Download pdf - Istorija Srba Simo Jelaca

8/3/2019 Istorija Srba Simo Jelaca

http://slidepdf.com/reader/full/istorija-srba-simo-jelaca 1/39

Осам Миленијума Српског Порекла ________________________________________________________________________

Осам Миленијума Српског Порекла

Наводи у овом раду се базирају на књизи, Доброслава Јевђевића,“Од Индије до Србије” у издању Српских новина 1961. године у Риму.

као и подацима бројних аутора публикованих и у новинама и на интернету, апосебно у делу др. Олге Луковић-Пјановић “Срби народ најстарији”. Намера овога

текста је трагање за српским и сопственим коренима, на бази истините, а нетрагично натурене нам, историје.

Др. Симо Јелача

____________________________________________________________________________________ 1




УводПретежно, српски уџбеници описују српску историју од шестога века, од

времена досељавања из прибалтичких земаља на Балкан, као да нас пре тога нијени било. А где су нам онда живели прадедови? Нису ваљда ванземаљци? Тимдосељавањем на Балкан Срби су већ имали усавршен језик, изграђен друштвенипоредак, развијен смисао за државу, са обичајима и културним темељима. Ималису и два, три царства. Па где нам је онда колевка?

Разлози за предње леже, пре свега, у прихватању нордијско историографскеи германске Берлинско-Бечке школе, која је намерно искривила нашу историју,чиме нам је учињен фалсификат по коме Срби нису аутохтони народ у Подунављуи на Балкану од свога најранијег почетка. Тиме су нам одузели прошлост и бројне

генерације завели, а све у намери потпуног искорењивања Срба. За нас је јединомеродавна Аутохтонистичка Школа према којој у новије време имамо два правца,први “Индијски”, по коме се порекло Срба изводи из Индије, а други“Подунавски”, по коме су Срби настањивали Подунавље “од почетка”, одакле сусе расељавали по Европи, Малој Азији па чак стигли и до Индије. Зачетникподунавског правца је хроничар XII века Нестор Часни Кијевски, а његови великипоборници су наши великани: Олга Луковић-Пјановић, Јован Деретић, РанкаКуић, Милош Милојевић, Сима Лукин-Лазић, Лаза Костић, Павел Шафарик, ИлијаЖиванчевић, Светислав Билбија, Милан Будимир, Драгослав Срејовић и многидруги, са непобитним доказима нађеним у Лепенском Виру. Ту су и многи страни

аутори: Сипријан Робер, Емил Бирнуф, Адолф Пикте, Ами Буе, ЛоренцСуровјецки, Франсис-Мариа Апендини и бројни други.

О застарелом учењу по коме су Срби доселили на Балкан у седмом веку новеере, овде неће бити детаљног приказа, пошто сви докази иду у прилог тврдњи да јето било последње српско досељавање и то у постојбину својих предака. То су самопоследице германске историјске школе, теорије која нам је наметнута. Јошзначајнија је тврдња Јована Деретића да се Срби нису ни доселили из Закарпатја,они су у Подунављу одувек живели. А Пољак Казимир Шулц додаје да су Словени(читај Срби) настањивали Подунавље од најстаријих времена, као Илиро-Трачани.

Током римске владавине Срби са севера су дошли да помогну својимсународницима, староседеоцима, ту остали и очували све своје обичаје и језик.

Аутохтонистичку школу прихватили су већ руски и пољски историчари,међу којима су се истакли Адам Мицкијевић и Суровјецки са Павелом

____________________________________________________________________________________ 2




Шафариком, кога сматрамо својим пошто је био професор у Новом Саду. Сви онипотврђују да су словенски језици заузимали централно место у групи индо-европских језика, а да Словени одувек живе на својим територијама, одакле су

вршили утицај и на исток и на запад. На жалост, светска трагедија огледа се учињеници да западни историчари приликом бројних открића нису узимали у обзирсловенско (односно српско) писмо, којим би многе “нејасноће” и “мистерије” билелако решиве. Најпростији пример је име владара у Египту по имену Арса(ћирилично писано АРСА) или именица мост, што су за Западњаке биле нерешивезагонетке.

Путујући временски уназад стижемо до Индије, одакле нас путеви водепреко пространстава Азије, па преко руских низија и на запад све до Шпаније иЕнглеске. Српском историјом бавили су се немачки историчар Леополд Ранке и

Чех Јиречек, мађарски гроф Бенџамин Калај, слависти Јан Колар и ПавелШафарик и многи други. Постоје списи грчко-римских писаца Херодота иПлинија, па чак и кинеских и турских, а такође и Хрвата Фрање Рачког, као исрпских историчара Јована Рајића, Стојана Новаковића, Симе Лукин-Лазића имногих других, у којима се спомињу Срби.

Српска херојства током векова истакла су нас у прве редове светске историјеи давала нам право грађанства међу угледним војничким нацијама. Српска љубавпрема отаџбини, оданост према слободи и српска херојско-песничка поезија

привлачили су пажњу светских духова од Наполеона до Гетеа, од Бајрона доВиктора Игоа. Чак и хладни Енглези гледали су у Србима и Црногорцима хероједостојне Спартанаца. А Србе новије историје, инспирисали су митови њиховецарске прошлости Немањића и косовска трагедија. Суседи који су нас одувекмрзели чинили су то претежно из зависти, стремећи за нашим истребљењем.

У уводном делу рада “Досељавање Срба на Балкан и прва држава”неименовани аутор износи следеће: “Научници сматрају да су земље западне исредње Европе насељене од плеистоцена (дилувиј, ледено доба), а да се наБалканском полуострву човек појављује у периоду последње глацијације (пре

40.000 година). На основу налаза у пећинама под Јерининим брдом у селу Градаци у Рисовачи на Венчацу изграђене су слике тадашњег људског живота. Око25.000 година пре нове ере човек напушта пећине, чиме се завршава првопоглавље историје људске заједнице на територији Србије. Археолошканалазишта у Ђердапу потврдила су да се тамо развила једна од најсложенијихкултура праисторије, названа култура Лепенског Вира (7.000-5.500 година пре

____________________________________________________________________________________ 3




н.е.). На интернету се налазе подаци о фигуринама нађеним у Лепенском Виру изседмог миленијума старе ере, а испитивања радиоактивним угљеником потврђујустарост нађених артикала на око 8.580 година, односно преко 6.500 година пре

Христа. Постоји и податак да је колевка Европе у Рајковој Пећини, на РуднојГлави код Мајданпека уз Баљетинску реку. Најстарији људи ове кутуре живели суу насељима, у заједници од две до четири биолошке породице. Неолитска културана просторима северно и јужно од Саве и Дунава развила се од 5.300 до 3.200година пре н.е., а најзначајнија налазишта су Старчево и Винча”.

Порекло имена СрбинСрпски историчар Јован Рајић у “Историји Срба” (1794.), из старих извора,

изводи порекло Срба од Хунских Сабира. Други извори, име Срба изводе из

Србата - Сармата, а такође и од реке Сербице (између Еуфрата и Тигра уМесопотамији, данашњи Ирак). Неки аутори име Срба изводе из речи собрание(збор, сабор) и слично, а неки га просторно везују за Сибирију, једну од нашихпрапостојбина. Чешки историчар Павел Шафарик везује српско име са речиСјарбин, Серб, Сербин, Сибрин, што су све облици значења рода, народа, а штоима исто значење са латинском речи генс и натио, или индијском речи Серим, штозначи народ исте крви. Неда Мариновић у опису најстаријег народа на Балкануизноси да Србин, у стародавном индијском језику, санскриту, из кога су потеклисви индо-европски језици, међу којима и српски, означава слободног човека,

јунака, који се вечито бори за сопствени опстанак. Према руском историчару

Велтману у делу “Атила и Руси” име Србин од старине односило се на војнички, ратнички сталеж у Русији, а реч Срб означавала је војника, храбарог човека инаводно од Срба су постали Козаци. И дан данас око реке Волге реч Сербоозначава породицу, род, својту, а код Белоруса реч Сабр или Сјарб значи силу,множину великог народа исте крви и језика. Код Великоруса реч Серби означаваздрав, јуначан, силан сој људи. Код Лужичких Срба реч Сораб има значење човеканајразборитијег, најлепшег, најодабранијег у том роду. Код Украјинаца речСирбин означава господара. У српском народу од давнина постоји похвалапокојника, за кога се сматрало да је био добар, са високим одличјима, која каже:“Баш је прави Србин био и српски живео”. А у Црној Гори храброг јунака су

хвалили са: “Срб од Косова”. И у турском језику речи Сирб и Серб имају значењенарода једног колена, храброг, убојитог и непокорног. Код старих Персијанаца речСарб значи глава, старешинство. Код Арабљана, Халдејаца и Јевреја реч Србозначава слободног човека, јунака, непокорног. У старом санскритском језику речСербх значи не дати се никоме, а корен те речи значи семе, колено и род.

____________________________________________________________________________________ 4




Шафарик и Колар су цитирали, такође, да реч Срби означава рођаке, својту.Непознатом човеку Србин ће рећи: “Како се Ти оно зваше Рођаче”.

За Србе се понегде везује име Влах, што су Турци усвојили од Хрвата. Тоиме припадало је Келтима са којима су Срби дошли у додир 400 година пре н. е.Касније се Влах звао ратар или пастир. Када су Турци окупирали српску државу,Срби су се повлачили у планинске пределе и претежно се бавили земљорадњом источарством, па су им по том основу Турци дали име Власи, мада та реч означавазанимање а не народ. Данас се Власима назива народ који живи у Румунији. Стариисторичари Србима дају име Рац, а то потиче од значења човека из Рашке,постојбине Срба по досељавању на Балкан. Име Срб и Сораб води такође пореклоиз самог српског језика, где има значење огромности и силе народа једне крви.Према томе, верује се да су Срби у време усвајања свога имена поседовали све овеособине. У “Историји народа средње Азије” Јоацхим је забележио речи кинескогпограничног гувернера Хју Ју-а, 160. године пре н.е.: “Срби су нас нападали 30пута од пролећа до јесени”. Такође, кинески државник Цај Јун каже: “Од како супобегли Yуни (Хуни), осилише се Срби и завладаше земљама њиховим. Има ихсто хиљада војника и просвећени су, племена су им силнија и многобројнија и мине можемо да им се одупремо”. Истраживања су потврдила да чак и на Тибету идан данас постоје називи који су чисто српски, као: чедо, јарак, сила, чича, рудник,гора, луч, као и имена: Божан, Милован, Србица и друга, Милош Милојевић их језаписао 710. Немац Екерман тврди да име Србин означава народ, а Хенрих Лео, да

то име долази од санскритског имена Сарб или Срп, сто означава народ који сечесто сели. Истакнути Слависта, Француз Сипријан Робер износи да име Србинобележава целу једну расу народа и да су то Илири, најстарији Словени. ЈаковГрим је у предговору “Малој граматици Вука Караџића” написао: ”…да немаславнијег имена које би се могло употребити за све Југо-Словене и да ни једнодруго племе нема такву историју која би се могла упоредити са српском”.

По Херодоту сви Трачани, Скити, Венди, Трибали и Илири су Срби. Иначе реч Трачани, настала је у грчком погрешно због немогућности изговорасугласника, што се односи на Рашане.

Александар Велики поклонио је српским племенима много земље у СредњојЕвропи у знак захвалности за ратне заслуге, називајући те нове земљопоседникеПанови (господари). Сматрао их је великомоћним и најчувенијим народом, кога јеназвао Славан. На самрти је изразио жељу да сви народи од Јадранског доХладног мора живе по законима “Славних”. Тако је кажу, одлучио умирући

____________________________________________________________________________________ 5




победник у белом граду Александрији. Др. Деретић наводи да је иза АлександраВеликог остало записано да је неки велики војсковођа, пре њега, предузео походса Хелмског (Балканског) полуострва из Србије на исток све до Индије. Било је то

нешто преко 2000 година пре Христа, а тај велики војсковођа звао се Нино Белов,који се у “Светом писму” спомиње као Неброд. Циљ му је био Индија. Кренули суиз данашњег Ниша, прешли Малу Азију и стигли до Индије. У старим записимазабележено је да је то први продор Аријеваца, а име су добили по богу Арону, чијису трагови култа пронађени на данашњим пределима Космета. Скорашња открићапотврдила су да су Словени (Срби), као Аријевци окупирали иранске висоравни иобласти Инда и Ганга. Њихови обичаји остали су очувани у Ведама. Према томе,Словени су се доказали као носиоци Аријанизма, док сами Индуси сматрају да суим Веде подарили богови. Нина Белова називали су и богом Бак. Он није био самоосвајач, већ и градитељ, а своју љубав према градитељству пренео је и на својужену Семираму, која је била очарана градњом Вавилона и наредила је да се тајград доврши по њеним замислима, којом приликом је саграђен мост дуг 900 м заулаз до централне куле, на чијем врху је саграђена опсерваторија. После НинаБелова, нови војсковођа Сербо Макеридов, по узору на Нина, извео је други походАријеваца на исток, а он се у светом писму спомиње као Асур и неки га отудасматрају оснивачем Асирског царства. Према томе, Александар Велики је биотрећи освајач далеких светова и ишао је “утабаним стазама” тек 335. до 332.године пре Христа. Александар налази Србе између река Инда и Џелама, који суту остали од Нина Белова и живели у два града, од којих се један звао Сербија.

