11Oktobar 2011. www.serbianmirror.com

J U B I L E J I

Ogleda lou v e kima dve

strane. Nav o j n i ~ k o mogledalu sa drugestrane su obi~nolepe `ene. Namutnom i~ a d j a v o mogledalu jevreme. A jednogdana }e velikaogledala obasja-vati i one deleove planete gde su bele no}ii gde ne svi}e i ne ~uju se slavuji i pet-lovi. Ogledalo mo`e da bude malo iliveliko. Moja deca provode vreme ispredogledala ulep{avaju}i svoj novi horizontmladala~ke lepote, koji iz njih zra~i kaojedna nevidljiva boja nevinosti i vedrine.Mi stariji se uglavnom nerviramo gledaju}isvoje istro{eno telo i svoje vlastite stomakekoji samo pre desetak godina nisu ni pos-tojali. Ogledalo je i mese~ni list koji ogle-dava i sve nas okupane sun~anom stranomzemlje Srbije.

Pre desetak godina napisaosam jednu kratku pri~u o aparaturi zabrijanje. U toj kutijici od drveta sunekad davno le`ale tri stvari.^etka za brijanje, brija~ ijedno maleno ogledalce. Nijemoglo ~itavo lice mogdede Veli~ka stati u toogledalo. Mislim da jeto ogledalo nekadabilo vlasni{tvo aus-trijskog vojnika. Tukutiju i danas ~uvam.Jedno vreme mi jeslu`ila za ~uvanjeumetni~kog pribora,a danas samo jo{ dame podseti na to liceiz ogledala i nasun~anu stranuskromnog i velikogpredela ispunjenog `ivo-tom i suncem, koje sijatamo daleko i obasjavasve nas ovde.

Toplina leta je kao i~arobno cve}e koje se otvori ine da nam da pomiri{emo ni{tadrugo osim tog zanosnog daha iarome poznog leta. Negde se pravemaskembali, negde koride i vatrometi.Svega toga u Srbiji nema. U Srbiji postojivinova loza i burad ispunjena gro`djem pokojem se gazi uz pesmu, a zvuci zvonaobjavljuju svadbe i sahrane. Miris berbenas podse}a da je godina pogrbljenog ite{kog bremena zavr{ena. Narod slavi ioplemenjuje svoj srpski rod

Da samo znate koliko je meni bilote{ko da po brdima nakupim jednu {akukupina, i koliko bodlja zaboli od togmladog purpurnog i mahunastog vo}a.^esto vidim u prodavnici: Kupi jednu kuti-ju kupina, a drugu }e{ dobiti besplatno.

Gledam svojudecu dok seslade irazmi{ljam, da lisu one rodjene usre}noj zemlji.Mo`da jesu, amo`da i nisu.Koliko trnja~eka tamo negdena tvoju nogu iliruku. Bez trnjanema ni slasti.Pa i sama

ljubav je posipana trnjem i do nje trebasti}i mukom. Putanja ljubavi nije prodavni-ca tajni. Kupi{ jednu, a drugu dobije{besplatno.

Ogledalo u nama traje ve} jednu~itavu deceniju. Na{e ogledalo jo{ uvek sijamese~evim sre-brom im i r i { en a

k u p i n e .^udno je to.Jedna `ena jepokazala svimanama da je sve mogu}e. Nije ona niSvinga, ni Kleopatra, nego na{a Slavica uvelikom patriotskom zanosu. Neko ko voliljude, {to je sasvim dovoljno da bude{ vol-jen, kao u pri~i Trnova ru`ica.

A mi, pre svega mislim i na sebe,pisali smo o svemu. O onome {to nas jebolelo, o onome {to nas veseli i o dahu tog

tihog se}anja i skrivene nostalgije koja sebudi kao majka sa fenjerom iznad bolesnog~eda. Na tim zidovima su senke koje hoda-ju i brazed koje je~e toplim dodirom majkenad ~edom koje se uvija i podse}a nas dasmo tu, da dajemo sigurnost i poverenje uono u {ta verujemo, a to su pre svega na{adeca. Urednica ovog lista ima jo{ jedno~edo u svojim skutima, a to je upravo ovajzbir papir koji duva u deset sve}ica, {irokoorvorenih o~iju i zenicama uprtim u jednudivnu `elju, koja se ostvarila i dobilaobraze o~i i veli~inu ljudskog lika.

A o ~emu smo pri~ali ovih godina?Pa o svemu i sva~emu. O korumpiranojdr`avi, o ratnim profiterima, o jagodama, omu{katlama u konzervi na stepeni{tu. OBabama koje kriju zube, o huliganima. Onajve}im umovima koje je zemlja Srbijarodila. O crkvi, o isku{enjima i ljudskoj meriza vrednost i obraz. Pri~ali smo o gradu Ni{ui Beogradu i moram da priznam da smo semalo bolje i upoznali. Nedavno mi pridjejedna starija dama i usrdno mi re~e. “O pagospodine Bobane, ja nisam znala da vi osimpisanja i slikate”. A zapravo sam ja jedan

najobi~niji diplomirani vajar, koji nikadevo do dana dana{njeg nije podigao

diploma iz sekretarijata, na{eg fakul-teta primenjenih umetnosti u

Beogradu. Eno je tamo, mo`dapostoji, a mo`da i ne posto-

ji. Meni svih ovih dvadesetgodina jo{ niko nijetra`io diploma na uvid.Pri~ali smo o mnogo~emu ~ak i o onomeo ~emu se ~esto}uti.

A {ta je~ovek, nego jedanmali mrav ubo`ijim rukama.Toliko je kratkona{e postojanje naplaneti zemlji, ba{kao neki kratkome-tra`ni dokumentarac.

Kroz `ivot prolazimokao kroz ogledalo koje

rastavlja i sastavljadu{u. Vreme nam uzima

i vra}a dugove postojanja,a mi se vezujemo kao

mornarski ~vorovi da bismodu`e i lak{e plovili pejza`om

duhovne topline i sun~ane vedrine.Ogledalo koje dr`i{ u rukama je zapravo

jedan porodi~ni list, kao neka knji`evnasveska na{ih ose}anja, ovamo daleko od naskoji smo ostali negde na pu~ini Atlantika,doneli kofere prepune snova, a du{u ostaviliu svom gradu, selu i zavi~aju. I ~itavog`ivota se spajamo kao dva grozda i ~okotavinove loze na toj sun~anoj strani Srbije.

Dugo sam razmi{ljao posle tragedi-je u mojoj porodici da ostavim pisanje,razmi{ljao da je do{ao kraj momspisateljstvu i da vi{e zapravo ne znam o~emu da pi{em. Re{io sam da prepustimvama da to vi odlu~ite. A porodicu i vinovu

lozu nisam spomenuo slu~ajno. Ostala mi jejedna slika jo{ kao osnovcu, zape~a}ena kaoneka tajna poruka u fla{i, kao neki da{ak izvuk porodice koja {umi u nama. A to be{ejedan zid u manastiru loze Nemanji}a. Kadgledam tu lozu u sebi i kad se setim svihizdanaka na zidu, pomislim na nas ovde,koji smo preneli lozu preko okeana izasadili je na novom kontinentu. Srbija jenastala od loze i gro`dja i to crevenobobi~avo telo biljke i njena sudbina menavodi na to da je na{a Srbija zemlja vinoveloze i berbe, sunca i radosti plodova.

Sa~uvamo li taj plod koji svake godinesazreva u nama, sa~uvali smo i sebe.Ogledalo je tu da se pogledamo u njega, davolimo sebe i kad se brijemo, i kadzapla~emo, i kad se smejemo, kao u onojde~ijoj pesmici o starom majmunu koji jena{ao ogledalo neko, pa video sebe iozbiljno reko…

Treba samo stati na onu sun~anustranu, gde se golubovi okupljaju za malohleba i ume{ene majkine poga~e sa kojom sepolazi u svet i sa kojom se ~ovek vra}a izsveta, okupan zracima na{eg starog kraja.Gde se deca igraju {kolica i gde su brdaumilna i blaga, kao i du{a koja iznad brdalebdi i miri{e procvale bagremove. Postojine{to veliko i druga~ije u na{im grudima, ato ne{to je tajna koju niko ne zna, niti trebada je odgonetne za nas. U ogledalu je bezbrojtajni sabranih u jedno delo.

Ogledalu od srca ~estitam desetugodinu od kad je kao novorodjeno ~edoprvi put zaplakalo. Neka ono podr`i nas dase ne izgubimo i satremo u ovom zverin-jaku gde je ponekad ~ovek ~oveku vuk, aponekad, slavuj slavuju, koji peva gorskupesmu od Boga poslatu, a za njegov glas icvrkut mu nikada niko nije platio.

Nekad u srednovekovnoj Srbijije postojalo verovanje da ko razbijeogledalo, ne}e imati sre}e sedam godina.Samo da vam ka`em da je to proro~anst-vo izmi{ljeno, da bi se ogledalo sa~uvalou ku}i, jer ga je u ta vremena bilo te{konapraviti. Te{ko ga je napraviti i danas,prete{ko. Pa sa~uvajmo ga da se ne polo-mi. Ko zna, mo`da u tom verovanju imai mrve istine. Sretno nama i vama na{edesetle}e i pozdrav od va{eg Bobana sapri~ama koje vire i {apu}u iz d`epova, nasun~anoj strani neba i toplom otkucajusrca, koje lupa za vas sve, vas koji me~itate i miri{ete bagreme i lipe, i tamo iovde, i blizu i daleko.

