lien svih sredstava. Upredna Anatmija. Zasluge, je je dbi na devetnaesti ve u saznanju ljudsg telesng sastava, sastje se pre svega u dvrenju dva nva, upte vana pravca ispitivanja, Upredne Anatmije i naue tivu ili mirspse Anatmije. t se tie narit prve, na je bila u neu ruu j s peta tesn svezana sa Anatmijm vea; a druga je a ta vie dtle prvm nadnaivana, d je gd secija ljudsih leeva vaila a zlinstv, dstjn smrti, a t bee ta vie sluaj j i u petnaestm13

veu! Ali mngbrjni anatmi sledea tri vea, graniili su se veim delm na tan ispitivanje ljudsg rganizma. A na ja razvijena disciplina, ju danas nazivam Uprednm Anatmijm, pjavila se te 1803. gdine, ada je velii francusi zlg r Kivije (rdm iz Mempelgarda u Elzasu) izda svju temeljnu Leons sur l' Anatomie compare i time prvi put pua da utvrdi dreeni zan telesnm sastavu vea i ivtinja. D cv njegvi prethdnici, meu njima i Geme 1790. pglavit upreivali sam veiji stur sa sturm stalih sisara, buhvati Kivijev pgled dalje celupnst ivtinjse rganizacije; n je tu razliva etiri velia, jedan d drugg nezavisna, glavna blia ili tipa: imenjae (Verrt brata), zglavare (Articulata), meuce (Mullusca) i zraare (Radiata). Za pitanje svih pitanja bi je vaj napreda u tli ephalan, u li je time bil izraen evidn pripadanje vea tipu imenjaa, a i njegva snvna nejednast s nim drugim tipvima. U nelv j je trumni Line u svjj prvj Systema naturae (1735.) uini jedan znaajan napreda, t je veu dredi definitivn mest u masi sisara (Mammalie), n je a spji u red primata (Primates) tri grupe: plumajmune, majmune i ljude (Lemur, Simia, Homo). Ali vm smelm sistematsm shvatanju nedstajal je j n dublje empiri zasnivanje pmu Upredne Anatmije, t je te Kivije izve. Ov je, nal svje dalje izvenje d veliih uprednih anatma devetnaestga vea, Fridriha Meela (u Halu) i jhana Milera (u Berlinu), Riharda Ovena i Tme Heslija (u Englesj), Karla Gegenbauera (u jeni, dcnije u Hajdelbergu). Ovaj je pslednji u svjim snvama Upredne Anatmije (1870.) prvi put primeni na vu nauu Darvinvu nv snvanu nauu prelu, uzdiga je na prvi rang meu bilim disciplinama. Bezbrjni uprednanatmsi radvi Gegenbauera, a i njegv pte rasprstranjeni udbeni veije Anatmije, dliuju se dubim empiriim pznavanjem grmng materijala injenica a i psenim vladanjem tim materijalm i njegvim filsfsim prcenjivanjem u smislu naue razviu. Njegva, sr izala, Upredna Anatmija imenjaa (1898.), psgavila je neplebimu snvu, ja jasn i dreen dazuje nae gledite imenjaj prirdi vea u svima pravcima. Naua tivu (Histolgie) i naua elijama (Cytologie). U sasvim drugm pravcu d Upredne, razvijala se u tu naeg vea mirspsa Anatmija. J u njegvm petu (1802.) puava je francusi lear Bie da rastavi mirspm rgane veijeg te. la na njegve finije pjedine sastje i da utvrdi dnse vih razliitih tiva (Hista ili Tela). Ali vaj prvi puaj nije dve dale, pt mu je pti, zajednii elemenat za bezbrjna, razlina tiva sta nepznat. Ov je tri te 1838. za bilje u eliji Matija lajden (u jeni), a dmah p tme tae je daza i za ivtinje Tedr van, ueni i asistent jhana Milera u Berlinu. Druga dva slavna uenia d velig uitelja, ji je utr put, Albert Kelier i Rudlf Virhv, izveli su u estj deceniji devetnaestga vea (u Vircburgu) teriju o elijama i na tme snvae u pjedinstima nauu tivu, za zdrav i blesni veiji rganizam; dazali su da se i d vea, a i d svih drugih ivtinja, sve tiv sastji iz istih mirspsih frminih sastjaa, elija, i da su vi elementarni rganizmi samstalni dravni graani, ji ujedinjeni u milijarde, sainjavaju nae tel elijsu dravu. Sve ve elije pstaju vrl estim pnvnim delenjem iz jedne jedine prste elije, iz snvne elije ili plene jajne elije (Cytula). Opta strutura i sastav tiva jeste d vea isti a d stalih imenjaa. Mey njima sisari, najmlaa i najrazvijenija lasa, dliuju se izvesnim naritim, dcnije dbivenim svjstvima. Ta je npr. mirsps brazvanje se, nih lezda, mlenih lezda, rvnih elija, d sisara narit arateristin i druije, n d stalih imenjaa; ve je tae u svima vim najfinijim histlim dnsima pravi sisar. Mirspsa ispitivanja Alberta Keliera i Franca Lajdiga (taer u Vircburgu) nisu pririla sam nae znanje finm telesnm sastavu vea i ivtinje u svima pravcima, ve su pstali narit vani udruivanjem sa Istrijm razvia elije i tiva; ni naime ptvrdie vanu teriju Karla Tedra Siblda (1845), da su najnie ivtinje, infuzrije i rizpde, jednelini14

rganizmi. Kimenjaa prirda vea. Sva naa telesna graa pazuje i u grubljem i u finijem sastavu arateristini tip imenjaa (Vertebrata). Ovu najvaniju i najrazvijeniju glavnu grupu ivtinjsg carstva sazna je u njenm prirdnm jedinstvu te 1801. gd. velii Lamar; n je pd vim pjmm buhvati etiri vie ivtinjse lase d Linea: sisare, ptice, amfibije i ribe. Na suprt njima pstavi je badve nie lase: insete i crve a besimenjae (Invertebrata). Kivije je ptvrdi (1812.) jedinstv imenjag tipa i ptrepi ga vre svjm Uprednm Anatmijm. U stvari svi se imenjaci d riba pa gre d vea slau u svima bitnim glavnim belejima; ni svi imaju jedan vrst unutranji selet, rsaviavi ili tani stur, a n se svuda sasgji iz jedng imeng stuba i lbanje, mplivani slp pslednje jeste istina d pjedinih vema raznli, ali upte uve se svdi na jedan prabli. Dalje, d svih imenjaa na lenj strani vg svinastg seleta lei duevni rgan, centralni nervni sistem u bliu imene mdine i mzga, a za vaj vani mza rue svesti i svih viih duevnih radnji vai ist ti za tani apa ji ga zatvara, lbanju; u pjediisti njen razvie i veliina vema je raznvrsn graduirana, u veliini i celini staje njen arateristian sastav. Iste se pjave pazuju ad upredim stale rgane naeg tela sa rganima drugih imenjaa: svuda staje, usled naslea, prvbitna snva i relativna pstava rgana, i a se veliina i slp pjedinih delva dvaja, dgvarajui prilagivanju na vema razline ivtne uslve. Ta vidim, da rv svuda rui dvema glavnim cevima, d njih jedna (arta) iznad crEva, druga (principalwena) rasipa se ispd creva, i prirenjem pslednje na jedn dreen mest, pstaje srce; v ventraln srce arateristin je za sve imenjae ist na, a t je, brnut, leni sud ili drzaln srce, za zglavare i meuce. Nita manje nije arateristin d svih imenjaa rana deba crevne cevi u jednu, ja slui za disanje, a crev glave (ili rn crev) i jednu za varEnje razvijen crev trupa c jetrm, (stga jetrin crev); dalje delenje musulng sistema, narit pstana mranih i plnih rgana itd. U svima vim anatmsim dnsima, ve je jedan npavu imenja. Tetrapdna prirda vea. J je Aristtel naznai da su etvrnci (Tetrapoda) sve ne vie ivtinje c rvlju, ija je dlia dva para ngu. Dcnije je vaj pjam priren i zamenjen latinsim znam Quadrupeda, pt je Kuvuje paza, da su i dvnne^ ptice i ljudi, pravi etvrnci; n je doazao,, da je unutranji selet etiri gu d svih viih vertebrata, ji na zemlji stanuju, d amfibija pa gre d vea, sastavljen u petu na isti nain iz dreeng brja lanaa. I veija rua i ril slepg mia i ptice, pazuju isti tipini sastav seleta a prednja nga prave etvrnne ivtinje, ja ide etvrni. Ov anatms jedinstv mplivang stura u etiri uda svih tetrapda, vema je van. Da bi se zaista uverili tme, treba paljiv da upredim sam selet jedng dadevnjaa ili abe sa majmunsim ili veijim seletm. Tu se dmah vidi, da je prednji rameni ' pjas i zadnji arlini pjas sastavljen iz istih glavnih delva, a i d stalih etvrnaca. Svuda vidim, da se prvi lan prave nge sastji sam iz jedne jae tane cevi (napred miina st, Humerus; pzadi butnjaa, Femur); a drugi de uda sastji se u petu uve iz dve sti (napred lataa, Ulna, i bica, Radius; pzadi linjaa, Fibula i glenica, Tibia). Upredim li zatim dalje sleni sastav prave nge, zapaziem, da su bezbrjne male sti, je je sainjavaju, ba svuda slin preane i pdeljene; spreda se slau u svima lasama tetrapda tri grupe stiju prednje nge (ili rue): I. Kren rue (Carpus), II. sredina rue (Metacarpus) i III. pet prstiju (Digiti anteriores); ta ist pzadi tri grupe stiju zadnje nge: I. vren nge (Tarsus), II. sredina nge (Metatarsus), i III. pet prstiju (Digiti posteriores). Vema je tea bi zadata, sve ve bezbrjne male sti, je se mahm najvie razliit frmiraju i predrugjaavaju, delimin est stapaju ili iezavaju, svesti na jednu i istu prafrmu, svuda utvrditi istu vrednst delva. Ovaj tei zadata te je ptpun rei Karl Gegenbauer. On je paza u svjim Ispitivanjima Uprednj Anatmiji imenjaa (1864.), a je vaj arateristini petprstni nni bli tetrapda, ji na zemlji stanuju, psta prvbitn (te u peridi ameng uglja) iz mngzranih peraja (grudnih ili trbunih peraja) starijih vdenih stanvnia, riba. Na isti15