Александар тај град дограђује и улепшава и назива га Александрија Сербијска.

Грчки историчар Херодот говорио је да су Срби после Индуса највећи народна свету. Херодот је Србе сврставао у Трачане, док су их други сврставали уСките, Сармате, Готе, Хуне, Аваре и Венде, а неки су их називали Склав и Славин.

Чешки историчар Шафарик, који је био професор у Новом Саду, дословно каже:“Име Србин је најстарије и дубоко укорењено међу свим Словенима”. Немачки и

руски историчари прихватили су углавном Херодотово тумачење да су СрбиТрачани. Њихово тумачење за то је следеће: “…међу Србима од памтивека живело

је велико племе називано Рашчани или Раси, а то име потиче из Индије од речи

Рашка, сто означава рујну црвену боју, коју су Срби од увек волели.” Отуда суисконски Рашчани Црвени Срби. Ти Срби у време Херодота су живели у МалојАзији и на Балкану у Тракији. По њима је и названа област Стара Рашка у Тракијипоред реке Марице и новија Рашка, Немањина прва Србија. И данас постоји

речица Рашка, која се улива у Марицу као и рушевине града Рас. Јован Рајићнаводи како је мађарски историчар Ишванфи, Деспота Ђурђа Бранковића називао

____________________________________________________________________________________ 6




Ђорђем Трачанином, а грчки историчар Лаоник Халкокондил казе да су СрбиИлирци, дошли из земаља иза Дунава и тврди да су Срби најстарији и највећинарод на свету (подразумевајући под тим именом све Словене). У Минхену се

налази оригинална немачка хроника, писана око 750. године нове ере, у којојдословно пише: “Срби представљају тако велико царство (регнум) да су из њихпроизашли сви словенски народи” (Хормаyерс Архив, ст. 282-283). Хрватскиисторичар Маретић, пишући о римском историчару Плинију, који је живео уХристово доба, наводи да су Срби живели око Дона, а Венди уз Вислу. У то добаСрбе су углавном називали Трачанима, Трибалима, Вендима и Антима. Прокопијеиз Цезареје, готски писац Јорнанд и Арапин Ел Бакр’ тврде да су Србинастањивали велики део Азије, цео Балкан и још пре Христа допирали до Рима.Др. Рачки у својој “Повјести Словена” (ст. 6 и 7) наводи: “У почетку Словени су сеназивали домаћим именом Срби, тј. рођаци, а странци, специјално Немци звали суих Вендима. Тим именом звали су их и Грци и Римљани још од седмог века преХриста”. Све ово потврђује да су Срби најстарији словенски народ и да је имеСрбин хиљадама година старије од имена Словен. Име Словен јавља се први пут упетом веку (491. г.) нове ере, са римским освајањем. Померајући се на ЗападЕвропе, Срби су се сукобили са Германима. У то доба сва српска племенамеђусобно су се разумевала и почели су се звати Словенима, а оне које нису

разумели назвали су Немци, јер су им деловали немо. Како су се до тада свиСловени називали Србима и хиљадама година сачували то име, отуда су свакакоони били кичма и срж свих словенских народа. Чешки историчар Јан

Доброволски, у “Јахрбуцх 1827” каже: “Истоветност имена лужичких ибалканских Срба није случајна, она потиче из прастарих времена када су сесрпским именом називали сви Словени”. А Павел Шафарик у књизи “Словенскестарожитности” пише: “Име Срб дубоко је укорењено међу свим Словенима имогло је само у својој прадомовини добити свој прави значај”. Рус Велтман усвојој историји потврђује да је у древним временима име Србин било заједничкосвим Словенима”. Такође, немачки етнолог Зеринг пише: “Прво опште име свихСловена било је Србли, сто је значило уједињени”, а мађарски гроф Калај у својојисторији писао је: “По испитивањима најбољих научника сви словенски народи упрастаро доба називали су се Срби”. Он такође наводи да се од шестог века

појављује име Слави, док су сви Словени живели заједно и називали се сабраћом.Интересантно је писање чешког витеза Далимила, од пре 850 година, када оннаводи “Србове настанише на Балкану, уз море па се разгранаше све до Рима”.Словенац Крек тврдио је да је прво име свих Словена било Србин. Нема, међутим,писаних докумената о цепању тог јединственог народа у садашње словенскенароде. Тек по неко додирује ту тему. Тако, има тврдњи да су цепања настала на

____________________________________________________________________________________ 7




почетку нове ере, а и таквих која помињу да је до тога дошло седам-осам стотинагодина пре тога. Фрањо Рачки пише “Ширењем своје власти ка северу и истокуРимљани почеше добијати тачније вести о Србима, које су они као и Грци

називали Вендима, из балтичких крајева од којих су куповали ћилибар од седмогавека старе ере”. Римски историчар Александар Гиљфердинг писао је: “БалтичкиВенди имали су богате и велике градове, просвету, државно и верско уређење итрговину која је задивила савременике”. Пошто су живели на огромнимпространствима, а везивао их је заједнички језик, а не политичко јединство, то јецепање Срба могло наступити пар хиљада година пре Христова рођења, уследпренасељености и потребе за новим просторима. Према предању и непобитнимподацима Срби су пре две хиљаде шест стотина година имали напредну ипросвећену државу на Балтичком мору. А њихово досељавање из Индије наБалтик уследило је преко хиљаду година пре тога.

Немац Јирген Шпанут, истражујући немачку историју, открива српскагробља на тлу Шпаније, Португалије и Бретање од 3.000 година пре Христа. Онтакође у пећини код места Мас-д’ Азил у Француској открива белутке, којипредстављају прве почетке стварања писма, почев од леденог па до

раноисторијског периода. А у месту Глозел открио је камење на коме је нашаоиклесане јелене, медведе и животиње које могу бити пантери или дивљи коњи, саознакама које приписује филистинском или синајском писму. Ове ископинепроцењене су на девет до десет миленијума старости пре Христа. Француски

археолог Морле назвао је то писмо азбука Глозел, а Јирген Шпанут наводи: “Оникоји су измислили ово писмо су поставили камен темељац наше цивилизације”.Он мисли да се ради о Филистинцима, а по упоредби са нашом ћирилицомпроизлази да се ради о Србима. Платон сматра да је исто краљевство владалоСредоземљем и Египтом и преко Тиренског мора протезало свој утицај све доГибралтара. На све то Илија Живанчевић написао је да је Словенство било

растурено од Владивостока до Јадрана, као кичма човечанства.

Најстарији халдејски, асирски и мисирски рукописи и камени споменициљудске цивилизације стари су око седам хиљада година. По њима најмање толико

је стара и српска историја. У тим споменицима спомиње се име Србин, али не иСловен. И “Кинески дворски дневник”, који је непрекидно писан од око двехиљадите година пре Христа, садржи податке да су тада Срби живели у азијскојСарматији и у земљама иза Дона. Тада је српски народ живео на просторима одСибирије до италијанске Венеције. Француз Робер Сипријан развио је теорију опореклу свих Словена од Илиро-Срба, тј. од подунавских балканских Срба, који

____________________________________________________________________________________ 8




су се простирали од Балтичког и Црног мора до Кавказа и Каспијског језера. Србедоњег Дунава он назива прото-Срби или првобитни Срби и за прото-Србе тврди дасу та подручја настањивали раније од времена у коме је живео Мојсије. За каснији

долазак Срба на Балкан Сипријан каже да су они само дошли сабраћи у помоћ уборбама против Римљана. Није чудо да су од тада неки народи модификовали

језик па чак и давали себи друга имена, због огромних раздаљина и отежаногкомуницирања. Имена Чеха, Хрвата и Руса помињу се први пут у писанимспоменицима од шестог века н.е., неколико хиљада година после Срба. О томеШафарик пише: “Никада до шестога века није поменуто име Чех, Лех илиСловен, а и о Пољацима и Русима писана историја говори тек у деветом веку.”.Према записима Јорнанда и Прокопија, Венди и Срби су два имена једног истогнародног стабла. Лужички Срби за себе кажу да су они из балканске Србије, штопотврђују немачки историчари Сетген (Сцхоеттген) и Крајсих (Креyсиг),узимајући за основ иста имена људи, река, планина и других географских појмова.Пољаци су у новијим истраживањима утврдили присуство Словена (Срба) набалтичкој обали од пре 2.000 година пре Христа. То су били Протословени(Протосрби), чији су потомци данашњи Лужички Срби. Олга Луковић-Пјановићкаже да су Босна и Славонија биле српске и звале се “Бела Србија”, а простираласе све до данашњих немачких граница. Робер Сипријан закључује да су Србинајстарије стабло словенске расе и да су их на Западу називали Венди, као и да сужитељи Сарматије аутохтони Срби. По Илији Живанчевићу Душанов Законикпредставља само континуитет традиционалног вендског порекла, а Валтер Вист

(Wаlter Wuest) пише да је санскритски језик настао из вендског, али му не можеодредити време. Он тврди да је у Индију дошао са северозапада, а по свимупоређивањима једина је могућност да је то био српски језик. То је у сагласностии са Илијом Живанчевићем, који каже: ”Словени су осталим народина дали реч.”И он као време настанка санскритског језика одређује 4.500 година пре Христа,док Емил Бурнуф (Еmil Burnouff) налази да је то било далеко пре, чак у доба“мраче праисторије”. Он није усамљен у тврдњи да су грчки и латински језицинастали из пелазгијског језика. А за народ Пелазга каже да су живели уСредоземљу и по Алпима. Пелазге су многи прословековни ауториидентификовали са старовековним Србима.

Један огранак Срба, који је из Сарбарске, преко Мале азије, стигао на Балкан3.000 година пре Христа, населио је Стару Рашку (Тракију), а један део истих семорским путем спустио до Крита у три таласа 1.800, 1.500 и 1.400 година преХриста. Победили су Крићане али су се са њима измешали и претопили у новинарод - Грке или Јелине. Подаци говоре да ни имена града Атине и истоимене

____________________________________________________________________________________ 9




богиње нису грчка. Има записа који тврде да су и Акрополис саградили Срби.Сами Грци за себе верују да су они настали од народа званог Пелазги и да суговорили “варварским” језиком, а налази указују да су то били Срби. Олга

Луковић-Пјановић за Грке каже да су они остатак хорди асирских и Рамзесовихтрупа, које су се помешале са српским племенима, а такав став заступа и самХеродот. На Криту се задржало једно племе Боруси, које се није мешало саКрићанима. Када су се и они упутили на север, запосели су обалу Балтика иодржали свој језик све до пре 200 година, од када су их Немци германизовали ипреименовали у Прусе (Пројзен изговарају Немци написано Prusen). Срби саПелопонеза населили су области изнад Саве и Дунава створивши прву ПанонскуСрбију. О самој Троји записи Михаила Ломоносова и Мавра Орбинија, као ипевање Ивана Гундулића, иду у прилог умешаности Срба у тројански рат. ПадомТроје Срби су у другом таласу 1860 година пре Христа, опет дошли на Балкан ипроширили се до Венеције.

Катарина Велика, руска царица, је лужичко-српског порекла, што суисторичари потврдили по титули њенога оца (био је принц области Anhatt, Зербст- Сербисте). Катарину су у младости звали “Северна Семирамида”. Она је сама засебе говорила да је словенске расе и писала Гриму 1784. године да је словенски

језик био првобитни језик људскога рода, а како каже наш народ: “Царска се непориче”.

