Download pdf - KG EKO BILTEN 19

G o d i n a 2 . B r o j 1 9 s e p t e m b a r 2 0 1 1 .

Mese~ni izve{taj o stawu ìvotne sredine u gradu Kragujevcu

udruènje gra|ana

ekolo{ki e-magazin

за септембар2011.

ИЗВЕШТАЈ

http://www.izjzkg.rs/

http://www.aarhuskg.rs/

http://www.kragujevac.rs/Grad_Kragujevac-1-1

http://www.aarhuskg.rs/

http://www.staklenozvono.rs


Mese~ni izve{taj o stawu ìvotne sredine u gradu Kragujevcu septembar 2011. 2

ИЗВЕШТАЈ О МЕРЕЊУ КОМУНАЛНЕ БУКЕ за септембар 2011. године

АЕРОпАЛИНОЛОШКИ ИЗВЕШТАЈза град Крагујевац септембар 2011. година

1014

5 АЕРОЗАГАЂЕЊЕ НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА КРАГУЈЕВЦАу септембру 2011. године


Локални план управљања отпадом

У ЦЕООР-у представљен рад еколошке секције крушевачке Гимназије

Искуства и планови у заштити животне средине у Крагујевцу

Светски дан без аутомобила

Вршњачки едукатори на терену

Арборетум у парку Илина вода

Радионице о биодиверзитетуза крагујевачке основце

1618192 1222425

К р а г у ј е в а ц у

с е п т е м б р у

4 Mese~ni izve{taj o stawu ìvotne sredine u gradu Kragujevcu septembar 2011

Извeштај за

201 1 .

Institut za javno zdravqe

Kragujevac

http://www.izjzkg.rs/

Mese~ni izve{taj o stawu ìvotne sredine u gradu Kragujevcu septembar 2011 5

СУМПОР ДИОКСИД

У току овог месеца, 24 часовне вредности сумпор диоксида месеца нису биле изнад законом дозвољених GVI 125 μg/m³. Максимална измерена вредност била је 19 μg/m³, мерно место "Пивара", дана 20.09.2011.

ЧАЂ

У току овог месеца, 24 часовне вредности чађи нису биле изнад законом дозвољених GVI 50 μg/m3. Максимално измерена вредност била је 44 μg/m³ 26.09.2011., на мерном месту индустријска зона "Чистоћа", док је граница толеранције 25 μg/m³.

АЕРОЗАГАЂЕЊЕ НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА КРАГУЈЕВЦАу септембру 2011. године

СТРУЧНО МИШЉЕЊЕ О КВАЛИТЕТУ ВАЗДУХА

У

Резултати испитивања концентрација SO2, чађи, NO2(основне загађујуће материје) на подручју града Крагујевца у току септембра 2011. године

* Г В И ( г р а н и ч н а в р е д н о с т и м и с и ј е )

Г В Из а S O 2 з а 2 4 ч а с а 1 2 5 μ g / m ³

з а S O 2 з а г о д и н у д а н а 5 0 μ g / m ³

з а ч а ђ з а 2 4 ч а с а , о д н . з а г о д и н у д а н а 5 0 μ g / m ³

з а N O 2 з а 2 4 ч а с а 8 5 μ g / m ³

АЗОТ ДИОКСИД

У току оваог месеца, 24 часовне вредности азот диоксида (мерено на пет мерних места) нису биле изнад дозвољених GVI 85 μg/m³. Максимално измерена вредност била је 60 μg/m³ од 12.09.2011., на мерном месту "споменик штафета", док је граница толеранције 40 μg/m3.

Локалне мерне станице за имисиона

мерења(24 h мерења)

СРЕДЊА МЕСЕЧНАВРЕДНОСТ

МАКСИМАЛНА ВРЕДНОСТ

БРОЈ ДАНА ИЗНАД ГВИ

SO2μg/m3

Чађμg/m3

NO2μg/m3

SO2μg/m3

Чађμg/m3

NO2μg/m3

SO2μg/m3

Чађμg/m3

NO2μg/m3

Чистоћа 4 18 18 13 44 37

Споменик Штафета 3 16 18 8 27 60

Илићево 3 10 11 8 18 16

О.Ш. „Мирко Јовановић“ 2 10 16 5 17 48

Пивара – парк 4 13 11 19 21 24


МЕРНО МЕСТО УКУПНЕ ТАЛОЖНЕ МАТЕРИЈЕ Растворне материје Нерастворне

материје

Мерна јединица mg/m2/дан g/m2/дан g/m2/дан

Ул. Саве Ковачевића 380,26 224,18 156,08

Солитер "Y" 112,95 77,44 35,50

Железн. станица "Диорк" 131,65 60,05 71,61

Хитна помоћ 55,88 17,16 38,72

О.Ш. "Мирко Јовановић" 54,59 22,30 32,29

О.Ш. "Вук Караџић" 68,51 26,33 42,18

Илићево – дечје обданиште 54,81 37,53 17,28

Станово - Циглана 84,47 34,31 50,16

О.Ш."III Kрагујевачки батаљон" 65,36 21,99 43,37

Пивара код парка 68,39 26,69 41,70

Чистоћа Илићево 58,86 28,36 30,50

О.Ш. "Милутин и Драгиња Тодоровић" 54,57 28,59 25,97

1190,29 604,94 585,35

99,19 50,41 48,78

УКУПНЕ ТАЛОЖНЕ МАТЕРИЈЕ

Резултати испитивања концентрација укупних таложних материја на подручју града Крагујевца у току септембра 2011. године

М Д К з а у к у п н е т а л о ж н е м а т е р и ј е 4 5 0 m g / m 2 / д а н

Средња вредност

УКУПНО


ТЕШКИ МЕТАЛИ

Концентрације тешких метала (олова, цинка и кадмијума) из седиментатора мерене су на четири мерна места и у септембру су биле испод GVI вредности.