Ogledalo koje dr`i{ u rukama

je zapravo jedan porodi~ni list,

kao neka knji`evna sveska na{ih

ose}anja, ovamo daleko od nas

koji smo ostali negde na pu~ini

Atlantika, doneli kofere prepune

snova, a du{u ostavili u svom

gradu, selu i zavi~aju. I ~itavog

`ivota se spajamo kao dva grozda

i ~okota vinove loze na toj

sun~anoj strani Srbije.

SUN^ANA STRANA SRBIJEPi{e: Boban Ili}

12 Oktobar 2011.

^ E S T I T K E

Draga Slavice,Od sveg srca Ti ~estitam desetu godi{njicu izla`enju

"Ogledala". Tvojim trudom i zalaganjem ono je tokom protekle decenije pru`ilo zna~ajan doprinos

kvalitetu informisanja srpske zajednice, ne samo u ^ikagu ve} i {ire.

Istovremeno se nadam da }es u daljem radu istrajati, a da }e na{a zajednica imati dovoljno razumevanja

za zna~aj "Ogledala" kao izvora informa cija i komunikacionog sredstva - i da }e ga svesrdno podr`ati.

Znam koliko Ti je ta podr{ka potrebna i zaista mi je `ao {to usled ranijih obaveza u Evropi ne}u biti

na obele`avanju ovog zna~ajnog jubileja. Svesrdno `elim i Tebi i "Ogledalu" da 2021. proslavimo

i dvadesetu godi{njicu izla`enja! Sa bratskim pozdravom,

Srdja Trifkovi}

Drago OGLEDALO,izdr`alo si sjajnih DESET godina i nisi se razbilo.

A kako bi kada te dr`e ~itaoci, verni i brojni ljudi, kojimapisana re~ i vest o svom narodu, donosi radost

i osvetljava dušu.Meni je OGLEDALO dalo priliku da se prika`em

u najboljem izdanju, kao saradnik i kao prijatelj redakcije.Zato vas sve ljubim, ~estitam vam ro|endan i `elim da naše OGLEDALO sija još decenijama,

Marko Lopušina sa porodicom iz Beograda

Po{tovana Bra}o i Sestre,^estitam vam desetogodi{njicu izlaska va{eg lista,

da izlazite jos mnogo godina, na radost i sre}u na{eg naroda, na{e Srbije iskreno od srca Dragan

za Srpsku Dijasporu u Osnivanju, New Zeland

Po{tovana Redakcijo,uskoro punite 10 godina postojanja,

neka vam je sa sre}om.Milutin Ivkovi},

Srpski radio program Hobart

“ @elim vam da {to du`e opstanete i ~estitam vam 10 godina postojanja.

Trebalo bi da na{i ljudi shvate, da OGLEDALO treba da `ivi od ne~ega,

da treba da ga kupe i da mu pomognu da opstane. Svi se busamo u prsa koliko nas ima,

a kada treba, ne znam gde smo. @elim vam da se va{i ~itaoci ogledaju

u va{em OGLEDALU, da to bude njihovo ogledalo du{e.”

Zoran Kalezi}

Udru`enje pisaca “Sedmica” Vašem listu "Ogledalo" ~estitamo 10. ro|endan

i `elimo Vam puno uspeha u radu.

Za UP "Sedmica" Ljubiša Simic', predsednik

13Oktobar 2011. www.serbianmirror.com

Kada bi neki proslavljeni holivdskireditelj odlu~io da snimi film poscenariju `ivota Milene Pavlovi}

Barili, bio bi to nesumnjivo film za Oskara.Njena misteriozna smrt, jer je po nekima tobila posledica pada sa konja, a po drugimasr~ani udar, zauvek je ovu veliku srpskuumetnicu odvela u drugi svet.

Milena Pavlovi} ro|ena je 5.novembra 1909. godine u Po`arevcu, uku}i dede Stojana Pavlovi}a, onda{njeguglednog trgovca. Bila je jedino deteDanice Pavlovi} i Bruna Barilija, italijan-skog kompozitora i muzi~kog kriti~ara,~oveka nemirnog i slobodnog duha. Brak,odnosno zajedni~ki `ivot njenih roditeljatraje veoma kratko, ali se formalno nastavl-ja ~etiri godine nakon Milenine smrti.Milenina majka, gospoda Danica Pavlovi}bila je jaka i dominantna `ena, koja je nasvoju k}er veoma uticala. Nikada je nijesputavala u njenim ~estim putovanjima.Naprotiv, samo ju je podsticala u njenomstvarala{tvu i velikim delom je zaslu`na zao~uvanje njenog lika i dela.

Tako Milena nosi dva prezimena,u prvim mesecima `ivota po~inje da putu-je po Evropi. U~i jezike i u dvanaestojgodini je ve} poliglota i veliki putnik. Do16. godine u~i slikanje u beogradskojUmetnickoj {koli, a potom se dve godineusavr{ava u Minhenu kod fon [tuka iHabermana.

“Patnja koju u meni izazivaslikarstvo neopisiva je… da zaista intimnoosetim svoju umetnost bio je napor da seoslobodim konvencionalnih formi” govorilaje Milena. I zaista, kako nemire sabiti uformulu? Iz Minhena se u Srbiju vra}a sadiplomom slikarske Akademije na kojojrukom napisano stoji: “ Na ovaj talenattreba obratiti posebnu pa`nju.” Potpisao je-Haberman.

Ta tako talentovana devojka dvegodine kasnije bezuspe{no tra`i posao pro-fesora crtanja, od Po`arevca doMakedonije, uklju~uju}i i [tip, Veles iTetovo. Ni{ta ne poma`e, pa ni preporukaprofesora Habermana. Njene izlo`be ostajuneprime}ene, a pozitivnih ili bilo kakvihkritika – niotkud. Sa razlogom je uvre|ena.Milena Pavlovi} Barili, devojkaizvanrednog talenta i obrazovanja, vredna iradna, odana umetnosti, devojka koja gov-ori pet svetskih jezika, kre}e u svet gde }ese njen talenat ceniti i uva`avati.

Usledio je `ivot izmedu [panije,Engleske, Francuske i Italije. Ipak, umet-ni~ka klima Rima i Pariza njeni su trajnislikarski i duhovni izazovi. I po vremenukoje je u ova dva grada provela i po inten-zitetu stvaranja. U Rimu je ve} afirmisanaslikarka. Izlo`ba 1932. godine u GalerijiRoma, ocenjena je kao dru{tveni dogadajod velikog zna~aja. Njeno pesni{tvo jetako|e prodrlo u razne krugove. Prve sti-hove je objavila 1934. godine u italijan-skom listu “Kvadrino”. Milenin prijatelj izPariza @an Kasu tvrdi da ona posedujeklju~eve snova. Ipak, nostalgija se le~i jedi-no dolaskom u rodni kraj, pa Milena svaku

priliku, svaku pauzu u svom radu, koristida se okru`i toplinom po`areva~kog doma.Mnogi njeni biografi potenciraju njenspecifi~an odnos sa majkom, koja iako jojnije bila za vratom, imala je veliki uticajna svoju k}er. O takvom njihovom odnosusvedo~i i jedno pismo, nepoznatog datuma,koje je Milena uputila majci.

„ ...Da zna{ samo koliko mi je

potrebno da me jednog dana razume{ i dami ka`e{: ‘Sine, je l’ si umorna, odmori semalo, jer si sve uradila {to si umela imogla.’ ^ini mi se, kad bih jedanput u`ivotu to od tebe ~ula vi{e nikad ne bihimala nesanicu. Vi{e nikad me zora nisunce ne bi zatekli budnu i prenapregnutuod misli i briga i strahovanja u krevetu. Ine bih se uvek luda i kriva ose}ala. Jadrugima ne dozvoljavam da mi ka`u ni dasam luda ni da gre{im, jer znam i vidim daniko od njih ne bi mogao moju ravnote`uda izdr`i. Ja sam ovde sasvimsmrvljena. Znam kako nanaka`e: ‘Iz ove se ko`e nemakud’, pa se i ja koprcam, pa neumem }ud da promenim.”

Milena se svemu {toje radila predavala celim svo-jim bi}em. Njeno slikarstvoispunjeno je neobi~nim dogada-jima, susretima, odlascima,lutanjima i rastancima, tugama,pritajenim traumama i nostal-gi~nim se}anjima.

Stalno je lebdelaizme|u Italije i Srbije i zah-valjujuc} svom radoznalom duhu, odlu~ujeda poseti Novi Svet – Ameriku, a povod jeSvetska izlo`ba u Njujorku. Bilo je to1939. godine. Tada se preko okeana puto-valo brodom. Milena pi{e majci: „ ...Stiglasam. Sada je dva sata ujutru. Prve misli ire~i otkako je la|a pristala {aljem Tebi.Gledala sam dugo sve svetlosti u daljini,kao Venecija, samo mnogo du`e sa strane.Mese~ina i beli oblaci, i svetiljke {to mi~ui klize po vodi, ali se ni{ta drugo ne vidi.