nain izve je u svjim uvenim: Ispitivanjima seletu imenjae glave (1872.) mlau lbanju tetrapda iz najstarije lbanjse frme riba, ave imaju ajule (Selachier). J je narit van, t su se u petu d starih amfibija pet prstiju na sve etiri nge, Pentadactylie ji su pstali u dba ameng uglja, uvali usled jag naslea d vea i d dananjeg dana. P sebi je razumljiv t je tipin brazvanje zglbva i III. placentalije (Placentalia). Ove tri pdlase razliuju se ne sam p vanim dnsima telesne grae i razvia, neg dgvaraju tae trima razlinim stupnjevima, istrijsim stupnjevima brazvanja lasa, a t em dcnije videti. Najstarija grupa, mntreme, jesu iz peride trijasa, u dba jure za njima su dle marsupialije, a te u peridi rede ilacentalije. Ovj najmlaj pdlasi pripada i ve, jep n pazuje u svjj rganizaciji sve sbine, jima se sve placentalije razliuju d marsupialija i j starijih mntrema. U prvm redu tu dlazi nariti rgan, ji je grupi placentalija da ime psteljica (Placenta). Ov slui mladme, mamalinm embriu, ji je u materinm telu zatvren, dug vreme za ishranu; na se sastji iz sudva punih rvi, ji iz nih sudva izrastu a hrin i prdru u dgvarajue jamice sluzne e materice (Uterus); vde se nena a izmeu badva prizvda tli istanji, da hranjiva materija nepsredn me prei iz materine rvi u detinju rv. Ovaj izvrsni zaetv nain ishrane, ji je te dcnije psta, mguava mu due bravljenje i dalje razvie u zatitnj materici; nje nema d implacentalija, badve starije pdlase marsupialija i mntrema. A i drugim anatmsim dliama, sbit viim mdanim razviem i nestanm esnih stiju, uzdiu se placentalije iznad svjih implacentalnih predaa. U svima vim vanim dnsima, ve je prava placentalija. Primatsa prirda vea. Pdlasa placentalija, bgata blicima, dalje se deli u velii brj redva; bin se uzima da ih je 1016; ali ad s e a treba s r ed e v an i, u najnvije vreme triveni, izumrli blici, njihv se brj penje najmanje na 20 26. Za blji pregled vih mngbrjnih redva i za dublji pgled u njihvu srdnu svezu, vrl je van preati ih u prirdne velie grupe, jima sam da vrednst legina. U svme najnvijem puaju, da uredim filgenetii zamreni sistem placentalija, pstavi sam i paza da i veza, mii: i dva para ngu, y glavnm stal ist a i d stalih etvrnaca, i u vim vanim dnsima jeste ve pravi etvrnac. Sisarsa prirda vea. Sisari (Mammalia) ine najmlau i najrazvijeniju lasu imenjaa. Oni su se, istina, ist na a ptice i reptilije, razvili iz starije lase amfibija, ali se razliuju d sviju vih drugih tetrapda izvesnim brjem anatmsih znava, JI dmah padaju u i. Pre svega a je splja dlam privena, javljaju se dvvrsne ne lezde: znjne i ljne lezde. Iz lalne metamrfze vih lezda na trbunj i pstaje naj rgan ji je za lasu sbit arateristian i ime joj da sisa (Mammarium). Ovaj rgan za ishranu, sastji se iz mlenih lezda (Mammae) i mlenih esa (nabra trbune e); njihvim razviem pstaju sise ili mlene bradavice (Masta), iz jih mlad sisar sisa mle svje matere. U unutranjj telesnj grai sbit je znaajn, t imaju savrenu preagu (Diaphragma), jednu musularnu pregradu, oja d svih sisara i sam d njih! ptpun raz dvaja grudnu upljinu d trbune; d sviju stalih imenjaa nema ve pregrade. Brjem znaajnih prebraaja dliuje se lbanja mamalija, sbit graa vilinih aparata (grnje vilice, dnje vilice i slune tice). A i mza, rgan mirisa, srce, plua, unutranji i spljni plni rgani, bubrezi i drugi telesni rgani, pazuju d sisara sbita svjstva, u grubljj i finijj telesnj grai; v sve supljen upuuje jasn na raniju njihvu debu d. starije grupe reptilija i amfibija, ja je bila najpsle u peridi trijasa pre najmanje dvanaest milina gdina! U svima vim vanim dnsima, jeste ve pravi sisar. Placentalna prirda vea. Bezbrjni redvi (12 33), je mderna sistematsa Zlgija razliuje u lasi sisara, ureeni su j d 1816. (p Blajfilu) u tri prirdne glavne grupe, oje ce po vansti pdlasa peajy: I. Kljunari (Monotrema), II. Trbari (Marsupialia), ima 26 redva, sam tavih legina, i da se ni mgu svesti na etiri glavne grupe. Ove pa pslednje pet se mgu svesti na zajedniu najstariju glavnu grupu sviju16

