MARIJA TREBEN

Zdravqe iz

Bo`je Apoteke

SAVETI I ISKUSTVA U LE^EWU SA LEKOVITIM BIQKAMA

1

Period brawa biqki po mesecima

JANUAR

FEBRUAR

^i~ak

MART

Br{qen; Breza; ^i~ak;

APRIL

Podbel; Br{qen; Breza;

MAJ

Rastav~i}; Podbel; Glog; Br{qen; Kamilica; Kopriva; Lila;

JUN

Nana;^empres;Crni Slez; Rastav~i}; Podbel; Glog; Ruzmarin; Neven; Kantarion; Kantarion; Arnika; Kopriva; Lila; Mati~wak;

JUL

Nana;^empres; Rastav~i}; Podbel; Ruzmarin; Neven; Arnika; Kopriva; Mati~wak;

AVGUST

^empres; Rastav~i}; Podbel; Ruzmarin; Neven; Kopriva; Mati~wak;

SEPTEMBAR

^empres; Rastav~i}; Divqi Kesten; Ruzmarin; Neven; Kopriva; Mati~wak;

OKTOBAR Rastav~i}; Divqi Kesten; Neven; Kopriva;

2

NOVEMBAR

^i~ak

DECEMBAR

P R E D G O V O R

Uprkos mnogobrojnim napadima, sa raznih strana, na moju li~nost i moje savete u bro{uri Zdravqe iz Bo`je apoteke, mnoga pisma, puna odu{evqewa, od zdravih i bolesnih, od lekara i medicinskih stru~waka, podstakla su me da svoje znawe i najnovija iskustva i nadaqe stavqam na raspolagawe ~ove~anstvu, i to u jednom poboq{anom i pro{irenom izdawu tzv. bro{ure.U vreme u kojem se veliki deo ~ove~anstva veoma udaqio od prirodnog na~ina `ivota i u kojem je izlo`en opasnostima da oboli zbog svog pogre{nog stava prema `ivotu, ponovo bi trebalo da na|emo put do na{ih lekovitih biqaka koje nam Gospod svojom dobrotom poklawa od prastarih vremena. Paroh Kanjp u svojim kwigama govori o tome da je za svaku bolest izrasla neka biqka! Svako mo`e da doprinese svom zdravqu ako radi preventive i blagovremeno skupqa biqke i trave iz Bo`je apoteke, te ih u obliku ~aja pije svakodnevno ili po potrebi, zatim ako koristi ekstrakte za utrqavawe ili za tople obloge, kao dodatak vodi za kupawe itd. Ako se ve} odlu~ite da koristite lekovite biqke, vaqalo bi da po~nete sa onima koje pro~i{}avaju krv kao {to su: sremu{, kopriva, veronika, masla~ak i bokvica. Ovakve kure, primewene ta~no po uputstvu, nikada ne mogu da na{kode. Ako vam one ne pomognu i ne donesu olak{awe ili je wihovo dejstvo slabo, mogu}e je da u podru~ju gde stanujete ili radite postoje geopatske zone. U vezi sa ovim trebalo bi da konsultujete iskusnog radiestezistu kako bi vam na{ao mesta na kojima nema zra~ewa.Kod ozbiqnog oboqewa, groznice ili drugih nedvosmislenih simptoma bolesti, neophodno je, ipak, blagovremeno potra`iti lekara koji }e postaviti dijagnozu i kojeg }ete upitati za savet. Tako|e se podrazumeva da lekaru treba prepustiti pra}ewe toga te{ke bolesti i savesnu kontrolu procesa ozdravqewa.Postepeno okretawe {kolske medicine prema le~ewu biqkama po~iwe jo{ od 25.me|unarodnog kongresa lekarskih komora Nema~ke i Austrije, na kojem je u~estvovalo ravno 1500 lekara, a koji je odr`an u martu 1980. godine u Badga{tajnu.Profesor dr. Karl Alken sa Univerziteta Sarske oblasti obrazlo`io je intenzivnije okretawe {kolske medicine prema lekovitim mo}ima prirode ovim re~ima: Posle drugog svetskog rata lekari su bili prakti~no nemo}ni pred, na primer, tuberkolozom ili pred oboqewem otkazivawa funkcija bubrega. A onda se dogodio veliki preokret uvo|ewem antibiotika - pa se danas ve} suo~avamo i sa mnogim negativnim posledicama upotrebe ove blagodeti, {to zbog

3

prekomerne, {to zbog pogre{ne upotrebe. Jedna od posledica je nagli rast broja gqivi~nih oboqewa izazvanih naru{avawem normalne biolo{ke ravnote`e, prekomernom upotrebom medikamenata i raznim ekolo{kim faktorima”.Ve} godinama pratim lekarska zasedawa i kongrese o ~ijim se rezultatima pi{e u dnevnoj {tampi. Mnogi savesni i odgovorni lekari upozoravaju na opasnost prekomerne upotrebe raznih tableta. Posebno ukazuju na to koliko opasna mogu da budu sredstva protiv bolova. Bezbroj qudi ih uzima bez ikakvog lekarskog nadzora pri ~emu ona mogu da izazovu te{ka organska oboqewa. Na primer, sredstva protiv povi{enog krvnog pritiska koja se uzimaju tokom du`eg vremenskog perioda mogu da podstaknu pojavu raka dojke kod `ena, kako su utvrdile tri grupe istra`iva~a nezavisne jedne od drugih, u Bostonu, Bristonu i Helsinkiju.Svojim iskustvima iz posledwe dve i po godine, a to je od objavqivawa bro{ure “Zdravqe iz Bo`je apoteke”, `elim da bolesnim qudima u~inim pristupa~nim lekovitu mo} i dejstvo va`nih biqaka i pomognem im da ponovo budu zdravi. Qudski je uzvi{eno tra`iti izlaz iz bezna|a bolovawa, i to sopstvenom snagom i voqom, a uz Bo`ju pomo} i pomo} na{ih lekovitih biqaka. Sno{ewe odgovornosti za sopstveno ozdravqewe u tolikoj meri uzdi`e qudsko dostojanstvo da se bolesnik ve} nalazi na polovini puta koji vodi iz bezizlaza wegovog bolesnog `ivqewa.Uvek me iznova pitaju otkud mi znawe o lekovitom biqu. Na to ne mogu precizno da odgovorim. Kao dete, {kolske ferije sam provodila u porodici jednog vi{eg {umarskog nadzornika. Tu sam mogla da osetim i do`ivim prirodu i odnose koji vladaju u woj daleko vi{e nego {to je to, tada bilo primereno mojim godinama, tako sam ve} kao dete razlikovala sve biqke, poznavala svaku poimenice; ipak, wihov zna~aj u pogledu lekovitosti nije mi bio poznat. Moja majka, strastveni Knajpov sledbenik, nastojala je da nas, decu, podi`e ne koriste}i hemijska sredstva koja bi negativno uticala na nas.Kao mlada devojka imala sam dva do`ivqaja koja su mi se duboko urezala u pam}ewe. Jedna udovica ~etrdesetih godina, majka troje dece, bila se razbolela od leukemije i iz bolnice su je otpustili kao neizle~ivu. Lekari su joj davali jo{ tri dana `ivota. Wena sestra zabrinuta zbog toga {to bi za bolesnicom ostalo troje siro~adi, uzela je mokra}u obolele i otputovala u mesto blizu Karlovih Vari, kod jedne travarke. Iako je ova upra{eno uzviknula: “tek sad dolazite sa ovom mrtva~kom vodom!”, pomogle su biqke koje je dala. Posle deset dana, klini~kim pregledom je utvr|eno da kod udovice nema ni traga od leukemije.Sli~an slu~aj zbio se u isto vreme sa jednom 38-godi{wom majkom ~etvoro dece. I ovde je bilo re~ o leukemiji i lekari nisu dvali nikakve nade u ozdravqewe. @ena se obratila tako|e jednoj travarki i od we dobila savet i odgovaraju}e biqke. Od biqaka je svakodnevno pripremala sebi nekoliko bokala biqnog ~aja. Prolaze}i pored wih, svaki put bi popila dobar gutqaj. “Ako mi ne pomogne, sigurno mi ne}e {koditi”, mislila je. Pregled posle deset dana je pokazao da leukemije uop{te nema!Na ovim primerima se mo`e spoznti da je veoma va`no da se kod naizgled neizle~ivih bolesti tokom dana pije mnogo ~aja. Od tada, ja sam uverena da lekovito biqe mo`e da pomogne ~ak i kada je re~ o zlo}udnim bolestima.

4

Na Sretewe 1961. godine umrla je moja dobra majka. Od tada sam imala odre|en ose}aj da prodirem u nauku o lekovitim biqkama. Uz to su dolazila i neka nova iskustva, pa sam, postepeno sa jednim ose}awem sigurnosti u svetu lekovitih biqaka, kona~no u{la u Bo`ju apoteku. Bilo je to kao da mnome upravqa neka vi{a sila, pre svega Majka Bo`ja, velika pomaga~ica svih bolesnih, kao da }e mi ona pokazati pravi put. Poverewe i vera u WU, po{tovawe i molitva pred jednom starom divnom slikom Majke Bo`je, koja je na ~udnovat na~in dospela u moje ruke, a time i u moj posed, pomogli su mi svaki put kada sam bila u nedoumici.Zato nastojim da qudima uka`em ne samo na lekovite biqke , nego pre svega na svemo} Stvoriteqa, u ~ijim je rukama na{ `ivto spokojan i koji upravqa wime. Kod WEGA mi tra`imo pomo} i utehu, a u WEGOVOJ apoteci, ponizno i uz molitvu, biqke za te{ke bolesti. Na WEMU je da nas vodi i daruje, da na{im `ivotom upravqa prema SVOJOJ voqi.Za kraj bih jo{ naglasila da sam se na sve na~ine trudila da svoja iskustva dodatno ugradim u prera|enu Bro{uru kako bih je ~ove~anstvu priredila tako da mu ona pomogne. Znatno pro{irewe materije povezuje sa jednom molbom: nemojte me pozivati telefonom i nemojte mi pisati! Po{to se ne bavim praksom travarke, ne primam ni posete. Veoma precizan registar stru~nih termina ukaza}e vam na pravi put, na upotrebu odgovaraju}ih lekovitih biqaka. Tako|e, ukazala bih vam na pravi put, na upotrebu odgovaraju}ih lekovitih biqaka. Tako|e, ukazala bih vam na moju bro{uru Uspesi Marije Treben u le~ewu - pisma i izve{taji o uspesima u le~ewu, koja je objavqena kod istog izdava~a.

Grizkirhen (Grieskirchen), maja 1980.MARIJA TREBEN (Maria Treben)

S A D R @ A J

Predgovor.....................................................................................................................3Pravilno sakupqawe, ~uvawe i priprema lekovitih biqaka: Sakupqawe-Su{ewe....6Na~ini pripremawa: Pripremawe ~aja (Prelivawe vru}om vodom-Hladni ekstrakt....7Tinktura (asencija)-Sve`i sok-Biqna ka{a-Parni oblozi od biqaka........................7 Pripremawe masti i uqa-Kupke od biqaka (Potpuna i Sede}a)-Oblog od {vedske gran~ice.......................................................................................................................8

LEKOVITE BIQKE IZ BO@IJE APOTEKEPre~ica..................9 I|irot.........................25 Ze~ja soca.........................44Sremu{...................11 Kamilica.....................29 Hajdu~ka trava.................44

5

Gavez.......................12 Crni slez.....................30Jaglika............................46

Kopriva..................14 @uto ivawsko cve}e.....32Rusa.................................47

Veronika................17 Masla~ak.......................34Bokvica............................49

Virak.....................19 Kukuruz.........................36 @uta mrtva kopriva........52Zlatnica................20 Imela............................36 Maj~ina du{ica(livadska).52Rusoma~a................21 Orah..............................39

Mle~ika...........................54Veliki podbel.......23 Petrovac.......................39Mle~ika poma`e..............57Podbel...................24 Neven............................40

Rastavi}..........................58Kantarion.............25 @alfija.......................43[vedska gran~ica “Stari rukopis” i recept za mali {veden biter...........................61Lekovito vino za srce, recept......70 ^ajna me{avina za porodi~nu trpezu......71

SAVETI ZA RAZNE BOLESTIAkne-bolovi nakon amputacije (fantomski bolovi)-Nedostatak apetita kod dece.....72Artroza, artritis, koksartroza-Slabost be{ike......................................................73Nadra`aj slepog creva-Hemofilija-Hemangiom-Spontani poba~aj-ZZagnojen prst...74Fistule-Kamen u `u~i...............................................................................................75Ispadawe materice-O{te}ewe sluha usled prehlade-Siva i zelena mrena..............76Li{aj oko pojasa (herpes zoster) - Nega kose - O{te}ewe sra i krvotoka..................77Senska (polenska) kijavica - Su{ewe kosti (osteoporoza)..........................................78Gu{avost-emfizem plu}a-Menstrualno krvarewe....................................................78Multipla skleroza....................................................................................................79Zadah iz usta - Oblo`en jezik....................................................................................80Atrofija mi{i}a - no}no znojewe - Upala zanoktice................................................81Nokti, krti ili povre|eni - Neuralgi~ni bolovi lica............................................81Pesak u be{ici i kamen u bubrezima-Edemi ili otoci - Fimoza - Crveni vetar.......82Povreda ki~me - Nemirno spavawe (dece) - Mo`dani udar (preventivna terapija).....83

6

Mo`dani udar (terapija posle udara i kod oduzetosti).............................................83[tucawe-Lo{i rezultati u~ewa (kod dece) “Neizle~iva” quspavost ko`e(psorjaza).84Bolest drhtavosti(Parkinsonova bolest) - Zatvor stolice.......................................87Suzewe iz o~iju - Gliste - Paradentoza i klimavi zubi - Drhtawe udova................88[e}erna bolest (dijabetes)........................................................................................88

SAVETI ZA ZLO]UDNE BOLESTIOboqewe slezine - Oboqewe dojki - Oboqewe creva...............................................91Oboqewa ko`e...........................................................................................................92Oboqewe testisa - Oboqewe grla.............................................................................93Oboqewe kostiju - Ciroza i druge bolesti jetre - Leukemija...................................94Oboqewe plu}a - Oboqewe limfnih `lezda............................................................95Oboqewe `eluca-Oboqewe bubrega.....96 Oboqewe materice i jajnika...................99Oboqewe {titaste `lezde-tumori........97 Oboqewe jezika....................................100Va`na napomena...................................100 Registar pojmova............................101-104Fermentacija mle~ne kiseline............100 Tablice u boji...............................105-108

O P [ T I D E O

PRAVILNO SKUPQAWE, ^UVAWE I PRIPREMAWE LEKOVITIH BIQAKA

SKUPQAWE

Pretpostavka za skupqawe lekovitih biqaka je wihovo poznavawe. Ako ih poznajete, bitno je da lekovite biqke sakupqate u pravo vreme, na pravom mestu i na pravi na~in.Kako je iskustvo pokazalo, najboqe rezultate le~ewa te{kih obolewa daju sve`e ubrane lekovite biqke. Biqke mogu da se skupqaju u rano prole}e, ponekad ve} od kraja februara, pa do novembra. Neke se mogu na}i i zimi, ispod sne`nog pokriva~a, ako je poznato wihovo stani{te (na primer hajdu~ka trava).Za zimu se priprema ne prevelika koli~ina lekovitih biqaka. Da bi bile delotvorne, beremo ih onda kada je u wima sadr`ina lekovitih sastojaka najve}a.

Kod CVETOVA je to u vreme cvetawa.

7

Kod LISTOVA pre i za vreme cvetawa biqke. KOREN se vadi krajem prole}a ili u jesen. PLODOVI se skupqaju onda kada su zreli.

Pri tom treba obratiti pa`wu na to da se beru samo zdrave i ~iste biqke koje {teto~ine nisu napale. Treba ih skupqati za sun~anih dana, kada su suve i kada vi{e nema rose.Za skupqawe biqaka nisu pogodne hemijski |ubrene povr{ine-poqa, livade, wive-kao ni obale prqavih i zaga|enih voda, jarkovi pored puta i u blizini prometnih ulica, autoputeva i industrijskih postrojewa.^UVAJ PRIRODU! (Ne ~upaj biqku zajedno sa korenom, nemoj praviti {tetu!) Neke biqke su zakonom za{ti}ene.* Ima dovoqno biqaka sa istim dejstvom koje nisu za{ti}ene zakonom (na primer alpska primula - jaglika).Cvetove i listove pri skupqawu ne treba lomiti i gwe~iti i ne upotrebqavati plasti~ne kese i torbe jer se u wima boqke „znoje“, pa kasnije, pri su{ewu, pocrne.

SU[EWE

Biqke se pre su{ewa ne peru, ali se iseku nasitno. Potom se prostru na platno ili nena{tampanu hartiju i su{e se u hladu ili u toploj prostoriji sa dobrim vazdu{nim strujawem (na primer na tavanu) i to po mogu}nosti {to br`e. Kada je re~ o korenu, kori ili o veoma so~nim delovima biqke, ~esto je neophodno su{ewe ve{ta~kom toplotom. Pri tom ne treba prekora~iti temperaturu od 350C. Koren koji mora dobro da se opere, na primer koren imele i mle~ike, najboqe je ise}i pre nego {to po~ne da se su{i.Za zimu vaqa ostaviti samo biqke koje su osu{ene tako da budu krte i da se mogu lomiti. Za ~uvawe lekovitih biqaka zimi najboqe su staklene tegle ili kartonske kutije koje mogu da se zaklope. Izbegavajte plasti~ne posude i limene kutije! Osu{ene biqke treba da su za{ti}ene od dejstva svetlosti (koristite obojene staklenke, najboqe zelene).Napravite zalihe samo za jednu zimu! Biqke vremenom gube svoje lekovito dejstvo. Svaka godina nam poklawa novi blagoslov biqaka.--------------

To posebno va`i za one retke sorte biqaka koje obitavaju samo na odre|enim geografskim podru~jima

Na~ini pripremawa - PRIPREMAWE ^AJAPoparivawe ili prelivawe vru}om vodom: propisanu koli~inu sve`e ubranih biqaka isitniti i staviti u staklenu ili neku drugu posudu koja nije od metala. Vodu ostaviti da se zagreva do kqu~awa, skloniti je sa vatre i wome popariti (preliti) pripremqene biqke. ^aj treba da je sasvim svetle boje, svetlo`ute ili svetlozelene. Osu{ene biqke ostaviti ne{to du`e (jedan do dva minuta). Ovako pripremqeni ~aj mnogo je izda{niji, a i prijatniji za oko. * Koren u navedenoj koli~ini stavite u hladnu vodu koju }ete postepeno zagrejati. Neka voda provri, a potom sud sklonite sa vatre i ostavite da stoji tri minuta.Dnevnu koli~inu ~aja stavite u termos-bocu i prema uputstvu ga tokom dana pijte gutqaj po gutqaj. Uobi~ajeno je da se uzme jedna puna mala ka{ika

8

biqaka na ~etvrt litre vode (=jedna {oqa) ili onoliko koliko je propisano kod pojedinih biqaka.Hladni ekstrakt: neke biqke (na primrer crni slez, imela i i|irot) ne smeju se prelivati vru}om vodom jer }e se pod uticajem toplote uni{titi wihovo lekovito dejstvo. kod ovakvih biqaka ~j se priprema od hladnog ekstrakta. Koli~ina propisana za pojedine biqke stave se u hladnu vodou i u woj se natapaju 8-12 sati (uglavnom preko no}i), potom se vodeni ekstrakt samo malo ugreje, tek toliko da se mo`e piti), a potrebna dnevna koli~ina ~uva se u termosu koji je prethodno ispran vru}om vodom .Hladni ekstrakt pome{an sa ~ajem od poparenih biaka smatra se, ipak, najboqim oblikom kori{}ewa lekovitih biqaka: one se u polovini nvedene koli~ine hladne vode ostave natopqene preko no}i, a ujutro se procede. Ono {to je od biqke preostalo, prelije se drugom polovinom koli~ine ovoga puta vrele vode i opet se procedi. Ekstrakt i ~aj se pome{aju. Ovim na~inom pripreme ostaju u ~aju aktivne materije koje se rastvaraju ili samo u haldnoj ili samo u vru}oj vodi.