Eto, to ti je Njujork. A ja ni{ta nerazumem. Grdno mi je sve ~udno kao usnu i kao obi~no...”

Njena prva namera je bila da uNjujorku ostane kratko. Na `alost, povrat-nu kartu nikada ne}e iskoristiti. U Evropiizbija rat.

Iako ve}ina istori~ara umetnostitvrdi da se Milena zbog materijalne sig-

urnosti prisilno anga`ovala u primen-jenoj umetnosti u Americi, prava istinaje da je ona bila vizionar i da je sledi-la put kojim su pre nje krenuli mnogiumetnici. Milenine modne ilustracijeobjavljivane u Vogu tokom 1940. i1941. bile su ne{to sasvim novo idruga~ije od svega {to se do tada moglovideti. Za Milenu su govorili da je gra-ciozna i lep{a od svojih slika. Radila jeza Vogue, Teytron Vogue, Harper’sBazaar, magazin Herst, Town andCountry. Zra~ila je harizmati~nom lep-otom i lako osvajala visoke aris-tokratske krugove.

Ko bi rekao da je jedna takouspe{na i lepa mlada dama duboko usebi stalno zami{ljena i zabrinuta nadve~itim temama `ivota i smrti. Mnogi sugovorili da je slikarka lep{a i ljupkija odsvojih modela i da bi, kada je ulazila uneku prostoriju prepunu bogatih `ena,sve o~i bile uprte u nju. Iako u jednos-tavnoj haljini, bez nakita i u {e{iri}u koji

je sama napravila, Milena je o~aravala svo-jom pojavom.

^inilo se da joj je Amerika donelaostvarenje sre}e i sna. Bila je zadovoljnaposle udaje jer to je bio ~ovek koga jevolela. Medutim, tako je bilo samo naiz-gled. Vreme koje je predstojalo i poslednjegodine njenog `ivota ukazivale su na“gre{ke i misteriju” o kojima je kasnijenjena majka govorila. Milenin mu` jestebio veoma zgodan ~ovek, ali na vrlo lo{emglasu. Rasipnik i u svemu neumeren, sa

diskutabilnim, ~ak u`asnim seksualnimpona{anjem. Milena je bila prinu|ena daproda svoj nakit kako bi otplatila njegovedugove. Kasnija pisma njenog mu`aupu}ena Mileninoj majci, Danici, potvr|ujunjegov vrlo lo{ karakter i mnogi smatrajuda je on bio odgovoran za njenu smrt.Nespretan pad sa konja bio je koban. Iakose le~ila i ~inilo se da se oporavila, povre-da tela i du{e nije zacelila. Kao dete, ras-trzana izmedu roditelja i dve zemlje, kao

`ena tako|e rastrzana izmedu svog iskon-skog sna i stvarnosti, Milena Pavlovi}Barili, umire 5. marta 1945. godine. Imalaje nepunih 36 godina.

Urna sa pepelom `ene kojoj je`ivot pru`io umetni~ki rasko{ i emotivnuprazninu na svim poljima, po~iva naengleskom groblju u Rimu. Nadrealizam jeu jugoslovenkom i srpskom slikarstvuizmed| dva rata imao sasvim mali brojpredstavnika, a Milena Pavlovi} Barili jejedan od najzna~ajnijih.

Familija Mileninog oca Brunapoma`e danas na o~uvanju sec}nja na nji-hovu slavnu ro|aku, kao i njena majka kojaje dugo godina pomagala biografima dasac~ne pravu istinu o njoj. Jer srpska itada{nja jugoslovenka javnost se tek 50- tihgodina pro{log veka zainteresovala za radMilene Pavlovi} Barili, nakon izlo`be uMuzeju savremene umetnosti u Beogradu.U njenom rodnom Po`arevcu 1962. godineotvorena je galerija-legat u kojoj se danasnalazi oko 800 njenih radova. U postavci jebronzani odlivak slikarkinih ruku, intimneporodi~ne fotografije, li~na slikarkina toale-ta, haljine i ~ipkani veluri. Kao i ceoMilenin `ivot.

„Putovanja su za mene bila jedinimogu}i i meni najprimereniji na~in `ivota.@ivot sam do`ivljavala kao san, a putovan-ja su mi omogu}avala da uzimam od svegapo slobodnom izboru i da uvek mogu daodem...”

Milena Pavlovi} Barili

@ I V O T N E P R I ^ E

JEDINSTVENA MILENA BARILIMilena Pavlovi}-Barili bila je po mnogo ~emu jedinstvena li~nost. Srpkinja po majci, a po ocu italijanske krvi, svojim `ivotom, koji nije bio

dug, rasko{nim talentom i radom, obele`ila je ~itavu epohu.

14 Oktobar 2011.

P O V O D I

Na "Chicago Guitare Festival", kojise ove godine odr`ava drugi put,nastupi}e i na{i poznati umetnici,

Petar Jankovi} i Goran Ivanovi}, jedan odosniva~a i organi-zatora festivala.Uprkos ekonom-skim i dru-gimp o t { k o } a m a ,^ikago }e od 5.do 9 oktobra bitid o m a } i nmuzi~arima izrazli-~itih krajevasveta, i sarazli~itim inter-p r e t a c i j a m aklasi~ne gitare. Nafacebook-u idrugim socijalnimmre`ama formirane su i grupe za pomo}ovom va`n-om skupu gitarista.

"Pro{le go-dine smo imali velikiuspeh sa vi{e od 25 koncerata i oko 20gitarista koji su dolazili iz Brazila, Izraela,[kotske... Ove godine okupili smouglavnom bendove i ansamble sa gitaromkao glavnim instrumentom, kao {to je rec-imo grupa "Pachora" iz Njujorka, koja sebavi balkanskom muzikom. Za mene jeorganizacija festivala velika ~ast i praviu`itak, a mislim da mladi muzi~ari ba{ ute{kim vremenima mogu da budu kreativni-ji. Ovo je jedan od na~ina da se stvoripotreba za muzikom, gitarom, lep{im idruga~ijim svetom"- ka`e za "Vesti" GoranIvanovi}, koji }e sa svojim bendom"Eastern Block" nastupiti na festivalu u~etvrtak 6. oktobra.

"Eastern Blok je upravo zavr{iosnimanje novog albuma koji se zove"Underwater", mi ovu na{u muziku zovemoart folk, zato {to nije za velike mase, aliipak ima dosta folk elemenata, i u ritmu iu melodiji. Muzika na ovom albumu jeinspirisana prirodom i `ivotom ispod vode,siguran sam da }e privu}i pa`nju slu{alacai da }e im se novi materijal dopasti. Ne{tood toga predstavi}emo i na festivalu. Menili~no ovo je bila uspe{na godina, i za duetsa Andreasom Kaspalisom je uradjen novimaterijal, a nas dvojica }emo krajemgodine svirati na jednom festivalu uKalkuti, u Indiji. Imamo zadovoljstvo da naovogodi{njem festivalu nastupa i na{ PetarJankovi}, jedan od najboljih savremenihgitarista. Mi smo se upoznali u Palmi deMajorki pre skoro 20 godina, na ta-kmi~enju "Segovia". Petar radi razli~itestvari, pojavljuje se kao solista sa velikimorkestrima po celom svetu, radi svoj quin-tet koji ima izuzetno interesantnearan`mane, a ima i solo koncerte, na jed-nom takvom }emo ga videti 5. oktobra u[panskom kulturnom centru.

Za Petra Jankovicha, profesoraklasiccne gitare na prestizznoj "JacobsSchool of music" u Blumingtonu (Indijana)kriticcari kazzu da virtuozno pretvaramuziku u emocije, i da je poeta gitare, kojisvira kao da diriguje orkestrom. Sam zasebe Petar Jankovich tvrdi da joss uvekpronalazi pravi muziccki izraz, postavlja-

juchi gitaru u sredisste pazznje, na jedannovi, vissi nivo,dajuchi joj ulogu solisteonda kada gudacci mogu da je podupiru.Nakon studija gitare na Muzicckoj

akademiji u Beogradu, Petar je post-diplomske studije nastavio u Americi, adanas je i pedagog i izvodjacc, uveren dase jedno sa drugim podupire i uvek radjanovi kvalitet.

"Radujem se nastupu u CCikagu, ukome sam ccesto imao solisticcke koncerte.Festival gitare biche i prilika za susret sakolegama i prijateljima. Mislim da su nas-tupi i pedagogija komplementarne discipline,da jedna drugu ne iskljuccuju, vech hrane,jer sam jedino tako u stanju da studentimaobjasnim i teoriju, ali i to emotivno stanjekoje svaki muziccar ima na sceni. Radechi

sa studentima, ja radim i na sebi. Jedinotako smo u stanju da savladamo komplek-snu materiju klasiccne gitare. Odnedavnoimam i svoj ansambl "String Quartet Led by

Guitar", radimo aranzzmane gitarskih dela, utradicionalnoj formi, ali predvodjenagitarom. Pokussavam da izvuccem najbolje

iz instrumenta koji uvek ide ka popularnijojmuzici, a u kombinaciji sa gudaccima dobi-jamo specificcan zvuk, arepertoar postajeatraktivan i prijemcciviji ssiroj publici"-

kazze Petar Jan-kovich.