Никола Фрере, како наводи Шафарик, сматрао је српски мајком трачког игрчког језика. Шафарик у свом делу “Старожитности” пише: “Срби живе у Европиод најдавнијих времена или од праисторијског доба, а тако распрострањен народводи своје порекло од најдаље прошлости”. Он тврди да су Срби настањивалиготово целу Европу и многе делове Азије, па отуда она наша стара изрека:“Говори српски да те цео свет разуме”. За српски језик Шафарик каже да је: “Такооригиналан, чист, граматички савршен и богат, те није могао да се обликује безпостојања једног јединственог првобитног и самосталног народа”. А стари српски

језик био је сасвим сличан данашњем, савременом, што је реткост у историји језика. Кад је реч о писму још нико се није ни приближио Вуковом правилу:

“Пиши као што говориш, читај како је написано”.

____________________________________________________________________________________ 10




Сигисмунд Хербестајн наводи да су Срби живели на целој обали Јадранскогмора, од Венеције до Константинопоља, укључујући ту и српски Цариград, панаводи Мизију, као балканску област, коју су Грци и Римљани делили на Горњу и

Доњу Мизију, те даље Лужичке Србе и Србе у данашњој Мађарској. РоберСипријан за Дунав каже да је српска река, а Србе назива почетним народом имајком народа а српски језик - језиком мајком. Нестор Кијевски, ЛеоникХалкокондило и Робер Сипријан се слажу и сви називају подунавски басенпрасловенском колевком Европе.

Подунавље, прва српска постојбина

Милош Милојевић пише да су Срби од искона живели на својим садашњимземљама, од Италије или Средоземног мора до Грчке и од Јадранског до Црног

мора, ту су имали своје свештенство и уређену црквену управу у лицу својихархиепископа са седиштем, између првог и четвртог века н.е. у Сирмијуму, другој

римској престоници, данашњој Сремској Митровици. У четвртом веку, поднавалом Хуна, повукли су се у Звечан, на Косово, где су такође створили КосовскуМитровицу. По Милојевићевим налазима српска црква старија је од римске игрчке. Зна се да су Срби у прастара времена били монотеисти (веровали су у

једнога бога), док је многобоштво настало касније у Грчкој. Према Веселину Чајкановићу српска религија претежно је индо-европска и у њој има највишеелемената из индо-европских времена. Казимир Шулц наводи писмо апостолаПавла, према коме је он (апостол Павле) проповедао “Христово Јеванђеље”,Христову веру код Срба, од Јерусалема до Италије.

Драшко Шћекић у својој књизи “Сораби - истина о српству од исконе”износи да су Срби на нашим данашњим просторима живели више од 7.500 година.Он такође тврди да су Срби званично почели да броје године од 5508. године преХриста, према чему се наводи да је деспот Стефан Ђурађ Бранковић погинуо 6935.године и да је кнез Лазар погинуо на Косову 6893. године. Према томе, ауторовога текста пише ово године 7511. у Канади. Шћекић такође наводи да суМесопотамци почели бројати године 3.200 а Египћани 3.000 година пре Христа,Римљани од 743. године пре н.е. (година стварања Рима), Грци од 776. године пренове ере, од првих олимпијских игара. Према томе Срби су почели мерити времедавно пре свих. Према том српском календару Цар Душан је прокламовао својЗаконик на празник Вазнесења, 21. Маја 6857. године. Душанов Законик имаготово световни карактер, базиран на хиљадугодишњим традицијама српскогнарода, које се налазе у Ведама, а оне носе печат непролазне мудрости изван

____________________________________________________________________________________ 11




времена и простора. Сви данашњи словенски народи били су уједињени подименом Срби, говорили су заједничким језиком, из кога се касније развило 12

различитих говора. Шћекић такође приказује, кад је реч о праколевци српства,

Индији, да је тамо настала прва Србија, под именом Сарбарска. Одатле су око4.500 година пре Христа започеле прве сеобе и то у три правца: прва у правцу

рајске земље Месопотамије, друга ка средњој Азији, а трећа ка северној Азији,данашњој Русији, где је створена племенска држава названа Сирбидија, Сирбиријаили Сирбија - Сибир. Ово је у сагласности и са другим ауторима који ће у даљемтексту бити приказани.

У време краља Милутина (1282. до 1321.) на српском двору јело се златнимвиљушкама и кашикама, а у Европи је виљушка први пут уведена у XVI веку, увреме Хенрика III и то је доживљено као изузетан догађај.

У трагањима за српским коренима Огњен Радуловић наводи да је Балканскополуострво био први насељени регион из кога су касније насељавани осталиделови Европе. Срби се овде нису доселили, већ су ту живели од свога почетка иодатле су се расељавали. Подунавље је колевка европске, па и светскецивилизације. Према томе, садашњи становници Балкана су потомци племенаРашана, који су ту живели од најстаријих времена. Историју Трибала, тринаествекова пре Христа, Херодот смешта у Поморавље, како каже западно од рекеИсткар, где из илирске земље река Ангро тече на север и улива се у Асткар. То

према садашњем стању одговара сливу западне и велике Мораве и Дунава. Укњизи “Цивилизација Германа и Викинга” издатој 1976. године у Швајцарској,Патрик Лут (Патрицк Лоутх) пише да су 2.000 година пре Христа у Скандинавскепросторе дошли народи из Подунавских равница. За многе истраживаче остали су“мистериозан” народ. Други Швајцарац Јуџин Питар (Еugene Pittard) каже да су ти“мистериозни” народи населили и обале Норвешке и Шкотске, а сматрали су ихприпадницима динарске расе, били су високог стаса и лепи. По Питару кретали сусе од Венеције, преко Централне Европе и Немачке, до Шведске и Норвешке, адруга грана прешла је мореуз Кале и настанила британска острва. Све су то билинаши претци, Срби.

Обелиск из Ксантоса садржи натпис уклесан у камену, који претстављазбирку закона старих Срба. Овај законик старији је неколико векова одМојсијевог. Према Птоломејевој “Азијској и Европској Сарматији и делу Индије”у Грчкој на острву Халкидики једно место, на коме је персијски цар Ксеркс превео1,700.000 војника у петом веку пре Христа, још увек се зове Превлака. Сензацију у

____________________________________________________________________________________ 12




свету изазвао је руски историчар Јуриј Мирољубов 1954. године када је почео даобјављује преводе “Велесове књиге”, која претставља храстове дашчице на којима

је урезана словенска хроника од 650 година пре Христовог рођења. Светислав

Билбија први је дешифровао етрурско писмо, приметивши да етрурска словапотсећају на слова Вукове ћирилице. Када их је почео читати с’десна у лево, успео

је да склапа речи које су имале исти корен као многе речи у савременом српском језику. Претходно су се многи западни научници безуспешно мучили дадешифрују етрурски језик, упорно одбијајући да за то употребе словенски, даклесрпски. Тако је нађен кључ за етрурску браву. Билбија је затим нашао да сећирилица развила из клинастог писма Низана, народа у литератури забележеникао Хити из Мале Азије, који су 2.000 година пре Христа у области Ликијиподигли град Срб. Упоредивши записе са обелиска из Ксантоса са знацима Вуковећирилице Билбија је прочитао све споменике етрурског народа и тиме утврдио дасви ти народи потичу из Подунавља, са подручја на коме данас живе Срби.Познато је да су Етрурци пре Латина живели у данашњој Италији и себе суназивали Рашанима. Опште је прихваћено тумачење научника да реч Рас означавасој, расу, припадност племену које говори истим језиком. Ми данас знамо да суРашани били житељи Немањине државе и још постоје рушевине града Рас. Прематоме говорити о Етрурцима, значи говорити о Рашанима који су живели наподручју винчанске културе, северозападно од Прокупља.

Коментаришући истраживања професора Деретића, Огњен Радуловић

наводи да су Римљани преласком Јадранског мора, кренули у освајачке походе инаишли на Илире, а касније и на Трачане, народе који су насељавали те области.Илири су заправо били Венети или Венди - српски народ, а Римљани су им далииме Илири према тадашњем владару који се звао Илија, који је владао у подручјуданашње Херцеговине и дела Црне Горе. И на острву Рабу постојао је град Сарба.За Трачане се наводи да су били врло жилав народ, а по бројности одмах изаИндуса.

Према истраживањима др. Милорада Стојића, Трибали су насељавалиобласти целог српског Подунавља, комплетно Поморавље, доњу Посавину, део

Колубаре, источну Србију, северозападну Бугарску и простирали се на југ доСкопља. Континуитет Трибала на овим подручјима траје од тринаестог века пренове ере, па до другог века после Христа. Имали су уређену државно-правнутериторију, што сведочи њихов грб, који се појављује после пропастисредњовековне српске државе. Српска држава Немањића имала је свој грб: нацрвеном штиту двоглави бели орао, а грб Трибалије се јавља од седамнаестог до

____________________________________________________________________________________ 13




осамнаестог века као грб Шумадије. У новије време бројни истраживачи сматрајуда су Илири и Сармати, односно Словени јединствен етнос. Херодот је тврдио дасу Венети и Илири исти народ, а Птоломеј да Венети чине део Сарматије. Милан

Будимир описује појаве Венета на обалама Атлантика, Балтика, у Алпима, удолини реке По, на Балкану (Далмација, Тесалија, ушће Дунава) и у севернојАнадолији. Наш књижевник Милош Црњански навео је имена на десетинегеографским појмова у Британији који одговарају називима на тлу наше земље.Анонимни аутор из седмог века писао је да су постојале три Србије: једна доГрчке, друга у Дачији, а трећа у Сарматији. Целокупну ову област освојили суРимљани, под својим именом Илирик. Управни центар био им је у Сирмијуму, гдевладавина “илирских и дачких царева” траје од 248. до 392. године нове ере.

Срби у северозападној ЕвропиЗа Хрвате се говори да се то име помиње први пут од шестога века нове ереи да се односило на Србе који су живели по планинским пределима, хрбатима,слично данашњем називу Загорци. Сам хрватски историчар В. Кљајић у својојисторији “Сеоба Хрвата” пише да се део Срба називао Горанима или Хорватима,што није означавало народ него племена. Чеси су их називали Хрбатима, аШафарик наводи да реч Хрват означава брђанина. По Далимилу и Шафарику,Хрвата, као народа, уопште није било. Руски историчар Никола Дурнов каже:“Милиони Срба примивши католичанство претворише се у Хрвате”. Он у “РускомСтранику” описује Загреб као престоницу покатоличеног српства. У “Варшавском

дневнику” генерал Гурка писао је 1880. године: “Никад Русија неће санкционисатиисторијско насиље, да се створи засебно од српског народа хрватска католичкакраљевина, где живи српски покатоличени народ”.

На просторима данашње Галиције и Пољске од пре преко три миленијумапостојала је Бела Србија. Њен други део обухватао је просторе данашње Чешке иБаварске. Чеси су живели у Белој Србији, а само име Чех имало је почасникарактер. Око реке Мораве живели су Моравци. Блиски Моравцима били суСловаци, чије порекло такође датира од Срба по тврдњи аустријског историчараСинисе, као што су и Срби Корутанци, данашњи Словенци, према немачком

историчару Димлеру. Они Срби који су живели по гајевима и шумама добили суиме Леси или Шумадинци (шума се на руском зове лес), а они који су живели унизинама названи су Пољацима. Пољски истразивач Јозеф Кострижевскипотврдио је име Пољске, које је дошло од српске речи поље, а односило се наземљорадњу. По Јовану Луцију, Бела Србија била је у Карпатским горама, а

____________________________________________________________________________________ 14




Шафарик је писао да је за Татрама, данашњи делови Пољске и Русије, живеовелики српски народ. Управо из тих простора Беле Србије догодила се последњавелика сеоба Срба почетком седмога века нове ере, прецизније 632. године. За

Пољаке, као народ, каже се да настадоше од преосталих Белих Срба, који су се идаље задржали у старој постојбини.

Римски и грчки историчари Плиније и Птоломеј, који су живели у добаХриста, писали су о Србима који су били настањени иза Дона у Сарматији. Отудаих Руси сматрају за своје прародитеље. Реч Рус јавља се тек од деветог века, паШафарик у књизи “Србове в Руску” тврди да су: “…Руси остатак оног српскогогранка који се иселио на Балкан”. Пољски историчар др. Вацлав Мацјејовскикаже: “Треба знати да су словенска наречја у Бугарској и Србији створиластарословенски црквени језик, а из овога је постао руски језик”.