TINKTURA (ESENCIJA)Tinkture su tako|e, ekstrakti koji se dobijaju dodavawem rakije od `ita ili vo}ne rakije ja~ine 38-40%. Boca ili druga posuda koja mo`e hermeti~ki da se zatvori, rastresito se do grli}a napuni odre|enim biqkama i prelije rakijom od `ita ili od nekog vo}a. Potom se dobro zatvorena, boca ostavi na toplom mestu (oko 200C) 14 dana ili ne{to du`e. Povremeno se promu}ka. Najzad se procedi, a ~vrsti ostaci se izgwe~e i dobijena te~nost doda se onoj prvoj. tinkture se za unutra{wu upotrebu koriste tako {to se u kapima dodaju vodi i piju kao ~aj, dok se spoqa koriste za obloge, ili se utrqavaju.

SVE@I SOK Sve`i sokovi od biqaka pogodni su za pijewe u obliku kapi ili za prebrisavawa bolnih mesta. Dobijaju se pomo}u sokovnika koji se koriste u doma}instvu tako {to se biqke stave u sokovnik, a iz wega odmah izlazi sve` sok. Sokovi se svakodnevno prirepmaju i piju kao ~aj, dok se spoqa koriste za obloge, ili se utrqavaju.

KA[A OD BIQAKAStabqike i listove se oklagijom izgwe~e u ka{u. Wome se prema`e pamu~na tkanina koja se potom, stavi na bolno mesto i previja drugom tkaninom. Ovaj oblog od ka{e mo`e da ostane i preko no}i.

PARNI OBLOZI OD LEKOVITIH BIQAKAU loncu vodu ugrejati do kqu~awa, preko wega staviti sito u kojem su sve`e ili osu{ene biqke, a sito poklopiti. Posle izvesnog vremena izvaditi razmek{ane vru}e biqke, staviti ih u gazu i wome oblo`iti obolelo mesto. Sve to pokriti toplom maramom i povezati. Tom prilikom ne sme da nastane ose}aj hladno}e. Veoma dobro dejstvo imaju i vru}i (parni) oblozi od rastavi}a. Parni oblozi se dr`e dva sata ili se ostave da deluju preko no}i.

-------------- Neke me{avine biqakaod raznih delova biqaka, na primer od osu{enih listova, cvetova, korena i

sl.-ponekad treba poparene i poklopqene dr`ati du`e, ~ak i nekoliko sati.

PRIPREMAWE MASTI I UQADve pune pregr{ti isitwenih biqka staviti u 500 grama sviwske masti koja se prethodne zagreje tako kao da }e se u woj pe}i {nicle. Pustiti da mast baci dva-tri kqu~a, prome{ati, a onda sud skloniti sa {tedwa,a, poklopiti ga i

9

preko no}i ostaviti na hladno mesto. Slede}eg dana sve to zagrejati, procediti kroz pamu~nu tkanininu i jo{ toplom ma{}u napuniti pripremqene staklene tegle ili tegle za mast.Pripremawe uqa se odvija na slede}i na~in: cvetovima ili zeqem lekovitih biqaka rastresito se do grli}a napuni boca, prelije hladno ce|enim maslinovim uqem tako da ono za dva prsta bude preko biqaka i ostavi na sundu ili u blizini grejnog tela otprilike 14 dana.

KUPKE OD LEKOVITIH BIQAKAPotpuna kupka: odgovaraju}e biqke potopiti u hladnu vodu i ostaviti ih u woj preko no}i. Za jednu kupku potrebna je kofa (6-8 litara) sve`ih ili 200 grama osu{enih biqaka. Slede}eg dana se sve zagreje i procedi pa se doda vodi za kupawe. Kupawe treba da traje 20 minuta. Srce pri tom mora da bude izvan vode. Posle kupawa se nemojte obrisati nego se umotajte u fotirski pe{kir ili bade mantil, pa se u krevetu parite jo{ jedan sat.Sede}a kupka: za sede}u kupku uzima se samo pola kofe sve`ih ili 100 grama osu{enih biqaka. Daqi postupak je kao kod potpune kupke. Voda u kojoj se kupate treba da vam bude iznad bubrega. Pridr`avajte se uputstava koje se odnose na odre|enu biqku! I od jedne i od druge kupke voda (ponovo zagrejana) mo`e da se koristi jo{ dvaput.

OBLOZI OD [VEDSKE GRAN^ICE (OBLOZI SA [VEDEN BITEROM)Zavisno od veli~ine obolelog mesta, uzme se mawi ili ve}i komad vate ili gaze, ovla`i se {veden biterom i stavi na obolelo mesto. Ono prethodno obavezno mora da se nama`e sviwskom ma{}u ili ma{}u od nevena kako alkohol ne bi izvukao masno}u iz ko`e. Preko toga se mo`e staviti ne{to ve}i komad plasti~ne folije da se ode}a ne bi zaprqala i tek potom se sve obmota toplom maramom, a mo`e da se upotrebi i gaza. Oblog se ostavi da deluje dva do ~etiri sata, {to zavisi od oboqewa i podno{qivosti pacijenta. Ako bolesnik to podnosi, oblog mo`e ostati i preko no}i. Kada se oblog skine, obolelo mesto se zaspe puderom. Ako se kod osetqivih osoba uprkos svemu pojavi crvenilo, oblog se dr`i kra}e vreme ili se izvesno vreme uop{te ne koristi. Oni koji su po prirodi alergi~ni ne treba da stave plasti~nu foliju nego samo komade tkanine. Nikako se ne sme zaboraviti mazawe ko`e ma{}u pre stavqawa obloga! Ako bi se pojavila koprivwa~a, ko`u treba namazati ma{}u od nevena.Sa ovim oblozima nije obavezno le`awe u krevetu. Dobro u~vr{}eni oblozi omogu}avaju kretawe po ku}i ili sedewe.

10

LEKOVITE BIQKE IZ BO@JE APOTEKEPRE^ICA (Lucopodium clavatum)

Pre~icu u narodu nazivaju i slede}im imenima: plavun,pra{uqica, crvoto~ina i kija~ista crvoto~ina. Ovamahovinasta zimzelena biqka ima vitice duga~ke jedando dva metra, sa finim tankim koren~i}ima pomo}u kojih“puzi” po {umskom tlu. Iz vitica rastu 7 do 10cm dugerazgranate stabqi~ice, veoma meke, sli~ne stabqikamasne`nog vresa, samo {to su jo{ mek{e i gu{}e obrasle

listovima. Ova ~etvorogodi{wa biqka u leto donosi `u}kaste klipove koji sadr`e cvetni prahilipre~i~inobra{no.Ono se koristi u narodnoj medicini,odnosno uprirodnom le~ewu(homeopatiji*) ko`e zasute ranama.Pre~ica je lekovita biqka koja sadr`i radijum i lako se razlikuje od ostalih vrsta mahovina po duga~kimkonopastim viticama i `utom cvetnom prahu svojih klipova.Uspeva samo na osojnim stranama visokih {umai na ivici {uma koje se nalaze na preko 600 metara nadmorske visine. Na prisojnim stranama koje suosun~ane biqka brzo po`uti da bi ubrzo sasvim

nestala po{to izgubi svoju `ivotnu snagu zbog izlo`e-nosti direktnim sun~evim zracima.U Austriji i Nema~koj pre~ica je pod strogom za{titom zakona. Zato vam preporu~ujem da svoje potrebe za ovom biqkom zadovoqvate u apotekama ili u specijalizovanim biqnim apotekama. Veletrgovina pre~icu uvozi iz Skandinavije, tako da je wen kvalitet zagarantovan.^aj od pre~ice najtoplije preporu~ujem obolelima od podagre (gihta) i reume, ~ak i onda kada su ve} vidqive deformacije zglobova, kao i onima koji pate od hroni~nog zatvora creva i hemoroida. Osobe koje pate od proliva ovaj ~aj smeju dda upotrebqvaju samo krajwe oprezno kako ne bi nastali gr~evi u crevima. Pre~ica se nikada ne sme kuvati nego samo preliti vrelom vodom. ^aj se primewuju i kod svih oboqewa mokra}nih i polnih organa, kod bolova i otvrdlina u testisima, kao i kada je re~ o pesku u bubrezima i bubre`nim kolikama. Pre~ica je neophodna kod upale jetre i pri patolo{kom bujawu vezivnog tkiva jetre ~ak i onda kada je ono ve} poprimilo zlo}udni karakter. Rekonvalescentu tako}e brzo vra}a punu snagu.Mu` jedne moje starije poznanice godinama je patio od napada te{kog disawa no}u (gu{ewe) koje je bilo le~eno kao sr~ana astma. Postajalo mu je sve gore i on se jednoga dana ponovo obratio lekaru. „Ako odmah ne prestanete da radite, za osam dana ste mrtav ~ovek“. Lekar ga je uputio u bolnicu u Grizkirhenu. Od wegove `ene sam saznala da je re~ o cirozi jetre, i to u posledwem stadijumu. Te{ko disawe (gu{ewe) no}u ide, vrlo ~esto,

11

podruku sa cirozom jetre. Nakon izvesnog vremena, ~ovek je poslat ku}i kao neizle~iv, ve} obele`en smr}u. Na moj savet, wegova `ena nabavila pre~icu i ona mu je brzo pomogla. Nemojte shvatiti kao ~udo kad vam ka`em da je to u`asno te{ko no}no disawe, koje je ovoga ~oveka godinama mu~ilo, nestalo ve} posle prve {oqe ~aja od pre~ice.Ako u krugu svojih poznanika nai|ete na slu~aj ciroze jetre, ohrabrite obolelog i uka`ite mu na na{u pre~icu koja sadr`i radijum i koja zauzima tako va`no mesto u prirodnoj medicini. ^ak i qudima koji boluju od zlo}udnih oboqewa jetre mo`e pre~ica da pokloni `ivot.____________________

Homeopatija (gr~ki) - le~ewe davawem malih doza onih sredstava protiv neke bolesti, koja bi, u ve}im dozama, u zdravom ~oveku, izazvala istu bolest.

Tokom jednog putovawa u ciqu izu~avawa {uma, na kojem sam bila sa jednom malom grupom u Austriji, skrenula sam svom pratiocu botni~aru dr.Brunu Vajnmajsteru pa`wu na lekovitu pre~icu u vezi sa cirozom i rakom jetre. Na to mi je on ispri~ao slede}e: kad je mladi student oti{ao na planinarewe sa nekoliko svojih drugova. Na putu prema kolibi nai{o je, izme|u krivih borova, na jednu viticu pre~ice, koju je veselo obmotao oko svog {e{ira. Kasnije je, gore u kolibi, jednog wegovog druga uhvatio takav gr~ u nozi da je ona, po~ev od kolenog zgloba bila iskrenuta. Uzalud su poku{avali da mu pomognu. Gostioni~ar kolibe je doneo viwak, ali masa`a wime nije pomogla. Slede}i svoje nadahnu}e, mladi Vajnmajster je skinuo sa {e{ira viticu pre~ice i obmotao je oko noge koju je uhvatio gr~, i to odozdo nagore. Odmah se noga vratila u pravi polo`aj. Pomislio je da je to bilo slu~ajno, da bi gr~ popustio i bez pre~ice. Na putu prema ku}i ubrao je {aku pre~ice za svoju gazdaricu koja je ~esto imala gr~eve u listovima nogu. Ova biqka je `enu odmah oslobodila gr~eva. Posle dosta godina je dr.Vajnmaster o ovom doga|aju razgovarao sa jednim specijalistom. Od wega je saznao da je pre~ica biqka koja sadr`i radijum. Od tada su mnogi qudi mogli da budu izle~eni od gr~eva u nogama i listovima zahvaquju}i pre~ici.Jedna poznanica je bila otpremqena u bolnicu zato {to nije mogla da mokri. Deo nadlaktice bio joj je ve} dobro ote~en. Kada je napustila bolnicu, weno stawe bilo je nepromeweno. Sre}om kod ku}e sam imala pre~icu jer je u to vreme moja 86-godi{wa svekrva patila od gr~eva u listovima nogu. Moja pretpostavka je da je kod poznanice re~ o gr~u mokra}ne be{ike potvrdila se kada su joj na mesto gde se nalazi be{ika stavila vre}icu s osu{enom pre~icom ikada je, dva minuta posle toga, mogla da urinira. Ovu vre}icu sa pre~icom dr`ala je jo{ nekoliko dana: postepono je, i to sasvim, nestala nagomilana voda iz wene nadlaktice.I sama sam godinama patila od povi{enog krvnog pritiska. On je ve}inom posledica prekomerne funkcije bubrega. Na mesto gde se nalaze bubrezi stavila sam vre}icu sa osu{enom pre~icom i dr`ala je preko no{i. Slede{eg dana moj krvni pritisak sa 200 pao je na 165. Od tada s vremena na vreme stavqam sebi na mesto gde su bubrezi vre}icu napuwenu sve`om pre~icom. Kada je re~ o gr~evima u listovima, pre~ica se stavi u krpu i wome se obavije list. Od ove biqke mo`e da se pravi i kupka za noge, a kod gr~a be{ike primewuje se sede}a kupka.

12

Kao posledica rana zadobijenih u ratu i saobra}ajnim nesre}ama ~esto ostaju o`iqci koji izazivaju gr~. Jedan invalid je na le|ima imao o`iqak u koji je ruka mogla da se stavi. Izazivao je, ~esto, bolne gr~eve tako da su mu po celom telu izbijale gra{ke znoja. Bolovi su se protezali sve do temena. Ovog ~oveka sam oslobodila tridesetogodi{wih muka koriste}i jastu~i}e sa pre~icom i kupke od iste biqke.Cvetni prah pre~ice, koji se u nekim apotekama mo`e na}i pod imenom spore pre~ice, poma`e te{ko oblolelima sa dekubitusom tako {to se posipa po otvorenim ranama, a one se zatvaraju za vrlo kratko vreme. Ve}inom ve} posle prve primene dolazi do osetnog poboq{awa. Spore od pre~ice se ravnomerno i pa`qivo posipaju na otvorene rane.Kada je neko tako upu}en u lekovite biqke kao ja i posti`e uspehe koji se gotovo grani~e sa ~udom, mora da ima na umu da nam sve to pred noge prostire Bog. Na`alost mnogi se nemarno odnose prema tom blagu jer ne ose}aju svemo} neba.

NA^IN UPOTREBE PRE^ICEPripremawe ~aja: jedna ravna ka{ika pre~ice popari se sa ¼ litre

kqu~ale vode i ostavi na kratko da stoji. Pije se samo jedna {oqa dnevno, gutqaj po gutqaj, i to ujutro nata{te, pola sata pre doru~ka. Kod ciroze jetre i zlo}udnih oboqewa jetre dnevno treba piti 2 {oqe ~aja.

Jastu~i}i sa pre~icom: jastu~e napuniti osu{enom pre~icom (uzima se 100, 200 ili 300 grama zavisno od povr{ine zahva}ene gr~em) i preko no}i ga dr`ati na bolnom mestu. Ovo jastu~e zadr`ava svoje lekovito dejstvo do godinu dana.

Sede}a kupka: vidi op{ti deo strana 8.

SREMU[, MEDVE\I LUK (Alium ursinum)Svako prole}e donosi novu nadu u sunce i toplotu. Ponovo seose}amo veseli i poletni, radujemo se prvom zelenilu i razdr-aganom crvrkutu ptica, a svim srcem sve to ose}ama kao blago-nakloni dar na{eg Stvoriteqa. S novom zelenom rasko{itrebalo bi da zapo~nemo prole}nu kuru pro~i{}avawa crevakao i celog organizma koja }e nas osve`iti, a zdravqe pospe{iti.Pre svih je sremu{, poznat i pod nazivima cremo{, sremu`,sremu{a ili sremu`a, medve|i luk, divqi luk, jedan od prvihvesnika prole}a. Sjajni zeleni listovi kopqastog oblika,

nalik na listove |ur|evka , rastu iz duguqaste lukovice oba-vijene belom providnom

quskom. Glatka svetlozelena stabqikasa okruglom belom cvasti duga~ka je do 30cm. Sremu{ raste navla`nim livadama bogatim humusom, zatim na senovitim

vla`nim plodnim ravnicama, ispod `bunovai u listopadnim iplaninskim {umama. Wegov prodorni miris belog luka oseti se

13

i pre nego {to se biqka ugleda. Zbog ovog mirisa se zove i divqim belim lukom i nikako ne mo`e da se pobrka sa |ur|ev-kom ili sa otrovnim mrazovcem iako su im listovi sli~ni.

Ve} u rano prole}e su mnoge vla`ne {ume pokrivene sve`im zelenim listovima sremu{a. Oni iz tla ina~e izrastaju u aprilu i maju, a ponekad i ranije. Cvetovi mogu da se vide tek sredinom maja i u junu. U sremu{u se krije velika lekovita mo}, a pri~a se da ga i medvedi tra`e kada se probude iz zimskog sna da bi wime o~istili `eludac, creva i krv, pa je jedno od narodnih imena ove biqke i “medve|i luk” (isto je zna~ewe i wegovog naziva na latinskom). Sremu{ ima bitne osobine na{eg belog luka, samo je mnogo lekovitiji. Zato je naro~ito pogodan za pro~i{}avawe creva u prole}e i poma`e kod nekih hroni~nih oboqewa ko`e.Po{to su{ewem listovi gube lekovitost, za prole}nu kuru pro~i{}avawa creva i celog organizma koriste se u sve`em stawu. Sitno naseckani, stavqaju se na hleb namazan maslacem, dodaju kao za~in (nekuvan) ~orbama i supama, krompiru, knedlama i drugom jedlu koja ina~e za~iwavamo per{unom i time ih ~inimo ukusnijim. Listovi sremu{a se mogu pripremiti i kao spana} ili kao salata. Po{to im je u ve}im koli~inama ukus qut, trebalo bi ih prilikom pripremawa variva pome{ati sa listovima koprive.Mlade listove vaqa skupqati u aprilu i maju, dakle pre nego {to biqka procveta, a lukovice u kasno leto i u jesen. Lukovica sremu}a mo`e da se koristi isto kao {to se koristi beli luk. Osobe sa osetqivim `elucem ise~ene listove i lukovice sremu{a treba da preliju toplim mlekom i da ih u wemu ostave dva do tri sata te da dobijenu te~nost piju gutqaj po gutqaj.Da biste sremu} imali u ku}i tokom cele godine, pripremite ga u obliku alkoholne esencije (vidi na~in pripremawa). U malo vode stavite 10 do 12 kapi esencije sremu{a i ovu te~nost pijte svakoga dana jer ona izvanredno podsti~e proces pam}ewa, spre~ava nastanak ateroskleroze (zakre~avawa arterija) i otklawa mnoge druge tegobe.Sremu{ veoma povoqno deluje i na `eludac i creva. Veoma je dobar kod akutnog i hroni~nog proliva ~ak i onda kada ga prate stvarawe gasova i kolike, kao i kod crevnog zatvora do kojeg dolazi bilo zbog gr~eva (spazma), bilo zbog wihove lewosti. Posle upotrebe sremu{a brzo nestaju i gliste, ~ak i one de~je. S poboq{awem rada creva nestaju i tegobe koje se ~esto javqaju kod starijih qudi, ili kod onih koji jedu preko mere, a posledica su lewih ili prepuwenih creva.