placentalija, na fsilne praplacentalije, prhriate iz peride rede. Ove se svezuju nepsredn za prete marsupialija u peridi jure. Ka najvanije zasgupnie ne etiri glavne grupe u sadanjsti navdim vde sam gldare, pitare, zverve i primate. Leginu arpmata pripadaju tri reda, plumajmuni (Prosimiae), pravi majmuuni (Simiae), i ljudi (Anthropi). Svi ji pripadaju vim trima redvima, slau se ptpun u mngim vanim sbinama i time se razliuju d 23 stala reda placentalija. Oni se narit dliuju dugim udvima, ji su prvbitn bili pgdni za penjanje na drveta. Rue i nge su petprsne, a dugi prsti su izvrsni i pgdni za hvatanje i buhvatanje grana na drvetu; ni imaju ili delimin, ili sasvim, nte (nia ande). Zubi su ptpuni, sastavljeni iz sviju etiri grupa zuba (seutia, njaa, utnjaa premlara i utnjaa mlara). I vanim sbinama u arateristinj grai lbanje i mzga, razliuju se primati d stalih placentalija i t u tli vie, u li su vie razvijeniji, u li dcnije stupaju u zemljinj istriji. U svima pun dvjene tanm pregradm; d plumajmuna v j nije izvren sasvim, ili je neptpun. Napsletu je d plumajmuna velii mza j glada, ili sam slab izvijugan, srazmern mali; d majmuna je mng vei, a sbit je sivi mdani mta, (rgan vie duevne radnje), mng blje razvijen; na njegvim grnjim pvrinama arateristine vijuge i brazde u tli su jasnije, u li se vie pribliuje veu. U vim i drugim vanim dnsima, sbit u razviu lica i ruu, pazuuje ve sve anatmse znave pravga K a t a r h i n s a p r i r d a v e a . J j e 1S12. gd. fra, razdeli bgat blim red majmuna, u dva prirdna pdreda, ji su j i danas upte zadrani u sistematsj Zlgiji: zApadni majmuni (Platyrrhinae) i istni majmuni (Catarrhinae); prvi stanuju isljuiv na zapadnj, drugi na istnj zemljinj pluugli. Ameriansi zapadni majmuni, zvu se pljsnnsni (R1atyrrhinae) i istni majmuni (Catarrhinae); prvi stanuju isljuiv na zapadnj, drugi na istnj zemljinj pluugli. Ameriansi zapadni majmuni, zvu se pljsnnsni (Platyrrhinae), jer je njihv ns pljsnat, nsne rupice ustranu renute a njihva je pregrada ira. Tme suprtn, istni majmuni, ji nastanjavaju stari svet, jesu usnsni (Catarrhinae); njihve nsne rupice su, a d ljudi, dle renute i njihva je pregrada usa. Dalja razlia ve dve grupe sastji se u tme, t je bubna pna d majmuna starga sveta, plita, a d majmuna istnga sveta lei dublje u unu tranjst lbanje; vde se razvila dua i ua tana sluna cev, d je na d majmuna zapadnga sveta uve rata i ira, ili je ba nia i nema. Napsletu pazuje se jedna vrl vana i strga suprtnst te dve grupe u tme, t sve atArhine imaju isti pstana zuba a i d vea, naime 20 mlenjaa i 32 stalna zuba (u svaj vilinj plvini p dva seutia, jedan nja, dva utnjaa premlarai tri utnjaa mlara). Na prtiv platirhine pazuju u svaj plvini vilice p jedan utnja premlar vie, dale svega 36 zuba. Pt su ve anatmse razlie badve grupe majmuna sasvim pte i stvarne i pt se ne pdudraju s gegrafsm rasprstranjenu badve razdeljene zemljane hemisfere, iz tga se izvdi uzr njihve tre sistematse pdele i dalje s time spani filgenetii zaljua, da su se d pre davng vremena (vie d jedng milina) badva pdreda u istnj i zapadnj hemisferi razvijali dvjen jedan d drugg. To je za Filgeniju naeg rda dve van, jer ve pazuje sve znave pravih atarhina; n se razvi iz starijih izumrlih majmuna vg pdreda u starme svetu. Antrpmrfna grupa. Mngbrjni blici atarhina, ji i danas ive u Aziji i Africi, razdeljeni su j d pdueg vremena u dve prirdne secije: repate psmajmune (Sunopitheca) i bezrepne ljudlie majmune (Antropomorpha). Oni pslednji stje mng blie veu d prvih, ne sam zbg tga t nemaju pep i p ptem bliu tela (sbit glave), ve i p sbitim znavima, ji su beznaajni, ali su vani zbg svje stalnsti. Karlina st je d ljudliih majmuna, a i d vea, sastavljena iz pet sraslih imenih prstenva, a d psmajmuna sam iz tri (ree etiri) rstnih brtnja. U vilicama Cynopitheca ugnjaci su (Praemolares) dui neg iri, d antrpmrfa iri neg dui; a prvi utnjaci mlari (Molaris) pazuju d prvih etiri,17

a d pslednjih pet grba. Dalje su u dnjj vilici sa svae strane d ljudliih majmuna, a d vea, spljni seutii iri d unutranjih, a d psmajmuna, brnut, ui. Najpsle su d sbitg znaaja vana fata, ja je te 1890. gd. utvrdi Selena, da ljudlii majmuni imaju sa vem i sbit finije dnse razvia lutaste placente deciduae reflexae i pupane vrvce (upredi gl. 4.). U stalm j se izvdi pvrn preenje telesne frme j i danas ivih antrpmrafa, da i azijsi predstavni ve grupe (rang i gibn), i afriansi predstavni (gril i impanz), stje blie veu p celm telesnm sastavu d svih Cynopithecea. Meu vim pslednjim stje sa glavm slinm psu, papimrfni majmuni (Papiomorpha), pavini i mrse mae, na vrl nism stupnju razvia. Anatmsa razlia izmeu vih survih papimrfnih majmuna i najrazvijenijih ljudliih majmuni, jeste u svam pgledu iji se. rgan me i uprediti vea, neg izmeu pslednjih i vea. Ova nauna fata detaljn je daza (1893.) anatm Rbert Hartman u svme spisu ljudliim majmunima i njihvj rganizaciji u preenju prema ljudsj; n je predlaga da se pdeli red majmuna na drugi nain, u dve glavne grupe primarija (ljude i ljudlie majmune) i prave simije ili Pitheken (stale atarhine i sve platarhine). Na svai nain iz vga se izvdi najtenje srdstv vea sa ljudliim majmunima. Upredna Anatmija izvdi dale za nepristrang ritig ispitivaa necenjiva fata, da je telesna graa vea i vemajmuna, ne sam slina u najviem stepenu, neg je ista u svima bitnim dnsima. Istih dvesta stiju, u pdjednam redu i sastavu, brazuju na unutranji stur; istih 300 musula prizvde nae prete; ista dlaa priva nau u; iste grupe ganglijsih elija sastavljaju umetnii udtvrnu grau naega mzga; ist etvrnmrn srce, jeste centralni mr naeg rung rvta; ista 32 zuba stje u istm redu u naim vilicama; iste pljuvane lezde, jetrine i crevne, psreduju naem svarivanju; isti rgani rasplavanja mguavaju dranje naeg rda. Istina, pri tanm upreenju nalazim izvesne male razlie u veliini i bliu rgana vea i ljudliih majmuna; ali njih, ilisline razlie, trivam pri briljivm upreenju viih i niih ljudsih rasa, pa a, ta vie pri ezatnm preenju i d svih pjedinih individua nae pace. He mem nai ni dva lica, ja bi imala sasvim tanu istu veliinu i bli nsa, uiju, iju itd. Upredim sam paljiv u veem drutvu ve pjedine delve ljudsg sastava lica d mngbrjnih linsti, da bi se uverili udnim razliama u njihvm specijalnm bliu, bilnm variabilitetu u frmi specije. Upte je pznat, da est i sama braa i sestre imaju ta razlini telesni sastav, da njihv prel izgleda jedva vervatn d i istg rditeljsg para. Ali sve ve individualne razlie ne rnje vanst fundamentalne jednasti u telesnm sastavu, jer su ne uslvljene sam malim razliama u rastenju pjedinih delva.

