Maturski rad
Maturski radRoba kao predmet poslovanja prodavniceFaris
KECAP
Ugostiteljsko-turistika kola
Maturski radTema: ROBA KAO PREDMET POSLOVANJA PRODAVNICE
Mentor: prof. Alzira Kala Uenik: Faris Kecap Novi Pazar,
2015
Sadraj
Pojam i definicija robe3Podela robe5Svojstva i pokazatelji
kvaliteta robe9Gubici na robi12Pojam i znaaj asortimana13Ostale
definicije asortimana15Dimenzije asortimana16Pojam skladita I
uvanje robe18Literatura20
Pojam i definicija robe
Roba je predmet poslovanja trgovinskih organizacija odnosno
prodavnica, ona je predmet kupoprodaje. Roba je proizvod ljudskog
rada koji je namenjen tritu, a ne linoj potronji. Tako na primer,
obua koju obuar proizvede za prodaju je roba, a koju proizvede za
line potrebe je proizvod, ali ne I roba[footnoteRef:1]. [1: Praksa
za drugi razred trgovake kole]
U nastojanju da se definie roba, postupa se na razliite naine.
Naprije se kae da je ona korisna stvar koja je sposobna da podmiri
neku ljudsku potrebu, jer ako nije korisna stvar, tj. ako nema
upotrebnu vrijednost, ona ne moe biti roba. Meutim, iz ovoga ne
treba izvesti zakljuak da svaka korisna stvar, tj. svaka upotrebna
vrijednost, mora biti roba, jer, npr. i vazduh na otvorenom
prostoru zadovoljava odreenu ljudsku potrebu, ali on nije roba.
Stoga se obino napominje da je roba takva korisna stvar, tj.
upotrebna vrijednost, koja je proizvod ljudskog rada. Ali ovo samo
po sebi nije dovoljno za definisanje robe, prosto zbog toga to
svaki proizvod ljudskog rada koji je sposoban da podmiri neku
ljudsku potrebu ne mora biti roba. Tako npr. upotrebne vrijednosti
koje neposredni proizvoai proizvode za podmirenje sopstvenih
potreba nisu robe. Zbog toga se precizira da je roba takav proizvod
ljudskog rada koji ima upotrebnu vrijednost za druge, a ne za
njihovog proizvoaa.Meutim, i ovo je samo djelimino tano, poto svaki
proivod ljudskog rada koji ima upotrebnu vrijednost za one koji ga
nisu proizveli ne mora uvijek biti roba. Npr., proizvodi kmetovog
rada koje je troio feudalac imali su upotrebnu vrijednost za njega,
ali nisu bili roba, jer ih je on dobio od kmeta, ne dajui za njih
nikakvu protiv-vrednost. Iz svih tih razloga izgleda da je
najadekvatnije reI da je roba takva upotrebna vrijednost, tj. takav
koristan prizvod ljudskog rada koji je proizveden zato da bude
razmjenjen,tj. sa ciljem da se za njega dobije odgovarajua
protiv-vrednost.
Roba je proizvod ljudskog rada koji nije namjenjen za linu
upotrebu proizvoaa ve za trite, gde se razmenom ukljuuje u drutvenu
upotrebu. Roba ima dva bitna svojstva: Upotrebnu vrednost i
Vrednost
Upotrebna vrednost zastupljena je u prirodnim svojstvima robe
koja svojim materijalnim odlikama zadovoljava ljudske potrebe.
Upotrebna vrednost je korisnost robe i njeno svojstvo da moe
zadovoljiti neku ljudsku potrebu. Upotrebna vrednost robe zavisi od
njenih fizikih, hemijskih, tehnolokih i drugih svojstava.razliite
vrste robe imaju razliitu upotrebnu vrednost, npr upotrebna
vrednost obue je razliita od upotrebne vrednosti hleba.
Vrednost robe je drutveno svojstvo i izraava se u novcu, odnosno
ceni. Ona omoguava razmenu dobara i predstavlja drutveno-potroenu
koliinu rada.
U saobraajno-transportnom smislu roba kojom se rukuje obino se
naziva teretv veoma je bitno poznavati opte osobine tereta-robe ,
jer se onda i u rukovanju sa njom ispravnije postupa.