За Бугаре се наводи да су уралско-монголског порекла, који су окупиралипределе садашње Бугарске и покореном српском становниству наметнули својеиме, примили њихову културу, веру и језик који су веома искварили. Сматра се дасу вековна раздвојеност и утицаји суседних народа са делимичним укрштањима,довели до извесних опречности међу племенима некада истога народа, баш као иутицаји религија, што је све резултирало у настанку посебних данашњих народана европским просторима.

Најстарије српско пореклоНапред је наведено да су халдејски, асирски и мисирски рукописи и камениспоменици једни од најстаријих докумената људске цивилизације, стари прекоседам хиљада година и да се у њима помиње име Србин. По неким научнимтеоријама настанак људских насеља одређује се за разне крајеве у разна времена.По другима сматра се да су прва насеља настала у средњој Азији, одакле су сенароди даље временом расељавали. По таквој тврдњи за Србе се сматра да суогранак аријског, или индо-европског соја, коме припадају и романски, келтски игермански народи. За тај доказ узима се исти језик свих словенских народа,произашао из прасрпског језика индо-азијског порекла.

Велики је број научника који Индију сматра српском прапостојбином. Свисе они слажу да су сеобе Срба из Индије започеле пре шест до седам хиљадагодина и да су трајале око хиљаду година. Један од заговорника српског пореклаиз Индије је и др. Ненад Ђорђевић, који у својој обимној студији “Историја Срба”

____________________________________________________________________________________ 15




доказује да и ми припадамо индо-европском стаблу. Он тврди да Срби од свогпостанка носе своје име. Постоји теорија да су се прве сеобе Срба одвијале управцу кретања сунца, од истока ка западу.

За колевку свих европских народа сматра се Индија, одакле су сеобе за западзапочеле пре петнаест хиљада година. Доказ томе су многобројне речи усанскритском језику, истог значења као и на српском, а забележене су пре више одтри хиљаде година. Као прва историјска забелешка је реч Сербх што има значење

родбине, семена и колена. И у данашњим језицима, индијском и српском имамного речи истоветног значења. Ево неких:

аган - огањ; багас - бог; братх - брат; бхала - бела; цхата - чета; дети - дете; див -див; дина - дан; даса - десет; дама - дом; гирја - гора; град - град; искра - искра;када - када; кута - кућа; лип - леп; лот - љут; лагхи - лаки; љубхва - љубав; матр -матер; мала - мали; море - море; мил - мили; набас - небо; нава - нови; параха -прах; прати - против; панца - пет; пена - пена; рабх - роб; роса - роса; са - со; сила -сила; сас - сест; стан - стан; сабха - соба; стала - стол; тата - тата; та - тај; твар -ствар; трасти - трести; транг - траг; тамас - тама; три - три; тријдоса - тринаест;тада - тада; врт - врт; вицур – вече; ватара - ватра; ви - ви; вас - вас; вива - живи.

У санскритском језику имена родбине су потпуно идентична српским, као:тата, нана, брат, прија, сестра, стрина, свекар, свекрва, девер, кум, свастика.

Постоји истоветност и многих других речи као: гувно, хлад, стока, говече, јама,апсара, мана, рака, јад, мед, гудити и друге. Има их свакако још. Други доказпорекла Срба везан за Индију су обичаји, који су веома слични код оба народа, например: отмица девојке, уношење и палење бадњака, гатања, мотиви на везовимаи надгробним споменицима, друштвено и државно уређење и многи други. Чак сукод Срба били сачувани и обичаји спаљивања мртвих. Речи жупа и жупан усрпском и код Индуса имају значење удружења или задруге, а у санскритскомзначе повезивање. Енглески писци истицали су истоветност индијских и српскихдруштвених јединица, општина, које су у оно време биле најдемократскији обликдруштва, сачуваних у Србији до данас. Макаров је записао многа имена српских

станишта, која су остала до дана данашњег: Индостан, Авганистан, Курдистан,Раџастан и још многа друга.

Нисадеш, дивни и неприступачни врх, стан богова по индијској религији,био је прва српска постојбина. Цитат из Ритера, на страни 29, гласи: “Са врхаМера (брдо у Индији) пружају се његове гране као Химават, Хенакуташ, Нисадеш,

____________________________________________________________________________________ 16




на којима је живео сурови и одевен у одело од коже народ Серба или Срба”. Значида су Срби првобитно живели на просторима између хималајских и хиндокускихпланина, преко шест хиљада година пре Христа. Руски историчар Мороскин

истиче да су остали народи били завидни према Србима, који су настањивалиобласт Дунај у Индији. Он такође наводи да су у унутрашњости Индије биледржаве Празија, Гангазија и Сарбарска (Српска), а у приморском делу област којасе звала Пановска. О постојању те две српске државе нађени су записи кодАлександра Великог. То указује на могућност да имена Дунава и Паноније носетакође порекло из Индије (или обратно). И у индијским географским картама имаимена српског значења: Срба, Собрана, Чарнигор, Белоспор, Ковиље, Житомир,Мала Бара, Бела Зора, Град, Царева, Прамен, Млава, Дрвар, Борац, Загоре,Сивоње, Равнагора, Борје, Дуб, Веселград, Тимок, Сарбату, Србистан, Морава,Драва, Котор, Србаљ и друга. По Мороскину, Срби су живели у Индији неколикохиљада година пре исељавања у средњу Азију, а забележена су масовна сељењапре 5.000 година. Из свега произлази да се о пореклу Срба у Индији можеговорити као о периоду од око осам хиљада година или још више. Масовнаисељавања из Индије проузрокована су појавом куге, која их је бројчано готовопреполовила, као и најездом црних народа са југа који, су их немилосрднопљачкали.

По Мороскину први огранак Срба иселио се из Индије у правцуМесопотамије, око река Еуфрата и Тигра, где су основали своју Нову Сабарску

државу, на тлу данашњег Ирака. Тамошњи градови названи су српским именима, ао истима постоје и дан данас нека сведочанства. Долазак Срба у Месопотамијудатира око три хиљаде година пре Христа и ту су се задржали најмање око једанмиленијум. Од тих Срба потомци су се проширили у Малу Азију, а нешто каснијеодатле су прешли и у Европу. Делимично су се настањивали и у Египту. Послесмрти фараона Пепија II, ти Срби завладали су подручјем које су населили и тањихова владавина трајала је од 2261. до 2052. године старе ере. Ту теорију заступаи француски египтолог Маспер Гастон, који каже да су Срби из Сарбарске стиглиу Африку у три наврата. Гастон своју тврдњу заснива на српским натписима наегипатским пирамидама и каменим споменицима. Србе су Египћани називали

“краљеви пастира”, а владали су Доњим Египтом. Ово је у потпуној сагласности саизучавањима нашег историчара Стојана Бошковића, који у “Историји света” пишекако су Египћани подизали устанке против српских владара у Доњем Египту.Франсис-Мариа Апендини пише да су Срби неко време господарили Сиријом,одакле су нападали Египат. За такозвани “чудесни” период Египта означава сепоробљавање од стране неких страних народа и владавине извесног Арсе (име му

____________________________________________________________________________________ 17




је писано ћирилицом АРСА). За тај “чудесни” период Франсиско-МариаАпендини каже да су то народи дошли иза Каспијског језера, који сунајратоборнији народ, а владали су дуго времена Египтом и Сиријом и звали су се

Срби.

Први досељеници у Европу задржали су се на Балканском полуострву, доксу у мањим групама отишли до Италије па чак и до Шпаније, 3000 година преХриста. Прво српско досељавање на Балкан догодило се око три до четири хиљадегодина пре Христа. Шафарик тврди да се ни за један европски народ осим Срба, неможе доказати порекло из Индије, а за Србе за то постоји историја. Чак су и убаскијском речнику нађене речи српског назива: гора и гори (оно што гори), као имноге друге. Нађен је чак податак да у језику Баска има 30-40% речи српскогзначења. Милош Милојевић, у делу где пише о животу Срба у Француској иДанској, где и данас постоје географски топоними српског значења, наводи да јетоком великих прогона Срба страдало 30 до 60 милиона Срба у Европи. Он такођенаводи српска боравишта у Холандији и Белгији и да се је Амстердам некада зваоСлавенград. А када је др. Олга Луковић-Пјановић дошла у Француску, извеснадама Хермина јој је испричала причу својих родитеља, по којој су Срби владали уАлзасу, што Олга тада није знала. Међутим, касније је то утврдила као истинито иније могла опростити својим професорима историје који је томе нису научили, а

још више Српској академији наука која о тим стварима перманентно ћути.

Други огранак Срба из Индије кренуо је према Каспијском мору ипланинама Кавказа, где су основали домовину 2.560 година пре Христа и назвали је Сербанија. Ту су се задржали неколико векова, све док их одатле нису потислинови освајачи.

Трећи српски огранак усмерио се поред китајског царства (Кине), у правцусевера и настанили су се у Сибирији, где су основали државу Сирбидија илиСирбија 3.200 година пре Христа. Од те речи Сирбија постала је данашња речСибирија.

Сеобе другог и трећег огранка Срба трајале су такође око хиљаду година, азапочеле су готово истодобно са првим огранком, према томе запосели су својенове постојбине око два до три миленијума пре Христа. Док су се селили успут супретежно ратовали, освајајући нове просторе за сопствени опстанак, али су такођеи много страдали. Највише Срба изгинуло је у дуготрајним борбама са Китајцима,Хунима и Монголима.

____________________________________________________________________________________ 18




Дубровчанин Мавро Орбини писао је да су ти Срби, које је он називаоСлавјанима, пореклом од Јефета, сина Нојева, насељавали две стотине покрајинаод Азије преко Европе. Његова књига “Краљевство Словена” (из 1601. године)

преведена је на српски тек 1968. године и то без превода првог дела од 248страница, у којима аутор пише о ранијим српским краљевствима од пре Римскогцарства. Из закључака Мавра Орбина произлази да је династија Немањићапоследња средњевековна српска династија. Јован Рајић пише да су странци српскоиме извели из имена реке Зебрис (или Сербис), која тече између Еуфрата и Тигра.И заиста, та река се и данас тако зове. И данас у персијском језику постоје бројне

речи истоветног значења као у српском. Ево неких: бог-бог; земо-земља; зима-зима; жена-жена; березо-брзо; мисљ-мисао; зарја-зора; медо-мед; ноћ-ноћ; паурви-први; два-два; три-три; четвере-четири итд. И у јеврејском и јерменском језикутакође постоји доста српских речи, сто су јеврејски историчари узимали заутврђивање свога порекла преко Јефета, сина Нојевог.

Срби су оставили своја имена где год су живели. Ево неких: језеро Србонису Сирији, Сербетес, место у Мауританији, Сербаница (или Србица) нацрноморској обали, Серберион на ушћу реке Дон, Сарбакон на Криму, Сорбхаг уИрану, Сербка у Индији, Сарбиново у Украини, Сербан-вода у Пољској, Сербиа уРумунији, Сербин у Грчкој, Сарбиодунум на Сардинији, Сарбат река у Турској, удоба када Турци још нису живели на својим садашњим територијама. За Србеисторичари кажу да су живели у читавој Европи и нису имали потребе да се

припремају за ратовања. Професор Миомир Јовић утврдио је да се сеоба Срба изИндије одиграла 4.500-4.000 година пре н.е. А Огњен Радуловић, у Трагањима закоренима Срба, наводи да су из своје прапостојбине Индије Срби кренули прешест хиљада година, усмеривши се у три правца, од којих је једна група наконкраћег задржавања у Месопотамији стигла и у долине фараона.

Грчки историчар Страбон писао је да су у западној Азији по планинскимпределима живели Срби, или Брђани, који су се одликовали русом косом и плавимочима. О истима постоје написи и руског историчара Михаила Ломоносова.Дубровчанин Иван Гундулић певао је о славној Троји:

При мору управ српских страна у пржинах пуста жала Лежи Троја укопана, од грчкога огња пала.

А Цар Душан постављао је свога намесника у Малој Азији баш у областиТроје.

____________________________________________________________________________________ 19




Олга Луковић-Пјановић пише, у другој књизи “Срби народ најстарији”,страна 59, како је “Чикаго Трибуне” 19. Фебруара 1981. године објавио вест да јеоткопана кинеска најстарија мумија која је била плава жена, беле расе. Затим је

иста вест објављена у Паризу на ТВ. Те вести Олгу су потсетиле на оне које тврдеда су Шиптари Илири само зато што су се населили на илирске територије. Прематоме, Олга закључује да је “плава кинескиња” могла бити само српкиња.