ЛОКАЦИЈА ОЛОВО КАДМИЈУМ ЦИНК

ГВИ 250 μg/m2/дан 5 μg/m2/дан 400 μg/m2/дан

Ул. Саве Ковачевића <1,00 <0,10 4,09

Железничка станица «Диорк» 9,10 <0,10 22,85

Пивара код парка 2,35 1,46 13,30

Станово Циглана <1,00 4,46 19,71

УКУПНО 11,45 5,98 59,94

Средња вредност 2,86 1,49 14,99ТЕШКИ МЕТАЛИ

у суспендованим честицама

Концентрације тешких метала (олова, цинка, кадмијума) у суспендованим честицама у септембру 2011. године, мерене су на четири мерна места на раскрсницама у трајању од седам дана месечно. Измерене концентрације праћених тешких метала нису биле изнад толерантне вредности на праћеним локацијама.

ОЛОВО КАДМИЈУМ ЦИНК

GVI 1 μg/m3 0.01 μg/m3

ЛОКАЦИЈАСредња месечна вредност

Макс.вредност

Број дана изнад ГВИ

Средња месечна вредност



Средња месечна вредност



Споменик Штафета <0,03 <0,03 <0,003 <0,003 1,103 1,112

Аутобуска станица <0,03 <0,03 <0,003 <0,003 0,043 0,065

Средња медицинска школа <0,03 <0,03 <0,003 <0,003 1,060 1,165

Мала вага 0,42 0,51 <0,003 <0,003 0,693 0,718

Тешки метали у суспендованим честицама, за септембар 2011. године

Резултати испитивања концентрација тешких метала из седиментатора на испитиваним локацијама за град Крагујевац у току септембра 2011. године


ПРИЗЕМНИ ОЗОН БЕНЗЕН АЗОТДИОКСИД ЧАЂ

ГВИ 120 μg/m3 5 μg/m3 85 μg/m3 50 μg/m3

ЛОКАЦИЈА

Сре

дња

мес

ечна

вре

днос

т

Мак

с. в

редн

ост

Бро

ј дан

а из

над

ГВИ

Сре

дња

мес

ечна

вре

днос

т

Мак

с. в

редн

ост

Бр.

дана

изн

ад Г

ВИ

Сре

дња

мес

ечна

вре

днос

т

Мак

с. в

редн

ост

Бро

ј дан

а из

над

ГВИ

Сре

дња

мес

ечна

вре

днос

т

Мак

с. в

редн

ост

Бро

ј дан

а из

над

ГВИ

Споменик штафета 13,2 100,9 3,5 5,1 18 60 16 27

Аутобуска станица 32 37 20 24

Средња медицинска школа 50 72 40 46

Мала вага 55 73 40 43

АЗОТ ДИОКСИД, ЧАЂ, И БЕНЗЕН – имисиона мерења пореклом из саобраћаја

У септембру 2011. године на раскрсницама: у центру, код медицинске школе, на малој ваги и код аутобуске станице мерене су концентрације горе наведених аерополутанаса.

1. Концентрација бензена била је у оквиру законских норми. Дозвољена гранична вредност имисије за бензен је 8 μg/m³, граница толеранције 3, а измерене су вредности до 5,1 μg/m³(12.09.2011.) на мерном месту центар града, "споменик штафета".

2. Концентрације чађи биле су у оквиру законских норми. Дозвољена гранична вредност имисије за чађ је 50 μg/m³, а измерене су вредности до 46 μg/m³ (16.09.2011.) на мерном месту раскрсница "средња медицинска школа".

4. Концентрације азот диоксида на раскрсницама (четири мерна места) нису биле изнад законских норми. Толерантна вредност имисије за азот диоксид је 125 μg/m³, граница толеранције 40 μg/m³, а измерена је максимална вредност на мерном месту раскрсница "Мала вага" од 73 μg/m³ (15.09.2011.).

ПРИЗЕМНИ ОЗОН пореклом од саобраћаја

У септембру 2011. године на раскрсници у центру града мерена је концентрација приземног озона у трајању од месец дана.

Измерена је максимална вредност од 100,9 μg/m³ (период усредњавања од 1 сата) 08.09.2011., док је граница обавештавања јавности 180 μg/m³

Имисија органских и неорганских материја пореклом од саобраћаја за септембар 2011. године


ЗАКЉУЧАК

У септембру 2011. године у Крагујевцу није регистровано прекорачење дозвољених вредности праћених аерополутанаса.

Измерене су више вредности изнад границе толеранције за азотове оксиде на мерном месту Пивара, раскрсница "Мала вага", раскрсница у центру "споменик штафета". Измерене су више вредности од граница толеранције на мерном месту "Чистоћа" везано за чађ.

ПРИЗЕМНИ ОЗОН БЕНЗЕН АЗОТДИОКСИД ЧАЂ

ГВИ 120 μg/m3 5 μg/m3 85 μg/m3 50 μg/m3

ЛОКАЦИЈА

Сре

дња

мес

ечна

вре

днос

т

Мак

с. в

редн

ост

Бро

ј дан

а из

над

ГВИ

Сре

дња

мес

ечна

вре

днос

т

Мак

с. в

редн

ост

Бр.