U Beogra-Xdu ccesto nastupa,gost je festivala"Gitara Art", ucces-tvuje u mnogimmajstorskim kursevi-ma, gostuje na ssko-lama gitare.

" UBeogradu provedem3-4 meseca godiss-nje i logiccno je dai tamo i radim i nas-tupam. Ja sam sada

u moguchnosti da radechi na jednoj odnajccuvenijih muzicckih akademija uAmerici pomognem nassim postdiplomcimada dodju na sskolovanje, dobiju stipendije,da im na neki naccin otvorim vrata, jernikome na poccetku nije lako. Nije bilo nimeni. Uz studije je paralelno issla i izvod-jaccka karijera, borio sam se za ostanak iopstanak, ali se isplatilo. Blumington ukome zzivim je vibrantna i inspirativna sre-dina, tu se odrzzi visse od 1000 koncerataklasiccne muzike godissnje, uvek po 2-3dnevno, pa je tessko izabrati, ali je zado-voljstvo biti deo tog sveta i te energije"-dodaje Jankovich.

I dalje istrazzuje i bavi se novimformama muzicckog izraza koji ga jeproslavio, i , ne pravechi nikakve ustupke,nastoji da se priblizzi publici, ali i da pub-liku priblizzi ovom instrumentu.

"Da se razumemo, vreme sologitare je stvar prosslosti, danassnja deca surodjena sa I-podom u ussima, i njima kla-siccna muzika mora biti velika, mochna izanimljiva, da bi je slussali. Recitali sustvar prosslosti i ja sam toga svestan, aligitara je u neku ruku privilegovan instru-ment, koji mozze da udje u razliccite muz-iccke sfere. Postoji masa mladih ljudi glad-nih uimetniccke muzike. Na nama je da imponudimo vrhunski kvalitet. ".

Mila Filipovich

FESTIVAL GITARE U ^IKAGU

U oktobru }e na{a publika u ^ikaguimati prilike da u`iva u jo{ nekolikovrhunskih koncerata. U petak, 14. okto-bra u Simfonijskom centru }e nastupitiGoran Bregovi} i "Orkestar za svadbe isahrane", u ponedeljak 17. oktobra uorganizaciji "Lifeline" na NorthwesternUniverzitetu koncert }e imati na{ poznatisopran, Jadranka Jovanovi}, a 30. okto-bra publika }e videti nastup na{eg~uvenog Ansambla "Kolo".

Raspored koncerataSreda 5, Oktobar u 6h30 - Petar Jankovic - Institut Cervantes8:30 PM Pachora i Brad Shepik u Old Town School Of Folk Music^etvrtak 6. oktobar6:00 PM Master Class o Balkan Rhythms & Modes - Old Town School Of Folk Music7:00 PM Snarky Puppy, Eastern Blok - ReggiesPetak 7. oktobar12:00 Pachora - Chicago Cultural Center9:00 -Charlie Hunter, Carla Bozulich - Martyrs’Subota, 8. oktobar8:00 PM Les Freres Méduses - Institut CervantesNedelja, 9. oktobar8:00 Grazyna Auguscik ft. Chris Siebold & John Moulder - Fareed Haque Math Games- Mayne StageVi{e informacija o festivalu mo`ete dobiti nahttp://www.chicagoguitarfest.comhttp://www.goranivanovic.net

GoranIvanovi}

Petar Jankovi}

15Oktobar 2011. www.serbianmirror.com

V E R A

Doktor Dragan Stamenkovi}, gov-ori za Ogledalo, u `elji da na{im~itaocima objasni i pribli`i odgov-

ore na mnoga ve~ita pitanja koja ~oveksebi postavlja.

Ogledalo: Sti`e jesen i u tom

periodu je obele`avanje srpskih Slava

intenzivnije. Kakav je smisao Krsne

Slave kod Srba?

Dr Stamenkovi}: Razgo-varaju}isa ljudima koji su po tom pitanju veomapredani, pa i u razgovoru sa mojim |acimaiz gimnazije kojima predajem veronaukushvatio sam da mali broj njih zna elemen-tarne podatke o svecu kojeg slave. Verujteda 90 % ljudi nije znalo daka`e ni jednu re~enicu. I sadazamislite, slavite Slavu, na ziduimate ikonu sveca, pripremategozbu, dolaze gosti, a vi ustvarinemate pojma {ta slavite. Asmisao slavljenja Slave jeupodobljavanje `ivotom onogako je patron, ko je za{titnikva{e ku}e. Obele`avanje svihovih lepih obi~aja, koji su sim-bol na{e vere, je ne{to posred-no, a Bog ho}e ~ovekaneposredno. Li~no – li~no. Istoonako kako i ~ovek sam ho}esusret sa drugim ~ovekom. Neposredno, ne preko telefona,nego da ga vidi, da ga ~uje, daga pogleda u o~i, da se upunom smislu susretne sa njim.

Za{to se srpska

pravoslavna crkva i dalje

upravlja prema julijanskom

kalendaru?

Dr Stamenkovi}: Gre-gorijanski kalendar je u upotre-bi u rimokatoli~koj crkvi, ali prvo bih daobjasnim slede}e. Katoli~ki i katoli~anskinije isti pojam. Kad se ka`e katoli~anskito zna~i saborni. Mi jesmo srpskapravoslavna crkva, ali ona jeste Saborna,Vaseljenska odnosno, Katoli~anska. Dakle,ovde je re~ o rimokatoli~koj crkvi.Katoli~ki papa Grgur je rodona~elnik gre-gorijanskog kalendara, koji je u svetu uslu`benoj upotrebi. Po tom kalendarupraznike slavi gr~ka crkva i bugarska odpravoslavnih. A po starom julijanskomkalendaru slavimo mi, Sveta Gora,Carigradska Patrijar{ija, slavi JerusalimskaPatrijar{ija, Rusija, Rumunska i GruzijskaPatrijar{ija. I definitivno, postavlja sejedno veliko pitanje - ko je u pravu?Gledaju}i oba kalendara, mnogi stru~njacizaklju~uju da ni jedan, ni drugi nisu apso-lutno ta~ni. Najta~niji je kalendar koji jesa~inio Milutin Milankovi}, srpskinau~nik, koji na `alost nije op{teprihva}en.Dakle, ako uzmemo u obzir da oba kalen-dara nisu apsolutno ta~na, evo i odgovorana Va{e pitanje. Pitanje kalendara nije sci-entisti~ko nego eklisiolo{ko, odnosno, nije

nau~no ve} crkveno. Kalendari koji se pri-menjuju nisu samo vreme, oni su i slikevremena. Oni veoma zavise od religijskeutemeljenosti poogleda na svet, koji ih jeiznedrio. Ritam tog kalendara je utkan ubi}e na{eg naroda hiljadama godina. Re~je nekim drugim dimenzijama –kosmi~kim. Postoji jedan trenutak upravoslavnoj crkvi koji se izuzetnopo{tuje, a po{tuju ga svi hri{}ani sveta. NaVeliku Subotu, pred Vaskrs, u Jerusalimu,u crkvi groba Gospodnjeg, ba{ na grobupali se Sveti Oganj molitvom jerusalim-skog patrijarha. Upravo po ra~unanju vre-mena po pravoslavnom kalendaru. Grci

stoga, prilago|avaju ritual i sam Vaskrsobele`avaju kad i Srbi i ostali, bez obzira{to Bo`i} slave po gregorijanskom kalen-daru. Kada je Sveti Oganj u pitanju, molit-va jerusalimskog patrijarha mo`e trajati 5minuta, a mo`e i 15 sati. Svi vernici, nesamo hri{}ani, sa zebnjom o~ekuju paljen-je Svetog Ognja.

Ako uzmemo u obzir da je

Vaskrs pokretni praznik, Hristovo

ro|enje je ta~no odre|eno datumom.

Kako to obja{njavate?

Dr Stamenkovi}: Mi ne znamota~an datum kada je Hristos ro|en. Ljudizarobljeni u vremenu i prostoru imajupotrebu da to preciziraju. 7. januar, je uzetkao dan ro|enja Hrista iz jednog razloga.Paganstvo je bilo prisutno pre judeisti~kevere. Jedno od najslavljenijih pojava biloje Sunce. Mnoge kulture i narodi slavili suSunce kao vrhovno bo`anstvo. Posle 21.decembra i zimske kratkodnevice, dakleposle najdu`e no}i u godini, po~injepolako da pobe|uje dan. Upravo tora|anje sunca i njegovo neprekidno uzras-tanje, uzeto je kao trenutak koji nas opom-

inje na ponovno ra|anje `ivota. Dakle, kaonova pobeda `ivota nad smr}u. Nekada jeto bio praznik Sunca, a danas je toHristovo ro|enje.