Tako|e nestaju sr~ane smetwe i nesanica koje poti~u od lo{eg varewa, kao i tegobe nastale zbog zakre~ewa arterija ili visokog krvnog pritiska kao {to su nesvestica, ose}awe pritiska u glavi i gu{ewe. Pritiska postepeno pada. Vino od sremu{a je ~udesan lek za sve starije qude ~ija su plu}a stalno puna sluzi (“{lajma”) i zbog toga imaju tegobe pri disawu. Ovaj lek se toplo preporu~uje i kod tuberkoloze plu}a i vodene bolesti (edema), od kojih stari qudi (s lo{om cirkulacijom) ~esto pate. Sve`e upotrebqeni listovi ~iste bubrege i be{iku te podsti~u izbacivawe mokra}e. Rane koje te`e zarastaju bivaju brzo izle~ene ako se prema`u sve`im sokom od sremu{a. Dolazi do poboq{awa ~ak i kod oboqewa krvnih sudova srca.

14

Sremu{ se jo{ uvek nedovoqno ceni kao sredstvo za pro~i{}avawe krvi koje je, pre svega delotvorno kod hroni~no ne~iste ko`e. [vajcarski lekar i travar paroh Kincle posebno je hvalio ovu biqku: “Ona pro~i{}ava celo telo, isteruje {qaku i zape~ene materije koje donose bolest, krv ~ini zdravom, izbacuje i neutrali{e otrove. Ve~ito bole{qivi qudi, oni sa ko`nim li{ajevima i bubuqi~avim i perutavim licem, te skrofulozni i reumati~ni trebalo bi da oboqavaju sremu{ kao da je od samog zlata. Nijedna biqka na svetu nije tako delotvorna za ~i{}ewe `eluca, creva i krvi kao sremu{. Mladi qudi bi procvetali kao {paliri ru`a, uspravili se kao borove {i{arke na suncu!”. Kincle nadaqe navodi kako poznaje porodice ~iji su ~lanovi ranije po ~itavu godinu bolovali i obilazili lekare, bili puni osipa i li{ajeva, skrofulozni* po celom telu i bledi kao da ve} le`e u grobu i kao da su ih koko{ke ra{~eprkale, a koji su posle du`e upotrebe ovog izvanrednog Bo`jeg dara postali sasvim zdravi i ~ili.

NA^IN UPOTREBE SREMU[AKao za~in: sve`i listovi sremu{a se iseckaju kao {to se to ~ini sa

vlascem ili per{unovim li{}em, pa se ovaj za~in stavqa u supe i ~orbe, umake, salate i jela od mesa, ili se wime pospe hleb.

Esencija od sremu{a: sitno naseckanim listovima ili lukovicama rastresito se napuni boca do grli}a, a zatim se masa prelije rakijom od `ita ili nekom drugom doma}om rakijom ja~ine 38-40%/ Boca se 14 dana dr`i na suncu ili na toplom Dnevno popiti 14 do 15 kapi sa malo vode.

Vino od sremu{a: puna {aka sitno naseckanih listova se prokuva u ~etvrt litra belog vina, po ukusu zasladi medom ili sirupom i tokom dana pije polako, gutqaj po gutqaj.

GAVEZ (Symphytum officinale)Ova lekovita biqka, poznata i pod nazivom sodul ili sodularkao i crni koren i kuhiwsko zeqe, ubraja se me|u neophodne inajvrsnije biqke koje nam priroda daje na raspolagawe. Rastena vla`nim livadama,na ivicama wiva, u vla`nim jarkovima icveta tokom celog leta. Listovi su hrapavi i veoma {iqati.Spoqa tamnosme| do crn, a iznutra beo do `u}kast, je sluzavi klizav, kao da je mastan. S obzirom na to da je koren

dubokou zemqi, gavez te{ko mo`e da se uni{ti. On se vadi u prole}eili jesen, i to {iqatom motikom. Sve`a biqka skupqa se zavreme cvetawa. Po{to se gavez u narodu zove i crnim korenomne treba ga brkati sa {panskim crnim korenom koji se kod nasgaji iskqu~ivo u povrtwaku i koristi za pripremawe variva.

_____________________* sa uve}anim limfnim `lezdama i promenama na ko`i

15

Tinktura od gaveza, koju mo`ete napraviti sami, krije u sebi ~udesnu snagu. Bolesnicima koji su se svim mogu}im sredstvima godinama le~ili od reume i oticawa zglobova, a nisu se izle~ili, tinktura od gaveza brzo }e pomo}i. Jedna `ena, koja je svojom desnom rukom jedva mogla da se slu`i (rameni zglob je bio gotovo nepokretan, a lekar je ve} konstatovao da je re~ o ukru}enosti), na moj savet je svakodnevno utrqavala tinkturu gaveza u desnu nadlakticu i u rameni zglob. Iz dana u dan je ose}ala kako joj se stawe poboq{ava. Danas joj je rameni zglob normalno pokretan i ona ponovo mo`e da obavqa poslove u svom doma}instvu. I popareni listovi gaveza u obliku tople ka{e stavqeni na nepokretni zglob poma`u preko no}i ako tegobe poti~u od prenaprezawa, i{~a{ewa, uganu}a ili posedica mo`danog udara.Tetku moga supruga je na ulici oborio jedan motociklista. U bolnicu je stigla sa prelomom zgloba kuka. Hirur{ki su joj ga sastavili ekserom i otpustili je po{to se oporavila. Ekser je trebalo da bude odstrawen posle godinu dana. Po isteku tog vremena, nije ose}ala bolove i ponovo je mogla da hoda normalno, pa nije oti{la na predvi|eni pregled. Izgledalo je da je sve u najboqem redu, sve do jednoga dana kada su se pojavili nesnosni bolovi. tada je ekser izva|en, a lekar su utvrdili da se kost zagnojila. Inekcije su, dodu{e na kratko vreme otklawale bolove, ali se zapaqenski proces nije zaustavio. U tom stadijumu je ona do{la da nas poseti i izgledala je stvarno kao {a~ica jada. Bez preterivawa mogu da ka`em: oblozi od tople ka{e gaveza pomogli su joj preko no}i. Slede}eg dana `ena je mogla da sedi i le`i a da nema bolove. Po{to je u biqnim apotekama mogao da se kupi samo isitweni koren gaveza, mudra tetka ga je dodatno osu{ila u pe{nici i samlela u starom mlinu za kafu (za to mo`e da poslu`i i mlin za mak). Obloge od ka{e (recept vidi kod na~ina upotrebe) stavqala je sve dok vi{e nije ose}ala nikakve tegobe.I deformacije ru~nih i no`nih zglobova nestaju kao se koriste ovakvi oblozi od ka{e gaveza.Danasgavez mo`e da se kupi i u mnogim apotekama. @elela bih posebno da uka`em na to da ovi oblozi od ka{e sa cvetnim prahom (polenom) gaveza mogu da donesu olak{awe ~ak i kod paraliza dowih ekstremiteta. Topli oblozi od ka{e poma`u i kod pro{irenih vena sa otvorenim ranama, reumatskih zadebqawa mi{i}a, otvrdlina od podagre (gihta), zatim kod ~ireva, bolova u vratu i u amputacionim patrqcima, pa ~ak i kod zapaqewa pokosnice.Od korena gaveza mo`e da se pripremi i ~aj, koji se pije kod zapaqewa du}nica (katara bronhija), zatim kod tegoba u organima za varewe, krvarewa `eluca i upale plu}ne maramice. Tokom dana se, gutqaj po gutqaj, pije dve do ~etiri {oqe. Kod ~ira `eluca preporu~uje se ~ajna me{avina od 100 g gaveza, 50g nevena i 50g troskota.Jo{ jednom bih spomenula tinkturu od gaveza. Oblozi od tinkture s najboqim uspehom se primewuju kod unutra{wih i spoqnih rana, povreda raznih vrsta, nagwe~ewa, krvarewa i fraktura kostiju.Listovi gaveza se ne koriste samo za obloge nego i kao dodatak kupkama kod reumatskih tegoba, gihta, kostoboqe, poreme{aja cirkulacije i o{te}ewa pr{qenova. Kod poreme}aja cirkulacije u nogama, kod pro{irenih vena i za rehabilitaciju posle frakture kostiju preporu~uju se sede}e kupke (u kadi) kojima se dodaje gavez.

16

U nekim krajevima se listovi gaveza stavqaju u masu od koje }e se pe}i kajgana. Aktivne materija ove lekovite biqke na taj na~in koriste celoj porodici.

NA^IN UPOTREBE GAVEZAPripremawe ~aja od korena: dve male ka{ike isitwenog korena potope se

u ~etvrt litre hladne vode i ostave preko no}i. Ujutro se sve to malo ugreje i procedi. Pije se polako, gutqaj po gutqaj.

Me{avina ~aja (kod ~ira na `elucu): puna mala ka{ika ~ajne me{avine prelije se sa ~etvrt litre vrele vode i ostavi da odstoji 3 minuta. ^aj se pije topao, tri do ~etiri puta dnevno, polako, gutqaj po gutqaj.

Oblozi od ka{e: dobro osu{en koren se fino izmeqe i u jednoj {oqi sa malo vrele vode i nekoliko kapi jestivog uqa brzo izme{a u ka{u. Ka{a se nanese na par~e pamu~ne tkanine i tako topao oblog se stavqa na obolelo ili bolno mesto, a zatim pove`e.

NA^IN UPOTREBE GAVEZA (nastavak)Oblozi od sve`ih listova: sve`i listovi gaveza se operu, na dasci

izgwe~e oklagijom, stave na bolno mesto i poviju.Oblozi od poparenih listova: listovi gaveza se popare vrelom vodom

i stave na bolno mesto.Dodatak za kupku: 500 g sve`ih ili osu{enih listova gaveza ostavi se

preko no}i u 5 litara hladne vode. Slede}eg dana sve se zagreva do kqu~awa i dodaje vodi za kupawe.

Dodatak za sede}u kupku: kao kod potpune kupke, samo 200 listova.

Tinktura od gaveza: koren gaveza oprati i o~istiti ~etkom. Nasitno ga ise}i i wime rastresito do grli}a napuniti bocu te ga preliti rakijom od `ita ili nekog vo}a. Bocu 14 dana dr`ani na suncu ili na toplom mestu. Rakija mora da prekrije koren.

Mast od gaveza: 4 do 6 opranih korenova (zavisno od veli~ine) veoma sitno ise}i i kratko propr`iti u 250 g ~iste sviwske masti od sala: ostaviti preko no}i i narednog dana zagrejati, procediti i protisnuti kroz par~e platna. Odmah staviti u ~iste male tegle i ~uvati u fri`ideru. Mast od gaveza mo`e da se upotrebi umesto obloga od ka{e. Ova mast je nezamenqiva u le~ewu rana kod qudi i `ivotiwa.

Vino od gaveza: 2 do 5 opranih korenova sitno ise}i i 5 do 6 nedeqa dr`ati u jednoj litri pravog belog vina. Izvanredno sredstvo za plu}ne bolesti

KOPRIVA (Urtica dioica)

Jedan lekar je prilikom predavawa koje je prenosio radioukazao na to da je kopriva jedna od najboqih lekovitih biqaka koje imamo i da ~ovek, kada bi znao koliko je ona lekovita, ne bi gajio ni{ta drugo osim koprive. Na `alost, ovo je poznato samo malom broju qudi.Kopriva je, po~ev od korena pa preko stabqike i listova sve docveta, dakle u celosti, lekovita. Jo{ je u stara vremena u`ivala veliki ugled. Albert Direr naslikao je an|ela kojisa koprivom u ruci leti prema prestolu Boga. [vajcarski

17

paroh Kincle u svojim spisima ukazuje na to da bi kopriva ve}odavno bila iskorewena da nije za{ti}ena svojom osobinom da `ari.Jednom sam savetovala majku sedmoro dece, koja je od posledweg poro|aja neprestano patila od ekcema, da pije ~aj od koprive. Ubrzo su ekcemi nestali, a prestale su i glavoboqe koje je od onog vremena tako|e imala. Pomislila sam da je kod ove `ene re~ o poreme{aju rada bubrega o kojeg je do{lo i nakon posledweg poro|aja, pa sam joj savetovala da pije ~aj od korpive po{to korpiva spre~ava stvarawe peska u bubrezima i be{ici. Sa bubre`nim oboqewima ~esto podrugu ide i glavoboqa. I zaista, za veoma kratko vreme nestali su i ekcemi i glavoboqa. S obzirom na to da je pojava ekcema posledica nekog unutra{weg poreme{aja, wihovo le~ewe mora da krene iznutra, i to lekovitim biqkama koje pro~i{}avaju krv.Kopriva je na{a najboqa lekovita biqka za pro~i{}avawe krvi od koje istovremeno raste i broj crvenih krvnih zrnaca. Po{to ona povoqno uti~e na gu{tera~u, ~ajem od koprive se skida i nivo {e}era u krvi. Wome se le~e i oboqewa i upale mokra}nih puteva, kao i patolo{ki zastoj mokra}e. Posebno se preporu~uje za prole}nu kuru s obzirom da ~isti i creva.

Otkako mi je poznato koliko je kopriva lekovita, uvela sam sebi obi~aj da svakog prole}a, koriste}i mlade izdanke, i svake jeseni posle duge kosidbe, kada mladi izdanci opet posvuda niknu, napravim ~etvoronedeqnu kuru sa ~ajem koprive.

Ujutro ga pijem nata{te, i to jednu {oqu pola sata pre doru~ka i jednu do dve {oqe u toku dana, polako gutrqaj po gutqaj. I ujutro ~aj treba piti polako kako bi wegovo dejstvo bilo {to izrazitije. Posle jedn takve kure ose}am se nopisivo dobro i svaki put imam ose}aj da mogu raditi tri puta vi{e nego obi~no. Moja porodica i ja godinama ne koristimo nikakve lekove i ja se ose}am gipka i mlada. Uostalom, ukus ovog ~aja i nije tako lo{. Treba ga piti bez {e}era. Oni osetqiviji mogu da mu poprave ukus dodavawem kamilice ili nane. U narodnoj medicini se vi{enedeqna kura ~ajem od koprive preporu~uje protiv oboqewa jetre, `u~i i slezine, pa ~ak i u slu~aju tumora ovog organa, zatim kod katara `eluca, oboqewa disajnih organa, `eluda~nih gr~eva i ~ireva, ~ira na dvanaestopala~nom crevu i kod plu}nih oboqewa /7/. Da bi aktivne materije ostale o~uvane, kopriva se nikada ne kuva nego se samo popari, Preventivno se ~aj od koprive pije samo jednom dnevno ali tokom cele jedne godine. Odli~an je i za le~ewe bolesti izazvanih virusima i bakterijama.

Po~ev od izvesnih godina u organizmu se smawuje koli~ina gvo`|a. Zbog toga dolazi do stawa zamora i iscrpqenosti, ~ovek se ose}a starim i mawe sposobnim. U ovom slu~aju se toplo preporu~uje sve`a kopriva. Ona sadr`i gvo`|e i zato se upotrebqava sa uspehom. Posle kure koprivom ~ovek se fizi~ki relativno brzo ose}a mnogo boqe, vra}aju mu se energija i stvarala~ka snaga te naoko izglada kao da je procvetao.

Jednom prilikom je mlada `ena na povratku s odmora svratila kod mene. Bila je malokrvna i imala je tegobe sa `elucem i sa `u~i. Mu~ile su je i glavoboqe koje su se javqale kao propratna pojava. Savetovala sam joj da pije ~aj od koprive. Posle izvesnog vremena slu~ajno sam je srela. Sva

18

presre}na rekla mi je kako joj je kopriva brzo pomogla, kao i to da je cela wena porodica po~ela da koristi ovu lekovitu biqku.

Kod vodene bolesti (edema) kopriva poma`e izvla~ewem velike koli~ine vode iz organizma. Posredstvom aktivnih materija koje ja~aju krv poma`e kod bledila, malokrvnosti, anemije i kod te{kih bolesti krvi. Zajedno s drugim lekovitim biqkama kopriva se uspe{no primewuje i kod leukemije (vidi ~lanak pod naslovom Leukemija). Ako je re~ o nekom alergijskom oboqewu (i polenska, odnosno senska kojavica spada ovamo) treba tokom du`eg vremenskog perioda ptit ~aj od koprive.

Kopriva smawuje sklonost ka prehladi i poma`e kod gihta i rumatskih oboqewa. Jedna gospo|a ia Ajh{teta se kod lekara tri godine le~ila od bolnog i{ijasa. Od {est kupki sa po 200 g koprive, weni bolovi su nestali u roku od pola godine.

Pre izvesnog vremena upoznala sam jednu `enu pedesetih godina ~ija je kosa bila tako retka da je morala nositi periku. Da ju je nosila i daqe, i posledwi koren bi bio uni{ten. Savetovala sam joj da glavu pere ~ajem od sve`e koprive i dodatno jo{ sa ekstraktom (uvarkom) od korena koprive. Poslu{ala je moj savet i moglo se iz nedeqe u nedequ primetiti kako joj kosa raste i postaje sve gu{}a. Posebno blagotvorno na svaku kosu uti~e tinktura od koprive koju lako mo`ete da napravite sami od korena koprive koji }ete u prole}e ili u jesen izvaditi iz zemqe (vidi odeqak Na~ini upotrebe: Prawe kose i Tinktura od koprive). I sama ovovm tinktruom svakodnevno masiram ko`u glave, ~ak je nosim sa sobom kada putujem i idem na predavawa. Uspeh je vidqiv: ko`a glave je bez peruti, kosa lepr{ava, gusta i glatka sa lepim sjajem.

I kod su`ewa krvnih sudova („pu{a~kih nogu“) kopriva izvanredno poma`e. Neki qudi koji pate od ove bolesti mogli bi da budu po{te|eni amputacije noge kada bi blagovremeno po~eli da primewuju kupke od korena koprive (vidi odeqak Na~ini upotrebe).

Svaki gr~ u nozi, bez obzira na poreklo, ukazuje na poreme}aj cirkulacije krvi. U ovim slu~ajevima se preporu~uju kupke sa uvakom (ekstraktom) od koprive.

To se posebno odnosi na su`ewe krvih sudova srca. Treba da se nagnemo nad kadu i mlakim uvarkom od koprive propiramo ko`u iznad podru~ja srca, uz istovremenu primenu blage masa`e.Ovde se kura sprovodi korenom koprive da bi se izbeglo dodatno stvarawe crvenih krvnih zrnaca, kako ne bi do{lo do ja~awa eritrocitoze koja ve} ina~e postoji zbog mawka kiseonika, prim. red.