дана

изн

ад Г

ВИ

Сре

дња

мес

ечна

вре

днос

т

Мак

с. в

редн

ост

Бро

ј дан

а из

над

ГВИ

Сре

дња

мес

ечна

вре

днос

т

Мак

с. в

редн

ост

Бро

ј дан

а из

над

ГВИ

Споменик штафета 13,2 100,9 3,5 5,1 18 60 16 27

Аутобуска станица 32 37 20 24

Средња медицинска школа 50 72 40 46

Мала вага 55 73 40 43

КРАТКОРОЧНЕ МЕРЕ

Редовно прање и чишћење улица и тротоара у урбаном делу града, посебно део града око аутобуске станице и самом центру (влажно прање).

ДУГОРОЧНЕ МЕРЕ

Смањивати број индивидуалних ложишта на чврста горива (дрво, угаљ), рад енергана система централног даљинског грејања изменити; наставити увођење гасификације. Озелењавање јавних површина (стварањем мини паркова).

Смањити фреквентност саобраћаја у градском језгру тако што ће се забранити саобраћај за тешке камионе.

.

Mese~ni izve{taj o stawu ìvotne sredine u gradu Kragujevcu septembar 2011. 1 0

ИЗВЕШТАЈ О МЕРЕЊУ КОМУНАЛНЕ БУКЕ за септембар 2011. године

М ерење и елаборирање нивоа комуналне буке у септембру 2011. године спроведено је у Крагујевцу дана 15. и 16.09.2011. године на задатом мерном месту, одређивањем еквивалентног нивоа буке за дан и ноћ.

Мерење буке у животној средини извршено је у складу са следећим прописима: Уредба о индикаторима буке, граничним вредностима, методама за оцењивање индикатора буке, узнемиравања и штетних ефеката буке у животној средини ("Сл. гласник РС", бр. 75/10), SRPS ISO 1996-2 Описивање, мерење и оцењивање буке у животној средини – одређивање нивоа буке у животној средини, Закон о заштити од буке у животној средини ("Сл. гласник РС", бр. 36/09).

РЕЗУЛТАТИ

Локација Опис локација Опис потенцијалних извора буке

1 . Трг др Јована Ристића

Мерно место се налази на платоу поред споменика, а у правцу раскрсница др Јована Ристића и Стојана Протића. Околни простор чине стамбено - пословни објекти.

Буку праве аутомобили који се крећу наведеним улицама.

2 . Насеље Бресница – млин "Славија"

Мерно место је паркинг простор испред млина "Славија" у насељу Бресница, у правцу улице Јована Ристића. Околни простор чине приземни једноспратни објекти.

Буку праве аутомобили.

3 . О.Ш. "Вук Караџић"Мерно место се налази у дворишту школе, а у правцу улице Чегарске. Околни простор чине стамбени објекти.

Буку праве деца из школе и аутомобили..

4 . Насеље Пивара - Бриони

Мерно место је раскрсница улица Цара Душана и Косовске улице. Околни простор чине приземни стамбени објекти и неколико локала различите намене.


5 . О.Ш. "Милутин Тодоровић"

Мерно место се налази је дввориште школе, а у правцу улице Лепенички булевар, која се налази на растојању од око 70 метара, између мерног места и улице је река Лепеница.


6 . Насеље Пивара – улаз у Пиротехнику

Мерно место је раскрсница улица Николе Тесле и Стојана Протића. Мерење је извршено са паркинг простора испред улаза у Пиротехнику. Околни простор чине приземни стамбени објекти са једне и објекти Пиротехнике са друге стране.

Буку праве аутомобили


Методологија

Одређивање вредности дневног и ноћног нивоа комуналне буке вршено је према прописаној методологији.

Мерење нивоа буке вршено је прецизним импулсним мерачем нивоа звука NOR-SONIC тип NOR 118. За једно трећинску октавну анализу буке коришћен је филтер сет. Калибрација је извршена пре и после самог мерења.

Пре одређивања нивоа комуналне буке, одређивани су микроклиматски услови, који су од значаја за меродавност резултата: температура ваздуха, релативна влажност ваздуха, ваздушни притисак и брзина ветра добијени су од локалне хидрометеоролошке станице, која је у саставу Републичког хидрометеоролошког завода

Мерење буке у комуналној средини извршено је на висини од 1,2m до 1,5m од површине терена, на удаљености најмање 3,5m од зидова објеката. Мерење буке којој су изложене зграде у насељима вршено је на 1 до 2m од фасаде.

Приликом мерења на отвореном простору одређена је и учесталост проласка лаких и тешких моторних возила.

М и к р о к л и м а т с к а м е р е њ а Д н е в н е м е р н е с е р и ј е Н о ћ н е м е р н е с е р и ј е

В р е м е м е р е њ а 08 - 10 h 13 – 15 h 18 – 20 h 23 – 01 h 04 – 06 h

Б р з и н а в е т р а ( m / s ) 0 0 0 0 0

Т е м п е р а т у р а ( C ) 24 32 24 21 19

Р е л а т и в н а в л а ж н о с т % 56 30 56 67 74

А т м о с ф е р с к и п р и т и с а к ( m b a r ) 999 998 998 999 1000

Метеоролошки подaци за септембар 2011. године

Метеоролошки услови током мерења

У мерним интервалима углавном на свим локацијама временске прилике нису могле да угрозе веродостојност мерења.