Tu se postavlja jedno intere-

santno pitanje, jer se u pri~i o

Hristovom ro|enju pominju mudraci sa

istoka?

Dr Stamenkovi}: Hrist nijero|en u svili i u carskim odajama, ve} upe}ini, na slami. Ja sam bio na tom mestu,to je jedna prelepa crkva u Vitlejemu.Prema predanju novoro|enom Hristudolaze da se poklone pastiri i mudraci.Dolaze najprostodu{niji i najmudriji. I

danas se od mnogih teologa mo`e ~utiupravo ta definicija. Iskreno Bogu pristu-paju ili najprostodu{niji ili najmudriji.Srednjih nekako nema. Da se neko neuvredi, radi se o pastirima koji nisu imaliprilike da se opismene i tom svojom pros-todu{no{}u i iskreno{}u slave boga pes-mom, donose mu gran~ice da se ugreje(zbog ~ega mi danas nosimo badnjak) iveruju u njega. Vi ste pitali za mudrace.Poznato je da u tom trenutku dolaze trimudraca iz Persije, Mesopotamije i Sirije,tri najve}e kulture toga doba. Oni su bilikako je poznato zvezdoznalci, danas bi bilirecimo astrolozi, ali ne samo to. Re~ je ovrlo uglednim ljudima. Gaspar, Velihor iValtazar, tako su se zvali. Svaki od njih izdaleka dovedeni na isti put, vo|eni jednomzvezdom. Po predanju ta zvezda jeozna~avala odigravanje velikog doga|aja.Ta zvezda se kretala ka jugu i kretala se~udesnim putanjama i na na~in koji nijesvojstven nebeskim telima, {to je njih jakozbunilo. Oni vo|eni zvezdom dolaze da sepoklone samome Bogu. Tog trenutkasmisao astrologije pada u vodu, jer je

zapisano: “Oni koji se zvezdama klanjahu,od zvezda se nau~i{e, da se poklone tebi,Suncu pravde.”

Kako pravoslavna vera obja{-

njava snove?

Dr Stamenkovi}: Sveti JovanLestvi~nik je svojim monasima govorio dauop{te ne analiziraju svoje snove. On je,jo{ u to vreme, govorio da izvori snovamogu biti trojaki. To su snovi koji su pro-dukt dnevnoga `ivota ili uop{te de{avanjau `ivotu li~nosti i mogu biti demonski ibo`anski. Govorio je, prepozna}ete ih potome sa kakvim }ete se raspolo`enjemprobuditi. Ako se probudite u strahu re~ jeo snovima demonskog karaktera. Radosnobu|enje vam donose bo`anski snovi. Iupravo zbog tog neprepoznavanja izvorasna ili izvora neke na{e pomisli, a ~injeni-ca je da ~ovek ne zna kako se misaorazvija, nama se de{ava da u nekomtrenutku postanemo uznemireni i to unajnepovoljnijem tenutku. Snovi su pitanjena{e duhovne higijene. I zato }u vam jed-nostavno re}i – nemojte se time baviti.Takvim analizama se ne}e re{iti ni{ta,nikakav problem. Sve {to je dato od Boga,dato je na korist ~oveku. I na~in na koji`ivi i na~in na koji se odnosi i premaBogu, prema drugim ljudima, prema priro-di i prema samom sebi. Ljudi misle da suprijatelji samom sebi, ali nisu. Misle davole sebe, ali ne vole. Ljudi vole idealnusliku o sebi, da vide sebe onako kako ihdrugi vide. Ali to je jedna posebna pri~a.Neka vam misli budu lepe i radosne i va{i}e snovi takvi biti, a i vi sami. Istina jeda Gospod vi{e voli nas same, nego {to mivolimo sebe.

Svi u principu znamo {ta je

dobro, a {ta lo{e i po tome se treba

upravljati.

Dr Stamenkovi}: Izo{trenasposobnost razlikovanja dobra od zlaproisti~e iz jasnog sistema vrednosti. To jeklju~ni problem danas u na{em dru{tvu.

Kako detetu objasniti i pribli`iti

taj sistem vrednosti?

Dr Stamenkovi}: Svojimispravnim `ivotom. Deca se najvi{e zbun-juju kada kod roditelja vide neskladizme|u onoga {to rade i onoga {to govore.Deca se vaspitavaju primerom. Tako je i uveri.

Setimo se vremena kada su se u

na{oj zemlji ljudi oslovljavali sa dru`e, a

ne gospodine, a Vi se li~no tog vremena

indoktrinacije dobro se}ate, kako to

obja{njavate?

Dr Stamenkovic: Re~ gospodin jesada u {irokoj upotrebi, a malo ko jerazume. ^ak su Ivo Andri} i Me{aSelimovi} raspravljali puno puta na tutemu. Najpre, kada tu re~ obja{njavamo,prvo {to treba da u~inimo jeste dapogledamo njeno etimolo{ko zna~enje. A toje Gospod. Dakle, koliko sebe ost-

Pi{e: Aleksandra Maksimovi}

Doktor Dragan Stamenkovi}, proto|akon, lekar fizijatar, radi u Domu zdravlja u Ni{u. Zamenik upravnika centra zacrkvene studije. Vi{e godina je `iveo i radio u Vrnja~koj Banji, gde je imao ~ast da ~esto slu`i sa

bla`enopo~iv{im patrijarhom Pavlom.

ONEBESIMO SRBIJU

16 Oktobar 2011.

V E R A

varujete u Gospodu toliko }ete to biti.Mnogi ljudi tu re~ pogre{no shvataju, paka`u da je to ~ovek sa lepim manirima. Toje lepo, ali to je onaj najpovr{niji deosamog ~oveka. Mnogo je va`nije {ta sede{ava u ~oveku iznutra. Jer lepi manirimogu biti prisutni, a da sam ~ovek bude“`ivo zlo”. Dakle, ne optere}ujte se manir-ima. Sveti Augustin je rekao: “Voli, ljubi i~ini {to god ho}e{.” Re~ gospodin je udana{nje vreme zamenila re~ – intelektu-alac. To zaista nema dodirnih ta~aka. Tedve re~i se nikako ne mogu poistovetiti.Vladika Nikolaj Velimirovi} je to lepoobjasnio slede}im re~ima. “Kada vam

neko ka`e da je intelektualac, a vi mu

recite da je hipertrofirana ~etvrtinka od

~oveka.” ^ovekovo voljno, duhovno i emo-tivno je mnogo va`nije od intelektualnog.

Vratimo se sada periodu biv{e

Jugoslavije i pitanja religije u njoj.

Dr Stamenkovic: Da li stemo`da pomislili da je komunizam bilaneka vrsta religije? Krenimo od francuskerevolucije. Mnogi pominju u tom kontek-stu oktobarsku revoluciju, me|utim fran-cuska i oktobarska revolucija su jednoisto. Da nije bilo jedne ne bi bilo ni druge.Dobro znamo kakvo su zlo crvenoarmejci~inili i {ta je Staljin radio svom mu~enomnarodu, ali se ne govori {ta su radili rev-olucionari u Francuskoj. Ubijeno je millionnajvrednijih ljudi Francuske. To je biotrenutak ostvarivanja ideje koja se za~elajo{ u vreme renesanse, a to je da u centrusveukupnog postojanja nije Bog nego~ovek. Tvrdi se u psihologiji da ukoliko~ovek ne prizna Boga za svog gospodara,prizna}e drugog ~oveka. Iz svega togaproistekli su razni pokreti, me|u kojimakomunizam i nacizam. Komunizam jeobogotvorenje klase, a nacizam je obo-gotvorenje nacije. I sada u komunizmu, uime te klase, ~inila su se stra{na zlodela,jer ako ne{to obogotvorite vi morate pri-nositi i `rtvu. Za razliku od hri{}anstvakoje je najve}a revolucija u istoriji~ove~anstva, ali ne revolucija protiv dru-gog, ve} protiv zlog u sebi. A ~ovek je nato najmanje spreman. U komunizmu sedi{e revolucija protiv svega drugog. Nanajnasilniji na~in. U Srbiji je od 1945. –1947. godine ubijeno negde oko 450pravoslavnih sve{tenika. Dakle, u vrememira. Idejni tvorci tog pokreta su shvatilida ~ovek ne mo`e bez religije bez idealai onda su se tako i organizovali. Ovo suozbiljne sociolo{ke studije. Boga je zame-nio voda, lider. Tito, Staljin ili neko drugi,imali su svoje savladare koji su bili kaoapostoli. Postojao je centralni komitet kojije zamenio crkvu. Manifest KP je trebaloda zameni Bibliju. Zapovesti kao 10bo`ijih zapovesti, kritika i samokritikaposlu`ile su kao ispovest. Izvitoperili sureligiju i oni su postali opijum za narod, ane religija.

Da li je u biv{oj Jugoslaviji srp-

ski narod najvi{e ispa{tao? Hrvati su slo-

bodno pose}ivali svoje katedrale i nije

zabele`eno nikakvo potkazivanje.