Постоје бројни записи о српској пропасти у временима нове ере. Ево неких:током силних ратовања са турским и монголским племенима нестала су многасрпска насеља у којима су живели вековима. Према грчкој хроници римски царЈустинијан је у седмом веку насилно преселио многе Србе из предела садашњеСтаре Србије у Малу Азију и од њих створио одабрану војску од 30.000 коњаника.У борби са Арапима 692. године, две трећине те војске пређе на страну Арапа, аЈустинијан даде налог да се све преостале породице српске покољу. Нештокасније, 762. године, из Македоније се пресели око 250.000 Срба у Малу Азију, а802. године опет дође до сличне сеобе, након што је грчки цар Комнен покориоРашку. И коначно, у петнаестом веку када су Турци освојили Босну, султанСулејман пребацио је 30.000 српске мушке деце у Турску од којих је направиоЈањичаре и исве их утрошио у наредним обрачунима са Србима. Латинскибискупи су за време синода у Салони прогласили ћирилицу “ђаволим писмом” изабранили њену употребу. Пољска, Ческа и Хрватска одмах су је напустили иотпочела је борба против ћирилице. Ова борба продужена је до данашњих дана, а

то је уједно и борба између две цркве, која траје већ вековима. Све су то докази дасу Срби вековно бивали изложени страдањима и да су сопственом крвљу плаћаливисоку цену опстанка.

Огранак Срба који се доселио на Балкан пре три до четири хиљаде година, окојима су писали грчки и римски историчари, су директни праоци данашњихСрба. Тај огранак доспео је чак до Шпаније и северних обала Африке. О тимсеобама записе су оставили Чех Пулкова и Еније Силвије, који наводи сеобе Србау време постојања куле Вавилонске. Француз Моспер писао је о три провалепастира из Мале Азије у Египат и тврди да се ради о Србима. А на египатским

пирамидама хијероглифима је записано да су 1.600 година пре Христа у Либију иМауританију допрли бели народи плавих очију. Египатски извори тврде да су тинароди на њиховим просторима основали своју државу која је постојала седамвекова. Др. Олга Луковић-Пјановић даје диван опис ратних заробљеника, чији суликови уклесани на египатским пирамиадама са “зракастим крунама” на главама,са закључком на основу речи пересет и прст да се ради о Србима (стр. 215-230).

____________________________________________________________________________________ 20




Рајић цитира руске летописце, који кажу да су Венди, Срби, помагали Тројанце уборби против Грка, па су се после пораза са својим војводом Антоноромпреселили из Мале Азије на Јадранску обалу. Наводи даље тврде да су Срби

населили Боку, Црну Гору, Далмацију, Албанију, Босну и Херцеговину и све доВенеције још пре три хиљаде година. Шафарик, касније пише да су ти Венди били

једнородни са Вендима из подунавских крајева.

Из предњега произлази да су Срби населили Европу и Балкан истовременоса осталим индо-европским народима: германским, грчким и латинским. Шестстотина година после тројанског рата, Срби су потпуно насељавали Балкан и у тодоба македонски цар Александар Велики својом повељом дао им је земље одЈадранског до Балтичког мора за њихову храброст и верност. Наводи се да су иАлександар Велики и његов отац Филип такође Срби, пошто у то доба нису јошпостојали Словени. Хрват Свер наводи да је мајка Александра Великог билаилирске крви, а зна се да су странци Србе називали Илирима. То се да тумачити ииз песме Ивана Гундулћа “Осман”, где каже:

Од Лесандра Србљанина, од свијех цара, цара славног Александро то свидочи краљ велики свега свита.

Александар Велики презивао се Карановић, а то презиме изведено је изтитуле Каран, која је додељивана код Срба високим достојанственицима и

племићима или неком принцу из владарске куће, сроднику краља или цара,приликом његовог постављања на дужност главног заповедника војног илипокрајине. Према Деретићу, једино су Срби у време Александра Великог ималивојне формације којима је предње тумачење одговарало. Две хиљаде година преХристова рођења једино је древна држава цара Нина била светско царство, коме јеприпадала половина савремене Европе, део Азије и Африке - Илирска, Дачка иКарпатска Србија. У античком времену, по Деретићу, држава је била организованадруштвена заједница заснована на обичајном праву. За старе Грке каже да упрвобитну Европу они нису убрајали ни своју Грчку, Европа је за њих била самоСрбија и ништа више. Државу је тада оличавао владар, господар, а била је онолика

колико је владар успевао да је стави под своју власт и њоме успесно управља.

После распада Римске Империје обновљена је српска држава 461. године,крунисањем Маркелина у Солуну. Маркели, Србин, био је војсковођа РимскеИмперије који је допринео победи над Атилом, на Каталинским Пољима 451.године. Српску државу учврстио је Осторило Свевладов 490. године и звала се

____________________________________________________________________________________ 21




Српска Царевина или Србија. Од тада па до краја 15. века, пуних хиљаду година,Србија постоји као држава без прекида. Деретић цитира Анонимус Ревентанисакоји је представио постојање три Србије, истог имена: прва од Јадранског мора до

Дунава, звана Илирска Србија, друга од Дунава до Карпата, звана Дачка Србија итрећа од Карпата до Балтичког мора, звана Сарматском Србијом. Било је то двавека пре Христа. Римљани су освојили Илирску и један део Дачке Србије, једанвек после Христа, а део између Тисе и Дунава остао је заувек неосвојен, што иде уприлог тврдњи да никда није прекинута традиција римским освајањем. ЦелаСарматска Србија остала је ван домашаја римског царства. Дачка Србија данас сезове Влашка, а Балтичка Србија се зове Пољска. Значи, од успостављања Ниновогцарства, око 2015. године старе ере, па до данас, преко четири хиљаде годинасрпска државна традиција није прекинута. Отуда је Србија “вечна”.

Себастијан Долчи и нехотице повезује илирски језик са Србима. А ЛаоникХалкокондило у књизи “О Турској”, каже да су истим језиком говорили свинароди од Јонског мора до Венеције, а за Сармате наводи да су живели уданашњој Пољској и потом су се спустили на Дунав, што потврђују и Шафарик иСуровјецки, пишући о распрострањености српског народа. И хрватски писацДинко Златарић у “Електри”, посвети кнезу Зринском, пише о “ВеликомАлександру, краљу српском”. Орфелина о руском цару Петру Великоме, у граматиод 3. Марта 1711. године, записано је да “цар свих Руса позива Србе на устанакпротив Турака, потсећајући их да се сете својих славних и јуначких предака, у

првом реду српског цара Великог Александра Македонског, који је многе царевепобедио и многе државе освојио”.

О сарматским Србима

О Србима који су населили пределе иза Каспијског мора и ту основалидржаву Сербанија, Бошковић у својој “Историји света” каже: “Херодот словенскаплемена између Дона и Дњепра назива другим именима а Птоломеј их називаАнтима, Венетима или Србима, као огранцима сарматског народа”. Рус Иловејски

сматра да су то све били Срби. А у вези иранских Скита историјски је уврђено дасу они у те сарматске крајеве провалили 300 година пре Христа. Како је Херодотживео 450. година пре Христа отуда је логично што је Србе називао Скитима.Прокопије из Цезарије писао је пре четрнаест векова да су између Каспијског иАзовског мора живели Хуно-Сибири. Доказано је да су Хуне потисли Кинези и у

____________________________________________________________________________________ 22




тим земљама освојили српске краљевине, те Србе натерали да се одатле селезаједно са Хунима на запад Европе. Прокопије о Хунима пише као о праоцимаМађара. Јоан Томка Саски пише да је у земљи између Кавказа и Дона била земља

Сербанија, у којој су се после хиљадугодишњег кретања настанили Срби, на свомпуту из Индије. Ти Срби звали су се још и Брђанима, а њихов први старешина зваосе Господин и често је под својом контролом имао више стотина хиљадакоњаника. Римско-грчки историчар Страбон писао је 70. године пре н.е.: “Узападној Азији живе Срби Брђани. Облак, цар Срба, послао је краљу Фарнакудвадесет хиљада коњаника, а Господин, владар Брђана, послао му је двестахиљада”. Страбон каже да су се ти исти Срби налазили на том простору преко 400година, све док их Хуни нису протерали у Европу. Грчки историчар Теофан пише:“Прве године владања цара Јустинијана (520. године н.е) сто хиљада Хуна-Сабирапреселило се под вођством удовице њиховог вође Римљанима и настанило наБалканском полуострву”. О овој сеоби писао је и Шафарик, наводећи да су Србииза себе оставили реку Серпу, која утиче у Волгу у московској губернији срезаСербухов. Река Серпа и данас тече кроз земљу Козака, а на западној страниКаспијског мора постоји и данас предео зван Сербанија, са градићем Берђанска.Тамо је 1890-тих година живео Марко Ђурашковић, коме је цар Александар Трећипоклонио имање за стечене заслуге, а његов брат Филип служио је каотелохранитељ Краља Николе.

Трећа грана Срба, која се на свом путу од Индије селила уз границе Кине,

зауставила се у данашњем Сибиру. Сачувани су подаци о њиховим владаоцимаБану Јанчи, Ранку, Цицану, које су записали Кинези у својој хроници. У Кинескојхроници писало је о цару Танчи, који је имао пет синова, који након очеве смртиизделе земљу и тиме је потпуно ослабе. Кинези су о цару Танчи писали легенде.Доказ да су Срби живели са Кинезима види се из неких речи у кинеском језикукоје су истоветне са српским. Такве су: мадри - мудри; книг - књига; слон - слон;

рај - рај итд. Ова група Срба, која остави име Сирбирији (Сибирији) преко Уралаусмерила се даље ка Европи. Али и пре њиховог доласка Срби су се већ билинастанили у пределима око Балтичког мора.

Како наводи Сима Лукин-Лазић, већи народи Европе своја порекла сувезивали за легенде. Тако су Грке створили њихови Богови на Олимпу, док суРимљани настали од Ромула, кога је отхранила вучица. Срби су, међутим, моралипрепешачити Азију и Европу и вековно се борити за опстанак. На путу од Кине,преко Сибира, до Европе, за чега им је требало десетине векова, пали су под

ропство Хуна. У сваком од тих ратова готово су бивали преполовљени. Србима из

____________________________________________________________________________________ 23




Сибирије придружили су се Срби из Сербаније, па су се селећи се на запад једнинаселили око река Волге, Дона, Дњепра и Дњестра, док су други запоселиданашње области Пољске и Галиције. Та група Срба основала је тамошњу државу

Белу Србију или Бојку. Процене су да су се та насељавања збила 1.600 до 1.300година пре Христовог рођења. Бела Србија заузимала је просторе између Карпатаи Висле. Они који су живели по хрбатима, између Карпата и данашње Чешке,назваше се Хрвати (од речи хрбати) и касније основаше своју државу БелуХрватску, али и даље задржаше обичаје и језик српски. Рајић је писао: “ Срби сенаселише изнад Црнога мора у Сармацији европској и наставаху у ВеликојСрбији”. И данас се северни сарматски Срби зову Бели (Белоруси). По грчкомисторичару Халкокондилу, Трибали (Илирски Срби) су дошли у ове крајеве изаДунава, данашњих предела Русије, краја који се зове Сармација и то су остацисрпског огранка које се иселило у Илирик. И данас у Галицији живи малорускоплеме које себе назива Бојки, исто како су Срби себе звали док су живели у БелојСрбији. Валтазар Богишић за малорусе тврди да су најсличнији Србима. Он кажеда у тај народ спадају славни донски и запорошки Козаци. А за доказ наводипесму “Девојка Ружици”, која је толико истоветна на српском и украјинском да јеоба народа потпуно могу разумети на оба језика.

