Transcript
Page 1: Istorijski Razvoj Putnih Mreza

ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ МРЕЖНИХ ПУТЕВА

Page 2: Istorijski Razvoj Putnih Mreza

ПУТ

•Пут, цеста или друм је део земљишта, најчешће трака, који је припремљен за одвијање саобраћаја и који повезује две дестинације. У најширем смислу, путем се сматра свака површина на којој се одвија саобраћај.

Page 3: Istorijski Razvoj Putnih Mreza

•Према значају за саобраћај путеви се разврставају на:

1.ауто-путеве,

2.брзе путеве (експрес путеве),

3.магистралне путеве,

4.регионалне путеве,

5.локалне путеве,

6.улице у насељу и

7.некатегорисане путеве.

Ауто-путеви

Магистрални путеви

Локални путеви

Page 4: Istorijski Razvoj Putnih Mreza

ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈА ПУТЕВА

• Историјска градња путева почиње још у праисторијско доба (пешачке и коњске стазе коришћене за одлазак у лов, извора и сл.)

• Најстарији калдрмисани пут –Египат 3000 г.п.н.е.

Page 5: Istorijski Razvoj Putnih Mreza

• Римљани су изградили мрежу путева у дужини од преко 300 000 километара, која је Рим повезивала са читавом Европом

•Via Apia” –регина виарум (краљица путева) -најпознатији римски пут 312 г.п.н.е. 540км Рим-Бриндизи

Page 6: Istorijski Razvoj Putnih Mreza

ИЗГЛЕД РИМСКОГ ПУТА СА ТРИ ТРАКЕ

Путеви су најчешће рађени са 3 траке од којих је средња служила за пролаз трупа а бочне траке за кола.

1 – два реда плочастог камена2 – слој од отпадака камена везан малтером3 – бетон од туцаника и масног креча4 – калдрма (или плоче) везане бетоном

Коловози од дробљеног камена

Page 7: Istorijski Razvoj Putnih Mreza

ПРВИ АУТО-ПУТ ИЗГРАЂЕН ЈЕ КОД БЕРЛИНА 1921. ГОДИНЕ У ДУЖИНИ ОД 10 КИЛОМЕТАРА

Page 8: Istorijski Razvoj Putnih Mreza

ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ПУТНЕ МРЕЖЕ У СРБИЈИ

•Путни или друмски саобраћај чини окосницу саобраћаја у Републици Србији. Најважније чвориште је главни град Београд, после кога следе Нови Сад и Ниш.

Page 9: Istorijski Razvoj Putnih Mreza

ПУТЕВИ У КНЕЖЕВИНИ СРБИЈИ• Стари пут, који је од Рашке, преко

Голије водио за Ивањицу и Чачак, је обновљен 1834. године.• Турци су изградили пут Нови

Пазар-Супње.• Државних путева је било свега 750

километара,а међу њима и пут Београд-Паланка-Топола-Крагујевац-Краљево.• 1885. године –завршен пут

Краљево-Рашка

Page 10: Istorijski Razvoj Putnih Mreza

ПРВИ И ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ

• Године 1913-1974. изграђени су колски путеви од Рашке до Новог Пазара и Сопоћана, затим до села Пожеге и преко Дуге Пољане до Сјенице.

•У преиоду од 1935. до 1941. године изграђен је макадамски пут Крагујевац-Краљево-Рашка (у дужини од 134 км) и Нови Пазар-Црквине-Тутин-Беране.

• Први пројекат деонице Ибарског пута, од Краљева до Косовске Митровице, ради се 1962. и 1963. године.

РАЗВИЈАЊЕ ПУТНЕ МРЕЖЕ У НАШИМ КРАЈЕВИМА

Page 11: Istorijski Razvoj Putnih Mreza

ПУТЕВИ ДАНАС У СРБИЈИ

Путну мрежу чине

•Јавни путевиДржавни путеви I реда

• А реда (ауто-путеви) - 669 km

• Б реда - 4.109 km

Државни путеви II реда• А реда - 7.057 km

• Б реда - 3.183 km

•Општински путеви - 23.780 km

•Улице

•Некатегорисани путеви

Државни пут IА реда А2

Државни путеви IА

реда

Државни пут првог Б реда 43 при проласку кроз Сићевачку клисуру

Page 12: Istorijski Razvoj Putnih Mreza

ДЕОНИЦЕ ЕВРОПСКИХ ПУТЕВА У СРБИЈИ• Е-путеви класе А у Србији су: Е65 – деоница (Црна Гора) - Шпиљани - Косовска Митровица - Приштина - Ђенерал

Јанковић - (Македонија). У нашој путној мрежи носи ознаке 22, 32 и 31. Е70 – деоница (Хрватска) - Батровци - Београд - Вршац - Ватин - (Румунија). На делу на

ком Е70 води трасом европског коридора 10 (на делу Батровци - Београд), постоји савремени ауто-пут А3, а остатак трасе је означен као пут 10.

Е75 („пут за море“) – деоница (Мађарска) - Хоргош - Суботица - Нови Сад - Инђија - Београд - Појате - Ниш - Грделица - Прешево - (Македонија), савремени ауто-пут А1 од мађарске границе до Грделице, и у плану/изградњи од Грделице до македонске границе. Траса делова без изграђеног аутопута је означена као пут 44. На целом овом потесу траса пута поклапа се са трасом коридора 10, односно његовог крака Б.

Е80 – деоница (Црна Гора) - Шпиљани - Косовска Митровица - Приштина - Подујево - Прокупље - Ниш - Градина - (Бугарска). На делу где овај пут пролази трасом коридора 10 (Ниш - Градина) у току је изградња савременог ауто-пута А4, а део од Ниша до Нишке Бање је већ изграђен. Остали делови трасе носе ознаке 22, 32, 31, 35 и 43.

Page 13: Istorijski Razvoj Putnih Mreza

Ауто-пут Е70 (А3) близу Сремске Митровице

Ауто-пут Е75 (А1) близу Инђије

Ауто-пут Е80

Page 14: Istorijski Razvoj Putnih Mreza

• Е-путеви класе Б у Србији су:

• Е662 – деоница Суботица - Сомбор - Богојево - (Хрватска). У нашој земљи, пут носи ознаке 12 и 17.

• Е761 – деоница (Босна и Херцеговина) - Котроман - Ужице - Пожега - Чачак - Краљево - Крушевац - Појате - Параћин - Зајечар - Вршка Чука - (Бугарска). У нашој земљи, пут носи ознаке 28, 23, А1 и 36.

• Е763 („пут за море“) – деоница Београд - Пожега - Нова Варош - Гостун - (Црна Гора), савремени ауто-пут А2 је у плану на делу Београд - Пожега, а тренутно пут носи ознаке 22 и 23.

• Е771 – деоница (Румунија) - Кладово - Зајечар - Ниш. У нашој земљи, пут носи ознаке 35 и А4.

• Е851 – деоница (Албанија) - Призрен - Приштина. У нашој земљи, пут носи ознаку 35.

Page 15: Istorijski Razvoj Putnih Mreza

Ауто-пут Е763