Uvodna re u susret 20-godinjici izdavanja knjigaOvo izdanje knjige slavi dvadesetu godinjicu postojanja moje metode, koja vam otkriva koliko je lako i koliko uivanja donosi prestanak puenja.

Dok sedim za svojim lap-topom vrhunske izrade, teko mi je da poverujem da je originalni rukopis bio napisan rukom, bio jedva itljiv (a ponajmanje samom piscu), i onda otkucan na prastaroj "Underwood" maini.

Kada sam ugasio svoju poslednju cigaretu 15.7.1983. godine znao sam da sam otkrio neto za im je tragao svaki pua: lak metod kojim se odmah reavate nikotinkog ropstva. Ono to nisam znao zasigurno je da li u u to ubediti ijednog puaa, a kamoli ceo svet.

EASYWAY metod je prevaziao sva moja oekivanja. Sada sam priznat kao vodei svetski ekspert u procesu prestanka puenja. Moja knjiga je prodata u preko 5 miliona primeraka i prevedena je na preko 20 svetskih jezika. U Velikoj Britaniji je bila bestseler svake godine, od svog prvog izdanja 1987. Takoe je bila bestseler u Nemakoj, Norvekoj, Holandiji, Japanu, Francuskoj, paniji i Republici Irskoj. Medjutim, pravi uitak koji dobijam od svog posla je saznanje da moja knjiga pomae hiljadama puaa da pobegnu iz ropstva puenja.

Sve je poelo sa mojom enom Dojs (Joyce) i sa mnom, u naem domu u Londonu. Danas imamo mreu od preko 50 Easyway klinika u 20 zemalja irom sveta. Trideset godina puenja bila je nona mora, i srean sam to imam ovu priliku da zahvalim svojim kolegama, izdavaima i milionima bivih puaa koji su prestali da pue uz pomo EASYWAY metode. Oni su, zajedno sa oslobadjanjem od nikotina, uinili da mi poslednjih 20 godina izgledaju kao raj.

Nadam se da e ovo izdanje moje knjige pomoi da se milioni Amerikanaca oslobode zavisnosti koja je do sada odnela vie ivota nego svi ratovi sveta zajedno.

Alen Kar, maj 2004.

PredgovorKonano magini lek koji su svi puai ekali:x Odmah delujex Jednako efikasan i kod tekih puaax Bez krize pri prestankux Nije potrebna mo voljex Bez ok terapijex Bez ikakvih pomagala sa stranex Ne gojix Za stalno

Moda ste malo uplaeni nad injenicom da ete proitati ovu knjigu. Moda vas, kao kod veine puaa, sama pomisao na prestanak ispuni panikom i iako vi nameravate da prestanete, to nee biti danas.

Ako oekujete da vas ja obavestim o uasnim rizicima po zdravlje koji prate puae, ili kako puai potroe malo bogatstvo za vreme svog puakog ivota, ili da je to jedna odvratna, prljava navika i da ste vi glupi, beskimenjaci bez snage volje, onda moram da vas razoaram. Takve taktike meni nikada nisu pomogle da prestanem i kada bi vama mogle da pomognu, vi biste onda ve prestali da puite.

Moj metod, koga u zvati EASYWAY, ne funkcionie tako. U neke od stvari koje u rei ete teko poverovati. Meutim, kada budete zavrili sa knjigom, ne da ete u to poverovati, nego ete se pitati kako je mogue da vam je mozak toliko bio ispran da ste verovali u suprotno.

Postoji uobiajno loe shvatanje da mi biramo da puimo. Puai ne biraju da pue isto kao to alkoholiari ne biraju da to postanu, ili narkomani da postanu zavisnici od heroina. Tano je da mi biramo da zapalimo te prve eksperimentalne cigarete. Ja ponekad izmeu vie stvari - biram da odem u bioskop, ali to ne znai da u ceo ivot provesti u njemu.

Uporedite to sa svojim ivotom. Da li ste ikada doneli pozitivnu odluku da u odreenim trenutcima u svom ivotu, ne biste mogli da uivate u jelu ili nekom druenju a da pri tom ne puite, ili da ne moete da se koncentriete ili uhvatite u kotac sa stresom bez cigarete? U kom trenutku ste doneli odluku da vam trebaju cigarete, ne samo za drutvena okupljanja, nego da su vam potrebne da ih stalno imate kod sebe i oseali ste se nesigurno, ak obuzeti panikom ako ih nemate?

Kao i svaki drugi pua, vi ste uvueni u najpokvareniju, najsuptilniju zamku koju su ovek i priroda zajedno smislili. Ne postoji roditelj na ovoj planeti - bilo da je pua ili nepua, kome se svia ideja da njegovo dete pui. Ovo znai da svi puai ele da nikada nisu ni poeli da pue. To i nije toliko iznenaujue - nikome nije trebala cigareta da bi uivao u obroku ili da se izbori sa stresom pre nego to se navukao.

U isto vreme, svi puai ele da nastave sa puenjem. Ipak nas niko ne primorava da zapalimo; bilo da razumemo zato je to tako ili ne, samo puai su ti koji odlue da zapale cigaretu.

Kada bi postojalo magino dugme koje bi puai mogli da pritisnu i probude se sledee jutro sa oseajem kao da nikada nisu zapalili tu prvu cigaretu, jedini puai koji bi sutra ujutru postojali bili bi oni mladi ljudi koji su jo uvek u svojoj eksperimentalnoj fazi. Jedina stvar koja nas spreava da prestanem je: STRAH.

Strah da emo morati da preivimo neodreen period patnje, bola i nezadovoljene elje - da bismo onda bili slobodni. Strah da vie ni u jednom obroku niti drutvenom okupljanju neemo tako uivati kao to smo uivali sa cigaretom. Strah da vie nikada neemo biti u stanju da se koncentriemo, izborimo sa stresom ili budemo isto toliko sigurni u sebe kao to smo bili sa cigaretom. Strah da e se naa linost i karakter promeniti. Ali najvie od svega, strah od "jednom pua - uvek pua", da nikada neemo biti potpuno slobodni i da emo u nekim prenutcima, do kraja ivota, eleti povremeno da zapalimo cigaretu. Ako ste, kao ja, ve pokuali sve uiobiajne naine da prestanete da puite i ako ste proli kroz pakao onoga to ja nazivam - metoda moi volje za ostavljanjem puenja, ne samo da e taj strah uticati na vas, nego ete biti ubeeni da nikada neete moi da prestanete.

Ako vam je nelagodno, u panici ste ili ako se oseate da nije pravo vreme za vas da ostavite cigarete, onda dozvolite mi da vas uverim da su vaa nelagodnost ili panika uzrokovani strahom. Cigareta ne ublaava taj strah, ona ga stvara. Vi niste odluili da upadne u zamku nikotina. Ali koa sve zamke, ona je napravljena tako da vi ostanete u njoj. Zapitajte se, kada ste zapalili te prve cigarete, da biste videli kako je to, da li ste tada odluili da ostanete pua do kraja ivota? I, kada ete prestati sa puenjem? Sutra? Sledee godine? Prestanite da se zavaravate. Zamka je napravljena tako da vas dri arobljenim itavog ivota. ta mislite - zato tamo neki puai nisu prestali da pue sve dok ih to nije ubilo?

Ova knjiga je prvobitno izdata od strane "Penguin" izdavaa pre jednu deceniju, i sve od tada bila je najprodavanija knjiga svake godine. Znai, sada imam deset godina povratnih reakcija. Kao to ete uskoro proitati, te povratne reakcije su mi otkrile informacije koje su prevazile moja najlua zamiljanja o tome koliko e biti efikasna mojai knjiga. Takoe su mi na taj nain otkrivena dva aspekta EASYWAY metode koja su me zabrinula. Ovodrugou objasniti kasnije. Prvo, evo tri tipina primera koje sam izvukao iz pisama koje sam dobijao: "Nisam verovao u tvrdnje koje ste izneli i izvinjavam se to sam sumnjao u vas. Bilo je lako i uivao sam u tome, ba kao to ste rekli. Dao sam kopije vae knjige svim svojim prijateljima i roacima koji pue, ali ne mogu da shvatim zato oni nee da je proitaju."

"Vau knjigu mi je dao bivi prijatelj koji je bio pua, pre 8 godina. Tek sada sam je proitao. Jedino zbog ega se kajem je to sam protraio 8 godiona."

"Upravo sam zavrila sa itanjem knjige EASYWAY. Znam da je prolo tek etiri dana, ali oseam se sjajno, i znam da nikada vie neu osetiti potrebu da puim. Poela sam da itam vau knjigu pre pet godina, proitala sam je do pola i uspaniila se. Znala sam da ako nastavim da je itam morau da prestanem sa puenjem. Zar nisam bila luckasta?"

Ne, ta malda dama iz poslednjeg primera nije bila luckasta. Spomenuo sam magino dugme. EASYWAY radi po principu maginog dugmeta. EASYWAY nije arolija, ali meni i stotinama hiljada bivih puaa kojima je bilo lako i prijatno da prestanu to sve deluje kao arolija!

Ovo je upozorenje. Imamo situaciju kokoka i jaje. Svaki pua eli da prestane i svakom puau je lako i prijatno da prestane. Samo strah spreava puae da pokuaju da prestanu. Najvei dobitak je osloboditi se tog straha. Ali neete se osloboditi tog straha dok ne zavrite sa knjigom. Naprotiv, kao dama u treem primeru, strah e se poveavatio kako itate knjigu i to e vas moda spreiti da je zavrite.

Vi niste odluili da upadnete u zamku, ali budite naisto sa sobom, neete umai tome ako ne donesete pozitivnu odluku da to uradite. Ve se moda dvoumite oko ostavljanja. S druge strane se moda plaite. U bilo kom sluaju molim vas imajte na umu:VI NITA NE GUBITE!

Ako po zavretku itanja knjige odluite da elite da nastavite da puite, nita vas ne spreava u tome. Ne morate ak ni da smanjite ili prestanete da puite sok itate ovu knjigu i zapamtite - nema ok terapije. Naprotiv, imam samo dobre vesti za vas. Da li moete da zamislite kako se oseao grof Monte Kristo kada je konano pobegao iz zatvora? Tako sam se i ja oseao kada sam pobegao iz nikotinske zamke. Tako se oseaju milioni bivih puaa koji su koristili moju metodu. Do kraja ove knjige:TAKO ETE SE VI OSEATI!SAMO NAPRED!

Ako ste pua sve to treba da uradite je da nastavite da itate.

Ako ste nepua koji je kupio ovu knjigu za one koje volite, sve to treba da uradite je da ih ubedite da proitaju ovu knjigu. Ako ne moete da ih ubedite, onda vi proitajte knjigu a poslednje poglavlje e vas posavetovati kako da prenesete poruku ljudima, i takoe kako da spreite svoju decu da ponu da pue. Nemojte da vas zavara injenica da oni to sad mrze. Sva se deca tako oseaju dok se ne navuku.Uvod"IZLEIU SVET OD PUENJA"

To sam govorio priajui sa svojom enom. Mislila je da sam odlepio. To je sasvim razumljivo ako se uzme u obzir da me je ona videla u brojnim pokuajima da prestanem da puim. Najskorija su bila dva pokuaja dve godine ranije. Preiveo sam est meseci iste patnje pre nego to sam se konano prepustio i zapalio cigaretu. Nije me sramota da priznam da sam plakao kao beba. Plakao sam jer sam znao da sam osuen da budem pua zauvek. Toliko sam truda uloio u taj pokuaj i proao kroz toliku patnju da sam znao da nikada vie neu imati snage da stavim sebe na tako straan test. Ja nisam nasilan ovek, ali da je neki nepua koji voli da popuje bio toliko glup u tom trenutku da mi kae da svi puai mogu lako da prestanu, momentalno i zauvek, ne bih odgovarao za svoje postupke. Meutim, uveren sam da bi me svaka porota na svetu, sastavljena samo od puaa, oslobodila na osnovu opravdanih razloga za ubistvo.

Moda je i vama teko da poverujete da svaki pua moe lako da prestane. Ako je tako, ja vas molim da ne bacite ovu knjigu u ubre. Molim vas da mi verujete. Uveravam vas da ak i vi moete lako da prestanete.

U svakom sluaju, tako sam i ja, posle dve godine, gasio ono za ta sam znao da e biti moja poslednja cigareta, i ne samo da sam govorio svojoj eni da sam ja ve nepua, nego sam govorio da u izleiti svet od puenja. Moram da priznam da me je njena skeptinost tada iritirala. Meutim, to ni u kom sluaju nije umanjilo moju ushienost. Pretpostavljam da je moja oduevljenost u saznanju da sam ve rean nepua poremetila malo moju percepciju. Gledajui stvari unazad, mogu da shvatim njeno ponaanje. Sad shvatam zato su Dojs i moji bliski prijatelji i roaci mislili sa sam kandidat za ludnicu.