Приказ мерења комуналне буке у три дневна и два ноћна интервала

М Е Р Н А М Е С ТА

Дневне мерне серије Ноћне мерне серије

08-10 h 13-15 h 18-20 hНајвиши дневни

дозвољени нивои

23-01 h 04-06 hНајвиши

ноћни дозвољени

нивои

1. Улица Владике Николаја Велимировића 65 65 62 65 56 55 55

2. Језеро Бубањ 62 63 61 65 56 49 55

3. Раскрсница код "Делта парка" 56 60 51 55 56 50 45

4. Асфалтна база "Илићево" 59 57 57 55 52 49 45

5. Дечије обданиште у Илићеву 55 54 56 55 53 48 45

6. МЗ "Илићево" 63 65 63 55 61 53 45

КРИТЕРИЈУМИ ДОЗВОЉЕНИХ НИВОА БУКЕ

Критеријуми дозвољених нивоа буке могу се сагледавати са два аспекта:Граничне вредности буке у затвореним просторијамаА) Боравишне просторије (спаваће и дневна соба) при затвореним прозорима дан и вече 50 dВ,

ноћ 40 dВПравилник о методама мерења буке, садржини и обиму извештаја о мерењу буке ("Службени

гласник РС", бр. 72/10), Закон о заштити од буке у животној средини ("Сл. Гласник РС", бр. 36/2009) и према JUS U.J6. 205 2007, SRPS ISO 1996-1 Део 1: Основне величине и поступци SRPS ISO 1996-2 Акустика – Опис и мерење буке животне средине – Део 2: Прикупљање података у вези са наменом земљишта

Б) Граничне вредности индикатора буке на отвореном простору, односе се на основне индикаторе буке и на меродавни ниво буке

Као меродавни ниво спољашње буке Lreq у dВ(А)

ЗАКЉУЧАКНа мерном месту број 1 и 2 (градски центар) дневни нивои буке НЕ ПРЕЛАЗЕ граничну

вредност буке у животној средини на оба мерна места. Вечерњи нивои буке НЕ ПРЕЛАЗЕ граничну вредност буке у животној средини на оба мерна места. Ноћни нивои буке за оба мерна места ПРЕЛАЗЕ граничну вредност буке у животној средини, као последица саобраћајне буке.

На мерним местима број 3, 4, 5 и 6 (стамбена зона). Дневни нивои буке ПРЕЛАЗЕ граничну вредност буке у животној средини на мерним

местима 3, 4 и 6, док НЕ ПРЕЛАЗЕ на мерном месту 4.Вечерњи нивои буке ПРЕЛАЗЕ граничну вредност буке у животној средини на мерним

местима број 4, 5, и 6 а НЕ ПРЕЛАЗИ на мерном месту бр.3.Ноћни нивои буке ПРЕЛАЗЕ граничну вредност буке у животној средини на мерним

местима 3, 4, 5 и 6.


НамеНа подручја:Подручја за одмор и рекреацију, болничке зоне и опоравилишта, школе, културно – историјски

локалитети, велики паркови дан и вече 50 dВ, ноћ 40 dВ.Туристичка подручја, кампови и школске зоне дан и вече 50 dВ, ноћ 45 dВ.Градски центар, занатска, трговачка, административно – управна зона са становима, зоне дуж

аутопутева, магистралних и градских саобраћајница дан и вече 65 dВ, ноћ 55 dВ Пословно – стамбена подручја, трговачко – пословна подручја и дечја игралишта дан и вече 60

dВ, ноћ 50 dВ. Чисто стамбено подручје дан и вече 55 dВ, ноћ 45 dВ. Индустријска, складишна и сервисна подручја и транспортни терминали без стамбених зграда –

на граници ове зоне бука не сме прелазити граничну вредност у зони са којом се граничи

Мерно место

РЕЗУЛТАТИ МЕРЕЊА

1Измерена бука, према временском току припада променљивој буци, а према фреквенцијском садржају – широкопојасна, мерена и динамици FAST не садржи истакнути тон ни звучну информацију, те због тога нема потребе за корекцијом. Измерени су еквивалентни дневни нивои буке од 65 dB, вечерњи од 62 dB, а ноћни од 55 до 56 dB. Еквивалентни нивои буке су једнаки меродавном нивоу буке. Просечан број возила на сат лаких 1009 / 105 тешких.

2

Измерена бука потиче од саобраћаја, према временском току припада прменљивој буци, а према фреквенцијском садржају – широкопојасна, мерена и динамици FAST не садржи истакнути тон ни звучну информацију, те због тога нема потребе за корекцијом. Измерен је еквивалентни дневни ниво буке од 62 до 63 dB, вечерњи од 61 dB, а ноћни од 49 до 56 dB. Еквивалентни нивои буке су једнаки меродавном нивоу буке. Просечан број возила на сат лаких 366 / 41 тешких.

3

Измерена бука потиче од саобраћаја, према временском току припада променљивој буци, а према фреквенцијском садржају – широкопојасна, мерена и динамици FAST не садржи истакнути тон ни звучну информацију, те због тога нема потребе за корекцијом. Измерен је еквивалентни дневни ниво буке од 56 до 60 dB, вечерњи од 61 dB, а ноћни од 50 до 56 dB. Еквивалентни нивои буке су једнаки меродавном нивоу буке. Просечан број возила на сат лаких 253 / 8 тешких.