Jedna 51-godi{wa `ena iz Bavarske 28 godina je patila od fistule i sve to vreme imala neopisive tegobe. Profesor iz lekarskog tima je smatrao da bi operacija fistule bila opasna jer se nalazila na licu, i to na jagodici obraza. Nesre}na `ena se 1978. obratila jednom travaru koji je prema woj pokazao veliko razumevawe. Prepisao joj je sirovu hranu, inhalacije, i psihokibernetiku. Weno stawe je postalo podno{qivije, ali do izle~ewa nije do{lo. U martu 1979. kpo~ela je da skupqa prve sve`e koprive i da svakoga dana pije po tri {oqe ~aja pome{anog sa malom ka{ikom {veden bitera. Ona je napisala:”Posle ta~no 14 dana fistula na mom obrazu bila je zale~ena i vi{e nisam imala bolove. Tako je i danas” (28.11.1979. godine).

Uvek se radujem kada ~ujem da su qudi na sopstvenom telu osetili lekovitu mo} koprive. Tako mi je jedna `ena nedavno pisala da je mesecima

19

svakodnevno pila ~aj od koprive. Ne samo da uprkos svakodnevnom te{kom radu nije vi{e ose}ala umor i iscrpqenost nego je nestalo i zagnojenog kurjeg oka koji je prouzrokovao bolove sve do butina a koje od preoptere}enosti poslovima nije stigla da le~i. Tako|e su nestale i gqivice koje su bile zahvatile jedan nokat koji je u bolnici trebalo da joj bude otklowen operativnim putem a ona se na to nije mogla odlu~iti. Da, tako mo`e da pomogne dobra stara kopriva koja ~isti i obnavqa krv a na koju ~ovek ne mo`e dovoqno ~esto da uka`e. Jedna druga `ena mi je pisala da je koprivom izle~ila ekcem koji ju je mu~io vi{e godina. Takva pisma prdstavqaju trenutke utehe u mom `ivotu. Ona mi pokazuju da na{e lekovite biqke pouzdano poma`u ma kako da se upotrebe.

Jednom je neki stariji ~ovek pla~u}i do{ao kod mene. Tri godine pre toga bio se razboleo od gripa. Otada je wegova mokra}a bila tamnosme|a i patio je od nesnosnih glavoboqa. Nisu mu pomogle ni mnogobrojne tablete koje mu je lekar prepisivao ni injekcije (posledwi put bile su mu ubrizgane u region glave). Naprotiv, glavoboqe su postale jo{ `e{}e, tako da je ~ovek bio sve bli`e pomisli da okon~a samoubistvom. Ohrabrila sam ga i savetovala mu da koristi sve`u koprivu, da pije po 2,5 litre ~aja dnevno raspore|eno na ceo dan. Posle ~etiri dana me je telefonom obavestio da vi{e uop{te nema glavoboqu. Ne{to kasnije mi je po jednoj `eni poru~io da se ose}a zdraviji nego pre gripa. I vi treba da koristite mlade sve`e izdanke koprive, naro~ito u prole}e, i da wome sprovodite kure ~i{}ewa creva! Iznenadi}e vas weno povoqno dejstvo.

Jedna ~asna sestra iz Reda svete Jelisavete iz Klagenfurta tako|e je postupila po mojim savetima i bila iznena|ena rezultatom. Mrqe na stomaku i na krstima, pra}ene svrabom, koje nikako nije mogla da izle~i, za kratko vreme su nestale po{to je pila ~aj od koprive i dr`ala dijetu za jetru. Kod jednog sli~nog slu~aja brzo je pomogao samo ~aj od koprive.

Iz jednog pisma iz Delaha u Koru{koj izdvoji}u slede}e redove:“Bog neka Vam vrati to {to ste mi nizrecivo mnogo pomogli svojim savetima. U toku svoje bolesti koja je trajala 19 godina boravila sam u mnogim le~ili{tima {irom cele Austrije. Nijedan lekar nije umeo da mi ka`e [ta mi zapravo fali, a da o nekoj pomo}i i ne govorim. Nedequ dana sam pila ~aj od koprive i bolest je kao ~udom nestala, kao da je nikada nisam imala“. Iz navedenih ~iwenica vidi se koliko brzo na{e lekovite biqke mogu da izle~e. Me|utim, jedna {oqa ~aja na dan ne mo`e da pomogne; kod te`ih oboqewa treba piti najmawe dve litre ~aja dnevno, i to polako, gutqaj po gutqaj.

Neka poslovna `ena mi je ispri~ala da na izlete i slu`bena putovawa uvek nosi sa sobom u termosu, ~aj od koprive. Kune se da joj on mnogo poma`e. Ne samo da najboqe gasi `e| nego i osve`ava i otklawa ose}aj umora.

Da posebno uka`em i na ovo: kod i{ijasa, krstoboqe sa probadawem i kod upale `ivaca ruku i nogu sve`u koprivu treba s a s a v i m l a k o utrqati u bolno mesto.

Kod i{ijasa, na primer, trqawe sve`om koprivom treba da krene od gle`wa (~lanka) spoqnom stranom sve do kuka, a odatle da se nastavi unutra{wom stranom noge sve do pete. Ovo vaqa ponoviti dva puta i zavr{iti prevla~ewem od kuka uspravno preko stra`wice. Sli~no postupite i kada je re~ o drugim bolnim mestima. Posle toga ko`u napuderi{ite.

20

Zar ne treba Bogu da zahvalimo za milost {to posedujemo ovako ~udotvorne lekovite biqke? U na{e vreme, kada se brzo `ivi, qudi i ne obra}aju pa`wu na wih i pre }e posegnuti za sredstvima koja ubla`avaju bol a koja se danas piju u prekomernim koli~inama. Me|utim, ~esto zaista mogu da pomognu samo na{e dobre lekovite biqke koje su, na `alost, pale u zaborav.

Na kraju bih pomenula samo jo{ jedan do`ivqaj koji je na mene ostavio sna`an utisak . U na{em malom gradu upoznala sam staricu koja mi je ispri~ala da je lekar konstatovao da je kod we rak `eluca veoma uznapredovao, ali da zbog svojih godina ne mo`e biti podvrgnuta operaciji. Tada joj je neko savetovao da pije ~aj od koprive.Svakoga dana je i{la u ba{tu gde je kopriva rasla du` plota i odakle je svaki put u ku}u donela punu {aku. Kada je posle izvesnog vremena posetila svog lekara, ovaj je iznena|eno pitao:”Zar ste se ipak operisali ? Ne vidi se nikakav o`iqak!”. Zlo}udne izrasline su se u potpunosti povuke i starica je jo{ moga dau`iva u zdravqu predve~erja svog `ivota. Ne smemo, me|utim, da dozvolimo da dotle do|e. Nikada se zlo}udni tumor ne}e razviti ako na{u dobru koprivu ne samo po{tujemo nego u obliku ~aja uzmemo i wenu ~udesnu snagu.

A sada jo{ jedan dobar savet: po~nite ve} od danas kuru s koprivom. Osu{enu mo`ete na}i u apotekama i prodavnicama gde se prodaje kao ~aj. Pustite na{e lekovite biqke da u|u u domove! U prole}e se naoru~ajte makazama i rukavicama i iza|ite u slobodnu prirodu Gospoda. Velika je radost kada koprivu sami berete pod slobodnim nebom Boga. [to se kopriva sve`ija koristi, tim je ve}i uspeh le~ewa, kako je iskustvo pokazalo. Pri tom mislite i na zimske zalihe, za koje je najboqe da koprivu berete u maju. Radujte se {to sami ne{to mo`ete da u~inite za svoje zdravqe!

Jedan ~italac iz Vestfalske oblasti mi pi{e:“Moj sused koprivu koristi, izme|u ostalog, i protiv gamadi i ostalih {teto~ina u svojoj ba{ti. Ve}u koli~inu koprive on stavqa u rezervoar od oko 300 litara (mo`e, svakako, da se uzme i mawa koli~ina vode) i ostavi je tako du`e vreme. Ovim ekstraktom potom zaliva sve svoje biqke koje zbog toga nisu vi{e podlo`ne napadu {teto~ina i on ne mora da koristi nikakva hemijska sredstva. Tako crvi vi{e ne napadaju ni mokvu“!

S druge strane, pak, danas neki poqoprivrednici sredstvom za uni{tavawe korova prskaju koprivu koja raste na ~istim rubovima {uma i livada, daleko od puteva. Tako otrovi koji su {tetni za qude dospevaju u netaknute delove {uma. Wih pri tom ne brine to {to time istovremeno uni{tavaju i korisne insekte i ptice. Mnogi seqaci vi{e ne}e da gube vreme da koprivu kose srpom. Kako smo samo slepi!

NA^IN UPOTREBE KOPRIVE^aj: 1 puna mala ka{ika popari se sa ~etvrt litre vrele vode i posle kratkog

vremena se procedi.Tinktura od koprive: korenovi, koji se vade u prole}e i jesen, operu se

~etkom, sitno naseckaju i stave u bocu, do grli}a. Preliju se rakijom od `ita ja~ine 38-40% te se boca 14 dana dr`i na toplom mestu.

Kupka za noge: jedna puna pregr{t dobro opranih korenova i stabqike s listovima sve`e koprive preko no}i se dr`e u 5 litara hladne vode, a slede}eg dana se ista voda zagreje do kqu~awa. U {to toplijoj vodi (na temperaturi koju mo`ete podneti) kupajte noge 20 minuta. Kopriva za vreme kupke ostaje u vodi. Ova kupka, podgrejana, mo`e da se koristi jo{ dva do tri puta.

21

Prawe kose: 4 do 5 punih pregr{ti sve`e ili osu{ene koprive stavi se u lonac od 5 litara napuwen hladnom vodom i na tihoj vatri zagreva dok ne prokqu~a. Posudu skloniti sa vatre i ostaviti da odstoji 5 minuta. Ako se koristi koren koprive, jedna puna pregr{t se preko no}i ostavi u hladnoj vodi, a slede}eg dana se voda zagreva do kqu~awa. Posle toga treba da odstoji jo{ 10 minuta. Za prawe kose upotrebiti kvalitetan taoletni sapun.

RAZGON, VERONIKA* (Veronica officinalis)Kada su Rimqani svojevremeno osvojili zemqu koju su naseqavali Germani, preko doma}eg stanovni{tva upoznali su veroniku, lekvitu biqku koju su Germani iznad svega cenili. Nazivali su je „osnovnim lekom protiv svih boqki“, pa se i danas u narodu zove lekom za sve. I Rimqani su se, kako sam pro~itala u jednoj staroj kwizi o lekovitim biqkama, uverili u wenu veliku lekovitost. Kada su nekom poznaniku ili prijatequ `eleli da naprave poseban kompliment, rekli bi mu da poseduje toliko dobrih osobina kao visoko cewen razgon.

Te izreke sam se setila kada mi je jednoga dana neki gospodin pri~ao

da ima visok holesterol u krvi i da je zbog toga u vi{e navrata le`ao u bolnici.

Savetovala sam mu da pije ~aj od razgona, i to dve {oqe dnevno. Veoma sam se radovala kada mi je posle pola godine ispri~ao kako su lekari prilikom nedavnog pregleda bili iznena|eni kada su videli da u wegovoj krvi nivo holesterola vi{e nije povi{en.Veronika, koja je u narodu poznata i kao razgon, ~estoslavica, vetrovaq, bela boa i zmijin kukuruz, voli suvo zemqi{te i raste u {umama na mestima gde je drve}e pose~eno, pored `ivica i plotova, ispod `bunova, u jarku, pored puta i na ivicama {uma. Stabqika joj je obrasla dla~icama i raste poleglo pri tlu, a listovi su sitni i nazubqeni po ivicama, srebrnog odsjaja te prelaze u uspravne svetloplave do qubi~aste cvetne klasove. Listovi lako otpadaju na dodir, pa se otud biqka i zove razgon. Razgon cveta od maja do avgusta, a skupqaju se cvasti. najdelotvornije su biqke koje rastu na rubovima {uma i pod hrastovima. Lekovita biqka, koja nam je ostala jo{ iz vremena na{ih ~ukundedova, omiqeni je dodatak ~ajevima za pro~i{}avawe krvi i zajedno sa sve`im vrhovima koprive le~i hroni~ni ekcem. Veronika se svesrdno preporu~uje kod dosadnog stara~kog svraba. Slabe i osetqive osobe dobro je podnose kao sredstvo za `eludac jer je blagog dejstva, a potpoma`e i varewe. Wome se tako|e otklawa katar `eluca i le~i poreme}aj rada creva.@elela bih naro~ito da uka`em na to da razgon (veronika) ima veli~anstveno lekovito dejstvo kada je re~ o nervozi koja se javqa kao posledica psihi~ke prenapregnutosti. [oqa ~aja uve~e, pre spavawa, svojim umiruju}im dejstvom ~ini ~uda. Ovaj ~aj se preporu~uje qudima koji mnogo umno rade. Oni ~aj treba da piju pre spavawa. Pam}ewe }e se poboq{ati i nesta}e nesvestice.Veronika pome{ana sa korenom celera otklawa slabost `ivaca i depresiju, a izuzetno povoqno deluje i kod `utice, peska u morka}i i kod bolova zglobova koji se javqaju kao posledica reume i gihta.

22

Jedan sve{tenik mi je rekao: “Velike praznine u mom pam}ewu nestale su, na moje iznena|ewe, posle 14 dana kori{}ewa po dve {oqe ~aja dnevno od razgona i rastavi}a (pome{anih u jednakim delovima). Ve} sam pri propovedi zaboravqao neke va`ne re~i. Postao sam nesiguran i nervozan. Biqke su mi neverovatno brzo pomogle”.Kod hroni~nog suvog katra bronhija razgon tako|e ~udesno deluje. Za plu}a se koristi me{avina istih delova plu}waka (Pulmonaria officnalis, u narodu “velikdan~e”) listova podbela, bokvice i razgona. ^aj se zasladi s malo meda ili biqke popare vrelom vodom u kojoj je rastopqen `uti {e}er.Kod `utice i oboqewa jetre i slezine preporu~ujem slede}u me{avinu: 50grama korena masla~ka, 25 grama cvetova vodopije (cikorije), 20g glazarkiwe i 50grazgona (veronike). Ove biqke dobro pome{ati. Na ~etvrt litre vode uzeti punu malu ka{iku i tokom dana piti,gutqaj po gutqaj po dve {oqe nezasla|enog ~aja.Od razgona, kada je u cvatu, mo`e da se napravi i sve`i sok koji se preporu~uje kod hroni~nih ko`nih oboqewa, a pre svega ekcema. Dnevno se uzme dva do tri puta po jedna mala ka{ika.Razgon, koji se u starim kwigama o lekovitom biqu slavi kao vidarska biqka, preporu~ujem kod zapaqenih i te{ko le~ivih rana naro~ito u blizini cevanice. Rane se najpre ispiraju ~ajem; kasnije se preko no}i stavqaju oblozi natopqeni sve`e poparenim razgonom te se noga umota tako da bude utopqena.Oboleli od gihta i reume trebalo bi da poku{aju le~ewe delotvornom tinkturom od razgona. Ona se spoqa koristi za utrqavawe, a pije se po 15 kapi dnevno sa malo vode ili ~aja.Svake godine izvesni period obavezno pijte ~aj od sve`e ubranog razgona. On ne samo da smawuje zakre~enost krvnih sudova nego ih i {titi od we, a telo usled svoje mo}i da pro~i{}ava krv ponovo ~ini gipkim. Zato vas molim: prihvatite moj savet!

NA^IN UPOTREBE RAZGONAPripremawe ~aja: 1 puna mala ka{ika prelije se sa ~etvrt litre vrele

vode i ostavi da odstoji kratko vreme.Sve`i sok: cvasti se operu i neosu{ene iscede u sokovniku. Male boce

napune se sokom i ~uvaju u fri`ideru.Tinktura: dve pune pregr{ti isitwene biqke u cvatu potopiti u rakiju od

`ita ja~ine 38-40% i 14 dana ostaviti na suncu ili u blizini izvora toplote.^ajna me{avina: 1 puna mala ka{ika prelije se vrelom vodom i ostavi

da odstoji kratko vreme.

VIRAK (Alchemilla vulgaris)Virak je poznat i pod nazivima vrkuta, rosanica, biserak, gospin

pla{t, trava od u{qeme i pla{t device Marije. Raste pre svega u rubnim oblastima {uma i pored puta, na padinama i vla`nim livadama u vi{im planinskim predelima. Listovi su joj polukru`nog oblika sa sedam do dvet re`weva, stabqika sredwe visine, a cvetovi `utozeleni i neugledni. Cveta od aprila do juna, a ponekad i kasnije. U

23

nekim krajevima ven~i} se stavqa na glavu prilikom pri~e{}a da bi se posle wega ukrasila glava Spasiteqa na oltaru. Listovi virka ponekad pqo{timice le`e na tlu a ujutro se na wima, u sredini, pokazuje kap rose koja se sija kao biser. Na visinama iznad 1000 metara nalazimo srebrni virak koji uspeva kako na kre~nom zemqi{tu, tako i na sedimentnim stenama. Biqka se skupqa cela u vreme cvetawa, a kasnije-samo weni listovi. Sve se su{i na tavanu. Sama imena ove biqke kazuju da je ona na ceni pre svega kod `ena. Od pojave hri{}anstva ona je posve}ena devici mariji.Pored toga {to virak povoqno deluje kod poreme}aja mentruacije, bolnog prawa, genitalnih tegoba i tegoba nelagodnosti u prelaznim godinama, zajedno sa hajdu~icom mo`e da reguli{e neredovni menstrualni ciklus po~etkom puberteta.

U slu~ajevima kada se kod mladih devojaka mese~no krvarewe ne uspostavi redovno uprkos le~ewu po nadzorom lekara, upotrebqava se virak pome{an u jednakim delovima sa hjdu~kom travom. Ova lekovita biqka deluje tako {to skupqa krvne sudove i brzo le~i, a koristi se kao diuretik i sredstvo za ja~awe srca, zatim kod groznice zbog zapaqene rane, kod zagnojene rane, pa i nele~enih i zaostavqenih ~ireva. ^aj od virka se preporu~uje kao najboqe sredstvo za prestanak krvarewa posle va|ewa zuba. U roku od jednog dana }e zarasti ako se vi{e puta ispira ovim ~ajem. On tako|e otklawa slabost mi{i}a i udova i poma`e kod malokrvnosti.Kod povreda od poro|aja, opu{tenosti trbu{nih mi{i}a u `ena ili kod sklonosti ka spontanom poba~aju, za u~vr{}ivawe ploda i za ja~awe materi~nih ligamenata (veza) virak je od velike pomo}i. Od tre}eg meseca trudno}e `ene sklone navedenim tegobama trebalo bi da piju ~aj od virka. On je lek za gotovo sve `enske bolesti zajedno sa rusoma~om poma`e ~ak i kod ispadawa materice i preponske kile.

U posledwem navedenom slu~aju dnevno treba piti ~etiri {oqe ~aja od virka, koji se po mogu}stvu priprema od sve`e ubranih biqaka. Uz to se pogo|ena mesta masiraju tinkturom od rusoma~e. Kada je re~ o ispadawu materice, treba otpo~eti sa utrqavawem tinkture u ko`u po~ev od rodnice (vagine) pa navi{e. Ovde se primewuju i dodatne sede}e kupke hajdu~ke trave (100 g za jednu kupku; ista koli~ina je dovoqna za ukupno tri kupke nedeqno, jer se voda, ponovo zagrejana, mo`e upotrebiti jo{ dvaput).