Kada pogledam unazad na svoj ivot, izgleda mi kao da je sve bila priprema za reavanje problema sa puenjem. ak i one godine uenja i obavljanja posla raunovoe su bile bezvredne u reavanju zamke puenja. Kau da ne moe da prevari sve ljude u isto vreme i da to ini stalno, ali ja verujem da duvanske korporacije upravo to rade godinama. Ja takoe verujem da sam ja jedini koji je prvi zaista shvatio zamku nikotina. Ako vam delujem arogantno, pouriu da dodam da tome nisam doprineo ja, nego okolnosti mog ivota.

Dan za pamenje bio je 15. jul 1983. Nisam pobegao iz Alkatraza, ali zamiljam one koji su sigurno imali isti oseaj olakanja i oduevljenja kao ja kada sam ugasio poslednjucigaretu. shvatio sam da sam pronaao neto za ta se svaki pua moli - lak nain da ostavi cigarete.

Posle testiranja metode na prijateljima i rodbini, prestao sam da se bavim raunovodstvom i postao konsultant, sa punim radnim vremenom, u pomaganju drugima da ostave cigarete.

Napisao sam prvu verziju knjige 1985. Jedan od mojih neuspeha, ovek koga opisujem u 25-om poglavlju, bio je moja inspiracija. Dva puta me je posetio i oba puta smo obojica plakali pri susretu. Bio je toliko uznemiren da nisam mogao dovoljno da ga opustim da bi mogao da upije ono to mu govorim. Ponadao sam se da kada bih to zapisao, on bi to mogao da proita kada je njemu pogodan trenutak za to, i to koliko god puta mu je potrebno, i da e tako poruka da dopre do njega.

Nisam sumnjao da e EASYWAY metoda delovati efikasno na druge puae kao to je delovala na mene. Ipak, pre nego to sam svoju metodu stavio u pisanu formu knjige, obavio sam jedno istraivanje trita na svoj nain. Komentari nisu bili ohrabrujui:"Kako knjiga moe da mi pomogne da ostavim cigarete? Ono to mi treba je mo volje!""Kako knjiga moe da sprei uasnu krizu koja se javlja kada prestanete?"

U prilog ovakvim pesimistikim komentarima, i ja sam imaosvoje sumnje. esto je na klinikama bio sluaj da pacijent pogreno razume poentu. Ali ja sam bio u stanju da na licu mesta ispravim situaciju. A kako e knjiga to moi da uradi? Setio sam se vremena kada sam uio za raunovou, kada nisam razumeo ili se nisam slagao sa nekim delom knjige - to je bila ogromna frustracija, jer ne moete da pitate knjigu da vam objasni neto. Takoe sam bio veoma svestan, posebno u dananje vreme televizije i spotova, da mnogi ljudi nisu naviknuti da itaju.

Zajedno sa svim ovim faktorima, imao sam jednu sumnju koja je prevazila sve ostale. Ja nisam bio pisac i bio sam veoma svestan svojih ogranienja u tom smislu. Bio sam siguran da mogu da sednem licem u lice sa puaem i da ga ubedim koliko e prijatnija biti socijalna okupljanja, kako e on ili ona biti u stanju da se koncentrie i podnese stres kao nepua i kako proces prestanka moe biti lak i prijatan. Ali da li ja to mogu da prenesem kroz knjigu? ak sam sumnjao u to da li ja uopte imam pravo da stavim EASYWAY u knjigu i da li je moda trebalo da zaposlim profesionalnog pisca. Nikako nisam bio siguran da e to biti uspeh.

Bogovi su mi bili naklonjeni. Primio sam hiljade estitki koje su sadrale komentare poput: "To je najbolja knjiga ikada napisana." "Vi ste moj guru" "Vi ste genije." "Trebalo bi da dobijete odlikovanje viteza." "Vi bi trebalo da ste dravni premijer." "Vi ste svetac."

Nadam se da nisam dopustio sebi da neto uobrazim zbog takvih komentara. Potpuno sam svestan da ti komplimenti nisu bili upueni meni kao piscu, da hvale moju vetinu pisanja, nego ba obrnuto - da ih dobijam ba zbog nedostatka vetine. Ti komplimenti su mi stizali od ljudi jer - bilo da vam je drae da odete na kliniku ili proitate knjigu: EASYWAY metoda funkcionie!

Ne samo da imamo svetsku mreu EASYWAY klinika, nego je ova knjiga prevedena na preko dvadeset jezika, i dok ja ovo piem, ona je bestseler broj 1 u Nemakoj.

Posle otprilike godinu dana od poetka rada klinika, ja sam mislio da sam nauio sve to ima da se naui o pomaganju ljudima da ostave puenje. Neverovatno, ali 14 godina posle otkrivanja metode ja praktino nauim neto novo svakog dana. Ova injenica me je malo zabrinula kada sam bio zamoljen da budem recenzent prvog izdanja koje je izalo posle est godina otkako se knjiga tampa. To je bio horor - jer za praktino sve to sam napisao trebalo je da se vratim unazad i da prepravljam i bolje objasnim.

Nije trebalo da brinem. Osnovni principi EASYWAY su postojani danas kao i onda kada sam metodu otkrio. Prelepa istina je:LAKO JE PRESTATI!

To je injenica. Moja jedina potekoa je da ubedim svakog puaa u to. itavo moje iskustvo koje sam sakupio u 14 godina pomoglo je tako to je omoguilo svakom puau da ugleda svetlost. Na klinikama pokuavamo da dostignemo savrenstvo. Svaki neuspeh nas duboko zaboli jer mi znamo da svaki pua moe lako da prestane. Kada puai ne uspeju, ophode se prema tome kao prema svom linom neuspehu. Mi se prema tome ophodimo kao prema svom neuspehu - nismo uspeli da ubedimo te puae koliko je lako i prijatno da prestanu.

Posvetio sam prvo izdanje puaima koje nisam uspeo da izleim. Ta stopa neuspeha bila je zasnovana na principu garancije koju imamo na klinikama - "vraamo novac ako niste zadovoljni".

Prosena trenutna stopa neuspeha na naim klinikama je ispod 5%. To znai uspeh od preko 95%.

Iako sam bio svestan da sam otkrio neto neverovatno, ni u najluim snovima nisam oekivao da u postii takvu stopu uspeha. Sad moete da se pobunite i kaete da ako sam zaista verovao da u izleiti svet od puenja - mora da sam oekivao stopu uspeha od 100%.

Ne, nikad nisam oekivao da u postii 100%. Umrkavanje nikotina je ranije bila najpopularnija vrsta nikotinske zavisnosti dok nije postala antisocijalna i izumrla. Ipak, postoje i dalje neki udaci koji ponekad umrknu nikotin, i verovatno e ih uvek biti. Zauujue, Parlament spada u poslednja utoita umrkavanj nikotina. Pretpostavljam da to i nije tako udno kad se nad tim zamisli - politiari generalno kaskaju stotinama godina iza svog vremena. Tako da e uvek biti udaka koji e to raditi. Ja nikada nisam oekivao da u morati da leim svakog puaa ponaosob.

Ono to sam ja mislio da e se desiti, onog trenutka kad objasnim misterije oko zamke u koju ste upali kao pua i kad razbijem iluzije tipa:

x Puai uivaju dok puex Pua bira da puix Puenje otklanja dosadu i stresx Puenje pomae koncentraciji i oputanjux Puenje je navikax Potrebna je mo volje da bi se prestalox Jednom pua - uvek puax Govoriti puau da e ga to ubiti mu pomae da prestanex Zamene, posebno one koje sadre nikotin u sebi, pomau da se ostave cigaretex Svi puai moraju da prou kroz period patnje da bi prestali, ja sam naivno pomislio da e ostatak sveta takoe videti istinu i usvojiti moju metodu.

Mislio sam da e mi glavni neprijatelji biti duvanske industrije. Neverovatno, ali moje glavne prepreke su bile institucije za koje sam mislio da e mi biti najvei saveznici: mediji, Vlada, organizacije poput Udruenje za puenje i zdravlje, QUIT (organizacija koja pomae odvikavanje) i renomirano zdravstvo.

Verovatno ste gledali film "Sestra KEni". U sluaju da niste, u filmu je re o vremenu kada je deija paraliza, ili polio, bila prokletstvo nae dece. Jasno se seam da je ta re u mene usadila isti strah koji danas oseam kada ujem re "rak". Efekat polio virusa nije bio samo taj to paralie ruke i noge, ve to uzrokuje poremeaj oblika udova. Lekari su tada stavljali udove u gvozdena pomagala da bi se spreio poremeaj. Rezultat je bila doivotna paraliza.

Sestra Keni je verovala da su ta gvozdena pomagala zaustavljala proces oporavka i dokazala je hiljadu puta da miii mogu ispoetka da se formiraju i da dete moe ponovo da hoda. Meutim, Sestra Keni nije bila lekar, bila je obina sestra. Kako se usuuje da se mea u neto to je povereno samo strunim doktorima? A nije bilo vano to to je ona pronala reenje za problem i to je dokazala njegovu efikasnost. Deca koju je leila Sestra KEni su znala da je ona u pravu, kao i njihovi roditelji, ali renomirano zdravstvo ne samo da nije usvojilo njene metode ve su joj zabranili da radi u medicini. Trebalo je 20 godina da proe da bi medicina prihvatila ono to je bilo oigledno.

Gledao sam film mnogo godina pre nego to sam otkrio EASYWAY. Film je bio veoma interesantan i bez sumnje bilo je istine u njemu. Meutim, bilo je isto tako oigledno da je Holivud iskoristio veliku porciju poetske slobode. Nemogue je da je sestra Keni otkrila neto to zdruena medicinska nauka nije uspela da otkrije. Sigurno ti renomirani lekari nisu ba bili takvi dinosaurusi kakvim ih predstavljaju? Kako je mogue da im je trebalo 20 godina da prihvate ono to im je bilo ispred nosa?

Kae se da su nekada injenice udnije od naune fantastike. Izvinjavam se onima koji su pravili film Sestra Keni to sam rekao da su uzeli previe poetske slobode. ak i u ovo tzv. osveeno doba gde imamo modernu komunikaciju, posle 14 godina, ja nisam uspeo da prenesem poruku. Da, dokazao sam svoju sutinu; jedini razlog zato vi itate ovu knjigu je zato to vam je neki bivi pua preporuio. Ne zaboravite, ja nemam ogromnu finansijsku mo kao Britanska Zdravstvena Organizacija ili Udruenje za zdravlje i puenje. Kao i sestra KEni, ja sam ussamljena individua. Kao i ona, ja sam poznat samo zato to moj sistem funkcionie. Ve me tretiraju kao gurua broj jedan koji pomae puaima da ostave cigarete. kao i sestra KEni, i ja sam dokazao sutinu. Ali kakva korist to je sestra KEni dokazala svoju priu, kad je ostatak sveta i dalje radio upravo suprotno od onoga to treba? Poslednja reenica u ovoj knjizi je ista kao u originalnom rukopisu:

Postoji vetar promene u drutvu. Pokrenuta je jedna grudva snega i nadam se da e ova knjiga pomoi da to postane lavina snega.

Zbog mojih prethodno iznesenih stavova, pomisliete da ja uopte ne potujem medicinu kao profesiju. To je daleko od istine. Jedan od mojih sinova je doktor i ne mogu da zamislim finiju profesiju za oveka. Dobijamo vie preporuka za nae klinike od doktora nego od bilo koje druge profesije i, iznenaujue, najvie naih klijenata je iz medicinske struke nego bilo koje druge.

Ranije su me doktori smatrali arlatanom. Avgusta 1997. imao sam veliku ast da budem pozvan da predajem na 10-toj Svetskoj Konferenciji o zdravlju i duvanu koja je odrana u Pekingu. Mislim da sam bio prvi nekvalifikovani doktor koji je imao tu ast. Sam poziv je bio mera mog napretka.

Meutim, to je bilo isto kao da sam drao predavanje zidu. Kako vakaa guma sa nikotinom i flaster nisu reili problem, sami puai su izgleda prihvatili da ne moe da se izlei od zavisnosti jedne droge tako to e prepisati kao lek istu tu drogu. To je isto kao da kaete zavisniku od heroina: nemoj da pui heroin, puenje je opasno, ubrizgaj ga u venu (ne pokuavajte to sa nikotinom, istog trenutka e vas ubiti). Zato to medicina i mediji nemaju pojma kako da pomognu ljudima da prestanu da pue, sve je skoncentrisano na to da im govore ono to oni ve znaju: puenje nije zdravo, to je prljavo i odvratno, asocijalno i skupo. A ne shvataju da nije stvar u tome da oni pue zato to ne razumeju razloge zato ne treba da pue.Pravo reenje je da se otklone razlozi zbog kojih oni pue.

Kada je svetski dan za borbu protiv puenja, zdravstveni strunjaci govore: "Ovo je dan kada svaki pua pokuava da prestane." Svaki pua zna da je to jedan dan u godini kada e veina puaa popuiti duplo vie nego to inae pui, i to potpuno otvoreno, jer nijedan pua ne voli da mu se govori ta da radi, pogotovo od strane ljudi koji tretiraju puae kao idiote i koji ne razumeju zato oni pue.