4

Измерена бука потиче од саобраћаја, према временском току припада променљивој буци, а према фреквенцијском садржају – широкопојасна, мерена и динамици FAST не садржи истакнути тон ни звучну информацију, те због тога нема потребе за корекцијом. Измерен је еквивалентни дневни нивои буке од 57 до 59 dB, вечерњи од 57, а ноћни од 49 до 52 dB. Еквивалентни нивои буке су једнаки меродавном нивоу буке. Просечан број возила на сат лаких 328 / 24 тешких.

5

Измерена бука потиче од саобраћаја, према временском току припада променљивој буци, а према фреквенцијском садржају – широкопојасна, мерена и динамици FAST не садржи истакнути тон ни звучну информацију, те због тога нема потребе за корекцијом. Измерен је еквивалентни дневни ниво буке од 54 до 55 dB, вечерњи од 56, а ноћни од 48 до 53 dB. Еквивалентни нивои буке су једнаки меродавном нивоу буке. Просечан број возила на сат лаких 901 / 98 тешких.

6

Измерена бука потиче од саобраћаја, према временском току припада променљивој буци, а према фреквенцијском садржају – широкопојасна, мерена и динамици FAST не садржи истакнути тон ни звучну информацију, те због тога нема потребе за корекцијом. Измерен је еквивалентни дневни ниво буке од 63 до 65 dB, вечерњи од 63 dB , а ноћни од 53 до 61 dB. Еквивалентни нивои буке су једнаки меродавном нивоу буке. Просечан број возила на сат лаких 586 / 68 тешких.

Тумачење меродавног нивоа спољне буке L Аeq, у dBА према стандарду SRPS ISO 1996 -1 Део 1: Основне величине и поступци SRPS ISO 1996 -2 Акустика – опис и и мерење буке животне средине – Део 2: Прикупљање података у вези са неменом земљишта.

Датим стандардима утврђује се начин акустичког зонирања простора према намени.


Аеропалинолошки извештај за град Крагујевац септембар 2011. године

У септембру 2011.год. . у ваздуху су била присутна следећа поленова зрна траве и коровa:Траве, штира, пелина, конопљe, боквице, киселице, амброзије и коприве

Трава је била у ниским концентрацијама.

ШТир је био у ниским концентрацијама.

Пелин је био у ниским концентрацијама

КоноПља je била у ниским концентрацијама.

БоКвица је била у ниским концентрацијама.

Киселица је Била у нисКим КонценТрацијама.

амБрозија је била у средњим концентрацијама, а (01.09,02.09, 03.09, 10.09, 11.09).2011. год. у високим концентрацијама.

КоПрива је била у виским концентрацијама


1 6 Mese~ni izve{taj o stawu ìvotne sredine u gradu Kragujevcu septembar 2011

се

пт

ем

ба

р у

К

ра

гу

јев

цу

5. септембар

Локални план управљања отпадом

Депонија у Јовановцу, на којој се више од четири деценије складишти отпад, у наредних неколико година биће затворена, а град Крагујевац мора да нађе алтернативно решење - речено је данас на првом састанку радне групе

којој је поверен посао израде Локалног плана управљања отпадом. Имајући у виду да је то један од највећих еколошких проблема у граду, за израду тог плана, одлуком Градског већа из средстава фонда за заштиту животне средине опредељено је два милиона динара.

За тај посао ангажована је консултантстка кућа из Београда ENVI TECH и према речима Драгана Јаковљавића, суштина је у теренском раду јер је њихов посао да изврше прецизно устновљавање количине и генератора отпада, које су врсте отпада у питању као и које се количине и врсте могу очекивати у наредних десет година. На данашњем састанку, представљена је методологија израде Локалног плана управљања отпадом чија ће израда, како је рекао Срђан Матовић члан градског већа за заштиту животне средине, одрживи развој и сарадњу са удружењима, бити окончана у периоду од четири до шест месеци.

Mese~ni izve{taj o stawu ìvotne sredine u gradu Kragujevcu septembar 2011 1 7

Поред представника градске управе, инспекцијских служби и представника Јавних комуналних предузећа у тај посао биће укључени и сви остали који, да тако кажемо, производе неку врсту отпада. Крагујевац годишње на депонији у Јовановцу одложи око 55 000 тона отпада. Имајући у виду да та депонија мора ускоро да се затвори неопходно је што пре наћи конкретна решења за тај проблем. Поред тога, у обзир се морају узети и све инвестиције у граду, као што је рецимо Фабрика аутомобила Србије, јер ће са почетком серијске производње, ФАС производити и нове количине отпада. Наш циљ је да Локални план буде урађен свеобухватно са предложеним модалитетима, а коначну реч о томе даће одборници Скупштине града.


У ЦЕООР-у представљен рад еколошке секције крушевачке Гимназије


У оквиру Центра за еколошко образовање у Политехничкој школи у Крагујевцу, одржан је трећи по реду семинар намењен крагујевачким наставницима средњих школа из области биологије, физике и хемије. Овог пута представљен

је рад еколошке секције Крушевачке гимназије, везан за екологију и њихову сарадњу са научним институцијама.

Еколошка секција Крушевачке гимназије традиционално подстиче научно истраживачки рад, за који је добила бројна признања и награде. Њихов рад је превасходно у вези екологије, било да је вода, обновљиви извори енергије...На тај начин кроз еколошку секцију, покушали су да реализују неке од тих активности. Како се организују тимови професора који раде са децом и о самом раду еколошке секције Крушевачке гимназије, крагујевачким професорима средњих школа из области биологије, физике и хемије говорила је координатор еколошке секције Драгана Милићевић.