Na{i preci su ovu biqku upotrebqavali za rane, spoqa i iznutra, zatim kod epilepsije i protiv kile (bruha). Evo jednog citata iz veoma stare kwige o lekovitim biqkama: “Ako je ~ovek okilavio, bio mlad ili star, neka dve pune {ake virka kuva u jednoj merici vode onoliko dugo koliko se kuva jaje da bude tvrdo, i neka to pije”. U dana{woj medicini ova biqka opet zauzima svoje zaslu`eno i priznato mesto. Naro~ito {vajcarski paroh Kincle je hvali i isti~e: “Dve tre}ine svih operacija na `enskim organima bile bi suvi{ne kada bi se ova lekovita biqka blagovremeno i du`e vreme koristila; ona le~i ginekolo{ke bolesti, groznicu, gangrenu, zagnojene rane, ~ireve i bruh. Svaka babiwara bi trebalo 8 do 10 dana da pije mnogo ~aja od ove biqke. Neka deca bi i danas imala majke a poneki ucveqeni udovac svoju `enu, samo da su poznavali ovaj dar bo`ji.

24

Izgwe~en i stavqen spoqa, virak le~i rane, uboje i posekotine. Deca koja uprkos dobroj hrani imaju slabe mi{i}e, oja~a}e ako redovno piju ovaj ~aj”.Virak, koji raste u vi{im predelima (srebrni virak), u narodu se naziva i srebrnim pla{tom jer dowa strana lista ima srebrni odsjaj. Posebno je preporu~qivo da se koristi kod gojaznosti. Dve do tri {oqe ~aja dnevno imaju veoma povoqno dejstvo. ^aj je dobar i protiv nesanice. I oboleli od {e}erne bolesti trebalo bi ~esto da ga piju. Slabuwava deca nao~igled ja~aju ako se u vodu u kojoj se kupaju doda pupoqaka od virka ili, jo{ boqe, od srebrnog virka. Za jedno kupawe uzme se oko 200g virka.Zajedno sa rusoma~om virak se uzima, kako je navedeno i u poglavqu Rusoma~a, kod atrofije mi{i}a i kod neizle~ivih oboqewa muskulature. Ova dragocena lekovita biqka koristi se i kod multipli skleroze.

Iz Gradi{ta su me obavestili da je ~aj od virka, upotrebqen spoqa za prebrisavawe predela srca i iznutra kao ~aj, za kratko vreme zna~ajno poboq{ao stawe u jednom slu~aju o{te}ewa sr~anog mi{i}a.

NA^INI UPOTREBE VIRKAPripremawe ~aja: 1 puna mala ka{ika biqke popari se sa ~etvrt litre

vrele vode i ostavi kratko da odstoji.Oblozi: odgovaraju}a koli~ina sve`e biqke brzo se opere, izgwe~i

oklagijom i upotrebi kao oblog.Dodatak vodi za kupawe: za potpunu kupku uzme se 200g osu{ene ili

nekoliko pregr{ti sve`e biqke i stavi se u kofu sa hladnom vodom, da preno}i. Slede}eg dana se sve zagreje i doda vodi za kupawe (potpuna kupka).

ZLATNICA (Solidago virga-aurea)

U narodu je poznata i kao zlatica, zlatna rutvica, ~elebi grana, zlatna {iba, {tapika. Ova lekovita biqka se mo`e na}i na rubnim podru~jima {uma, u jarku punom vode, na padinama i na {umskim povr{inama gde je drve}e pose~eno. Stabqika, gusto obrasla zlatno`utim zvezdastim cvetovima, dosti`e visinu od 80cm. Cvetovi se skupqaju od jula do oktobra. Upotrebqavaju se kod crevnih oboqewa i kod krvarewa iz creva. Ali, zlatna rutvica (~elebi-grana) je, pre svega, na ceni kao lekovito sredstvo protiv oboqewa bubrega.

Cvetovi i listovi zlatnice deluju rashla|uju}e, a s obzirom na to da biqka deluje diureti~no preporu~uje se kod ve}ine bolesti bubrega i mokra}ne be{ike. Veliki {vajcarski travar Knicle govori u svojim spisima o jednom 45-godi{wem ~oveku koji je imao te{ku bolest bubrega i ~ije se stawe stalno pogor{avalo, tako da je na kraju jedan bubreg morao biti odstrawen.

I drugi zagnojeni bubreg mu je bio zagnojen i nije vi{e mogao da radi kako treba. Onda se ~ovek podvrgao kuri zlatnicom. Pome{ao je iste koli~ine zlatne rutvice, `utog ivawskog cve}a i `ute mrtve koprive, pripremao ~aj od ove me{avine i u gutqajima pio tri do ~etiri {oqe dnevno.

25

Wegove tegobe potpuno su nestale, kako je rekao, za 14 dana.Zlatnica zajedno sa `utim ivawskim cve}em poma`e ~ak i kod atrofije bubrega, hidronefroze (vodene bolesti bubrega) i kada je bolesnik prikqu~en na ve{ta~ki bubreg. U sva tri slu~aja sam postigla uspeh u le~ewu navedenim biqkama. Jedan 52-godi{wi ~ovek koji je godinama patio od neizle~ive atrofije bubrega i kojeg su lekari otpisali pa je morao prevremeno da se penzioni{e, zadihan i oznojen popeo se kod mene na prvi sprat, i bore}i se za vazduh, stropo{tao se u fotequ. Posle ta~no nedequ dana, po{to je dnevno pio po tri {oqe navedene ~ajne me{avine, bilo mu je znatno boqe. Napomiwem da je ove biqke koristio u sve`em stawu, direktno iz prirode. Posle tre}e nedeqe nije vi{e imao nikakve tegobe.

Bubrezi reaguju na sva psihi~ka stawa ~oveka.Oni ve}inom „osete“smrti bliske osobe, bilo nekog drugog nesre}nog slu~aja. Zlatnica se potvrdila ko lekovita biqka koja veoma pozitivno uti~e na du{evni (emocionalni) `ivot ~oveka. Stoga bi ~aj od ove biqke obavezno trebalo piti kada su posredi razo~arawe i druge du{evne tegobe.An|eo lekovitih biqaka stoji neposredno pored zlatne rutvice. Kada nas ophrvaju te{ka ose}awa, umiruju}e dejstvo ove biqke ose}ama kao ruku koja miluje i gladi. Ve} sam pogled na zlatnicu u poqu deluje umiruju}e na nas. Treba da budemo zahvalni {to u na{oj blizini postoji jedna biqka koja nam donosi utehu.

NA^IN UPOTREBE ZLATNICEPripremawe ~aja: jedna puna mala ka{ika zlatnice popari se sa

~etvrt litra vrele vode i ostavi kratko da odstoji. Od ~ajne me{avine tako|e se uzima jedna puna mala ka{ika i ~aj se priprema kao {to je navedeno.

RUSOMA^A (Capsella bursa-pastoris)

Ova veoma dragocena lekovita biqka, koja raste svuda-pored put, na livadama, u parlozima, u jarku, na padinama, wivama i u povrtwacima - smatra se, uop{te uzev, neprijatnim korovom. Tek {to se negde istrese gomila zemqe - naro~ito pri gradwi ku}e- na woj, gotovo preko no}i nikne rusoma~a.Narodna imena ove biqke su: tar~u`ak, o}u-ne}u, devoja~ka trava, poqska preslica, torbi~ica, pastirska torbica.

26

Nepravilno nazubqeni listovi obrazuju rozetu sli~nu onoj kod masla~ka. Stabqika je visoka do 40 cm. Vreme cvetawa: od marta do novembra. Si}u{ni cvetovi prqavobele boje ~ine growu, koja se prote`e u duga~ki oplodni grozd; na tanu{nim peteqkama vise male ko`aste mahune srcastog oblika, veoma omiqene kod `ivine. ^im sneg po~ne da se topi i nema mraza u prirodi na{a rusoma~a je opet tu, sve`a i zelena.Le~ewe sa dve do tri {oqe ~aja od rusoma~e dnevno sa velikim uspehom se primewuje kod svih vrsta krvarewa, na primer iz nosa, `eluca i creva, kao i kod neredovne menstruacije.Kod rana ~ije se krvarewe ne mo`e zaustaviti, ekstrat rusoma~e deluje iznena|uju}e povoqno.

Kod jakog menstrualnog krvarewa, osam do deseta dana pred po~etak menstruacije, piti dve {oqe ~aja dnevno. Jedna vrhom puna mala ka{ika rusoma~e popari se {oqom vrele vode. Ovaj ~aj dobar je i za regulisawe menstruacije u doba puberteta. Svaka `ena u prelaznim godinama trebalo bi tokom ~etiri nedeqe da pije po dve {oqe ovoga ~aja dnevno i da posle pauze od tri nedeqe ponovi kuru.

Kod hemoroida koji krvare pravi se mali klistir, primewuju sede}e kupke ili ispirawe mlakim ~ajem od rusoma~e. Majke ~ije grudi oteknu u periodu dojewa, neka rusoma~u stave u sito i skuvaju na pari pa je umotanu u pamu~nu tkaninu upotrebe kao oblog. Kod krvarewa iz bubrega piti po dve {oqe ~aja od me{avine rusoma~i i rastavi}a u jednakim delovima.

Na{a rusoma~a je-sli~no imeli-lekovita biqka koja reguli{e naru{eni krvni pritisak, pa se zato toplo preporu~uje kako za povi{eni, tako i za nizak pritisak. nasuprot imeli koja se priprema tako {to se preko no}i dr`i potopqena u hladnoj vodi, rusoma~a treba da se popari. Piju se po dve {oqe dnevno sve dotle dok se krvni pritisak ne normalizuje. Kod krvarewa iz materice rusoma~a ima isto tako dobro dejstvo kao imela. I u ovom slu~aju ~aj se pije samo izvesno vreme, odnosno dok se poreme}aj ne otkloni.Kod svih spoqnih oboqewa mi{i}a ova dragocena lekovita biqka je naro~ito dobar pomo}nik. Interesantno je da o tome gotovo ni{ta ne mo`e da se na|e u savremenim kwigama o lekovitim biqkama, sa jedinstvenim poukama i crte`ima. Ali, kako to ve} biva kada je dan ispuwen od ranog jutra do kasne ve~eri, kwigu sam uspela da prelistam samo jedanput. Jednog dana oko pono}i, iznenada am se trgla iz sna: u~inilo mi se kao da mi je neko blago potresao ramena. A onda me spopala pomisao:“Sada je ve} pola godine kako ima{ ovu kwigu o lekovitim biqkama i jo{ se nisi nijedan jedini put zadubila u wu!“. Dobro razbu|ena ustala sam, uzela kwigu i udobno se smestila u dnevnoj sobi. Otvorila sam je i pa`wu mi je odmah privuklo nekoliko redaka:“Ako kod slabosti zglobova i mi{i}a vi{e ni{ta ne poma`e, u~ini slede}e: rusoma~u, sitno ise~enu i potopqenu u rakiju od `ita deset dana dr`i na suncu ili blizu {tedwaka i posle to svakodnevno po nekoliko puta utrqavaj u bolesno mesto i popij po ~etiri {oqe ~aja od virka“. Kao da mi je bilo najva`nije da pro~itam samo ovih nekoliko redova u tom trenutku ~ak nisam ni bila sveesna toga - zaklopila sam kwigu, stavila je na weno mesto, legla i posle kratkog vremena ponovo zaspala. Nakon nekoliko dana imala sam telefonski poziv iz Be~a:“Mo`ete li mi pomo}i?“-imam 52 godine, po zanimawu sam medicinska

27

sestra i od pre dve godine sam u prevremenoj penziji. Zbog atrofije mi{i}a sam potpuno bespomo}na!“. Kda sam joj dala pomenuti recept, a ona posle tri nedeqe do{la kod mene u Grizirkirhen, saznala sam da je `ena onoga dana, kada sam se ja oko pono}i trgla iz sna, bila na hodo~a{}u majci Bo`joj u San Damijau, u Italiji. Kada se vra}ala u autobus, jedan gospodin, koji je video da je bespomo}na, skrenuo joj je pa`wu na mene. Kratko vreme posle zapo~ete terapije bila je toliko oja~ala da je opet mogla da obavqa svoj posao medicinske sestre.

Usledio je jedan trugi telefonski poziv, ovog puta iz [tejra u Gorwoj Austriji:“Imam 62.godine. Zbog slabosti mi{i}a zavr{nog dela debelog creva, pro{le godine sam imala prolaps (ispadawe) develog creva i bila podvrgnuta operaciji. Ove godine u jesen stvar se ponovila; danono}no bez prestanka imam bolove prema oba kuka kao da me testera re`e. Lekari u bolnici su odbili da me i drugi put operi{u, navodno vi{e ni{ta ne mo`e da se uradi.“. Odmah sam pomislila na bogomdanu rusoma~u, pa sam joj savetovala da dnevno pije po ~etiri {oqe ~aja od virka, koji }e, deluju}i iznutra, oja~ati mi{i}e. Tako|e sam joj savetovala da spoqa utrqava tinkturu od rusoma~e, od koje }e i u ~aj dodavati dnevno tri puta po deset kapi. Da bi prebrodila onih deset dana koliko je potrebno da bi se proizvela tinktura od rusoma~e uputila sam je na obloge od {veden bitera. Ne mo`ete zamisliti koliko sam bila iznena|ena kada me je posle izvesnog vremena `ena pozvala telefonom i rekla da su sve tegobe nestale. Ispalo crevo se sasvim povratilo, mi{i} je ponovo funkcionisao normalno, a nesnosni bolovi u kukovima bili su popustili ve} drugoga dana od po~etka terapije. Po{to sam tom prilikom bila toliko iznena|ena da sam ostala bez re~i, dva dana kasnije je `ena do{la kod mene da bi mi li~no pokazala kolika je wena radost. Mo`e se samo re}i: koliko pomoa`u biqke iz Bo`ije apoteke.

Jedna `ena iz mesta blizu Karl{tajna u Ju`noj Austriji pi{e: „Posle jednog predavawa sam Vas pitala za savet u vezi sa preponskom kilom. Bila je duga~ka oko 10cm, visoka 3 do 4cm i {iroka. Pre nego {to je rusoma~a bila pripremqen, koristila sam obloge od {veden bitera. Kasnije sam obolelo mesto mazala tinkturom od rusoma~e i tokom {est nedeqa pila po ~etiri {oqe ~aja od virka. Po{to kao seqanka nisam mogla da imam po{tedu- bilo je vreme `etve - pri radu sam nosila mider-ga}ice. Posle dvanaest dana le~ewa preponska kila se vi{e nije videla, mada sam jo{ uvek ose}ala bolove. Pre dva meseca su i oni prestali. Od preponske kile sam se izle~ila bez operacije.”.Pokojni glavni lekar dr.Erih Reling, nekada{wi upravnik biolo{kog sanatorijuma u Mitenvaldu kod Garmi{a u Gorwoj Bavarskoj, koji me je jednom posetio i pro~itao to pismo bio je vidno iznena|en. Rekao je da je sa medicinskog aspekta preponska kila dosad mogla da se le~i samo operativnim putem. Za unutra{wu upotrebu ~etiri {oqe ~aja od virka dnevno i tinktura rusoma~e za utrqavawe spoqa koriste i kod ispadawa materice. (Ovde utrqavawe po~iwe od rodnice i nastavqa se preko doweg trbuha). Posebno napomiwem da ova tinktura mora da se spravi od sve`e rusoma~e. Kod ovako te{kih oboqewa mi{i}a-brzo i pouzdano poma`u samo sve`e biqke.

NA^INI UPOTREBE RUSOMA^EPripremawe ~aja: 1 puna mala ka{ika popari se sa ~etvrt litre vode i

ostavi da kratko ostoji.Sede}a kupka: (op{ti deo).

28

Parni oblog: punu pregr{t rusoma~e, po mogu}nosti sve`e, staviti u sito i skuvati na vodenoj pari. Tako skuvanu rusoma~u umotati u pamu~nu tkaninu i upotrebiti kao oblog.

Tinktura od rusoma~e: Sve`a rusoma~a-listovi i stabqika zajedno sa cvetovima i mahunicama-nasitno se ise~e i wome rastresito napuni boca do grli}a, pa se prelije rakijom od `ita ili od vo}a, ja~ine 38-40% (da prekrije sve deli}e rusoma~e) i ostavi 14 dana na suncu ili na toplom mestu.

VELIKI PODBEL, REPUH (Petasites officinalis)

Veliki podbel raste na obalama reke i potoka, u jarugama i na ivicama {uma. Mnogo je ve}i od `utog podbela u ~iju porodicu spada. Listovi mu dosti`u veli~inu {e{ira, lako su nazubqeni i sa nali~ja obrasli sivim paperjastim dla~icama. Cvetovi, prqavobele do bledoroza boje i korpastog oblika, gusto rastu na gorwem delu stabqike.Koren velikog podbela se vadi pre cvetawa biqke i dobar je protiv groznice; u vreme epidemija kuge bio je mnogo cewen. ^aj od velikog podbela izaziva znojewe i zato se upotrebqava kod temperature (groznice), zatim kod gu{ewa, gihta i padavice (epilepsije). U toku dana treba u

gutqajima piti do dve {oqe ovog ~aja.Veliki sve`i listovi repuha koriste se za obloge ne samo kod uganu}a, i{~a{ewa i izranavqenih stopala, nego i kod bilo koje vrste gangrene, zlo}udnih tumora i rana koje peku.

NA^INI UPOTREBE REPUHAPripremawe ~aja: 1 ravna mala ka{ika korena velikog

podbela ostavi se preko no}i u ~etvrt litra hladne vode, a ujutro se podgreje i procedi.

Oblozi: sve`i oprani listovi se izgwe~e i upotrebe kao oblog koji treba stavqati vi{e puta dnevno.

P O D B E L (Tussilago farfara)Jo{ dok na na{im livadama i padinama nema nikakvog

prole}nog zelenila i kada se jedva mo`e primetiti stidqivopupawe vrbinih maca, podbel prvi u rano prole}e pokazuje svoje `ute ~a{ice.Na vla`nom zemqi{tu, ogolelim padinama, pe{~arama, u parlozima i na {utu nalazimo ~itave tepihe cvetova podbela koji iz tla ni~u daleko ranije nego wegovi listovi. P~ele i insekti iz wih crpe svoju prvu hranu. Podbel uspeva na

29

ilova~i i na glinovitom zemqi{tu i takore}i wihov je simbol. Cvetovi podbela su prvi koje mo`emo skupqati za zimske zalihe. Zbog wegovih osobina da podsti~e izlu~ivawe sluzi i smiruje upale, sa uspehom mo`emo da ga upotrebimo kod bronhitisa, katara grla i `drela, bronhijalne astme i zapaqewa plu}ne maramice, pa ~ak i kod po~etne tuberkuloze plu}a. Kod upornog ka{qa i podmuklosti trebalo bi u toku dana vi{e puta piti vru} ~aj od podbela zasla|en medom.

Kasnije, u maju, kada se razviju listovi koji su s gorwe strane zeleni, a na nali~ju srebrnobeli i nalik na ~oju, upotrebqavamo ih, zbog velike koli~ine vitamina C, za ~orbe i salatu. Po{to listovi sadr`e vi{e aktivnih materija nego cvetovi, skupqaju se i oni, kako bi se, pome{ani sa cvetovima, mogli upotrebiti za ~aj.