Zato to ne razumeju u potpunosti same puae ili kako da im olakaju da prestanu, njihov stav je: "Probaj ovaj metod. Ako to ne uspe, probaj neto drugo." Da li moete da zamislite da postoji 10 naina ta se radi u sluaju zapaljenja creva? Devet od tih deset metoda izleilo je 10% pacijenata, to znai da je ubilo 90%, a deseta metoda je izleila 95%. Zamislite da je deseta metoda bila dostupna vie od 14 godina, ali velika veina u medicini je i dalje preporuivala ostalih devet metoda.

Jedan od doktora na toj konferenciji je uvideo jedan detalj kog se ja nisam dosetio. Izneo je injenicu da je mogue da e se doktori suoiti sa zakonskim posledicama zbog nesavesne prakse jer ne savetuju svoje pacijente o najboljem nainu da prestanu sa puenjem. Ironija je u tome to je ba on bio veliki zagovornik terapije koja koristi nikotinske zamene (vake sa nikotinom, flastere itd.) Veoma se trudim da ne budem osvetoljubiv, ali nadam se da e on biti prva rtva svojih ideja.

Dok piem, britanska vlada je upravo potroila 2.5 miliona funti na okantnu TV kampanju koja pokuava da ubedi omladinu da se ne navue. Mogli su isto tako da potroe te pare i na kampanju u kojoj e ih ubeivati da motori mogu da ih ubiju. Da li oni shvataju da omladina zna da ih jedna cigareta nee ubiti i da nijedan klinac nikada ne oekuje da e se navui? Veza izmeu puenja i raka plua je utvrena pre ve 40 godina. Uprkos tome, vie mladih se danas navue nego ikada ranije. Mladima nije potrebno da gledaju horore o puenju na televiziji. Puai ionako izbegavaju takve programe. Praktino svaki mlad ovek u zemlji je bio svedok kako je puenje uzrokovalo propast u njenoj ili njegovoj familiji. Ja sam gledao kako moj otac i sestra bivaju uniteni od te droge; to me nije spreilo da i sam upadnem u zamku.

Pojavio sam se na dravnoj stanici sa doktorkom koja nikada nije bila pua i nikada nije izleila nijednog puaa, tvrdei kategorino kako e ta kampanja da sprei mlade da se navuku. Samo da je vlada imala razuma pa da je meni dala tih 2.5 miliona funti. Ja bih finansirao kampanju koja bi garantovala smru nikotinske zavisnosti za par godina.

Ja zaista verujem da je grudva snega postala fudbalska lopta. Ali posle 14 godina to je tek zrnce peska u pustinji. Ja sam zahvalan hiljadama bivih puaa koji su poseivali moje klinike, proitali moje knjige, gledali moje spotove i preporuili EASYWAY svojim prijateljima, roacima i svima onima koji bi ih sluali, i molim se da tako i nastave. Meutim, grudva snega se nee pretvoriti u lavinu dok medicina i mediji ne prestanu da preporuuju metode koje oteavaju ostavljanje cigareta i prihvate da EASYWAY metoda nije jo samo jedna u nizu metoda: VE JEDINI RAZUMAN METOD ZA KORIENJE!

Ne oekujem da mi jo poverujete, ali kad budete zavrili knjigu, bie vam jasno. ak i nekoliko ljudi koji ne uspeju - kau: "Jo mi nije polo za rukom da ih ostavim, ali va nain je bolji od bilo kog drugog za koji znam."

Ako, kada zavrite knjigu, oseate da mi dugujete zahvalnost, moete i te kako taj dug da platite. Ne samo to ete preporuiti EASYWAY svojim prijateljima, nego svaki put kada vidite na TV-u ili ujete na radiju, ili proitate lanak u novinama koji propagira neku drugu ideju, nazovite ih ili im piite i pitajte ih zato ne propagiraju EASYWAY metodu. To e pogurati lavinu, i ako ja poivim da to vidim, umreu kao srean ovek.

Ovo tree izdanje EASYWAY slui da vas uvede u umetnost tehnologije i pokae kako je lako i prijatno da se ostave cigarete. Da li se oseate kao da je smak sveta? Ma zaboravite to. Ja sam postigao neke sjajne stvari u svom ivotu. Ali najvea je ta to sam uspeo da pobegnem iz ropstva nikotinske zavisnosti. Pobegao sam pre 14 godina i - i dalje sam ushien injenicom da sam slobodan. Nema razloga da budem depresivan, nita loe se ne deava: naprotiv, uiniete neto to bi svaki pua na planeti eleo da uini:BIETE SLOBODNI !

Poglavlje 1 - Najgori zavisnik od nikotina koga sam upoznaoModa bi trebalo da ponem opisujui moju kompetentnost za pisanje ove knjige. Ne, ja nisam doktor ni psihijatar; moje kvalifikacije su daleko pogodnije. Proveo sam 33 godine svog ivota kao zakleti pua. U kasnijim godinama puio sam sto cigareta kada imam lo dan, a inae nikad manje od ezdeset na dan.

U toku svog ivota vie puta sam pokuavao da prestanem. Jednom sam ak prestao na 6 meseci, ali sam i dalje zastajao pored puaa da bih osetio miris duvana, i dalje sam putovao u delu za puae u vozu.

Za veinu puaa, kada je o zdravlju re, imamo sluaj: "Ja u prestati da puim pre nego mi se neto desi". Ja sam dospeo u fazu kada sam znao da me ubija. Imao sam konstantne glavobolje i konstantno sam kaljao. Mogao sam da osetim pulsiranje vertikalne vene na svom elu, i iskreno sam verovao da e svakog trenutka da se desi eksplozija u mojoj glavi i da u umreti od modanog udara. To mi je smetalo, ali me nije zaustavilo.

Doao sam u fazu kada sam ak prestao da pokuavam da ostavim cigarete. Nije to zbog toga to sam ja toliko uivao u puenju. Ponekad u svom ivotu puai pate od iluzije da im prija ta cigareta na koju su navikli, ali ja nikad nisam patio od te iluzije. Uvek sam prezirao i ukus i miris, ali mislio sam da mi cigareta pomae da se opustim. Davala mi je snagu i samopouzdanje, i uvek sam se oseao jadno kada sam pokuavao da prestanem, nikada nisam bio u stanju da zamislim ugodan ivot bez cigarete.Jednom prilikom, moja ena me je poslala kod hipnotizera. Bio sam potpuno skeptian, ne znajui nita o hipnozi i u iluziji da e me doekati osoba koja izgleda kao neki indijac, sa minuama po telu i tome slino. Bio sam u svim uobijnim iluzijama od kojih pate puai izuzev jedne - znao sam da nisam osoba koja nema volje. Ja sam imao kontrolu nad svim drugim delovima ivota ali cigarete su kontrolisale mene. Mislio sam da hipnoza podrazumeva nametanje volje, i iako nisam hteo da ometam proces (kao svi puai, veoma sam eleo da prestanem da puim), mislio sam da me niko nee zavarati idejom da meni nije potrebno da puim.

Ispostavilo se da je cela seansa bila gubljenje vremena. Hipnotizer je pokuao da me natera da pomerim svoje ruke i noge i radim neke sline stvari. Izgledalo je da nita ne funkcionie kako treba. Nisam pao u nesvesno stanje. Nisam pao u trans, ili barem mislim da nisam, ali ipak posle te seanse sam prestao da puim.

E sad, pre nego to odjurite kod hipnotizera, dozvolite mi da vam neto objasnim. Hipnoza je sredstvo komunikacije. Ako se prenese pogrena poruka, vi neete prestati da puite. Nevoljno kritikujem oveka kod koga sam bio jer da nije bilo njega do sada bih bio mrtav. Ali to je tako uprkos tome, a ne zahvaljujui njemu. Takoe ne elim da izgleda kao da govorim protiv hipnoze; naprotiv, ja je koristim u svojim konsultacijama. Ona predstavlja mo sugestije i monu silu koja moe biti iskoriena u dobrom i loem smislu. Nikada nemojte ii kod hipnotizera ako vam on ili ona nisu preporueni od strane nekoga koga potujete i kome verujete.

Tokom tih odvratnih godina kada sam bio pua mislio sam da mi ivot zavisi od cigareta, i bio sam spreman da radije umrem nego da ivim bez njih. Danas me ljudi pitaju da li mi se ikada desi da poelim da zapalim po koju. Odgovor je:"Nikada, nikada, nikada." Upravo suprotno. Imao sam divan ivot. Da sam umro od puenja, ne bih mogao da se poalim. Bio sam veoma srean ovek, ali najlepa stvar koja mi se desila je da sam se oslobodio tog komara, tog ropstva u kom sam sistematski unitavao sopstveno telo i patio da bih imao tu privilegiju da puim.

Da objasnim neto od samog poetka: ja nisam nikakav mistik. Ne verujem u maioniare ni vile. Razmiljam mozgom naunika, i naikako nisam mogao da shvatim ta mi se u svemu tome inilo kao magija. Poeo sam da itam o hipnozi i o puenju. Nita to sam proitao nije objasnilo udo koje se desilo. Zato je bilo tako smeno jednostavno da prestanem kada sam ranije prolazio kroz nedelje najcrnje depresije?

Trebalo mi je dosta vremena da shvatim, uglavnom zato to sam iao u suprotnom pravcu. Pokuavao sam da shvatim zato je bilo tako lako prestati, a ustvari pravi problem je zato puai misle da je teko prestati. Puai priaju o uasnom stanju kada ne pue, ali kada sam pogledao unazad i pokuao da se setim tih uasnih momenata, oni za mene nisu postojali. Nije bilo nikakvog fizikog bola. Sve je bilo u umu.

Moje zanimanje sa punim radnim vremenom je pomaganje drugim ljudima da se ree te navike. Veoma, veoma sam uspean. Pomogao sam da se izlee hiljde puaa. Da naglasim od samog starta: ne postoji tako neto to se zove zakleti pua. Jo uvek nisam upoznao nikog ko je bio toliko mnogo navuen (ili, bolje, mislio da je toliko navuen) kao to sam bio ja. Ne samo da svi mogu da prestanu da pue, nego to mogu lako da urade. U sutininas strah ini puaima:strah da u ivotu nikada neemo uivati kao to smo uivali sa cigaretama i strah da emo se oseati kao da vam je neto oduzeto. U stvari, to je tako daleko od istine. Ne samo da je uivanje u ivotu bez cigareta podjednako, nego se beskrajno vie uiva, na mnogo naina, a zdravlje, snaga i bogatstvo su jo i najmanje prednosti.

Svi puai mogu lako da prestanu - ak i vi! Sve to treba da uradite je da proitate knjigu do kraja sa otvorenim umom. to vie budete mogli da razumete, utoliko e vam lake biti da to doivite. Najvanije od svega, neete ii kroz ivot kukajui za cigaretama ili se oseati kao da vam je neto oduzeto. jedina misterija e biti zato ste toliko dugo puili.

Da na neto upozorim. Postoje samo dva razloga zato moja metoda moe da ne uspe:

1. NEUSPEH U PRAENJU INSTRUKCIJA Nekim ljudima je odbojno to sam ja toliko izriit u nekim savetima. Na primer, ja u vam rei da ne prestajete uz pomo zamena kao to su slatkii, vakae gume, itd. (posebno bilo ta to sadri nikotin). Razlog zato sam ja toliko izriit je zato to znam o emu priam. Ne poriem da ima mnogo ljudi koji su prestali koristei takve zamene, ali oni su uspeli uprkos tim stvarima, a ne zahvaljujui njima. Postoje ljudi koji mogu da vode ljubav dok stoje na mostu napravljenom od uadi, ali to nije najlaki nain. Sve to vam govorim ima svrhu: da lako prestanete i time osigurate uspeh.2. NESPOSOBNOST DA SHVATE Ne uzimajte nita zdravo za gotovo. Ispitajte ne samo sve ono to vam ja kaem ve i vae line stavove i ono to vas je drutvo nauilo o puenju. Na primer, vi koji mislite da je puenje samo navika, zapitajte se zato ostalih navika, a u nekima od njih uivate, moete tako lako da se odreknete, a tako je teko odrei se navike koja ima odvratan ukus, kota vas bogatstva i ubija vas.Vi koji mislite da uivate u cigareti, zapitajte se zato neke druge stvari u ivotu, u kojima beskonano vie uivate, moete da uzmete i ostavite. Zato morate da imate cigarete pri sebi i nastaje panika ako ih nemate?

Poglavlje 2 - Easy metodaCilj ove knjige je da vas dovede u stanje uma u kom, umesto uobiajnih metoda prestanka puenja - gde se na poetku oseate kao da se penjete uz Mont Everest i provedete sledeih nekoliko nedelja udei za cigaretom i zavidei svim puaima, vi se odmah oseate ponosno, radosno, kao da ste izleeni od strane bolesti. Od tog trenutka, kako dublje ulazite u ivot sve ete se vie pitati kako ste ikada bili pua u svom ivotu. Gledaete na puae sa aljenjem, neete im zavideti.