- Овде су присутни професори и наставници из основних и средњих крагујевачких школа из области биологије, хемије и физике, а говорићу им о раду еколошке секције у Крушевачкој гимназији, која постоји од 2004. године и сада броји 400 чланова. Биће речи о оснивању еколошке секције, на који начин окупљамо децу и њиховом раду, како се организују тимови професора који раде са децом, а теме су везане за екологију и заштиту животне средине. Имамо велику сарадњу са научним институцијама, дакле повезујемо научна сазнања са њиховом применом у раду са децом – истиче Драгана Милићевић, координатор еколошке секције Крушевачке гимназије. Рад се састоји од предавања, радионица и вршњачке едукације између гимназијалаца и ученика средњих школа са основцима и предшколцима.

Семинар за наставнике је вишеструко повезан са Центром за еколошко образовање и одрживи развој, а реализује се у оквиру пројекта '' Обнављање и очување биодиверзитета путем вршњачке едукације у граду Крагујевцу''. Циљ је да се у оквиру Центра прошири мрежа сарадника.

- Центар за еколошко образовање и одрживи развој био је првенствено намењен за едукацију деце, али у току рада показала се потреба да се едукују и наставници тако да је ово трећи семинар који Центар организује, а да је искључиво намењен наставницима – објашњава Милан Габарић, руководилац Центра.

У Политехничкој школи у Крагујевцу већ су одржани семинари за наставнике основних и средњих школа, који су заједно са својим ученицима укључени у пројекат Центра. Овај пројекат финансира амбасада Републике Финске. Наиме, одржан је семинар на тему енергетска ефикасност и обновљиви извори енергије, као и Образовање за опстанак. Овакви семинари доприносе осавремењавању концепције и унапређењу квалитета образовања, јер најбитније је правовремено образовање и васпитање за животну средину и одрживи развој.


Искуства и планови у заштити животне средине у Крагујевцу

У организацији волонтерског центра Крагујевац, а под покровитељством Мисије ОЕБС-а у Србији, одржан је у Крагујевцу Округли сто са темом ''Искуства и планови у заштити животне средине у граду Крагујевцу''. Округли

сто се реализује у оквиру пројекта '' Имаш право – промоција активизма у заштити животне средине на територији Републике Србије''.

Циљ пројекта је да се подигне свест грађана, организација цивилног друштва, локалних власти и медија о потреби изградње партнерства у области решавања еколошких проблема. Предвиђено је да се у различитим градовима, великом броју актера цивилног друштва понуди могућност да се упознају са начелима Архуске конвенције, али и правним обавезама локалних, регионалних и националних власти. У уводном обраћању, Оливера Зуровац Кузман, саветница за заштиту животне средине Мисије ОЕБС-а у Србији, упознала је присутне са проблематиком заштите животне средине, значајем активизма грађана у тој области и искуствима добре праксе европских земаља. Један од пројеката на коме раде је и Подршка успостављању Архус центара, како би грађанима омогућили брже решавање еколошких проблема, а локалној заједници да на што ефикаснији начин изађу у сусрет грађанима.

- Велике напоре улажемо у спровођењу закона из области заштите животне средине, и већ трећу годину широм Србије одржавамо семинаре за судије, тужиоце и инспекторе животне средине како би унапредили своја знања у примени пакета закона који је донет 2009. године. Ту је и израда Стратешког акционог националног плана који су израдили наши водећи стручњаци, а који је преведен на српски и енглески језик, и биће понуђен на јавну расправу широм Србије. Тиме би грађани дали своје мишљење о уоченим недостацима, значи пракса у односу на принципе који су садржани у Архуској конвенцији, како би заједно са грађанима видели шта је то што може да се унапреди кад је реч о животној средини. Овај документ очекујемо да ће Влада да усвоји пре краја године, када ће бити и његова промоција, па зато позивамо све невладине организације цивилног друштва, а нарочито медије да се укључе у процес разматрања – истиче Оливера Зуровац Кузман

Фонд за заштиту животне средине Републике Србије представио је пројекте које финансира из области заштите животне средине.

13.септембар


- На жалост ми још увек немамо адекватан податак колико новца на годишњем нивоу оде за пројекте заштите животне средине. Нека процена је да се на годишњем нивоу у Србији издвоји 0,25 одсто бруто друштвеног производа, на пројекте заштите животне средине. Са аспекта Фонда за заштиту животне средине, он се финансира од накнада које се наплаћују од загађивача, а у нашој земљи има око 150 највећих загађивача. Ту су и еколошке накнаде за производе који након употребе постају посебни токови отпада. Када су у питању локалне самоуправе очекујемо да се ових дана објави јавни позив за пројекте санација депонија, изградње трансфер станица као и за израду пројеката за техничку документацију управљања отпадом. Поред ових стандардних пројеката ми смо почели и кредитну линију са Банца интесом, за најсиромашније општине. Определили смо се за грантове како би им омогућили да дођу до квалитетних возила, за комуналну инфраструктуру, кроз акцију Очистимо Србију. Управљање отпадом и отпадним водама биће приоритет Фонда у наредном периоду, уз развијање зеленог бизниса и рециклажне индустрије – објашњава Жељка Јуракић, директорка Фонда.

Поред промоције активности Архус центра у Крагујевцу, на овом скупу представљене су иницијативе, програми и пројекти из области заштите животне средине на територији града Крагујевца и региона Шумадије и Поморавља, који су настали као резултат процеса стратешког планирања развоја територије.