Dr Stamenkovi}: Nije opasnokad vam pucaju u telo, opasno je kadavam pucaju u du{u. Tada ispa{taju pokol-jenja. Zato smo mi sada toliko iskorenjeni,dezorijentisani, zbunjeni. Ne znamo ni ko

smo, ni {ta smo, ni odakle smo, ni kudaidemo. Jo{ u vreme kominterne srpkinarod je progla{en jednim od najopasnijihmogu}ih izvora kontra revolucije u Rusiji.Postoje i zapisi tajne saradnje izme|uusta{kog i komunisti~kog pokreta. Bilo jeto slamanje ki~me Srbiji. Imali su istiinteres. Srpski narod je jedan veoma

zna~ajan narod na Balkanu. ^injenica jeda mnogi ljudi koji su pripadali komunis-tima nisu imali pojma kakav je to biozlo~in i dosta naivno su u{li u sve to,mo`da iz nekih sitnih interesa. Posle IIsvetskog rata u Srbiji je pobijeno na hil-jade najumnijih i najvi|enijih ljudi. Ali,ipak, danas vidim neke ljude u crkvi zakoje pouzdano znam da su nekada progan-jali crkvu. Iskreno se nadam da se kod tihljudi javila potreba za pokajanjem, za jed-nim preobra`ajem. Nemamo prava nikome

da sudimo. Moramo da opra{tamo drugi-ma, da bi nama drugi oprostili, i da binama na kraju i Bog oprostio na{e greske.

Kakva je danas situacija u

Srbiji po religijskom pitanju?

Dr Stamenkovic: Poga|a meveoma kada ~ujem da o crkvi govore onikojima ta pri~a slu`i da bi ostvarili li~ne

interese. Svi onikoji su do ju~ebili komunisti, nepokajav{i se, uzelisu neke drugeboje i sada progo-varaju ponovoprotiv crkve, aliovoga puta ne izcentralnog komite-ta ve} kao poje-dine nevladineorganizacije. Opetimamo proganjan-je crkve, samo najedan sofisticirani-ji na~in. Neotvoreno, ali imcrkva vi{e smetanego {to je to bilosa komunistima.

Neko }e re}i, toga }e uvek biti i to jeta~no. Pitanje ljudske slobode se danasveoma zloupotrebljava. Ali o tome nekomdrugom prilikom.

Kakva je, ovom prilikom, va{a

poruka ~itaocima?

Dr Stamenkovi}: Poku{ajmo dase oslobodimo gordosti. Moramo imati uvidu da su svi elementi kojima se ~ovekponosi, prolazne kategorije. Bogatstvo,lepota, zdravlje, koje je najva`nije,svakako, ali i to je prolazna kategorija.

Kada sve to po~ne da se menja, ponovo sevra}amo na iskonsko pitanje o smislu`ivota. Odgovor na to pitanje le`i u veri.Ne zaboravimo {ta je majka Jevrosimakraljevi}u Marku govorila: “Bolje ti jeizgubiti glavu, nego svoju ogre{iti du{u”.Ona ta~no postavlja po hijerarhijskojva`nosti ono {to odre|uje ~oveka.Nemojmo se na pogre{an na~in ponositisrpstvom. Svojim ispravnim `ivotompoka`imo da smo kao pojedinci dostojni,a samim tim pokaza}emo i veli~inu na{egnaroda. Kao {to re~e jedan na{ vladika“Nemojmo srbovati nebom, nego onebesi-mo Srbiju.” To je klju~na stvar. Budimodostojanstveni, ali nemojmo biti gordi.Dok ~ovek ne vidi kakvim ga je bogzamislio, ne mo`e da vidi na {ta ga jegreh napravio. Moramo se suo~iti sasobom. Postoje samo dva momenta nakoja ~ovek nema nikakvog uticaja. To suro|enje i smrt. Na sve ostalo ~ovek mo`eda uti~e. Mi smo odgovorni za sopstveni`ivot, pre svega. Mi nismo odgovornisamo za na{e najbli`e, za na{u decu,roditelje… mi smo za sve druge ljudeodgovorni, jer na{i postupci mogu imatiuticaja ~ak i na ljude koje ne poznajemo.Poku{ajmo da ostvarimo smirenje, alinikakvim isto~nja~kim meditacijama, jer toje jako opasno za zapadnog ~oveka, nitikori{}enjem nekakvih medikamenata, nitipriru~nicima koji nose naslove “Kako bitisre}an” ili “Postignimo zadovoljstvo zadeset dana” ili “Smisao `ivota u osam lek-cija”. Ne. Potra`imo smirenje u susretu saBogom, otkrivaju}i sebe do kraja, prepoz-naju}i drugog u sebi i sebe u drugom.Voleti Boga, voleti ~oveka i razumeti kra-jnji smisao. Onda }e ~ovek biti smirenpred krstom koji nosi.

17Oktobar 2011. www.serbianmirror.com

V E R A

Ova slavna svetiteqaka be{esrpskog porekla, ro|ena ugradu Epivatu u blizini

Carigrada (dana{wi Istanbul).Po smrti svojih

blago~estivih roditeqa devicaPetka `eqna podvizni~kog `ivotaHrista radi, napusti roditeqskidom i ode u Carigrad, a potom uJordansku pustiwu gde u molitvi,postu i raznim trudovima uga|aseBogu i napajase se blagodacuSvetoga Duha.

Pod starost javi joj se jednoman|eo Bo`iji i re~e joj: ,,ostavipustiwu i vrati se u tvoje ote~estvo;potrebno je da tamo preda{ svojetelo zemqi, a du{om da se preseli{Gospodu”.

Sv. Petka poslu{a glas saneba, ostavi omiqenu joj pustiwu ivrati se u svoj rodni grad, gde nakondve godine `ivota, predade svoj duhBogu i preseli se u rajska naseqa.Upokijila se u XI veku.

Wene svete mo{ti behuotkrivene i prona|ene na ~udesanna~in.

Naime, nakon mnogih godinaprovedenih u pustiwi, po povratkuu svoj rodni grad, Sv. Petkaprovo|a{e `ivot u tihovawu ipovu~enosti od sveta, te je po upoko-jewu sahrani{e van grobqa, kaostrankiwu. Dugo se nije znalo gde jewen grob. Jednom se desi da nekimornar umre i wegovo telosahrani{e na mestu gde be{e i grobSv. Petke. Te no}i javi se svetiteq-ka u snu jednom od tih seqaka {tosahrani{e le{ mornara, kome beseime \or|e. Javi se kao neka prekras-na i preukra{ena carica okru`enavojnicima, pa re~e: ,,\or|e, odmahizvadi mo{ti moje i polo`i ih nadrugo mesto, jer ne mogu vi{e pod-nositi smrada od onoga le{a”, iobjasni mu ko je i odakle je.

Iste te no}i, imala je isto

takvo vi|ewe i jedna `ena iz togmesta po imenu Jefimija.

Sutradan seqaci odu, po~nukopati i zaista na|u telo sv. Petke~itavo i neistrulelo, neobi~no pri-jatnog mirisa. Kasnije se te mo{tipokaza{e ~udotvornima i posta{eizvor Bo`anske sile, blagodati iisceqewa. *

Od tada pa do dana dana-{wega bezbrojna su ~udesa i javqawasvete Petke u ovom svetu. Zasigurnoje ona najpo{tovanija svetiteqka una{em rodu, a mnogi Srbi u svojimdomovima pored ikone svoje krsneslave, dr`e i ikonu sv. Petke i ~estojoj se obra}aju za pomo}.

Jedno vreme su se wene svetemo{ti nalazile u Beogradu u crkvina Kalemegdanu, a danas se nalaze uRumuniji u gradu Jasi, gde se svakod-nevno sliva reka qudi i{tu}ipomo} i molitveno zastupni{tvoove velike svetiteqke.

Najve}e blago i bogatsvona{eg naroda predstavqaju na{isvetiteqi. To je ono neuni{tivobogatstvo koje nam niko ne mo`e otetii uni{titi. Wihove molitve i zastup-ni{tvo pred Bogom nas svakodnevno~uvaju od ranih opasnosti i nesre}akoje nas mogu sna}i i koje nas snalaze.

Me|utim, molitve svetiteqane mogu pomo}i, ako mi sami ne`elimo spasewe.

Ako mi svojim `ivotom ipona{awem vodimo sebe svojevoqnou propast, onda nam ni Bog ne mo`epomo}i, jer je na{a slobodna voqaza Boga zapovest.

Mi Srbi koji `ivimo vanna{e otaxbine imamo to isku{eweda izgubimo svoj identitet, utapa-ju}i se u ve}inu. Za to su dokaz mnogiSrbi ro|eni ovde u Americi koji suod srpstva sa~uvali samo prezimena,

a neki ~ak ni to. U otaxbini nas jesve mawe i mawe, jer mnogo vi{equdi umire, nego {to se ra|a.

Narod koji ne `eli da sa~uvasvoju veru i nacionalni identitet,ni nezaslu`uje da postoji kao narod.

Takvi }e qudi nestati umoru ve}ih i silnijih naroda koji susvesni svoje jedinstvenosti ineponovqivosti, kao Bo`ijeg dara.

Ukoliko, pod hitno ne shva-timo ozbiqnost situacije, desi}ese da }emo uskoro biti stranci irobovi u sopstvenoj zemqi, kao {tosmo to uglavnom u ve}ini slu~ajevasvuda po svetu, pa i ovde u Americi.