Ako niste nepua ili bivi pua, od sutinske vanosti je da nastavite da puite dok ne zavrite ovu knjigu. Ovo e moda izgledati kao kontradiktornost. Kasnije u objasniti kako vam cigarete apsolutno "nita ne rade". U stvari, jedan on mnogobrojnih paradoksa kod puenja je da u trenutku kada puimo cigaretu mi je gledamo i pitamo se zato to radimo. Samo kada nemamo mogunost da puimo mi je doivljavamo kao dragocenu.Meutim, da prihvatimo to da, svialo se to vama ili ne, vi verujete da ste navueni. Kada verujete da ste navueni, nikada ne moete biti potpuno oputeni ili koncentrisani ako ne puite. Zato nemojte pokuavati da prestanete pre nego to zavrite sa itanjem cele knjige. Dok itate, elja za puenjem e se smanjivati. Nemojte ostavljati stvar na pola - to moe biti fatalno. Zapamtite, sve to treba da uradite je da pratite instrukcije."Znam da me NITA nee naterati da ponovo propuim. Tako je lepo biti SLOBODAN, disati punim pravilno i ne biti rob." Krisi J.Uz pomo povratnih reakcija, posle 12 godina od prvog izdanja knjige, izuzev poglavlja 28, "Vreme", ova instrukcija da nastavite da puite dok ne zavrite knjigu me je najvie isfrustrirala. Kada sam prestao da puim, mnogi moji prijatelji i roaci su prestali, jednostavno zato to sam i ja prestao. Mislili su: "Ako on moe, svako moe". Tokom godina uspevao sam da nateram one koji nisu prestali, uz pomo malih naznaka, saveta, da shvate koliko je lepo biti slobodan. Kada se knjiga prvi put tampala, dao sam knjigu rulji koja je jo duvanila. Bilo je po principu - iako to moda bude najdosadnija knjiga ikada napisana, oni e je proitati pa makr samo zbog toga to ju je napisao njihov prijatelj. Bio sam iznenaen i povreen kada sam saznao, mesecima kasnije, da se nisu potrudili da zavre knjigu. ak sam otkrio da je prva kopija koju sam potpisao i dao nekome koga sam smatrao bliskim prijateljem - data nekom drugom. Bio sam povreen tada, ali sam prevideo strah koji se uvue u puaa koji je rob nikotinu. Moe da prevazie prijateljstvo. Ja sam zamalo isprovocirao razvod zbog toga. Moja majka je jednom rekla mojoj eni: "Zato mu ne zapreti da e ga ostaviti ako ne ostavi cigarete?" Moja ena je odgovorila: "Zato to bi on ostavio mene kada bih mu to rekla." Bilo me je sramota da to priznam, ali verujem da je ona bila u pravu; takav je strah koji stvara puenje. Sad shvatam da mnogi puai ne zavre knjigu zato to oseaju da e prestati im proitaju knjigu. Neki namerno proitaju jedan red dnevno da bi tako odloili taj zao dan kada treba da prestanu zauvek. Sada sam potpuno svestan da neke ljude njihovi blinji bukvalno nateraju da proitaju knjigu. Posmatrajte to ovako: ta imate da izgubite? Ako ne prestanete kad zavrite sa knjigom, nee vam biti nita gore nego to vam je sada. NEMATE APSOLUTNO NITA DA IZGUBITE A MOETE MNOGO DA DOBIJETE!

Kad smo ve kod toga, ako niste puili par dana ili nedelja ali niste sigurni da li ste pua, bivi pua ili nepua, onda nemojte puiti dok itate. U stvari, vi ste ve nepua. Sve to treba da uradimo je da doemo do toga da va mozak "stigne" vae telo. Do kraja knjige biete srean nepua."Nisam ni sanjala da u ikada poeleti da prestanem da puim, a kamoli da u naterati sebe da proitam ovu knjigu!" Rejel G.U osnovi, moja metoda je totalna suprotnost uobiajnim metodama za prestajanje. Uobiajna metoda je da se napravi lista svih tetnih faktora puenja i da se kae:"Ako mogu dovoljno dugo da izdrim bez cigarete, u jednom trenutku e elja za cigaretom da nestane. Tada u moi ponovo da uivam u ivotu, osloboen od ropstva duvana."

Ovo je logian pogled na tu stvar, i hiljade puaa svakog dana prestane da pui koristei neku od ovih metoda. Meutim, veoma je teko uspeti ako pratite ove metode, iz sledeih razloga:

1. Prestanak puenja nije pravi problem. Svaki put kada ugasite cigaretu vi ste prestali da puite. Moda ete imati jednake razloge da jednog dana kaete "Ne elim vie da puim" - svi puai ih imaju, svakog dana njihovih ivota, a razlozi su verovatno jai nego to moete i da zamislite. Pravi problem nastaje drugog dana, desetog dana ili hiljaditog dana, kada u trenutku slabosti, ili u trenutku kada ste jaki, zapalite jednu cigaretu, i zato to je to delimina zavisnost od droge vi ete poeleti jo jednu, i iznenada - vi ste ponovo pua.2. Zdravstvena upozorenja bi trebalo da nas zaustave. Na zdrav razum nam govori: "Prestani da radi to. Ti si budala", ali u stvari to oteava. Mi, na primer, puimo kada smo nervozni. Kaite puau da ga puenje ubija i prvo to e uraditi je da e zapaliti cigaretu. Ima vie opuaka ispred Royal Marsden bolnice, najvanije ustanove u Engleskoj koja lei rak, nego ispred bilo koje druge bolnice u zemlji.3. Svi razlozi za prestajanje u stvari oteavaju proces iz dva razloga. Prvo, oni stvaraju oseaj rtvovanja. Uvek nas teraju da se ostavimo naeg malog prijatelja, poroka, zadovoljstva, kako god to pua doivljava. Drugo, zaslepljuju. Mi ne puimo zato to ne razumemo razloge zbog kojih treba da prestanemo. Prvo pitanje je:"Zato mi elimo ili oseamo potrebu da to radimo?"EASYWAY metoda je u osnovi ovo: prvo da zaboravimo razloge zbog kojih elimo da prestanemo, da se suoimo sa problemom cigareta i da upitamo sebe sledea pitanja:1. ta to meni donosi?2. da li ja zapravo uivam u tome?3. da li zaista oseam potrebu da idem kroz ivot i da patim se, samo da bih mogao da drim tu stvar u svojim ustima i guim sebe?Prelepa istina je da niemu ne doprinosi. Da skroz pojasnim, ja ne mislim da tetni faktori puenja nadjaavaju prednosti; svi puai to znaju. Ja mislim sledee - ne postoje prednosti puenja. Jedina prednost koju je puenje ikada imalo bio je socijalni "plus"; danas ak i sami puai gledaju na to kao na antisocijalnu naviku.

Veina puaa osea da je neophodno da nau realne razloge zato pue, ali su to sve zablude i iluzije.

Prva stvar koju emo uraditi je da otklonimo ove zablude i iluzije. U stvari, vi ete samo shvatiti da se nieg ne odriete, ve da postoje prelepe, pozitivne stvari koje moete da dobijete kada postanete nepua, a zdravlje i novac su samo dav plusa. Onog trenutka kada se orkloni ta iluzija da ivot vie nikada nee biti isti bez cigareta, onda kada shvatite da ne samo da je ivot isti bez cigareta nego beskonano lepi, onda kada oseaj da vam je neto oduzeto ili da neto proputate nestane, tada moemo da stanemo i razmotrimo pitanje zdravlja i novca - i mnogo drugih razloga za ostavljanje puenja. Shvatanje ovih injenica e biti pozitivna dodatna pomo pri ostvarivanju onoga to elite - da proivite ostatak ivota bez ropstva nikotinu.

Poglavlje 3 - Zato je teko prestati?Kao to sam ranije objasnio, zainteresovao sam se za sve ovo zbog sopstvene zavisnosti. Kada sam konano prestao to je bilo kao magija. Ranije kada sam pokuavao da prestanem prolazio sam kroz nedelje najcrnje depresije. Bilo je udnih dana kada sam bio prilino raspoloen ali odmah sledeeg dana vraala se depresija. To je isto kao kada biste kopali rukama da izaete iz klizave rupe: oseate da ste blizu vrha, vidite sunce a onda jednostavno skliznete nazad dole. Povremeno zapalite cigaretu, ona bude odvratnog ukusa i onda se pitate zato vi to uopte morate da radite.

Jedno od pitanja koje uvek postavljam puaima pre mojih konsulatacija je: "Da li elite da prestanete da puite?" U jednom smislu to je glupo pitanje. Svi puai bi hteli da prestanu. Ako kaete dokazanom puau: "Kada biste mogli da se vratite u vreme pre nego to ste se navukli, sa znanjem koje sada imate, da li biste poeli da puite?", odgovor je: "NIKAKO".

Recite najzakletijem puau - neome ko ne misli da to ugroava njegovo zdravlje, ko nije zabrinut zbog naina kako drutvo na to gleda i onome ko moe sebi to da priuti (nema ih mnogo danas): "Da li podravate svoju decu da i ona pue", odgovor je: "NIKAKO".

Svi puai oseaju da ih je obuzelo zlo. Ranija postavka je bila: "Prestau, samo ne danas nego sutra". S vremenom doemo u fazu kada mislimo da ili nemamo mo volje ili da postoji neto od sutinske vanosti u cigareti to mi moramo da imamo da bismo uivali u ivotu.

Kao to sam ranije rekao, problem nije objasniti zato je lako prestati; problem je objasniti zato je to teko. U stvari, pravi problem je objasniti zato ljudi to uopte rade, ili zato je u jednom trenutku 60% nacije puilo.

Sve to oko puenja je neverovatna enigma. Jedini razlog to mi to radimo je zato to hiljade ljudi radi isto. Ipak svi bi eleli da nikad nisu ni poeli, govorei nam kako je to samo gubljenje vremena i novca. Mi ne moemo ba u potpunosti da poverujemo da oni ne uivaju u tome. Mi onda shvatimo da je to stvar odraslih i radimo naporno na tome da se i sami navuemo. Onda provedemo ostatak ivota govorei svojoj deci da to ne rade i sami pokuavamo da prestanemo.

Takoe, provedemo ostatak ivota u patnji. Prosean pua koji popui 20 cigareta na dan potroi 50000 funti u svom ivotu na cigarete. ta radimo s tim novcem? (Ne bi bilo tako strano kada bismo ih bacili u ubre.) Mi ga ustvari koristimo da sistematski pretrpavamo svoja plua otrovima koji prouzrokuju rak, sve vie spreavamo kiseonik da dopre do miia i organa u naim telima, tako da svakog dana postajemo sve vie letargini. Osuujemo sebe na doivotnu prljavtinu, lo zadah, zube sa flekama, rupice na garderobi probuene pikavcima, prljave pepeljare i ustajali smrad duvana. To je doivotno ropstvo. Provodimo pola svojih ivota u situacijama u kojima nam drutvo ne dozvoljava da puimo (crkve, bolnice, kole, metroi, pozorita, itd.) ili, kada pokuavamo da smanjimo ili prestanemo, oseamo se kao da nam se neto oduzima. Ostatak naeg puakog ivota provodimo u situacijama kada nam je dozvoljeno da puimo ali mi bismo eleli da to ne moramo. Kakav je to hobi kada dok to radi eli da to ne radi, a kad to ne radi pati za cigaretom? To je ivotni vek u kome te tretiraju kao neku vrstu kuge i, to je najgore od svega, jedan ivot proveden u preziranju, a inae ste jedno inteligentno, racionalno ljudsko bie. Pua prezire sebe, prezire svaki Dravni dan borbe protiv puenja, prezire svako obavetenje od strane vlade o ugroavanju zdravlja ili zastraujuu priu o raku, ili kampanje posveene loem zadahu, svaki put kada ga zaboli u grudima, svaki put kada je usamljeni pua u drutvu nepuaa. Da ide kroz ivot sa ovim odvratnim crnim senkama u pozadini svog uma, ta ovek dobija iz toga? APSOLUTNO NITA! Zadovoljstvo? Uitak? Oputanje? Neto to vas prdie? Sve su to iluzije, osim ako noenje uskih cipela zarad uitka kada ih skinete smatrate zadovoljstvom!"Uvek sam mislila da u se oseati manje srenom i manje sigurnom u sebe ako prestanem da puim. A u stvari lepota vae knjige je u tome to se, od samog poetka, oseate SRENIJE I SIGURNIJIM!" Denifer O.Kao to sam rekao, pravi problem je objasniti ne samo zato je puaima teko da prestanu nego zato ljudi uopte pue.

Verovatno ete rei: "To je sve u redu. Ali kada se jednom navuete na nikotin veoma je teko odvii se.! Ali zato je to teko, i zato mi to radimo? Puai trae odgovor na ovo pitanje itavog svog ivota.

Neki kau da je to zbog neverovatnog bola kada prestanete. U stvari, pravi simptomi prestanka korienja nikotina su tako blagi (v. poglavlje 6) da veina puaa ivi i umre a da nikada ne shvate da su zavisni od droge.