PODELA ROBE
Podela robe moe se izvriti prema izvoru dobijanja, brzini
potronje, brzini prodaje i robnim grupama. Brzina potronje robe je
kriterijum koji odredjuje snabdevenost odredjene robe u
prodavnici.prema ovom kriterijumu, roba se deli na robu brze
potronje, robu sezonske potronje i robu spore
potronje.[footnoteRef:2] [2: Praksa za drugi razred trgovake
kole]
Roba brze potronje je roba svakodnevne potronje. Ima sigurnu
prodju jer zadovoljava osnovne kriterijume potroaa. Prodavnice
treba da bude dobro snabdevena ovom vrsom robe, vodei rauna o
kvalitetu, ceni i sveini te robe, raznovrsnosti i drugim
elementima. Ovde spadaju hleb, mleko, meso, sir itd.Roba sezonske
potronje je roba ija je potronja vezana za neko godinje doba, za
odredjene praznike, ili se troi u toku cele godine ali najvie u
odredjenoj sezoni. Ovu robu treba nabavljsti blagovremeno, pre
poetka sezone da bi se potroai na vreme snabdeli tom robom.
Roba spore potronje se sporo troi, dugo traje, a obino je skupa.
U ovu vrstu robe spadaju nametaj, tepisi, maine za pranje rublja,
televizori i druga roba. S obzirom na znaaj i cenu ove robe,
potroai due biraju, tee se odluuju, razmiljaju o ceni i kvalitetu
robe pa osoblje trgovinskog preduzea treba da vodi rauna o ovim
momentima. Podela robe prema brzini prodaje:
U zavisnosti od brzine roba se deli na kurentnu i nekurentnu
robu.[footnoteRef:3] [3: Praksa za drugi razred trgovake kole]
Konkurentna roba je roba koja se dobro, lako i brzo prodaje. To
je roba koja ima dobru prodju na tritu, potroai je stalno trae i
rado kupuju. Ona u potpunosti odgovara zahtevima potroaa.
Prodavnice treba da budu snabdevene dovoljnim koliinama ove robe
jer ona obezbedjuje vei i siguran promet. Nekurentna roba je roba
koja nema dobru prodju na tritu, potroai je malo trae i slabo
kupuju. To je obino roba visoke cene, slabijeg kvaliteta,
demodirana, koja ne odgovara ukusu i navikama potroaa. Prema izvoru
dobijanja roba se deli na pravu robu, surogat, imitaciju i
falsifikat. Prava roba je roba koja je kao takva deklarisana i ima
sve odlike te vrste. Na primer, kafa je samo ona roba koja je
dobijena od kafinog drveta. Prava roba se moe dalje preraivati da
bi bila upotrebljiva, ili koristiti bez daljeg preradjivanja. Prava
roba koja se moe odmah troiti bez dalje prerade obuhvata izmedju
ostalog limun, jabuku, gorivo, ugalj, ...Surogat( zamena robe) je
roba koja ne dolazi iz pravih izvora dobijanja, ve specijalnim
nainom dobijanja dobija neke od svojstava prave robe tako da je moe
zameniti. Surogat ima neke karakteristike prave robe, ali ne i sva
svojstva. Neki surogati veoma uspeno zamenjuju pravu robu. Pojava
surogata objanjava se, uglavnom, oskudicom prave robe na tritu ili
njenom visokom cenom.Prodaja i upotreba surogata su dozvoljene pod
uslovom da je na pakovanju stavljena oznaka da je re o zameni, a ne
o pravnoj robi. Na taj nain kupac zna da kupuje surogat a ne pravu
robu, na primer, surogat kafe i sl.Surogati se upotrebljavaju
uporedo s pravom robom. Neki surogati mogu da sadre neka svojstva
koja ih ine ne samo jeftinijim nego i kvalitetnijim, praktinijim,
jaim itd. od prave robe (na primer, margarin umesto maslaca, vetaka
svila umesto prave svile i sl.).Imitacija je roba koja je po svom
spoljnom obliku i karakteristikama, slina pravoj robi. Pojava
imitacije objanjava se istim razlozima kao i pojava surogata. U
trgovini dobro prolaze imitacija nakita, koe, krzna, mermera...Roba
falsifikat je roba koja se na tritu pojavljuje pod nazivom prave
robe, a nema svojstva prave robe. Prodaja falsifikata kao prave
robe zakonski je nedopustiva. To je direktna zloupotreba poverenja
potroaa i akt se kanjava. Prodajom falsifikata potroa je prevaren i
oteen, a onaj ko prodaje takvu robu lako dolazi do zarade.