Od prirodwaka i travara staroga veka do sve{tenika Knajpa svi su jedinstveni u hvaqewu podbela. Sve`e oprani listovi izgwe~eni u ka{u i upotrebqeni kao oblog poma`u kod svakog te`eg oboqewa plu}a, kod crvenog vetra i kod povreda tkiva c crvenomodrim oteklinama i upali sluzne kese (ciste). Dejstvo ovih obloga je zapawuju}e. Oblozi sa jakim ekstraktom od listova podbela primewuju se kod skrofuloznih ~ireva. Inhalacija parom bilo od cvetova, bilo od listova podbela treba da se primewuje vi{e puta dnevno kod hroni~nog bronhitisa i kod iznenadnih napda gu{ewa.

Za veoma kratko vreme nastupa veliko olak{awe. Kada noge oteknu, vaqa ih ~e{}e kupati u ekstraktu od listova podbela.

Sirup koji mo`emo da napravimo od listova podbela pokazao se najboqi kod plu}nih bolesti i katara bronhija. Zemqani sud ili staklena tegla naizmeni~no se pune sa po jednim slojem listova i sirovog {e}era. Kada se slegne, puniti sve dotle dok ima mesta. Posle toga se stakleni sud ili tegla dobro pove`e sa dva do tri sloja pergamenta ili celofana i zakopa u ba{ti, na za{ti}enom mestu. N sud se stavi daska ia na wu sloj zemqe. Pod uticajem ravnomerne toplote dolazi do procesa vrewa. Posle osam nedeqa posuda se iskopa iz zemqe i dobijeni sirup od listova podbela se prokuva tako da baci jedan do dva kqu~a. Kada se ohladi, wime se napune male boce {irokog grli}a. Ovaj sirup je zimi, kada vlada grip, najboqa za{tita. Uzima se doza od jedne male ka{ike.

Kod astme, trajnih o{te}ewa bronihija i tegoba karakteristi~nih za pu{a~e u prole}e }e izvanredno poslu`iti dve do tri ~ajne ka{ike sve`e isce|enog soka od listova podbela u {oqi supe od mesa ili u toplom mleku.Kod upale vena, pripremi se melem od sve`e izgwe~enih listova i sve`e pavlake te se stavi na zapaqena mesta i lako obmota platnenim povezom. Ukapavawe sve`e isce|enog soka od listova podbela poma`e kod bolova uha.

^AJ PROTIV KA[QAAko `elite da pripremite ~aj protiv ka{qa, pome{ajte, u jednakim delovima, listove i cvetove podbela sa cvetovima divizme, plu}waka i listovima bokvice. Od ove ~ajne me{avine uzmite dve male ka{ike na ~etvrt litre vode i poparite. Dnevno pijte tri {oqe ovoga ~aja zasla|enog medom. Pijte ga polako i u gutqajima.

30

NA^INI UPOTREBE PODBELAPripremawe ~aja: 1 puna mala ka{ika cvetova (kasnije se cvetovi

pome{aju sa listovima u jednakim delovima) prelije se sa ~etvrt litre kqu~ale vode i ostavi da odstoji kratko vreme.

Oblog: sve`i listovi se izgwe~e u ka{u i stave se kao oblog.Inhalacija: puna velika ka{ika cvetova i listova prelije se vrelom vodom pa

se para udi{e ispod pamu~ne tkanine ili pe{kira. Ponoviti vi{e puta na dan.Kupka za noge: punu pregr{t listova podbela popariti odgovaraju}om

koli~inom vode; ostaviti da odstoji kratko vreme. Kupka treba da traje 20 minuta.Sve`i sok: sve`e oprane listove iscediti u sokovniku.Sirup i me{oviti ~aj protiv ka{qa i promuklosti: obja{weno u tekstu.

K A N T A R I O N (Hyericum perforatum)Ova biqka, koja od jula do septembra raste na travnatim

ledinama, na ivicama {uma, na bregovima i livadama, u narodu je poznata i pod imenima gospin cvet, bquzgavac, ivaw~ica, krvavac, marina ru~ica i gospino zeqe. Po ovim narodnim imenima vidi se koliki je wen zna~aj kao lekovite biqke.Biqka je visoka 15 do 60cm. Stabqika je ~vrsta i razgranata, a kitwaste cvasti zltno`ute boje. Da biste kantarion sigurno prepoznali, izgwe~ite jedan potpuno rascvetali cvet: iz wega }e pote}i crveni sok. Za pripremawe ~aja i kupke skupqa se biqka u vreme cvetawa, a za proizvodwu kantarionovog uqa skupqaju se samo cvetovi. U starom pobo`nom narodnom predawu cvetni sok boje krvi dovo|en je u vezu sa krvi i ranama na{eg spasiteqa. Zaista je kantarionovo uqe najboqi melem za rane; ono ubla`ava bolove, spre~ave upale i le~i. Jedna legenda o biq~ici koja nosi tako uzvi{ena narodna imena glasi: “Kada je omiqeni spasiteqev privr`enik, nasmrt o`alo{}en stajao ispod krsta, pa`qivo je skupqao svetom krvqu oro{ene biqke kako bi ih, kao dragocenu uspomenu sa spasiteqevu smrt poklonio ~estitim vernicima”.

Na tajanstven na~in je crveni sok aromati~ne biqke izazivao utisak da jedna kap krvi na{eg spasiteqa skrivena `ivi u crvenoj boji zlatno`utog cveta.

Na Ivawdan, koji je simobol mo}i svetlosti i toplote, kantarion zasja u svojoj najveli~anstvenijoj cvetnoj rasko{i. U stara vremena su devojke plele vence od wega i svako ko je igrao oko ivawdanske vatre morao je da nosi ovu krunu. U toj tajanstvenoj no}i u vatru su se bacale grane kantariona i udava~e su po rascvetavawu ve} uvelih cvetova videle kakve }e sre}e sa proscima imati slede}e godine.

U Gorwoj Austriji je seqak po starom narodnom obi~aju ovu biqku stavqao izme|u dve kri{ke helba i davao je stoci kako bi ona bila po{te|ena bolesti. Ovaj obi~aj se, do danas, na`alost, sa~uvao samo u pojedinim pobo`nim seqa~kim porodicama.

Iz svega re~enog vidimo kakav je veliki ugled kantarion u`ivao jo{ od starih vremena. ^aj od kantariona se upotrebqava kod o{te}ewa nerava i kod

31

`iv~anih tegoba svih vrsta, kod povreda od udarca i kod posledica jakog naprezawa. Tako|e je odli~an lek protiv proliva.I protiv trigeminusne neuralgije se mo`emo boriti ako dnevno pijemo dve do tri {oqe ~aja od kantariona a spoqa tokom du`eg vremena u obolela mesta utrqamo uqe od ove biqke. Kao “arnika `ivaca” ozna~ava se jedna tinktura od kantariona koju i sami mo`ete da napravite i da je uspe{no upotrebite kod nervnih tegoba, kod upala `ivaca, neuroza, nesanice i kod `iv~ane slabosti. Ona se kao tinktura upotrebqava spoqa, za utrqavawe, ili se pije 10 do 15 kapi dnevno sa velikom ka{ikom vode.

Kantarion le~i i govorne smetwe, nemiran san, napade histerije i mese~arewe, kao i mokrewe u krevet i depresiju. Moja iskustva pokazuju da kod svih navedenih oboqewa uz upotrebu ~aj od kantariona efikasnu pomo} mogu imati i sede}e kupke od iste biqke. Preporu~uje se {est uzastopnih kupki nogu nedeqno kod `iv~anih poreme}aja bilo kog porekla.

Mlade devojke u godinama svog razvoja trebalo bi tokom odre|enog perioda da piju dnevno dve {oqe ~aja od kantariona, on podsti~e razvoj `enskih organa i reguli{e neredovne menstruacije.

Uqe od kantariona je mnogo hvaqen prirodni lek. Svaka ku}a bi trebalo da ga ima. Lako ga mo`ete napraviti i sami. Ono svoje lekovito dejstvo zadr`ava dve godine po spravqawu i sa uspehom se upotrebqava ne samo kod otvorenih rana, sve`ih povreda, krvarewa, oteklih `lezda i kao sredstvo za negu hrapave ko`e lica nego je efikasno i kao sredstvo za utrqavawe kod bolova u le|ima, zatim kod krstoboqe, i{ijasa i reume. Da biste pri ruci uvek imali pravi ku}ni lek za razne opekotine, napravite uqe od kantariona tako {to }ete cvetove ove biqke staviti u laneno uqe. Ono mo`ete koristiti i protiv opekotina od sunca, kada se sun~ate.

Odoj~e koje ima trboboqu brzo }e se umiriti ako mu se stoma~i} nama`e uqem od kantariona. Poznajem jednu seqanku koja je sve ozlede, ~ak i kod doma}ih `ivotiwa izle~ila kantarionovim uqem. Jednom seqaku je ma{ina uhvatila ruku i te{ko je povredila. Od obloga sa kantarionovim uqem ubrzo su minuli bolovi a i rane zarasle bez problema. Drugi seqak je kantarionovim uqem le~io te{ku spoqnu povredu noge svog gowa i u tome postigao dobar uspeh.

Jedan lekar je kod osmogodi{we devoj~ice dijagnostikovao otok limfnih `lezda u stomaku. Svakom prilikom kada bi hladno}a na dete uticala spoqa ili iznutra, ono je imalo bolove u stomaku, i to svakodnevno, a naro~ito ujutru. Wena majka je u mojoj bro{uri pro~itala da uqe od kantariona uspe{no mo`e da se upotrebi kod oticawa limfnih `lezda. Od tada ga je utrqavala u stomak svoje devoj~ice kad god bi ova zajaukala od bolova. Posle kratkog vremena kod deteta je sve pro{lo.

NA^INI UPOTREBE KANTARIONAPripremawe ~aja: jedna puna mala ka{ika popari se sa ~etvrt litre vode

i ostavi da odstoji kratko vreme.Uqe od kantariona: mala boca se do grli}a rastresito napuni cvetovima

ubranim po suncu koji se preliju kvalitetnim maslinovim uqem. Ono mora da prekrije cvetove. Boca se dobro za~epi i nekoliko nedeqa ostavi na suncu ili blizu izvora toplote. Posle izvesnog vremena uqe pocrveni. Procedi se kroz gazu, istisnu se ostaci i boca se odlo`i na tamno mesto. Za upotrebu kod opekotina umesto maslinovog mo`e da se upotrebi laneno uqe.

32

Tinktura od kantariona: u jednu litru rakije stavi se dve pregr{ti na suncu ubranih cvetova i boca ostavi tri nedeqe na suncu ili na toplom mestu.

Sede}a kupka. kofa puna kantariona (cvetnih dr{ki, listova i cvetova) ostavi se preko no}i u hladnoj vodi. Pre kupawa sve se zagreje do kqu~awa i doda vodi za kupawe. Ono traje 20 minuta (op{ti deo - sede}a kupka).

I\IROT (Acorus calamus)

Ova vodena biqka (narodna imena: temi{varka, vodeni boqur, kalmus, komu{, tatarsko zeqe) raste ve}inom u barama, mo~varama, kaqugama i na obalama mirnih voda. Wena korenska masa vodoravno le`i u blatu obala i iz we rastu brojni listovi oblika ma~a, visoki do 1 metra. Na sredini pqosnate stabqike nalaze se kupasti klipovi zelene do sme|o`ute boje. Koren duga~ak do 1 metra je debqine palca i u sve`em stawu ima gorak za~inski ukus. Kada je suv, ukus mu je bla`i. Skupqa se u rano prole}e ili u kasnu jesen.

.

Koren i|irota se zbog svog dejstva da ja~a organizam koristi ne samo kod op{te slabosti organa za varewe, kod nadutosti `eluca i creva i gr~eva, nego izvanredno poma`e i kod oboqewa `lezda i kod gihta. Tako|e izuzetno mnogo doprinosi pokretawu tromog `eluca i tromih creva u otklawawu katara ovih organa. Preporu~uje se kod uporenog metabolizma i lewosti creva, kao i kod bledila ko`e i vodene bolesti.Izrazito mr{avi qudi koji su te`inu izgubili zato {to se nisu dobro hranili, treba da piju ~aj od korena i|irota i da povremeno primene potpunu kupku sa dodatkom ove biqke. Ona poboq{ava apetit, poma`e kod bubre`nih oboqewa i dobro je sredstvo za ~i{}ewe celog organizma. Deci ~aj poma`e ~ak i kod nepodno{qivosti `itarica (glutenske enteropatije), {to je u posledwe vreme ~esta pojava. Osu{eni koren, polako sa`vakan, pomo} je kod odvikavawa od pu{ewa. Slabe o~i ja~aju kada se zatvoreni o~ni kapci ~e{}e nama`u sve`im sokom od korena i|irota. Sok ostaviti da deluje nekoliko minuta, a potom ga sprati hladnom vodom.

Vi{e puta sam qudima koji su imali promrzline pomogla savetom da primene tople kupke od i|irota. Koreni se preko no}i ostave u hladnoj vodi, a slede}eg dana se ta voda greje dok ne prokqu~a. Ostavi se da ostoji pet minuta. U prohla|enom, ne prevru}em ekstraktu, obolela mesta se kupaju 20 minuta. Ovaj ekstrakt mo`e da se podgreva i upotrebi do ~etiri puta. Kupka od i|irota poma`e i kod hladnih ruku i nogu, samo {to se u ovu svrhu koristi onoliko vru}a koliko ~ovek mo`e da podnese.

Jedan 36-godi{wi ~ovek nikako nije mogao da se oporavi posle otklawawa tumora jetre. U intervalima od po 4-5 nedeqa imao je napade visoke temperature.

33

Pcijent je trebalo da bude otpremqen u jednu Be~ku kliniku. Ta{ta ovog ~oveka mi je sva zabrinuta pri~alo o wegovoj beznade`noj bolesti. Visoku temperaturu izazvale su kvr`ice koje su se pojavile u wegovim crevima. I ovde je pomogao koren od i|irota. Razume se da u ovako te{kim slu~ajevima ~aj mora da se pije nekoliko nedeqa, pa i meseci.

Prilikom jednog obilaska Vajsenbahtala kod Postalma srela sam bra~ni par iz Bad I{la koji se, natovaren te{kim ruksacima pewao uz brdo. Qudi su `eleli da provedu nekoliko slobodnih dana u jednoj kolibi gde bi sami pripremali obroke. Pridru`ila sam im se na jednom odmori{tu i saznala slede}e.

^ovek visok 185cm u dubokim pedesetim, posledwih godinu dana postajao je sve mr{aviji a da nije znao uzrok svoje bolesti. Kada mu se te`ina spustila na 48 kilograma u pratwi medicinske sestre u{ao je u ordinaciju lekara koji je upravo telefonom razgovarao sa drugim lekarom. Tada je ~uo: “[aqem vam svog pacijenta koji je beznade`no bolestan od raka plu}a”. Tako je ~ovek nehotice saznao dijagnozu svoje bolesti. Neko mu je tada savetovao da uporno `va}e koren i|irota jer }e se tako istovremeno odvi}i od pu{ewa, a da ujutro i uve~e pije ~aj od hajdu~ke trave. Wegova telesna te`ina je postepeno po~ela da se pove}ava i po{to se ose}ao boqe, vi{e nije odlazio kod lekara. Tek posle pola godine je ponovo u{ao u ordinaciju svog lekara. Videv{i ga, lekar je sko~io, obema rukama se podbo~io o pisa}i sto i zapaweno gledao u ~oveka za kog je verovao da je ve} dugo pod zemqom. “[ta ste to radili?” bilo je sve {to je mogao re}i. @vakao sam koren i|irota i pio ~aj od hajdu~ke trave. Koren i|irota-gde ste ga na{li?. Wega ne treba tra`iti, gospodine doktore, za nekoliko {ilinga mo`e da se kupi u svakoj biqnoj apoteci. ^ovek je tada ve} bio dostigao svoju te`inu od 86 kg {est meseci kasnije je s natovarenim ruksakom oti{ao na planinarewe, a tom prilikom sam ga upoznala. Svaki put kada razmi{qam o jednom doga|aju, kada ga spomiwem u svojim predavawima ili ga sada bele`im za vas, izgleda mi kao Bo`je privi|ewe i ponovo me gane do dubine du{e. Moja majka je bila te{ko bolesna i imala neopisive tegobe povezane sa radom creva. Jednoga dana mi je lekar rekao da budem spremna na najgore: u pitawu je rak creva. Bilo je to u vreme kada sam tek po~ela da se bavim lekovitim biqkama, iako sam ve} tada posezala za prirodnim sredstvima nikada ne uzimaju}i medikamente. Ovo saop{tewe lekara me je porazilo. Tokom dana jedva da sam bila sposobna da obavqam uobi~ajene ku}ne poslove. Suprotno svom obi~aju-moj dan po~iwe u {est ujutru, a zavr{ava se uglavnom tek oko jedanaest uve~e-legla sam ve} u osam sati. Kada sam upravo razmi{qala o beznade`noj situaciji u kojoj se moja majka nalazila, otvorila su se vrata. U sobu je u{ao moj mu` nose}i mali tranzistorski radio i rekao: „Evo, da ne bi bila tako sama!“. Ubrzo posle toga jedan glas a radija je po~eo: „Govori ku}ni lekar. Korenom i|irota le~e se sve boliseti `eluca i creva, ma koliko bile uporne i zlo}udne. U ~a{u hladne vode stavi se ravna mala ka{ika korena i|irota, ostavi se preko no}i, ujutro malo ugreje, zatim se procedi i pije, po jedan gutqaj pre i posle svakog obroka. To su dnevno {est gutqaja, vi{e ne sme da se pije. ^aj se pre upotrebe greje u drugom sudu sa toplom vodom. Ovaj tretma n odnosi se na celi `eluda~ni i crevni trakt ukqu~iv{i i jetru, `u~, slezinu i gu{tera~u”. Presre}na, slede}eg jutra sam svojoj majci ispri~ala ono {to sam ~ula, ali je ona samo rezignirano mahnula rukom i rekla: “Meni vi{e niko i ni{ta ne mo`e pomo}i!” Nabavila sam koren i|irota i dala ga bolesnici u skladu s navedenim uputstvom. Zvu~a}e kao ~udo ako vam ispri~am da su sve tegobe kod moje majke nestale posle 14 dan. Nedeqno je od tada dobijala po 400g na te`ini, po{to je pre toga bila veoma oslabila. Podstaknuta

34

ovim, postepeno sam se srodila sa naukom le~ewa lekovitim biqkama i imala prilike da pomognem u mnogim beznade`nim slu~ajevima. Posebno sam sa korenom i|iriota imala fantasti~ne uspehe.

Koren i|irota reguli{e lu~ewe `eluda~ne kiseline bilo da je ima previ{e bilo premalo. Jedna `ena je dve godine patila od bolova u `elucu pa je bila prinu|ena da svakodnevno uzima tablete protiv bolova. Na moj savet po~ela je da pije onih {est gutqaja ~aja od korena i|irota dnevno i bolovi su joj prestali posle tri dana. Vi{e se nisu ponovili.

Neka druga `ena godinama je bolovala od ~ira na dvanestopala~nom crevu. Da bi mogla podneti bolove, stalno je morala da uzima medikamente. ^vrstu hranu uop{te nije podnosila, a nije imala ni apetit. Po{to sam joj skrenula pa`wu na koren i|irota, dnevno je po~ela da pije propisanih {est gutqaja ~aja. Od tada su bolovi po~eli da jewavaju, a posle pet nedeqa nije ih vi{e uop{te imala, vratio joj se apetit i mogla je, kao i ostali ~lanovi porodice, da podnese jaku doma}u hranu.