Neki kau da se u cigaretama veoma uiva. Nije tako. One su prljave i odvratne. Pitajte bilo kog puaa koji misli da on pui samo zato to uiva u cigareti, kad nema cigarete koje on pui i moe da nabavi samo one koje mu se ne dopadaju, da li prestane da pui. Uivanje nema veze s tim. Ja uivam dok jedem jastoga ali to ne znai da sam dospeo u fazu kada moram da imam 20 jastoga koji mi vise oko vrata. Kada je o drugim stvarima u ivotu re - mi uivamo dok ih radimo, ali se ne oseamo ugroeno kada to ne radimo.

Neki trae razloge u psihologiji - Frojdov sindrom, "dete na majinoj sisi". Zaista je upravo obrnuto. Uobiajeni razlog zato ponemo da puimo je da pokaemo da smo zreli i odrasli. Kada bismo morali da sisamo cuclu u javnosti, umrli bismo od sramote.

Neki misle da je obrnuto, da je to zbog mao izgleda kada udiete dim ili izduvate kroz nozdrve. Ponovo ovaj argument nema poente. Zapaljena cigareta u uvetu bi izgledala smeno. Koliko smenije izgleda neko ko udie otrove koji uzrokuju rak u svoja plua?

Neki pravdaju injenicu da pue i kau: "Tako imam neto da radim sa rukama". Pa zato je onda zapalite? "To je oralna satisfakcija." Pa zato je palite? "To je divan oseaj dima dok ulazi u moja plua." Uasan oseaj - zove se guenje.

Mnogi veruju da puenje otklanja dosadu. To je takoe zabluda. Dosada je stanje uma.Ne postoji nita interesantno u cigareti.

Razlog zato ja puim 33 godine bio je zato to me to oputa, daje mi oseaj sigurnosti i snagu. Takoe sam znao da me ubija i kotalo me je mnogo, itavo bogatstvo. Zato nisam otiao kod svog doktora i pitao ga za neko drugo reenje - kako da se opustim i da se osetim snano i sigurno?

Nisam otiao jer sam znao da e mi ponuditi neko drugo reenje. To nije bio moj razlog - to je bilo moje opravdanje.

Neki kau da pue samo zato to i njihovi prijatelji pue. Da li ste zaista toliko glupi? Ako jeste, molite se da vai prijatelji ne ponu da odsecaju sebi glave da bi se reili glavobolje!

Veina puaa koja malo porazmisli o svemu doe do zakljuka da je to samo navika. To u stvari nije objanjenje. Nego, poto se odbace sva druga racionalna objanjenja, to predstavlja jedini preostali izgovor.Naalost, ovo objanjenje je jednako logino. Svakog dana u ivotu mi menjamo navike, i u nekima od njih veoma uivamo. Ispran nam je mozak priom da je puenje navika i da je teko reiti se navike. Da li je teko odrei se navike? U Ujedinjenom Kraljevstvu mi imamo naviku da vozimo levom stranom ulice. Ipak kada vozimo u Sjedinjenim Dravama mi istog trenutka prekidamo tu naviku bez ikakvog problema. Oigledno da je zabluda da je teko odrei se navika. injenica je da mi stvaramo navike i odriemo ih se svakodnevno.

Pa zato je onda tako teko odrei se navike koja ima odvratan ukus, koja nas ubija, koja nas kota bogatstvo, koja je prljava i odvratna i koje bismo inae eleli da se odreknemo, kada je sve to treba da uradimo da to prestanemo da radimo? Odgovor je da puenje nije navika: TO JE ZAVISNOST OD NIKOTINA! Zato tako izgleda, da je teko "odviknuti se". Moda vi mislite da ovo objanjenje pokazuje zato jeste teko prestati? Da, objanjava zato mnogim puaima jeste teko da prestanu. To je zato to ne razumeju ta je zavisnost od droge. Glavni razlog je to su puai ubeeni da ima nekog istinskog zadovoljstva u puenju i veruju da e se oni rtvovati ako prestanu.

Prelepa istina je da onog trenutka kada shvatite zavisnost od nikotina i prave razloge zbog kojih puite, prestaete to da radite - prosto ete prestati - i za tri nedelje jedina misterija e biti zato vam je bilo potrebno da puite toliko dugo koliko jeste, i zato ne moete da ubedite ostale puae KOLIKO JE LEPO BITI NEPUA!

Poglavlje 4 - Zlobna zamkaPuenje je najprefinjenija i najzlobnija zamka koju su stvorili priroda i ovek. ta nas uopte navodi na to? Hiljade odraslih koji to ve rade. Oni nas ak upozoravaju da je to prljava, odvratna navika koja e nas na kraju unititi i kotati nas bogatstva, ali mi ne moemo da poverujemo da oni ne uivaju u tome. Jedan od patetinih aspekata puenja je taj da mi treba stvarno dobro da se pomuimo da bismo se navukli.

To je jedina zamka u prirodi koja nema nita privlano u sebi. Ono to predstavlja zamku nije to to cigarete imaju divan ukus, nego to to imaju odvratan ukus. Da je ta prva cigareta koju smo zapalili imala divan ukus, zazvonili bi alarmi i poto smo inteligentna ljudska bia, shvatili bismo zato polovina odraslog stanovnitva sistematski unitava sebe trujui se. Ali zato to je ta prva cigareta imala odvratan ukus, nai mladi umovi su sigurni da se mi nikada neemo navui, i mislimo da zato to u njima ne uivamo moemo da ih ostavimo kad god to poelimo.

To je jedina droga u prirodi koja vas spreava da ostvarite svoj cilj. Deaci obino ponu zato to ele da izgledaju mono, jako - to je imid Hemfrija Bogarta, ili Klinta Istvuda. Poslednja stvar koju oseate dok puite tu prvu cigaretu je da ste moni. Ne usuujete se da udahnete, i ako udahnete mnogo puta, prvo e vam se zavrteti u glavi a onda e vam biti loe. Sve to elite da uradite je da pobegnete od ostalih deaka i bacite tu prljavu stvar.

Kod ena, cilj je da izgledaju kao prefinjene moderne mlade dame. Kad uzimaju te male dimove cigarete izgledaju tako smeno. Dok deaci naue kako da izgledaju mono a devojice kako da izgledaju prefinjeno, poelee da nikada nisu ni poeli da pue. Pitam se da li su ene ikada izgledale prefinjeno dok pue, ili je to plod nae mate koji su stvorile reklame za cigarete. ini mi se da nema sredine izmeu nekoga ko ui iz onoga to vidi i puaa veterana.

Mi onda provodimo ostatak svog ivota pokuavajui da objasnimo sebi zato to radimo, bilo da je to zbog zdravlja, nedostatka novca ili isto zbog toga to su cigarete uinile da se oseate kao neko ko ima kugu.

im prestanemo, pod veim smo stresom (strah od ostavljanja nikotina) i stvar na koju se oslanjamo da nam otkloni stres sada postaje neto bez ega moramo.

Posle nekoliko dana muenja mi odluimo da smo izabrali pogreno vreme. Moramo da saekamo da period stresa proe, i im to bude tako - razlozi za ostavljanje puenja nestaju. Naravno, takav period nikada nee doi, jer, prvo, mi smatramo da na ivot tei ka tome da postane sve vie stresan. Kako naputamo sigurnost kod roditelja, prirodan proces koji sledi je nalaenje doma, pa onda hipoteke, bebe, odgovorniji poslovi itd. Ovo je takoe iluzija. Istina je da su najstresniji periodi za bilo koje bie rano detinjstvo i pubertet. Mi umemo da pobrkamo odgovornost sa stresom. ivot puaa automatski postaje stresan jer duvan ne oputa niti vas oslobaa stresa, kao to drutvo pokuava da vas ubedi. Upravo obrnuto: duvan ini da postanete vie nervozni i uzdrmaniji stresom.

ak i oni puai koji se ree navike (veina to uradi, jednom ili vie puta za ivota) u stanju su da ive savreno srene ivote ali da se onda odjednom ponovo navuku.

Cela caka sa puenjem je kao lutanje po ogromnom lavirintu. im uemo u lavirint nai mozgovi postanu zamagljeni i zaklonjeni oblacima, i provedemo ostatak ivota pokuavajui da pobegnemo. Mnogi od nas to i uspeju, da bi onda kasnije doli do trenutka kada se ponovo navuku.

Ja sam proveo 33 godine pokuavajui da pobegnem iz tog lavirinta. Kao i svi puai, nisam mogao da ga shvatim. Ipak, zahvaljujui spletu neobinih okolnosti, od kojih nijedna nema veze sa mnom, eleo sam da saznam zato je ranije bilo toliko teko ostaviti cigarete a onda, kad asam to i uspeo, ne samo da je bilo lako nego sam i uivao u tome.

Otkako sam prestao da puim, moj hobi, i kasnije, moja profesija su bili otkrivanje mnogh misterija povezanih sa puenjem. To je bila kompleksna i fascinantna zagonetka i, kao Rubikova kocka, skoro nemogua za reavanje. Ipak, kao kod svih komplikovanih zagonetki, ako znate reenje, lako je! Ja imam reenje za lako ostavljanje puenja. Vodiu vas do izlaska iz lavirinta i osigurau to da se nikad unutra ne vratite. Sve to treba da radite je da pratite uputstva. Ako skrenete na pogrenom skretanju, ostatak instrukcija nee imati poentu.

Dozvolite da naglasim da svako moe lako da prestane, ali prvo moramo utvrditi injenice. Ne, nisam mislio na zastraujue injenice. Znam da ste ih vi ve svesni. Postoji sasvim dovoljno informacija o kobnim posledicama puenja. Da to moe da vas sprei, vi biste ve prestali. Mislim, zato nam je toliko teko da prestanemo?! Da bismo odgovorili na ovo pitanje moramo da saznamo pravi razlog zato mi jo uvek puimo.

Poglavlje 5 - Zato i dalje puimoSvi mi ponemo da puimo iz glupih razloga, obino zbog nekog pritiska dok smo u nekom drutvu, ali zato onog trenutka kada osetimo da smo se navukli, ipak nastavljamo da puimo?

Nijedan redovan pua ne zna zato pui. Da puai znaju pravi razlog, oni bi prestali to da rade. Postavio sam to pitanje hiljadama puaa na mojim konsultacijama. Pravi odgovor je isti za sve puae, ali nain na koji ga iznose je uvek drugaiji. Taj deo konsultacija mi je bio najzanimljiviji i u isto vreme najpatetiniji.

Svi puai znaju, u dubini due, da su budale. Znaju da nisu imali potrebu da pue pre nego to su se navukli. Mnogi od njih mogu da se sete da je prva cigareta koju su zapalili imala odvratan ukus i da su morali da se pomue da bi se navukli. Ono to najvie nervira je to oni oseaju da nepuai nita ne proputaju i da im se smeju.

Pa ipak, puai su inteligentna, razumna ljudska bia. Oni znaju da preuzimaju veliki rizik po svoje zdravlje i potroe bogatstvo na cigarete za svog ivota. Zato je njima neophodno da imaju razumno objanjenje za svoju naviku.

Pravi razlog zato puai nastave da pue (kad shvate da su se navukli) je blaga kombinacija faktora koje u izneti u sledea dva poglavlja:

1. NIKOTINSKA ZAVISNOST2. ISPRAN MOZAK

Poglavlje 6 - Nikotinska zavisnostNikotin je bezbojna droga, ugljanog sastava, koja je sadrana u duvanu i koja od puaa napravi zavisnika. To je najbra zavisnika droga koja je poznata oveanstvu, i potrebna je samo jedna cigareta da bi ste postali navueni.

Svaki dim cigarete alje, kroz plua mozgu, malu dozu nikotina koji deluje bre nego doza heroina kada je narkoman ubrizga u venu.

Ako vi iz jedne cigarete dvadeset puta uvuete dim, onda vi primate dvadeset doza droge sa samo jednom cigaretom.

Nikotin je droga koja brzo deluje, i ono to ue kroz krvotok kroz nikotin, brzo nestane, proe od pola sata do 45 minuta, sat vremena od kada ste zapalili da se isisti. To objanjava zato veina puaa pui u proseku 20 cigareta na dan.

im pua ugasi cigaretu, nikotin velikom brzinom naputa telo i pua poinje da prolazi kroz bol (krizu).

U ovom trenutku moram da razbijem iluziju da puai prolaze kroz taj bol. Puai misle da je taj bol uasna trauma od koje pate kada pokuaju ili su prinueni da prestanu da pue. Sve je to u stvari na psihikoj bazi: pua osea da mu je oduzeto zadovoljestvo. Ovo u objasniti kasnije.

Stvarni bolovi kada se skidate sa nikotina su tako blagi da mnogi puai ive i umiru a da nikada ne shvate da su zavisni od droge. Kada koristimo termin "zavisnik od nikotina" mi mislimo da "samo imamo tu naviku". Mnogi puai se uasno plae droga, a oni su upravo to - zavisnici od droge. Na svu sreu lako je reiti je se, ali prvo morate da prihvatite da ste zavisni.