Трећи огранак Срба, селећи се на запад и север Европе отишао је најдаље,дуж Балтичког мора и реке Лабе, где су пре 3.300 година основали БалтичкуСрбију, која је допирала чак до Данске. Она племена која су тада запосела

данашњу Чешку и Немачку основала су Велику Србију. Створена је пре око 2.700година. Ти Срби први су се сукобили са Германима и дали им име Немци. ТиСрби, опкољени са свих страна, током времена, ишчезли су готово сасвим изузевмалога дела у Саксонској области и то су Лужички Срби, који су и до данассачували свој језик и име у Источној Немачкој. Пре асимилације Срби су живели уПруској (Хановер и Бранденбург, тада Бранибор). Рачки је писао да су пре Немацату живели Полабски Срби: Љутићи, Ратари и Морачани. Маретић и Рачки, обаХрвата, наводе Србе Рујанце који су под притиском Немаца најпре иселили уМакедонију, а одатле их је цар Јустинијан пребацио у Малу Азију. Ови Рујанци,балтички полабски Срби, били су угледан народ и имали су храм бога Световида у

граду Аркони, имали су свога цара и утврђене градове. Немци су их звали Љутице,као храбре и жестоке. Римскогалски писац Вибиус Секвестер наводи да су уњегово доба, пре више од петнаест векова, сви полабски Словени називали себеСербети. У хроници сачуваној у Минхену цитира се да су Срби били тако великоцарство да су од њих постали сви словенски народи. Рачки и Маретић се слажу опостанку словенских имена тек у шестом веку нове ере. А Римљани и Грци су још

____________________________________________________________________________________ 24




преко две хиљаде година на Балтичком мору нашли народе Венде или Србе.Српски историчар Милош Милојевић каже: “Група Срба која је од китајскеимперије дошла преко Сибира у Европу настанила се у данашњој Немачкој,

Француској, Холандији, а део чак прешао у Енглеску, где су ишчезли међуанглосаксонцима, оставивши многа имена река, села и градова чисто српског

језичког порекла”. Нађени су трагови да су Срби допрли чак до Шведске, о чемусведочи званична титула шведског краља, у то време је био заједнички краљшведски, норвешки и вендски. Рус Гилфердинг и Немац Хелмхолд пишу да суСрби у Балтичкој Србији имали свога цара и то пре више од три хиљаде година,значи тринаест векова пре Христовог рођења. Шафарик указује на пореклосадашњих Срба из Велике Србије (Себрани списи I-43), где католички бискупДубрава каже: “Срби освојише Горњу и Доњу Лужицу и узеше име Лужичани”.Рајић описује борбе најсевернијих и најзападнијих Срба са Саксонцима, гдеСаксонцима убише 53.000 војника, а у другом рату убише данског краља.Прослављени српски војсковођа био је Звјездодраг, а затим Беослав, који је

ратовао са Французима. Ти Срби ратовали су и са Карлом Великим и уништилиим 32.000 војника. Иза тога, борише се опет са Данцима, где погибе краљ Данске ипобедише Срби у Јитланду. Тада дође до раздора међу Србима, што их је кошталоопстанка као и увек. Једни Срби помагали су Франке, а други Саксонце и Данце.Када су 772. године Срби ратовали заједно са Карлом Великим против Саксонаца,Срби Љутићи продрли су у Бодрићке крајеве и опљачкали их. Карло Велики савојском Срба Бодрића 789. године под вођством кнеза Вучана пређе Лабу у земљу

Љутића, све попали и опустоши и присили војводу Љутића на покорност. Послекнеза Вучана дође кнез Драшко, а затим кнез Славомир, који су сви били верниКарлу Великом. Године 808. Љутићи ударе на Бодриће и попале им земљу, а 812.Карло Велики заједно са Бодрићима опет покори Љутиће. Током тих дугих борбинепотребно су сви искрварили, да би 30 година касније, 840. године сложилиЉутиће и Бодриће да заједно ударе на Лудовика и нанесу му велике губитке. Теборбе Срба и Саксонаца настављане су 927., па 937., 955. и 1000. године,непотребно се међусобно уништавајући. Ратови су настављани све до краја 12.века, док коначно Немци не настанише српске опустошене земље и преживелостановништво германизоваше. За историју остаде само мало острво Лужичких

Срба као успомена на старе векове и славе. Немац др. А. Хефнер, поводом серије“Трагање за коренима Срба” пише о потонулом граду Винети, као некада највећемграду Европе, који је био понос лепоте и назива га “Атлантидом севера” и“Словенским Амстердамом”. И сада рибари нерадо бацају мреже у том делуСевернога мора, јер им се чини да из зелених дубина допиру звуци црквених звонаи дечији плач, са жагором људи на трговима. Цени се да данас живи свега око

____________________________________________________________________________________ 25




300.000 Лужичких Срба, а Немци их зову Лужичанима или Вендима. Они сами засебе говоре да су Срби. У Горњој Лужици кажу; “Сим Серб - Србин сам”, а уДоњој Лужици кажу: “Сам серпски - ја сам српски”. Имају чак и своју химну

“Хишће Сербство незхубљене - српство још није изгубљено”.

Смрћу последњег кнеза Прибислава Срби су изгубили своју слободу 1134.године. У петнаестом веку вароши су им већ постале немачке, а села у 18. веку.Тако је нестао један добар народ, који је ту живео хиљадупетстотина година преНемаца.

Чехословаци доводе своје прво постојање од краља Сама или Самка, илиСвевлада, који је у седмом веку основао Моравско царство. Француски писацФредегар, савременик Самков, назива Самка српским краљем. Он у својој хроницикаже да је сродник Самков, кнез Лужичких Срба, Дерван прешао на странуСвевлада. Од Чешког историчара Полацког остао је запис да се за њихово имечуло тек две стотине година касније, када су се организовали као народ у деветомвеку са моравским царством које је створио њихов владар Светопук.

Разлози српске пропасти, поред војничке, су наивност и доброћудност(болећивост) и хришћанска вера. Срби су дозвољавали Јеврејима и Немцимаусељавање у њихове крајеве и трговину, кнезови су их примали на своје дворовешто их је коштало асимилације. Срби су од свих словенских народа били

најоданији својој вери и свом Богу Световиду. То указује да су Балтички иБалкански Срби истог порекла. Срби су једини словенски народ који верује укућне заштитнике, свеце и Крсне славе. Српска реч Слава потиче од ведскихвремена а означава одавање нејвећих почасти свецу заштитнику породице иогњишта. Хиљадугодишњи је обичај да Само Срби Славу Славе. А чини се да и томоже бити основ за настанак речи Словен.

Доста је написано и о пореклу Немаца од Пруских Срба, чему се противенеки историчари док други то потенцирају. Славни канцелар Ото Бизмарк често јепричао у свом дневнику да његова баба није знала ни једне немачке речи већ само

сорабски (српски). У 17. веку Лајбниц је рекао руском цару Петру Великом:“Наше је порекло исто, оба смо Словени”, а за Лајбница ректор Велике Српскешколе Нешић каже: “Он је чедо јуначког српског народа, чији је један део пре 12векова оставио те крајеве и доселио се на Балкан”.

____________________________________________________________________________________ 26




Насељавање Срба на БалканПре три хиљаде година, хиљаду година пре Христа, грана прастарог српског

стабла која се упутила ка југу населила је данашње пределе Аустрије, Крањске,Хрватске, Словеније и Угарске, где су основали Панонску Србију. Од Срба уБојци једно племе названо, Спори или Анти, селећи се прошло је поред Карпата инаселило Дачију. Касније су прешли Дунав и населили Срем, Славонију, Хрватскудо Сиска, Подравину и Западну Угарску до Коморног, а на југ до Титела.Панонија се делила на горњу и доњу Мезију (грчки и римски назив за део Србијеод Дрине до Црног мора), а Дачија простирала од Тисе до Црнога мора, јужнеУгарске, Баната и Румуније. Затим су населили пределе садашње Србије. Прематоме, Срби у данашњој постојбини нису само од седмога века нове ере, већ оддавно пре Христовог рођења. То је рекапитулирао историчар Стојан Бошковић у

својој “Историји света” рекавши: “По старини времена на прво место долазе Србиили Анти, који су ту становали давно пре рођења Христовог и Словени у овимкрајевима.

Тек у трећем веку нове ере, римски цар Тројан населио је у овим крајевимасвоје ветеране који су се измешали са Србима. Од те мешавине настао је румунскинарод. По Србима Себеранима град Турну Северин је добио име. У Румунији супозната српска племена Драгашани, Радован, Градиште, Станишевци, Сокола. Упетом веку нове ере, кан Бајан позове Србе на предају, али дачки кнез Доброта тоодбије. Бајан их остави неко време на миру, али нешто касније падоше под власт

Монгола, Б’лгара. Отуда ови Бугари нису истога порекла са Бугарима српско-антског порекла (словенског). По Милојевићу, Бугари су се сукобили са Србима уМалој Влашкој (данашњи Банат). Срби из Дачије ширили су се према Јадранскоммору и где год су се насељавали наилазили су на српско становништво, које је уисте крајеве насељено још пре Александра Великог. Бугари, турско-монголскогпорекла били су добри ратници и као такви покорили Србе у Дачији, док суБугари словенског порекла називали себе Србима и говорили старословенски. Одпетог до деветог века лепо су живели са Србима, примали су српски језик иобичаје а задржавали бугарско име. Отуда и данас имају српска имена: Борисав,Војин, Драгомир, Радомир итд.

Историчари су тај процес називали пословљавање. И француски историчар Leon Rousset писао је 1882. године да су Срби и Бугари гране истоветног старогсрпског народа, а Цар Душан је себе проглашавао царем Срба, Грка и Бугара.Мађарски историчар др. Сенткларај писао је да су се око 650. године словенска

____________________________________________________________________________________ 27




племена населила дуж Тисе, Саве, Драве и Дунава. Рачки за то становништвотврди да су то били Срби и Хрвати из Беле Србије. Тврди се да су се тимнасељавањем Срби сукобили са Аварима, које су истерали и настанили Панонију

и Далмацију. Хрвати су се претежно преселили у Далмацију, док су Срби остали уПанонији. Сам Маретић пише да је предео између Драве, Саве и Дунава биосрпски. Порфирогенет наводи да су и пре досељавања Авара у Панонију туживели Срби, који су се називали Белим Србима, а земљу су звали Бела Србија.Константин Порфирогенет Славонију назива Српском Славонијом. А Гаврило

Витковић каже да су Угарску настањивали Срби давно пре доласка Мађара. Онкаже да су Срби такође настањивали Срем, Банат и Бачку у време досељавањаСрба на Балкан у седмом веку. Отуда се Срби Бодрићи сматрају прародитељимаданашњих Бачвана и Банатских Срба. Када су Срби под Арсенијем Чарнојевићемдошли, хиљаду година касније, они су у ствари дошли у старе српске крајеве.Крајем шестога века Срби из Паноније крећу на запад и запоседају Корушку,Штајерску, Крањску, Истру и Фурланију, све до Тирола, о чему је писао Рачки ите крајеве називао Норик. А Немци су то становништво називали Вендима. Србису били запосели Далмацију па је Папа Гргур писао посланицу надбискупу уСолину о својој забринутости због српског допирања и до Италије.

Трагедија панонских Срба почела је доласком Мађара у деветом веку. Био јето народ без знања земљорадње и трговине и без просвете и културе. У свој језикпримили су неке српске речи. Тако и име Пешта потиче од српске речи Пећ.

Оснивач Мађарске државе био је Војко, а син му се звао Марко и припадали суправославној вери. Касније му је римски папа дао име Стефан (Иштван). Познатимађарски историчар Петефи описао је круну Светог Стефана рађену уисточњачком стилу и исписану ћирилицом. Ћирилицом је исписан и надгробниспоменик Стефанов.

Трагедија по српски народ наставља се вековима. У 19. веку Аустрија јеповела оштру кампању против Јужних словена, на сваком месту и на свимнивоима, проглашавајући их “нижом расом”, што је имало за последицу стварањасамоуверења код германских завојевача и губљење самопоуздања код нападнутих

Срба. Срби, мада некада најмногобројнији и мирољубиви народ, нису успевали дасе одупру завојевачима, Немцима са запада, Татарима са истока и Турцима са југа.Сличне судбине по српско живље настављају се и током најновијих догађања. Чаку енциклопедији Ларус XX века поручује нам се да ћемо се спасити само када сепрекрстимо у католичанство и признамо папу. Злобне ли католичке поруке?

____________________________________________________________________________________ 28




Хрват Рачки, Рус Нестор и Пољак Суровјецки потврдили су да су Срби,Венди, прастановници Европе од почетка историјске ере. Не зна се са сигурношћуколико хиљада година су постојали у Индији пре сеоба, а на данашњим теренима

су преко три хиљаде година. Чех Далимил је писао: “Срби су дошли из Азије,настанили су Балканско полуострво уз море па све до Рима”. Шафарик чак налазиСрбе у нашим крајевима пре пет хиљада година, значи три хиљаде година преХристова рођења. Он каже да су Срби у ове крајеве дошли 1.600 година пре појавеСрба у Северној Европи, а Мавро Орбини каже да су дошли из Скандинавије 1460година пре Христова рођења.