Od nas samih zavisi ho}emo

li opstati ili nestati sa licazemqje, kao {to se to desilo mnogimnarodima pre nas?

Pred nama i na{im pokolen-jima je veliko isku{ewe, a ho}emo liga pobediti, zavisi iskqu~ivo odna{e slobodne voqe?

Neka bi nas sveblagiGospod sa~uvao i spasao molitvamasvete Petke i svih Srba svetiteqai darovao nam da se obo`imo,slo`imo i umno`imo na vekovevekova. Amin.

* @itije sv. Petke, preuzetoi prera|eno iz Ohridskog prolagasv. vladike Nikolaja Velimirovi}a.

SS VV EETTAA PP EETTKKAA

PPPP RRRR AAAA VVVV OOOO SSSS LLLL AAAA VVVV QQQQ EEEE

Priredio: Nenad Jovanovi}

Promocija Zlatne edicije i drugihizdanja JP "Slu`beni glasnik" bila jejedan od zapa`enijih kulturnih

dogadjaja u ^ikagu, a i ovda{nji Srbi i na{poznati izdava~ nadaju se, da je ovo samopo~etak dugogodi{nje kvalitetne saradnje.Petar Arbutina, izvr{ni direktor izdava{tva ina{a renomirana glumica, Rada Djuri~in, nanajbolji su na~in predstavili na{u knji`evnuba{tinu i uverili nas da "Slu`beni glasnik"spada medju zna~ajne izdava~e u Evropi ida je jedna od najzna~ajnijih izdava~kihku}a u Srbiji.

"Donosimo vam zvu~ne i drugeknjige, sa nadom da }e one `iveti u va{imdomovima, u va{em duhu i jeziku, tamo gdese knjige najbolje i ~uvaju. Kao {to je i VukKara|i} u svojoj torbi nosio srpsku mitologi-ju po Evropi, tako smo i mi ovde donelijedan deo na{e ba{tine, jer okreni-obrni, Srbikroz vekove sa sobom nose svojuknji`evnost, mitologiju i istoriju. Sadr`aj tetorbe, njena unutra{njost, to je ono {tonajvi{e govori o nama. U toj torbi smosu{tinski mi. I eto mi smo u ^ikago donelijednu takvu torbu iz "Slu`benog glasnika" inosi}emo je svuda gde ima. Dobar izdava~je onaj kome se posre}i da u njegovimknjigama svako pronadje pone{to za sebe.Moja je ideja i su{tina mog poslovnog planabila da, svako u svojoj ku}noj biblioteci imai knjige iz na{e ku}e. Nismo pretenciozni utom smislu, ali imamo 50 edicija, 2000 knji-ga, izmedju dva sajma knjiga objavili smo

260 naslova, i zato mislim da je mojapo~etna ideja ostvariva. Zato je va`no da ihima i ovde u ^ikagu, verujem da }e vaszanimati i uneti novinu u va{e `ivote, jer jena{a parola da smo mi "~uvari pro{losti igraditelji budu}nosti"- rekao je na promoci-ji u "Srpsko-ameri~kom muzeju Sveti Sava"Petar Arbutina.

Koliko vama kao piscu,knji`evnom kriti~aru i uredniku le`i posaoizvr{nog direktora, da li imate li~ne kon-flikte i pi{ete li sada ne{to?

"Moram da se snalazim, jer knjigumoramo spasavati i njenu poziciju unapred-jivati. Sada sam samo direktor izdava{tva,a sve ovo drugo {to je u meni je na ~ekan-

ju. Ja sada ne pi{em uop{te, jer moj ured-ni~ki i menad`erski posao zahtevaju mnogovremena i pa`nje. Osim toga, ja nikadanisam objavljivao tamo gde sam bio ured-nik. Sada kada sam na ovim pozicijama nebavim se pisanjem, ostajem onaj urednikkoji tudje knjige voli vi{e od svojih,"istakao je Arbutina.

Burne aplauze publike izazvali sunastupi Rade Djuri~in, koja i na ovaj na~insvojim prefinjenim glasom i prepoz-natljivim gluma~kim manirima donosi duhBeograda i Srbije, kroz delove izKaporovog "011", ali i sudbinu srpskihmajki iz pesme "Majka Jugovi}a", izaziva-ju}i suze na licima skoro svih prisutnih.

"Ovo je moj prvi boravak u ̂ ikagu,i zadovoljstvo mi je da se sretnem sa ovomdivnom publikom, naro~ito kroz ovakokvalitetan program. U~inilo smo ne{to zazvu~nu knjigu "Slu`benog glasnika", a imalasam sre}u da vidim ovaj prelepi grad, {to jetakodje izuzetno iskustvo. Odlazimo odavdepunog srca. Rad na ovoj ediciji je bio vrlozanimljiv posao, mnogo je glumaca u~estvo-valo, ima i knjiga koje su snimljene i tek }ebiti objavljene. Velika je radost biti deo celogtog tima, koji je radio na ovoj ediciji, jer mis-lim da to mo`e da bude va`no na{im ljudi-ma, {to }e ih oplemeniti i omogu}iti im dana lak{i na~in dodju do nekih sadr`aja dokojih im je stalo. Bila sam na promocijamau Be~u i u Frankfurtu, i svuda sre}em tusli~nu energiju, mnogo nostalgije i ljubavina{ih ljudi prema na{oj zemlji. Sada sevra}am u Beograd, gde jo{ uvek igram uprastaroj Fejdovoj predstavi "Buba u uhu" uJDP, krajem juna smo proslavili 40 godinaigranja. Jo{ uvek sam u istoj ulozi, zajednosa Nikolom Simi}em, Brankom Petri} iVlastom Velisavljevi}, jo{ smo `ivi, a veru-jem da }emo pre`iveti i 41. sezonu"- ka`eRada Djuri~in, sa neverovatno mladala~kimosmehom i mnogo dobre energije.

Zvu~ne knjige i druga izdanja"Slu`benog glasnika" ve} se mogu kupiti una{oj knji`ari "Bubamara" u ^ikagu, auskoro }e ih biti i na drugim prodajnimmestima.

Mila Filipovi}

18 Oktobar 2011.

P R O M O C I J E

Petar Arbutina i Rada \uri~in sa ~lanovima uprave Srpsko-Ameri~kog muzeja Sveti Sava

SRPSKA ZVU^NA KNJIGA

19Oktobar 2011. www.serbianmirror.com

@ I V O T N A P R I ^ A

Overa karte za klub

trojke u Melburnu

Uvreme kada je Rod`er Federerosvojio svoj prvi grend slem, naVimbldonu 2003. godine, Novak

\okovi} se prvi put pojavio na ATP listi,na 767 mestu. [vajcarac je po~etkom jula2003. bio tre}i na svetu, da bi ve} {estmeseci kasnije, po~etkom februara 2004.nakon titule u Melburnu, postao teniskikralj. Do momenta kada je teniser izBazela kro~io na vimbldonsku travu dabrani pehar “Ol Inglands kluba”, u julu2004. Novak je ve} na~inio skok na 360mesto. Tada niko nije ni sanjao da }e srp-ski teniser jednog dana biti ispred Federera.

Ispostavilo se da }e Rod`erunajve}i rival u po~etku biti jedan {panskiteniser. Rafael Nadal je kro~io na scenukada i Novak, ali je ve} 2005. imao urukama grend slem titulu, i to na RolandGarosu. Zbog uzastopnih trijumfa na ovomi najve}im turnirima na najsporijoj podlozi,Nadala su nazvali kraljem {ljake. Dok jeFederer godinama vladao u Melburnu,Londonu i Njujorku, Nadal se zadovoljavaotitulama iz Pariza, a srpski teniser je strplji-vo ~ekao svoju priliku.

Svet tenisa se delio u dva tabora,na one koji su uz Rod`era i one druge, uzRafu. Bila je to teniska klackalica, dok suneki voleli istan~an ose}aj Federera zaudarce i kompjutersku preciznost, druge jeuzbu|ivala snaga Nadalovog tenisa, krv iznoj koji je prolivao za svaki poen. Novak\okovi} je bio prinu|en da u nevremepravi svoju igra~ku legendu, u trenucimakada su se sudarila mo`da i dva diva svet-skog tenisa. Biti prvi pored Rod`era i Rafebilo je ravno tome da otputujete na Mesec.U sva~ijoj, samo ne u \okovi}evoj glavi.

Od samog po~etka svoje blistavekarijere Novak je razvijao svoj na~in igre,tra`io je svoj identitet. Bio je {oumen,zabavlja~, momak koji voli da se {ali, kakona svoj tako i na ra~un drugih, ali uveknepretenciozno i bezazleno. Postao je drugsvima, uvek je pokazivao vrhunski ose}aj zaferplej i o svojim rivalima govorio je samonajlep{e. ^ini se da se jo{ tada pripremao zadolazak na presto, {to mu je kona~no uspe-lo pre desetak dana u Londonu.