Ne postoji nikakav fiziki bol kada prestaneteda uzimate nikotin. To je prosto prazan, nemiran oseaj, oseaj da neto nedostaje;i to je razlog zato mnogi puai misle da je to samo neto uz pomo ega imaju ta da rade sa rukama. Ako je dui period bez nikotina, pua postaje nervozan, nesiguran, iznerviran, nedostaje mu sigurnost u sebe i postaje iritiran.To je kao glad - za otrovom, NIKOTINOM.

Za sedam sekundi po paljenji cigarete obezbeen je sve nikotin i udnja prestaje, rezultujui oseajem oputenosti i sigurnosti.

U prvim danima, kada poinjemo da puimo, bol od nedostatka nikotina i oseaj olakanja koji dolaze posle su tako neprimetni da mi nismo ni svesni da oni postoje. Kada ponemo redovno da puimo mislimo da je to zbog toga to ili uivamo u tme ili nam je prelo u naviku. Istina je da smo ve navueni; nismo toga svesni, ali to malo nikotinsko udovite je ve u naem stomaku i tu i tamo moramo da ga nahranimo.

Sve to sa puenjem je serija zavrzlama. Svi su puai svesni da su budale i da ih je zarobilo neto zlo. Ipak, mislim da je najpatetiniji aspekt puenja taj to uitak koji pua dobija iz cigarete lei u zadovoljstvu pokuavanja da se vrati u to stanje mira, spokoja i sigurnosti koje je njegovo telo imalo pre nego to se navukao.

Znate onaj oseaj kada alarm u kominijoj kui zvoni ceo dan, ili kad postoji neko blae ali uporno uznemiravanje. I onda, u jednom trenutku buka iznenada prestane - i doivljavamo oseaj mira i spokoja. To u stvari nije oseaj mira, nego kraj uznemiravanja."Hvala vam za vaa uvianja, va humor; predvideli ste sve mogue scenarije. Smejala sam se naglas mnogo puta!" G-a D.SandersPre nego to uemo u lanac nikotina, naa tela su kompletna. Ali mi onda napadamo telo nikotinom, a kad ugasimo cigaretu i nikotin pone da naputa nae telo, patimo od bola nedostatka - nije to fiziki bol, samo prazan oseaj. Mi nismo ni svesni da on postoji. Na zdrav razum to ne shvata. Nije ni potrebno. Sve to znamo je da moramo da elimo cigaretu, i kada je zapalimo, udnja nestaje, i za momenat mi smo zadovoljni i sigurni isto onoliko koliko smo bili pre nego to smo postali zavisnici. Meutim, zadovoljstvo je samo privremeno, jer, da bismo oslobodili udnju, mi moramo da snabdemo telo sa jo nikotina. im ugasite cigaretu udnja ponovo poinje, i tako se lanac nastavlja. To je doivotni lanac - SEM UKOLIKO GA NE PREKINETE.

Cela ta stvar sa puenjem ja kao da nosite uske cipele samo da biste osetili zadovoljstvo kada ih skinete. Pstoje 3 glavna razloga zato puai to ne vide na taj nain.

1. Od roenja smo podloni masovnom ispiranju mozga, koje nas ubeuje kako puai doivljavaju neverovatno zadovoljstvo dok pue. Zato im mi ne bismo poverovali? Zato bi inae oni troili sav taj novac i tako mnogo rizikovali?2. Iz razloga to odsustvo nikotina ne uzrokuje nikakvu fiziku bol, ve samo prazan oseaj nesigurnosti, nerazdvojan od gladi i stresa, i zato to ba u tim trenutcima gladi i stresa mi imamo obiaj da zapalimo, mi teimo da smatramo taj oseaj normalnim.3. Meutim, glavni razlog zato puai ne uspeju da vide puenje u pravom svetlu je zato to puenje "radi" po principu: onda kada ne puite patite od tog oseaja praznine, ali zato to je proces navlaenja na nikotin tako neprimetan i postepen u poetnim godinama, smatramo taj oseaj normalnim i ne krivimo za to prethodnu cigaretu.To je taj obrnuti proces koji ini da bude veoma teko skinuti se sa neke droge. Zamislite stanje panike u kome je zavisnik od heroina koji nema heroin. Sad zamislite beskrajnu radost u trenutku kada taj zavisnik konano moe da zabije iglu u svoju venu. Da li zaista moete da zamislite da neko osea bilo kakvo zadovoljstvo prilikom ubadanja igle u sebe, ili - da li vas i sama pomisao ispunjava strahom? Oni koji nisu zavisni od heroina ne pate od takvog oseaja panike. Heroin ne oslobaa od te panike. On je stvara. Nepuai ne pate od praznog oseaja da im je potrebna cigareta ili ponu da panie kada ostanu bez zalihe.Nepuai ne mogu da shvate zato puai vide zadovoljstvo jedino u tome da nabiju te prljave stvari u svoja usta, da ih onda zapale vatrom i udiu tu prljavtinu u svoja plua. I znate ta? Ni puai ne shvataju zato to rade.

O puenju se pria kao o neemu to je oputajue ili to prua neko zadovoljstvo. Ali kako moete biti zadovoljni ako prethodno niste bili nezadovoljni? Zato nepuai ne pate od tog oseaja nezadovoljstva i zato, posle obroka, kada su nepuai potpuno oputeni, puai to nisu sve dok ne zadovolje to malo nikotinsko udovite?

Oprostite mi ako se malo zadrim na ovoj temi za trenutak. Glavni razlog zato je puaima teko da prestanu je taj to smatraju da se odriu pravog zadovoljstva. Apsolutno je neophodno da shvatite da se apsolutno niega ne odriete.

Najbolji nain da shvatite delikatnost nikotinske zamke je da je uporedite sa jelom. Ako imate naviku da redovno jedete, da imate redovne obroke, onda niste svesni gladi izmeu obroka. Samo ako je vreme u kejem imate obrok pomereno mi bivamo svesni gladi, i ak tada, ne postoji nikakva fizika bol, nego samo prazan, nesiguran oseaj koji nam je poznat kao: "Potrebno mi je da jedem". A proces zadovoljavanja gladi je veoma prijatno popunjavanje slobodnog vremena.

Puenje je skoro identino. Prazan, nesiguran oseaj koji nam je poznat kao "elim ili potrebna mi je cigareta" je identian gladi za hranom, iako jedno nee zadovoljiti ono drugo. Kao kod gladi, nema fizike boli i oseaj je tako neprimetan da ga nismo ni svesni u prostoru izmeu cigareta. Sem kada elimo da zapalimo a to nam nije dozvoljeno, kada postajemo svesni bilo kakvog oseaja nelagodnosti. Ali kada zapalimo, oseamo se zadovoljeno.

Ova slinost sa jelom pomae puaima da poveruju u to da oni iz toga imaju neko stvarno zadovoljstvo. Nekim puaima je veoma teko da shvate da ne postoji nikakvo zadovoljstvo u puenju. Neki se bune: "Kako moete da kaete da ne postoji nikakvo zadovljstvo?" Kada zapalim oseam se manje nervozno nego pre toga".

Iako jedenje i puenje deluju da su veoma slini, u stvari su sute suprotnosti:1. Jedete da biste preiveli i produili svoj ivot, dok vam puenje skrauje ivot2. hrana generalno ima dobar ukus, i dok jedemo oseamo prijatnost i u tome moemo uivati celog ivota, dok puenje podrazumeva udisanje odvratnog i otrovnog dima u plua.3. Jelo ne stvara glad i otklanja je, a prva cigareta stvara udnju za nikotinom i svaka sledea cigareta osigurava da od toga patite ceo ivot, umesto da otkloni tu udnju.Ovo je pogodan trenutak da se razbije jo jedan uobiajen mit o puenju - da je puenje navika. Da li je jelo navika? Ako mislite da jeste, probajte da je se odreknete. Ne, da bismo opisali jelo kao naviku bilo bi isto kao kada bismo opisali disanje kao naviku. Obe stvari su neophodne za preivljavanje. Tano je da neki ljudi imaju naviku da svoju glad zadovolje u razliitim momentima i sa razliitim vrstama hrane. ali samo jelo nije navika. Takoe ni puenje. Jedini razlog zbog kog pua zapali cigaretu je da bi otklonio taj prazan, nesiguran oseaj koji je stvorila prethodna cigareta. Istina je da se kod puaa razlikuje vreme u kome e oni po navici da nadoknade nedostatak nikotina, ali samo puenje nije navika.

U javnosti esto se pria o puenju kao o navici, a u ovoj knjizi, zato to je tako zgodnije, i ja spominjem "naviku". Mautim, stalno budite svesni da puenje nije navika, naprotiv to nije ni vie ni manje nego ZAVISNOST OD DROGE!

Kada ponemo da puimo mi moramo da nateramo sebe da nauimo kako da se sa tim izborimo. I pre nego to toga postanemo svesni, ne samo da redovno kupujemo cigarete, nego mi moramo da ih imamo. Ako ih nemamo, ponemo da paniimo, i kako ivot tee naginjemo ka tome da puimo sve vie i vie.

To je zato to kao sa bilo kojom drugom drogom, nae telo tei da postane imuno na efekte nikotina i unos nikotina postaje vei. Posle vrlo kratkog perioda puenja, cigareta prestaje da otklanja u potpunosti bol od nedostatka koji stvara, tako da kada zapalite cigaretu vi se oseate bolje nego u momentu pre nego ste to uradili, ali ste u stvari vie nervozni i manje oputeni nego to biste bili da ste nepua, ak i kada biste zapalili cigaretu.To je ak smenije od noenja tesnih cipela, jer se tokom ivota poveava nelagodnost ak i poto skinete cipele.

To je mnogo gore, jer kad ugasite cigaretu, nikotin ogromnom brzinom poinje da naputa telo, to objanjava zato u stresnim situacijama pua tei lananom puenju.

Kao to sam rekao, "navika" ne postoji. Pravi razlog zato svaki pua nastavlja da pui je to malo udovite u stomaku. Stalno i iznova on mora da ga nahrani. Pua e sam odrediti kada e to uraditi, i to se deava u 4 tipa situacije ili kombinaciji svih njih.To su:DOSADA / KONCENTRACIJA - dve potpune suprotnosti!STRES / OPUTENOST - dve potpune suprotnosti!

Koja magina droga moe odjednom da promeni isti onaj efekat koji je imala pre dvadeset minuta? Ako malo razmislite, koje druge situacije postoje u naem ivotu, osim spavanja? Istina je da puenje niti otklanja dosadu niti pomae koncentraciji i oputanju. To su samo iluzije.

Pored toga to je droga, nikotin je takoe veoma moan otrov i koristi se u insekticidima (pogledajte u nekom reniku). Ono to je sadrano u nikotinu, kad abi vam bilo ubrizgano u venu, istog trenutka bi vas ubilo. U stvari, duvan sadri mnoge otrove, ukljuujui ugljen-dioksid, i biljka duvana je ista vrsta kao "deadly night-shade".(Atropa belladonna - otrov).

Ako sluajno imate viziju da ete se prebaciti na lulu ili cigare, morau da naglasim da se sadrina ove knjige onosi na sve vrste duvana i sve vrste supstanci koje sadre nikotin, ukljuujui vake, flastere, sprejeve za nos i inhalatore.

Ljudsko telo je najprefinjenija stvar na naoj planeti. Nijedna druga vrsta, ak ni najprostije amebe ili crvi ne mogu da preive ako ne znaju razliku izmeu hrane i otrova.

Procesom prirodne selekcije tokom hiljada godina, naa tela i umovi razvili su tehnike za razlikovanje hrane od otrova i nepogreive metode za izbacivanje otrova.

Sva ljudska bia imaju averziju prema mirisu i ukusu duvana dok se ne navuku. Ako dunete u lice deteta ili ivotinje razblaenim duvanom ono e kaljati i pljuvati.

Kada smo popuili tu prvu cigaretu, udisanje je izazvalo kaalj, a ako smo popuili previe tog prvog puta, osetili smo vrtoglavicu ili nam je bukvalno bilo loe. To nam je nae telo govorilo: "HRANI ME OTROVOM. PRESTANI TO DA RADI." To je momenat u kome se esto donese odluka da li emo postati puai ili ne. Pogreno je verovanje da fiziki slabi ili mentalno slabi ljudi bez volje postaju puai. Sreni su oni kojima je ta prva cigareta odvratna; njihova plua fiziki ne mogu da se izbore sa tim, i oni su zauvek izleeni. Ili nisu mentalno pripremljeni da prou kroz okrutan proces uenja udisanja a da se ne zakalju.

To je po meni najtraginiji deo svega ovoga. To koliko se naporno trudimo da bismo se navukli, i to je razlog zato je teko zaustaviti tinejdere. Zato to oni jo uet da pue, zato to je njima jo odvratan ukus cigareta, oni veruju da mogu da prestanu kad god budu hteli. Zato ne ue od nas? Ali onda, zato mi nismo uili od naih roditelja?

Mnogi puai veruju da uivaju u ukusu i mirisu duvana. To je iluzija. Ono to zaista radimo dok uimo da puimo je da uimo naa tela da postanu imuna na lo miris i ukus da bismo dobili fiks, kao zavisnici od heroina koji misle da uivaju dok sebe bodu. Bol od nedostatka heroina je relativno okrutan, i sve u emu oni uivaju je ritual otklanjanja tog bola.