Falsifikat nema bitna svojstva prave robe, nego samo neke od odlika
spoljne prirode, ali dovoljne da potroae prevare. Primer
falsifikovane robe je tof od vetakih vlakana predstavljen kao tof
od prirodne vune itd.Postoji vie kategorija falsifikovanja robe:
dodavanje materija manje vrednosti originalnoj robi radi poveanja
teine ili zapremine, izvlaenje sastojaka vee vrednosti iz
originalne robe, dodavanje originalu materija koje e materijalu
dati prividno bolje osobine, dodavanje sredstava za konzervisanje
koja mogu biti tetna po zdravlje itd.Stoga je potrebno da prodavci
dobro poznaju robu da bi mogli lake da prave razliku izmeu prave
robe, surogata, imitacije i falsifikata.
Za klasifikaciju robe, osnovna obiljeja su: Fizika svojstva robe
Nain utovara i istovara Uslovi prevoza i smetaj Koliina robe za
prevoz u odreenom vremenu
Prema fizikim svojstvima roba se deli na: vrstu Tenu Gasovitu
Posebnu grupu predstavlja vrsta roba u rasutom stanju, iji delovi
mogu biti komadni i u prahu. Za sve vrste robe vana je specifina
masa od koje zavisi stepen iskorienja korisne nosivosti, kao i
izbor tovarnog prostora.
Osim fizikih svojstava, roba ima i druge osobine kao to su:
hemijske, mehanike i tehnoloke.
Prema nainu utovara i istovara roba se deli na: Pojedinanu u
komadima Gomilastu Nalivajuu (tenost i gasovi)
Pojedinana roba moe biti sa ambalaom i bez ambalae. Ona se
odlikuje teinom, oblikom i obimom (veliinom)svakog komada
Prema vrsti ambalae roba se deli na: Kotrljajuu (buradi, koturi)
U sanducima U vreama (dakovima)
Gomilasta roba moe biti sasvim usitnjena (u prahu) i komadna. I
jedna i druga moe biti sa ambalaom i bez nje. Roba bez ambalae
oputa utovar i istovar gomilanjem (izruivanjem) podnosei pad sa
visine i dranje na gomili.
Nalivajua roba su razne tenosti za koje ambalau predstavlja
specijalni oblik vozila u vidu cisterne.
Svojstva i pokazatelji kvaliteta robe
Pokazatelj kvaliteta je kvantitativni, brojani izraz za vrednost
nekog svojstva. Postoje grupni i pojedinani pokazatelji kvaliteta,
pojedinani za vrednost jednog proizvoda, a grupni za vrednost vie
svojstava.Svojstva[footnoteRef:4]: [4: Jelica Mati, Nada Markovi:
Raunovodstvo i praktina nastava za 4. razred ekonomske struke
Istono Sarajevo 2007]
1. fizika2. mehanika3. hemijska4. tehnoloka5. organoleptika6.
eksplataciona7. estetskaFizika svojstva:1. Gustina () je kolinik
mase (m) i zapremine (V) , a jedinica gustine je g/cm3. Odredjuje
se kod stakla, metala, drva, maziva, tekstilnih vlakana, plastinih
masa.2. Temperatura topljenja je temperatura kada supstanca prelazi
iz vrstog u teno agregatno stanje. (metal, staklo, plastine mase)3.
Temperatura topljenja je temperatura kada supstanca prelazi iz
tenog u gasovito agregatno stanje.4. Provodljivost (Ag, Au, Cu, Al,
grafit (C), izolatori: drvo, guma, plastika, keramika.5. Poroznost,
izraava se u %. (sundjer)6. Vatrostalnost, sposobnost da trpi
visoku toplotu bez topljenja i deformacija. (amot)7. Viskoznost,
tela viskoznija od vode su ona manje teljiva od nje, ulja, masti,
boje, lakovi, maziva, gasovi.
Mehanika svojstva:1. Tvrdoa2. vrstoa3. Elastinost4. ilavost5.