Jedan stariji duhovnik godinama je patio od proliva. Pomirio se sa tim da nikada ne}e ozdraviti od ovoga zla. Posle razgovora sa mnom, po~eo je da pije {est gutqaja ~aja od i|irota dnevno. Za kratko vreme wegova creva su bila izle~ena.

Mali de~ak koji je uprkos najstro`ijoj dijeti stalno imao proliv oslobodio ga se posle {est gutqaja ~aja korena i|irota, ponovo je imao apetit i ugojio se nekoliko funti.

Deset godina je jedan ~ovek patio od krvavih proliva koje je imao 30-40 puta na dan. Wegov prijateq mi je pri~ao da je ovaj nekada `ivahan i veseo ~ovek sada stalno nervozan i zlovoqan. Sve {to je te godine preduzeo zavr{ilo se sa neuspehom. Morao je prevremeno da se penzioni{e. Negde oko Uskrsa, po~eo je, najpre s nepoverewem, da pije ~aj od korena i|irota i uz to jo{ po dve {oqe poparenog ~aja od nevena dnevno. Veoma sam se iznenadila kada mi je wegova `ena pisala da je juna iste godine ponovo po~eo da radi.

NA^INI UPOTREBE I\IROTAPripremawe ~aja: ~aj od korena i|irota priprema se iskqu~ivo hladnim

natapawem. Jedna ravna mala ka{ika ostavi se preko no}i u ~etvrt litra hladne vode. Ujutro se zagreje i proceci. Pre upotrebe ~aj se ugreje u drugoj posudi sa toplom vodom.

Sve`i sok: sve`i korenovi se pa`qivo o~iste i jo{ vla`ni ocede u sokovniku.Potpuna kupka: oko 200g korena i|irota ostavi se preko no}i u 5 litara

hladne vode. Slede}eg dana se sve to zagreva do kqu~awa, ostavi da odstoji i doda vodi za kupawe.

K A M I L I C A (Matricaria chamomilla)Ova lekovita biqka poznata je i pod imenima titrica i `abwak. Raste na wivama, glinovitom zemqi{tu, {umskim livadama,obroncima i na `itnim i kukuruznim poqima, te krompiri{tu, detelini i tamo gde se gaji repa. Zbog obilatog kori{}ewa ve{ta~kog |ubriva ova na{a dragocena lekovita biqka je sve ugro`enija.Naro~ito puno je ima posle zime u kojoj je bilo

35

mnogo snega i u prole}e bogato padavinama i vlagom. Za razliku od divqe kamilice, osnova cveta je {upqa, a miris, kji poti~e od eteri~nog uqa, vrlo prijatan. Detaqnije opisivawe ove poznate biqke nije potrebno. Cvetne glavice najboqe je skupqati od mja do avgusta, i to po podnevnom suncu. Ne}u preterati ako vam ka`em da je kamilica lek za sve, naro~ito kada je re~ o maloj deci. U svakom slu~aju detetu bi ~aj od kamilice trebalo davati pre svega kada ono ima gr~eve ili bolove u stomaku.

Poma`e i kod nadutosti, kod proliva i osipa na ko`i, zatim kod oboqewa `eluca i u slu~ajevima kada je on pun sluzi zbog katara, zatim kod poreme}aja ili izostanka menstruacije i kod drugih oboqewa materice i jajnika, kao i kod nesanice, upale pasemnika, kod groznice, zuboboqe i bolnih rana.

^aj od kamilice izaziva znojewe, deluje smiruju}e, od wega popu{ta gr~, a osim toga deluje dezinfekciono i spra~ava upale svih vrsta, posebno upale sluzoko`e. Spoqa se upotrebqava za obloge i ispirawe kod zapaqewa o~iju, upale ve`wa~e, kod osipa koji vla`e i svrabe, zatim za ispirawe usne {upqine kod zuboboqe i za ispirawe rana. Kada ste nervozni, svaki put popijte ~j od kamilice; smiri}ete se pre nego to bi nervirawe i bes mogli da na{kode va{em srcu. Preporu~qivo je da se jastu~e napuweno osu{enom kamilicom kao topli oblog dr`i na bolnim mestima.

Kupka od kamilice i umivawe ko`e ~ajem od kamilice deluju umiruju}e. Imaju izvanredan uticaj na ceo nervni sistem. Posle te{kih bolesti ili stawa iscrpqenosti ubrzo }ete se ponovo ose}ati boqe i oseti}ete unutra{wi mir. Nikako nemojte zaboraviti kamilicu kada je re~ o nezi lepote. Jednom nedeqno operite lice ~ajem od kamilice i vide}ete kako }e vam ko`a lica sinuti i dobiti zdravu boju. Ekstrakt od kamilice dobar je i za prawe kose, naro~ito svetle. Od we }e kosa postati mirisna i sjajna. Kamilica olak{ava i pra`wewe creva i na taj na~in indirektno le~i hemoroide, koji mogu da se le~e i spoqa, upotrebom masti od iste biqke. Ona se upotrebqava i za le~ewe rana. Inhalacija pare kamilice doprinosi brzom poboq{awu kada je re~ o kijavici i upali sinusa. Posle ovakvog tretmana morate ostati na toplom.

Uqe od kamilice upotrebqavalo se jo{ u anti~ka vremena-utrqvalo se kod neuralgija i reumatizma zglobova. Kod starih Egip}ana kamilica se zbog ubla`avaju}eg dejstva na groznicu i sni`avawe temperature smatrala cvetom bog Sunca. Naziv Matricaria dolazi od latinskog mater-majka, {to zna~i da se upotrebqavala kod bolesti majki i `ena. Imala sam prilike da u starim kwigama o lekovitom biqu pro~itam da se utrqavawem uqa od kamilice otklawa zamor udova, a kamilicom skuvanom u vodi i kao oblog stavqenom na be{iku ubla`avaju bolovi.[vajcarski paroh i lekar prirodwak Johan Kincle pri~a o jednoj `eni sa sela koju su zvali „ve{ticom kamilice“ i kojoj su se obra“ali bolesnici u nekoj nevoqi ili u nu`di. nagluvim qudima, a bilo ih je petoro, pomogla je da ponovo ~uju tako {to je primorski luk (Urginea maritima) kuvala u uzu od kamilice i toplo uqe ~e{}e ukapavala u wihove u{i. Ta „ve{tica kamilice“ je utrqavawem kamili~inog uqa ponovo pokrenula uko~ene udove. Protiv bolova o~iju je upotrebqavala kamilicu skuvanu u mleku i od toga stavqala oblog preko zatvorenih o~iju, koje su bile, potom , za kratko vreme izle~ene. Jedan tka~ je mogao da spava samo sede}i jer mu se ~inilo da }e se ugu{iti. Travarka je pogledala ~oveka i rekla da kod wega nema oticawa vode, {to je on potvrdio. Odmah je morao da pije vino u kojem se kuvala kamilica, ujutro i uve~e po jednu ~a{u. Oslobodio se ogromne koli~ine

36

urina, koji je najpre bio mutan, a kasnije sve bistriji; posle 8 dana ~ovek je bio izle~en.

NA^INI UPOTREBE KAMILICE

Pripremawe ~aja: 1 puna mala ka{ika se popari sa ~etvrt litra vode i ostavi da odstoji kratko vreme.

Dodatak vodi za kupawe: za kupawe u kadi uzeti dve pune pregr{ti, a za prawe lica i kose po jednu punu {aku cveta od kamilice, pa prokuvati i ostaviti malo da odstoji.

Oblozi: ~etvrt litre vrelog mleka prelije se preko jedne pune velike ka{ike kamilice, ostavi da malo odstoji, procedi i upotrebqava za pravqewe toplog obloga.

Inhalacija: puna velika ka{ika kamilice popari se litrom kqu~ale vode. Para se udi{e ispod pe{kira.

Jastu~e sa kamilicom: platnenu vre}icu napuniti osu{enim cvetom kamilice i za{iti je. Jastu~e dobro ugrejati u suvom tigawu i staviti na bolno mesto.

Uqe od kamilice: jednu bo~icu do grli}a rastresito napuniti sve`im cvetom kamilice ubranim na suncu i preliti hladno ce|enim maslinovim uqem. Uqe treba da prekrije kamilicu. Bocu dobro zatvoriti i ostaviti da stoji na sundu 14 dana. Uqe ~uvati u fri`ideru!

Mast od kamilice: 250g sviwske masti zagrejati kao za pe~ewe pa oj dodati punu pregr{t sve`eg cveta kamilice. Kada se zapeni, prome{ati, poklopiti isve ostaviti preko no}i u toploj prostoriji. Slede}eg dana masu lako ugrejati i procediti kroz gazu. Iskustvo pokazuje da je najboqe postupiti ovako: nad posudu sa „kqunom“ oka~iti sito ~ije je dno pokriveno komadom gaze i iscediti masu. Me{ati je sve dok ne bude jednoli~na, a potom wome napuniti ~iste staklenke ili kerami~ke tegle.

CRNI SLEZ (Maiva vulgaris, Malva neglecta)Crni slez je u narodu poznat i pod imenima gu}erwak, }ure}a

trava,, crni {qez, velika slezova~a, planinski slez. Sitnolisni crni slez raste pored plotova i puteva, na rzvalinama starih zidova, ali i u neposrednoj blizini naseqenih mesta. Ako se na|e daleko od naseqa, to je siguran znak da je na tom mestu nekada bio sala{ ili ku}a.[umski crni slez sa krupnim listovima (Malva grandifolia, Malva silvestris) i druge podvrste najvi{e nalazimo u

cvetnim ba{tama i povrtwacima. Listovi, cvetovi i stabqike obe vrste sadr`e sluz i tanin. Sitnolisni crni slez raste puzavo, a deo stabqike iznad korena malo je drvenast. Listovi na dugim lisnim dr{kama, zaobqeni i nazubqeni, a cvetovi su bledoroza do qubi~asti. Plod je okrugao i pqosnat kao

37

poga~a. Na selu je malo dece koje se nisu igrala tim “poga~ama ili ih jela.

Skupqaju se cvetovi, listovi i stabqike, i to od jula do septembra. Po{to se su{ewem biqke uni{tavaju sluzne materije, crni slez vaqa upotrebiti sve`, odmah nakon brawa mada i osu{en ima lekovita dejstva.

^aj od crnog sleza je efikasan pre svega kod upala sluznica raznih organa u unutra{wosti organizma; tako je on delotvoran kod gastritisa, kod upale sluznice be{ike, `eluda~no-crevnog kanala i usne {upqine, kao i kod ~ira na `elucu i crevima. U ovom slu~aju se od listova crnog sleza i je~ma spravqa ~orba, i to tako {to se je~am najpre skuva, pa prohladi, a tek potom dodaju listovi crnog sleza.

Ova ~orba se posebno preporu~uje kod plu}a punih sluzi, kod katara bronhija i ka{qa, kao i kod promuklosti, ali i kada je re~ o upali grla i krajnika ili o suvo}i usta. Da se sluzne materije koje se nalaze u biqci ne bi uni{tile, crni slez se preko no}i potopi u hladnu vodu. Dnevno se pije dve do tri {oqe malo ugrejanog ~aja, i to u gutqajima. Crni slez doprinosi ozdravqewu ~ak i kod izuzetno upornog i naizgled neizle~ivog emfizema plu}a koji ~esto izaziva jako gu{ewe. Treba piti najmawe tri {oqe ~aja dnevno, kako je pomenuto, a no}u se preko plu}a i bronhija stavqa oblog od poparenih i dobro ugrejanih listova i cvetova ove lekovite biqke.

Kod nedostatka sluzne te~nosti izvanredno su se pokazali kupke i oblozi s mlakim ~ajem od crnog sleza. Su{ewe o~iju nije ~esta pojava, ali je veoma neprijatno i bolesnika u izvesnom smislu ~ini bespomo}nim.

Kod alergijskih osipa na ko`i lica koji svrbe i peckaju, umivawe mlakim ~ajem od crnog sleza veoma prija. Spoqa se crni slez upotrebqava kod rana, ~ireva i otoka nogu ili ruku koji poti~u preloma ili od upala vena. U ovim slu~ajevima primewuju se kupke nogu ili ruku (vidi na~ine upotrebe).

S ovim kupkama sam imala najboqa iskustva. Upravo kod preloma gle`wa (sko~nog zgloba), kada je on stalno optere}en i oti~e, ove kupke se toplo preporu~uju.

U na{em susedstvu je `ivela `ena koja je nekoliko godina ranije imala prelom no`nog zgloba. Stalno je imala probleme s nogom, pa je tako jednoga dana opet morala da se podvrgne bolni~kom le~ewu. Srela sam je po{to su je otpustili i videla da jako hramqe, a noga joj je bila ote~ena do iznad kolena. Iako se koristila {tapom, hodala je sporo kao pu`. Tada smo zajedno ubrale crnog sleza. Slede}eg dana ova `ena je po~ela da primewuje kupke nogu. Ne}u preterati ako vam ka`em da joj {tap posle nedequ dana vi{e nije bio potreban i da joj je noga izgledala sasvim normalno. Sli~no je bilo i sa jednom drugom `enom; ona je imala prelom ru~nog zgloba i zbog toga je stalno imala tegobe. Koja doma}ica i majka uop{te mo`e da po{tedi desnu ruku? Svake no}i ju je ruka `estoko bolela i tokom drugog perioda svakoga dana oticala. Jednom prilikom, kada sam je srela, savetovala sam joj da uzme crni slez. I u ovom slu~aju je brzo do{lo do poboq{awa.

^ak i kada je star, ~ovek ne mora da se pomiri s tim da na ote~enoj nozi ima otvorenu ranu. I ovde poma`u kupke od crnog sleza, i to u „savezu“ sa listovima bokvice.Ovi se, dobro oprani, u sve`em stawu stavqaju na otvorenu ranu. Rana }e se zatvoriti preko no}i i vi{e se ne}e otvarati ~ak i ako je stra deset ili petnaest godina, pa i du`e. Ako i vi imate ovakvu otvorenu ranu, pridr`avajte se mog saveta i koristite listove bokvice. Iznenadi}ete se kada vidite kako rana brzo zarasta. I, pri ~itawu ovih redaka nemojte vi{e misliti:“Ova gospo|

38

a Treben zaista preteruje!“ Sve ovo tvrdim na osnovu iskustava koja sam stekla u posledewe vreme.

Sada }u da ispri~am jednu pri~u koja zvu~i neverovatno, a ipak je istinita. Zaista je iznena|uju}e {ta ova mala lekovita biqka, koja puzi pozemqi, mo`e da u~ini. Jednoga dana sam u Pozori{nom kazinu u Lincu sama sedela za stolom i ru~ala. Jedna gospo|a je sela za moj sto. Iz razgovora sa wom sam saznala da je veoma zabrinuta za svog mu`a koji je vrlo ~esto morao u bolnicu i koji je gubio glas. Lekaru su izbegavali da joj odgovore na pitawa pla{e}i se da je, ipak, re~ o raku grla. „Samo nemojte da se obeshrabrite“ rekla sam joj. „Poku{ajte sa lekovitim biqkama. Imamo dobri crni slez, koji poma`e kod upale grla. Vi{e puta u toku dana grlo treba ispirati ~ajem od crnog sleza i, osim toga, ~vrste ostatke, pome{ajte sa bra{nom od je~ma, u vidu toplih obloga stavqati na grlo i dr`ati preko no}i“. Bilo je to jednoga ~etvrtka. Za stolom smo se stvarno sprijateqile. Izmewale smo adrese. Slede}e sedmice,u sredu, ova `ena me je pozvala telefonom. „Samo me je moj an|eo - ~uvar mogao odvesti do Va{eg stola. Mom mu`u je sada ve} boqe. Sve smo radili onako kako ste rekli. Imam }erku lekarku koja `ivi u Be~u. Bila sam je obavestila o svojoj nameri da mu`a izvedem iz bolnice i da ga le~im lekovitim biqkama“ . „Ako }ete to umiriti, majko, u~ini to“, odgovorila mi je. Najzad zam porazgovarala i sa na{im lekarom i on je tako|e izjavio da nema ni{ta protiv le~ewa lekovitim biqem. I, tako sam mu`a dovela ku}i. Ispirao je grlo ~ajem od crnog sleza, a ja sam mu pripremala obloge za grlo. Pre nekoliko dana ~ak mu se i glas povratio.“. Nedequ dana kasnije stigao je i drugi telefonski poziv: „Mom mu`u je dobro. Pun je nada da }e se ubrzo vratiti svojim predavawima. @elela bih jo{ samo da Vas obavestim o tome {ta je rekao primarijus pod ~ijom je kontrolom moj mu` kada sam mu sve ispri~ala: „Ova `ena treba da dobije zlatni orden!“.

Na{ ~estiti crni slez ne samo da smiruje upalu grla nego le~i i zlo}udne bolesti grla. U ovakvim slu~ajevima se dnevno sledovawe od 2,5 litre priprema tako {to se na ~etvrt litre hladne vode stavi puna mala ka{ika zeqa crnog sleza i ostavi da se natapa preko no}i. Ujutro se ~aj malo zagreje i stavi u termos koji je prethodno ispran vrelom vodom. U toku dana pije se ~etiri {oqe ~aja, u gutqajima, dok se ostatak koristi za ispirawe grla. Kod suvo}e usta, `drela i nosa, koji kod bolesnika ~esto izazivaju jaku nervozu, vi{e puta dnevno primewivati ispirawe. Kupke i oblozi od ovoga ~aja s uspehom se primewuju i kod suvih o~iju.Crni slez, ~ije se stani{te nalazi mahom kod seoskih ku}a, danas se sve mawe koristi. U nastojawu da se ukloni prqav{tina i vlaga i da spoqni izgled ku}e bude {to lep{i, qudi betoniraju ili asfaltiraju povr{ine oko ku}e i na taj na~in crnom slezu onemogu}avaju da raste tamo gde mu je prirodno stani{te. Zbog toga sve vi{e nestaje biqka koja mnogo poma`e ~ove~anstvu, a za koju ne mo`emo nikad dosta da se zahvaqujemo Bogu.

NA^IN UPOTREBE CRNOG SLEZAPripremawe ~aja: samo hladno natapawe! Jedna puna mala ka{ika sleza

u ~etvrt litre vode ostavi se preko no}i. Ujutro se malo zagreje.Kupka ruku i nogu: puna pregr{t crnog sleza dr`i se preko no}i u 5 litara

hladne vode. Slede}eg dana sve se ugreje do temperature koju ruke i noge mogu

39

da podnesu. Kupka traje 20 minuta. Ugrejana, ova voda mo`e da se koristi jo{ dva puta.

Oblozi: biqni ostaci (talog) od pripremawa ~aja malo se ugreju u ne{to vode i sa je~menim bra{nom pome{aju u ka{u. Melem se ostavi na pamu~nu tkaninu i jo{ topao upotrebi kao oblog.

IVAWSKO CVE]E (Galium)Postoji vi{e vrsta ove biqke: takozvana bro}anka ili prikrp (Galium aparine) buja na wivama, livadama i pored plotova, pa sezato seqaci protiv we bore sredstvima za uni{tewe korova. Dosti`e visinu od 60 do 160cm, ima krqu{aste lisne zametke i zelenobele cvasti. Uz pomo} pove}ih bodqi kojima je obrasla stabqika, ova biqka se “pewe” i ka~i za dlake `ivotiwa te se zato zove jo{ priqepa~om i hvatavcem.Pravo ivawsko cve}e (Galium verum), poznato i po imenima bro}c, `uto ivawsko cve}e, gospin prostira~, gospina steqa i jovanova travica, ~e{}e raste u vi{im predelima, uspravno je, visoko 30 do 60 cm i ima zlatno`ute cvetove koji miri{u na med. Bere se u julu, kada cvetaju.Beli bro}ac ili belo ivawsko cve}e (Galijum molugo) ima `u}kasnobele ne`ne cvetove sli~ne gipsofili ({lajer cve}e) i blago opori miris meda, a mo`e se veoma ~esto na}i i na padinama i pored puta. Stabqika je u vreme cvetawa vi{e horizontalna nego uspravna. Sve navedene vrste ivawskog cve}a imaju pribli`no ista lekovita svojstva ako rastu na istom stani{tu. Tako|e se upotrebqavaju na isti na~in.