Pua ui sebe da zanemari lo ukus i miris da bi dobio svoj "fiks". Pitajte puaa koji veruje da pui samo zato to uiva u mirisu i ukusu duvana: "Da li kada ne moete da nabavite vrstu cigareta koje inae puite vi prestanete da puite?" Nema anse. Pua e radije zapaliti konopac i puiti ga nego da se uzdri, i nije vano da li se prebacuje na cigarete sa mentolom, cigare ili lulu; oni imaju odvratan ukus ali ako budete uporni svidee vam se. Puai e ak pokuati da pue i dok imaju prehladu, grip, bolove u grlu, bronhitis ili zapaljenje plua.

Uivanje nema veze sa tim. Da ima, niko ne bi popuio vie od jedne cigarete. Hiljade bivih puaa je ak navueno na one odvratne vake sa nikotinom koje im prepiu doktori, a neki od njih ak jo uvek pue.

Dok sam drao konsultacije nekim puaima bude alarmantno kad shvate da su zavisnici od droge i misle da e im onda biti jo tee da prestanu. U stvari, to je dobra vest iz dva vana razloga:1. Razlog zbog koga veina nas nastavlja da pui je taj da, iako znamo da loe strane nadjaavaju prednosti, mi verujemo da postoji neto u cigareti u emu mi zaista uivamo ili da nam je neka vrsta oslonca. Mislimo da kada prestanemo da puimo da e ostati praznina, da neke situacije u ivotu nikada nee biti iste. To je iluzija. injenica je - cigareta vam nita ne prua; ona samo uzima i stvara iluziju. Ovo u detaljnije objasniti u jednom daljem poglavlju.2. Iako je to najbra droga na svetu po tome kojom brzinom se navuete, nikad niste tako navueni da ne moete da se izbavite. To je droga koja brzo deluje i potrebno je samo tri nedelje da 99% nikotina izae iz vaeg organizma, a bol od nedostatka je toliko blag da su mnogi puai iveli i umrli a da nisu bili svesni sa su patili od toga.Pitaete, sasvim opravdano, zato je onda mnogim puaima teko da prestanu, zato prolaze kroz mesece muenja i provedu ostatak svog ivota kukajui za cigaretom u nekim trenutcima. Odgovor je u drugom razlogu zbog kog puimo - ispranost mozga. Sa hemijskom zavisnou je lako izboriti se.

Veina puaa izdri celu no bez cigareta. Bol od nedostatka nikotina ih ne probudi.

Mnogi puai e ak izai iz spavae sobe pre nego zapale prvu cigaretu ujutru; mnogi e prvo dorukovati; mnogi e saekati da prvo stignu na posao. Mogu 10 sati da izdre bol od nedostatka i to im uopte ne smeta, ali ako bi pokuali da 10 sati u toku dana budu bez cigarete, upali bi kosu sa glave.

Mnogi puai e danas kupiti novi automobil i uzdravae se da pue u njemu. Mnogi e poseivati pozorita, ii u supermarkete, crkve itd. i to to nee moi u tim trenutcima da zapale im nee smetati. ak ni u metrou nije bilo pobuna. Puaima je ak drago kad ih neko ili neto spreava da pue.

Danas e se mnogi puai uzdravati od puenja u domu nepuaa ili u drutvu nepuaa i nee im biti mnogo neprijatno to to ne ine. U stvari, veina puaa je produila vreme trajanja kada u nekim trenutcima apstiniraju bez po muke. ak i ja sam mnog oputa zadovoljno bio oputen celo vee bez cigarete. U kasnijim godinama, ja sam se kao pua ak radovao veerima u kojima neu morati da guim sebe (kakva nebulozna "navika").

Sa hemijskom zavisnou je lako izboriti se, ak i dok ste jo uvek zavisni, i ima hiljade puaa koji e ostati povremeni puai itavog ivota. Oni su isto tako estoko navueni kao i teki puai. Postoje teki puai koji su se reili "navike", ali ipak povremeno zapale, i to je ono to ih dri zavisnima.

Kao to rekoh, sama nikotinska zavisnost nije glavni problem. To je samo katalizator koji odrava nae mozgove zbunjenim, a pravi problem je: ispranost mozga.

Moe biti uteno onima koji su teki puai i koji pue ceo ivot da je njima podjednako lako da prestanu kao i onima koji ponekad zapale. I na neki udan nain - lake je. to dalje idete sa "navikom", to vas voe vue dole i vea je dobit kad aprestanete.

Takoe moe biti uteno da znate da glasine koje krue, tipa "potrebno je 7 godina da to udo izae iz organizma" ili "svaka cigareta koja popuite skrauje vam ivot za pet minuta" - nisu istinite.

Nemojte misliti da su loi aspekti puenja preterani. Oni su naalost zanemareni, ali istina je da je "pet minuta" oigledno pretpostavka i moe se primeniti samo u sluaju da se zarazite nekom boleu koja je opasna po ivot ili ako ubijete sebe duvanom.

U stvari, nikotin nikada ne naputa vae telo u potpunosti. Ako su oko vas puai, u vazduhu je, i ak i nepuai udiu mali procenat. Meutim, ova naa tela su neverovatne maine i imaju neverovatnu mo oporavka; ali samo ako ve niste zaradili neku od bolesti kod kojih nema povratka. Ako sad prestanete, vae telo e se oporaviti u roku od nekoliko nedelja, i bie skoro kao da nikada niste ni puili."Nisam imala nijedan komar niti nesanicu kao pri prolom pokuaju da prestanem da puim, niti sam se oseala neto naroito loe. Ba obrnuto ... oseala sam se kao da ivim nov ivot i da ga u potpunosti kontroliem." Marta F.Kao to sam rekao, nikad nije kasno da prestanete. Ja sam pomogao da se izlei mnogo puaa koji su imali 50 i 60 godina i ak nekoliko njih u svojim 70-im i 80-im. Jedna 91-godinja ena je posetila moju kliniku sa svojim 66-godinjim sinom. Kada sam je pitao zato je odluila da prestane da pui, odgovorila je: "Da njemu budem primer." Kontaktirala me je est meseci kasnije i rekla da se ponovo osea kao mlada devojka.

to vas je dublje nikotin uvukao bie vam vei uitak kad prestanete. Kad sam j prestao odmah sam sa 100 cigareta dnevno preao na NULA, i nisam oseao nikakav bol. U stvari, bilo je veoma priajtno.

Ali moramo otkloniti ispranost mozga.

Poglavlje 7 - Ispran mozak i usnuli partnerKako i zato uopte ponemo da puimo? Da biste ovo u potpunosti razumeli morate da ispitate moan efekat podsvesti, ili kako je ja zovem, usnuli partner.

Mi svi mislimo da smo inteligentna, dominantna ljudska bia koja sama odreuju svoj put u ivotu. U stvari, 99% naih odluka je nametnuto. Mi smo proizvod drutva u kom ivimo - odea koju nosimo, kue u kojima ivimo, nai osnovni ivotni pogledi na stvari, ak i one stvari po kojima teimo da se razlikujemo - npr. da li pripadamo radnikoj ili konzervativnoj stranci. Nije sluajno to oni koji podravaju radniku stranku pripadaju radnikoj klasi, a oni koji podravaju konzervativnu potiu iz srednje i vie klase. Podsvest ima veoma snaan uticaj na na ivot, pa ak kad se radi o nekim injenicama, ne o miljenjima, milioni ljudi mogu da budu obmanuti. Pre nego to je Kolumbo oplovio oko sveta veina ljudi je mislila da je Zemlja ravna. Danas mi znamo da je okrugla. Kada bih ja napisao desetine knjiga u kojima bih pokuavao da vas ubedim da ona jeste ravna, ne bi mi polo za rukom, pa ipak koliko je nas otilo u svemir i uverilo se odande da je videlo tu loptu? ak i da ste oplovili ili obleteli svet, kako znate da niste putovali u krug koji je iznad ravne povrine?

Ljudima koji se bave reklamom je veom dobro poznato koliku mo sugestija ima nad podsveu, i odatle ogromni posteri kojima je pua bombardovan dok vozi, i reklame u svakom asopisu. Mislite da je to traenje novca? Niste u pravu! Pokuajte i sami isti princip. Sledei put kad auete u pab ili restoran po hladnom danu i onaj ko je sa vama u drutvu pita ta elite da popijete, umesto da kaete "brendi" (ili bilo ta drugo), ukrasite to sa: "Da li zna ta bi mi zaiste prijalo danas? Onaj divan topao ukus brendija." Primetiete da e vam se ak i ljudi koji ne vole brendi - pridruiti.

Od najranijih godina nau podsvest svakodnevno bombarduju informacijama da nas cigareta oputa, daje sigurnost i snagu, i informacijom da je najdragocenija stvar na svetu cigareta. Mislite da preterujem? Kad god pogledate neki crta ili film ili predstavu u kojima postoji scena kada nekoga treba da poguve ili streljaju, koja je njihova poslednja elja? Tako je, to je cigareta. Znaaj ovoga na svesni um ne registruje, ali na usnuli partner to upija. Stvarna poruka je: "Najdragocenija stvar na ovom svetu, moja poslednja misao i ono to u uraditi bie puenje cigarete." U svakom ratnom filmu ranjeniku se daje cigareta.

Mislite da se to ovih dana promenilo? Ne, naa deca su i dalje bombardovana velikim bilbordima i reklamama u asopisima. Reklamiranje cigareta bi trebalo da je zabranjeno, pa ipak u vreme kada je najvea gledanost televizije mi vidimo vrhunske svetske igrae bilijara kako non-stop pue. Programe obino sponzoriu duvanski giganti, a najzlobniji trend dananjice je nain na koji se danas reklamira: stvara se veza izmeu cigareta i sportskih deavanja i det-seta. Gran Pri trkaki automobili su modelirani ak i nazvani prema vrstama cigareta. Da moda nije obrnuto? Postoje prilozi na televiziji u kojima vidimo par koji deli cigaretu u krevetu posle voenja ljubavi. Aluzije su oigledne. Divim se onima koji reklamiraju cigarete, ne zbog njihovih motiva nego zbog genijalnosti njihove kampanje, vidimo oveka koji e se uskoro suoiti sa smru ili nekom propau - balon u kom leti se zapalio ili e pasti, ili e motorom upasti u reku, ili je on Kolumbo i njegov brod e upravo doi do ivice sveta i pasti preko. I sve to bez iijedne rei. uje se lagana muzika u pozadini. On je zapalio cigaretu; izraz pravog blaenstva preplavljuje njegovo lice. Mi smo puai i potpuno svesni - mi ne registrujemo tu reklamu, ali "usnuli partner" strpljivo vari oigledne aluzije."Vae uputstvo da se pui dok se ita knjiga je veoma pametno. Kako sam itala knjigu, oseala sam da sam svesna svake cigarete koju sam popuila." Kirsti L.Istina, postoji i obrnut publicitet - zaplaivanje rakom, amputiranim nogama, kampanja o loem zadahu - ali sve ovo ne doprinosi da pua prestane da pui. Logino je oekivati da bi trebalo, ali to nije teko. To ak ne spreava mlade da ponu. Svih godina dok sam bio pua, zaista sam verovao da - da sam znao za sve povezanosti raka plua sa puenjem, nikada ne bih postao pua. Istina je to to ne menja nita. Zamka je ista danas kao i kada je ser Volter Ralej upao u nju. Sve kampanje protiv puenja samo doprinose zabuni. ak i sami proizvodi, te divne sjajne pakle koje vas mame da probate njihov sadraj, sadre poruke o smrtnosti sa strane. Koji pua to ita, a kamoli dovede sebe dotle da se suoi sa svim tim?

Ja verujem da vodei proizvoa cigareta ustvari koristi "Goverment Health Warning" za prodaju svojih proizvoda. Mnoge scene reklama sadre zastraujua stvorenja kao to su pauci, neke bube itd. Upozorenje o zdravlju su sada tako opirna i otvorena da pua ne moe da ih zaobie, koliko god se trudio. Strah koji pua proivljava ga natera da se uhvati za tu sjajnu, zlatnu paklu cigareta.

Ironija je da pua sam sebi najvie ispira mozak. Pogreno je verovanje da pue oni ljudi koji nemaju mo volje i koji su fiziki slabi. Morate biti fiziki jaki da biste mogli da se izborite sa otrovom.

Ovo je jedan od razloga zato puai odbijaju da prihvate statistike koje dokazuju da puenje naruava vae zdravlje. Svako zna priu o nekom deda Peri koji je puio 40 na dan, nikada nije bio bolestan, i iveo je do svoje 80-te godine. Puai ak odbijaju da razmisle o tome da hiljade drugih puaa umre u mladosti ili injenicu da bi deda Pera mogao i danas da bude iv da nije puio.