Krtost6. IstegljivostHemijska svojstva:1. Hemijski sastav
(kvalitativan, kvantitativan), ispituje se kod uglja, nafte,
itarica2. Otpornost prema reagensima, metala, keramike, tekstilnih
vlakana.3. Rastvorljivost, organskim putem (alkoho) i neorganskim
(voda), ispituju se boje, lakovi, masti, ulja, smole, voskovi.4.
Sadraj vlage, predstavlja koliinu zarobljene vode u materijalima, u
eeru, branu, soli,m detardentima, koi.Tehnika svojstva (podobnost
nekog materijala da se obradjuje):1. Livnost2. Lemljivost3.
Varivost4. Termika obradivostOrganoleptika svojsva:Odredjuju se
putem naih ula. Dve metode: subjektivna i objektivno ocenjivanje.
Subjektivna, vizuelno ili putem degustacije. Subjektivno
ocenjivanje, metod baziran na naunoj metodi,
aparature.Eksplataciona svojstva:1. Funkcionalnost2. Pouzdanost3.
TrajnostEstetska svojstva1. Boja2. Sjaj3. Finoa4. Tekstura5.
Dizajn-. Dizajn je estetsko i funkcionalno oblikovanje proizvoda.
Proizvodjai insistiraju na funkcionalnom, estetskom i kvalitetnom
proizvodu.
Gubici na robi
Pod gubitkom uopte se podrazumeva smanjenje nekog materijalnog
dobra ili njegov nestanak. Gubici na robi predstavljaju sva
smanjenja na robi koja se odnose na njen kvalitet, zapreminu, teinu
ili povrinu. Ova smanjenja mogu da nastanu iz opravdanih ili
neopravdanih razloga. Gubici se javljaju pri transportu,
uskladitenju ili rukovanju robom. Sama priroda nekih vrsta robe je
takva da nuno dolazi do gubitaka. Veliinu gubitaka odreuju vrsta
robe, kvalitet rukovanja, nain poslovanja, snabdevenost tehnikim
uredjajima, strunost osoblja I njegova odgovornost.[footnoteRef:5]
Veliina gubitaka utie na visinu dohotka u prodavnici. Uzroci
gubitaka mogu biti razliiti I odredjuju se prema mestu gde su
nastali, prema karakteru samog gubitka, koliini gubitka kao I prema
tome ijom su krivicom nastali. [5: Praksa za drugi razred trgovake
kolePraksa za drugi razred trgovake kole]
Prema mestu na kom su nastali, gubici mogu biti gubici pri
transportu, skladitu ili prodavnici.Prema karakteru samog gubitka,
dele se na kalo, kvar, lom, uginue[footnoteRef:6]. [6: ]
Kalo je prirodni gubitak zapremine koji nastaje kao posledica
suenja, ili isparavanja. Javlja se kod obe robe koja sadri vodu.
Rastur je gubitak robe koji nastaje rasipanjem robe( eer, brano,..)
li curenjem tenosti. Kvar nastaje na robi zbog njenog prirodnog
stanja I zato takvu robu, tj robu podlonu kvarenju treba uvati. Lom
je specifian gubitak na robi koji se javlja kod lako lomljive robe
(staklo, porculan, itd..)Gubici na robi mogu da nastanu krivicom
osoblja I bez krivice osoblja.[footnoteRef:7] [7: Praksa za drugi
razred trgovake kole]
Gubici nastali krivicom osoblja su nastali nestrunim, nebrinim I
neodgovornim rukovanjem osoblja. Gubici bet krivice osoblja su oni
gubici koji nastaju usled poara, krae, zemljotresa, poplave,
itd.
Prema koliini gubitka mogu biti POJAM I ZNAAJ ASORTIMANA
Asortiman (fr. assortir, sastaviti, kompletirati artikle prema
nekom zajednikom kriterijumu) predstavlja skup izvjesnog broja
proizvoda koji su predmet proizvodnje jednog proizvoaa ili skup
izvjesnog broja artikala robe kojom trguje jedna prometna
orgainizacija.
Blie definiui svoje zadatke trgovinska preduzea politikom
asortimana odreuju sopstveni indentitet i mjesto u drutvenoj
reprodukciji.