Познато је да су српске војводе ратовале са Александром Великим, да супредводили Атилине Хуне ка Риму, а четири стотине година давали су најбољевојсковође турцима (Махмуд Паша Соколовић, Сулејман Паша, Омер ПашаЛатас). Српска слабост је што су питом и помирљив народ и лако се асимилирају.Шафарик Србе третира као јужне европљане. Он каже да су Срби дошли изИндије, преко јужне Азије, запосели Малу Азију и Балканско полуострво још трихиљаде година пре Христова рођења. Касније долази до њиховог померања доРима, па Ломбардије и затим у пределе садашњих словенских земаља. Њиховодесно крило настанило се преко Саве и Дунава у Дачији и Панонији. ОвимСрбима, много касније долазе Срби са севера од Балтика и Лабе. По Бонфинију допомерања северних Срба ка југу дошло је услед њиховог потискивања од странескандинавских народа. Доласком на Балкан они су се сјединили са својим

сународницима. Отуда је и Грк Халкокондил за Србе рекао да су најстарији инајвећи народ на свету. Мавро Орбини такође спомиње да су Срби господарилиАзијом.

Срби су на Балкану примали хришћанство још у доба Христово директно одСветог Павла. Росијскиј Синопсис цитира да је Свети Павле послао свога ученикаАндроника у Панонију и Илирик да крсти Словене, а то су били потоњи Срби.Српски историчари владика Ружичић, Милојевић и Срећковић доказују да су теСрбе покрставали директни Христови апостоли Павле, Тимотије, Андреја, Лука иТадија, да су основали Панонску епископију, а панонски епископ учестовао је на

првом сабору у првом веку у Сирмијуму. То је био лично Андроник ученик СветогПавла. Зато руски летописац Нестор пише да су Срби селећи се у седмом веку изБојке у Угарску, Србију, Македонију, Босну и Херцеговину, Далмацију, ЦрнуГору и Албанију, дошли не у нову већ у стару постојбину, одакле су их некадапотиснули Келти и Римљани. Године 520. прве године владавине Јустинијанове,сто хиљада ратника Сабира прикључило се Грцима. Савременик из тог периода

____________________________________________________________________________________ 29




Менадар записао је да су ти Срби у првој половини шестога века покорили целуГрчку и Тесалију. Историчари се слажу да су Срби између шестог и седмог века“Словени” покорили Грчку, Македонију, Епир и Албанију. Из тог доба сведоче

имена места и река, у Македонији: Српчиште, Србово, Србица, Србиново,Србинце, Србљани и у Грчкој: Србиново, Босна, Његуши, Бистрица, Бојка. У добацара Константина Порфирогенета у Солунској Србији (јужна Македонија) налазиосе град Серблиа (сада Сервиа) који су Римљани звали Серблиа Инфериор. Својусамосталност изгубили су 1018. године одакле су Срби посли са Србима изИлирије и Далмације, са којима су створили другу Србију. Ова држава је ојачала у10. веку под влашћу великог жупана Часлава. После њега на власт долазеВојислав, Бодин па Немања, који су обновили српско краљевство, а о њимадовољно пише савремена историја.

Срби који су дошли у Далматинске крајеве у петом веку са Хунима затеклису тамо Србе староседеоце. Ти Срби староседеоци у Боки, Далмацији и Албанијипорушили су грчке и римске градове и изградили своје. Тако су порушилиЕпидаурус и на његовим рушевинама подигли Дубровник. Византијско царствопоново осваја Дубровник у деветом веку али га српски краљеви Павлимир и Бодинвраћају и након тога у граду изграде тврђаву Ловријенац. Оснивачем Дубровникасматра се Остроило.

Током 630. године нове ере долази до сеобе иза Карпата, а 632. године Срби

из Бојке масовно крену на југ. На путу умре њихов кнез и његова два сина поведуготово све Србе из Беле Србије. Половина племена дође у крајеве које су Срби већнастањивали, док се друга половина заустави са Србима у пределима Подравине иПосавине, где основасе последњу Белу Србију (данашњи Срем и Славонија).Новија историја ове сеобе третира као прве и највеће, мада су то у истину билепоследње и знатно мање од претходних сеоба. После ових имамо још једино сеобеСрба под жупаном Заријем Прибисављевићем преко Саве и Уне у пределе Зрмање,Велебита и Јадранског мора. Од тада су Срби староседеоци у Лици, Банији,Крбави и Далмацији. Рус Гилфердинг писао је да је Србија имала више области,садашњу Србију, са Босном, источно и јужно од Хрвата, Неретванска са

Дубровником, Травунијом, Конављем и Зетом. А Константин Порфирогенитнаводи да Хрватска почиње од реке Цетине и простире се уз море до Истре.Шафарик и Милош Милојевић, иначе ништа не верују Порфирогениту, пошто јемноге ствари о Србима измислио, служио се неистинама, а српски као језик нијеуопште познавао. Стари српски историчар Рајић пише: “Тадања Србија обухватала

је источну Далмацију, Босну, Херцеговину, Садашњу Србију, Црну Гору и

____________________________________________________________________________________ 30




Дубровник са јадранским острвима.

О култури стародревних СрбаПисани трагови о Србима из Индије датирају од пет до сест хиљада година,

а у Европи од преко три хиљаде година. Рус Мораскин је писао да су Срби још усвом индијском краљевству били на највишем степену просвете и образованости,за то доба. Такође су Кинези записали да су Срби напредовали у просвети и да јењихов цар Танча још тада издавао законе. Грчко-римски историчар Страбон кажеза Србе из Каспијске Сербаније да су трговали још од доласка из Индије и да су наодећи носили злато. Гилфердинг за Балтичке Србе каже да су имали великеградове, са развијеном уметношћу, занатством и трговином, чиме су задивљавали

друге народе. Мавро Орбини наводи да су Балтички Срби у политици ималиизврсне законе и похвалне обичаје. Српски историчари Ковачевић и Јовановићзаписали су да су ти прадавни Срби употребљавали железо, бакар, олово, сребро излато. Јирген Шпанут је у својим студијама записао да су на Синајскомполуострву још 4.000 година пре н.е. постојали рудници бакра “Тимна” на око 60квадратних километара са око 5.000 подземних тунела и да су у тим рудницимапронађени натписи, како он каже на “филистичком” писму, што јеидентификовано као писмо којим су се служили Срби. А Рачки пише да су кодСрба пре 2.500 година била развијена земљорадња и трговина житом, те да субили веште занатлије, рудари, добри градитељи бродова и познавали су стакло.

Срећковић пише да су Срби у Солунској Србији неговали своју писменост и насвој језик превели свете књиге. Он такође каже да су Неретвљани били најбољитрговци и да су имали јачу флоту од Млетачке. Слично је тврдио и сам ЈулијеЦезар у своје време. Имали су чак своје тканине, које су извозили и које су билевеома цењене у Цариграду. И коначно, академик Стојан Новаковић тврди дапостоје докази да је у Србији већ у десетом веку постојао снажан књижевнипокрет, у Зети и Рашкој, на којим темељима је изграђена просвета, књижевност изаконодавство Немањићке Србије.

Др. Јован Деретић налази појављивање имена Срба и у Библији, што је

много раније од званичне науке. По њему Срби су оставили безбројне трагове,свуда где су живели. Тако, у Малој Азији је постојао град Сард у коме су први путосноване школе за математичаре, историчаре, музичаре и астрономе. У том градупрви пут у људској историји предвиђено је помрачење сунца. Свршени ученициових школа одлазили су у велике градове и држали предавања. Један од њих, Грк

____________________________________________________________________________________ 31




кога помиње Ксантос, отишао је у Атину и држао предавање, али га већинаслушалаца није разумела јер су сви стручни изрази били на српском. Отуда иподатак да су Грци Србе називали Ксантосима. По подацима сакупљеним у

Ватикану, па чак и у “Светом писму”, Деретић закључује да су Аријевци, Хети,Гети, Илири или Келти све Срби. А др. Ранка Куић, први келтиста на Балкану истручњак уврштен у 2.000 најистакнутијих стваралаца на земаљској кугли, својимделом “Српско-келтске паралеле” доказује готово генетску сродност данашњихВелшана, многих Ираца и Шкота са Србима. Отуд је и понела надимак “РанкаВелшанка”. Она је своје дело показала на свим географским појмовима натеренима које су настањивали Келти и Срби.

Савремени историчари тврде да је прихватањем нордијско германскеисториографске Берлинско-Бечке школе Србима нанет ударац митских размера.Цвијић је Србе описао као веома интелигентан народ, али и веома експлозиван.Драгосавац тврди да Академија наука никада неће завршити српски речник, а што

је још трагичније да исти још увек третира као српско-хрватски. Он такође истичепотребу за израдом српско-санскритског речника. На сву срећу такав речник можесе ускоро и очекивати, пошто на њему ради Бранислава Божиновић. НаташаЛукић сугерише као кључ да је добро изнаћи баланс између жеља и стварности,како нас преувеличавање неби одвело од пута за “више интересе”. ЈеленаМилутиновић каже: “Кад је Гете прочитао Хасанагиницу, изјавио је да народ којиима такву поезију заслужује да буде престижан европски народ, народ кога ће сви

европски народи изучавати управо због тога”.

Не тако давно, 1984. године, светску јавност уздрмао је Мексиканац РобертСалинас Прајс објавом књиге “Хомерова слепа публика”, којом је устврдио даТроја није у Малој Азији већ у долини Неретве и да је Неретва у ствари древнаантичка река Скамандер а Габела је Троја. Роберт Салинас у својимистраживањима и даље трага за нашим истинама. Нарочито га привлачимистериозна планина Ртањ, за коју тврди да је то српски Олимп. Он такођезакључује да је Балкан пупак света.

Српски језик кроз историју Веде се класификују као химне, које садрже народне обичаје, мудрости,

пословице и изреке, а датирају од 3 до 6 хиљада година пре Христа. И српскеславе са пратећим молитвама, како у прастара времена тако и данас спадају у редВеда.

____________________________________________________________________________________ 32




Аутохтонистичка Школа заступа теорију да су сви народи који су живели наданашњим словенским просторима као и у пределима Дачије, Тракије, Балкана, у

јужној Русији и средњој Европи различита имена народа српскога порекла. Овашкола, поред Балкана и централне Европе, налази постојбину Срба и у Италији, наПиринејима, у Бретанији, Хелвецији, Скандинавији, па и у северној Африци иМалој Азији. Противник ове школе, као што је напред наведено, је германскаБерлинско-Бечка Школа, која данас тријумфује на већини катедри историје и онанауку води смишљено погрешним путем, који одговара интересима политике.

Бирнуф (Emile Burnouff) у свом есеју о Ведама истражује порекло Индо-Европљана кроз Веде, које су настајале у време “аријевске заједнице”. Он налазида се ведске породице заснивају на светости брачног јединства, окружени вером идруштвеним традицијама. Своје доказе изводи из родбинских имена, која оддавних времена припадају заједничкој раси народа. А ми знамо да су родбински ипородични називи у српском језику задржали обележја архаичности иаутентичности до данас.

Истраживач, Швајцарац Адолф Пикте (Adolphe Picter) написао је дело“Индо-Европско порекло или првобитни Аријевци”, у коме пише: “У давнојпрошлости једна раса расла је у првобиној колевци, надарена мудрошћу,грандиозна, строге природе, радом је победила сурове материјалне услове свога

опстанка. Затим долази до њиховог развоја и патријархалног уређења. Та бујна раса развила је свој језик, савршен и пун интуиције за узвишену поезију. Збогсвоје бројности морали су да се селе, а сеобама им се мењао и језик. Вековима одовога народа настало је више народности. Те сеобе одиграле су се у миленијумепре Христа, од Индије до Атлантика.” Он закључује да је: “…тај бројни народпослужио као основа за развој мноштва људских група, које су из његапроизашле.” Пикте такође тврди да је: “…језик тога народа био основ за многе

језике, који су из њега настали.” Заједничке основе овога језика нађене су уСанскриту и Зенду (староперсијском). Отуда помисао да сви индо-европскинароди потичу од једнога стабла”. За њихов језик Пикте каже да је био не

контролисане слободе и он га назива “језиком мајке”. Пикте такође пише, био је то језик Веда, богат једносложним глаголским коренима од којих се суфиксимаствара изобиље изведница свих врста. Његов гласовни систем је једноставан искладан. Разликује три рода и седам падежа, чиме јасно означава деклинације.Заменички наставци за три лица и бројеве омогућују разликовање нијанси временаи начина. Према свим предњим описима тог језика најближи је српском. Таква

____________________________________________________________________________________ 33




складност не налази се нигде сем у српском језику.