TREA GLAVA NA IVOT MONISTIKE STUDIJE O OVEIJOJ I UPOREDNOJ FIZIOLOGIJI. SLAGANJE U SVIMA IVOTNIM FUNKCIJAMA OVEKA I SISARA. Nae znanje ljudsm ivtu, uzdigl se na rang samstalne, prave naue, te u tu devetnaestga vea, te se u njemu n razvil a jedna d najblagrdnijih, najinteresantnijih i najvanijih naunih grana. Ova naua ivtnim funcijama, Fizilgija, seala se davn ptrebna learstvu, a u vezi sa Anatmijm, naum telesnj grai, bila je nephdni preduslv za uspeni learsi rad. Ali nju su mgli dublje18

ispitati te mng dcnije i sprije d Anatmije, pt je nailazila na mng vee tee. Pjam ivta, a suprtnst smrti, bi je, prirdn, davn predmet razmiljanja. Psmatral se na ivim ljudima, a i na ivim ivtinjama, izvesan brj sbitih prmena, narit retanja, ja nemaju mrtva prirdna tela: samstaln retanje s mesta, ucanje srca, disanje, gvr itd. Sam razlivanje tavih rgansih retanja d slinih pjava d anrgansih prirdnih tela nije bil la, a est pgren. T vde, butanje plamena, duvanje vetra, ruenje stena, pazivale su veu sasvim sline prmene, te je bil sasvim prirdn, t je naivni, primitivni ve vim mrtvim telima pripisiva samstalan ivt. Ativni uzrci d vih pslednjih pravdani su tli ist, li i d prvih. Ljudsa Fizilgija. Najstarija nauna psmatranja sutini ljudsih ivtnih radnji nalazim (na ist a grai veijeg tela) d grih naturfilsfa i leara u estm i petm veu pre Hrista. Najbgatiju zbiru tme, ndanjim pznatim fatima, nalazim u Aristtelvj Prirdnj Istriji, a velii de njegvih pdataa prelm su d Demrita i Hiprata. Hipratva la je puala da dade i bjanjenje; uzima je za snvni uzr ivta d vea i ivtinja prlazan ivtni dyx (Pneuma), a Hrazistrat (280. pre Hrista) je razliva vii i nii duh ivta, Pneuma zoticon u srcu i Pneuma psychicon u mzgu. Slava, t je sve v rastrjen znanje ujedn ubuhvaen, i t je uinjeni prvi puaj za jedan sistem u Fizilgiji, pripada velim grm learu Galenusu, nme, ga sm upznali i a prvg velig anatma starga vea (upredi stranu 25.) Pri svjim ispitivanjima rgana veijeg tela, ptrza je staln i pitanje njihvim ivtnim radnjama, ili funcijama pri em je pstupa, upreujui i ispitujui majmune ivtinje veu najslinije. Isustva, ja je vde dbi, prene je diret na vea Prizna je tae veliu vrednst fizilg esperimentisanja: d vivisecija majmuna, pasa i svinja pstavi je razliite interesantne glede. Vivisecije su pet est napadali ne sam nenauni i granieni ljudi, ve i neprijatelji naue, telzi i blaeni duhvnici; ali ne pripadaju nephdnim metdama ivtng ispitivanja i dali su necenjiva bjanjenj najvanijim pitanjima; ve je injenice sazna Galenus j pre 1700 gd. Sve razline telesne funcije svdi Galenus na tri glavne grupe, dgvarajui trima frmama pneume, duha ivta ili Spiritusa. Pneuma psychicon dua ima svje sedige u mzgu i nervima: na mguava miljenje, seanje i vlju (vljne prete); Pneuma zoticon srce izaziva sfigmijse funcije ucanje srca, puls i pstajanje tplte; najpsle Pneuma physicon ja se nalazi u jetri, uzr je tz. vegetativnih ivtnih radnji, hranjenja i izmeni materija, rastenja i rasplavanja. Zatim je plaga naritu vanst na bnavljanje rvi u pluima i nada se, e e se nead uspeti, da se iz atmsfersg vazduha DVJI vrsti de, ji pri disanju staje u rvi a pneuma. Trebal je da prtene vie d petnaest veva, pa da Lavazije trije vu respiracinu pneumu iseni. Ist na a za Anatmiju vea, ta je i za njegvu Fizilgiju sta Galenusv velianstveni sistem dug vremena d trinaest veva Codex aureus, neprisnveni izvr sviju znanja. Neulturni uticaj hrianstva pripremi je nesavladljive prepree i vj, a i svima drugim blastima prirdng saznanja Od treeg, pa sve d esnaestga vea ne pjavi se ni jedan jedini ispitiva, ji bi se pduhvati, da samstaln ispituje ivtne radnje i da izae van ruga Galenusvg sistema. Prv su u esnaestm veu uinili vie srmnih puaja, ugledni leari i anatmi (Paracelzus, Servetus, Fezalije i dr.). Ali te je 1862. bjavi englesi lear Harve, svje veli trie rvtu i paza, da je srce mr, ji ravnmernim nesvesnim supljanjem svjih musula tera rvne talase bez prestana rz municirani cevni sistem ila ili rvnih sudva. Nisu manje vana Harveva ispitivanja raanju ivtinja, prema jima je pstavi uveni stav: Sve se iv razvija iz jajeta (omne vivum ex ovo). Mni pdstre za fizila psmatranja i glede, ga je da Harve, dve je u19

esnaestm i sedamnaestm veu velim brju tria. Njih je prvi put buhvati nauni Albreht Haler sredine samnaestsg vea, u svm velim delu: Elementa physiologiae daza je i samstalnu vrednst ve naue, a ne sam u dnsu prema pratinj Medecini. Ali dle je Haler uze a uzr za funciju nerava naritu m seaja ili senzibiliteta, a za prete musula narit nadraivanje ili iritabilitet, dtle je da jae slnce za pgrenu nauu naritj ivtnj snazi (Vis vitalis). ivtna snaga (Vitalismus). Od sredine samnaestg, pa d sredine devetnaestga vea, dale pre st gaina, vladal je u Medecini, a specijaln u Fizilgiji star gledite, da se jedan de ivtnih pjava svdi na hemijse i fizie prcese, a da se drugi njihv de izaziva udnm ivtnm snagm (Vis vitalis), ja d njih ne zavisi. Ma a da su se razliit razvijale narite predstave njihvj sutini, a narit njihvj vezi s dum, ipa su se svi slili u tme, da je ivtna snaga nezavisna i bitn razlina d fizihemijsih snaga bine materije; na je ptrebna prvima, a samstalna prasnaga (Archaeus), ju nema anrgansa prirda. He sam duevne radnje, senzibilitet nerava i iritabilitet musula, ve i prcesi ulne radnje, rasplavanja i razvia javljaju se upte ta udnvat i p svjim uzrcima ta zagnetn, da ih je nemgue svesti na prste hemijse i fizie prcese prirde. Pt slbdna radnja ivtne snage dela celishdn i svesn, dvela je u Filsfiji savrenj Telgiji. Ov narit izgleda nesprn d ad je sam ritii filsf Kant prizna u svjj uvenj ritici telele mi suenja, da je prav ljudsg razuma negranien za mehani tumaenje sviju pjava, ali da ta spsbnst prestaje d pjava rgansg ivta, vde bi se mral silm lnsti pribei nem celishdnm, radnm, dale vanprirdnm principu. Ppirdn je, t je suprtnst vih vitalnih fenmena prema mehaniim ivtnim radnjama u tli bivala evidnija, u li se dalje dspeval u fiziim i hemijsim bjanjenjima d drugih. Krvt i jedan de drugih pjava retanja mgu se svesti na mehanie, disanje i varenje na hemise prcese, slin nme u anrgansj prirdi; naprtiv d udnih funcija nerava i musula, a i u pravm duevnm ivgu)) t izgleda nemgue; a tae tme izgleda nebjanjiv zaedni destv sviu vih razliitih snaga u ivtu individue. Ta se razvia savreni fizili dualizam principielna suprtnst izmeu anrganse i rganse prirde, izmeu mehaniih i vitalnih prcesa, izmeu materialne snage i ivtne snage, izmeu tela i due. Ova e vitalizam snva u petu devetnaestga vea Lu Dima u Francus. Lepu petsu sliu vme da e 1795. Alesandar Humblt u svme pripvedanju geniu sa Rda (pnvljen sa ritiim primedbama u Ansichten der Nature). Mehanizam ivta (mnistia Fizilgia). J u prv plvini sedamnaestg vea de na misa slavni Deart, slanjaui se na Harveeva tria rvtu, da e veie tel, ist na a i ivtinjs, slena maina, i da njegvi preti bivau p istim mehaniim zanima a d vetae maine, u e ve napravi za dreeni cilj. Svaa e Deart i prtivu tga prihvati sam d vea savrenu samstalnst nematerialne due i a basni njen subetivni sea, miljenje, a edin u svetu, emu imam nepsredn, sasvim sigurn znanje (Cogito, ergo sum!). Sam va dualizam nie mu smeta da psebn svestran ptpmgne saznanje mehaniih ivtnih radnja. U svezi sa tim Breli (1660.) e sve prete ivtinjsih tela na ist fizii zan, a istvremen pua e Silvie da basni prcese varenja i disanja a ist hemise prcese; prvi e snva u Medecini atrmehaniu, a druti atrhemisu lu. Sam va umna nastavljanja nisu mgla zadbiti prirdn, mehani tumaenje ivtnih pava, ptu primenu i vanst, a y tu samnaestga vea sasvim su zastala, u li se vie razvia teleli vitalizam. Knani pad pslednjega i pvrata prvima, izvri se te nda, ad se u etvrt decenii devetnaestga vea uzdie nva Upredna Fizilgia d pldnsnie vansti.20