Asortiman jednog preduzea obuhvata svu robu koja je predmet
njegove ekonomske aktivnosti.[footnoteRef:8] Proizvoa se obino
orijentie na jednu uu oblast u proizvodnji zbog ega njegov
asortiman proizvoda najee predstavlja srodne artikle. U trgovinskom
preduzeu asortiman je u odreenom trenutku, izvreni izbor razliite
vrste robe (ili usluga) radi nastupa na tritu. Formiranje
asortimana u trgovinskom preduzeu predstavlja kontinualan proces
planskog stvaranja optimalne kombinacije izmeu njegovih dimenzija.
[8: Praksa za drugi razred trgovake kole]
Optimalna kombinacija ostvaruje se u uslovima kada je trgovinsko
preduzee u mogunosti da realizuje sljedea dva osnovna cilja:
da kao agent potroaa obezbedi asortiman koji e biti prilagoen
njihovim tekuim i perspektivnim zahtjevima i potrebama
da odravanjem ravnotee izmeu obima prodaje i nivoa zaliha
ostvari to povoljnije rezultate poslovanja
Politikom asortimana obezbjeuju se potrebne informacije za
ostale marketing aktivnosti u trgovini. Istiui veliki znaaj
politike asortimana mnogi je autori izjednaavaju sa politikom
marketinga u trgovini. Meutim to poreenje se ne bi moglo
prihvatiti, iz prostog razloga to je proces marketinga znatno
sloeniji i to pored asortimana u svom najirem smislu obuhvata i
druge specifine i znaajne instrumente.
Planiranje asortimana jeste kontinualan proces prilagoavanja
brzim i estim promjenama koje nastaju u fazi proizvodnje i
potronje. Bez obzira na to da li je rezultat kratkoronog ili
dugoronog procesa planiranja, asortiman uvjek predstavlja izvreni
izbor robe koja se nudi na tritu.
Asortiman je nesumnjivo najvaniji elemenat marketing mixa
prometne organizacije. Rije je o kljunom elementu trine ponude
trgovinske organizacije i planiranje marketinkog mixa prometne
organizacije poinje formulisanjem ponude, prvenstveno izborom
asortimana, ime treba u potpunosti zadovoljiti potrebe i elje
potroaa. Sam kupac cijenit e ponudu prvenstveno sa tri kljuna
elementa: (1) kvaliteta proizvoda, (2) ponude i kvaliteta usluga i
(3) primjerenosti ponuene cijene.
OSTALE DEFINICIJE ASORTIMANA
Pojedini autori razliito definiu asortiman trgovinske
organizacije. Tako se u literaturi pod asortimanom robe
podrazumijeva[footnoteRef:9]: [9: Praksa za drugi razred trgovake
kole]
sva roba koja je predmet poslovne aktivnosti preduzea ,
izvreni izbor robe koja se nudi na prodaju,
izbor proizvoda razliitih po vrsti, kvalitetu, boji, upotrebi i
drugim obiljejima
izbor prodajnog programa determinisan kadrovskim, investicionim
i drugim potencijalima poduzetnika
Dimenzije asortimana
irina- zastupljenost razliitih grupa proizvoda u ponudbenom
asortimanu. Univerzalna prodavnica prehrambeni proizvodi, sredstva
za linu i kunu higijenu, tekstilna roba, posue, alat, do-ityourself
artikli, bela i smea tehnika i drugi artikli.[footnoteRef:10] [10:
Praksa za drugi razred trgovake kole]
Duina oznaava stanje zaliha pojedinih proizvoda, odnosno koliko
istih komada artikla prodavnica ima na lageru. Duina asortimana je
bitna jer ne elite da ostanete bez robe. Prazno mesto na polici ima
dva efekta: kratkoroni niste prodali, a mogli ste. Gubitak prihoda.
dugoroni izneverili ste kupca, koji se, ljut, moda vie nee vratiti.
Va odnos I lojalnost su poljuljani ili moda nepovratno uniteni
Gustina obuhvata zastupljenost razliitih artikala unutar odreene
robne grupe. Prodavnica koja ima odgovarajuu gustinu asortimana
naziva se specijalizovanom. Primer su prodavnice graevinskog okova
(gvoara ili rafara) gde moete nai sve mogue rafove I kukice za
slike ili arke za vrata.