Олга Луковић-Пјановић у својим истраживањима потврђује да су из српског

језика настали и грчки и латински, али као из пелазгијског стабла. Она је цитиралаФранцуза Левека (Levesque), који је поредио српски са латинским и грчким

језиком и закључио:

(1) да је српски језик дао прве и најстарије елементе латинском језику;(2) да су староседеоци Лациума били словенске расе, Срби; и(3) да су се Срби тамо настанили још у време док се језик ограничавао готовосамо на изразе најпречих потреба.

Емил Бурнуф наводи како латински придев хуманус произлази из српскогуман, а што је такође везано за ведско аум (изговара се на санскритском ом) и уиндуском језику означава три божанства (Браму, Вишну и Шиву). ГрегорДанковски закључује да се грчка и латинска граматика слажу са српском. ПоСтрабону, латински је најпре био централна група дијалеката сабинског језика, аСабини су били древни Срби, аутохтони становници Апенинског полуострва, штотакође потврђује и Милан Будимир. Хомеров учитељ је знао пелазгијски језик, а уХомерово доба није се правила разлика између трачког и грчког језика. Хекатеј изМилета, 500 година пре Христа, оставио је писане трагове да су Атињани Трачани(Срби). Данковски цитира: “Трачани, Гети, Дачани и Мезани, сви говоре српски”.

Платона су због његове мудрости Грци сматрали божанским, а он каже како угрчком језику има много варварских речи. Херодот је био старији од Платона и оннаводи да се у његово време у Грчкој говорило варварским језиком. Сократ такођетумачи да су Грци били потчињени Варварима па су отуда говорили њихов језик.Он такође закључује да су Варвари народ старији од Грка. Према Данковскомназив Варвари настао је од барбарос променом сугласника услед прилагођавањагрчком, ради лакшег изговарања. Слично је тумачење и Сократово. ПремаПлатону су древни Пелазги, названи од Грка Варварима, били антички Срби иговорили су српски. Има натписа да су Србе називали и Етрурцима, док су онисами себе звали Рашанима. О томе пише Ненад Ђорђевић у делу “Етрурци или

Рашани”, а Светислав Билбија као да му одговара својим делом “Рашани а неЕтрурци”. Билбија је етрурско писмо дешифровао посредством ћириличних слова.

Пишући о Ведама М. Ф. Неве наводи: “…да су отмене, снажне, једноставне,а да нису лишене уметничке вредности”. Он такође каже: “Овај језик је звучан,музикалан, чудесан, хармоничан и изненађујућег богаства форме и слике”. Буе за

____________________________________________________________________________________ 34




српски језик каже: “Српски језик је богат, енергичан и хармоничан, подједнакодобро пристаје мушком и женском роду, добар је за опевање љубавних песама инежности, као и великих крвавих подвига. Звучан је и отмен. Србин говори

полагано, не правећи паузе и својим језиком на најлепши начин изражавапристојност. Душу српску загрева јужно сунце. Конструкције реченица у српском

језику су једноставне, имају изузетан смисао за прецизност, маштовитост исрпским се говори пристојно (за разлику од грчког којим се муца и гестикулира).Ако су икада један језик и један народ били створени за владавину јавним

расправама, то су сигурно српски језик и српски народ”. Буе закључује: “Србипоседују толико лепе поезије и само то би требало да обавеже све остале народе дауче њихов језик”.

Швајцарац Адолф Пикте рекао је, да је живео само зато да докаже којинарод је говорио језиком ведских химни. На жалост, смрт га је прерано зауставилана том племенитом задатку. Павел Шафарик је недвосмислен у тврдњи да је тосрпски народ и да је говорио српским језиком. Исто је тврдио и АтињанинХалкокондил, пишући да су то били Трибали, Трачани и Илири, као најстарији инајвећи међу тадашњим народима, а то су били Срби.

Утврђено је да су Веде нераздвојно везане са српским језиком и прожетесрпским песништвом. Веда на српском има значење вида и знања (у смислуунутрашњег сазнања). Како је рекао Сипријан Робер: “Сви словенски језици су

настали од српског језика, језика Прамајке”. У српском језику корен вид задржававедско-српско значење светог, унутрашњег, метафизичког знања.

Познато је да су хрватски сељаци говорили чакавским дијалектом, док језагребачка господа одувек настојала да говори немачким, италијанским,латинским или мађарским. Чакавским дијалектом говори се у граничном појасупрема источном делу Аустрије и Мађарској, где живе градишћански Хрвати. Онису ту доселили из северног јадранског приморја током XVI века и донели својговор, који је прави хрватски, којим су говорили њихови сељаци. Под утицајемПанславистичког покрета чехословачких романтичара Колара и Шафарика у

Хрватској долази до Илирског покрета, чији је носилац био Људевит Гај. МајкаЉудевита Гаја била је Немица, рођена Schimt. Гај је желео да за хрватскикњижевни језик усвоји српски, па је најпре предложио да се језик назовеилирским, са идејом каснијег преименовања у српско-хрватски, односно уХрватској чак хрватско-српски, што је имало смишљене политичке последицеишчезавања српског језика, а тиме и српске националности. Професор др. Лаза

____________________________________________________________________________________ 35




Костић у књизи “Крађа српског језика” пише да је дата идеја дело националиста,док сами Хрвати избегавају да о томе отворено разговарају. Међутим, самЉудевит Гај је 1846. године у листу “Даница” отворено признао да је за хрватски

књижевни језик узео језик српског народа. Ђуро Даничић се олако сагласио сахрватским предлогом, чиме им је учинио огромну услугу, за чега Олга Луковић-Пјановић каже да није имао политичког образовања и да није прозрео хрватскенамере, што им Вук Караџић никада не би учинио.

Американцима, Канађанима и Аустралијанцима не пада на памет да мењајуиме енглеског језика, којим говоре, као што ни Белгијанци, Луксембуржани,Швајцарци па ни франкофонски Африканци не мисле да мењају име француском

језику.

Историјски, име Словен потиче из периода римског освајања српскихтериторија. Том приликом Римљани су одводили робље, а мушка имена тих Србапретежно су се завршавала са слав, као: Мирослав, Србислав, Крунослав,Братислав и слично (што је код Срба имало значење славнога - глориоус), а улатинском се изговарало Sclav или Sclavus (са значењем роба), од чега је временомнастало Словен. Истим словенским језиком говорили су Гети, Сармати, Скити,Дачани и Трачани, што тврде Страбон, Апендини и Овидије. А како каснијенаводе Суровјецки и Шафарик, па Добровски, Милојевић и Живанчевић ради се осрпском језику. Према Херодоту, када је реч о Словенима, ради се о великој

људској групи народа који је припадао индо-европској раси и заузимао простореисточне Европе, данашње Пољске, Мађарске, Аустрије, Чешке и Балкана сатериторијама данашњих српских земаља.

На основу античких писаца недвосмислено је да су сва грчка острва, саконтиненталном територијом и Италијом били насељени Трачанима, штопотврђује Страбон. Сви су они говорили грчко-илирски или илирским(словенским, значи српским) језиком, коме су централна зона били Подунавље ицрноморска обала Дачије. Трачани (Срби) су се одатле ширили по Европи, аширио се и њихов језик. Лоренц Суровјецки и Павел Шафарик су у врло

документованој студији изнели непобитне тврдње да су Срби живели уПодунављу и Панонској низији и одатле се ширили на север и запад. Они такођенаводе да је папа Јован X (914. до 929. године) тврдио да су Илири и Трачани билиСловени (а то значи Срби). Према томе, језик који је Овидије, римски песник исавременик Христов, научио док је боравио у изгнанству на обали Црнога Мора,био је српски. Упркос свих претрпљених измена, које се дешавају у свим језицима,

____________________________________________________________________________________ 36




српски је остао поетичан. Ако се поштује идеја о континуитету латинског и грчког језика, по којој логици се то исто не дозвољава српском, тим пре што се ради онароду називаном Трачани, Трибали, Сармати, Венди, Венети, Винди или Вани, па

и Анти, а увек се суштински ради о Србима, који су себе, по тврдњи Шафарика,свуда и увек називали својим српским именом. По тврдњи Грегора Данковског, апрема Овидиу, Гети су били Словени и припадали роду Трачана, били су храбар иправедан народ и говорили су словенски (односно српски) језик.

Олга Луковић-Пјановић цитира Француза Пејсонела, који износи тврдњу дасе српски, поред европских земаља говорио и у више земаља Азије. Говорио се ина дворовима турских царева, поред турског као званичан језик. Само се по

различитим областима у маломе разликовао у дијалектима, што је логично за све језике. Олга такође износи пример Стјепана Митрова Љубише, који наводипример црногорског племена Паштровића које је живело на истом простору одпраисторијских времена. Слично је писао и Јован Цвијић, географ светског угледаи председник Српске Краљевске Академије. Олга Луковић-Пјановић, премапредању њене мајке тврди да су њихови пра-родитељи живели у драгачевскомкрају још у доба Александра Великог, а то значи бар 400 година пре рођењаХриста. Сви ови примери потврђују тврдње да смо на Балкану настањени одпреисторијских времена. Константин Јиречек је изрекао мисао, која каже: “Никадасе на земљи није догодило да један подјармљени народ потпуно нестане а да неостави капљу своје крви у жилама победника, или реч у њиховом језику”.

Закључак Позната је и Волтерова изрека: “Лакше је веровати у лаж, која се чула по

хиљаду пута, него у истину, која се чује први пут”. Католичка црква од најранијихвремена изразавала је неограничену мржњу према Србима. Запад је од увек себепроглашавао “цивилизованим”, а Србе називао “варварским”, цитира ОлгаЛуковић-Пјановић, према француском Ларусу XX века. Геноциде чињене надсрпским живљем, католичка црква никада није ни покушавала да спречи.Замерали су Србима на начину живота, на поштовањима према умрлим, назаједничком обрађивању земље и слично, што Олга Луковић-Пјановић, напротив,истиче као српске традиције и понос. Како каже: “Шта Запад зна о заједничком

орању и копању, о мобама и прелима, о косидбама и комушању кукуруза. Српскитрадиционални живот вековно се заснивао на светињама попут оне: “Љубиближњега свога као самога себе”. Књига Олге Луковић-Пјановић “Срби народнајстарији” обилује историјским доказима и цитатима аутора свих нација, на свимживим и мртвим светским језицима. Из свега изнетога, Срби су били

____________________________________________________________________________________ 37




распрострањени од Индије до Атлантика, најмање два миленијума пре Христа.Нажалост, данас их је све мање и мање, распарчавају нас на различите начине,служећи се највише оном старом латинском изреком још из Цезаревог доба:

“Dividi et impera”, што значи: “Завади па владај”. Последња уништавања сунајстрашнија и најмасовнија, а “цивилизовани” Запад ћути. Нестајањем народанестаје и његов језик, све више славских свећа се гаси. У чије име се то ради?Зашто се Срби убијају у тако великом броју, а да при томе свет ћути, пита сеОлга? Који је циљ толико узвишен да може оправдати варварско убиство једненације? Који циљ је довољно велик да може оправдати таква средства масовногуништења читавог једног народа?

Напомене

Посредством родбинских веза сазнадох да је аутор књиге “Од Индије доСрбије” Доброслав Јевђевић. Написао је малу књигу, веома великог значаја.

Велики је број истакнутих имена који су дали огроман допринос уоткривању српске прошлости, значајне не само за нас Србе, већ за светскуисторију уопше. Посебно место међу њима, припада Др. Олги Луковић-Пјановић,која је највећи поборник Аутохтонистичке школе и у својим књигама сасвимодређено указује на области које још треба истараживати.

Србима остаје да прилагоде своје уџбенике историје доказаним истинама о

својој прошлости, како будуће генерације не би више наседале фалсификованимнеистинама освајачких народа.

Веома сам захвалан Милану Берићу, који је највише допринео да овај текстдође у руке многобројним Србима, поштоваоцима правде и истине.

др. Симо Јелача, у Windsor-u Маја 2003 (7511)

____________________________________________________________________________________ 38




Садржај:

1. Увод............................................................................................22. Порекло имена Србин...............................................................43. Подунавље, прва српска постојбина......................................114. Срби у северозападној Европи...............................................145. Најстарије српско порекло.......................................................156. О сарматским Србима..............................................................227. Насељавање Срба на Балкан.................................................278. О култури стародревних Срба.................................................319. Српски језик кроз историју.......................................................32

10. Закључак...................................................................................3711. Напомене..................................................................................38