- Крагујевац ће до краја ове године добити стратегију одрживог развоја, а овим документом ће бити третирана питања економског развоја, заштита животне средине и социјална политика града. Он је и први град у Србији који је добио Архус центар, покренут је и пројекат формирања Центра за еколошко образовање и одрживи развој. Оно што су велики проблеми у граду, а чиме ћемо се бавити током наредне године јесте и управљање отпадом – истакао је Срђан Матовић члан Градског већа за животну средину, додавши да је кренула израда Локалног плана управљања отпадом за град Крагујевац, као и регионални план управљања отпадом. У наредним годинама биће пуно активности везаних за заштиту Гружанског језера, коначно је Влада републике Србије усвојила одлуку о изради плана посебне намене акумулације Гружа, који ће садржати све процедуре за

заштиту овог језера. У делу аерозагажења постављена је мерна станица за квалитет ваздуха која се налази у непосредној близини Енергетике. Пуно проблема је везано за индустријско загађење, предстоје активности на санирању јаловишта рудника азбеста у Страгарима, али највећи посао у граду је био еколошко санирање простора у бившој Групи Застава – рекао је Срђан Матовић, члан Градског већа за животну средину.

Пројекат ''Имаш право – промоција активизма у заштити животне средине на територији Републике Србије'' је подршка промоцији принципа Архуске конвенције коју је Србија ратификовала 2009. године, што значи да је преузела обавезу имплементације сва три стуба конвенције који повезују животну средину и људска права. То је истовремено прихватање начела да се одрживи развој може постићи само кроз укључивање свих заинтересованих страна. Том приликом презентовани су Модели правних аката који омогућавају приступ информацијама о животној средини, системско учешће јавности у доношењу одлука и право на правну заштиту у локалним заједницама.


П оводом светског дана без аутомобила у Крагујевцу ће сутра од 12 до 04 часова следећег дана бити затворена за сабраћај Главна улица, од Саборне цркве до Великом парка.

Тим поводом град Крагујевац у сарадњи са Школском управом, Ђачким парламентом Прве гимназије, Предшклском Установом Нада Наумовић, ЈКП Чистоћа, удружењем младих ентузијаста реализује пројекат ''Eco street party''. Кроз бројне едукативне програме, који ће бити реализовани у овом делу главне улице и кафићима који се налазе на том потезу, Крагујевчани ће бити у прилици да се упознају са значајем подизања еколошке свести.

Шеф службе за заштиту животне средине Драган Маринковић рекао је да ће, уз промовисање здравих начина живота, кроз бројне еколошке, културне, едукативне, забавне, хуманитарне и спортске манифестације наши суграђани, пре свега најмлађи, моћи да сазнају нешто више о екологији. Биће организовано такмичење у рециклажи, модна ревија и две тематске журке.

Ово је четврти пут да град Крагујевац активно учествује у обележавњу међународног дана без аутомобила.

Светски дан без аутомобила



Вршњачки едукатори на терену


З а чланове Центра за еколошко образовање и одрживи развоја иначе средњошколце одржане су радионице у Ботаничкој башти Крагујевац и на језеру Шумарице. Млади еколози припремају се за вршњачке едукаторе у оквиру

пројекта ''Обнављање и очување биодиверзитета путем вршњачке едукације у граду Крагујевцу''.

Будући вршњачки едукатори наредне недеље водиће две радионице за основце, а почетком октобра радиће и са децом предшколског узраста. Захваљујући професорима са Природно математичког факултета обишли су Ботаничку башту и Шумаричко језеро и видели, између осталог, више представника реликтних врста велике старости.

Средњошколци су данас могли да сазнају нешто више о самом значају ботаничких башти, и том приликом су се упознали са аспектима значаја биљака за живот човека. Тако су могли да виде јестиве биљке, ароматичне чајне биљке, зељасте лековите биљке, као и дивље биљке тачније аутохтоне врсте које желимо да сачувамо у Ботаничкој башти у Крагујевцу. Овде пре свега имамо више представника терцијалних реликата, а то су врсте које су живеле још у доба диносауруса као и ендемичне врсте као што су Панчићева оморика. Ово је била и прилика да се договоримо како да ова знања пренесемо основцима, правећи разне колаже – истиче др Марина Топузовић са Природно математичког факултета у Крагујевцу.


Овај пројекат обухвата и испитивање биодиверзитета на терену, Едукатори су на језеру могли да виде примену технике узорковања за квалитативну и квантитативну анализу, различитих биолошких заједница.

У оквиру пројекта испитивања биодиверзитета на терену окупили смо се на језеру Шумарице да видимо све оно што смо на теоријском делу семинара чули о разноврсности живог света у слатководним еко системима, и оно што је најбитније о техникама узорковања. Средњошколци на лицу места моћи ће да виде како се узимају узорци за анализу различитих биолошких заједница, а на овај начин ће стећи нека основна знања о тим различитим техникама које се користе на терену. Будући да је овај семинар намењен за вршњачку едукациију, на тај начин ће они моћи да се припреме да млађим ученицима пренесу неке основне информације – објашњава др Александар Остојић, са Природно математичког факултета у Крагујевцу.

Захваљујући пројекту, ученици су сазнали и зашто је важно очувати један овакав еко систем. Пројекат ''Обнављање и очување биодиверзитета путем вршњачке едукације у граду Крагујевцу'', траје годину дана. Амбасада Републике Финске одлучила је да га финансијски подржи након успешно реализованог пројекта подизања свести ученика о климатским променама и енергетској ефикасности.