Ako napravite malo istraivanje mau svojim prijateljima i kolegama koji su puai uvideete da su oni, uglavnom, ljudi sa jakom voljom. Oni su zaposleni, neki su biznismeni il isu u nekoj specijalizovanoj profesiji, pa su lekari, advokati, policajci, nastavnici, prodavci, medicinske sestre, sekretarice, domaice sa decom, itd. drugim reima, svako ko ima stresan ivot. Glavna zabluda puaa je da puenje otklanja stres i da je ono povezano sa tipom osobe koja je dominantna, koja se hvata u kotac sa odgovornou i stresom, i naravno, to je tip osobe kojoj se divimo i teimo da je kopiramo. U drugoj grupi su ljudi koji obavljaju monotone poslove, budui da je drugi razlog za puenje - dosada. Meutim, ideja da puenje ublauje dosadu je, bojim se, iluzija.

Neverovatno je to do koje mere je ljudima ispran mozak. Jako nas uznemirava duvanje lepka, zavisnost od heroina itd. Broj onih koji umiru od duvanja lepka ne dostie ni deset godinje, a onih koji umru od heroina je manje od hiljadu godinje, u Engleskoj, na primer.

Postoji jedna druga droga, nikotin, na koju se vie od 60% nas navue u nekom trenutku ivota i veina zbog toga propati ostatak svog ivota. Dobar deo njihove uteevine ode na cigarete, a stotine hiljada ljudi unite sebi ivot svake godine jer se navuku. To je ubica broj jedan naeg drutva, a raunaju se i saobraajne nesree, poari i drugo.

Zato duvanje lepka i zavisnost od heroina smatramo tako velikim zlom, a ne i droga na koju potroimo veinu svog novca i droga koja nas ubija i koja je do pre nekoliko godina smatrana prihvatljivom navikom u drutvu? Poslednjih godina poelo je na puenje da se gleda kao na nesocijalnu, naviku koja moe da ugrozi nae zdravlje, ali je to legalno i prodaje se u sjajnim paklicama u svakoj trafici, pabu, restoranu. Najveu zagarantovanu zaradu u Britaniji ima njena vlada. Ona godinje zaradi 8.000.000.000 funti na puaima, a duvanske kompanije potroe vie od 100.000.000 godinje samo na reklamiranje duvana.

Morate da ponete da se odupirete ovakvoj ispranosti mozga, kao kad kupujete automobil koji je polovan. Utivo ete klimati glavom ali neete poverovati ni re koju vam prodavac govori.

Pogledajte malo dublje. Neka vas ne zavaraju prelepe pepeljare ni upaljai od zlata niti milioni ljudi koji su prevareni (navueni). Zapitajte se: Zato JA to radim? Da li mi je to stvarno potrebno? NE, NARAVNO DA NIJE.

Meni je ovu ispranost mozga najtee objasniti. Zato inae razumno i inteligentno ljudsko bie postane kompletan imbecil kada je re o njegovoj zavisnosti? Boli me da priznam da sam, meu hiljadama ljudi kojima sam asistirao da se ree navike, ja bio najvei idiot od svih njih.

Ne samo da sam dospeo do toga da puim 100 cigareta dnevno, nego sam imao primer svog oca koji je bio teak pua. On je bio jak ovek, koji je umro u najboljim godinama zbog puenja. Seam se kako sam ga posmatrao dok sam bio deak; kaljao bi i pljuvao ujutru. Mogao sam da vidim da on ne uiva u tome i bilo mi je oigledno da ga je obuzelo nekakvo zlo. Seam se da sam govorio majci:"Ne dozvoli mi da ikad postanem pua."

U petnaestoj godini sam bio fanatik za fitnesom. Sport je bio moj ivot i bio sam pun snage i samopouzdanja. Da mi je neko rekao da u doekati da puim 100 cigareta dnevno ja bih se kockao u ivotnu uteevinu da se to nee desiti.

U etrdesetoj godini bio sam fiziki i mentalno zavistan od cigareta. Doao sam u fazu kada nisam mogao da uradim najprostiju stvar, u fizikom ili psihikom smislu, a da prethodno ne zapalim. Kod veine puaa okida je stres, normalan stres u ivotu, kao to su razgovor telefonom ili durzenje. Ja nisam mogao ni da promenim kanal na televiziji ili sijalicu a da ne zapalim.

Znao sam da me to ubija. Nije bilo anse da zavaram sebe da nije tako. Ali zato nisam mogao da vidim ta mi je sve to radilo psihiki - ne mogu da shvatim. Toliko je bilo oigledno, ispred nosa, da me je maltene ujedalo za nos. Najsmenija stvar je to veina puaa pati od zablude da uiva u cigareti. Ja nikada nisam bio u toj zabludi. Ja sam puio zato to sam mislio da mi pomae da se skoncentriem i da smiruje moje nerve. Sada kada sam nepua, najtee mi je da uopte pokuam da poverujem da je tako bilo. To je kao da sam se probudio iz komara, i to je to. Nikotin je droga, i vaa ula su pod dejstvom droge - Vae ulo ukusa, vae ulo mirisa. Najgori aspekt puenja nije to to kodi zdravlju i depu, nego iskrivljenosti uma. Vi traite bilo kakav razuman izgovor da biste nastavili da puite.

Seam se da sam u jednom periodu puio na lulu, posle neuspelog pokuaja da ostavim cigarete, i u ubeenju da je to manje tetno i da u tako smanjiti unos nikotina.

Neki od tih duvana za lulu, apsolutno su odvratni. Aroma moe biti prijatna, ali, recimo, njih je odvratno puiti. Seam se da je otprilike tri meseca vrh mog jezika bio iziritiran i nateen. Braon lepljiva tenost se skuplja u dnu lule. Nekad se desi da sluajno izvrnete lulu i progutate tu prljavtinu. Uglavnom se odmah potom ispovraate, bez obzira na to u ijem ste drutvu.

Trebalo mi je tri meseca da savladam korienje lule, ali ono to mi nije jasno je - zato mi nije palo na pamet u ta tri meseca da sednem i zapitam sebe - emu ovo muenje?

I naravno, onog trenutka kada savladaju lulu, niko ne izgleda tako zadovoljno kao puai lula. Veina njih je ubeena da pui zato to uiva u luli. Ali zato im je trebalo da se toliko mue da nateraju sebe da im se to svidi kad asu bili potpuno sreni bez nje?

Odgovor lei u tome da kad se jednom navuete na nikotin, raste procenat ispranosti mozga. Va podsvesni um zna da malo udovite mora da se nahrani, i vi blokirate sve ostalo iz svog mozga. Kao to sam ve naglasio, ljudi pue iz straha, straha od tog praznog nesigurnog oseaja koji imaju kad prestanu da uzimaju nikotin. To to toga niste svesni - ne znai da to nije tako. Vi to i ne morate da razumete, nita vie nego to maka treba da razume gde su vrele cevi ispod poda. Ona samo zna da kada sedne na odreeno mesto dobija oseaj toplote.

Glavna potekoa pri odricanju od puenja je upravo ta ispranost mozga. Ispranost mozga koju nam je donelo drutvo u kom rastemo, poduprto naom ispranou mozga jer smo zavisnici, i najjaa od svih, ispranost mozgova naih prijatelja, roaka, kolega.

Klasian primer ispranog mozga je verovanje da se neeg odriete. Taj izraz podrazumeva, oznaava rtvovanje. Prelepa istina je da se apsolutno nieg ne odriete. Naprotiv, oslobodiete se odvratne bolesti. Sada emo da ponemo da otklanjamo tu ispranost mozga. Od sada, vie neemo govoriti "odricanje", ve prestanak, ili ono to zaista jeste: BEG!

Jedina stvar koja nas na samom startu ubedi da propuimo je to to svi ostali ljudi to rade. Mi se oseamo kao da neto proputamo. Radimo naporno na tome da se navuemo, pa ipak niko nikada ne otkrije ta je to on ili ona proputao. Ali svaki put kada vidimo da neko drugi pui - to nas uveri da mora da neto u tome ima, inae oni to nebi radili. ak i kada se oslobodi navike, bivi pua osea kao da mu je neto oduzeto kad na nekoj zabavi ili nekoj drugoj zgodi u drutvu - neko zapali. Oseti se sigurno. Ma moe da zapali jednu. I onda, pre nego to postane svestan, ponovo je navuen.

Ovo ispiranje mozga je veoma mono i potrebno je da budete svesni efekta toga. Mnogi stariji puai e se setiti serije o detektivu Polu Templu, koja je ila kao radio program i bila veoma popularna posle rata. U jednoj epizodi se radilo o zavisnosti od marihuane, koja je inae poznata kao "vutra" ili "trava". Puaima to nije bilo poznato, ali neki zli ljudi su prodavali cigarete kaoje su sadrale "travu". Nije bilo nikakvih tetnih efekata. Ljudi su samo postali zavisni i poeli stalno da kupuju te cigarete. (Tokom mojih konsultacija bukvalno hiljade puaa je priznalo da je probalo "travu". Niko od njih nije rekao da se na nju navukao.) Imao sam otprilike sedam godina kada sam sluao taj program na radiju. To je bilo moje prvo saznanje o zavisnosti od droge. Ideja zavisnosti, kada ste primorani da uzimate drogu, me je ispunjavala uasom, i ak i dan danas, iako sam ubeen da "trava" ne stvara zavisnost, ne bih se usudio da uzmem jedan dim marihuane. Kakva ironija da sam zavrio kao zavisnik od droge koja je broj 1 u svetu po tome kako i koliko ste od nje zavisni. Da me je samo taj isti Pol Templ upozorio o samoj cigareti. Kakva ironija da, 40 godina kasnije, oveanstvo troi hiljade funti na istraivanja o raku, a milioni se troe na ubeivanje zdravih mladih ljudi da se navuku na prljavi duvan od koga britanska vlada ima najveu zagarantovanu zaradu.

Otkloniemo sada ispranost mozga. Nije nepua uskraen ve jadan pua koji celog ivota ostaje uskraen za: ZDRAVLJE ENERGIJU BOGATSTVO SPOKOJ SAMOPOUZDANOST HRABROST SAMOPOTOVANJE SREU SLOBODUA ta dobija od te rtve?APSOLUTNO NITA - osim iluzije da puenjem pokuava da doe do stanja mira, spokoja i sigurnosti, svega onoga to nepua ve poseduje.

Poglavlje 8 - Otklanjanje bola pri nedostatku nikotinaKao to sam ranije objasnio, puai misle da pue iz zadovoljstva, zato to ih to oputa ili ih nekako die. U stvari, to je iluzija. Pravi razlog je - da bi se odagnao oseaj koji imate u meuprostoru, bol od nedostatka nikotina.

U poetku, koristimo cigaretu samo u drutvu i ona nam doe kao neka potpora. I moemo sa njom a moemo i bez nje. Meutim, suptilni lanac je ve oformljen. Na podsvesni um poinje da shvata da kada u pojedinim trenutcima popuimo cigaretu ona moe biti neto u emu veoma uivamo.

to ste vie navueni na drogu, vea je potreba da otklonite taj bolni meuprostor bez nikotina i to vas cigareta sve vie vue u propast to ste vie obmanjeni verovanjem da ona radi upravo suprotno. Sve se to deava lagano, tako postepeno, da toga niste ak ni svesni. Svaki novi dan vam nije nita razliit od drugog. Veina puaa ne shvata da je navuena dok ne pokua da prestane, i ak i tada mnogi nee to da priznaju. Ima nekolicina takvih, koji e uporno drati glavu u pesku ceo ivot, pokuavajui da ubede sebe i druge da uivaju u tome.

Imao sam ovakvu vrstu razgovora sa hiljadama tinejdera.Ja:Ti shvata da je nikotin droga i da je jedini razlog zato ti pui to to ne moe da prestane.Tinejder:Svata! JA uivam u tome. Da ne uivam, prestao bih.Ja:Prestani na nedelju dana da mi dokae da moes to da uradi, ako hoe.Tinejder:Nema potrebe. Ja uivam u tome. Da sam eleo da prestanem, prestao bih.Ja:Samo na nedelju dana prestani, da dokae sebi da nisi navuen.Tinejder:Zato bih? Ja uivam u tome.

Kao to je ve reeno, puai tee da pojaano pue kada su pod stresom, kad im je dosadno, kada im je potrebno da se koncentriu, opuste ili u kombinaciji ovih momenata. Ovo e biti vie objanjeno u sledeih nekoliko poglavlja.

Poglavlje 9 - StresNe mislim pri tom samo na velike tragedije koje se dese u ivotu, ve i na manje stresove tipa - druenja sa ljudima, razgovori telefonom, iscrpljenost domaice koja ima bunu malu decu i tako dalje.

Uzmimo kao primer telefonski razgovor. Za veinu ljudi telefon je pomalo stresan, pogotovo biznismenima. Veina poziva ne dolazi od zadovoljnih muterija niti od vaeg efa koji vas zove da vam estita. To je uvek neka vrsta napetosti - neto nije uredu ili neko ima odreeni zahtev. U takvim trenutcima pua e, ako ve nije, zapaliti cigaretu. On ne zna da to ini, ali on zna da mu to iz nekog razloga pomae.

Ono to se zaista desilo je ovo. Bez svesti o tome, on je ve bio napet. (npr. jer ve neko vreme nije zapalio, a ima potreb