Upredna Fizilgia . Ka naa znanja grai veieg tela, ta i znanja njegv ivtn radnji dbiala su se u petu veinm ne diretnim psmatranjem veiih rganizama, ve nasrdniih viih imenjaa, pre svega sisara. U tli su bili i nastarii petci ljudse Anatmie i Fizilgie upredni. Ali prava upredna Fizilgia, a buhvata u vezi celu blast ivtnih pava d naniih ivtinja, pa gre d vea, tevina e te devetnaestg vea; njen velii tvrac este han Miler u Berlinu (ren 1801. u Kblencu, sin neg buara). Od 1833. 1858. razvia e va svestrani i napsenii bilg devetnaeetga vea na berlinsm univerzitetu punih dvadeset i pet gdina a nastavni i ispitiva delatnst a se me uprediti sam s udruenim Halervim i Kivievim radm. Gtv svi velii bilzi, i su u Nema pslednjih esdeset gdina uili i radili, esu diret ili indiretn uenici hana Milera. Pa e prv d Anatmie i Fizilgie vea, pa e dmah uvua sve glavne grupe viih i niih ivtinja u rug sveg preenja. Upreuui istvremen razvie izumrlih ivstinja sa ivim, zdrav veii rganizam sa blesnim, teei da sve pave rgansg ivta prav filsfsi buhvati, n se uzdiga d dtle nedstine visine bilg saznanja. Nadragcenii pld vih psenih studia hana Milera este: Runa njiga veie fizilgie (u dva dela i sam njiga 1833., etvrt izdanje 1844.). Ov e lasin del dal mng vie neg t natpis azue; t e nacrt psene Upredne Bilgie. Sadrinm i bimm n i danas sti nenadman u blasti ispigivanja. U njemu su narit izvrsn primenjene a metde psmatranja i esperimentisanja, ta i filsfse metde inducie i deducie. Svaa da e i Miler u petu bi vitalist, slin svima fizilzima svga dba. Ali naua ivtn snazi, a e vladala, uzela e d njega nv bli i pretvri se pstepen u svu principielnu suprtnst. Jer na svima blastima Fizilgie se trudi da ivtne pave mehanii prtumai; njegva refrmisana ivtna snaga ne sti van fiziih i hemisih zana stale prirde, ve e tesn vezana s njima; na napsle nie nita dalje d sam ivu, t. suma sviu pava retanja, e paam na ivm rganizmu. Svuda se trudi, da ih mehanii basni, u ulnm i duevnm ivtu i u radu musula, prcesima rvta, disanja i varenja, a i u pavama rasplavanja i razvia. Navee e naprete vde pstiga Miler time, t e svuda plazi d naniih ivtnih pava niih ivtinja, pa prati ra p ra njihv pstepen razvie d viih, d naviih, d vea. Ovde se uvala njegva metda ritig preenja a u Fizilgii ta i u Anatmii. Jhan Miler u ist dba sta e edini velii prirdnja, i e ve razline strane ispitivanja ravnmern razradi i pdedna san u sebi zdrui. Odmah psle njegve smrti raspada se njegva aa naua u etiri razline prvincie, e su sada gtv upte zastupljene s etiri ili vie izvrsnih atedara: Ljudsa i Upredna Anatmia, Patla Anatmia, Fizilgia i Istria razvia. Me se pdela rada ve grmne naune blasti, a e iznenada nastupila (1858), uprediti sa raspadm svetsg carstva, im negda uedinjenim vladae Alesandar Velii. elina Fizilgia. Meu mngbrnim uenicima hana Milera, i su delm za vreme njegva ivta, a delm psle njegve smrti, a ptpmagali razline grane Bilgie, bi e nasrenii (i a ne naznaanii) Tedr van. Kad e 1838 genialni btaniar laden u eni upzna eliu, a pti elementarni biljni rgan i daza, da su sva razliita tiva biljnih tela sastavljena iz elia, han Miler dmah e prizna nebini znaa vg vang tria, n e sam pua da dae isti sastav i u razliitim tivima ivtinjsg tela, a npr. u Cherda dorsalisy d imenjaa, te e zatim da pvda svme ueniu vanu da rasprstre va daz na sva ivtinjsa tiva. Ova tei zadata rei e pslednji sren u svim Mirspsim istraivanjima slaganju u struturi i rastenju ivtinja i biljaa (1839.). Time e plen amen temeljac terii eliama, ii e snvni znaa s gdine u gdinu napredva i sve se vie svedava a za Fizilgiu, ta i za Anatmiu. Da se i ivtne radnje svih21

rganizama, mgu svesti na radnje svih delva tiva, mirspsih elia, izvela su naime druga dva uenia hana Milera, trumni fizilg Ernst Brie u Beu i slavni histlg Albert Kelier u Vircburgu. Prvi e pisa elie tan a elementarne rganizme i paza, da su ne edin atuelne ist na u veiem telu, a i d sviu drugih ivtinja, da su ne samstaln radni fatri ivta. Kelier e stea sbitu zaslugu ne sam usavrivanja celupne naue tivu, ve i t e daza, da e ae ivtinjs prsta elia, a i debne uglice, e iz njega pstau. Ali mada e u pte priznat ta velii znaa terie eliama za sve bile zadate, ipa se elina fizilgia, a e na tme zasnvana, razvila samstaln te u nanvie dba. Ovde e narit stea veliu zaslugu Mas Fervrn (u Getingu). U svim Psihfizilim studiama prtista (1889.), paza e na snvi trumnih esperimentalnih ispitivanja, da se studim ednelinih prtza dazue a ptpuna tana Teria elin dui, u sam a pstavi, i da psihii prcesi u carstvu prtista ine mst, i svezue hemise prcese u anrgans prirdi s duevnim ivtm naviih ivtinja. Fervrn e ve pglede dalje izve i naslni na mdernu Nauu razviu u sv Opt Fizilgii. On se vde vraa prvi put na psen gledite hana Milera, nasuprt ednstranim i granienim metdama nih mdernih fizilga, i veruu, da se me isljuiv fiziim i hemisim esperimentima przreti sutina ivtnih pava, Fervrn e paza da sam uprednm Milervm metdm i udubljivanjem u fizilgiu elie, me dbiti n vie stanvite, e nam dae ednstavni pregled udesn cel blasti ivtnih pava; sam se time uveravam da i sve ivtne veie radnje pdleu istim zanima Fizie i Hemie, a i ivgne radnje sviu drugih ivtinja. elina Patlgia. Za sve grane Bilgie u drug plvini devetnaestg vea, svedava se snvni znaa terie eliama ne sam u velianstvenm prgresu celupne Mrflgie i Fizilgie, ve i narit u ttaln refrmi ne bile naue, a SVIM dnsima d vaada navie ptpmae pratin learstv, Patlgie ili naue blesti. J( d mngih nastariih leara bil e nadublje uverenje, da su i veie blesti, a i sviu stalih ivih bia, prirdne pave i da se dale, slin stalim ivtnim funciama, mgu ispitati sam prirdnnaunim putem. Tae u sedamnaestm veu puale su nee medecinse le atrfiziara i atrhemiara, da uzre blesti svedu na dreene fizie ili hemise prmene. Ali ndanje nis stanje Prirdnih Naua metal e trani uspeh vim pravdanim tenjama. Za t sve d plvine devetnaestg vea stae gtv u pt vansti vie stariih teria, e su sutiny blesti traile u vanprirdnim ili mistinim uzrcima. Te u v dba Rudlf Virhv, tae ueni hana Milera, de na srenu misa, da teriu eliama prenese sa zdravg na blesni rganizam; n ptrai u finim prmenama blesnih elia i u njihvm slenm tivu pravi uzr grubljim prmenama, i a dreene pave blesti prete ivm rganizmu pasnu i smru. Narit za vreme svga sedmgdinjeg naung rada u Vircburgu (gd. 1849. 1856.) i. izve e Virhv sv velii zadata sa ta sanim uspehm, da njegva (1858. pavljena) elina Patlgia ednim udarm renu celu Patlgiu i pratinu Medecinu, a se na nju naslanjala, na nv, pldnsnie zemljite. Zbg tga e za na zadata va refrma u Medecini vema znaana, er nas vdi mni sti, ist naun ceni blesti. I blestan ve, ist a zdrav, pdlee istim venim hladnim zanima Fizie i Hemie, a ce stali rgansi svet. Fizilgia sisara. Meu mngbrnim ivtinjsim lasama, e nvia Zlgia razliue, zauzimau sisari (Mammalia) narit mest i u mrflm, i u fizilm pgledu. Pt i ve svim celim telesnim sastavm pripada lasi sisara (str. 32), mram dmah eivati, da n sa stalima sisarima deli i sbeni arater svih ivtnih radnji. U stvari ta i este. Krvt i disanje vri se d vea22