Арборетум у парку Илина вода


Еко парк Илина вода обогаћен је арборетумом - вртом који чине различите врсте лишћара и четинара карактеристичне за ово подручје. Пројекат је реализован уз подршку града Крагујеваца и Торина посредством Центра за младе и НВО

«Ре.Те.ОНГ», а посао је поверен ЈКП «Зеленило».

- Овде смо засадили око 150 лишћара, четинара и сезонског цвећа које смо обележили српским и латинским називима. Овај врт намењен је пре свега деци школског узраста која ће имати прилику да изводе наставу у природи и науче да разликују врсте дрвећа које су карактеристичне за ово поднебље. Ми ћемо временом додавати нове врсте дрвећа овој збирци и ширити овај пројекат - објашњава Љиљана Тирнанић, директорка ЈКП «Зеленило».

Иначе, Еко парк Илина вода који се простире на 7,15 ha, постаје све омиљеније излетиште Крагујевчана. Према речима Слађана Ракића, председника Удружења грађана «Еко парк Илина вода», овде се све чешће могу срести породице које викендима и празницима овде проводе време уз роштиљ или котлић.

- Сами узгајамо цвеће, имамо и два пластеника, односно око 30 000 садница. Садржаје у овом парку обогаћује и мини зоолошки врт и летња сцена «Никола Пашић» на којој ће бити организовани концерти и програми на отвореном. У саставу парка је и етно комплекс који ће бити обогаћен ткачницом, воденицом и ковачницом. Традиционално, овде се организује прослава Ускрса, Турнир у малом фудбалу, а од ове године и «Дани Јапана» - објашњава Ракић.

Представљању арборетума у парку Илина вода, данас је присуствовао и Зоран Јовановић, члан Градског већа за комуналну привреду.


Са разноврсношћу биљног и животињског света на језеру Шумарице и у Ботаничкој башти Крагујевац, уз помоћ вршњачких едукатора из Центра за еколошко образовање и одрживи развој, упознали су се основци. Одржане су

две радионице, а почетком октобра полазници обуке биће деца предшколског узраста.

Вршњачки едукатори су основцима показали како се узоркују различите врсте слатководних организама. Након тога, уз помоћ микроскопа, видели су и како те врсте изгледају. На радионици у Ботаничкој башти ученици су могли да упознају разне биљке, уберу их и од њих направе колаже.

- Ово нам је једини начин да деца виде шта имају у свом окружењу. Ми у школи имамо већ еколошку секцију, а уз ове радионице деца ће се упознати са флором и фауном нашег краја, чиме ће се теориски бавити у школи током ове године – истиче наставник биологије Мира Кандић из Основне школе ''Трећи Крагујевачки батаљон''.

Обуку ће проћи око 200 основаца, којима ће овакве радионице помоћи да све што науче из предмета Чувари природе, могу у пракси и да примене. Могли су да виде да у води има много различитих врста животиња, да виде необичан свет који се може уочити тек под микроскопом.

Радионице о биодиверзитету за крагујевачке основце


- Веома леп вид активности за децу, да их изведемо из учионица како би више времена провели у природи. За њих је било нарочито занимљиво гледање кроз микроскоп, упознавање са најситнијим животињским светом – објашњава професор биологије Верица Павић, из Основне школе ''Милутин и Драгиња Тодоровић''.

Захваљујући радионицима ученици су се приближили природи, што им је током школовања недостајало. Како кажу од професора су научили о амебама и сићушним организмима који живе у мутним водама. Научили су пуно о биљном и животињском свету.

У плану је да се одрже и радионице у школама и месним заједницама. Током пролећне садње, школе и обданишта који су дали највећи допринос пројекту, оплемениће своја дворишта садницама које поклањају Србијашуме. Овај пројекат који ће трајати годину дана, финансијски је подржала амбасада Републике Финске.

ЧЛАН ГРАДСКОГ ВЕЋА ЗАДУЖЕН ЗА ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ, ОДРЖИВИ РАЗВОЈ И САРАДЊУ СА УДРУЖЕЊИМА

Др Срђан Матовић

Трг Слободе 334000 Крагујевац

ГРАД КРАГУЈЕВАЦГРАДСКА УПРАВА ЗА ПРОСТОРНО ПЛАНИРАЊЕ, ИЗГРАДЊУ И ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ

СРЕДИНЕНачелница управе : Бојана Дивац

СЛУЖБА ЗА ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Трг Слободе 3034/306-178

www.kragujevac.rs

мр Драган Маринковић,дипломирани биолог, шеф Службе за заштиту животне средине

Драгана Мркаљдипломирани биолог – еколог, самостални стручни сарадник

Драгана Новаковићдипломирани хемичар, виши стручни сарадник

Небојша Обрадовићдипломирани правник, самостални стручни сарадник

КГ ЕКО билтенсептембар 2011.

деветнаести број је изашао 20. 04. 2012. године

Издавач : Градска управа за просторно планирање, изградњу и заштиту животне средине –

Служба за заштиту животне средине

Уређује : Удружење “Стаклено звоно”

Зорица Савић

Бојан Ранковић

Фотографије: Душко Ђорђевић, Бојан Ранковић

Билтен садржи податке преузете из извештаја Института за јавно здравље – Крагујевац

КГ еко билтен ( месечни билтен о стању животне средине у Крагујевцу) је настао у сарадњи Службе за заштиту животне средине Града Крагујевца са Институтом за јавно здравље - Крагујевац, удружењем грађана “Стаклено звоно” и

Архус центром - Крагујевац.

Билтен ће излазити средином месеца, a садржај ће обухватити информације о квалитету животне средине, вести и догађаје за претходни месец.

http://www.kragujevac.rs