Ova lekovita biqka, mada je u prirodi vrlo rasprostawena, sve se vi{e zaboravqa. Me|utim, upravo woj bi trebalo da se pokloni velika pa`wa u dana{we vreme po{to kancerozna oboqewa uzimaju sve vi{e maha. i ovde moram da naglasim da je lekovito dejstvo sve`e upotrebqene biqke daleko ja~e i da se ona kod te{kih bolesti obavezno mora koristiti u sve`em stawu. izdanci belog ivawskog cve}a i zimi mogu da se na|u na povr{inama na kojima nema snega i pod suvom travom.^aj od ivawskog cve}a ~isti bubrege, jetru, gu{tera~u i slezinu od materija koje izazivaju oboqewa. Ovaj ~aj bi svakodnevno trebalo da pije onaj kome su obolele limfne `lezde. Dobar je i protiv bledila, vodene bolesti i probadawa u slabinama. Kada se primewuje spoqa, ovaj veoma brzo poma`e kod svih ko`nih bolesti, rana, potko`nih ~ireva i mitisera. Osim toga, umivawe toplim ~ajem poma`e da opu{tena ko`a licca ponovo postane jedra i zategnuta.

Sve`e isce|en sok od ivawskog cve}a koristi i kada se obolela mesta na ko`i nama`u wime i ostave da osu{e.

U narodnoj medicini se sok od ivawskog cve}a preporu~uje i kod epilepsije, histerije, horeje (gr~ewa mi{i}a usled kojeg nastane ~udno kretawe udova ili trupa, glave i lica), nervnih bolesti, zastoja urina i tegoba kod peska i kamena u bubregu. ^aj poma`e kod gu{avosti ako se tokom dana grlo energi~no ispira wime. Jedna `ena mi je pri~ala kako se ~ajem od ivawskog cve}a oslobodila ne samo gu{e, nego i oboqewa {titaste `lezde.

Svake godine u jednoj bawi u kojoj se primewuju terapije po Knajpu, vi|am jedan bra~ni par, moje poznanike iz be~kog predgra|a. Kada smo se sreli 1979.

40

godine, primetila sam da je `ena obolela od gu{avosti. Nije htela da se podvrgne operaciji jer se pla{ila. Savetovala sam joj da se le~i ivawskim cve}em: popareno, ono se u toplom stawu koristi za duboko ispirawe grla, i to {to je vi{e puta mogu}e u toku dana. U februaru 1980. godine smo se opet sreli u Knajpovoj ku}i, i gle, `ena nije vi{e imala guku! Presre}na, ispri~ala mi je da joj je mu` ~e{}e donosio sve`e ivawsko cve}e i da je od po~etka ose}ala kako joj se guka postepeno smawuje da bi najzad potpuno nestala.

U posledwe vreme sve je vi{e slu~ajeva oduzetosti glasnih `ica. Ovde je najverovatnije re~ o virusnom oboqewu. Grgotawe i ispirawe ~ajem od ivawskog cve}a donosi brzu pomo}. Po mi{qewu Kniclea ovaj ~aj je pouzdano sredstvo kod najte`ih oboqewa bubrega ra~unaju}i i gnojnu upalu istog organa, ~ak i onda kda svi drugi lekovi zaka`u. Naro~ito dobar efekat daje ivawsko cve}e kada se u istim koli~inama pome{a sa {umskom zlatnicom i `utom mrtvom koprivom. Dejstvo ~aja od ove me{avine vidqivo je za veoma kratko vreme. Knicle govori o periodu od 14 dana. ^aj se samo popari i nata{te popije najpre pola {oqe 30 minuta pre doru~ka, dok ostatak treba piti tokom dana u gutqajima. Kod veoma te{kog oboqewa piti ~etiri {oqe ~aja dnevno.

U ranije vremena je ivawsko cve}e bilo veoma ceweno kod `ena koje su imale tegobe sa matericom. Stavqano je u krevet porodiqe pre odlu~uju}eg trenutka kako bi poro|aj bio lak{i. Ovo verovawe se kasnije prenelo i na devicu Mariju. Ivawsko cve}e je kao „slamaricu“ majka Bo`ja uzela za svoju svetu postequ. Po jednom drugom predawu, ona ga je kao meko jastu~e stavila u kolevku maloga Hrista. Jedna [leska legenda glasi: sveta devica je u „Marijinu slamaricu“ uzela zato {to jedinu wu magarac ne bi pojeo. To je ta~no. Iako krave vole ivawsko cve}e, sviwe i magarci ga odbijaju.

Paroh Kincle u svojim spisima pri~a o jednom 45-godi{wem ~oveku koji je imao te{ko oboqewe bubrega koje se sve vi{e pogor{avalo. na kraju je jedan bubreg morao da mu se izvadi. I drugi je bio zagnojen i nije vi{e morao da radi kako treba. Onda je bolesnik po~eo da primewuje terapiju ivawskim cve}em. Pio je 4 {oqe ~aja od navedene me{avine ivawskog cve]a, {umske zlatnice i `ute mrtve koprive. ^e{}e bi otpio po gutqaj i najzad se sasvim izle~io. Ista ~ajna me{avaina koristi se i kod atrofije bubrega i drugih te`ih bubre`nih oboqewa.

Dok poznati austrijski botani~ar Rihard Vilfort u svojoj kwizi Zdravqe iz lekovitih biqaka ukazuje na to da je ~aj od ivawkog cve{a, kada se pije u isto vreme koristi za ispirawe, isvrstan lek protiv raka jezika, isto kao i sve`e isce|en sok pome{an sa mlaslacem i da poma`e kod zlo}udnih tumora svih vrsta i kanceroznih oboqewa ko`e, dr. Hajnrih Hojtaler u „Kwizi o lekovitom biqu“ o ivawskom cve}u pi{e slede}e: „Belo ivawsko cve}e se danas u nekim krajevima preporu~uje protiv raka, zla kojem se ne mo`e dovoqno efikasno stati na put“.U vezi sa tim bih vam, moji ceweni ~itaoci, izlo`ila sopstvena iskustva sa ivawskim cve}em pa vi prosudite sami. Pre otprilike deset godina saznala sam da je jedan zubni lekar iz Linca oboleo od raka jezika. Posle operacije je veoma omr{avio i morao je da otputuje u Be~ radi zra~ewa. Savetovala sam mu grgotawe ~ajem od ivawskog cve}a. Ve} posle nedequ dana sam saznala da zra~ewa u Be~u vi{e nisu potrebna i da se bolesnik oporavqa. Za kratko vreme on se oporavio. Ne{to kasnije saznala sam za jednu 28-godi{wu `enu koja je tako|e bila obolela od raka jezika: Savetovali su joj da konsultuje jednog lekara iz Koru{ke. On joj je obe}ao da }e je potpuno izle~iti u roku od pet godina i dao joj je lekoviti ~aj koji mi je bolesnica jednom prilikom pokazala.

41

Prepoznala sam ~aj od ivawskog cve}a. Da bih je po{tedela velikih tro{kova putovawa u Koru{ku i ostalih tro{kova kojima bi `ena bila izlo`ena, pokazala sam joj ivawsko cve}e u prirodi kako bi sama mogla da ga skupqa. Izle~ila se od te{ke bolesti.

Jo{ jedan primer: bio je kraj marta kada mi je mlada `ena iz Be~a pri~ala da je wena 63-godi{wa majka te{ko bolesna i da joj predstoji druga po redu operacija, zakazana za 19. april. Bolesnici je, naime, {est meseci ranije iznenada izraztao zlo}udni tumor na grlu. Lekar je pre}utao istinu pred wom i rekao joj da je obolela od gu{avosti, {to je i bilo pravdawe da se pristupi prvoj operaciji. [est meseci je bilo sve u redu. A onda su, kako je pri~ala mlada `ena, kod wene majke nastupili `estoki bolovi u levoj ruci koji su trajali danono}no. Ruka joj je bila natekla i zajedno sa {akom postala neosetqiva, tako da bolesnica ni hartiju nije mogla dr`ati. Da bi joj makar bolovi postali podno{qivi, primarijus, koji ju je prvi put operisao, predlo`io je i drugu operaciju koja je, kao {to je re~eno, trebalo da usledi 19. aprila. Bilo je predvi|eno da joj on razdvoji jedan `ivac koji se nalazi izme|u vrata i kqu~ne kosti. Lkar je rekao da sa medicinskog aspekta druge pomo}i nema. Uprkos tome, ja sam `eni savetovala da pije ~aj od ivawskog cve}a i da wime ispira grlo. Osim toga, preporu~ila sam joj jedan me{oviti ~aj koji spre~ava razvoj kanceroznih }elija, a sastoji se od 300 grama nevena, 100grama hajdu~ke trave, 100 grama koprive (1,5 litra na dan, svakih 20 minuta po jedan gutqaj) i, uz to, utrqavawe masti od ivawskog cve}a. Mo`ete zamisliti koliko sam se iznenadila i obradovala kada sam saznala da su bolovi nestali ve} posle ~etiri dana. Do 19.aprila su i {aka i ruke bolesnice ponovo bile osetqive i opet je mogla da ih pokre}e. Primarijus je bio vidno iznena|en kada ga je }erka ove bolesnice zamolila da odustane od druge operacije. Bilo je o~igledno da je na wega dubok utisak ostavila pri~a o le~ewu lekovitim biqkama koje mu je verno opisala. Rekao je: „Neka va{a majka nastavi tako“. Posle izvesnog vremena saznala sam da se `ena, kako su mi doslovce rekli, ose}a sjajno i da ve} obavqa uobi~ajene poslove u doma}instvu svoje {esto~lane porodice.

Izle~ewe je mogu}e i kod zlo}udnih tumora. U posledwe vreme sve je vi{e tvrdokornih ko`nih bolesti koje se pokzuju kao tamne, o{tro ograni~ene grapave mrqe. Ovde je verovatno re~ o zaraznoj bolesti. U ovom slu~aju uspe{no je le~ewe sve`im sokom od ivawskog cve}a i ma{}u od nevena. Dodatno se obavezno upotrebqava ~aj od me{avine nevena, koprive i hajdu~ke trave koji pro~i{}ava krv.

Jedna `ena je na nepcu imala ~vor koji je stvarao u`asne bolove u celoj usnoj {upqini. Posle ~etiri dana ispirawa ~ajem od ivawskog cve}a ~vor je nestao, a sa wim i svi bolovi.

Tvrdwa da je upotreba ivawskog cve}a kod ovakvih bolesti besmislica, ne mo`e, dakle, da se podr`i. Izvesno je da lekovite biqke nisu ono jedino {to poma`e, tu je i svemo} Boga koji u~estvuje u ozdravqewu. Najzad sve je u Bo`jim rukama!.

NA^INI UPOTREBE IVAWSKOG CVE]APripremawe ~aja: jednu punu malu ka{iku popariti sa ~etvrt litre vode i

ostaviti da odstoji kratko vreme.Sve`i sok: sve`e ivawsko cve}e se opere i jo{ vla`no iscedi u sokovniku.Spravqawe masti: sve`i sok se pome{a sa maslacom sobne

temperature. ^uva se u fir`ideru.

MASLA^AK (Tagaxacum officinale)

42

U narodu se masla~ak zove jo{: vetrokaz, `u}anica, milosavka, mle~ac, popino guvno i talijanska salata. Smtra se dosadnm korovom na travnatim povr{inama, ali za bolesnog ~oveka predstavqa iznad svega dragocenu lekovitu biqku. Cveta u aprilu i maju na svim padinama, livadama i travnatim povr{inama i pravi je cvetni tepih koji nas svake godine iznova odu{evqava. Masla~ak ne raste samo na veoma vla`nim mestima. Odlikuju ga dve va`ne osobine: poma`e kod oboqewa `u~i i jetre.

43

44

45

46

47

48

49

50

51

52

53

54

55

56

57

58

59

60

61

62

63

64

65

66

67

68

69

70

71

72

73

74

75

76

77

78

79

80

81

82

83

84

Dana 21. januara 1980. godine primila sam pismo od jedne `ene iz Salcubr{ke oblasti. Ona pi{e: “Ovim vas obave{tavam da sam napravila sebi vino za srce i wime postigla iznena|uju}i uspeh. Operisana sam pre deset godina. Re~eno mi je da imam slabo srce i da }u zbog toga uvek imati bolove. Toga me nisu mogli osloboditi. Zna~i, morala sam da se pomirim sa tim. Me|utim, zahvaquju}i vinu za srce, moje tegobe su nestale posle dvomese~ne upotrebe. Uz to, vi{e se ne ose}am slabom.

Jedan izvanredna ^AJ OD ME[OVITOG BIQA za porodi~nu trpezu

Skupqawe po~iwe u rano prole}e sa prvim cvetovima podbela i nastavqa se u sva tri slede}a godi{wa doba sa svim onim ~ime nas priroda stalno blagosiqa, a to su:

▷ podbel - cvetovi, malo kasnije i listovi▷ jaglika - cvasti▷ qubi~ica, sve sorte - cvetovi i listovi▷ plu}wak (poznat i kao medunika) - cvasti▷ ze~ja soca - cvetovi▷ dobri~ica, veoma malo, samo kao za~in - gorwe cvetne glavice▷ kopriva - prvi mladi izdanci u prole}e▷ virak - listovi i cvetovi▷ razgon - cvetovi, stabqike i listovi▷ jagoda - listovi, kupine i maline - vrhovi (izdanci)▷ zova - izdanci, kasnije i cvetovi▷ krasuqak▷ lipa - cvetovi ubrani na sundu▷ kamilica (ubrana na suncu)▷ suru~ica - cvetovi▷ neven - cvetovi▷ lazarkiwa - cvetovi▷ tamijan - cvetovi, stabqike i listovi▷ mati~wak - cvetovi, stabqike, listovi; mo`e i bez cvetova▷ nana - cvetovi, stabqika, listovi; mo`e i bez cvetova▷ hajdu~ka trava (ubrana na suncu, dovoqna je mala koli~ina)▷ divizma - cvetovi (ubrani na suncu)▷ kantarion - cvetovi (ubrani na suncu)▷ majoran (divqi) - cvetovi i listovi▷ sitnocvetna mle~ika - listovi, stabqike i cvetovi▷ jelove iglice - sasvim mlade▷ ivawsko cve}e - cvetovi, listovi i stabqike▷ listovi ru`a svih boja (samo ako je zeqi{te biolo{ki |ubreno)

Biqke moraju dobro da se osu{e i da se u kasnu jesen pome{aju da bi se dobio odli~an i izda{an ~aj prijatne arome i ukusa. Zimi }e obogatiti va{u ve~eru i podsetiti vas na lepe letwe sate koje ste provodili u slobodnoj prirodi Boga. [oqom vode ( ¼ litre) poparite punu malu ka{iku ~ajne me{avine i ostavite malo da odstoji.

SAVETI ZA RAZNE BOLESTI

AKNE

85

Akne su izraziti poreme}aj pubertetskog doba i delimi~no imaju veze sa poreme}enim radom bubrega. Zbog toga treba izbegavati jako za~iwena i osoqena jela, kisele salate i napitke. Salate treba za~initi kiselom pavlakom. Protiv akni treba piti, u gutqajima, litru ~aja od koprive dnevno, raspore|enog na ceo dan.

Spoqna upotreba: ujutru i uve~e se na vla`no lice nanese melem od hrena i sir}eta i ostavi da deluje deset minuta. Naribani hren se stavi u bocu i prelije vinskim ili vo}nim sir}etom: ono treba da prekrije hren. Ostavi se 10 dana na sobnoj temperaturi. Po{to se melem upotrebqava direktno iz boce, a da se sir}e prethodno ne odlije, trebalo bi ga stavqati u iskuvanu plasti~nu bocu s rupi~astim poklopcem. Hren uzima qutinu od sir}eta, a sir}e je uzima od hrena. Dobija se blaga sir}etna esencija koju mogu da podnesu svi tipovi ko`e lica.

BOLOVI POSLE AMPUTACIJE(bolovi u patrqku amputiranog uda)

Jo{ dugo, ~esto i godinama posle amputacije, nastupaju izuzetno jaki fantomski bolovi. Iskustvo pokazuje da oblozi od ka{e gaveza doprinose ubla`avawu bolova koji postepeno sasvim nestaju.

Isto tako izvanredno deluje i esencija od crnog luka, koja se mo`e kupiti u homeopatskim apotekama i specijalizovanim prodavnicama. Lako mo`ete da je napravite i sami. Na kolutove ise~enim crnim lukom napuni se boca do grli}a, a preko wega se naspe rakija od `ita, ja~ine 38-40%, pa se 10 dana ostavi na suncu ili toplom mestu, a potom uspe u bo~ice. Ovom esencijom ma`u se amputacioni patrqci.

Mnogo poma`e i ~aj od korena perunike, koji se vadi u oktobru, opere ~etkom i oka~en su{i. Osu{eni koren se sameqe u prah, najboqe u islu`enom mlincu za kafu, mak ili za prezlu. Pola male ka{ike ovoga praha preko no}i ostaviti da stoji u ~etvrt litra vode; u toku dana piti jednu do dve {oqe u gutqajima.

Amputacione patrqke trebalo bi triput nedeqno kupati u tamijanu (prva kupka mo`e da se upotrebi, ugrejana jo{ dva puta). Za jednu kupku uzima se {aka tamijana. Preporu~uje se stavqawe obloga od jastu~i}a napuwenih tamijanom ili pre~icom. U platnenu navlaku stavi se 100 do 150g navedenih lekovitih biqaka.

ODSUSTVO APETITA KOD DECEJedna mlada majka se `alila da wen dvogodi{wi sin pati od hroni~nog

odsustva apetita, nerapolo`ewa i umora, te da ga ne mo`e naterati da ide u {etwu, a uz sve to ima i duboke tamne podo~wake. Ovo se naglo promenilo kada je na moj savet stavila dete u kupku od timijana, koj se sastojala od 50g zeqa (preko no}i biqka se potopi u hladnu vodu, kupawe traje 20 minuta, srce treba da je iznad vode; vodu dve ve~eri vra}ati na zeqe, sve u svemu, od ove koli~ine prave se tri kupke). Uz to je de~ak dnevno dobijao {oqu ~aja od koprive, koji je pio u gutqajima. Sva radosna, `ena mi je pri~ala da naprosto ne mo`e da prepozna svoje dete. Dobio je odli~an apetit, voli da boravi napoqu i da se {eta. Sme{no joj je to {to mali{an svakodnevno podse}a majku na svoj ~aj od koprive. Vragolasto ka`e da mora popiti „uvek jo{ samo jedan gutqaj!“.

86

87

88

89

90

91

92

93

94

95

96

97

98

99

100

101

102

103

104

105

106

107

108

109

110

111

112

113

114

115

116

117

118

119

120

121

122

123

124

125

126

127

128

129