tan p istim zanima i p ist arateristin frmi, a e zaednia i svima drugim sisarima i sam njima; ni su uslvljeni sbitim finiim sastavm srca i plua. Sam se d sisara dvdi sva artersa rv iz leve srane mre rz i t levi artin lu u tel, d se d ptica t vri desnim, a d reptilia badvama artinim luvima. Sisarsa rv dliue se d rvi svih drugih imenjaa time, t e iz njegvih crvenih rvnih elia iezl edr Pri pretima disanja sam u v ivtinjs lasi, psredue narita preaga, er na sam vde ini ptpunu pregradu izmeu grudne i trbune upljine. Osbit e van za vu ivtinjsu lasu prducia mlea iz mlenih lezda (Mammae) i narita frma nege plda, u dhranjivanje mladunca mlem matere sa sbm dnsi. Pt va radnja sisanja utie vema mng i na druge ivtne radnje, pt materina ljubav d sisara vdi prel sve iz ve unutranje frme nege mladunaca, ptsea nas ime lase s pravm na njen visi znaa. U milinima slia, veliim delm umetnia prvg ranga, prslavlja se Bgrdica sa detetm Hristm a naistii i nauzvienii uzr materine ljubavi; isti instit, naestremniu frmu predstavlja preterana nenst mamunse matere. Fizilgia mamuna. Pt meu svima sisarima, mamuni ste nablie veu p celupnm telesnm sastavu, me se dmah eivati, da t vai i za njihve ivtne radnje, t u stvari i este. Sva zna, a se ivtne navie, retanja, ulne funcie, duevni ivt, nain thranjivanja d mamuna blie veiem. Ali nauna Fizilgia dazue v vema znaan slaganje i za druge, manje pznate, pave, narit za rad srca, luenje lezda i plni ivt. U vm pslednjem sluau sbit e van, t se pln zrenje eni vri d mngih vrsta mamuna pravilnim ticanjem rvi iz materice, dgvaraui menstruacii (ili mesenm pranju) d ljudse ene. I luenje mlea iz mlenih lezda i sisanje, vri se d ensih mamuna tan na, a d ena. Napsletu vrl e interesantan faat, t se d mamuna avlja i glasan gvr, i e, fizili upreen, predstupanj artiulisanm veiem gvru. Meu dananjim ivim ljudliim mamunima ima edna indisa vrsta, a e muzialna: Hylobates syndactylus na Sumatri, peva savren istim i zvunim plutnvima edne cele tave. Za nepristrasng ispitivaa ezia danas e puzdan, da se na vema razvieni bim gvra razvi lagan i pstepen iz nesavreng glasng gvra naih plicensih mamunsih predaa. (Upredi 18. predavanje me Antrpgenie). ETVRTA GLAVA ISTORIJA NAE KLICE MONISTIKE STUDIJE O LJUDSKOJ I UPOREDNOJ ONTOGENIJI. SAGLASNOST U POSTANKU I RAZVIU KLICE KOD OVEKA I KIMENjAKA. Upredna Optgenia, Istria razvia edne ivinje ili individue, ed e devetnaestg vea u ve meri d Upredne Anatmie i Fizilgie. Ka pstae ve u materin utrbi? I a pstau ivtinje iz aa? Ka psgae bilja iz semena? Ov van pitanje zanimal e mislice hiljadama gdina, ali te vema asn, 1828., paza e embrilg Ber pravi put za dublje saznanje taanstvenih istina Istrie lice, a mng dcnie 1859. da e Darvin svm refrmm descendentne terie lju, im mem tvriti zaljuana vrata njeng pimanja i dspeti d saznanja njenih pravih uzra. Pt sam ve vema interesantne, a i te razumljive dnse iscrpn izne ve u sv Istrii veie lice ( u prvm delu Antrptenie 1874.) vde se graniavam na rat buhvatanje i banjenje sam navaniih pava. Uz t em baciti napre istrisi pgled u prlst na stariu Ontgeniu i prefrmacinu teriu, a je c njm u vezi.23