Dubina oznaava zastupljenost razliitih marki, modela, veliina,
boja, dezena istog ili slinog proizvoda. Primer je prodavnica
cipela koja ima enske, muke i deije cipele razliite modele (cipele,
sandale, izme), razliitih boja, veliina i materijala.
Konzistentnost je usklaenost ponudbenog asortimana sa stvarnim
potrebama kupaca u vremenu i prostoru. Konzistentnost oznaava da li
i u kom obimu i strukturi, ponueni asortiman odgovara stvarnim
potrebama i eljama kupaca.
IZLAGANJE ROBEOva tema se veoma esto pominje u raznim medijima,
ali koliko imate vremena da se posvetite analizi izlaganja robe u
svakodnevnoj trci za profitom? ivimo u vremenu kada postoji velika
mogunost izbora i kada je svako od nas izloen velikom broju novih
artikala koji se, sada ve, pojavljuju svakodnevno. Postavlja se
pitanje kako izabrati prave artikle za vau radnju i izloiti ih na
nain da ih kupac primeti. Prema nekim istraivanjima kupcu je
potrebno u proseku oko tri sekunde da bi uoio prozvod na vaoj
polici. Ukoliko imate 3.000 artikala u asortimanu veoma lako
dolazimo do zakljuka koliko tehnike izlaganja robe imaju znaaja za
Vae poslovanje. Koliko vremena su Vai poznanici spremni da provedu
u lokalnom STR-u kako bi kupili osnovne potreptine? Sve ovo nas
upuuje na zakljuak da e jedino dobro izloen proizvod nai put do
kupca. U vreme kada dostupnost proizvoda razliitih kategorija, po
kvalitativnoj pa samim tim i po cenovnoj razliitosti, prevazilazi
realne potrebe kupaca kljuno je nai odgovarajui asortiman koji e
zadovoljiti te potrebe kroz najmanji mogui utroak vremena.
Izlaganje robe je nain postavljanja artikala na policu kako bi se
privukla panja potroaa na pravi nain i unapredila vaa
profitabilnost. Dobro izloena roba omoguava da va potroa uoi sve
artikle koje imate u prodavnici. Probajte ovih nekoliko korisnih
saveta u vaoj radnji.Najvanije artikle izlaite u visini oiju. Kupac
prvo gleda u visini oiju, onda gore, zatim levo, pa desno i na
kraju dole. Zona koju kupci obino ne gledaju je prvih 120cm sa leve
strane i tu se obino pozicioniraju izuzetno poznati
brendovi.Primenite unakrsno izlaganje gde god je to mogue i time
unapredite svoju profitabilnost. Unakrsno izlaganje je postavljanje
artikala jedan uz drugi ukoliko se oni u domainstvu koriste
zajedno. Takvim izlaganjem podseate kupca da kupi i drugi proizvod
koji nije nameravao. Primeri unakrsnog izlaganja robe su: pivo i
ips, aj i medPojam skladita I uvanje robe
Skladino poslovanje podrazumeva skup poslova koji se odnose na
prihvatanje, uvanje i izdavanje nabavljene (proizvedene) robe.
Skladite u irem smislu prostor izgraen u celini, delimino izgraen
ili neizgraen; ogranien ili ne; pokriven ili ne, koji se
upotrebljava za smetaj robnih fondova preduzea.[footnoteRef:11]
Skladite u uem smislu samo onaj ograen i pokriven prostor sa
inventarom za manipulaciju, koji slui iskljuivo u svrhu
uskladitenja i uvanja robe od svih uticaja koji bi mogli dovesti do
gubitaka na njoj. Skladite je posebno opremljena prostorija u kojoj
se obavlja prijem, smetaj, uvanje, pakovanje, uzorkovanje,
klasiranje, sortiranje, obeleavanje, utvrivanje kvaliteta i
izdavanje sirovina, poluproizvoda, gotovih proizvoda, ambalae,
sitnog inventara, kao i priprema ovih dobara za otpremu u
proizvodne pogone, prodavnice ili kupcima. [11: Trgovinsko
poslovanje za treci razred srednje kole ]
Literatura
1. Jelica Mati, Nada Markovi: Raunovodstvo i praktina nastava za
4. razred ekonomske struke Istono Sarajevo 2007.
2. Trgovinsko poslovanje za treci razred srednje kole
3. Praksa za drugi razred trgovake kole
10