Prva pobeda protiv jednog oddvojice najboljih dogodila se u Majamiju2007. Novak je pobedio Nadala. [panac gaje porazio nedugo pre toga na mastersu uIndijan Velsu i Novak je brzo na{ao na~inda se oporavi i prona|e recept za igrutenisera iz Manakora. Pobeda od 6:3, 6:4kona~no je razbila taj mit o nepobedivosti[panca.

- Ovo je najve}a i najva`nijapobeda u mojoj karijeri, Rafa je najboljiigra~ kog sam do sada pobedio. Iz togfinala u Indijan Velsu mnogo sam nau~io.

Sada nisam imao {ta da izgubim, po~eosam da pravim odli~ne rezultate - rekao jetada Novak.

Bio je to dan kada je Novakovamajka izgovorila ~uvenu re~enicu: “Kralj jepao, `iveo novi kralj”. I trenutak kada jejedan teniser kona~no prekinuo tituliranjeFederera i Nadala na grend slem turnirima.

- Gledao sam kako Federer uzimapehare, kako je tada nasmejan. Mislio sam,bo`e, moram da se pomu~im da i ja uradimisto - rekao je Novak u Melburnu 2008.

Taj trijumf na australijskom kon-tinentu ozna~io je i zvani~no po~etak lovana mesto broj jedan. Federer i Nadal su dotog dana, 17. januara 2008, imali rivalitet,od tada svet je morao zbog \okovi}evekrune da ra~una na “trivalitet”.

Federer i Nadal, uljuljkani u svojerivalstvo, u prvo vreme nisu ozbiljnora~unali na faktor \okovi}. Novak je stal-no isticao da igra protiv mo`da i dvanajbolja tenisera u istoriji. Nekako, ~ini seda je u svemu tome uspeo da ostvari pris-niji odnos sa Nadalom, koji mu je i gen-eracijski bli`i, ta~nije stariji je od Novakanepunih godinu dana. Federer je, s drugestrane, uvek ispu{tao “verbalne `aoke” idr`ao se distancirano u odnosu na Novaka.Srbina to nije preterano uzbu|ivalo.

Kada je Novak kona~no posle trigodine uporne potere uspeo da potisne izasebe dvojicu velikih rivala, {to se dogodilonedavno u Londonu, realno se osvrnuo naproteklu fazu karijere.

- Vremena se menjaju, tako je i utenisu. To {to sam prvi, dobro je za sport,odli~no je imati neka nova lica. Mene su

Federer i Nadal u~inili boljim igra~em, dabih ostao u igri s njima, morao sam stalnoda napredujem. Dali su mi veliki motiv dauspem i sad kada znam da sam najbolji,ose}aj je neverovatan - priznao je novivladar svetskog tenisa.

Novak ima tek 24 godine. Prednjim je najbolji i sigurno najplodniji deokarijere. Novi sudari sa Rafom i Rod`erom.I nekim novim rivalima koji }e se pojavitikao novi izazov.

Vimbldon, po~etak

novog sna

Pobeda u Dejvis kupu pustila je duhaiz boce. Kao de~ak Novak je gledaokako njegov idol Pit Sampras ponos-

no podi`e pehar na Vimbldonu. Ta slika muse duboko urezala u pam}enje. Od tada,imao je samo jedan san, da se on na|e namestu Amerikanca, na tom zelenom trav-natom tepihu, sa peharom u rukama. Ali ono{to je rezultatski napravio do pojavljivanja uLondonu, krajem juna, grani~i se sa ~udom.

Serija neverovatnih pobeda uzsedam uzastopnih titula do Vimblodna,u~inila je da Novak sa tre}eg mestapo~etkom godine do|e na prag osvajanjaprvog mesta i to samo za pet i po meseci!Presko~io je Federera, stigao da ugroziNadala. Re|ale su se velike pobede, osvo-jeni turniri. Krenuo je, kao i obi~no odAustralije. Melburn, sekvenca dva, drugiosvojeni Australijen Open u karijeri. I opet,`rtva je morao da bude Rod`er Federer upolufinalu. Protiv Endija Mareja, blickrig,ubedljiva pobeda, svega jedan izgubljeniset na turniru.

Dubai, Indijan Vels, Majami,Beograd, Madrid, Rim. Menjale su se des-tinacije, Azija, Severna Amerika, Evropa.Svi su gledali isti film, nepobedivost srp-skog tenisera koji je nizao pobedu zapobedom. Federer je gubio nerve, Nadaldelovao ~udesno nemo}no u momentimakada se lomilo u Indijan Velsu i Majamiju.[panac je posle dva uzastopna poraza ufinalima od Novaka rekao da on vi{e nijebroj jedan, da je to u stvari Novak i da }e

pre ili kasnije srpski teniser sti}i do presto-la. I bio je u pravu. Jer ~inilo se da Novakvi{e ne mo`e da izgubi me~, pohvale sustizale sa svih strana, teniski svet spremaose za novo krunisanje.

Sezona turnira na {ljaci trebalo jeda pru`i odgovor koliko u stvari mo`e\okovi}. Ali kada je posle odmora u MonteKarlu osvojio jo{ tri turnira u nizu, ukupnosedam u godini, niko vi{e nije imao dilemu.Po~eli su da padaju razni rekordi, a u Pariz

na Roland Garos stigao je sa neverovatnimnizom od 36:0! I onda, Rod`er Federer upolufinalu. Posle pauze od ~etiri danaNovakovog neigranja zbog predaje FabijaFonjinija, srpski as nakratko ispada iz ritma.[vajcarac prekida niz od 41:0. Mekinroovrekord (42:0) je ostao zahvaljuju}i tome.Ali Novak je znao da je to bio samo dankada je neko igrao bolje od njega i da }esve do}i na svoje mesto. Taj poraz jenakratko odlo`io uspon na mesto broj jedan.U stvari, Novak je priliku samo pomerio zaVimbldon, turnir koji je za mnoge velikanetenisa ostao neostvaren san.

- Lagao bih kada bih rekao danisam sumnjao. Imao sam te{ko}a, kriznovreme kada nisam znao mogu li do togprvog mesta. Iz prostog razloga {to samigrao protiv dvojice dominantnih igra~akoji su me|u sobom delili grend slem tit-ule - priznao je Novak.

U Londonu, na ~uvenoj travi,nikada nisam bio favorit broj jedan.Vimbldon se smatrao carstvom Federera,{estostrukog {ampiona, i Nadala, braniocadvostruke titule. I Federer je govorio da“trava nije omiljena Novakova podloga”.Ali u dubini du{e, \okovi} je ose}ao da jeovo prilika koju ne sme propustiti.Ra~unica je bila jasna, ako u|e u finale,ni{ta vi{e ne}e biti va`no, on }e biti prvina svetu, ~ak i ako Nadal odbrani titulu.Ali Federera nije bilo ovog puta u polufi-nalu na megdanu \okovi}u, okliznuo se u~etvrtfinalu protiv Conge. Sve se otvoriloNovaku, protiv Francuza nije mogao daizgubi. Kada je osvojio poslednji poen,posle jednog spektakularnog me~a u ~etiriseta, bacio se na travu, a potom na svojna~in proslavio stupanje na teniski tron.

- Ose}aj je neverovatan. Prostonemam re~i da opi{em kako se ose}am. Zaovo se radi cele karijere, sve stvari su mifilmski prolazile kroz glavu kada sam osvo-jio i taj poslednji poen. Znate, Federer iNadal vam ne daju ~esto {ansu da budeteispred njih. Morate da izgubite samo jed-nom u sedam meseci da biste bili prvi! -rekao je \okovi}.

Ali detronizovani Nadal ga je~ekao na putu do ostvarenja de~a~kog sna.Do pehara na Vimbldonu. Bila je toposlednja prepreka na putu ka teniskojbesmrtnosti. Od ratnika sa Baleara imomka koji je 102 nedelje vladao svetomtenisa, u finalu je ostao samo zmaj od papi-ra. Nesiguran u sebe posle ~etiri izgubljenafinala od \okovi}a u 2011. Bez ideje kakoda zaustavi lavinu koja je nezadr`ivokrenula. Poslednji poen, Nadal {alje lopticuu aut! Kleknuo je Novak u neverici, uhva-tio se za glavu, prekrstio se, a potomu~inio ne{to po ~emu }e ga svi dugopamtiti - uzeo je par~e trave i po~eo dagricka! Nova(kova) teniska era je po~ela.

kraj - Izvor “Blic”

Nadal: U{ao mi je u glavuU skoru sa Federerom i Nadalom,

\okovi} je jo{ u minusu. Protiv [vajcar-ca u poslednja ~etiri me~a ima skor 3:1,ali u ukupnom gubi sa 9:14. S Nadalomje dobio poslednjih pet me~eva, petfinala!

- Novak mi je u{ao u glavu, mojaigra mu vi{e nimalo ne smeta. Igraosam pet puta protiv njega i sve izgu-bio. Protiv ostalih sam pobe|ivao.Dakle, ne ide samo protiv njega, tomoram {to pre da promenim - priznaoje nedavno Nadal, koji je \okovi}utron na ATP listi zvani~no predao 4.jula.

20 Oktobar 2011.

P R E D S T A V L J A M O V A M