Prefrmacina teria. Staria Istria lice. (Upredi 2. predavanje me Antrpgenie). Ka za uprednu Anatmiu, ta i za Istriu razvia, esu lasina Aristtelva dela, mngstrang ca prirdne Istrie, nastarii pznati nauni izvri (u etvrtm veu pre Hrista). He sam u sv veli Istrii ivtinjama, ve narit u malm spisu: Pet njiga stvaranju i razviu ivtinja, pripveda nam ta velii filsf mng zanimljivih istina i stavlja psmatranja iznad njihvg znaaa; mnge d tih dbile su pnva vanst te u nae dba i u stvari pnv trivene. Prirdn, da se pred tga nalaze i mnge bae i zablude, a o srivenm pstanu ljudsg zaeta ne bee nita blie pznat. A i u dugm sledeem peridu d dve hiljade gdina, va naua, a e dremala, nie uinila niaav dalji napreda. Te u petu sedamnaestg vea tpinju se pet time baviti: taliansi anatm Fabricius ad Aquapendente (y Padvi) bavi e 1600. nastirie ilustracie i pise veiim embrinima i neih viih ivtinja, a uveni Marcello Malpighi (y Blnji) istvremen utirui put u Zlgii i Btanici, da e 1687. prve sladne pise pstanu pileta u nasaenm injem aetu. Kd sviu vih stariih psmatraa vladal e miljenje da se u ivtinjsm aetu, slin semenu viih biljaa, nalazi cel tel ve gtv sa svima svim delvima, sam u ednm ta finm i ta prvidnm stanju, da se ne me upznati; celupn razvie za tim nie nita vie d rastenje ili razvianje (Evolutio) zavienih delva (Partes involutae). Ovu pgrenu nauu, a e stala d peta devetnaestga vea gtv u pt vansti nazivam nablje prethdnm naum ili prefrmacinm terim; est se naziva i evlucinm terim, n pd vim PMM razumeu mngi nvii autri i celu raznvrsnu teriu transfrmacie. Satulacina teria (Einschachtelungslehre). U tesn vezi sa prefrmacinm terim i u dsledn nsevenci, iz nje e pstala u sedamnaestm veu edna teria, a e iv zanimala bilge, udna satulacina teria. Tu se pretpstavlja, da ve u aetu psti snva celg rganizma sa svima svim delvima, a prethdn e brazvan i ani mladg zaeta sa aima sledeih generacia, a y njima pet aa za nablie sledee itd. in infinitum! P tme e slavni fizilg Haler izrauna, da e dragi bg pre 6000 gdina za est dana svga rada stvri istvremen zaete d 200. 000 milina ljudi i njih umetnii umetnu u ani, mngptvan pramateri Evi. Ugledni filsf Labnic saglasi se s vim izvenjem i uptrebi ga za svu mnadnu nauu; a pt se p tme dua i tel nalaze u ven nepdeljen zaednici, prene e nju i na duu due ljudse egzistvale su u svim prarditeljima, zaljun s Adamm, dale d peta stvrenja (!), svagda u bliu rganizvanih tela. Teria epigeneze. U nvembru 1759. brani e u Halu mladi 26. gdinji medecinar, Kaspar Fridrih Vlf (sin berlinsg raa) svu dtrsu disertaciu pd nazivm Theoria generations. Naslnjen na niz namarljiviih i nabriljiviih psmatranja, daza, da e pgrena cela prefrmacina i satulacina teria, a e dtle vladala. U zaetm INJRM aetu nema u petu ni traga d dcnieg ptiieg tela i njegvih delva, ve u mest tga nalazim gope na pznat ut umancetv lpti edan mali, ruglasti, beli lut. Ova tani zaetv lut pstae duguljast ruga i deli se za tim na etiri sla, i lee edan iznad drugg, snve etiri navani|a rgansa sistema: napre nagrnji, nervni sistem, pd tim masa mesa (musulni sistem). Zatim sistem sudva sa srcem i napsle crevni anal. Dale, ae tan Vlf, ne sasti se brazvanje lice u razvianju rgana, i su predhdn gtvi, ve u nizu nvg razvia, prave epigeneze; edan de pstae psle drugg, a svi se pavljuu u prst frmi, a e ptpun razlina d ne, a e dcnie nastala; na pstae te nizm naznaaniih prebraaa. Mada e v veli trie edn d navaniih u samnaestm veu ptvren nepsrednim ispitivanjem psmatranih faata, ipa na tme snvana Teria generacia, uprav ne teria, ve evidan faat, ne nae rz pla vea ni namanje priznanja. Osbit vme bee prtivan man Halerv autritet, i se tvrdglav bri s dgmm: Nema pstanja! Niaav de u ivtinjsm telu nie pre drugg napravljen, a svi su ednvremen stvreni. Vlf, i e mra ii za Petrgrad, bee ve davn mrtav, ada njegve zabravljene injenice iznva tri Lrenc Oen (1806.).24

Naua liinim listvima. Pt e Oen ptvrdi Vlfvu teriu epigeneze, a pred njega i Meel (1812.), ii e vaan spis razviu crevng anala preveden sa latinsg na nemai, bacie se u Nema, velim briljivu na tanie ispitivanje istrie lice vie mladih prirdnjaa. Naznaanii i nauspenii meu njima bi e Karl Ernst Ber; njegv uven glavn del pavi se 1828. pd nazivm: Istria ivtinjsg razvia, psmatranja i reflesie. Prcesi pstana lice ne sam da su u njemu asn crtani i ptpun pisani, ve su za t svezane i mngbrne duhvite speulacie. Osbit e tan pisa embrinaln razvie vea i imenjaa, a pred tga bazre se i na bitn razlinu Ontgeniu niih bezimenih ivtinja. Dva, blim lisnata, sla, i se napre pave u ruglm zaetvm lutu viih imenjaa, dele se, p Beru, napre u dva lista, a va etiri lista lice pretvarau se u etiri cevi, snvne rgane: sl e, sl mesa, sl sudva i sl sluzi. Iz tga pstau vrl zavienim prcesm epigeneze, dcnii rgani, i t d vea i d svih imenjaa na priblin isti nain. U tme se sasvim druie pnaau tri glavne grupe besimenih ivtinja, je su meu sbm vema raznlie. Meu mngim Bervim prnalascima bi e i navanii ljuds ae. Dtle se smatral d vea, a i d svih drugih sisara, da su aa mali mehurii, i se u aniu nalaze bezbrn. Te e Ber daza (182/.), da su prava aa u vim mehuriima zatvreni i mng manji grafii flieli, uglice d sam 0, 2 mm. u preniu, a pd zgdnim uslvima vide se i glim m a taice. Tae e n prvi tri, da se iz vih malih anih elia sisara napre razvia arateristian liin mehur, uplja uglica sa tenm sadrinm, ii zid brazue tana liina a (V1astoderma). Jana i semena elica. Na deset gdina, pt e Ber svm naum listvima lice, pstavi Embrilgii vrstu snvu, za nju se, utvrivanjem terie eliama 1838., pavi nv vaan zadata. Ka se pnaa ivtinjs ae i listvi lice, i iz njega pstau, prema tivima i eliama, e sastavljau razvien ivtinjs tel? Taan dgvr na v, p sadrini te pitanje, ispal e za rum plvine devetnaestga vea dvici dlinih uenia hana Milera: Rbertu Remau u Berlinu i Albertu Kelieru u Vircburgu. Oni su dazali da u petu ae nie nita drug, d prsta elica, a tae bezbrna liina zrnca ili dene uglice, e iz tga pstau pnvnim deljenjem, esu prste elice. Iz vih denih elica brazuu se napre liini listvi, a daljm pdelm rada, ili diferenciranjem njihvim, razlini rgani. Kelier e za budunst stea veliu zaslugu, t e paza da e i sluzasta semena tenst muih ivtinja nagmilavanje mirspsih sitnih elica. Pretljive idaste semene ivtinjice (Spermatozoa) nisu nita drug, d arateristine elice s bievima a t sam 1866. paza prvi put na gljivinim semenim ncima. Time e dazan za badve vane ivtinjse materie stvaranja, muu spermu i ens ae, da se slau saterim eliama, t e trie, ii e velii filsfsi znaa priznat mng dcnie, taniim ispitivanjem prcesa plavanja (1870.). (Upredi 6. 9. predavanje Antrpgenie). Teria gastrea. Sva staria ispitivanja pstanu lice dtiu se vea i viih imenjaa, ali pre svega ptiie lice, er e inje ae navei i nazgdnii bet za t, a u sva dba sti na rasplenju u dvljn liini. U maini za nasad me se ae izlei vrl zgdn a d prirdng izvenja pmu ve i pri tm iznutra psmatrati tri nedelje svag asa ce red prebraaa, d prste ane elice pa d svreng ptiieg tela. Ber e daza sam za razline imenjae lase pdudaranje u arateristinm pstanu liinih listva i pstanu pedinih rgana iz njih. A u mngbrnim lasama besimenjaa dale veli mnini ivtinja izgledal e da se zaee vri druiim nainm i izgledal e, da veina sasvim i nema pravih liinih listva. Te sredine devetnaestg vea dazal se v i d pedinih besimenjaa, Kelier 1844. d cefalpda, a Heslie 1849. d meduza. Za tim e sbit van trie Kvalevsg (1866.) da se nanii imenja, pljasta riba ili25

amphioxus, razvia tan p istm i t vrl primitivnm nainu, a besimeni, vervatn sasvim udaljeni plata Ascida. I d razlinih crva, ehindermi i zglavara, daza e va psmatra slian pstana liinih listva. Ja sam bi tada (1866.) zauzet Istrim razvia spngia, rala, meduza i sifnifera, pa pt sam i d vih naniih lasa mngelinih ivtinja naa svuda isti pstana d dva primarna lista lice, uveri sam se, da e va vema znaani prces zaea isti u celm ivtinjsm carstvu. Osbit mi van, izgleda, t se d celenteria i niih nidaria (plipi, meduze) tel sasti dug vremena, ili za vreme celg ivta, sam iz dva prsta elina sla; v e d meduza upredi Heslie (1849.) s badva primarna imenjaa lista lice. Naslanjaui se na va psmatranja i upreenja pstavi sam 1872. u sv Filsfii alcispngia, gastrea teriu, ia su navania va naela: 1. Celupn ivtinjs carstv deli se u dve razline glavne grupe: edneline praivtinje (Protozoa) i mngeline ivtinje sa tivm (Metazoa); rganizam prtza (rizpde i infuzrie) stae za sve vreme svga ivta prsta elia (ree slaba elina zaednica, bez brazvanja tiva, Coenobium); naprtiv, rganizam metaze ednlian e sam u petu, dcnie e sastavljen iz mng elia, oje brazuu tiv. II. Stga e i rasplavanje i razvie d badve glavne grupe ivtinja u sutini razlin; prtze se razmnavau bin sam bezspln, deljenjem, pupljenjem ili brazvanjem spra; ne niti imau pravih aa, niti sperme. A metaze su pdvene u mue i ense ilve, mne se preten spln, pmu pravih aa, a se plavau muim semenm. . I stga pstau sam d metaza pravi liini listvi, iz njih tiva, d ih d prtza sasvim nema. IV. Kd svih metaza pstau napre sam dva primarna liina lista, a vi svuda igrau istu ulgu: iz spljnjeg lista, razvia se spljni ni priva i nervni sistem; a iz unutranjeg crevni anal i svi stali rgani. V. Zaetva frma, a svuda napre pstae iz pleng aeta i a se sasti sam iz va dva primarna lista lice, zve se gastrula; njen peharsi bli, dvsln tel, pljava u petu ednu prstu duplju za svarivanje, pracrev (Progaster ili Archenteron), ii e prst tvr prausta (Prostoma ili Blastoporus). Ov su nastarii rgani mngeling ivtinjsg tela, a badva elina sla njegvg zida prsti epiteli, esu njegva nastaria tiva; svi drugi rgani i tiva te su dcnie (seundern) prizali iz tga. VI. Iz ve indentinsti ili hmlge gastrule u svima rdvima i lasama ivtinja sa tivm, zaljui sam p bigenetim snvnm zanu (gl. V.), da sve metaze prvbitn vde prel d edne pte glavne frme gastrea i da e va prastara (laurensa) davn izumrla glavna frma bila u sutini telesna frma i sastav dananje, nasleem drane, gastrule. VII. Ovaj filgenetii zaljua iz upreivanja ntgenetiih faata ptvrue se i time, t i danas egzistuu pedine gastrede (Pemmatodiscus, Orthonectiden, Cyemarien), a i nastarie frme drugih ivtinjsih vrsta, ie se rganizacie izdiu sam vrl mal iznad vih pslednjih (Olynthus meu spngiam, Hydra, bian slatvidni plip, meu nidariama, Convoluta i druge riptcele, a naprstie turbelarie meu pljsnatim glistama). VIII. Kd daljega razvia razlinih metaza iz gastrule, razliuu se dve glavne grupe: starie nie ivtinje (Coelenteria ili Acoelomia) ne brazuu niavu telesnu duplju, niti imau rvi, niti mara; t e slua d gastreada, spngia, nidaria i pljsnatih glista. Naprtiv mlae vie ivtinje (Coelomaria ili Bilateria) imau pravu telesnu duplju, a veinm I rv i mar; vde spadau crvi (Vermalia) i vie tipine ivtinjse vrste, e su se iz njih razvile: ehinderme, meuci, zglavari, platai i imenjaci. To cy nabitnia naela me gastrea terie, ii sam prvi nacrt (1872.) dcnie ire izve i ptrudi sam se da e t ae brazlim u nizu studia gastrea terii (1873. d 1884.). Mada su e c peta gtv upte dbacivali, mada su e y tu edne decenie est napadali mngbrni autriteti, ipa su e danas usvili svi strunjaci. Sad da vidim avi se dalji zaljuci izvde iz gastrea terie i Upredne26

Istrie lice upte, za nae glavn pitanje: mest vea u prirdi. Ja n a i semena veia elica . veie e ae, a d sviu drugih metaza, prsta elica, i va mala uglasta ana elica (u preniu sam 0, 2 mm) ima tan iste arateristine sbine a ana elica sviu drugih ivrenih sisara. Mala plazmatina uglica pljena e ednm gustm, prvidnm, finm, radialnprugastm pnm (Zona pellucida); tae mali uglasti mehuri lice (elin zrn), i se zatvara citplazmm (elinim telm), pazue istu veliinu i svstv, a i d stalih sisara, Ist vai i za pretljive sperme ili semene nie vea, siunmale, nastbiaste elice, e se nalaze milinima u sva api sluzastg mug semena (Sperma); usled svg ivg retanja ranie su smatrane za narite semene ivtinjice (Spermatozoa). I pstana vih dveu vanih plnih elica u plnim lezdama (Gonade) ptpun e isti d vea a i d stalih sisara; a gd t pstau aa u eninm aniu (Ovarium), ist ta pstau semeni nii u veiim mudima ili semen esi (Spermarium) svuda na isti nain iz elica, e prvbitn vde prel d celm epitela, eling sla, i se sida sa telesne upljine. Oplavanje. (Conception, Foecundation). Navanii trenuta u ivtu svag vea, a i svae druge metaze, este mmenat, u me zapinje svu individualnu egzistenciu; t e trenuta u me se plne elice badva rditelja sastave i stpe u brazvanju edne nve elie. Ova nva elia, plena ana elia, este individualna glavna elia (Cytula), iz ieg pnvng deljenja pstau elie liinih listva i gastrule. Te s pstanm ve citule, dale prcesm samg plenja, tpinje egzistencia linsti, samstalng bia. Ova e ntgenetii faat dve vaan, er se iz njega izvde napsenii zaljuci. Otuda napre sledue asn saznanje, da ve, slin svima drugim metazama, zadrava nasleem sve line sbine, telesne i duevne, d sva badva rditelja, i dalje vaan daz, da nva, ta pstala linst, ne me zahtevati da bude besmrna. Stga su d pretene vansti finii prcesi zaea i plng raanja upte; ni su nam pznati u svim pedinstima te d 1875., d Osara Hertviga, mga ndanjeg uenia i saputnia, n e tpe sva snana ispitivanja plavanju ivtinjsih aa na mrsim eevima u Aaiu na Krzici. Lepi glavni grad rzmarinsg strva, u me e ren velii Naplen 1769., bee i mest, na me su napre nadetaljnie ispitane taanstvensti ivtinjsg zaea. Hertvig nae, da e edini bitni dgaa d plavanja stapanje badve plne elice i njihvih edara. Od milina muih elica s bievima, e se vrzu ense ane elice, prdre sam edna u njen plazmatin tel. Jedra badve elice, spermin edr i an edr, taanstvenm snagm, u tumaim a elisu ulnu funciu srdnu ulu mirisa, edn drugm sleduu, pribliavau se i stapau se. Ta pstau ulnim seaem badva plna edra usled ertig hemtrpizma edna nva elia, u se sedinjuu nasledne sbine badva rditelja. Spermin edr prensi eve, an edr materine araterne crte na glavnu eliu, iz e se sada dete razvia; v vai a za telesne, ta ist i za ta zvane duhvne sbine. Zaeta lice d vea. Obrazvanje liinih listva pnvnim deljenjem glavne elie, pstana gastrule i daljih liinih frmi e se iz nje avljau, vri se d vea tan na, a d stalih viih sisara, pd istim naritim sbinama e dliuu vu grupu d niih imenjaa. Uraniim peridama Istrie lice se ne primeuu vi specialni arateri placentalia. Vema znaana frma lice este hrdula, a pstae napre iz gastrule, pazue d svih vertebrata sasvim ist brazvanje: prst upravan svinasti stub, hrda, ide duinm za glavnm svinm duguljastruglg titastg tela (zaetva tita); grnja plvina hrde razvia se iz spljnjeg liing lisga u imenu mdinu, dnja u crevni anal. Zatim se te pavljuu s badve strane, desn i lev d svinastg stuba, lanci prapriljenva, snve miinih listva s ima pinje r